ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ УДРУЖЕЊА БАНАКА СРБИЈЕ У ГОДИНИ

Transcription

1 ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ УДРУЖЕЊА БАНАКА СРБИЈЕ У ГОДИНИ

2 ПОСЛОВАЊЕ БАНАКА СА ПРАВНИМ ЛИЦИМА У ЗЕМЉИ Упркос неспорној чињеници да је само принцип симултаног и координираног спровођења реформи у привредном и финансијском сектору услов за одрживи економски раст и запосленост, овај процес углавном је спроведен у финансијском сектору земље. Ефекти ових мера су потпуни и вишеструки. Резултирали су квалитативним и квантитативним променама организационе структуре банкарске индустрије, променом њене финансијске позиције и улоге у економском развоју земље. Реформа финансијског система и финансијска стабилност међутим, иако важан предуслов развоја, нису могли да надоместе неке друге системске пропусте, као што је спорост у спровођењу реформи привредног сектора, који је, посматрано из угла пословних банака, и даље синоним високог кредитног ризика и недовољне понуде квалитетних и профитабилних програма. То значи да је макроекономски амбијент за пословно банкарство у години и даље био поларизован и комплексан, што је определило приоритете Удружења банака Србије, када је у питању рад банака са правним лицима у земљи. У том смислу, активности су се одвијале у следећим правцима: ПОСЛОВИ ОЦЕНЕ КРЕДИТНОГ РИЗИКА. Присуство високог кредитног ризика у условима транзиције домаћег привредног система, определило је важност послова Удружења банака Србије и у години, у смислу давања приоритета пружању помоћи банкама на пословима оцене бонитета домаћих предузећа, али и на плану мерења и управљања кредитним ризиком. Овом послу Удружење банака Србије приступило је врло организовано и на авангардан начин, у смислу благовремене припреме банака за нове приступе у управљању кредитним, али и другим ризицима. Овај вид ангажовања Удружења банака Србије одвијао се на три нивоа: Одржавање специјалистичких семинара на тему управљања ризицима, у оквиру Програма Центра за банкарску обуку Удружења банака Србије, са посебним нагласком на теме које обрађују управљање ризицима у светлу Базелског Споразума II (кредитног и оперативног ризика). Одржавања саветовања банкарских стручњака под називом БанкФинИнг. Генерална тема овог саветовања, које је одржано у мају године на Палићу, је кредитни ризик, а представља још један вид помоћи Удружења банака Србије банкарској индустрији у припреми и оспособљавању за обављање овог деликатног и високоризичног посла. Треће по реду, ово саветовање је потврда жеље и напора Удружења банака Србије, да окупљање и сусрет уже струковно опредељење групације банкарских стручњака постане традиционално. Реч је о банкарима који се баве пословима процене и управљања ризицима, пословима аранжмана мобилизације финансијских ресурса и пласмана средстава, пословима стратешког и оперативног планирања у банкама, интерне контроле и свих сродних активности које су у функцији заштите од ризика. Програм саветовања је био конципиран тако да обухвати знања из савремене теорије и праксе, а његова реализација представљала је компилацију предавања и отворених разговора са предавачима, у којима учествују сви присутни. Висок квалитет презентација и присутних излагача допуњен је и учешћем одабраних банака, које су имале прилику да у оквиру рубрике Како ми то радимо презентују присутнима своја искуства и резултате у управљању ризицима. Консалтинг услуге пословним банкама, како у погледу оцене кредитне способности потенцијалног корисника кредита, тако и оцене самог посла, односно његовог бизнис плана. Ове активности биле су и остају неодвојиви део ангажовања Удружења, не само 2

3 на плану помоћи банкама у управљању ризицима, већ и у другим сегментима пословања банака са правним лицима у земљи. ИНИЦИЈАТИВЕ ПРЕМА ИНСТИТУЦИЈАМА СИСТЕМА Из ове групе активности издвајамо следеће: Помоћ банкама у примени Закона о порезу на додату вредност (ПДВ), који је усвојен средином године, а у примени је од 01. јануара године. Благовремено предузете активности од стране Удружења на припреми банака за примену овог сложеног пореског облика још током године, настављене су и у првој години његове примене (2005). Удружење банака Србије припремило је посебан писани материјал са инструкцијама на тему Банке у систему ПДВ, али је покренуло и сет важних иницијатива према Министарству финансија Републике Србије у којима је затражило прецизно тумачење примене овог закона у неким сегментима. Активан однос у смислу давања сугестија и предлога на Нацрт Закона о банкама. Имајући у виду значај Закона за банкарску индустрију, важан допринос успешној реализацији овог посла, дао је Управни одбор Удружења банака Србије, који је омогућио обједињавање ставова банака, и самим тим, висок степен њихове прихватљивости за Народну банку Србије. Одбор за монетарно кредитну и каматну политику покренуо је низ иницијатива у години према Народној банци Србије, од којих издвајамо следеће: Настављена је вишемесечна иницијатива из године у смислу сугестија од стране Удружења банака Србије, као овлашћеног представника банкарске индустрије, Народној банци Србије да прошири инструментариј којим регулише количину новца у оптицају и ликвидност банака. Више пута је указивано на административност обавезне резерве као скоро искључивог инструмента који користи Народна банка Србије за ове потребе, репо трансакција, као једног од најтржишнијих инструмената за регулисање количине новца у оптицају, али и на висину стопе обавезне резерве (18 % на просечно дневно стање динарских депозита и 38 % на просечно дневно стање девизних депозита), као и каматну политику Народне банке Србије (реално негативна каматна стопа на динарски део обавезне резерве, бескаматна имобилизација по основу девизног дела обавезне резерве). Настављена је врло опсежна иницијатива из године, покренута сагласно закључку Одбора за монетарно кредитну и каматну политику, према Народној банци Србије на плану интензивирања комуникације између националних контролора и пословних банака, као и на плану транспарентности методологије контроле Народне банке Србије. Одбор је предложио повремено одржавање састанака, и то само у случајевима када се оцени неопходним разговор у вези питања која представљају објективну сметњу доследној примени регулативе и функционалног пословања банака на нивоу сектора у целини. Интензивирање комуникације кроз стручну аргументацију, по оцени Одбора, допринело би бољем разумевању између националних контролора и националних банака, имало позитивне ефекте на пословање банака и правилну примену регулативе Народне банке Србије и сасвим сигурно, било у духу препорука Новог Базелског Споразума. Одбор је усвојио предлог стратешких активности Удружења банака Србије на плану примене Базела II 3

4 Аналитички послови такође представљају важан сегмент активности Удружења. Анализе пословања банкарског сектора земље, али и друге, сепаратне, рађене су током године и важан су извор података за пословне банке. Битна претпоставка успешном обављању ових послова је база података формирана при Удружењу банака Југославије још године, уз снажну информатичку подршку (БИЛБОН СИСТЕМ). Овај систем формирања базе података омогућује брзину, тачност, сигурност, тајност и заштиту података. Консалтинг послови. Реч је о пословима који представљају важан и велики део редовних активности Удружења у делу који прати пословања банака са правним лицима у земљи. У том смислу, консалтинг услуге у овој области су у функцији једнообразне примене регулативе из области монетарно кредитне, каматне и пореске политике, али и стручне помоћи банкама у пословима процене кредитног ризика, односно бонитета корисника и оцене бизниз плана. ИНВЕСТИЦИОНО БАНКАРСТВО, ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА И МЕЂУБАНКАРСКА ТРЖИШТА ИНИЦИЈАТИВА ЗА УБРЗАНИ РАЗВОЈ МЕЂУБАНКАРСКИХ ФИНАНСИЈСКИХ ТРЖИШТА Неопходност развоја финансијских тржишта већ представља аксиом савременог привређивања. Административна и државна дистрибуција планских величина новца и ликвидности свуда где је постојао такав систем доживела је потпун неуспех. Неуспех је у крајњој линији имало и наше искуство са финансијским тржиштима каква смо имали, на којима није био дозвољен пуни развој финансијских инструмената. Полазећи од међународне и домаће праксе и схватања да је време за спонтани развој финансијских тржишта одавно истекло, Удружење банака Србије је крајем године отпочело са разрадом приступа који ће од самог почетка обезбеђивати убрзани развој финансијског тржишта. Прва од две поставке у овом приступу односи се на то да у свим финансијским тржиштима највећи и најдинамичнији сегмент представљају међубанкарска тржишта. Друга поставка односи се на потребу да савремена финансијска тржишта за учеснике на тржишту обезбеде сигурност пословања, смањење трошкова трговине и заштиту поверилаца. Обједињавање ове две поставке определило је правац развоја међубанкарских тржишта и то такав развој који ће се заснивати на информатичкој технологији (ИТ). ИТ подршка која се налази у основи ове иницијативе представља сукцесивно развијање платформи и механизама за осам међубанкарских финансијских тржишта: 1. Новчано тржиште (МНТ) 2. Девизно тржиште (изван Фиксинга), веза са Фиксингом 3. Термински уговори 4. Репо - континуални (трипартитни) 5. Своп (каматне стопе, валутни своп) 6. Давање ХоВ на зајам 7. Међубанкарска трговина готовим новцем 8. Есконтно тржиште 4

5 Ово представља непосредну примену већ поменутог савременог искуства да се међубанкарска тржишта дизајнирају. При томе се обухват иницијативе заснива на искуству земаља са развијеним тржиштима да је код развоја финансијских тржишта неопходна њихова интегрисаност и да без ње нема њиховог успешног функционисања. Интегрисаност значи нарочито везу структуре банака са финансијским системом као целином. Али, интегрисаност такође повећава повезаност и заједничку изложеност ризицима унутар самог банкарског сектора. То је још један разлог што настајање и развој финансијских тржишта треба да буде планирана и припремљена акција уз адекватно учешће монетарних власти у томе. Ово имплицира институционална решења и одговарајућу регулативу. Основни задатак институционалних решења која се односе на финансијска тржишта јесте слободна циркулација средстава. Али никако стихијска циркулација, већ регулисана и организована на начин који има за крајњи циљ усклађивање понуде и тражње за тржишним материјалом, као и одржање поверења у финансијска тржишта на којима етика мора бити истакнута у први план. Стицајем посебних околности када је Одлуком Народне банке Србије укинута већина трезора Народне банке Србије од године, и остали само трезори у великим регионалним центрима, приоритет у раду је добио елемент програма под називом ''међубанкарска трговина готовим новцем'', те је у извештајном периоду највише урађено на развоју електронске табле која ће заинтересованим банкама представљати користан алат за ефикасније дневно решавање потреба за готовином на целисходан начин. РЕФЕРЕНТНЕ КАМАТНЕ СТОПЕ НА НОВЧАНОМ ТРЖИШТУ Током извештајног периода текле су такође припреме на реализацији иницијативе за формирање панела банака које ће на међубанкарском новчаном тржишту бити контрибутори за одређивање реферетних каматних стопа БЕЛИБОР и БЕОНИЈА. Ова иницијатива је значајан искорак у правцу остваривања шире иницијативе за формирање и рад поменутих 8 међубанкарских тржишта. ИНТЕР БАЛКАНСКИ ФОРУМ УДРУЖЕЊА БАНАКА На иницијативу Удружења банака Грчке остварена је форма трајне сарадње између удружења банака следећих земаља: Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Кипар, Грчка, Македонија, Црна Гора (Монтенегро), Румунија, Словенија, Србија и Турска. Интер Балкански Форум не представља формалну организацију, већ облик сарадње који се остварује одржавањем састанака генералних секретара удружења банака из наведених земаља два пута годишње уз ротацију домаћина скупа. При томе за прве три године рада Форума стални секретаријат Форума је из Грчког удружења банака, са којим сарађује удружење домаћин састанка. Према динамици предвиђеној Меморандумом о разумевању којим је формализован овај облик сарадње, и у години одржана су два састанка, у мају у Дуресу, Албанија и у новембру године у Букурешту. Као сталне теме остају изузетно актуелна питања у вези са оснивањем и радом кредитних бироа, припремама за примену Базела II и новина у легислативи Европске Уније у области финансијских услуга. Такође се јављају и повремена питања, тако да ће Форум омогућити врло корисну размену мишљења и проверу иницијатива на бази метода упоредног приступа. У Букурешту је постигнут договор да се изради Приручник о банкарским системима на Балкану. Промоција ове књиге биће одржана у Београду у мају године, када је Удружење банака Србије домаћин седнице Форума. 5

6 ЈУБИЛАРНА 30 СКУПШТИНА ACI СРБИЈА И ЦРНА ГОРА На Палићу је од 15 до 17. септембра године одржана XXX јубиларна Скупштина ACI Serbia & Montenegrо. Рад пленарне седнице као и сви пратећи догађаји били су посвећени овом значајном јубилеју. АCI Serbia&Montenegro, раније Forex Yugoslavia, настао је у време социјализма и био прва асоцијација из Источне Европе која је постала члан међународног ACI а (АCI - The Financial Markets Association). Рад асоцијације био је успешан и у добрим и у тешким временима санкција и економског ембарга нарочито захваљујући подршци Удружења банака у чијем оквиру је ова асоцијација била непрекидно. За ову прилику израђена је сликовита монографија која је приказала генерације форекс дилера који су дали свој допринос раду ове асоцијације. Да је тридесет година значајан период постојања и рада показао је и велики број гостију из иностранства који су присуствовали Скупштини и тиме допринели њеном свечарском расположењу. Посебно треба истаћи учешће Гувернера Народне банке Србије, господина Радована Јелашића у пленарном раду седнице, и учешће гостију из ACI The Financial Markets Association, председника господина Gotfried De Vidts-а, Chair Board оf Education, госпође Carline Crnkovich и Director of Operations Board of Education, госпође Аnn McGoff. Скупштини је присуствовало 170 учесника, од тога је 40 гостију било из иностранства: Мађарска, Немачка, Швајцарска, Велика Британија, Хрватска, Словенија и Македонија. ПОСЛОВИ СА ИНОСТРАНСТВОМ Активности Удружења банака Србије у овој области одвијале су се у пружању стручне помоћи, у праћењу и тумачењу постојећих закона и законских прописа који регулишу ову област пословања као и у покретању иницијатива за измену и допуну појединих законских прописа који битно утичу на (поремећај у раду) и пословање банака. Наведене активности су се превасходно одвијале преко Одбора за послове са иностранством, и у овом извештајном периоду одржано је седам састанака на којима је разматрана проблематика послова са иностранством у банкарском сектору, у чијем раду поред банака чланица су учествовали и експерти из појединих области које су третиране као и овлашћени представници надлежних ресорних институција, а све у циљу проналажења најцелисходнијих решења за актуелну проблематику. Ове активности су биле усмерене посебно на анализу Закона у фази нацрта и анализу и примену усвојених Закона који својом регулативом непосредно утичу и условљавају послове са иностранством у банкама. Важно је истаћи да су сви ти Закони приликом стипулисања њихових одредаба имали за циљ њихово међусобно уподобљавање као и даље усаглашавање правног оквира у пословима са иностранством са прописима Европске уније и Светске трговинске организације. Закони који су разматрани на седницама одбора за послове са иностранством су: Закон о спољнотрговинском пословању, усвојен и објављен у ''Сл. гласнику РС'', бр. 101/2005. године. Овај Закон је ступио на снагу године. Нови Закон о спољнотрговинском пословању са прописима донетим на основу овог Закона на сасвим другачији основама регулише спољнотрговинску материју при чему су посебно маргинализовани специфични спољнотрговински ослови. Једино су задржани и посебно регулисани компензациони послови, док су остали специфични спољнотрговински послови као што су: реекспортни послови, привремени увоз и извоз робе, прибављање (увоз) стране технологије, дугорочна производна кооперација, заступање страних лица, извођење инвестиционих радова у иностранству и др. укинути. Међутим, ови послови нису забрањени тиме што нису посебно регулисани, исти се могу обављати као редовни послови. 6

7 Закон о спречавању прања новца објављен у ''Сл. Гласнику РС'', бр. 107/2005. године. Овај Закон је ступио на снагу године. Закон о девизном пословању у нацрту, који је из скупштинске процедуре два пута повлачен из разлога потребе усаглашавања са донетим Законима као и са Законима који су у процедури доношења као што су Закон о трговању хартијама од вредности и Закон о инвестиционим фондовима који су директно условили основну идеју предложених промена и новина у Закону о девизном пословању у смислу да се овим законом омогуће портфолио улагања резидената и нерезидената у стране и домаће власничке хартије од вредности. Закон о банкама који је усвојен и објављен у ''Сл. Гласнику РС'', бр. 107/2005. године. Овај Закон је ступио на снагу године, а примењује се од године осим одредаба чл. 10 до 20. и чл. 94 до 101 које ће се примењивати од године. Сложеност девизног пословања као и новине које су предметни Закони својим усвајањем донели, захтевали су стални ангажман Удружења на додатним тумачењима недовољно прецизних одредба предметних закона као и покретање иницијатива за њихову измену и допуну и то упућивањем следећих иницијатива: према Народној банци Србије за преиспитивање одредаба Нацрта Одлуке о ближим условима примене чл. 26. и 27. Закона о банкама а која се односила на радикалну промену методологије израчунавања показатеља девизног ризика. према Министарству финансија за изузимање трансакција по основу трансфера са лоро рачуна ино-банака отворених код домаћих банака од прибављања потврде од надлежних пореских органа о плаћеним порезима. према Управи за спречавање прања новца у вези са применом Закона о спречавању прања новца у делу рока за примену формалне идентификације клијената у складу са Законом као и његовог уподобљавања са одредбама Закона о платном промету и др. према Управи царина везано за могућност измена рокова и износа гарантовања по основу издатих царинских гаранција као и према Народној банци Србије по основу потребе једнообразне класификације царинских гаранција. према Пореској управи и Министарству финансија за сачињавање Упутства за рад организационих јединица Пореске управе у поступку издавања уверења нерезидентима по члану 25. Закона о девизном пословању и друге. ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ Ангажовање на праћењу активности које се предузимају од стране Међународне трговинске коморе у Паризу на ревизији једнообразних правила и обичаја за документарне акредитиве које су у завршној фази разматрања нацрта ревизије UCP 500, Публикација МТК у Паризу на коме је рађено три године и где су и представници СР Југославије преко Националног одбора при Привредној комори у Београду, дали свој допринос. Удружење банака Србије је активно учествовало у овим пословима преко свог представника у Националном одбору, као и непосредним ангажовањем чланова Радне групе за акредитиве коју је оформио Одбор за послове са иностранством, са циљем да у укупној проблематици документарних акредитива као банкарског инструмента плаћања, помогну стручно и квалитетно, с обзиром да су делегирани људи са великим искуством на овим пословима у предметну Радну групу. Поред ове Радне групе формирана је и Радна група Compliance почетком године и која се седам пута састала током прошле године. Активности су биле усмерене на доношење Закона о спречавању прања новца и након ступања на снагу на његовој 7

8 имплентацији. У току су активности да ова Радна група прерасте у Одбор за Compliance функцију у банкама, с обзиром да је ова функција дефинисана Законом о банкама из разлога неопходности уподобљавања са европским стандардима као и потреба припрема банака за примену документа Базелског Комитета за банкарску контролу под називом ''Функција придржавања прописа у банкама''. Под посебним активностима се могу уврстити и учествовања у Форумима за приступање Светској трговинској организацији, повећању запослености, округли столови о инвестиционом банкарству, пензионим фондовима, семинари за упознавање са регулаторним реформама у Европи као и координација и учествовање на SWIFT презентацијама и састанцима SWIFT National User, и National Member Group. Стална сарадња са надлежним институцијама као и министарствима за добијање неопходних тумачења и мишљења која појашњавају настале проблеме и сарадња са Народном банком Србије у циљу отклањања свих недоумица у примени прописа из области пословања са иностранством. КОНСАЛТИНГ ПОСЛОВИ Саветодавне и консталтинг услуге су дневна активност Удружења и чине их пружање стручне помоћи банкама у тумачењу и примени: Закона о девизном пословању дефинисање заједничких ставова банака у погледу послова који се различито реализују у пракси Закона о кредитним пословима са иностранством Закона о спољнотрговинским пословима са иностранством Закон о спречавању прања новца. Благовремено информисање о свим изменама Законске регулативе кроз доношење посебних Одлука о ближим условима појединих одредава важећих закона, тумачењима и објашњењима надлежних Министарстава и надлежних институција, уредно обавештавање о свим неопходним саопштењима упућеним на Удружење банака Србије од стране меродавних институција а са циљем да се информишу све банке. Остала питања везана за гаранцијске послове као и послове платног промета са иностранством. У Удружењу je у току прошле године организован састанак свих банака са Народном банком Србије у циљу отклањања дилема а везано за проблематику примене IBAN стандарда у платном промету према иностранству. Стална активност на давању мишљења везано за домицилне каматне стопе као и покретање иницијатива према Народној банци Србије и Министарству финансија да се поново Законом регулише законска затезна камата на девизна потраживања. ЕДУКАТИВНА АКТИВНОСТ Едукативна функција се одвијала у припреми и организовању Саветовања на тему: ''Савремени облици финасирања'' које је одржано у децембру године са циљем презентовања услова, могућности и начина коришћења савремених облика финансирања: комерцијални и синдицирани кредити, концесије, БОТ, кластери, индустријске зоне, факторинг, форфетинг, инвестиционо банкарство, инвестициони фондови, финансијска тржишта, хеџинг технике. Све ове области и теме биће обрађене кроз семинарску активност у току ове и наредних година. Поред наведених, активности су биле и на сагледавању потреба банкарске индустрије, да се у посебним областима пословања, специфичним, које захтевају обученост запослених, организују 8

9 семинари у сарадњи са стручњацима из тих области пословања а све у циљу спречавања неправилности у пословању. У том смислу, су били организовани следећи семинари: ''Фалсификати страног новца, ино чекова и динара'' у серијалу од три једнодневна семинара које је похађало 210 представника пословних банака и који се одржава већ три године узастопно. У контексту едукативних активности организовано је саветовање на тему: ''Compliance функције у банкама'' априла на коме су учешће узели и представници међународних институција са циљем преношења њиховог искуства у примени ове регулативе у пословању банака. САРАДЊА СА МЕЂУНАРОДНОМ ТРГОВИНСКОМ КОМОРОМ, СТРАНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА, УДРУЖЕЊИМА И БАНКАМА У овом извештајном периоду настављена је сарадња са Међународном трговинском комором (МТК) кроз учешће нашег представника у раду Комисије за банкарску технику и праксу. Континуирано учешће у стручним телима МТК омогућава нашима овлашћеним банкама да благовремено буду упознате са најновијим техникама и технологијама, као и у међународним правилима и стандардима које су у свом пословању дужне да примењују. У контексту наведеног Удружење банака Србије континуирано у оквиру својих активности и задатака ради на унапређењу банкарске праксе и иновацији знања. У циљу спровођења ових задатака остварена је добра сарадња са одређеним страним институцијама и удружењима. ПОСЛОВИ СА СТАНОВНИШТВОМ У току године услови под којима су банке пословале са грађанима били су знатно повољнији у односу на претходне године. Значајан пораст штедње грађана погодовали су развоју послова са становништвом и тиме су обезбеђени услови да банке, поред потрошачких кредита, одобравају и дугорочне стамбене кредите становништву. Богатији асортиман и квалитет услуга као и смањење накнада и камата које банке наплаћују резултат је повећане конкуренције међу банкама. Најзначајније активности Удружења у пословању са грађанима у току протекле године биле су: 1. Даљи рад на афирмацији инструмената безготовинског начина плаћања посебно кредитних картица и Личног чека као новог инструмента плаћања, 2. У сарадњи са Народном банком израђен је модел кредитирања путем домаће платне картице, који је укључен у систем праћења и извештавања у оквиру Кредитног бироа. 3. У току године одржано је саветовање радника банака на пословима са грађанима и пословима пропаганде. 4. У посматраном периоду покренуто је више иницијатива и сугестија код Народне банке Србије за измену или допуну следећих прописа којима је регулисано пословање банака са грађанима: Одлуке о јединственом начину обрачуна и исказивања ефективне каматне стопе на кредите и депозите са Упутством за примену Одлуке, Закона о осигурању депозита, Спровођење мера Народне банке Србије у раду са чековима по текућим рачунима грађана, 9

10 Одлуке о критеријима за класификацију билансне активе и ванбилансних ставки према степену наплативости и висини посебне резерве банака и других финансијских организација, у смислу коришћења извештаја Кредитног бироа код оцене степена ризичности пласмана банака, Споразума банака о обављању међусобних услуга по пословима са грађанима. 5. У току године у потпуности је постављен систем рада са грађанима у оквиру Кредитног бироа тако да су банке у овом периоду повукле око 1,3 мил. извештаја од Кредитног бироа, на основу којих банке врше процену задужености грађана, приликом доношења одлука о пружању услуга грађанима, пре свега, кредита. 6. Изменом у технологији у раду са чековима по текућим рачунима грађана (електронски пренос спецификације чекова) наметнула се потреба за изменом Споразума банака о пружању међусобних услуга. Одбор за развој послова са грађанима утврдио је измене Споразума којима је дат нормативни оквир за нови начин наплате чекова по текућим рачунима грађана и којима је предвиђено да Одлуку о висини накнада из Споразума убудуће доноси Управни одбор Удружења банака Србије. 7. Поред наведених активности на прилагођавању прописа реалним захтевима банака у току овог посматраног периода обављени су и следећи оперативни послови: Банке потписнице Споразума о вршењу међусобних услуга по пословима са грађанима редовно су информисане о банкама потписницама Споразума које су мењале свој статус, У току протекле године одржано је 7 седница Одбора за развој послова са грађанима на којима су разматрани и утврђени предлози, иницијативе, начин и услови за спровођење донетих одлука у овом делу пословања банака, На захтев банака пружане су усмене и писмене информације, инструкције и мишљења о начину рада и спровођењу прописа из ове области пословања банака. КРЕДИТНИ БИРО У току године Кредитни биро је по захтеву банака и других корисника (лизинг компанија, Гаранцијског фонда и других) генерисао око 1,3 милиона извештаја који се односе на грађане. Према броју упућених рекламација на стране грађана на садржај извештаја (око 300) може се закључити да су подаци којима располаже Кредитни биро ажурни и тачни, што утиче и на квалитет извештаја који издаје Кредитни биро. Друга битна карактеристика рада Кредитног бироа у овом посматраном периоду јесте да су све банке повлачиле извештај Кредитног бироа за кориснике кредита и да све банке, без изузетка, дневно достављају промену у подацима који се односе на грађане клијенте банака. Активности Кредитног бироа су се одвијале у два правца, и то: У правцу одржавања и доградње постојећег система за потребе рада са физичким лицима; У правцу увођења нових извора података, као и нових корисника услуга Кредитног бироа. Доградња постојећег система успостављеног за рад са физичким лицима подразумева перманентно повећање његове ефикасности и сигурности увођењем савремених информационих решења, као што су Б2Б и других решења, као и консолидације ПК и система заштите унутар информационог система Кредитног бироа. 10

11 У оквиру ових активности посебна пажња је била посвећена креирању модела кредитног скоринга. Елементи кредитног скоринга су дефинисани и у току марта месеца године банкама је омогућено његово коришћење. Увођењем овог модела скратиће се поступак доношења одлука код банака, са једне стране, а са друге стране донете одлуке ће бити засноване на правилном тумачењу података из извештаја. Укључивање нових извора, као и нових носилаца података у систем Кредитног бироа подразумева обухватање података о осталим обавезама физичких лица, као и о обавезама правних лица и предузетника. Поред финансијских обавеза према банкама, физичка лица имају значајне обавезе и према даваоцима лизинга. То је и био разлог да се отпочне са укључивањем ових команија у систем рада Кредитног бироа. То је у току и учињено тако да су сада сви даваоци лизинга укључени (13 лизинг компанија) и сви повлаче извештаје за физичка лица приликом доношења одлука о одобравању лизинга. Рад на дефинисању података о обавезама правних ллица према банкама и обезбеђењу техничких услова за импорт података и израду корисничке апликације отпочео је средином прошле године. У току прошле године на овом плану утврђено је следеће: 1. Утврђен је садржај података за идентификацију правних лица (матични подаци) о њиховом статусу, као и о њиховим обавезама према банкама и лизинг компанијама (кредити, гаранције, непокривени акредитиви, авали, лизинг уговори); 2. Припремљено је Техничко упутство за припрему и импорт података и код банака и лизинг компанија инсталирана је апликација за импорт; 3. Припремљен је садржај података у извештајима који се односе на правна лица и предузетнике; 4. Припремљена је и код банака и лизинг компанија инсталирана корисничка апликација за рад са Кредитним бироом, односно за повлачење извештаја за правна лица и предузетнике.; 5. Извршена је обука око 830 радника банака и лизинг компанија за коришћење ове апликације и за рад са Кредитним бироом по пословима са правним лицима/предузетницима; 6. Обезбеђена је база података за правна лица и предузетнике коју води Републички завод за статистику, тако да је банкама и лизинг компанијама омогућено да изврше допуну својих база са недостајућим подацима. 7. У бази података Кредитног бироа матични подаци су обезбеђени за лица, од тога за правна лица и за предузетнике, као и за кредита, текућих рачуна и других од стране банака и лизинг компанија; 8. На основу расположивих података који се налазе у Кредитном бироу, банке су у току марта ове године отпочеле са повлачењем извештаје за правна лица/предузетнике који, пре свега, служе за тестирање програма и квалитета података. На основу наведеног произилази да су у току и почетком ове године обезбеђени сви неопходни техничко-технолошки услови за рад и са правним лицима/предузетницима, клијентима банака и лизинг компанија, али подаци још нису комплетни (6 банака и 8 лизинг компанија још не достављају податке), још није обезбеђена потребна ажурност у достављању података (поједине банке не достављају дневно податке), а тачност података још није на задовољавајућем нивоу. Очекујемо да ће се процес комлетирања података окончати у току априла месеца ове године и да ће се у том периоду обезбедити дневна ажурност у њиховом достављању. На основу досадашње праксе у раду на укључивању правних лица може се закључити да су ови послови далеко сложенији у односу на послове са физичким лицима, да су подаци код банака 11

12 недовољно комплетни (ради чега смо обезбедили додатни извор од Републичког завода за статистику) и да су информациони системи у вођењу ових података далеко сложенији. Поред банака и лизинг компанија, усаглашени су законски услови за коришћење података о пореским обавезама физичких и правних лица које води Пореска управа, тако да очекујемо да ће се са њиховим укључивањем отпочети најдаље у мају месецу ове године. Поред наведених извора, у претходном периоду успостављена је потребна сарадња са Агенцијом за финансирање извоза, Опортунити штедионицом, Фондом за развој и са неколико трговинских кућа које врше продају своје робе на кредит. ПРАВНИ ПОСЛОВИ У овом периоду активности су биле усмерене на пружање стручне помоћи банкама код тумачења и примене закона и других прописа, као и изналажења стручних решења у конкретним случајевима. Осим тога, присутно је било учешће у давању примедби и сугестија за побољшање појединих одредаба нацрта и предлога закона, покретање иницијатива за измену или доношење нових прописа, за измену ставова судске праксе код појединих правних питања од интереса за пословање банака, као и друге активности према исказаним потребама банака. Активности су се посебно односиле на следеће: Нови Закон о банкама Нови Закон о банкама ступио је на снагу године, а примењује се почев од 1. октобра године. Текст Закона је припремила Народна банка Србије, а у његовој изради својим сугестијама и примедбама учествовале су банке, као и Удружење банака Србије. Расправа о нацрту Закона вођена је обједињено у оквиру Удружења, коме је 20 банака доставило своје примедбе. Све примедбе, предлози и сугестије банака на нацрт Закона, који су обједињени, пажљиво је разматрао Управни одбор и о истима заузео свој став. У коначни текст Закона уграђен је највећи део предлога и сугестија банака, односно Удружења, чиме је учињено знатно побољшање првобитно предложених законских решења. Ново процесно законодавство У оквиру укупне реформе правног система донето је више системских закона, а за банкарску праксу посебно су значајни закони којима је извршена реформа у области привредног законодавства, као и судског поступка парничног и извршног, као и стечајног, чија је примена почела почетком године. Закони су донети са циљем да се обезбеди суђење у разумном року убрзавањем поступка, смањењем броја предмета, заоштравањем процесне дисциплине, спречавањем злоупотребе процесних овлашћења учесника у поступку и др. У процесним законима Закону о парничном и Закону о извршном поступку уведен је као нов правни институт такозвани документарни процес из немачког права, чиме је прихваћена ранија иницијатива Удружења која је имала за циљ скраћење трајања поступка и појачање страначке дисциплине. Према овим одредбама основаност потраживања дужник може оспоравати само писаним доказима, а уколико их не поседује, суд по скраћеној процедури доноси одлуку. У циљу помоћи банкама код правилне примене Закона о парничном и извршном поступку, као и Закона о регистрацији привредних субјеката, одржан је семинар на коме су еминентни стручњаци, непосредни учесници у припреми текстова ових закона, пружили презентацију и објашњење нових законских решења. 12

13 За практично спровођење Закона о извршном поступку, Удружење је припремило посебне обрасце којима се олакшава рад стручних служби банака. Посебно је афирмисан скраћени извршни поступак који се као нов правни институт примењује у привредним односима, када поверилац располаже веродостојним исправама, што је у пословању банака и најчешћи случај. Закон о платном промету и Закон о меници Примена менице реафирмисана је преласком платног промета на банке почев од године. Како је до тада меница мало коришћења у пословној пракси банака, Удружење је ради помоћи банкарима, као и уједначавања праксе банака сачинило Оперативна правила рада, која су иновирана према измењеној регулативи. Припремљен је и посебан приручник ''Пословање меницама'', који је доживео два издања, а одржано је на десетине семинара на ову тему. Но, и поред тога, бројни су захтеви банкара, као и њихових комитената за конкретну помоћ у свакодневном раду, која се, обзиром на карактер ове хартије од вредности одмах, без одлагања, пружа. Осим тога, уз помоћ Удружења решени су многи спорни пословни односи између банака и њихових комитената, као и судски спорови. Обезбеђење потраживања залога Успостављање ефикасног система обезбеђења потраживања значајан је услов за стварање поверења и повољне климе за улагање средстава и оживљавање привредне активности. Наш правни систем карактеришу одређена ограничења: нејасна својинска структура и даље постојање друштвене и државне својине, несређено стање земљишних књига, других регистара непокретности, нерешено питање денационализације, а посебно национализованог грађевинског земљишта, као и неодговарајући закони о својини. С друге стране и даље је присутан у пракси неефикасан поступак извршења. Поверилац је изложен и даље високом ризику, те најчешће прибегава обезбеђењу својих потраживања из реалне имовине, као најсигурнијем начину обезбеђења, а то су најчешће заложна права на покретним и непокретним стварима (хипотека). Поверилац је обезбеђен вредношћу ствари и залогом стиче могућност приоритетне наплате у случају неизвршења обавезе дужника. Регистар залоге на покретним стварима Доношењем Закона о заложном праву на покретним стварима, средином године, чија је примена почела почетком рада Регистра залоге, средином године уведен је нов начин заснивања заложног права на покретним стварима, која остају у државини дужника и који може њима несметано да располаже и користи за своје пословање. Сам Закон пружа модерна, флексибилна и јасна решења прилагођена потребама савременог пословног промета. При припреми овог Закона и Удружење банака Србије је активно учествовало и већина предлога је прихваћена. Успостављање Регистра залоге који се води у Агенцији за привредне регистре почев од 15. августа године као јединствена централизована електронска база података допринеће стварању повољне климе за улагање средстава и развој привредне активности. Регистар обезбеђује повериоцима приоритет у намирењу дуга, док са друге стране сва заинтересована правна и физичка лица путем званичног сајта Агенције могу да провере бонитет дужника, као и да ли је нека покретна ствар или право оптерећено залогом. То пружа већи степен сигурности, јер се о постојању залоге на одређеној ствари могу обавестити сви потенцијални повериоци односно залогопримци. Добром сарадњом Удружења и Агенције за привредне регистре банке су благовремено уписале већ успостављене залоге, као и нове залоге које се конституишу уписом у Регистар. 13

14 Нови Закон о хипотеци Нови Закон о хипотеци (''Сл. гласник РС бр. 115/05) ступио је на снагу 3. јануара године, са применом од 25. фебруара године. Закон на потпуно нов начин регулише правне односе који настају у вези са једним од најзначајнијих и најсигурнијих средстава обезбеђења. Он је унео значајне новине, јер је знатно поједноставио поступак заснивања хипотеке, као и њене реализације, омогућавајући продају хипотековане непокретности без учешћа суда. Предмет хипотеке је проширен и на право на земљишту (право грађења, право прече градње и слично), као и на објекат или део објекта у изградњи. На тај начин уклоњене су баријере за примену овог значајног инструмента реалног обезбеђења. Предлог Закона разматран је на Одбору за правна питања Удружења. Иако јавна расправа није спроведена услед хитности усвајања Закона, предлог Закона је представио Министар за економске односе са иностранством, што говори о значају који овај Закон има за банке. Предлози и иницијативе Одбора за побољшање појединих законских решења уграђени су у коначни текст Закона, чиме је Закон добио на квалитету. Реформа прописа о катастру регистрација права на непокретностима Успостављање целовите и конзистентне евиденције о непокретности у коју ће се моћи уздати сви потенцијални корисници представља неопходност и услов за даљи привредни развој и успостављање реда и контроле на тржишту непокретности. У Србији се сада реализује Пројекат катастара непокретности и регистрације што представља почетак решавања овог проблема, обзиром да се планира његова реализација до године. Банке су свакако најзначајнији корисници регистара непокретности, обзиром на реафирмацију института хипотеке. Завршетком овог Пројекта Србија ће добити један од најмодернијих система евиденције о непокретностима у Европи уз прихватање европских норми и стандарда примерених медерним техникама и технологијама. Представник Удружења банака Србије, члан експертског тима Пројекта катастра, уз учешће и запослених у банкама, учествовао је на више радионица организованих у оквиру Пројекта. Оно што је најважније то је да ће када Пројекат буде завршен, катастар непокретности омогућити готово тренутни упис хипотеке, јер ће регистар представљати електронску базу података која ће бити лако доступна. Завршетком његове реализације сви подаци о непокретностима и правима на њима водиће се обједињено у катастру, чиме се ствара могућност за много једноставније одобравање хипотекарних кредита. У вези са реализацијом Пројекта непокретности, нацрт Закона о државном премеру и катастру непокретности сачинио је Републички геодетски завод, у циљу повећања сигурности и тачности уписа у катастар у складу са препорукама Светске банке. Према тексту нацрта Закона, катастар непокретности садржи податке о објектима (грађевинских корисна површина, начин коришћења, адреса, година изградње, тржишна вредност и правни статус изградње); о посебним деловима објеката; права на непокретностима (право својине и друга стварна права) и носиоцима тих права, као и теретима и ограничењима. Предлози за измену ставова судске праксе На традиоционалном саветовању судија трговинских судова одржаном у Вршцу марта месеца године, на иницијативу Удружења разматрана су и актуелна питања из пословања банака, а представник Удружења изнео је конкретне предлоге за измену ставова судске праксе, која је претходно усвојио Одбор за правна питања Удружења. Предлози за измену ставова судске праксе односе се: 1) на питање умеравања камате на кредите (у судској пракси изражено је становиште да уговор о кредиту може уживати судску заштиту за уговорену камату само до висине просечне каматне стопе која се уговара за такву врсту посла); 2) као и затезне камате за плаћање у страној 14

15 валути, која законом није прописана, а која се у судској пракси одређује у висини каматне стопе коју утврђује Европска централна банка. На иницијативу Удружења банака измењен је став судске праксе који је заузет на саветовању Вишег привредног суда у Сремској Митровици октобра године, који се односи на лимитирање износа означеног на меници сагласно висини пореског износа на меничном бланкету. Како овај став није имао основа у закону, на заједничкој седници Вишег трговинског суда овај став је промењен тако да се даје судска заштита меничном износу без обзира на лимит означен на пореском делу меничног бланкета. Одбор за правна питања Одбор за правна питања је у овом периоду разматрао актуелна питања из пословања банака, а посебно примену Закона о платном промету, нацрт Закона о државнлом премеру и катастру непокретности, предлоге за измену ставова судске праксе, предлог за измену Одлуке о јединственом меничном бланкету, правни положај јемца платца у вези са применом Одлуке о критеријумима за класификацију билансне активе и ванбилансних ставки према степену наплативости..., предлог Закона о хипотеци и др. Саветовање правника Почетком године пре почетка примене нових процесних закона одржано је саветовање на тему ''Ново процесно законодавство'' на коме су разматрани Закон о парничном поступку, Закон о извршном поступку, Закон о регистрацији привредних субјеката, Закон о Агенцији за привредне регистре, са посебним освртом на Регистар залоге на покретним стварима. ПОСЛОВИ ФИНАНСИЈСКОГ ИЗВЕШТАВАЊА Активности Удружења банака у овој области имају дугогодишњу традицију и за претходни извештајни период тј. за годину, представљају континуирани наставак стандардизованог скупа задатака проистеклих из законске обавезе банака да почев од годишњег финансијског извештаја за годину непосредно примењују међународне стандарде из ове области. Основ њихове садржине чине правила савременог пословања која омогућавају објективно сагледавање финансијски изражених категорија економских ентитета и начина на који она функционишу. Отуда њихова примена није уско стручно рачуноводствено питање, већ питање националне економије. Одбор за Међународне рачуноводствене стандарде (IASB), који доноси Стандарде за глобалну примену, је крајем марта године објавио ревидиране и нове стандарде који су у примени од 1. јануара године. Објављени стандарди су резултат пројекта побољшања стандарда реализованог допунама, изменама и повлачењем из примене одређеног броја стандарда, затим резултат пројекта проширења делокруга стандарда у одређеним областима и најзад пројекта унапређења хармонизације са другим стандардима, првенствено са стандардима у САД. Значајно капацитетни обим ових промена карактерише примена: четири нова Међународна стандарда за финансијско извештавање, петнаест ревидираних Међународних рачуноводствених стандарда и једног Међународног стандарда финансијског извештавања, 15

16 три повучена Међународна рачуноводствена стандарда, двадесет замењених Тумачења, која чине саставни део стандарда. Први предуслов за обавезну примену Међународне професионалне регулативе, која је дефинисана Законом о рачуноводству и ревизији из године, представља објављивање званичног превода усклађених и нових стандарда од стране надлежног министарства. Други предуслов захтева да објављивање званичног превода буде благовремено, да би њихова примена могла бити у функцији циљева, а првенствено у процесу реализације приватизације банака и привреде. Активан однос на пољу правилног разумевања и правилне примене ове регулативе, ефикасност у оспособљавању људских ресурса и балансиран приступ у оквиру регулаторног круга задатака је свакако условљен и у функцији је благовремености. Полазећи од задатог, Удружење банака се током претходног периода обратило и писмено и усмено надлежном министарству са питањем и молбом да се изјасни по којим правилима ће се извештајни период за годину сачињавати, обзиром да превод, објављивање и усклађивање МРС није решењем надлежног органа за финансије објављено у службеном гласилу и да је рачуноводственој професији доступно српско издање усклађених (ревидираних и нових) Међународних стандарда који је одобрио Комитет за преглед (именован од IASCF), а објавио Савез рачуновођа и ревизора Србије, сагласно важећем Закону. Програмска опредељења која се реализују саветовањима, с једне стране, и изостанак одговора и званичног превода, с друге стране, изнедрило је најоптималнији могући закључак од стране Одбора за рачуноводство, што је био и основ за писање приручника за састављање Годишњег рачуна за годину. Материјал је базиран на ревидираним и новим Међународним рачуноводственим стандардима за финансијско извештавање из следећих разлога: обавезна примена Међународне професионалне регулативе дефинисана је Законом, постојање српског превода ове регулативе, изостанак одговора од стране надлежног министарства. Међутим, средином јануара месеца године непосредно пред Саветовање за Годишњи рачун године, надлежно министарство се усмено огласило са ставом да сва правна лица примењују за овај извештајни период већ објављене (а не ревидиране и нове) стандарде. У таквим околностима банкама је препоручено да користе материјал Удружења банака за израду Годишњег рачуна за годину, а материјал за Годишњи рачун за годину примене у делу који није у супротности са стандардима објављеним решењем, тј. да се из усклађених стандарда примене само захтеви који имају карактер рачуноводствене процене. Примена захтева који имају карактер промене рачуноводствене политике узроковане променом стандарда могу се користити за допуну (а не измену) појединачних рачуноводствених политика у делу који банке нису обухватно регулисале. Истовремено, материјал је добра основа за редефинисање рачуноводствених политика, као и помоћ запосленима у оперативном раду, применљив након решењем објављеног званичног превода ревидираних и нових МРС-а и МСФИ-а. Садржај материјала је од стране господина Маrtina Stough-a, представника Групе Светске банке за овај регион оцењен високом оценом што је истовремено и признање рачуноводственој банкарској професији и њеној активној улози у заједничком раду на стварању претпоставки за сопствени развој и утицај банкарског система на стварању повољног амбијента и окружења у тржишном, институционалном и регулаторном погледу. 16

17 Стандардизоване активности одвијале су се на пољу: 1) Саветодавних и консалтинг услуга у свакодневним телефонским контактима са чланицама, а реализоване су кроз процес идентификације и квалификације пословних трансакција и њихово усмеравање на одговарајуће билансне позиције 2) Програмска опредељења реализована су кроз саветовања на актуелне теме као што су: признавање и вредновање пословних трансакција и њихово обелодањивање, наративне напомене у смислу захтева МРС-а, са освртом на обухватност рачуноводствених политика; промене у ревидираним Међународним рачуноводственим стандардима (МРС) и нови Међународни стандарди финансијског извештавања (МСФИ) који се примењују од 01. јануара године. функција контролинга као део рачуноводства. 3) Активног учешћа у раду на хармонизацији законских и подзаконских аката који регулишу пословање и извештавање, као што су: а) измена и допуна Закона о порезу на добит предузећа, б) измена и допуна подзаконске регулативе за банке и друге финансијске организације, ц) учешће у јавној расправи на Нацрт Закона о рачуноводству и ревизији. 4) Активност Одбора за рачуноводство Програмске активности везане за иницијативе, измене и допуне прописа, релевантне за рачуноводствено извештавање и пореска захватања, реализоване су преко Одбора за рачуноводство. На састанцима Одбор самостално предлаже и утврђује стручна решења из свог домена и доноси, по потреби, препоруке за рад чији је циљ једнообразна примена прописа код чланица. По правилу, једном годишње, одржавају се састанци Одбора са великим ревизорским кућама на тему ''Актуелни проблеми везани за примену МРС-а''. Овим састанцима по правилу присуствују и представници Народне банке Србије као и Министарства финансија. На последњем састанку покренута је иницијатива за хармонизацију Одлуке о посебној резерви. Представници Народне банке Србије су остали у обавези да овај предлог размотре и да се о њему изјасне. Остале активности У организацији Светске банке одржана је Конференција посвећена професионалној регулативи из области рачуноводства и ревизије. Конференција је одржана 14. и 15. марта године у Бечу, а учесници су били из земаља Југоисточне Европе и Централне Азије. На позив представника Светске банке за регион Југоисточне Европе и Централне Азије, господина Martina Stough-a, и господина Davida Nagy-a, Конференцији је присуствовао и представник Удружења банака Србије. Рад скупа је био организован у шеснаест тематских целина са могућношћу интерактивог деловања учесника. Теме су обухватале актуелну аргументацију за захтев да се финансијски извештаји учине јавно доступним, приступу стандардима утемељеним на начелима насупрот стандардима утемељеним на правилима који привидно дају већу слободу при вредновању финансијских трансакција уз захтев за изузетно добро познавање билансирања и доследне примене начела, затим када употребљавати и како мерити фер вредност, признавање и мерење обавеза, умањење вредности материјалне и некурентне имовине за продају као и избор функционалне и извештајне валуте. 17