ФУНКЦИОНАЛНОСТ И ОДРЖИВОСТ ЈАВНОГ РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈСКОГ СИСТЕМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Transcription

1 ЕВРОПСКИ УНИВЕРЗИТЕТ БРЧКО ДИСТРИКТ ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА ФУНКЦИОНАЛНОСТ И ОДРЖИВОСТ ЈАВНОГ РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈСКОГ СИСТЕМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Магистарски рад МЕНТОР Проф. др Зоран Милошевић КАНДИДАТ Никола Деретић Брчко, септембар године

2 САДРЖАЈ: УВОД ДРУШТВЕНИ АСПЕКТИ ЈАВНОГ РТВ ЕМИТОВАЊА МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ И РАДИО-ДИФУЗНИ ПРОПИСИ ЈАВНИ РТВ СИСТЕМ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Историјат и послијератни развој РЕСТРУКТУРИРАЊЕ ЈАВНОГ РТВ СИСТЕМА БиХ Битна обиљежја плана реструктурирања Приходи и расходи Кадрови Организациона структура Финансирање Корпорације Организациони дијаграм Одјели корпорације у функцији јавних сервиса Медија центар Одјел за пренос Одјел за прикупљање вијести Одјел за међународне односе Кућа продаје Истраживање јавног мњења Битне карактеристике сектора емитовања Телевизија Радио Мултимедија Продукција вијести ЗАКОНОДАВНИ И РЕГУЛАТОРНИ ОКВИР ДЈЕЛОВАЊА ЈАВНОГ РТВ СИСТЕМА Противријечности и недоречености закона

3 5.2. Битније разлике Плана реструктурирања и законске регулативе Улога Регулаторне агенције за комуникације БиХ ПОСТОЈЕЋА ПОЗИЦИЈА И МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ ЈАВНИХ РТВ СЕРВИСА Финансирање и економска стабилност Управљачка структура Кадровска политика и уставна права конститутивних народа Програмски оквир и уређивачки стандарди ОДНОС ПОЛИТИКЕ И ЈАВНИХ РТВ СЕРВИСА ТВ канал на хрватском језику УВОЂЕЊЕ ДИГИТАЛНЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ У БиХ Дигитализација микроталасних веза ДРУШТВЕНА УЛОГА И БУДУЋНОСТ ЈАВНИХ РТВ СЕРВИСА Јавни сервиси у вишенационалним државним заједницама Јавни сервиси у земљама у транзицији Перспективе јавних РТВ сервиса у БиХ ЗАКЉУЧАК ЛИТЕРАТУРА

4 УВОД Оквир истраживања којим се бавио овај магистарски рад је Систем јавног емитовања у Босни и Херцеговини, који чине Радио-телевизија Босне и Херцеговине (БХРТ) као Јавни РТВ сервис Босне и Херцеговине, Радио-телевизија Федерације Босне и Херцеговине (РТВФБиХ) као Јавни РТВ сервис Федерације Босне и Херцеговине, Радио-телевизија Републике Српске (РТРС) као Јавни РТВ сервис Републике Српске и Корпорација јавних РТВ сервиса БиХ као заједнички правни субјект унутар тог система. 1 Међусобни односи четири наведена правна субјекта, њихова дјелатност, организација, друштвени задатак као и бројни принципи и обавезе регулисани су припадајућим законским документима (4 закона) али и другим домаћим и међународним законским актима у области јавног емитовања. Предмет овог истраживања нису јавне радио и ТВ станице на кантоналном и општинском нивоу, као и на нивоу Брчко Дистрикта, поготово не комерцијални РТВ емитери. Без обзира што сви они јесу важан дио укупне мреже електронских медија у БиХ, њихова улога је обрађена у мјери коју је одредила узрочно-посљедична веза са предметом истраживања. Јавни РТВ сервиси у БиХ своју дјелатност обављају у условима врло специфичног државног уређења које продукује још специфичније односе политике и медија, поготово политике и Јавних РТВ сервиса чији се рад повремено доводи у апсурдне ситуације. Неуобичајено уставно-правно уређење БиХ, представља јединствен примјер у свијету. Компликованост и неефикасност таквог уређења утемељени су у чињеници да Федерација БиХ, као један од два равноправна ентитета, има 10 конститутивних кантона, и да држава БиХ има укупно пет нивоа организовања власти и 13 уставних текстова. Из различитих искуствених и научних извора учестало стижу јасне поруке да опстанак оваквог државног уређења БиХ има врло непредвидиву будућност. 2 Управо због тога било је непредвидиво, али и врло изазовно, истраживање одрживости постојећег Јавног РТВ система БиХ као што је непредвидива и дугорочна 1 Закон о Јавном радио-телевизијском систему Босне и Херцеговине, Службени гласник БиХ, број 8, октобар године 2 Иако су према Дејтонском споразуму из године инострани управитељи требало да оду године, они су и сада ту и свој мандат и даље продужавају, јер ни након више од деценије нису успјели да БиХ учине самоодрживом државом (Кецмановић Ненад, Немогућа држава, Глас Српске, Бањалука године) 4

5 прогноза у ком правцу ће се мијењати и обликовати укупна политичка, а с њом и медијска, слика ове државе. Такав истраживачки оквир, несумњиво је, представљао велики лични и професионални ризик који се огледа у могућности да уложени труд и предвиђања буду обезвријеђени и историјски демантовани. Јавни радио-телевизијски систем БиХ никад није заживио у законски дефинисаном капацитету иако је од усвајања Закона протекло скоро осам година (децембар године). Уз овај Закон, већ годинама су на снази три појединачна закона јавних сервиса. Посљедњи је усвојен Закон о Јавном сервису Федерације БиХ (август године), чиме је заокружена законска регулатива али је, и поред тога, процес успоставе Јавног РТВ система потпуно застао. Мало је вјероватно да ће започете активности бити настављене и спроведене у оном смјеру који је дефинисан постојећом законском регулативом. Документ под називом План реструктурирања за Јавни РТВ систем у БиХ, иза којег је снажно стајао међународни фактор и који је усвојен године, данас је мање примјењив. Налази се у позицији да га је вријеме прегазило и да многа рјешења, понуђена овим планом, више није могуће реализовати. Корпорација, као четврти правни субјект унутар Јавног РТВ система БиХ, предвиђена да интегрише заједничке функције три јавна сервиса, није заживјела. Покушаји Одбора јавног РТВ система БиХ, који чине чланови три Управна одбора јавних сервиса (12 чланова), да усвоје Статут Корпорације, као услов њеног регистровања, нису успјели. Суочили су се с бројним противријечностима унутар појединачних закона и различитим законским рјешењима у односу на исту материју. Укупну конфузију појачали су ентитетски парламенти накнадним законским интервенцијама које су постојеће супротности још више нагласиле. За разлику од њих, Парламент БиХ, у коме су се учестало сукобљавала различита политичка схватања БиХ процеса, по овом питању био је углавном пасиван. Све наведено додатно су оптеретили огромни финансијски дугови и међусобни судски спорови јавних сервиса, различитост програмских и организационих схватања и неизвјесност шта доноси предстојећи период дигитализације Јавног РТВ система БиХ. Уз све проблеме и дилеме, Парламент БиХ се суочио са пројектом успоставе хрватског ТВ канала који није био предвиђен планом реструктуирања али за који постоји јасна законска могућност и снажно изражена потреба хрватског националног корпуса. 5

6 Ово је само назнака друштвеног проблема који је био предмет истраживања. С обзиром на његову комплексност и немоћ државе да га успјешно ријеши, поставља се питање функционисања и одрживости Јавног РТВ система БиХ у постојећим условима. Актуелност и изразита важност проблема потврдила је оправданост избора и назива теме. Јавни радио-телевизијски систем Босне и Херцеговине суочен је с новим технолошким изазовима у условима дигитализације и у складу с тим истраживање је назначило основне правце његовог развоја уважавајући потпуно другачије политичке, економске и технолошке околности. При томе није заборављена чињеница да је БиХ у јуну мјесецу године потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом чиме је потврдила свој статус кандидата за чланство у Европској унији. 3 Документ представља уговорни однос којим је БиХ прихватила обавезе и рокове из прве фазе Процеса стабилизације и придруживања. Од 25 појединачних политика сарадње, назначених у поменутом споразуму, за ово истраживање битни су: информацијско друштво; сарадња у подручју аудио-визуелних услуга; мреже и услуге електронских комуникација те информације и комуникације. Дакле, Јавни РТВ систем БиХ се налази у периоду велике друштвене одговорности када треба да покаже колико је спреман да одговори на изазове нових технологија и да ли ће у предвиђеном року (до средине године) успјети да реализује међународно прихваћену обавезу преласка са аналогне на дигиталну технологију. 4 Поменути споразуми и обавезе који из њих проистичу недвосмислено упућују да процес развоја Јавног РТВ система БиХ неће моћи дуго остати у фази застоја нити ће Европска унија пасивно посматрати стање у том сектору. Управо из такве ситуације проистекли су циљеви овог истраживања који треба да имају и научни и практични карактер. Амбиција истраживача била је да понуди одговор на питање: Какав је облик Јавног РТВ система БиХ могућ, и у којим сегментима се могу приближити интереси три јавна сервиса, у држави неуобичајене уставно-правне архитектуре као што је БиХ? Двије кључне одреднице у предложеном наслову рада: функционалност и одрживост, суштином свог значења омогућиле су довољно широк истраживачки оквир 3 Темељни приказ Споразума о стабилизацији и придруживању, приредила: Дирекција за европске интеграције БиХ, Сарајево Politika sektora emitovanja u BiH, Savjet ministara BiH, 134. sjednica, године 6

7 и истовремено довољно прецизан и оптимално сужен фокус истраживања. Недопустиво велики број проблема који карактеришу Јавни РТВ систем БиХ засигурно су нудили и друге наслове. Појам функционалност (лат. functionalis) - служење одређеној сврси, захтијевао је прецизан одговор: Да ли постојећи Јавни РТВ систем БиХ, у капацитету који је до сада успостављен, остварује своју сврху? Одговор на ово питање био је темељ даљег истраживања и трагања за новим одговорима: У којој мјери је такав систем одржив? Које су то реално могуће заједничке функције које би систем учиниле ефикасним и истовремено биле прихватљиве за сва три емитера? Јавни РТВ сервис је физичко или правно лице с уредничком одговорношћу за припрему услуге радио, телевизијског и мултимедијалног програма намијењеног емитовању за јавност или преносу програма за трећа лица у смислу Закона 5 Ова законска одредница упутила је на појмове јавност и сервис, нагласивши основну улогу јавних сервиса, у овом случају три јавна сервиса који су чланице Јавног РТВ система БиХ. Превасходан смисао њиховог постојања је да буду у служби свих грађана настањених на простору који покривају својим РТВ сигналом. Из наведеног слиједило је трагање за сљедећим одговором: Да ли, и у коликој мјери, РТВ систем оправдава друштвену улогу која му је повјерена, односно, да ли служи интересима јавности како је то законима дефинисано? Посљедњи појам из наслова: Босна и Херцеговина указује на просторно одређење, конкретније на чињеницу да је предметом истраживања обухваћена држава БиХ, са границама и уставно-правним уређењем дефинисаним Aнексом 4 мировног споразума утврђеног новембра године у Дејтону. Била је то полазна година истраживања уз неопходност подсјећања на период до почетка грађанског рата у БиХ, и током његовог трајања, када је систем радио-телевизијског емитовања на овом простору имао потпуно другачија обиљежја. Једна од дефиниција хипотезе, прихваћена у ужем значењу (у пројекту истраживања) подразумијева сваки смисаон, информативан, генерализован и на одређеном броју чињеница заснован исказ о предмету истраживања или његовим дијеловима које треба научним истраживањем (научним чињеницама, вриједносним судовима или логичким аргументима) провјерити. 6 Темељна хипотеза на којој се заснивало ово истраживање гласи: 5 Zakon o javnom Radiotelevizijskom sistemu Bosне i Hercegovine, Službeni glasnik BiH, brој 78 od године 6 Sakan, Momčilo, Metodologija nauke, Banja Luka, Nezavisni univerzitet Banja Luka,

8 Јавни РТВ систем БиХ, као недовршен пројекат, је нефункционалан и неодржив. Ову хипотезу пратиле су и три помоћне хипотезе: - Постојећи законодавно-правни оквир не пружа могућност суштинских промјена које ће тај систем учинити ефикасним и друштвено оправданим. - Степен изграђености Јавног РТВ система БиХ директно је условљен карактером унутрашњих односа у БиХ. - Битан услов доградње Јавног РТВ система БиХ је неопходност много већег уважавања уставно-правног уређења државе и њеног вишенационалног карактера. Важна чињеница која је одредила методолошки приступ овом магистарском раду је релативно мали број стручних књига које су у фокусу истраживања имале искључиво јавне радио-телевизијске сервисе и научна утемељења у тој области. Расположива литература потврђује да су се аутори чешће бавили свеукупним дјеловањем медија и њиховом друштвеном улогом у ширем смислу или позицијом медија у односу на друге научне области. У опредјељењу да сузе тематску област, руководили су се професионалним искуством и чешће се бавили конкретним медијима или медијским специфичностима новинарског израза, гледано с позиције струке. Стога је ово истраживање, уз постојећу стручну литературу, нужно било ослоњено на званична документа институција БиХ, законска акта, одлуке Јавних сервиса, регулативу институција Европске Уније, документа међународних организација и асоцијација у области емитовања, на публикације стручних скупова који су се бавили овом и сродним темама као и друга референтна документа. Због потребе да се наведена документа систематизују, ставе у функцију теме те научно допуне и доведу у везу са постојећом стручном литературом, било је потребно комбиновати више научних метода с акцентом на оне које је методологија науке сврстала у оквире општих и посебних научних метода, појединачних (емпиријских) метода и метода рјешавања оперативних проблема. Доминантне су сљедеће методе: Метода анализе, као почетна и основна метода сазнања, била је неопходна у процесу рашчлањивања и систематизовања расположиве писане грађе како би се релевантни чиниоци, у односу на проблем истраживања, довели у формално-логичке и дијалектичке релације. 8

9 Метода синтезе имала је задатак да систематизује само оне чиниоце или дијелове грађе (појмове, ставове, судове, закључке...) који по било ком основу могу бити саставни дио истраживане цјелине са циљем да се добије нови квалитет или ново научно сазнање. Историјска метода у предмету овог истраживања имала је првенствен задатак да дефинише хронолошки, развојни и узрочно-посљедични сплет појава које су Радиотелевизијски систем БиХ учиниле таквим какав он јесте. Компаративна метода представља је корак даље ка продуктивном закључивању. Уочавањем и упоређивањем сличних, сродних и другачијих појава које су пратиле развој јавних сервиса у другим државама, и њиховим упоређивањем са развојем РТВ система БиХ, створена је добра основа за процјене даљег развоја или стагнације па и евентуалног нестанка овог РТВ система. Метода испитивања, као емпиријска метода, била је незаобилазна у процесу прикупљања исказа оних лица који су у појединим периодима настанка и стасавања Јавног РТВ система непосредно учествовали у процесу доношења закона, подзаконских аката и других докумената с посебним нагласком на План реструктурирања за Јавни РТВ систем БиХ који никад није заживио. Методе индукције и дедукције, примјењиване су у цјелокупном процесу истраживања, нарочито у току закључивања о прикупљеним подацима и код израде саопштења. Од сваког истраживања, па и овог, очекује се да потврди своју научну и друштвену оправданост. Што је очигледнији допринос рјешавању општих или одређених проблема друштва, то је очигледнија друштвена оправданост истраживања. Чињеница је да је вишегодишњи застој у функционалном успостављању Јавног РТВ система БиХ врло озбиљан друштвени проблем кроз који се рефлектује специфичност државног уређења БиХ, политичка и национална разједињеност и свеукупна немоћ државне заједнице. Сваки истраживачки напор усмјерен да препоручи функционалнија рјешења, па макар представљен и на овакав начин, не може и не смије бити сувишан. Засигурно пружа прилику актерима у процесу одлучивања да провјере себе и свој приступ схватању проблема. Поготово када сугестије стижу на темељу искуственог и истраживачког рада особе која је с тим дилемама непосредно живјела шест година обављајући функцију предсједавајућег и члана Одбора Јавног РТВ система БиХ. Теорија каже да се научни допринос истраживања остварује кроз двије области: у области сазнања саме појаве и у области методологије науке. Није било нужно да 9

10 остварени резултат у обје области буде истовјетан али је у цјеловитости проучавања проблема истраживач настојао да се приближи постављеном циљу. Имајући у виду актуелност теме и вјероватноћу да ће се проблем Јавног РТВ система БиХ почети интензивније рјешавати крајем и у години, ово истраживање може бити корисно у процесу измјена и допуна Закона о Јавном РТВ систему БиХ. Измјене су нужне јер су предуслов организационог преуређења поменутог РТВ система. Досадашња пракса у БиХ је показала да у раду комисија које се баве припремом приједлога законске регулативе, и у раду парламената који разматрају и усвајају понуђене нацрте закона, учествују бројни појединци с врло мало разумијевања проблематике о којој одлучују. Истраживање може послужити и члановима управних и пословодних тијела јавних РТВ сервиса у процесу примјене измијењене законске регулативе и тражењу рјешења на путу успостављања што ефикаснијег РТВ система. Тежи се Јавном РТВ систему који ће првенствено бити у функцији потреба јавности и да не угрожава виталне интересе јавних сервиса нити степен самосталности који им закон буде додијелио. Искуства овог истраживања могу бити од користи студентима и другим истраживачима који у процесу школовања и научног рада буду имали потребу да друштвену улогу и начин организовања наших јавних емитера упореде с искуствима других европских земаља. Посебно је корисно сагледати функционисање јавних РТВ система у вишенационалним државним заједницама. 10

11 1. ДРУШТВЕНИ АСПЕКТИ ЈАВНОГ РТВ ЕМИТОВАЊА Савремени свијет се деценијама увјерава у технолошку и медијску моћ радиодифузије која од свог настанка снажно трасира демократске, друштвене, културне и све друге активности људске заједнице. Напредак електронских медија остављао је посебан друштвени и историјски траг, а за сваку генерацију која се затекла у конкретним етапама њиховог развоја значио је истинску медијску револуцију. Посебан изазов представљала је телевизија која је у посљедњих шест деценија била растрзана између политичких и економских елита које су, свака са своје интересне позиције, користиле улогу и снагу овог медија. Док је у Сједињеним Америчким Државама телевизија од почетка била на курсу комерцијалног развоја, на европском континенту је имала другачији статусни пут. Више од пола стољећа била је под контролом државе да би прије три деценије започео процес успоставе двојног система у којем се на једној страни налазе јавни а на другој комерцијални емитери. Тек почетком деведесетих година прошлог вијека у земљама централне, источне и југоисточне Европе престала је државна контрола над РТВ емитерима. Подручје емитовања у БиХ, у посљедњих 15 година, обиљежава снажан развој приватних РТВ станица и кабловских дистрибутера што доприноси јачању медијског плурализма. У таквим околностима државне институције се налазе пред задатком да омогуће уједначен и равномјеран развој свих медија без права да фаворизују јавне у односу на комерцијалне емитере, и обрнуто. Очекује се да ће коначна успостава јединственог регистра корисника радио спектра, и редован мониторинг постојећих РТВ програма, обезбиједити транспарентност власничке структуре с једне стране, а с друге, равноправан положај свих медија на тржишту. Надлежне институције су, водећи рачуна да је фреквентни спектар јавно добро, прецизно одредиле његову технолошку, економску и програмску употребу. Европска комисија је године препоручила да државе саме обезбиједе плуралитет свог медијског простора. Уз подршку јавној радиодифузији, сугерисала је појачан интерес државе за рјешавање ових питања укључујући и њено активно учешће у развоју преносне мреже како би што већи број грађана могао да прихвата сигнал јавних РТВ сервиса. Много је међународних организација, укључујући и Вијеће Европе, које истичу јавни сервис као битан елемент демократије у Европи и као дио њеног културног наслијеђа. Европски законодавци наглашавају очување јавних сервиса сматрајући их 11

12 културним добром од непроцјењиве вриједности. Разматрајући друштвену улогу јавних сервиса, медијски аналитичари Барнет и Дохерти су године поставили осам основних принципа и услова за постојање јавне телевизије: 7 - територијална јединственост емитовани програми требало би да буду доступни цјелокупном становништву; - општа привлачност програми би морали да задовоље све укусе и интересовања; - јединствен начин плаћања барем једну главну ТВ организацију морали би једнако да плаћају сви корисници телевизије; - програм мора бити ослобођен свих интереса, нарочито интереса тренутне владе; - медији би морали да буду свјесни своје посебне везе са осјећањем за национални идентитет и заједништво; - мањине, нарочито оне угрожене, морале би да добију посебан третман; - програм би требало да је тако уређен да подстиче конкуренцију у стварању што бољих, а не бројнијих, емисија; - опште смјернице емитовања морале би да дјелују у правцу ослобађања, а не ограничавања оних који стварају програм. Вријеме у којем се данас налази телевизија у Европи битно се разликује од времена када су поменути аутори написали ове принципе. Сада је пуно израженија снага мултинационалних медијских компанија које имају посебне политичке интересе и све агресивније атакују на јавне сервисе и законодавство у тој области. Дејвид Мек Квин, аутор медијског приручника Телевизија, сматра да ће неман комерцијалног притиска... највјероватније, у крајњем исходу, потпуно уништити јавну телевизију у Британији. Принципи које су поставили Барнет и Дохерти утемељени су на анализи британских искустава у области јавног емитовања која су засигурно најстарија у европским и свјетским оквирима. Друга двојица теоретичара, Прајс и Ребој, нуде осам принципа који карактеришу јавне сервисе у Њемачкој. Сматрају да њихов приједлог задовољава најразноврсније комуникационе потребе грађана и да може бити 7 Мek Kvin, Dejvid, Televizija, Beograd, Clio,

13 универзалан модел за јавне сервисе у Европи. Принципе њемачких теоретичара преносимо у изворном тексту: 8 - Информацијски дјелокруг одговорности: Јавни сервиси имају обавезу да пренесу објективну информацију као основу за слободно формирање мишљења. Стога праћење догађаја мора бити свеобухватно, истинито и поткрепљено чињеницама. - Улога водича: Као извор независне и непристрасне информације, јавни сервиси пружају поуздане, вјеродостојне референце и, сходно томе, имају водећу улогу у слободном формирању мишљења. - Улога јавне трибине: Јавни сервиси морају пружити могућност да се чују сва важна мишљења о одређеној теми. Они морају понудити трибину за јавне дискусије у којима могу учествовати све релевантне друштвене групе. - Интеграцијска улога: Јавним сервисима циљ треба да буде међусобно разумијевање које ће ојачати социјалну кохезију. - Мјерило квалитета: Јавни сервиси имају задатак да омогуће референтан, квалитетан и иновативни садржај програма. На овај начин они постављају стандарде. - Културолошка мисија: Програм јавних сервиса мора одражавати културолошку разноврсност Њемачке и пратити све догађаје који се одигравају на тлу савезних покрајина. - Продукцијски задатак: Одговарајуће испуњавање разноликих обавеза не може бити зајамчено само куповином програма стране продукције. Због тога мисија јавних сервиса обухвата и независну и креативну продукцију. - Иновативна улога: Јавни сервиси се охрабрују да преузму водећу улогу у прихватању новина и провјери нових технологија и нових улога у јавнодифузном сектору. Многи стручњаци у области медија, када говоре о јавном емитовању, најчешће се позивају на ове принципе сматрајући их цјеловитим оквиром који се може прихватити као стандард за јавне сервисе у Европи. За разлику од комерцијалних телевизија законски оквири и смјернице за јавне сервисе прописују много шири фронт програмских обавеза чиме је и њихова улога у друштву знатно шира и специфичнија. 8 Вељановски, Раде, Јавни РТВ сервис у служби грађана, Београд, Cliо,

14 Они јесу у функцији јавности али јој се, за разлику од комерцијалних телевизија, не смију удварати програмском схемом чија су структура и квалитет понуђеног програма подређени комерцијалним ефектима. Јавни сервис је такав емитер који, у интересу свих слојева друштва, мора водити рачуна о избалансираности програма уз стално промовисање културних, традиционалних и свих других вриједности простора за који емитују сигнал. Уопштене теоретске поставке друштвене улоге јавних сервиса дозволиле су различита тумачења и различит акценат у законодавном дефинисању њихових обавеза. Зависило је то од посебних специфичности европских држава у складу с којим је јавност имала различите захтјеве према јавним сервисима. У Босни и Херцеговини је акценат стављен на разноврсност, вјеродостојност и истинитост информисања јавности о догађајима из свих области друштвеног дјеловања и на подстицање демократских процеса. У закону је, између осталог, назначено: Програм јавних РТВ сервиса уважаваће националне, регионалне, традицијске, вјерске, културне, језичке и друге карактеристике конститутивних народа и свих грађана Босне и Херцеговине. Програм јавних РТВ сервиса такође ће афирмисати културне и друге потребе националних мањина у Босни и Херцеговини. 9 У Великој Британији одговорност према јавности имају сви земаљски емитери. Највећа је одговорност BBC-а као главног јавног емитера. Његова је обавеза да обезбиједи адекватну количину и разноврсност програма за Шкотску, Сјеверну Ирску, Велс и енглеска подручја. Обавезе Канала 4 и 5 и ITV су регионалног карактера, првенствено у смислу продукције и праћења текућих догађаја. Француска телевизија је добром организацијом и испуњавањем обавеза према јавности остварила потпун ауторитет у тој земљи. Режим обавеза које су распоређене на три канала француске телевизије успоставио је Високи савјет за радиодифузију (CSA). Бесплатан програмски простор политичким партијама и струковним савјетима на националном нивоу обезбијеђују други и трећи канал француске телевизије уз обавезу другог канала да емитује и вјерски програм. Сва три канала дужна су да у програмској схеми имају редовне емисије о науци и технологији. Њемачка има три савезна јавна РТВ канала и једанаест јавних радио-телевизија у аутономним јединицама. Обавезе јавног сервиса проистичу из Устава као и у већини земаља Западне Европе. Посебно се инсистира на плурализму програма, његовој избалансираности и што већој властитој продукцији. 9 Закон о јавном радиотелевизијском систему Босне и Херцеговине, Програмски принципи, члан 26, Службени гласник БиХ, број 78, Сарајево, 8. новембар

15 У Пољској се од јавних сервиса захтијева да уважавају хришћански систем вриједности и афирмишу важност и снагу породице. У Србији, Македонији и Словенији јавни сервиси морају обезбиједити програм на језицима националних мањина. У Чешкој Републици, амандманима Закона о радио и телевизији из године, јавном сервису је дата обавеза да емитује чак седамдесет посто програма који ће, употребом специјалних симбола и графичких информација, бити прилагођен особама оштећеног слуха. Ово је кратак преглед назнака које потврђују да општи принципи рада јавних сервиса у сваком конкретном случају имају своје специфичности наметнуте потребама и интересима друштва коме су на услузи. Европска јавност је подијељена у оцјенама позиције и перспективе јавних сервиса. Многе међународне организације, укључујући и Свјетску трговинску организацију, не гледају благонаклоно на привилеговани положај јавних сервиса знајући да се они, у већини случајева, финансирају јавним новцем. Управо зато им замијерају што се на комерцијалном тржишту утркују са приватним емитерима којима је маркетинг доминантан извор прихода и елементарни услов опстанка. Заједничка оцјена свих је да се јавни сервиси налазе у раздобљу изражене кризе идентитета произведене политичким и економским ударима, конкуренцијом све развијенијих комерцијалних телевизија као и нових медија који шире властити интересни простор. У борби да се супротставе различитим врстама притисака и задрже економску сигурност, јавни сервиси често одступаји од програмских задатака које им је друштво повјерило. Заборављају да им је, управо због тих задатака који се огледају у обавези јавних сервиса да раде у интересу јавности, дата привилегија да се финансирају наплатом РТВ таксе или путем других облика јавног финансирања. Евидентно је да јавни сервиси у Западној Европи имају стабилније тржишне и програмске позиције за разлику од јавних сервиса у транзиционом дијелу Европе. У земљама у транзицији, јавни сервиси често пате од недостатка професионализма, слабог осјећаја за сврху властитог постојања, недостатка финансијских средстава, политичког мијешања у уређивачка тијела, као и непознавања у јавности специфичне улоге јавних телевизијских сервиса. 10 Појава комерцијалних телевизија у овим земљама, средином деведесетих година прошлог вијека, подстакла је нестанак монопола бивших државних телевизија и 10 Телевизија у Европи: регулатива, политика и независност, Босна и Херцеговина, стр. 53, Мониторинг извјештај, Будимпешта године 15

16 убрзала њихову трансформацију у јавне сервисе. Јачање програмске и тржишне конкуренције био је аларм за програмске и менаџерске тимове у јавним сервисима који су постали свјесни неизбјежности радикалних промјена у области јавног емитовања. Посебно их је уздрмао пад гледаности програма јавних сервиса који је био карактеристичан за све земље у транзицији. Не може се, ипак, говорити о појави која се идентично развијала у свим земљама нити о њеној константи. Смањен интерес за програме јавних сервиса манифестовао се различито и различитим интензитетом. У Босни и Херцеговини се настанком неколико комерцијалних телевизија, у првој фази ОБН а касније БН и Пинк телевизије, гледалиште у великој мјери преселило на канале ових емитера. Врло дискутабилна и годинама оспоравана мјерења једине званичне агенције у БиХ Мареко Индекс Босна, за коју се основано сумња да је у функцији одређених маркетиншких лобија, нису поуздана али, пошто се сматрају званичним, биће кориштена и у овом раду. С резервом треба прихватити процентуалне податке поменутих мјерења. Оно што је реално прихватљиво је општа оцјена која упућује да су програми јавних сервиса у БиХ у огромној мјери изгубили гледаност, поготово програм Радио-телевизије Босне и Херцеговине (БХРТ). Потврђују то и друга истраживања што представља велико разочарење за домаће поборнике овог пројекта али и за међународну заједницу која је у процесу припреме пројектне и законске документације и различитих видова обуке пружила велику стручну и финансијску помоћ. Осјетан пад гледаности јавног сервиса десио се и у сусједној држави Хрватској када је неприкосновена Хрватска радио-телевизија (ХРТ) добила конкуре нцију у приватној телевизији RTL и битно изгубила своју публику. Ова појава се најснажније манифестовала у Мађарској, у периоду од до године, када је дневна гледаност јавног сервиса пала са 79 на 17,5 посто. Међутим, у неколико држава, па и у Мађарској, почетна еуфорија и симпатије према програмима комерцијалних телевизија почели су да губе на интензитету што се одразило програмском стабилизацијом јавних сервиса и осјетним враћањем процента гледаности. Ово се првенствено односи на Пољску, Чешку, Словачку и Србију. 11 Ако се направи поређење са развијеним земљама Запада, примјетно је да у Њемачкој, Великој Британији, Француској и Италији комерцијалне телевизије нису битно угрозиле економску и програмску моћ јавних сервиса. Тачно је да је у тим земљама смањена гледаност јавних сервиса, али не у мјери која би представљала озбиљнији удар на њихов ауторитет и програмске приходе. 11 Izvor: European Audiovisual Observatory; IP International Marketing Committee; Istraživanje EU Monitoring and advocacu program (EUMAP). 16

17 Битан циљ који је генерално постављен пред јавне сервисе је њихова независност, како од државе тако од свих облика утицаја без обзира од кога и одакле потичу. Да би јавни сервис сачувао објективност и повјерење јавности, мора имати властиту независност у три области које су међусобно повезане: финансијска, управљачка и уређивачка. Када је у питању финансијска независност, ње нема без стабилног и независног извора финансирања који у апсолутном смислу те одреднице још није пронађен. Тачно је да се РТВ претплата још увијек може сматрати најприкладнијим моделом финансирања који више од других обезбјеђује независност с обзиром да новац притиче из џепа грађана. Међутим, када о њеној висини одлучују парламенти или владе, а тако је у пракси, тада је већ могућа сумња у постојање одређеног вида државне контроле над јавним емитером. Начин избора управљачких тијела у јавним сервисима битно одређује њихову самосталност. Искуства показују да је немогуће избјећи политички утицај на управљачке структуре без обзира у којој су мјери у процес предлагања и избора кандидата укључене регулаторне агенције, организације цивилног друштва или парламенти. Реалност је да се политика увукла у све поре друштва и да директно или индиректно утиче на рад управљачких тијела јавних сервиса. Ова је појава једнако присутна у развијеним европским земљама као и у земљама у транзицији. Уређивачка независност је директно условљена степеном угрожености финансијске и управљачке независности. Дјелимично то може ублажити професионализам новинара и уредника али ни они не могу бити имуни на рефлексије ова два фактора и на директне притиске који стижу из разних центара моћи. 2. МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ И РАДИО-ДИФУЗНИ ПРОПИСИ Када је у питању регулација радио-телевизијског емитовања, Европа је успоставила бројна правила и стандарде обухваћене чврстим професионалним и правним оквиром који је у тој области Европска унија прихватила као властито правило понашања. Ријеч је о нормама које за земље у транзицији представљају један од услова укључивања у различите облике европских интеграција и које су за законодавства појединачних европских држава полазиште у изради регулативе за њихов радиодифузни простор. С обзиром на међународно уважавање и сагласност око 17

18 европског правног оквира, европски принципи су истовремено и свјетски принципи јавне радиодифузије. Управо због тога, регулацију радио-телевизијског емитовања обављају различита међународна и европска тијела. У међународним оквирима посебну важност имају Уједињене нације и Свјетска трговинска организација а на старом континенту Европска унија и Савјет Европе. У обиљу докумената усвојених од стране ових тијела, у правилу треба разликовати конвенције које су правно обавезујуће у односу на необавезујуће декларације и препоруке које се баве регулацијом емитовања. У Европској унији закон строго обавезује на поштивање оних правила која су директно наметнута неким од оснивачких споразума. Постоје и друге додатне препоруке и декларације објављене преко разних међувладиних и међународних тијела што је само проширило бројност међународних инструмената у области јавног емитовања, с различитом законском обавезношћу. 12 Пракса потврђује да с великим уважавањем треба приступати свим овим документима, без обзира на њихову правну снагу, јер у политичкој употреби и у законодавном поступку најчешће имају висок степен важности. Ако се временски посматра развој правне регулативе у сектору јавног емитовања могу се уочити три циља међународне регулације који се проводе под контролом различитих међународних организација. Први се односи на очување медијског плурализма и слободе изражавања, други на очување националних медијских тржишта у контексту регулације међународне трговине, трећи циљ је обезбјеђење максималне проходности међународних комуникацијских путева. Занимљиво је да је овај други циљ, с доминантном тржишном нотом, у одређеном временском тренутку надјачао примарне медијске циљеве и постао покретач свеукупне регулације радиотелевизијског сектора. Било је то почетком осамседетих година прошлог вијека када се уочавају посљедице аудиовизуелног трговинског дефицита Европе у односу на САД и када се покреће процес радикалније регулације телевизије на старом континенту. Феномен телевизија се почео посматрати много студиозније, са све већом свијешћу да се телевизијске услуге не смију посматрати 12 - Комисија за људска права УН-а: Резолуција 2004/42 о праву на слободу изражавања и мишљења, 19. април године; - ОСЦЕ : Декларација са Самита у Истанбулу и Повеља о европској безбједности, документи које су усвојили шефови држава чланица ОСЦЕ-а године, ставови 26. и Заједничка декларација Специјалног извјештача о слободи мишљења и изражавања УН-а, Представника за слободу медија ОСЦЕ-а и Специјалног извјештача о приступу информацијама Организације америчких држава (ОАS), 6. децембар године. 18

19 искључиво са економског аспекта те да њена друштвена, културна, политичка и свака друга улога захтијева свеобухватнији регулаторни приступ. Један од првих покретача активности на том фронту задатака је Европска комисија која је, као извршно тијело Европске уније, године иступила са новим погледима на политику сектора телевизије. Своју визију рјешења објавила је под необичним називом Зелени документ о формирању заједничког телевизијског тржишта 13 који је у политичкој и медијској терминологији чешће кориштен у скраћеној и популарнијој верзији назива: Зелени документ. Овим приједлогом је Европска унија раније иницијативе на развоју кабловске и сателитске телевизије проширила у правцу успоставе европских механизама подршке електронским медијима; одбране европских културних интереса и успостављања регулаторног оквира који ће омогућити стварање јединственог европског тржишта. Тим мјерама приоритетно је требало одбранити европску телевизију од масовног увоза ТВ програма, највише из САД-а; заштитити малољетнике од емитовања садржаја непримјерених њиховој животној доби; те регулисати и осигурати маркетиншко тржиште од вањских удара али и од унутрашњих пријетњи стварања монополистичких позиција у РТВ индустрији европских земаља. У Европи два кључна документа регулишу правни оквир који се бави регулацијом телевизијског сектора. Један је Конвенција Савјета Европе о прекограничној телевизији, други је Директива о телевизији без граница на нивоу Европске уније. 14 Ријеч је о два документа, усвојена године, којим је успостављено више заједничких правила у медијској регулацији с циљем јачања јединственог европског тржишта. Усаглашени стандарди били су услов за несметан прекогранични промет и пласман програма у оквирима европског територија, што до тада није било могуће. Истовремено су били у функцији заштите европског грађанина од оних америчких програма за које се сматрало да врло озбиљно угрожавају европску културу. 13 Зелени документ је жаргонски назив за приједлог Европске уније који је имао за циљ да подстакне расправу на тему: Европска комисија, Телевизија без граница. Зелени документ о успостављању заједничког телевизијског тржишта, нарочито путем сателитске и кабловске мреже, Брисел, 14. јуна Директива ЕУ о телевизији без граница: Директива Савјета 89/552/ЕЕC о координацији одређених законом предвиђених одредби, прописа и управног дјеловања у земљама чланицама у односу на извођење активности телевизијског емитовања (Директива о телевизији без граница ), 3. октобар године. - Савјет Европе, Европска конвенција о прекограничној телевизији, 5.мај године, допуњена у складу с одредбама Протокола (Е.Т.С. бр.141.) Савјета Европе од 9. септембра године, ступила на снагу 1. марта године. 19

20 У складу са динамиком технолошког и тржишног развоја телевизијске индустрије у Европи, Савјет Европе и Европска унија су реаговали сталним праћењем ефикасности и поштивања медијских правила, њиховом ревизијом и у складу са реалним промјенама доносили нове прописе. На Четвртој европској министарској конференцији о политици масовних медија, одржаној године у Прагу, усвојена је Резолуција о будућности јавног сервиса радио-дифузије којом су представници држава учесница прихватили обавезу поштовања независности радио-дифузних организација јавног сервиса. У септембру године Комитет министара Савјета Европе усвојио је Препоруку Комитета министара државама чланицама о гарантовању независности јавног сервиса радио-дифузије. 15 Препорука је упућена владама држава чланица с обавезом да (цитат): а) у своја национална законодавства или инструменте који регулишу рад радиодифузних организација јавног сервиса унесу одредбе које гарантују њихову независност... б) скрену пажњу на ове смјернице органима одговорним за контролу активности радио-дифузних организација јавног сервиса, као и управи и особљу тих организација. У смјерницама за гарантовање независности јавног сервиса овај документ прецизно наводи области рада јавног сервиса за које се мора успоставити правни оквир с јасним одређењем њихове уређивачке независности и институционалне аутономије. Након године када је урађена прва ревизија текста Директива телевизије без граница овај документ је од до године био предмет студиознијег проматрања с циљем припрема за његову ревизију. Истовремено је текао процес преиспитивања Конвенције о прекограничној телевизији чиме се бавио Одбор за прекограничну телевизију Савјета Европе. Расправе обављене у Бриселу и Стразбуру потврдиле су оправданост и функционалност постојећих докумената и поново нагласиле неопходност иновирања законске регулативе у складу са темпом технолошког развоја. У новембру године Европски парламент је усвојио модернизовану верзију текста Директиве о телевизији без граница. Био је то логичан одговор на актуелне технолошке промјене, посебно на појаву нових аудиовизуелних медијских услуга које 15 Зборник правних инструмената Савјета Европе у вези са медијима, Серија издања Савјета Европе о медијима бр. 2, Европска унија-савјет Европе године 20

21 се не могу сврстати у традиционалну телевизијску радиодифузију (линеарни сервис). У складу с том чињеницом, нова директива добила је адекватнији назив: Директива о аудиовизуелним медијским услугама. 16 Одликују је бројне новине које нису биле дефинисане у предходном документу. Нова директива је обухватила савремене аудиовизуелне сервисе (нелинеарни сервис) чије се услуге пружају првенствено путем интернета, као и мобилну телефонију. Нелинеарни сервиси, попут програма на захтјев (TV-on-demond) разликују се од телевизијске радиодифузије у погледу избора и контроле садржаја од стране корисника услуге као и утицаја које корисници имају на друштво. Посебно, и детаљније, регулисани су комерцијални прописи о рекламирању, спонзорству и тзв. скривеном рекламирању, те неколико других питања попут: културних различитости, заштите медијског плурализма, заштите дјеце и потрошача и више других питања. Сматра се да ће савремени сервиси у скоријој будућности дјелимично замијенити телевизијску радиодифузију а да ће, након развоја ТВ мреже нове генерације, потпуно потиснути традиционалну радиодифузију. Примјетан проблем који је настао након доношења Директиве о аудиовизуелним медијским услугама је да су нове услуге почеле продирати на слободно тржиште а да на истим тим тржиштима није успостављен законодавни оквир усклађен са овом директивом. Посебно се то односи на земље у транзицији, гдје интернет, и нови нелинеарни сервиси, у већини тих земаља нису обухваћени домаћом законском регулативом. Такво стање у Босни и Херцеговини је и данас јер су регулативом обухваћени искључиво традиционални електронски сервиси. 16 Аудиовизуелни медијски сервис је сервис који је под уређивачком одговорношћу даваоца медијског сервиса, чија је главна сврха пружање програма најширој јавности помоћу електронских комуникационих мрежа, ради информисања, забаве и Такав аудивизуелан медијски сервис је телевизијска радио-дифузија или аудиовизуелни медијски сервис на захтјев - Директива о аудиовизуелним медијским сервисима 2010/13/ЕУ Европског парламента и Савјета Европске уније, 10. март године. 21

22 3. ЈАВНИ РТВ СИСТЕМ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Посматрано са становишта важећих закона, Јавни РТВ систем у Босни и Херцеговини чине четири правна субјекта: три јавна РТВ сервиса и Корпорација јавних сервиса као заједнички правни субјект, односно заједничка управљачка структура како је то дефинисано Законом о овом систему. Радиотелевизија Босне и Херцеговине (БХРТ) и Радиотелевизија Федерације Босне и Херцеговине (РТВФБиХ) су јавни РТВ сервиси, регистровани као јавна предузећа са сједиштем у Сарајеву. Први покрива територију Босне и Херцеговине, други територију Федерације БиХ. БХРТ и РТВФБиХ су настали трансформацијом дотадашње Радиотелевизије Босне и Херцеговине која је под тим именом радила од године настављајући континуитет предратне РТВ Сарајево. Програмски сектор ове медијске куће је највећим дијелом наставио припрему и емитовање програма под именом Федералне РТВ. Имовина, продукцијски и преносни капацитети су додијељени Радиотелевизији БиХ која је у првој фази емитовања, од до године, била препознатљива под скраћеницом PBS БиХ. 17 Емитовала је само ТВ дневник користећи фреквенције РТВФБиХ и РТРС. Властита мрежа стављена је у функцију 13. августа године када је PBS преузео право преноса Љетних олимпијских игара из Атине. Радио-телевизија Републике Српске (РТРС) је јавни сервис ентитета Републике Српске. Регистрована је као јавно предузеће са сједиштем у Бањој Луци. Сигналом покрива територију Републике Српске. Програм емитује од 19. априла године. Корпорација јавних РТВ сервиса БиХ (Корпорација) је заједничка управљачка структура између јавних РТВ сервиса с истим правима и обавезама према сва три јавна РТВ сервиса. Сједиште Корпорације је у сједишту БХРТ. Закон је обавезао Јавне РТВ сервисе да региструју Корпорацију на државном нивоу. Иако је Закон о Јавном РТВ систему БиХ на снази непуних од осам година, Корпорација још увијек није формирана. Сваки од три јавна сервиса ради као засебан правни субјект. Међусобна сарадња функционише у оквиру послова који су од заједничког интереса. Координирајућу улогу обавља Одбор Јавног РТВ система 17 Јавни радиодифузни сервис БиХ (Public Broadcasting Service of Bosnia &Hercegovina). Ова скраћеница је кориштена у Закону о PBS из године. За данашњу Радиотелевизију Босне и Херцеговине користи се скраћеница БХРТ. 22

23 састављен од три управна одбора јавних сервиса, а руководну менаџерски тимови три емитера Историјат и послијератни развој Дејтонски мировни документ се врло мало бавио медијима па стога није могао да послужи као правни темељ послијератних активности државе БиХ на успостави законске регулативе у тој области. Анексом 3 овог споразима медији су поменути тек толико да се укаже на њихову важност у изборном периоду. Ни Устав БиХ није био темељнији у одређењу улоге и позиције медија изузев што их је ставио у надлежност ентитета. Предходно је, године, Вашингтонским споразумом формирана Федерација БиХ 18 а одговорност за комуникације и медије у том ентитету повјерена је кантонима. Наведени документи нису обезбиједили елементарни правни и регулаторни оквир који ће подстицати реформу медија. Напротив, створили су врло неповољне услове за формирање јавних емитера на државном нивоу што ће годинама касније успоравати све процесе који су имали амбицију да измијене медијску слику БиХ. Током рата на простору БиХ програмски су дјеловала три емитера: Радио-телевизија БиХ (РТВ БиХ) са сједиштем у Сарајеву настала је на темељима РТВ Сарајево која је као дио РТВ система бивше Југославије имала вишедеценијско искуство радио-телевизијског емитера. Преузела је, дакле, инфраструктуру државне радио-телевизије и користила онај дио предајничке мреже који је био на територији БиХ под контролом снага Армије БиХ. Српска радио-телевизија почела је емитовање програма у априлу године. Покривала је територију под контролом Војске Републике Српске и дијелове Федерације БиХ на које је допирао сигнал предајника које је користила ова телевизија. ТВ ЕРОТЕЛ се орјентисала на преузимање програма хрватске телевизије из Загреба покривајући сигналом дијелове Федерације који су били под контролом ХВО (Хрватско вијеће обране). 18 У марту године потписан је Вашингтонски споразум чиме су САД успјеле да Бошњаке и Хрвате обједине у војни савез против Срба и смање сложеност војне ситуације на бојном пољу. Тим споразумом формирана је заједничка држава, Федерација БиХ, у чијем је саставу било предвиђено 10 кантона. У пракси је остала подијељеност на два дијела, са двије војске, двије полиције и са занемарујућим федералним институцијама. Дио федерације са бошњачком већином контролисала је СДА а други дио, са већинским хрватским становништвом, био је под контролом ХДЗ. 23

24 Бројни аналитичари медијске сцене у БиХ сматрају да су сва три емитера била прорежимска, под утицајем владајућих партија СДА, СДС и ХДЗ и да су медијски простор подијелили на етничкој основи у оним оквирима у којим се десила територијална подјела унутар саме земље. У грађанском рату какав је био у БиХ, изражена етничка подијељеност условила је и подјелу медија који су се етнички сврстали и својом пристрасношћу подстицали ратно-хушкачку пропаганду. Нити у току рата, нити након рата није постојала општа политичка воља да се побољша међуентитеска комуникација и јачају институције, па и медији, на државном нивоу. У међународним круговима били су свјесни разорне снаге медија у грађанском рату на тлу бивше Југославије и врло умјешно су ту снагу усмјеравали у правцу оних интереса које је међународна заједница имала на овом простору. Након рата, једнако су били свјесни важности медија у процесу афирмације и примјене дејтонског документа, здушно пружајући логистичку и финансијску помоћ у процесу едукације, организације и технолошког развоја медија. Правна и регулаторна празнина у БиХ током деведесетих година имала је за посљедицу недопустиво толерантне критерије за оснивање електронских медија. Настајали су неконтролисано и масовно, поготово у Сарајеву и дијелу Федерације са бошњачком већином. У односу на годину када је у БиХ било 5 телевизијских и 54 радио станице, шест година касније (1997. године), било је укупно 208 електронских медија од чега 52 телевизијска и 156 радио емитера са тенденцијом оснивања нових радио и ТВ станица. Максимум је достигнут године када је регистрована 71 телевизија и 210 радио станица. Укупно 281 емитер. 19 Био је то несхватљиво велики број електронских медија у односу на величину простора и број становника колико је имала БиХ. Без обзира на бројност емитера, и даље је остала медијска доминација три режимске РТВ станице: РТВБиХ, СРТ и ЕРОТЕЛ. Наставили су програмску политику која их није приближавала истинским јавним емитерима стичући наклоност владајућих партија код којих је расло нерасположење према иницијативама за независношћу медија. У таквим околностима одвијала се нескривена борба између домаћих политичких снага и међународне заједнице која је од године почела улагати велике количине новца у развој независних медија у Босни и Херцеговини. 19 Подаци из Програма за мониторинг и заговарање ЕУ, Телевизија у Европи: регулатива, политика и независност, Босна и Херцеговина, Мониторинг извјештај година, Будимпешта, Мађарска 24

25 Уз све наведено ево пресјека неколико битнијих чињеница које су карактерисале медијски амбијент БиХ у првим годинама након рата: - Са сигурношћу се може констатовати да није постојао слободан проток информација јер су медији били сврстани у три национално затворена система, оптерећени предрасудама и стилом професионалног дјеловања изграђеног у условима грађанског рата. С таквим бременом навика, кадровски осиромашени и без јасне стратегије развоја, медији су се суочили са суптилнијим и разноврснијим методама притисака при чему је, унутар самих њих, у великој мјери била присутна аутоцензура. - Различито тумачење правног основа који је у минималној мјери понудио Дејтонски споразум, одразило се неусклађеном и непримјењивом правном регулативом. Такву пат позицију у сфери законодавства отежавао је изостанак политичког расположења да се, на темељу заједничких принципа, медијски амбијент законски уреди: - Сиромашно медијско тржиште није било у стању да прихвати несразмјерно велики број медија, посебно електронских, од чега већина њих, навикла на донаторску помоћ, нису успијевали да се снађу у све суровијој тржишној утакмици. - Јавна радио-дифузија, због низа дилема и различитих погледа како би требало рјешавати ту област, није била дефинисана нити је постигнута комплементарност јавне и комерцијалне радио-дифузије што би било вишеструко корисно, и за једне и за друге. - Није било истраживања медијског тржишта у циљу анализе резултата гледаности као најбитнијег полазишта у разради маркетиншке стратегије. Самим тим није било ни истраживања структуре аудиторија као најбољег путоказа за програмске корекције и програмска унапређења којима ће се емитери приближити потребама и захтјевима гледалаца. - Нису се поштовала права интелектуалне својине. Уобичајена су била, и врло учестала, бесправна емитовања програмских садржаја набављаних различитим илегалним каналима. - Запослени у медијима, заробљени несхватањем властите улоге у надолазећем процесу технолошке и програмске модернизације, и даље су функционисали у служби политичких идеја и иницијатива владајућих партија. 25

26 У оваквој медијској ситуацији, у јесен године, одржани су први послијератни избори мада је било јасно да је врло тешко обезбиједити услове за правичност избора и једнак приступ медијима за све политичке субјекте. Новоформирани емитери, телевизија телевизија OBN и радио FERN, подржавани од стране међународне заједнице, нису могли парирати радиотелевизијским станицама под контролом владајућих режима. У таквим околностима резултат избора био је убједљива побједа националистичких странака. Представљало је то аларм за међународну заједницу и потврду да су дотадашње активности на реформи медијског система биле скромне и да је неопходан радикалнији и много крупнији захват на том плану. Након избора чији резултати нису били по вољи међународног фактора, тадашњи високи представник у БиХ, Карл Билт, затражио је енергичнију међународну помоћ на плану реформе медија и добио је већ у мају године. На састанку Вијећа за имплементацију мира ( PIC), одржаном у Синтри (Португалија), усвојена је декларација којом је високом представнику дато посебно овлашћење да ограничи или суспендује сваку мрежу или програм чије дјеловање је у упорној или флагрантној супротности са духом или словом (Дејтонског) мировног споразума (став 70). 20 Овакво овлаштење високог представника првенствено је било усмјерено ка Српској радио-телевизији. У очима међународне заједнице она је сматрана медијском кућом која угрожава дејтонски мировни споразум ширећи етничку и вјерску мржњу а војнике SFOR-а и NATO упоређујући са нацистичким оружаним снагама. Иако је у Федерацији БиХ, језик у медијима био још екстремнији, с већим набојем мржње и неприкладних израза, очигледно да је Српска радио-телевизија (СРТ) посматрана кроз посебну призму и стављена на чело стратешког плана реформе медија у БиХ. Процес реструктурирања Српске радио-телевизије започео је 1.октобра године када је Високи представник Карлос Вестендорп, који је наслиједио Билта, затражио од команде СФОР-а да њихови војници преузму контролу над кључним предајницима СРТ-а. ОХР је донио нова правила за ову радио-телевизију, урадио нову уређивачку повељу и, у циљу надгледања реформи, именовао међународног привременог директора или супервизора како су ту функцију чешће називали у медијима и политичкој комуникацији. 20 Вијеће за имплементацију мира ( PIC) успостављено је у Лондону, 8. и 9. децембра године на Конференцији о имплементацији мира с циљем мобилизације међународне подршке Дејтонском споразуму. PIC обухвата 55 земаља и агенција окупљених да широким фронтом активности подупиру мировни процес. На челу PIC-а је Управни одбор који даје политичке упуте високом представнику. 26

27 Наредне, године услиједио је притисак на бошњачки политички врх и његовог лидера Алију Изетбеговића који су контролисали РТВБиХ. Захтјев високог представника био је да се овај емитер трансформише у јавни емитер за Федерацију БиХ с намјером да се, уз договор два ентитета, емитовање успостави на територији цјелокупне БиХ. Плод преговора био је Меморандум о разумијевању о реструктурирању РТВБиХ чиме је почео процес реформе овог емитера. Меморандум није дочекан са симпатијама од стране српских представника у заједничким органима БиХ као и код руководства ХДЗ у Федерацији БиХ. Средином године Вијеће за имплементацију мира покреће иницијативу за успостављањем јединственог јавног РТВ сервиса на државном нивоу и ту иницијативу додатно подстиче деклерацијом о реформи медија усвојеном крајем године у Мадриду. Тиме је OHR овлаштен да приступи реформи државних емитера у Јавне РТВ сервисе. Декларација суштински представља позив на усвајање закона који ће дефинисати неколико кључних области с циљем: - да се обезбиједи уређивачка и финансијска независност јавих емитера, - да се заштите интереси конститутивних народа и, - да се на нивоу БиХ формира корпорација за пренос програма у функцији сва три јавна сервиса. Снажна опструкција реформи државних емитера, и слаби резултати на њеном спровођењу, приморали су високог представника да у јулу године декретом објави формирање Јавног Радио-телевизијског сервиса БиХ и ентитетског јавног сервиса за Федерацију БиХ под називом Радио-телевизија Федерације БиХ (РТВФБиХ). 21 Истовремено је високи представник апеловао да Народна Скупштина Републике Српске формира јавни сервис тог ентитета. Упориште за такве одлуке које воде стварању јединственог простора у области емитовања, пронашао је у Дејтонском споразуму, у врло уопштеном члану који се може тумачити различито а односи се на успостављање и функционисање заједничких међународних комуникација које су у надлежности институција БиХ Одлуке високог представника о реструктурирању Јавног РТВ система БиХ, те о слободи информисања и декриминализацији клевете и увреде, 30. јули Мировни споразум, Дејтон, Охајо, 1-21.новембар Анекс 4, Устав, члан 3: Надлежности и односи између институција БиХ и ентитета 1. Надлежности институција Босне и Херцеговине:...х) успостављање и функционисање заједничких међународних комуникација 27

28 Одмах након позива Скупштини Републике Српске, Високи представник је 31. августа године измјенио и допунио Закон о Српској радио-телевизији и преименовао је у Радио-телевизија Републике Српске чиме је елиминисао јасну етничку одредницу овог емитера. Амандманима је обавезао РТРС на програмски приступ који ће уважавати етничку и вјерску разноликост Републике Српске и БиХ у цјелини. Сљедећи битан корак којим је међународна заједница показала одлучност у спровођењу реформе државних медија је искључење предајника ЕРОНЕТ-а. Тај чин је обавила независна комисија за медије (IMC), уз подршку SFOR-а, 17. фебруара године. Овом кораку погодовали су резултати предходно одржаних општих избора у Хрватској када је странка ХДЗ уклоњена из Владе и када је IMC у БиХ дошла у лагоднију позицију да преузме контролу радио-телевизијског спектра. Ни у наредних годину дана ништа се није десило на плану спровођења рјешења понуђених из канцеларије OHR-а. Стога Високи представник поново ступа на сцену, овај пут у лику Волфганга Петрича који објављује Другу одлуку о реструктуирању Јавног радио-телевизијског система у Босни и Херцеговини, детаљнију од предходне. 23 Овом одлуком планирано је формирање два нова јавна предузећа: Јавни РТВ сервис БиХ и Радио-телевизија Федерације БиХ. За први сервис предвиђен је један радијски и један телевизијски канал са дозволом за покривање цјелокупне територије БиХ. Другом јавном сервису додијељена су два радијска и два телевизијска канала за подручје Федерације БиХ како би се удовољило потребама Бошњака и Хрвата настањених на том простору. За јавни сервис у ентитету Република Српска (РТРС) Одлуком су прописани један радијски и један телевизијски канал. Све донесене одлуке, као и предходне, имају снагу само на папиру. И даље нема политичке спремности да се оне реализују. Парламент БиХ не усваја понуђене законе о Јавном РТВ систему и Јавном РТВ сервису БиХ. Високи представник Волфганг Петрич, свјестан постојања могућности дуготрајне блокаде реформе јавних емитера, декретом формира Јавни РТВ сервис БиХ (PBS БиХ). У мају године намеће Закон о основама јавног радио-телевизијског система и јавног радио-телевизијског сервиса Босне и Херцеговине (Закон о PBS-у из године). 24 Додатно доноси пакет одлука које треба да убрзају прелазак постојећих 23 Друга одлука Високог представника о реструктурирања Јавног РТВ система у БиХ, 23.октобар Одлука Високог представника којим се намеће Закон о основама радио-телевизијског система и радиотелевизијског сервиса Босне и Херцеговине, 23. мај година. 28

29 државних емитера у јавне сервисе. Одлукама намеће Закон о радио телевизији Федерације БиХ, Закон о радио-телевизији Републике Српске и доноси одлуку о поступку ликвидације који ће се примијенити при престанку рада Јавног предузећа РТВ Босне и Херцеговине. Дакле, јединственим актом у виду Закона о PBS-у из године назначене су темељне контуре предвиђеног јавног РТВ система БиХ (ЈРТС БиХ) са Јавним РТВ сервисом на државном нивоу ( PBS БиХ) и два ентитетска јавна емитера: Радиотелевизија Федерације БиХ (РТВФБиХ) и Радио-телевизија Републике Српске (РТРС). Већ тада постављена су три основна принципа који ће се у допуњеном, или дјелимично измијењеном облику, задржати у свим каснијим доградњама Закона: а) Јавни РТВ сервис БиХ одговоран је за међународно представљање, б) Сва три емитера у свом дјеловању морају примјењивати уставне одредбе које се тичу једнаких права конститутивних народа и права које је Устав дао етничким мањинама, в) Преносном мрежом ће управљати Корпорација као заједнички правни субјект који су обавезни формирати три јавна емитера. Поменути закон био је на снази до године када су у јавну расправу стигли нацрти два одвојена закона који су детаљније требало да разраде улогу, обавезе и међусобне односе три јавна емитера. Раздвојени закони представљали су нужан корак на путу регулисања низа важних питања која су се односила на власничке односе, управна тијела, расподјелу прихода и другу недостајућу регулативу. Европска комисија, као оперативни и извршни орган Европске Уније, снажним притиском издејствовала је тзв. Споразум три премијера који су потписали предсједник Вијећа министара БиХ и предсједници влада оба ентитета и тим чином дефинисали основне принципе обухваћене овим законима. Без обзира на потписани документ и даље је наглашен недостатак политичке акције. Појављује се више верзија нацрта закона, теку јалове и неефикасне стручне и политичке расправе без наде да се у парламентарној процедури доспије до коначне верзије понуђених закона. И поред тога што се наглашава важност реформе Јавног РТВ система БиХ као једног од 16 предуслова за испуњење споразума о стабилизацији и придруживању и без обзира што је изражена велика заинтересованост Европске уније за реформе у овом 29

30 сектору, нема великих помака. 25 У складу с овим споразумом лепеза захтјева добила је нову димензију. Инсистира се на усвајању четири закона при чему су, уз два постојећа, додати закони за ентитетске јавне сервисе Закон о РТВФБиХ и Закон о РТРС. Усвајање већ урађених нацрта закона одложено је након локалних избора који су одржани у октобру године. Ипак, ништа се у том смислу није десило до јесени године када се, годинама успораван, процес реформе јавног РТВ система БиХ нагло убрзава серијским усвајањем више закона. Прво је усвојен Закон о Јавном РТВ систему БиХ у октобру године. Слиједи усвајање закона о Јавном РТВ сервису БиХ у децембру исте године. Оба закона усвојила је Парламентарна скупштина БиХ. У мају године Народна скупштина Републике Српске усвојила је Закон о радиотелевизији Републике Српске. Двије године касније, крајем јула године, Парламент Федерације БиХ усвојио је Закон о Јавном сервису Федерације Босне и Херцеговине, чиме је заокружена законска регулатива која се односи на Јавни РТВ систем БиХ и јавне емитере унутар њега. 4. РЕСТРУКТУРИРАЊЕ ЈАВНОГ РТВ СИСТЕМА БиХ У сусрет законским рјешењима за јавни РТВ систем БиХ, и паралелно с активностима на њиховој изради, припреман је План реструктурирања за Јавни РТВ систем БиХ. 26 Током годину и по дана, од октобра до априла године, радне групе су развиле бројне идеје којима су покушали приближити три јавна емитера и успоставити боље видове сарадње. Извршна комисија Јавног РТВ система (предсједници Управних одбора три јавна сервиса) је, у јулу године, затражила од BBC консултанског тима да припреми план имплементације за реструктурирање Јавног РТВ система. Као саставни дио тог плана захтјеван је и План кадрова прихватљив за тадашњу ситуацију али и за будуће вријеме. Посматрајући оба плана као дио јединственог процеса, консултантски тим је припремио документ састављен из три сегмента: 25 Европска комисија је године покренула процес стабилизације и удруживања (САП) а Вијеће Европе прихватило га у јуну године. Ријеч је о процесу којим се координирају односи Европске Уније са тада Савезном Републиком Југославијом (Србија и Црна Гора), Хрватском, БиХ, Албанијом и Бившом југословенском републиком Македонијом. Процес је предвиђао договор о Споразуму о стабилизацији и придруживању (САА) са сваком од ових држава. 26 План теструктурирања за Јавни РТВ систем Босне и Херцеговине, ( BBC Colsutancy to the Publik Broadcasting System in Bosnia and Herzegovina), Сарајево године 30

31 - Визију јавног РТВ система у оном облику како ће он изгледати по завршетку процеса реструктурирања. Тај документ је усвојила Извршна комисија у мају године. - Организациону структуру и кадровски план. - Временски план активности по коме ће се остваривати процес реструктурирања. У даљим анализама понуђеног документа, у којим су учествовали најодговорнији људи у Јавном РТВ систему, све до априла године није постигнута сагласност око четири питања: - Структура одјела за прикупљање РТВ таксе - Прикупљање вијести - Радио Федерације - Одјел за музичку продукцију Након што су радне групе састављене од представника сва три емитера, уз присуство BBC консултантског тима, разријешили недоумице у вези са спорним питањима, цјеловит План реструктурирања Јавног РТВ система БиХ усвојио је Управни одбор Јавног РТВ система 29. априла године. Шта су били кључни принципи при изради овог плана? 4.1. Битна обиљежја плана реструктурирања Приходи и расходи Принцип коме је дат апсолутни приоритет био је како у смислу прихода и расхода створити систем који ће у предстојећим годинама обезбиједити економску стабилност и предвидиву будућност запосленим у сва три јавна сервиса. Подразумијевало је то сталан и сигуран извор примарног прихода како би се јавни сервиси могли супротставити комерцијалним телевизијама које су технолошким и програмским јачањем стварали све снажније позиције на маркетиншком тржишту. Сигурност је пронађена у новом моделу прикупљања РТВ таксе путем телеком оператера што је, посматрајући и европску праксу, створило много веће обавезе према 31

32 јавности у смислу побољшања квалитета програма. Привилегија права на РТВ таксу значила је да, у сфери трошкова, предност морају добити улагања у радијске и телевизијске програме. Истовремено, план реструктурирања инсистирао је на већој рационализацији у оквиру различитих ставки расхода које су удаљене од програма, али и на рационализацији оних послова гдје постоји дуплирање и неефикасност унутар система. На ово посљедње упућује већ помињани споразум потписан од стране Предсједника Савјета министара БиХ и два предсједника ентитетских влада, којим се инсистирало да систем функционише као три емитера, једна инфраструктура. Могућу опасност да се заједничка инфраструктура изроди у повећање бирократског апарата, план реструктурирања покушава елиминисати принципом да све што је заједничко мора бити подвргнуто сталном надгледању и контоли емитера. Систем контроле подразумијева обавезујуће споразуме међу емитерима којим ће се регулисати цијене и квалитет услуга унутар Јавног РТВ система БиХ. У образложењу ризика који би реформске мјере могли учинити неефикасним, BBC консултантски тим је упозорио на сљедеће: - Не смије изостати стална контрола и ревизија усвојене структуре кадрова предвиђених у новој организацији РТВ система, - Не смије се десити да се евентуално повећање прихода усмјерава у ширење режијских трошкова или у повећање плата радницима без покрића у повећању квалитета и обима производње и услуга, - Не смије формално образовање бити једина потврда талента и подобности у одабиру креативних радника јер ће многи, потврђени појединци, из формалних разлога морати отићи или уступити своју позицију мање способним колегама. Уколико иједан од ових ризика постане реалност, ситуација неће бити различита од оне коју емитери данас преживљавају (до године, оп.а.). Све док се ризици контролишу, и све док више руководство остаје фокусирано на ефикасно и ефектно кориштење људских и других ресурса, Јавни РТВ систем ће бити у стању да брзо одговара на промијењене услове План реструктурирања за Јавни РТВ систем у Босни и Херцеговини, страна 7, Sarajevo,

33 Кадрови Планом реструктурирања наглашен је захтјев руководству сваке РТВ куће да се трајно преиспитују јесу ли обезбиједили прави избор кадрова на сваком радном мјесту. У складу са таквом иницијативом урађена је флексибилна систематизација радних мјеста која дозвољава да се искуство, вјештине, таленат и доказана способност стављају у исту раван као и формалне квалификације. Наравно, ово се првенствено односи на програмске раднике и занимања која су у директној функцији квалитета програма што не значи да ће исти критеријум важити за занимања гдје је формална квалификација врло битна, попут правних, економских или неких других послова. У току израде систематизације радних мјеста, BBC консултантски тим и генерални директори јавних емитера договорили су неколико принципа који треба да буду важећи за цјелокупан систем: - да иста радна мјеста имају исте називе у свим чланицама Јавног РТВ система БиХ, - да буде што мањи број различитих радних мјеста у циљу једноставније поставке система (организационе и економске) и лакшег управљања људским ресурсима, - да називи радних мјеста буду што уопштенији како би извршилац једног посла могао обављати исте или сродне послове у више медија (радио, ТВ, мултимедија) и да се избјегну учестале ревизије назива радних мјеста изнуђене брзим технолошким промјенама. У складу с поменутим принципима многе радне позиције у јавним сервисима добиле су нове називе а сва радна мјеста нове описе послова. У општим цртама објашњени су главна сврха посла и дужности оних који обављају те послове са детаљима о знању и искуству које треба имати и пожељним квалитетима запослених на тим радним мјестима. Кадровски план детаљно дефинише обим запослених у свим секторима система чији је број условљен примјеном новог приступа у исплатама и бенефицијама које је могуће остварити у задатим оквирима. Посебан проблем био је како успоставити нови платни систем, уједначен и правичан за три сервиса, када међу ентитетима постоје велике разлике у овој области. Запослени у Федерацији БиХ имали су знатно бољи просјек исплата личних доходака у односу на запослене у Републици Српској. У таквим околностима било је сасвим јасно 33

34 да ће економска моћ појединачних емитера бити пресудан фактор који ће одредити број запослених и висине личних доходака уз услов да се од јавних емитера не захтијева поштивања општег или колективног уговора обавезујућег за браншу којој припадају Организациона структура План реструктурирања за Јавни РТВ систем у Босни и Херцеговини предвидио је четири организационе цјелине. Три су јавни сервиси од којих један покрива цијелу територију Босне и Херцеговине. Два сервиса су за подручја ентитета. Четврта организациона цјелина је Корпорација РТВ сервиса. Јавним емитерима руководе генерални директори одговорни Управном одбору емитера на чијем су челу. Генералном директору су непосредно подређени шефови сектора који су одговорни за дјелатност сектора и имају отворену комуникацију са директором Корпорације у смислу координације и обезбјеђења услуга од којих зависи успјешност остварења дневних задатака сектора. За успјешну координацију и сарадњу Корпорације са јавним сервисима, и сервиса међусобно, изразито је битна усаглашеност унутрашњих нормативних аката и процедура усвојених на нивоу РТВ система. Ово се односи и на координацију у сфери телевизијског и радио програма уз обавезност сваког сервиса да чува властити уређивачки идентитет и да је на том плану одговоран свом Управном одбору. Чување уређивачког идентитета посебно се односи на информативно-политички програм, али и на развој властитог програма и програмских схема подређених професионалним принципима које диктирају друштвена улога јавних сервиса и интерес властите публике. План реструктурирања је предвидио да три јавна сервиса успостављају неопходну координацију на плану: - Развоја комплементарних схема с циљем да се жанровски сродни програми не подударају у времену емитовања и међусобно не угрожавају гледаност; - Договора око међусобног наручивања програма чиме ће сваки од три емитера бити у позицији да произведе емисију која ће бити емитована на каналу другог емитера; 34

35 - Договор о комплементарној продукцији вијести у циљу рационалнијег кориштења производних капацитета и смањења трошкова производње. Када је у питању Корпорација, предвиђено је шест подручја у којим ће ова заједничка организациона структура пружати стратешко вођство и услуге цјелокупном РТВ систему. То су: људски ресурси, правни послови, комуникације, мултимедија, пословна стратегија и финансије. План је да се ти послови реализују кроз мале и ефикасне одјеле чија се дјелатност неће дуплирати са сродним одјелима у емитерима. У оквиру Корпорације функционисаће и неколико одјела с искључивим задатком да пружају услуге јавним сервисима: Медија центар, Одјел за пренос, Одјел за прикупљање вијести, Одјел за међународне односе, Кућа продаје и Одјел за истраживање јавног мњења. Уз поменуте постојаће и два специфична одјела у функцији система, организационо смјештена у Корпорацији: Одјел за унутрашњу ревизију и Секретаријат Финансирање Корпорације Дио прихода које остваре јавни емитери наплатом РТВ таксе и продајом огласног простора усмјераваће се на трошкове функционисања Корпорације. Годишњим буџетом, који ће се одобравати у новембру мјесецу, планираће се заједнички трошкови у којима ће емитери учествовати у истом омјеру. То се односи на трошкове од заједничког интереса односно на трошкове који, како је то план дефинисао, имају функцију професионалног усмјеравања. У том оквиру назначени су: трошкови генералног директора Корпорације и његовог кабинета, секретаријата, одјела за унутрашњу ревизију, пословну стратегију, мултимедије, међународне односе, финансије, правне послове, људске ресурсе и комуникације. Остале услуге сваки јавни сервис плаћаће уговорно, у износу који ће бити одређен обимом услуга: истраживање јавног мњења, кориштење техничких ресурса и имовине, преноси програма, услуге прикупљања вијести, куповине међународних програма и осталих права. 35

36 Организациони дијаграм 36

37 4.2. Одјели корпорације у функцији јавних сервиса Медија центар Медија центру је дата улога организационе цјелине која ће у име јавних сервиса посједовати и руководити свом имовином и техничким ресурсима укључујући и информатичке технологије. Предвиђено је да има своје центре у Сарајеву и Бањој Луци. Различитост задатака који су му повјерени обављаће у пет одјела: Набавка и складиштење, Одјел имовине, Продукциони ресурси, Информатичка технологија те Архив Јавног РТВ система. Одјел набавке и складиштења своју успјешност треба да гради позицијом коју ће имати као јединствен добављач за цјелокупан РТВ систем. Удруженим наруџбама моћи ће да јача своју тржишну снагу и остварује веће попусте. Одјел имовине, у складу са тржишним критеријима, утврђује цијене за све услуге које проистичу из газдовања имовином. За дио имовине који није изнајмљен одјелима из оквира РТВ система, Медија центар је у обавези да обезбиједи закупце изван система. Медија центар у име Јавног РТВ система унајмљује имовину и опрему за којом се укаже потреба. У случају изградње или опремања било каквих објеката у функцији јавних емитера, Медија центар преузима одговорност за руковођење изградњом и опремањем и за унајмљивање и опремање просторија информационотехничких центара. Продукциони ресурси с којима ће газдовати Медија центар морају бити на услузи јавним сервисима по повољнијим цијенама у односу на тржишну понуду. Када расположиви капацитети не могу одговорити потребама јавних сервиса, или када Медија центар не располаже одређеном опремом за којом су емитери исказали потребу, дужан је да, користећи се својом преговарачком позицијом на тржишту, обезбиједи повољну цијену услуге. Уколико Медија центар у пружању својих услуга не буде најповољнији, јавни сервиси имају право тражити другог понуђача. Информатичка технологија, у својој експлоатацији, такође треба да буде понуђена по тржишним принципима. Механизам наплате који прописује Медија центар предвиђа за поједине одјеле инфраструктурну накнаду на основу броја запослених, и накнаду за кориштење. 37

38 Архив Јавног РТВ система је опште благо које се чува у име јавности Босне и Херцеговине. Медија центар је одговоран и дужан да обезбиједи приступачност и ефикасност кориштења архива у технолошком приступу једнако прихватљивом за све чланице система те просторне и климатске услове прописане стандардима архивске дјелатности тог типа. Архив, под одређеним условима, може бити доступан и корисницима изван РТВ система. Уговорни односи међу јавним сервисима о кориштењу архивске грађе и сва друга правила у вези са архивом, морају јасно бити регулисана правним актом. Приход од евентуалне продаје задржава Јавни сервис који је власник продатог материјала. Јавни емитери путем својих правних одјељења успостављају властиту политику архивирања и управљање правима унутар архива укључујући и продавање лиценци страним и домаћим емитерима Одјел за пренос Одјел за пренос је власник емисионе опреме. У име система руководи комплетном опремом. Смисао успостављања овог одјела је да преносни систем учини ефикаснијим уз истовремену рационализацију броја запослених, посебно у тимовима за одржавање предајника, и да смањи укупне трошкове који настају експлоатацијом преносне опреме. Одјелу за пренос је дозвољено да комерцијализује своју дјелатност и омогући приступ предајничким објектима потенцијалним корисницима изван јавног система Одјел за прикупљање вијести План за успостављање ове функције почива на иницијативи да се повећа сарадња међу редакцијама три јавна емитера и да се елиминише пракса нерационалног кориштења техничких капацитета што се најсликовитије види у праћењу догађаја када се сниматељске екипе три јавна сервиса свакодневно сударају на истом задатку. У циљу успостављања праксе уједињеног прикупљања вијести, јавни сервиси су дужни да из редова свог новинарског кадра именују координаторе вијести. Њихова улога је уредничког карактера. Договором три јавна сервиса дежурају наизмјенично, пет дана у 38

39 седмици, у намјенској канцеларији у Медија центру у Сарајеву. Једнако су одговорни према сва три сервиса и обавезни да свим редакцијама омогуће равноправан приступ цјелокупној мрежи информативно-техничких центара. Координатори су дужни да свим редакцијама благовремено доставе дневни и седмични календар догађаја као и план специјалних догађаја. Све наведено не смије уредницима ДЕСК-а у јавним сервисима одузети позицију наручилаца прилога и уредничку улогу контролора њиховог садржаја Одјел за међународне односе Сарадња са међународним организацијама, укључујући ЕБУ и емитере других држава, те проналажење и набавка програма у име јавних сервиса, је у домену одговорности овог одјела. План реструктурирања и у овом случају наглашава рационализацију као приоритетан мотив формирања Одјела за међународне односе. Централизован систем набавке треба да обезбиједи повољнију куповину програма и спријечи конкурентски наступ јавних сервиса на тржишту програмске понуде што је била карактеристика индивидуалног наступа јавних емитера Кућа продаје Кућа продаје има првенствену улогу да продаје рекламно вријеме у име сва три јавна емитера и за све медије који функционишу унутар њих: радио, телевизија и мултимедијски сервис. Намјера је да Кућа продаје развије посао дистрибуције програма и потисне трећа лица која се баве овом дјелатношћу. На тај начин би се обезбиједили нови приходи за РТВ систем и ојачала преговарачка позиција у односу на рекламне агенције. Такође важна функција овог одјела је стратешко планирање које тежи успостављању оптималних односа између куповине, планирања и надзора. План реструктурирања апелује на развијању таквог начина продаје у којем ће учинак битно утицати на плате. Такође, важна функција овог одјела је стратешко планирање које тежи успостављању оптималних односа између куповине, планирања и надзора. План 39

40 реструктурирања апелује на развијању таквог начина продаје у којем ће учинак битно утицати на плате запослених што ће бити снажан мотивациони фактор. Трошкови куће продаје ће се покривати задржавањем фиксних процената на остварен маркетиншки приход. Кућа продаје је дужна да ради у складу са кодексом и смјерницама које је прописала Регулаторна агенција за комуникације Истраживање јавног мњења Овај одјел, чија је улога вишеструка, истовремено пружа услуге јавним сервисима, кући продаје и управним тијелима. Битно за ову функцију је да запосли мали број врло оспособљених истраживача и статистичара који ће дневно пратити стандардне изворе информација о слушаности и гледаности свих медија заступљених у Јавном РТВ систему. Од њих се очекује да на бази најсложенијих улазних података, понуде заокружену анализу и стручна тумачења која ће бити путоказ програмским, продукцијским и маркетиншким тимовима као и за одлуке управних и руководних тијела. Могуће је да овај одјел, на захтјев чланица РТВ система, наручује сложеније истраживачке пројекте што подлијеже обавези посебног плаћања Битне карактеристике сектора емитовања Телевизија У позицији потпуне програмске аутономије јавни РТВ сервиси су дужни да понуде најбољи програм који су у стању обезбиједити властитом продукцијом или одабрати на тржишту програмске понуде у складу са расположивим креативним и финансијским могућностима. План реструктурирања упозорава да сервиси међусобно не смију бити конкуренција и да увијек имају на уму шта је друштвена улога државног а шта ентитетских сервиса. Очекивања су да државни сервис, у оквиру домаће производње, нуди најбоље драмске, забавне, документарне и информативне програме а да ентитески сервиси програмски уважавају потребе гледалаца на њиховом географском подручју и да 40

41 допуњују програм јавног сервиса на нивоу државе. Надметања са државним каналом нису допустива. Сталном координацијом међу емитерима обезбјеђује се комплементарност програмских схема и међусобни увид у програмску схему другог емитера. Оквирну програмску схему сваки сервис прави за период од 12 мјесеци. Детаљнија програмска схема прави се за сваки наредни квартал. Два пута годишње, у мају и октобру, наручују се програми на темељу јасних спецификација које су припремили уредници за наручивање програма у БХ телевизији или директори ентитетских телевизија. Одјел за међународну сарадњу прави прву селекцију и предлаже програмска остварења која је могуће наручити на иностраном тржишту. У избору програма одговорност носе уредници за наручивање програма и директори телевизија уз предходно усвојен план расположивих термина, структуре програма и финасијских могућности емитера. План реструктурирања види државни канал првенствено у позицији наручиоца програма док ће властиту производњу задржати углавном у сфери информативног и спортског програма. Ентитетски емитери ће имати много већу властиту продукцију с обавезом да производе и за БХ телевизију али и отворену могућност наручивања програма у складу с потребама и могућностима. У сва три сервиса одјели за продукцију, или редакције, ће бити организовани по жанровима и свака од тих редакција ће бити на услузи БХ телевизији у смислу производње програма по наруџби. Сваки од три емитера имаће властити одјел за презентацију програма одговоран за програмски идентитет и програмску промоцију радија, ТВ и мултимедије Радио У оквиру РТВ система БиХ предвиђене су четири радио станице претежно информативног карактера. Ентитетским емитерима додијељена је по једна радио станица с планом да програмски буду усмјерене слушаоцима старијим од 35 година. БХРТВ има двије радио станице. БХ радио 1 има обавезу да емитује врло разноврстан програм намијењен слушаоцима од 25 до 55 година. Други радио канал је 41

42 за млађу публику од 15 до 25 година. Мисија овог канала, у чијој програмској структури је 80 посто музичког и контакт програма, је запошљавање и обука младих. За производњу програма и укупан рад станице одговоран је директор радија. Он је, истовремено, у својству вишег уредника станице, дужан да обезбиједи поштивање уређивачких принципа Јавног РТВ система и поштивање услова из дозволе Регулаторне агенције за комуникације. Директор БХ радија је одговоран за оба канала додијељена БХРТВ-у. Радио је највећим дијелом орјентисан на производњу властитог програма и за разлику од телевизије нема тзв. комисиони карактер који подразумијева наручивање програма. Мањи дио специфичних програма директори радио станица могу наручивати директно од независне продукције. Као и телевизија, радио емитери су дужни да Корпорацији плаћају кориштење техничких и продукцијских капацитета у обиму у којем су били на услузи Мултимедија Јавни РТВ сервис, уз редован радијски и ТВ програм, има обавезу да нуди online и телетекст сервис. Осим информација које се односе на дневна догађања пружа информације о програмској схеми, компанији, радио и ТВ програму као и интерактивне садржаје. Технолошка подршка овом сервису је повјерена Мултимедији Корпорације чија је обавеза да грађанима обезбиједи једноставност приступа online сервису примјеном програмског језика и технологије који ће бити лако прихватљиви и грађанима скромног информатичког знања. Садржај online и телетекст сервиса припремају сва три емитера водећи рачуна да се обраћају сваки својој публици чиме доприносе комплементарности сервисних порука. Сви садржаји који се емитују морају бити у складу са уређивачким принципима Јавног РТВ система али, исто тако, усклађени са програмском схемом и плановима наручивања програма за радио и ТВ. Директор Мултимедија Корпорације брине о заједничким стандардима у РТВ систему, подстиче сарадњу јавних сервиса и координира израду годишњег плана мултимедијских садржаја. Одговоран је за стратешко усмјеравање и развој интернет странице и телетекст сервиса. План реструктурирања предвиђа два одјела који припремају садржај мултимедија и који имају своје уреднике са руководном одговорношћу за одјел и 42

43 уређивачком одговорношћу за садржаје који излазе из конкретног одјела. У организационој схеми одјели су смјештени у Сарајеву и Бањој Луци Продукција вијести Координацијом и међусобним програмским допуњавањем унутар Јавног РТВ система БиХ те рационалним кориштењем техничких ресурса, три јавна сервиса треба да побољшају ефикасност и истовремено понуде свеобухватније програмске и друге услуге. Посебно је наглашена потреба побољшања информативног програма који треба да буде у складу с међународно прихваћеним стандардима непристрасног и тачног новинарства. Нужност да сваки емитер задржи идентитет појединачних програма ставља у врло одговорну улогу уредника информативног програма који, са осталим уредницима и новинарима у програмском тиму, одређује садржај и начин обраде информативних прилога. Одјел за прикупљање вијести, предвиђен да буде у Корпорацији, је превасходно пружалац услуга у смислу да пуни заједнички казан вијести једнако доступан јавним емитерима унутар система. То је, такође, мјесто гдје се прикупљају дневна остварења новинара лоцираних у информативно-техничким центрима широм БиХ. Сви приспјели прилози морају бити једнако доступни продукцијским тимовима смјештеним у Сарајеву и Бањој Луци. Јавни сервис који покрива цјелокупну територију БиХ треба да понуди свеобухватнији и ауторитативнији информативни програм у односу на све друге емитере који дјелују на тој територији. Ово се посебно односи на емисију централних вијести која је кључна у вечерњој програмској схеми и мора јој се обезбиједити најповољнији термин емитовања. Улога ентитетских јавних сервиса је да га програмски допуњују детаљнијом обрадом тема које се тичу становништва на територији ентитета и да воде рачуна о комплементарности програмских схема. Информативни програм је кључан и за радио сервисе који имају емисије вијести на сваких сат времена у сажетој форми а детаљније вијести у ударним терминима. Актуелна и важна питања се обрађују кроз дуже информативне емисије у дебатној форми с обавезом директног телефонског укључења грађана. 43

44 5. ЗАКОНОДАВНИ И РЕГУЛАТОРНИ ОКВИР ДЈЕЛОВАЊА ЈАВНОГ РТВ СИСТЕМА БиХ Кроз четири законска акта дефинисана су битна питања функционисања и међусобних односа Радио-телевизијског система БиХ и његових чланица: Радиотелевизије БиХ (БХРТ) као Јавног РТВ сервиса Босне и Херцеговине, два ентитетска јавна сервиса: Радио-телевизије Федерације БиХ ( РТВФБиХ) и Радио-телевизије Републике Српске (РТРС) и Корпорације јавних РТВ сервиса БиХ. Три јавна сервиса су засебни правни субјекти чији појединачни закони морају бити усклађени са Законом о РТВ систему. Четврти члан система је Корпорација јавних РТВ сервиса БиХ коју су према Закону о Јавном РТВ систему БиХ дужни да формирају три јавна сервиса. Корпорација је такође правни субјект коме је Закон дао улогу заједничке управљачке структуре између јавних РТВ сервиса с истим правима и обавезама према сва три јавна РТВ сервиса. Закон о РТВ систему БиХ је врло јасно нагласио самосталност три јавна сервиса у обављању дјелатности, њихову уређивачку независност и институционалну аутономију. Чланом 4. овог Закона РТВ сервиси су добили пуну аутономију у десет битних области функционисања. 28 С посебним разлогом, треба издвојити програмску самосталност, управљање и располагање имовином, уређивање дјелатности и унутрашње организације те куповину, изнајмљивање, продају и кориштење роба и услуга. Истицање наведених области је у функцији каснијег тумачења законских недослиједности које су правну регулативу унутар РТВ система БиХ ставиле у апсурдну позицију. У опису позиције Корпорације унутар Јавног РТВ система, битно је појаснити њену улогу и овлаштења предвиђена Законом. У надлежност су јој дати послови за које се сматра да су од заједничког интереса за три јавна сервиса. Сједиште Корпорације је у Сарајеву. Има организационе јединице у Сарајеву, Бањој Луци и Мостару. Рад 28 Закон о Јавном РТВ систему БиХ, Службени гласник БиХ, брoj 78, Сарајево, Члан 4. (Самосталност јавних РТВ сервиса): Јавни РТВ сервиси самостални су у обављању дјелатности, имају уређивачку независност и институционалну аутономију, нарочито у областима као што су: а) утврђивање програмске схеме; б) концепција и продукција програма; ц) уређивање и презентовање вијести и информативног програма; д) управљање и располагање имовином; е) запошљавање, права и обавезе запослених; ф) уређивање дјелатности и унутрашње организације; г) припрема и извршење буџета; х) преговори, припреме и потписивање правних аката у вези са функционисањем сервиса; и) представљање јавних РТВ сервиса у правним поступцима; ј) куповина, изнајмљивање, продаја и кориштење робе и услуга. 44

45 Корпорације надзире Одбор Јавног РТВ система који је, истовремено, Управни одбор Корпорације. Чине га сви чланови Управних одбора три јавна сервиса (по 4 члана), укупно 12 чланова. Корпорација има свој Пословодни одбор који чине генерални директор и директори сектора Корпорације. Одбор РТВ система именује и разрјешава генералног директора и одобрава именовања директора сектора Корпорације. Овај заједнички правни субјект, између осталог, одговоран је за преносну мрежу, међународно представљање јавних РТВ сервиса, руковођење имовином и техничким ресурсима и руковођење оглашавањем (заједничком кућом продаје). У име јавних сервиса обавља низ послова који су прецизирани Законом. 29 Јавни РТВ сервиси дужни су да подмирују трошкове Корпорације на темељу уговора о кориштењу корпорацијских ресурса, опреме и услуга. Сви додатни захтјеви јавних сервиса према Корпорацији, који нису обухваћени годишњим планом, регулишу се посебним уговором. Закон је предвидио да се Јавни РТВ сервиси највећим дијелом финансирају из РТВ таксе и маркетиншких услуга. Прикупљање таксе повјерено је Федералној РТВ и РТВ Републике Српске, свакој на подручју свог ентитета, а БХРТ-у на подручју Брчко Дистрикта. Закон је регулисао да се приходи од маркетинга остварују путем заједничке Куће продаје која би организационо била смјештена у Корпорацији и да се ти приходи дијеле по истом принципу као и РТВ такса: БХРТ 50 посто, ФТБиХ и РТРС по 25 посто. Дозволе за рад и фреквенције јавним РТВ сервисима додјељује Регулаторна агенција за комуникације са сједиштем у Сарајеву. Додјељује фреквенције за једну ТВ и двије радио станице за цијелу територију БиХ, те двије ТВ и двије радио станице за подручје одређеног ентитета. Јавни РТВ сервиси подлијежу санкцијама за неиспуњавање правила и прописа Регулаторне агенције, осим суспензије и гашења. 29 Закон о Јавном РТВ систему БиХ, члан 6 (Односи унутар ЈРТС -а Босне и Херцеговине, Став 3: Корпорација у име сва три јавна РТВ сервиса: а) продаје телевизијске, радио и мултимедијалне огласе; ц) промовише и координира технички развој и увођење нових технологија; г) остварује интерне и вањске комуникације; х) набавља стране програме; и) остварује међународне везе; ј) пружа административну и другу помоћ управним органима; к) наручује испитивање јавног мњења и медијског тржишта; л) продаје телевизијске, радио и мултимедијалне маркетиншке услуге; м) координира ресурсима за прикупљање садржаја за информативне емисије, укључујући регионалне информативно-техничке центре; о) координира пословне и развојне планове, финансијско пословање и поступке унутрашње ревизије; п) омогућава заједничку годишњу финансијску ревизију; р) пружа услуге преноса за јавне РТВ сервисе; с) координира кориштење и управљање техничким ресурсима, имовином и инфаструктуром информационе технологије (извршен избор битнијих тачака). 45

46 Програм јавних РТВ сервиса мора бити у складу с професионалним стандардима, прописима и правилима које прописује Регулаторна агенција Противрјечности и недоречености закона Не постоји у Босни и Херцеговини сличан друштвени или било који други сектор рада, регулисан са чак четири закона, а да је у њима сконцентрисан толики обим несклада, нејасноћа и супростављених формулација као што је то случај са Јавним РТВ системом. Контрадикторности које постоје у његовој законској регулативи највећа су препрека на путу стварне успоставе овог система који већ годинама фунционише у минималним оквирима заједништва. И поред чињенице да је Одбор Јавног РТВ система БиХ, као највише управно тијело у систему, више пута, и у разним приликама, упозоравао одговорне институције државе на овај проблем, није било адекватне реакције у правцу уређења и усклађивања четири законска документа. Посљедњи званичан допис у којем су назначени битни пропусти у постојећој законској регулативи, Одбор Јавног РТВ система упутио је Парламентарној скупштини БиХ, Савјету министара и Министарству саобраћаја и комуникација БиХ, 23. децембра године. Прва група проблема настала је као посљедица међусобне неусклађености постојећих закона. Основа за усклађивање је Закон о Јавном РТВ систему БиХ који јасно прописује да закони три јавна сервиса морају бити усклађени са овим законом. Не само да нису усклађени у фази усвајања већ су разлике постале још веће након неколико интервенција ентитетских парламената који су усвојили одређене измјене закона о ентитетским емитерима. Из ове групе проблема у први план треба издвојити два крупнија законска раскорака који већ на старту руше темеље будуће Корпорације. Први је посљедица неусаглашености Закона о Јавном сервису РТВ Федерације БиХ са Законом о Јавном РТВ систему БиХ у оном дијелу који регулише расподјелу укупног прихода оствареног на нивоу Јавног РТВ система БиХ. Ријеч је о приходу који се највећим дијелом остварује наплатом РТВ таксе и продајом маркетиншког оглашавања. Чланице система поштују законску обавезу која се односи на расподјелу РТВ таксе али, од самог старта, потпуно игноришу закон у дијелу расподјеле прихода 46

47 од маркетинга иако је расподјела та два прихода регулисана истим чланом закона и на истовјетан начин. Ради се о члану 23. Закона о Јавном РТВ систему БиХ који је врло прецизно прописао да се поменута два прихода уплаћују на јединствен жиро рачун и распоређују у проценту 50 посто за БХРТ и по 25 посто за два ентитетска јавна сервиса. 30 Проблем је у чињеници да приход остварен по основу маркетиншких услуга, никад није уплаћиван на јединствени рачун нити је распоређиван у складу с процентима које је прописао Закон. Федерална РТВ такав приступ сматра регуларним позивајући се на свој закон који искључује могућност процентуалне расподјеле прихода оствареног продајом рекламног времена. Наиме, члан 18. став 3 Закона о Јавном сервису РТВФБиХ је врло прецизан и директно супростављен поменутом члану 23. Закона о јавном РТВ систему БиХ. Гласи: Приход који РТВФБиХ остварује од маркетинга примарно се користи за финансирање властите дјелатности. 31 Руководећи се приступом Федералне РТВ која је приход од реклама у цјелини задржавала за своје потребе, ни друга два сервиса ту врсту прихода нису уплаћивали на јединствен рачун свјесни да цитирана одредница из федералног закона обесмишљава не само процентуалну расподјелу прихода од маркетинга већ и иницијативу о постојању заједничке куће продаје. Планом реструктурирања кућа продаје је организационо постављена у Корпорацији што је јасно дефинисано чланом 13. Закона о РТВ систему БиХ. 32 И не само то. Поменута неусаглашеност узрок је селективног односа у спровођењу члана 23. Закона о Јавном РТВ систему БиХ, што је повод судских спорова које су јавни емитери покренули међусобно године и којима се не назире ни исход, ни крај. 30 Закон о РТВ систему БиХ, Службени гласник БиХ, број 78, , Члан 23: 1) РТВ такса у Босни и Херцеговини наплаћује се на подручју ентитета и Брчко Дистрикта БиХ, с тим што се уплата врши на јединствен рачун. 2) Укупни нетодоходак од продаје маркетиншког оглашавања такође се уплаћује на јединствени рачун. 8) Организације које наплаћују РТВ таксу и врше маркетиншко оглашавање у име јавних РТВ сервиса дужне су уплатити наплаћени износ РТВ таксе и нетоприход од маркетиншког оглашавања на јединствени рачун без одгађања. 9) Расподјела средстава јавним РТВ сервисима с јединственог рачуна вршиће се одмах. 31 Закон о Јавном сервису Радио-телевизије Федерације Босне и Херцеговине, Службене новине Федерације БиХ, број 48 од године, Члан 18. Финансирање редовне дјелатности: 2) Расподјела прихода прикупљених од РТВ таксе врши се у складу с одредбама члана 23. Закона о Јавном радиотелевизијском систему Босне и Херцеговине. 3) Приходи које РТВФБиХ остварује од маркетинга примарно се користе за финансирање властите дјелатности. 32 Закон о Јавном радио-телевизијском систему Босне и Херцеговине, Службени гласник БиХ, број 78 од , Члан 13, став 2, тачка е): Корпорација је одговорна за: е) руковођење оглашавањем продајном кућом; 47

48 Ради се о сувише великом интересу који се неће моћи ставити у законске оквире без интервенције државе с обзиром да је у питању маркетиншки приход система који на годишњем нивоу износи између 10 и 15 милиона евра. Ово питање биће велики професионални тест за Суд БиХ који ће се суочити с примјером очигледног кршења закона али и с чињеницом да ће пресуда, каква год да буде, представљати врло озбиљан реметилачки фактор на путу цјеловите успоставе Јавног РТВ система БиХ. Други велики законски раскорак је у дијелу који регулише управљање и располагање имовином. Чланом 4. Закона о јавном РТВ систему БиХ јавним сервисима је врло експлицитно дата самосталност у обављању дјелатности и институционална аутономија у више области међу којима је назначено и управљање и располагање имовином. Чланом 6. истог закона, Корпорацији је дата улога да координира кориштење и управљање техничким ресурсима и имовином јавних сервиса чиме је, дјелимично, угрожена законом утврђена аутономност јавних сервиса и отворена могућност различитог тумачења овог несклада који се десио унутар истог закона. Ако се пажљиво проучи Закон о РТВ систему БиХ онда је потпуно видљиво да је улога Корпорације у области имовине дефинисана с двије језичке одреднице које суштински немају исто значење па у једном члану овог закона Корпорација координира а у другом руководи имовином. Да ова језичка и логичка разлика буде правно замршенија, побринули су се закони јавних сервиса. Дефинишући улогу Корпорације у односу на имовину јавних сервиса, не користе ни један од та два термина. Сва три закона јавних сервиса употребљавају одредницу управљање па, између осталог, кажу да Корпорација управља имовином у складу са Законом Система (из Закона о БХРТ-у). С обзиром да у Закону о Јавном РТВ систему БиХ појам управљања није везан уз имовину, поставља се логично питање: како је овај термин, у том контексту, доспио у законе јавних сервиса када он својом суштином даје Корпорацији улогу коју она нема у Закону о систему. Тако неодговорна примјена различитих језичких термина за потпуно исту законску позицију овог правног субјекта, отворила је просторе правном надмудривању које је све мање у сфери права а све више у сфери политизације. Укупна законска неусаглашеност у овој области још је више појачана накнадном амандманском интервенцијом Народне скупштине Републике Српске од године, којом је у Закон о Радио-телевизији Републике Српске уграђена измијењена формулација по којој овај јавни емитер мора добити сагласност Народне Скупштине РС за уступање права управљања имовином другим субјектима. 48

49 Уз ова два примјера гдје су питања расподјеле маркетинга и надлежности над имовином законским раскорацима доведени у апсурдне позиције, постоји низ других примјера уочених контрадикторности и нејасноћа у Закону о Јавном РТВ систему БиХ. Недостају и неке битне процедуре које је Закон морао прописати али их је законодавац потпуно заборавио уврстити. Једна од стално присутних дилема је: да ли Одбор јавног РТВ система БиХ, састављен од чланова три управна одбора јавних сервиса, може у пракси доносити јединствене одлуке у оквиру оних питања која законом нису усаглашена и да ли је са таквом структуром Одбора система уопште могуће усвојити Статут Корпорације као темељни документ заједничког дјеловања. Сасвим је логично да сваки од три управна одбора поштује и досљедно брани закон усвојен од стране парламента који га је именовао и којем је одговоран за свој рад. Такву логику појачава чињеница да Закон о Јавном РТВ систему БиХ није предвидио процедуре утврђивања његовог непоштивања нити санкције према онима који га крше. Занимљиво је да Закон о Јавном РТВ систему БиХ није прецизирао услове под којима може престати рад Корпорације, укључујући и питање расподјеле имовине коју Корпорација стекне током година свог постојања. За разлику од овог Закона, јавни емитери у оквиру својих закона та питања имају јасно дефинисана. Ни један члан Закона о систему не бави се заштитом интереса Јавних РТВ сервиса као оснивача корпорације. Закон о систему није прописао коме је одговоран Управни одбор Корпорације нити је дефинисао могућност разрјешења генералног директора Корпорације, односно процедуре и поступке када се, и како, то чини. За разлику од овог Закона питање одговорности Управних одбора јавних сервиса и њихових генералних директора је врло јасно дефинисано у појединачним законима јавних емитера. Процедура избора чланова Управних одбора три јавна сервиса није јединствена. Јединствено је да је закон парламентима додијелио право именовања чланова управних одбора, Парламенту БиХ за РТВ БиХ, ентитетским скупштинама за ентитетске јавне сервисе. У случају БХРТ Закон је предвидио да Регулаторна агенција за комуникације проводи конкурсну процедуру и Парламентарној скупштини БиХ подноси сужену листу кандидата за чланове управног одбора. За разлику од закона овог јавног сервиса, у законима о ентитетским јавним сервисима, Регулаторна агенција за комуникације нема никаква овлаштења нити учествује у процесу расписивања конкурса и избора 49

50 кандидата за чланове овог управног одбора. Та надлежност припада парламентима ентитета. Чак ни именовање програмских савјета није постављено једнообразно. У Закону о Јавном РТВ сервису БиХ савјетодавне органе, укључујући и програмски савјет, бира искључиво Управни одбор. У Законима о РТРС и РТВФБиХ програмске савјете бирају ентитетске скупштине након што се спроведе процедура јавног конкурса и Управни одбори им предложе листе кандидата. Закон о Јавном РТВ систему БиХ је назначио Корпорацију као заједнички правни субјект и као заједничку управљачку структуру између јавних РТВ сервиса али нигдје није дефинисао облик организовања Корпорације за разлику од јавних емитера који су регистровани као јавна предузећа. Јасно је прописано да три јавна РТВ сервиса овим законом успостављају Корпорацију (БХРТ, РТРС, РТВФБиХ) али је нејасно ко је оснивач БХРТ јер у Закону о Јавном РТВ сервису БиХ оснивач овог емитера нигдје није прецизиран. У друга два емитера оснивачка права врше парламенти. Закон о Јавном РТВ систему БиХ није предвидио обавезу Управног одбора Корпорације да једном годишње Парламенту БиХ достави Извјештај о раду и пословању Корпорације што постоји као обавеза јавних сервиса према матичним парламентима. У истом закону постоји одредница (члан 15.) која каже да предсједник Одбора Јавног РТВ система БиХ и директор Корпорације не могу бити из истог конститутивног народа што је теоретски немогуће. Зашто? Дужност предсједника Одбора система по закону обавља Предсједавајући Управног одбора БХРТ. Он подлијеже принципу ротације чиме се поштује критериј да сваки од четири члана управног одбора (три представника конститутивних народа и четврти из реда осталих), буде једну годину предсједавајући у току четверогодишњег мандата. Пошто мандат директора Корпорације траје пет година мора се десити да се национална припадност носилаца ове двије функције у једној години поклопи. Наведени примјери су дио уочених законских пропуста, противрјечности и нејасноћа који су у протеклим годинама представљали, а и даље представљају, врло велику баријеру на путу успостављања Јавног РТВ система БиХ. Сасвим је разумљиво што чланови Управних одбора Јавних сервиса у већини нису били спремни да преузму улогу тумача закона која им не припада. Прихватање такве позиције представља 50

51 ризично излагање могућим грешкама у доношењу одлука које су реална посљедица нејасне и неусклађене законске регулативе Битније разлике плана реструктурирања и законске регулативе Документ под називом План реструктурирања за Јавни РТВ систем Босне и Херцеговине, који је у изворном тексту урадио експертни тим BBC-а, завршен је у прољеће године. Разматран је и формално прихваћен 29. априла исте године на сједници тадашњег Управног одбора Јавног радио-телевизијског система БиХ са закључком да га треба реализовати до краја године. Вријеме је потврдило да је то био непромишљен закључак јер је већ на истој сједници констатовано да треба имати обазрив и флексибилан приступ у провођењу плана с обзиром на различите околности у којима раде јавни емитери. Закључком је, између осталог, јасно назначено да је план BBC-евог тима отворен документ, па су могуће његове измјене и допуне. 33 Током наредних година усвојено је неколико нових терминских планова, с новим роковима, без изгледа да ће бити реализовани. Истина, било је појединачних активности јавних емитера у духу реализације плана реструктурирања али су, са протоком времена, такве амбиције нестајале суочене с различитим интересима јавних сервиса и разликама плана у односу на законску регулативу. Шта је то суштински битно предвидио експертни тим BBC-а а да касније није обухваћено законском регулативом? Једна од темељних идеја будуће организације Јавног РТВ система БиХ је концепт организације Радио-телевизије БиХ (БХРТ) по којем је она планирана да буде комисиона телевизија. То је подразумијевало праксу наручивања програма од ентитетских сервиса који би на захтјев БХРТ производњом циљаних програмских садржаја допуњавали и обогаћивали програм овог емитера. У законима јавних сервиса не постоји формулација која експлицитно потврђује ову идеју. 33 Записник са сједнице Управног одбора Јавног РТВ система БиХ од 29.априла 2004; закључак бр. 9:...провођење Плана захтијева креативан и флексибилан приступ, с обзиром на конкретне прилике у сваком од емитера.... План је отворен документ, па су могуће његове измјене и допуне, уколико то буду захтијевале новонастале околности... 51

52 У Закону о Јавном РТВ сервису БиХ, на почетку члана 7. који се односи на дјелатност БХРТ, постоји одредница о наручивању програма. 34 Евентуална претпоставка да се тај члан односи на комисиону телевизију, намеће логично питање: Зашто је потпуно исти члан уврштен у Закон о РТВ Републике Српске и приближно исти у Закон о РТ ФБиХ када се зна да ентитетски јавни сервиси нису предвиђени као комисионе телевизије? Логика предходног питања сугерише логичан одговор. Дјелатност Јавног РТВ сервиса БиХ која се односи на наручивање програма, не треба повезивати искључиво са идејом комисионе телевизије. Тај дио дјелатности првенствено треба подвести под обавезу која постоји у Закону о Јавном РТВ систему Босне и Херцеговине а односи се на обавезу наручивања програма од независних продуцената или комерцијалних РТВ станица. 35 Ова законска одредба обавезујућа је за сва три сервиса и дословно је пренесена у појединачне законе. Из свега наведеног може се закључити да идеја комисионе телевизије, прецизирана у Плану реструктуирања за Јавни РТВ систем БиХ, није добила потврду у законима јавних сервиса. Друга битна идеја коју је експертни тим BBC-а уградио у План реструктурирања је Одјел за прикупљање вијести као заједничка организацијска цјелина унутар Корпорације. У правцу реализације ове идеје, у току године стартовала је заједничка редакција за размјену вијести коју су чинили по један новинар из сва три јавна сервиса и која ради и данас. Ни ова идеја није добила своје мјесто у законској регулативи. Напротив. Закон о јавном РТВ систему БиХ експлицитно истиче програмску независност јавних сервиса. У члану 4. овог Закона под насловом Самосталност Јавних РТВ сервиса јасно су назначене дјелатности у којима су јавни сервиси уређивачки независни. 36 Овај члан је дословно, и у цјелини, пренесен у Закон о радио-телевизији Републике српске као члан 8. под насловом: Самосталност. Врло је индикативно да исти, или бар приближан текст, није уврштен у законе за БХРТ и РТВФБиХ и поред 34 Закон о Јавном РТВ сервису БиХ, члан 7, став 1: Дјелатност БХРТ су сљедеће: а) наручивање, припремање, производња, пренос и емитовање властитих радијских и телевизијских програма и мултимедијалних садржаја; Закон о Јавном РТВ сервису БиХ, чл.29. став 3: Најмање 10 посто од времена емитовања, изузимајући информативне емисије, спортски програм и маркетиншке огласе, јавни РТВ сервиси морају наручити од независних продуцената и/или комерцијалних радиотелевизијских станица. 36 Јавни РТВ сервиси самостални су у обављању дјелатности, имају уређивачку независност и институционалну аутономију, нарочито у областима као што су: а) утврђивање програмске схеме; б) концепција и продукција програма; ц) уређивање и презентовање вијести и информативног програма... 52

53 чињенице (законска обавеза) да су морали бити усклађени са законом о систему. Ако занемаримо наведени податак, неспорно је да и поменута два закона јасно дефинишу програмску самосталност кроз опис дјелатности БХРТ и РТВФБиХ гдје је наглашена припрема и производња властитих програма. 37 Закон о Јавном РТВ систему БиХ само једном реченицом помиње координацијску улогу Корпорације у заједничкој организацијској јединици за прикупљање вијести. 38 С обзиром на законске експлицитности образложене у предходном пасусу, ову програмску функцију могуће је довести у везу једино са продукцијским јединицама које је Закон о РТВ систему БиХ предвидио у Корпорацији размјестивши их на три локације: Сарајево, Бањалука и Мостар. Без обзира када ће, и да ли ће, предвиђена заједничка организациска јединица за прикупљање вијести добити своју законску форму, чињеница је да и у овој идеји ББЦев концепт и закони нису усаглашени. План реструктурирања за Јавни РТВ систем у Босни и Херцеговини предвидио је да Корпорација пружа стратешко вођство и услуге Јавном РТВ систему БиХ у шест области дјеловања: људски ресурси, правни послови, комуникације, мултимедија, пословна стратегија и финансије. Наведена језичка одредница стратешко вођство, је у сва четири закона терминолошки замијењена појмовима који имају блажу снагу и другачији смисао. У Закону о Јавном РТВ систему БиХ позиција Корпорације је углавном координационог, развојног, промотивног или само услужног карактера. Кроз те појмове озакоњени су односи Корпорације према јавним сервисима али јој не могу обезбиједити ауторитет стратешког вође и улогу коју је замислио BBC експертни тим. Неке од функција које је План реструктуирања предвидио у Корпорацији, у законима су јасно маркиране као дјелатност јавних РТВ сервиса. То се прије свега односи на услуге телетекста и мултимедијалних програма, истраживање јавног мнијења и посебно маркетиншке услуге. Маркетиншка идеја из Плана реструктурирања, којом је предвиђено да јавни емитери имају заједнички наступ на тржишту кроз тзв. Кућу продаје, уграђена је само у Закон о јавном РТВ систему БиХ. У законима јавних сервиса Кућа продаје се не помиње. 37 Закон о Јавном сервису Радио-телевизије Федерације БиХ, члан 7: Дјелатности РТВФБиХ су: а) припрема, производња, пренос и емитовање властитих радио и телевизијских програма и мултимедијалних садржаја и наручивање; Закон о Јавном РТВ систему Босне и Херцеговине, Члан 6, став 3: Корпорација у име сва три јавна РТВ сервиса: (тачка м) координира ресурсима за прикупљање садржаја за информативне емисије, укључујући регионалне информативно-техничке центре. 53

54 Људски ресурси су у плану реструктурирања назначени као подручје у којем ће Корпорација пружати стратешко вођство и услуге за цијели систем. Сваки од три јавна сервиса је ову област регулисао интерним актима прилагођавајући се ентитетским специфичностима у погледу радних и других права запослених. Према томе, актуелни закони и подзаконски акти нису усклађени ни с овим дијелом Плана реструктурирања којим је Корпорацији, у односу на остале чланице Јавног РТВ система БиХ, дата улога стратешког вође. Финансирање корпорације је такође област гдје су План реструктурирања и законска регулатива недовољно усаглашени. План реструктурирања је разврстао трошкове Корпорације у двије категорије. Прва група су заједнички трошкови које јавни сервиси треба да сносе подједнако. Односе се на трошкове функционисања сљедећих одјела: пословна стратегија, међународни односи, мултимедији, финансије, правни послови, људски ресурси, комуникације, унутрашња контрола и секретаријат Јавног РТВ система БиХ. Друга група су трошкови које би сервиси плаћали према уговору на годишњем нивоу и у обиму у којем су услуге кориштене. У овој категорији су: истраживање јавног мњења, пренос програма, кориштење техничких ресурса и имовине, услуге прикупљања вијести те куповина међународних програма и осталих права. У Закону о Јавном РТВ систему БиХ нема разврставања трошкова Корпорације. Закон предвиђа уговорни однос Корпорације и јавних РТВ сервиса 39 који су дужни да, након што Одбор јавног РТВ система БиХ усвоји годишњи буџет Корпорације, без кашњења и посредовања, уплаћују договорени мјесечни допринос Корпорацији. Закон је предвидио и могућност додатних уговарања према захтјеву јавних сервиса и према одговарајућим цијенама на мјесечној основи Улога Регулаторне агенције за комуникације БиХ Регулаторна агенција за комуникације (РАК) настала је одлуком Високог представника за БиХ, 2. марта године. Том одлуком обједињена су дотадашња овлаштења Независне комисије за медије и Телекомуникацијске регулаторне агенције које су у првој фази послијератне реконструкције БиХ биле надлежне за регулисање 39 Закон о Јавном РТВ систему БиХ, члан 14. став 1: Трошкове Корпорације као правног субјекта подмирују Јавни РТВ сервиси, на основу кориштења дефинисаног уговором... 54

55 радио-телевизијског сектора. Независна комисија за медије ( IMC) је формирана ранијом одлуком Високог представника за БиХ, од 11. јуна године када јој је дата одговорност у сфери давања дозвола за емитовање радио и ТВ станицама, праћења програма и успостављања кодекса о емитовању. Телекомуникацијска регулаторна агенција (ТРА) је била одговорна за телекомуникације и управљање фреквенцијама. Рад ове двије агенције је и формално престао у октобру године када је Високи представник наметнуо Закон о комуникацијама БиХ чиме су обезбијеђене законске предпоставке за функционисање регулаторне агенције. Наметање закона је посљедица чињенице да је тај документ, претходних 18 мјесеци, у облику нацрта, био на разматрању у надлежним институцијама БиХ и није добио зелено свјетло. Већ у првом члану Закона о комуникацијама јасно је назначена његова улога: Овим законом регулише се област комуникација у Босни и Херцеговини, те успостављање и рад Регулаторне агенције за комуникације Босне и Херцеговине у складу са Уставом Босне и Херцеговине.... Одговорност за креирање политике у овој области повјерена је Савјету министара БиХ а Агенцији одговорност за регулацију. Иако је током више од десет година активног постојања Регулаторне агенције за комуникације БиХ било много примједби емитера на њихов рад и одлуке, не може се порећи битна улога агенције у регулацији врло неуређених односа који су након рата владали у области радио-телевизијског емитовања. Позиција Регулаторне агенције за комуникације у односу на јавне РТВ сервисе експлицитно је назначена у Закону о Јавном РТВ систему БиХ. Члан 16. овог Закона прецизно наводи да су они дужни поштовати правила и прописе Агенције. 40 Регулаторна агенција је подијељена на три сектора: Телекомуникације, Емитовање и Фреквенцијски спектар. Основана је као независна и непрофитна институција са статусом правног лица према законима БиХ и са дужностима и овлаштењима која су јој додијељена одлукама Канцеларије високог представника (OHR) и Законом о комуникацијама. 41 То практично значи да нико, па ни Савјет министара БиХ, не би смио да се мијеша у доношење било каквих одлука унутар 40 Закон о Јавном РТВ систему БиХ, Службени гласник БиХ, Члан 16. (Правила Регулаторне агенције) Јавни РТВ сервиси дужни су поштивати правила и прописе Регулаторне агенције, ако они нису у супротности с овим законом. Јавни РТВ сервиси подлијежу свим постојећим санкцијама за неиспуњавање правила и прописа Регулаторне агенције, осим суспензије и гашења. Регулаторна агенција од јавних РТВ сервиса наплаћује одговарајућу административну накнаду на име трошкова издавања дозволе, у складу с важећим прописима. 41 Закон о комуникацијама БиХ, дио 9 (Регулаторна агенција за комуникације), (чл ) 55

56 Агенције. Право да доноси одлуке припада Савјету агенције и генералном директору. Савјет креира глобалну политику Агенције и усваја кодексе и правила за област емитовања и телекомуникација. Консултујући се са генералним директором своје одлуке доноси консензусом. Генерални директор руководи Агенцијом. Одговоран је за све регулаторне и административне функције Агенције у складу са Законом о комуникацијама и другим релевантним документима који прописују правила рада и позицију Агенције у односу на институције због који је она успостављена. Савјет министара БиХ именује генералног директора на приједлог Савјета агенције и само Савјет министара има право под одређеним законским условима да га смијени прије истека мандата. Парламентарна скупштина БиХ је надлежна да именује и разрјешава чланове Савјета агенције. Важећим Законом о комуникацијама који је усвојен у оба дома Парламентарне скупштине БиХ у августу и септембру године Регулаторној агенцији су повјерене бројне дужности 42 од којих издвајамо: - проглашење правила у области емитовања и телекомуникација и осигурање њиховог поштивања; - издавање дозвола емитерима и оператерима телекомуникација у складу са одредбама овог закона и праћење поштивања услова издатих дозвола; - планирање, управљање, намјена и додјела фреквенцијског спектра, праћење његовог кориштења као и одржавање и објављивање плана кориштења фреквенцијског спектра за цијелу територију Босне и Херцеговине; - примјена техничких стандарда и стандарда квалитета... Чланом 4. истог Закона назначено је пет регулаторних принципа емитовања који обухватају: a) заштиту слободе изражавања и разноликости мишљења поштујући општеприхваћене стандарде понашања, недискриминације, правичности, тачности и непристрасности; b) развој професионалних и одрживих комерцијалних и јавних емитера у намјери да се успостави одговарајућа равнотежа између њих; c) одвојеност емитера од политичке контроле и манипулације, у циљу јачања демократских принципа и успостављања тржишне економије; 42 Закон о комуникацијама, Члан 37. Дужности агенције, Службени гласник Босне и Херцеговине, број 31 од 21. октобра године 56

57 d) дозволе се додјељују на основу процедура којим се осигуравају одговарајући професионални стандарди програмских садржаја, техничког рада и финансирање; e) оглашавање путем емитера уређује се у складу с најбољом европском праксом. У којој је мјери Регулаторна агенција за комуникације независна институција? Ако се направи поређење са првом фазом рада Агенције, када је настала као пројекат међународне заједнице и дјеловала у окриљу OHR, с много аргумената се може закључити да је постигнут видан помак у правцу њене самосталности. Усвајањем Закона о комуникацијама и смјештајем Агенције у БиХ законодавство отворен је пут да се РАК наметне као домаћа државна агенција и да објективним приступом у рјешавању повјерених надлежности стекне углед независне институције. Било је ситуација у којима се РАК, заиста, понашао објективно и непристрасно али је било и очигледних примјера примјене различитих аршина у доношењу одлука. Сасвим је сигурно да је РАК током година свог постојања трпио различите врсте притисака с различитим мотивима и намјерама. Неке одлуке Савјета министара БиХ које су се односиле на смањење укупног буџета државе, самим тим и на смањење буџета Регулаторне агенције за комуникације, протумачене су од стране Високог представника као притисак на Агенцију. Тензије у том смислу нарочито су биле наглашене у периоду године. У децембру године Високи представник за БиХ је донио Одлуку о измјенама и допунама структуре расхода Регулаторне агенције за комуникације за годину сматрајући да је Савјет министара својом одлуком о смањењу буџета угрозио ефикасно финкционисање Регулаторне агенције за комуникације. Судећи по извјештају Савјета Европе за период јуни-септембар године очигледно је да је и код њих постојала бојазан да је угрожена независност Агенције. Такву могућност не виде само кроз смањен прилив финансијских средстава према Агенцији већ и кроз чињеницу да је њено особље новом законском регулативом добило статус државних службеника. У извјештају упозоравају на став Савјета агенције чије је гледиште да се, за разлику од особља агенције, нико од чланова Савјета не може сматрати државним службеником Савјет Европе, Босна и Херцеговина: Придржавање обавеза и задатака и имплементација програма сарадње након приступа. (Осми извјештај: јуни-септембар године), генерални секретар, 13. октобар године, ( 57

58 Иначе, нису ријетка упозорења која се могу чути у јавности да сврставање радника РАК-а у категорију државних службеника отвара простор за различите утицаје на њихову самосталност. Позиција у којој је буџет Агенције директно везан за секторске политике Савјета министара БиХ обезбјеђује oвом савјету одређену моћ над Агенцијом. Оправданост таквих ставова могла би се потражити и у чињеници да се на Агенцију примјењују одредбе Закона о министарствима БиХ и да је РАК у надлежности Министарства за саобраћај и комуникације, што само по себи појачава сумњу у могућност потпуне независности Агенције. Дио политичких структура у БиХ доживљава РАК као отуђени центар моћи ишчашен из законодавног оквира којем припада. Таквом ставу допринијело је пасивно понашање генералног директора и Савјета РАК-а који су, свјесни политичке конфузије у БиХ и непрецизности законске регулативе, прихватили реалност која је ово регулаторно тијело учинила недодирљивим. Привилегија стечена избором на поменуте функције постала је битнија од принципа професионалне и правне етике па су у години незаконито напунили осам година мандата иако је прописан уобичајен четверогодишњи период обављања поменутих дужности. Тек у јуну мјесецу године, након вишегодишње политичке борбе, створени су услови за расписивање јавног конкурса за избор чланова Савјета РАК-а чијим ће се именовањем омогућити расписивање конкурса за новог генералног директора Агенције. У којој је мјери Регулаторна агенција за комуникације била у стању да обезбиједи спровођење правила и кодекса понашања које је донијела у области емитовања? У првим послијератним годинама у БиХ није постојао ефикасан регулаторни механизам у области емитовања. У таквим условима програме постојећих државних РТВ станица, наклоњених актуелним режимима, обиљежавали су етничка мржња и различити облици пропаганде зачињени језиком непристојности, неприхватљивим за стандарде професионалног новинарства. Независна комисија за медије ( IMC) као прво регулаторно тијело формирано у БиХ у области емитовања, изрекла је у периоду од до године, 144 казне различитог карактера, од упозорења и новчаних казни до суспензија и одузимања дозвола. Током наредних 10 година, Регулаторна агенција за комуникације је, у поређењу са IMC, изрекла сразмјерно много мање казни. То се објашњава битно смањеним бројем емитера, већим уважавањем прописаних правила и стандарда, али је то и поуздан знак да је РАК допринио успостави реда у области емитовања. Наравно, није све текло глатко нити су све казне РАК-а прихватане 58

59 прећутно и без контра аргументације. Прва домаћа анализа медијског окружења у Босни и Херцеговини, обављена под покровитељством њемачке фондације Фридрих Еберт Штифтунг од 23. до 25. септембра године, потврђује раније изречену оцјену да РАК није увијек био на висини повјереног задатка и да је, немајући једнаке критерије нити довољно професионалне храбрости, угрозио властити ауторитет. 44 Ова тродневна анализа, обављена у облику панел дискусије, има своју специфичност и аргументовану снагу. Учествовали су новинари, уредници, стручњаци и истраживачи из области економије, социологије, психологије и медија, представници невладиних организација те активисти у више области друштвеног дјеловања. Сви из Босне и Херцеговине. Констатовано је, између осталог, да је у задњих неколико година повећано присуство увредљивог и клеветничког говора, као и говора мржње у електронским медијима, што пролази некажњено. Посебно је апострофиран случај Федералне телевизије која је емитовала спот у којем је руководство Републике Српске поистовјећено с нацистичким вођама а Агенција није ништа предузела. Случај је још упечатљивији ако се допуни информацијом да РТВ Федерације БиХ није санкционисана и поред чињенице да су Управни одбор овог емитера и Савјет Регулаторне агенције осудили поменути програм. Пасиван однос Агенције према наведеном случају отворио је простор за шпекулације и медијска нагађања: ко штити ауторе спорног спота и да ли су ментори толико моћни да је и РАК морао одустати од изрицања казни које су саставни и обавезан дио његових надлежности. Политички магазин 60 минута Федералне ТВ, у којем је објављен спорни прилог, био је предмет студиозне анализе групе истраживача ангажованих од стране Радио-телевизије Републике Српске која је, у више наврата, била на удару поменутог политичког магазина. Гледајући десетак емисија, истраживачи су сачинили опширан преглед примитивних и крајње увредљивих израза који се не могу наћи ни у најприземнијим примјерцима жуте штампе. Остао је нејасан мотив потпуне пасивности Регулаторне агенције која се суочила с очигледним кршењима кодекса и услова из дозволе о емитовању али није имала храбрости да изрекне казне у складу с овлаштењима које јој је омогућио Закон о комуникацијама БиХ. Такође је нејасно, ако РАК већ има улогу да доноси правила и кодексе понашања и осигурава њихово спровођење, зашто нема праксу да ради мониторинге програма, 44 Балкански медијски барометар, Прва домаћа анализа медијског окружења у Босни и Херцеговини године, стр.43, поглавље 3.3, Издавач: Фридрих Еберт Штифтунг, Сарајево

60 макар и повремено. Реагују само на пријаве кршења правила понашања. Чак и редовне извјештаје емитера о извршењу програмске схеме прихватају без анализе и провјере тачности достављених података. Панелисти који су учествовали у расправи указали су и на чињеницу која заслужује адекватно реаговање. Сматрају да процедура издавања дозвола није довољно транспарентна јер Агенција није обавезна да образложи разлоге за доношење својих одлука. Посљедица такве позиције РАК-а одразила се одлукама о трајном ускраћивању дозвола великом броју локалних радиостаница које нису испуниле програмске, техничке и финансијске услове. Уз сво уважавање врло јасних прописа за добијање дозвола о емитовању, нико нема право занемарити изузетно битну улогу локалних медија у функционисању локалних заједница, поготово у ванредним условима. Какве могу бити посљедице гашења локалних радиостаница? Да ли су постојала прелазна или алтернативна рјешења? Таквом анализом се, наравно, нико није бавио. 6. ПОСТОЈЕЋА ПОЗИЦИЈА И МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ ЈАВНИХ РТВ СЕРВИСА И поред чињенице да је од усвајања закона који уређује правни оквир Јавног РТВ система БиХ протекло непуних осам година, до данас није успостављена прописана организација нити је обезбијеђен степен заједништва неопходан за реализацију свих принципа и обавеза које закон прописује. Корпорација, као везивна карика три јавна сервиса (БХРТ, РТРС, РТВФБиХ), предвиђена у функцији заједничке управљачке структуре од које се очекивало да буде стуб система и има координирајућу улогу, до данас није формирана. Разлог таквог стања првенствено је у чињеници да не постоје подударни интереси јавних сервиса у правцу успоставе корпорације нити њихова изражена воља да се Корпорација организује у законским оквирима. Још мање постоји воља представника српског и хрватског народа у заједничким органима БиХ чији је поглед на Корпорацију оптерећен искуствима у вези са формирањем других заједничких институција које су се у правилу изродиле у нежељене облике функционисања. Дакле, три јавна сервиса у условима непостојања Корпорације, 60

61 сарађују у мјери коју диктирају заједнички проблеми и интереси, са степеном иницијативе коју испољавају њихови Управни и Пословодни одбори. Једино што у овом тренутку институционално представља систем, и што својим радом дјелимично надокнађује изостанак Корпорације, је Одбор јавног РТВ система БиХ који чине три Управна одбора јавних сервиса, укупно 12 чланова. Његов рад и медијска пажња коју је имао протеклих година, остављали су у јавности лажан утисак да је достигнути степен организационе изграђености Јавног РТВ система БиХ много већи од постојећег. Закон о Јавном РТВ систему Босне и Херцеговине је Одбору система дао подстицајну и усмјеравајућу улогу на три фронта: 45 a) обавезе које има Корпорација у односу на три јавна сервиса, b) обавезе које су у надлежности Одбора система када је у питању Јавни РТВ систем, и c) надлежности које Одбор система има у функцији Управног одбора Корпорације. С обзиром да нема Корпорације, тачка c је беспредметна. За тачку а дискутабилна је законитост свих закључака Одбора система донесених у оквиру тих надлежности јер, ријеч је о обавезама према јавним сервисима за које је Закон јасно прописао да се извршавају путем Корпорације. У постојећим околностима Одбор система координира између јавних РТВ сервиса на питањима која су за њих од посебне важности и која не могу чекати троме механизме уређења система. Доминантне теме таквог карактера су РТВ такса и процес дигитализације. Оба питања пресудно трасирају даљу судбину три јавна сервиса и оба се налазе у позицији коју није могуће ријешити без интервенције државе. Наплата РТВ таксе алармантно пада, изразито у Федерацији Босне и Херцеговине. У том ентитету све је мање расположење према плаћању РТВ таксе, поготово хрватског дијела становништва које Јавни РТВ систем БиХ не осјећа као свој. Бројна истраживања показују снажну орјентацију грађана хрватске националности према ТВ сигналима који стижу из државе Хрватске. Чак ни наплата судским путем није успјешна због неефикасне законске регулативе у Федерацији БиХ. У Републици Српској је проценат наплате стабилнији, законска регулатива је чвршћа али је све евидентније незадовољство међу становништвом, посебно у политичким круговима који јавно иступају са ставом да се новац за РТВ таксу из Републике Српске дијелом 45 Закон о Јавном радиотелевизијском систему Босне и Херцеговине, чланови 6 и 8, Службени гласник БиХ, број 78, Сарајево 8. новембар године 61

62 прелијева у Федерацију БиХ. За овакву тврдњу упориште налазе у законској расподјели прихода од РТВ таксе која се процентуално дијели: БХРТ 50%, РТРС 25% и РТВФБиХ 25%. Из Републике Српске већ је покренута иницијатива за измјене и допуне Закона о Јавном РТВ систему БиХ гдје је у низу нових приједлога назначен другачији приједлог расподјеле РТВ таксе по којем три јавна сервиса имају једнак проценат, по 32,5% а Корпорација 2,5% од укупног износа РТВ таксе наплаћене на територији Босне и Херцеговине. РТВ такса ће посебно бити обрађена у поглављу о финансирању. Друго доминантно питање, дигитализација преносних и емисионих капацитета јавних сервиса, налази се у великом закашњењу. Набавка дигиталне опреме за преносни систем јавних сервиса суочила се са интересним и бирократским опструкцијама на нивоу државе чији су резултат два пропала тендера за набавку дигиталне преносне опреме. Трећи тендер је у току с надом да ће бити успјешно окончан у јесен године и истовремено са страхом да ли ће изгубљено вријеме бити надокнадиво са становишта поштовања европских рокова завршетка дигитализације. Већ три године 7,6 милиона марака намјенских средстава за дигитализацију стоје блокирана у ишчекивању завршетка тендера за набавку опреме. На маркетиншком тржишту три јавна сервиса покушавају удруженим буџетима и заједничким цјеновником остварити повољнију тржишну позицију али потпуно неуређено и неконтролисано тржиште представља идеалан простор за разне незаконите радње које иду на штету јавних емитера. Програмска сарадња је минимална. Изузев заједничког наступа три сервиса на тржишту спортских програма и заједничког јутарњег програма БХРТ и РТВФБиХ, остали видови програмског заједништва су занемарљиви. Изразито скупи спортски програми, које јавни сервиси нису у стању појединачно плаћати, приморали су их на удруживање и компромисна рјешења у смислу подјеле и распореда емитовања купљених спортских програма. Сарадња кроз остале врсте услуга заснована је на класичним економским принципима који су чест узрок несугласица међу јавним сервисима али и драстичних међусобних дуговања која су предмет судских спорова. 62

63 6.1. Финансирање и економска стабилност У свим европским земљама јавни РТВ сервиси су релативно велика предузећа и по броју запослених и по укупном приходу који остварују. Величина земље битно одређује величину јавног РТВ сервиса, како због инфраструктуре којом треба покрити цјелокупну територију државе и адекватно је опслуживати, тако и због броја становника који РТВ таксом обезбјеђују темељ финансијске стабилности јавног сервиса. Највећи јавни РТВ системи су истински гиганти. Британски BBC има више од 22 хиљаде радника а њемачки јавни сервиси АRD и ZDF заједно запошљавају близу 25 хиљада радника. Међу веће РТВ сервисе у централној и источној Европи сврставају се Пољска телевизија (Т VP) са више од 4,5 хиљаде запослених и турски ТRТ са око 8 хиљада радника. Иначе, у овом дијелу Европе јавни РТВ сервиси у просјеку запошљавају од 1500 до 3500 радника. По приходима које остварују, јавни сервиси се сврставају међу највеђе радио-телевизијске куће у Европи. Од десет највећих, пет су јавни сервиси. То су британски BBC, италијански RAI, њемачки ZDF те други и трећи канал француске телевизије. Начин финансирања јавних сервиса, без обзира који је дио Европе у питању, је углавном усмјерен према два највећа извора: РТВ такса и буџет државе. У мањем обиму су ослоњени на комерцијалне изворе гдје су доминантни приходи од маркетинга. BBC, као водећи јавни сервис у Великој Британији, се искључиво финансира из РТВ таксе. Врло мали приход остварује по основу комерцијалних послова што не подразумијева маркетиншке услуге на које BBC нема право. Модел финансирања јавних РТВ сервиса из државног буџета сматра се непожељним обликом финансирања јер у правилу угрожава независност јавног емитера. Таква искуства пролазиле су бројне европске земље: Естонија, Маћарска, Литванија, Србија, Албанија, Летонија, Турска, Словачка, Румунија... Телевизија Естоније (ЕТV ) важи као примјер националног емитера који је имао највећи процентуални удио државног новца у укупном буџету, чак 93 посто. И Радиотелевизија Србије је до августа године, када је уведена РТВ такса, била ослоњена на буџет Србије из којег је свој укупан буџет попуњавала са 75 посто. Босна и Херцеговина је законом дефинисала два примарна извора финансирања редовне дјелатности јавних РТВ сервиса. Доминантан извор је РТВ такса која чини двије трећине укупног прихода у систему. Рекламно оглашавање је други приход по 63

64 вриједности. Пракса показује да остали приходи које сервиси могу остваривати продајом ауторских права, производњом и продајом аудиовизуелних остварења, изнајмљивање објеката и опреме и пружањем различитих врста услуга, не представљају стабилан нити тако велики прилив средстава да би се могао мјерити са предходна два извора. Шта су специфичности наплате РТВ таксе као највећег прихода у Јавном РТВ систему БиХ? Закон је предвидио да наплату РТВ таксе могу вршити Јавни РТВ сервиси путем властитих служби или тај посао на уговорној основи повјерити другим правним лицима. Закон је такође предвидио да РТВ таксу у Дистрикту Брчко наплаћује БХРТ, а ентитетски јавни сервиси РТРС и РТВФБиХ сваки у свом ентитету. Оваква територијална расподјела наплате никад није успостављена. Наплатом РТВ таксе се искључиво баве два ентитетска сервиса који су то овлаштење преузели и на територији Дистрикта Брчко, организујући наплату без заједничке стратегије, у мјери коју су диктирале њихове организационе способности. Радио-телевизијски систем БиХ је у години по основу наплате РТВ таксе остварио око 51 милион конвертибилних марака (25,5 милиона евра). У складу са законском расподјелом БХРТ је припало 25,5 милиона КМ а РТРС и РТВФБиХ по 12,7 милиона марака. У посљедњих пет година овај извор прихода карактерише стални пад наплате који је посебно изражен у Федерацији Босне и Херцеговине. Наплата РТВ таксе у овом ентитету је у години била за близу 5 милиона КМ мања него у години. Да се успио задржати степен наплате из године, током посљедње четири календарске године Јавни РТВ систем БиХ би по основу РТВ таксе наплатио близу 11 милона марака више. 46 За разлику од Федерације, у Републици Српској наплата РТВ таксе нема тако драстичан пад. Ову различитост никако не треба схватити као задовољство становништва Републике Српске према Јавном РТВ систему БиХ и програмима јавних сервиса. Напротив. Такво стање резултат је чвршћих законских механизама у том ентитету и неупоредиво ефикаснијег рада Службе за РТВ таксу Радио-телевизије Републике Српске. Генерално посматрано, становништво Босне и Херцеговине у цјелини нема изграђену свијест шта је улога Јавног РТВ система и од каквог је он значаја за сваку државу. Такву свијест није могуће изградити у држави која нема особине уређених европских земаља, нити је европски поглед на јавни сервис 46 Извјештај о наплати РТВ таксе у периоду 1.1. до године, ЈП Радио-телевизија РС, Бањалука, 10. јануар године; Извјештај о планираној, уплаћеној и фактурисаној РТВ такси у периоду јануар-децембар године, Радио-телевизија Федерације БиХ, Сарајево, 25. јануар

65 реалан у условима међунационалних тензија и различитих националних погледа на бројна питања која су од виталног значаја за Босну и Херцеговину. Допринос општој клими дају и отворени иступи домаћих политичких елита које различито гледају на будућност ове државе и адекватно томе на улогу и будућност јавног РТВ система. У прилог томе, јавни позиви политичара на неплаћање РТВ таксе су све учесталији и углавном долазе из Републике Српске. Изостанак плаћања РТВ таксе у дијелу Федерације БиХ гдје су доминантно насељени Хрвати је удомаћена појава на коју надлежне државне и политичке структуре већ годинама не реагују. По основу маркетиншких услуга Јавни РТВ систем БиХ је у години остварио приход од близу 20 милиона конвертибилних марака. РТВФБиХ је традиционално успјешнија од друга два сервиса у остварењу ове врсте прихода и у правилу има приход од маркетинга већи од БХРТ и РТРС заједно. У години РТВФБиХ је продајом рекламног простора остварила 12 милиона, БХРТ 3,9 а РТРС 3,5 милиона марака, што је знатно мање него ранијих година. Како објаснити овај раскорак имајући у виду да БХРТ покрива цјелокупну територију БиХ и има много шири простор за маркетиншко дјеловање. Уз то, гледаност Федералне ТВ у Републици Српској је минимална с обзиром на лошу покривеност сигналом и иначе слабу гледаност у том ентитету? Истичући успјешност свог маркетиншког пословања Федерална телевизија се редовно позива на једино званично истраживање које у Босни и Херцеговини спроводи агеција Мареко Индекс Босна. Према тим истраживањима Федерална телевизија је убједљиво гледанија од друга два јавна сервиса. У посљедњих пет година гледаност Федералне телевизије у годишњем просјеку износила је око 18 посто у односу на БХРТ која је имала 5 и РТРС која је имала постотак гледаности од 4 посто. Осталих 71 посто гледаности припада комерцијалним телевизијама и телевизијама из сусједних држава чији сигнал допире путем земаљских предајника или кабловском мрежом. Ако је гледаност заиста пресудан фактор у пласману маркетиншког новца и ако су ови подаци приближно тачни, могла би се наћи логика таквог маркетиншког односа унутар Јавног РТВ система. Мећутим, познаваоци маркетиншких прилика у Босни и Херцеговини, вишегодишњи сукоби ТВ емитера око регуларности истраживања гледаности ТВ станица, бројна упозорења ревизорских кућа на нелогичности у остварењу маркетиншких прихода, упућују на, најблаже речено, нерегуларан однос у овој области. Спрега моћних маркетиншких агенција, које битно регулишу ово тржиште, створила је такве услове пословања који су превасходно у функцији њихове 65

66 добити. Одупирање било ког емитера правилима понашања тог интересног лобија, враћа му се смањењем прихода од маркетинга по основу вјештачког смањења процената гледаности његовог телевизијског програма. У више наврата била је ово тема различитих медија, расправљао је Парламент БиХ, оглашавала се и Државна агенција за истраге и заштиту (СИПА) упућујући на одређене интервенције Интерпола у вези с појавама које су блиско повезане са таквим положајем агенција али радикалнији помаци на уређењу маркетиншког тржишта нису се десили. Зачуђујућа је немоћ државе да се суочи с проблемом који је надрастао одбрамбену снагу Јавног РТВ система. Маркетиншки притисак на његову економску стабилност, али и на стабилност других РТВ емитера у БиХ, и даље траје без изгледа да ће у догледно вријеме бити сузбијен. Рјешавајући захтјев Радио-телевизије Босне и Херцеговине о покретању поступка против више ТВ емитера ради нарушавања тржишне конкуренције, Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине је у Рјешењу које је донио у мају године као општу оцијену у вези са маркетиншким тржиштем написао сљедеће: Конкуренцијски савјет је оцијенио да тржиште услуга оглашавања на ТВ станицама у Босни и Херцеговини није у потпуности регулисано, те да је неопходно доношење прописа за пословање на овом тржишту, као и механизама за контролу ове области. 47 Реалније би било да је ово надлежно државно тијело прецизно формулисало да маркетиншко тржиште БиХ није уопште правно регулисано што су и сами потврдили констатацијом да је неопходно доношење прописа. То је довољан аларм да државне институције, чија је то обавеза, покрену механизам законског уређења ове области. Сада је друга половина године а нема ни назнака у правцу регулације маркетиншког тржишта што савршено одговара врло организованој и раширеној интересној мрежи која ради на штету и државе и емитера. Радио-телевизијски систем Босне и Херцеговине у цјелини оптерећен је огромним акумулираним дуговима и релативно великим кредитнима задужењима. Акумулирани дугови се односе на БХРТ и РТВФБиХ који ово бреме носе из ранијих година свога рада. У БХРТ-у је тај дуг око 11 милиона евра што су потврдиле ревизорске куће а менаџмент прихватио реалност с којом се храбро суочава смањујући дуг уз угрожавање текуће ликвидности и годишњих буџета намијењених за производњу и куповину 47 Босна и Херцеговина, Конкуренцијски савјет, Рјешење Конкуренцијског савјета бр II/10, Сарајево, 5. мај године. 66

67 програма. 48 Посљедице такве пословне политике су лош програм и у складу с тим неповољни маркетиншки ефекти. Оно што је похвално за овог емитера, успијева у посљедње двије године, у таквим условима, одржати позитиван финансијски резултат мада тенденција пада кључних прихода упућује да БХРТ улази у период озбиљних финансијских проблема. Кад је у питању Федерална РТВ, врло је незахвално баратати с било каквим подацима о висини акумулираних губитака. Ранији ревизорски извјештаји упућивали су да је губитак овог јавног сервиса надмашио вриједност имовине што је менаџмент Федералне РТВ оспоравао и покренуо судски спор против ревизорске куће. У другим условима, и у другом случају, то би значило стечај фирме али је овдје ријеч о специфичном правном субјекту за којег одлуку о стечају или ликвидацији доноси парламент као његов оснивач. А, када се случај пренесе у сферу политике онда су сва рјешења могућа, чак и она која су економски неприхватљива. Уред за ревизију институција Федерације БиХ и Комисија за ревизију Парламента Федерације БиХ констатовали су да је ФТВБиХ у години остварила губитак од 25,8 милиона марака. Закључак Парламента Федерације БиХ био је да се извјештај упути надлежним правосудним институцијама, инспекцији и финансијској полицији. Извјештај о пословању за годину добио је негативно мишљење Уреда за ревизију институција у Федерацији БиХ. Неколико година заредом Парламент је одбио да прихвати извјештаје о пословању. Такво апсурдно стање траје и даље с непознаницом до када, и какве ће посљедице бити. Имајући у виду текући судски спор којим БХРТ од Федералне телевизије потражује више од осам милона марака дуга по основу продукцијских услуга, и уважавајући законску улогу и независност ревизорских кућа, постоји снажан основ за сумњу да се ради о недопустиво великим акумулираним дуговима. За разлику од ова два емитера, РТВ Републике Српске је финансијски знатно стабилнија. То је једини јавни сервис у региону који већ девет година послује без губитака и редовно исплаћује плате запосленим. Оно што у наредним годинама може представљати финансијски терет за овог емитера су доста велике обавезе по основу дугорочних и краткорочних кредита и повећаних дугова према добављачима. 49 Олакшавајућа околност је што се од укупно 13,1 милион марака готово двије трећине, 48 Радиотелевизија Босне и Херцеговине; Извјештај о раду и пословању БХРТ за годину, Сарајево, мај године. 49 Јавно предузеће Радио-телевизија Републике Српске; Извјештај о пословању за годину и план рада за годину, усвојен од стране Управе ЈПРТРС дана 27. фебруара године. 67

68 око 8,1 милион марака, односи на дугорочне обавезе. Највећим дијелом ради се о кредитним средствима која је РТРС усмјерила у дигитализацију студијских капацитета чиме спремно дочекује будућу дигитализацију емисионог и преносног система. Иначе, сва три јавна сервиса се налазе у судском спору око непоштовања члана 23. Закона о Јавном РТВ систему Босне и Херцеговине који је прописао начин и проценте расподјеле прихода оствареног по основу маркетиншких услуга. Самом чињеницом да овај члан закона никад није примјењиван, БХРТ се сматра посебно оштећеном јер јој је закон додијелио 50 посто укупног маркетиншког прихода на нивоу Јавног РТВ система БиХ. Њена финансијска служба је израчунала штету од око 37 милона марака колико је мање уплаћено за период година Управљачка структура Када се сагледа управљачка структура јавних сервиса у Европи, може се закључити да генерално постоји сродан приступ у њеној поставци коју карактеришу три нивоа: управљачки, пословодни и контролни. Уобичајено је да управни одбори (савјети), воде генералну политику рада и пословања јавних емитера с пуном одговорношћу према јавности, односно парламентима, владама или другим тијелима државе која су им, у име јавности, указали повјерење. Пословодну функцију, обавља генерални директор, уз оперативну помоћ директора организационих јединица са којима чини колективни пословодни орган (пословодни одбор, одбор директора...). Генерални директор је првенствено одговоран за успјешност и законитост пословања, спровођење одлука Управног одбора и представљање јавног сервиса. Надзорни одбори или неки други надзорни механизми (комисије, ревизије...) надгледају пословање, контролишу усклађеност пословања са законским прописима и њихово провођење. У европској пракси сусрећемо различите варијације у односу на поменуте нивое управљања. Управо кроз те варијације могу се наслутити намјере и циљеви владајућих структура које су управљачку и пословодну слику јавних емитера кројиле по својој мјери. Постоје јавни сервиси чијим су програмским савјетима, уз основну функцију, повјерене и управљачке надлежности. У неким другим случајевима истовремено функционишу надзорни и управни одбор а нису ријетки ни примјери да су те двије 68

69 функције обједињене. Број чланова управних тијела и начин њиховог избора је врло различит. У западноевропским земљама механизми избора и именовања управљачких тијела јавних сервиса су често компликовани а број чланова је необично велики. Мјеста су законом предвиђена за представнике интересних група које имају посебно важан друштвени статус. У Њемачкој нпр. централизована национална мрежа ZDF, која је један од три јавна РТВ канала ове државе, има телевизијско вијеће од 66 чланова. Државни органи, односно политичке партије, бирају 26 чланова док осталих 40 представљају цивилно друштво. Ако се изузме неколико сличних примјера, укључујући и РТВ Словеније која има једну од већих управљачких структура, управна тијела јавних сервиса обично броје од 9 до 15 чланова. Бирају их најчешће парламенти, рјеђе владе али има и другачијих случајева, попут Србије и Пољске, гдје управне одборе именују заједнички савјети за радиодифузију. Постоје и једноставнији управљачки модели гдје изнад менаџерског тима нема управних савјета, одбора, или сличних управљачких тијела. Такав модел има бугарски јавни сервис БНТ гдје Савјет за електронске медије Бугарске, као главни регулатор за радио-телевизију, директно именује пословодни одбор овог јавног сервиса од 5 чланова. Генералне директоре најчешће бирају управни одбори али и у том избору има другачијих приступа. Рецимо, у Македонији и Румунији генералне директоре јавних емитера бирају парламенти а у Турској је то надлежност владе. Чланове пословодних одбора јавних сервиса у правилу именују Управни одбори на приједлог генералног директора. Давањем права генералном директору да предлаже сараднике појачава се степен његове одговорности а сразмјерно томе и логична потреба да се опредјељује за најстручније кадрове. Сликовит примјер различитости су јавни сервиси бивших југословенских република: Србије, Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине. Орган управљања у РТВ Србије је Управни одбор који има 9 чланова. Именује га и разрјешава Републичка агенција за радиодифузију. Чланови Управног одбора су самостални у свом раду и не могу бити из редова законодавне и извршне власти Републике Србије и аутономних покрајина, нити функционери политичких партија. Управни одбор бира генералног директора који заступа и представља радиотелевизију. 69

70 Савјетодавни орган је Програмски одбор од 18 чланова, који заступа интересе гледалаца и слушалаца. Бира га Народна Скупштина, 6 чланова из редова посланика а 12 на приједлог Републичке агенције за радиодифузију. У Хрватској радио-телевизији (ХРТ) пословање надзире Надзорни одбор ХРТ-а који има 5 чланова. Четири члана именује хрватски Сабор, пети члан је из реда запослених у ХРТ-у. Генералног директора (главног равнатеља) такође именује Сабор. Од 11 чланова Програмског вијећа 9 бира Сабор а преостала два члана бирају новинари и програмско особље ХРТ-а из својих редова. РТВ Словеније је један од ријетких јавних емитера гдје генералног директора бира Програмски савјет. Такође је специфичан и избор чланова Програмског савјета. Од њих 29, по једног члана бирају Словеначка академија знаности и умјетности те мађарска и италијанска мањина, 2 члана бира Предсједник Републике, 21 члана бира скупштина (5 на приједлог странака, 16 на приједлог гледалаца) и три члана долазе из реда запослених у РТВ Словеније. Надзорни одбор овог јавног сервиса бирају: Парламент Словеније 5 чланова (према заступљености п олитичких партија), Влада бира 4 а запослени у РТВ Словеније 2 члана. Управљачка структура Радиотелевизијског система Босне и Херцеговине је по свему јединствена. Не постоји близак упоредни примјер у Европи. У условима специфичног државног уређења и нестабилних међунационалних односа, а уз снажан притисак међународног фактора, успостављена су три јавна сервиса. Законом је јединствено прописана структура Управних одбора ова три сервиса. Имају по четири члана што је својеврстан преседан и што их по бројности чланова сврстава међу најмања управљачка тијела јавних сервиса у Европи. Чине их представници три конститутивна народа: Бошњак, Србин и Хрват, док се четврти члан бира из реда осталих народа који живе на територији БиХ. Превагу у одлучивању има глас предсједавајућег. Ова функција подлијеже принципу ротације тако да је сваки члан у току четверогодишњег мандата једну годину предсједавајући. У законима три јавна сервиса улога Управног одбора је идентично дефинисана: Управни одбор заступа и штити интересе јавности у погледу радио и телевизијских програма, врши надзор над цјелокупним пословањем, као и кориштењем и располагањем имовином Закон о Јавном радиотелевизијском сервису Босне и Херецеговине, члан 24, Службени гласник БиХ, бр. 92, 28. децембар 2005; Закон о радиотелевизији Републике Српске, члан 44, Службени гласник Републике Српске, бр. 49, 29. мај 2006; Закон о Јавноме сервису радио-телевизије Федерације Босне и Херцеговине, члан 23, Службене новине Федерације БиХ, бр. 48, 6. август године. 70

71 И поред тежње да у Јавном РТВ систему БиХ владају јединствена правила постоје разлике у механизму избора и фунционисања управних тијела три јавна сервиса. У Јавном Радио-телевизијском сервису Босне и Херцеговине (БХРТ), чланове Управног одбора именује Парламентарна скупштина БиХ. Јавни конкурс расписује Регулаторна агенција за комуникације и Парламенту доставља ранг листу кандидата коју је формирала на темељу приспјеле документације и разговора обављеног са кандидатима. Процедурална разлика која постоји у Радио-телевизији Федерације Босне и Херцеговине је јасно дефинисана законом. Сва конкурсна процедура одвија се у Парламенту Федерације. Ранг листу пријављених кандидата формира Комисија за избор и именовања оба дома Парламента Федерације и доставља их Парламенту који је надлежан за именовање Управног одбора. Од јуна мјесеца године и Република Српска се опредјелила за овакву процедуру избора Управног одбора РТРС. Измијеном члана Закона о Радио-телевизији Републике Српске који регулише начин избора Управног одбора, Регулаторној агенцији за комуникације су одузете надлежности које је прије тога имала у погледу расписивања конкурса и установљавања ранг листе. Цјелокупна процедура повјерена је Народној скупштини Републике Српске. За разлику од избора чланова Управног одбора, процедура избора генералног директора је идентична у сва три сервиса. Цјелокупан поступак, од конкурса до именовања, је у искључивој надлежности управног одбора. Мандат генералног директора је 5 година. Директоре радија и телевизије, који су уједно чланови пословодног одбора, и уреднике програма у БХРТ-у именује генерални директор уз предходну сагласност Управног одбора. У Радио-телевизији Републике Српске и Федералној РТВ именовање уредника програма је у искључивој надлежности генералног директора. Различита је и процедура у избору програмског савјета БХРТ у односу на ентитетске јавне емитере. У БХРТ-у закон није превидио конкурсну процедуру нити обавезност бирања програмског савјета. Дефинисао је то уопштеним чланом који гласи: Управни одбор може основати савјетодавне органе за разматрање и савјетовање о различитим аспектима дјелатности БХРТ-а. Закон је, према томе, оставио могућност да Управни одбор статутом регулише питање Програмског савјета. У таквим околностима Управни 71

72 одбор је одлучио да директним предлагањем именује програмски савјет и да то савјетодавно тијело броји девет чланова. Немају право одлучивања нити иступања у јавности. У РТВФБиХ програмски савјет има 11 чланова који се бирају путем јавног конкурса. Управни одбор прави селекцију пријављених кандидата и доставља их Парламенту Федерације БиХ на усвајање. Исти број чланова Програмског савјета и иста процедура је у Радио-телевизији Републике Српске. Чланове савјета именује Народна скупштина Републике Српске Кадровска политика и уставна права конститутивних народа Европска пракса показала је да у све динамичнијој РТВ индустрији могу опстати они емитери који су способни да брзо реагују на све промјене без обзира да ли су те промјене подстакнуте снажним притисцима конкуренције, економским ударима, новим технологијама или новим регулаторним мјерама. У тој лепези изазова посебно мјесто има кадровска политика чија је дужност да обезбиједи такав баланс руководних и извршних радника спремних да одговоре на све захтјеве које диктирају савремени електронски медији. Пракса потврђује да је у бици за програмске кадрове врло битна филозофија избора креативаца који не смију бити блокирани бирократским систематизацијама наслијеђеним из протеклог времена. Све је више тежиште на енергичним, талентованим професионалцима употребљивим у различитим улогама. Такав приступ подразумијева нове стандарде руковођења људским ресурсима. Јавни РТВ систем БиХ се налази у сталној борби како сачувати и адекватно распоредити стручни кадар на радна мјеста гдје ђе њихов квалитет дати најбоље резултате и како истовремено задовољити законску одредбу да су јавни сервиси у обављању дјелатности и кадровској структури дужни проводити релевантне уставне одредбе у вези с једнаким правима конститутивних народа и осталих у Босни и Херцеговини. 51 Ни један ни други задатак није нимало лак. Успостава националног баланса представља готово немогућу мисију. Радио-телевизија Босне и Херцеговине је у посебним тешкоћама јер је као кровни РТВ сервис, који покрива цијелу БиХ, под израженијом политичком присмотром и захтјевима за поштовање Устава и Закона. 51 Ова одредница под насловом Заступљеност према уставу уграђена је у сва три Закона о Јавним сервисима. У Законима БХРТ и РТФБиХ обухваћена је чланом 8. а у Закону РТРС чланом

73 Према подацима Медиаплана из Сарајева ову радио-телевизију је с почетком рата напустило више од 350 искусних новинара, инжињера и техничара 52 што је до данас оставило несагледиве посљедице. Показало се да је формалну стручност било могуће надокнадити али не и искуство које је у електронским медијима посебна и ненадокнадива вриједност. Јавни РТВ систем БиХ у цјелини запошљава око 1900 радника што није велика бројка у односу на европску праксу и с обзиром да се ради о три јавна сервиса. БХРТ има око 960 запослених међу којима је 10 посто Хрвата и 9 посто Срба. Федерална телевизија је успјела да успјешније избалансира националну структуру запослених. Овај емитер има око 360 радника, претежно програмских, јер им продукцијске и друге услуге пружа БХРТ. У Радио-телевизији Републике Српске запослено је 512 радника од чега су чак 93,3 посто Срби. Повремене оптужбе да руководства јавних сервиса не воде рачуна о националној структури запослених имају само политичке калкулације јер су и они који оптужују свјесни да је такво стање реалан одраз процената националне заступљености грађана у Сарајеву и Бањој Луци. Од рата до данас два највећа града у БиХ имају стални одлив оног дијела становништва који не припада националној већини с крајњим резултатом да ће Сарајево постати град Бошњака а Бањалука град Срба. Мостар, као трећи центар у БиХ, је одавно подијељен град са свега неколико процената српског становиштва и са изразитом културном и политичком раздвојеношћу Хрвата и Бошњака. У таквим околностима постаје немогуће политику запошљавања у јавним сервисима градити у складу са стандардима савремених електронских медија и истовремено удовољавати уставним и законским захтјевима у вези с националном структуром запослених. БХРТ за сада успијева успоставити задовољавајући национални баланс у руководној и уредничкој структури али остаје увијек отворено питање: у којој се мјери стручност и квалитет, као примарне вриједности, обезвређују таквом кадровском политиком. Тражећи у оквиру свог ентитета рјешења за одређене профиле радника, Радио-телевизија Републике Српске је прибјегавала отвореном конкурсу за лица несрпске националности. Ни такав, неуобичајен и непопуларан приступ, није дао резултате који би битније побољшали националну структуру запослених у овом јавном емитеру. Имајући у виду све наведено, намећу се бар двије логичне дилеме: - На који би се начин и у коликој квалитативној мјери постизао национални баланс у условима централизованог Јавног РТВ система БиХ? 52 Радио и ТВ дифузија у БиХ (приредио: Зоран Удовичић, интернет страница Медиаплана Сарајево) 73

74 - Да ли се инсистирањем на националном балансу у јавним сервисима као медијима изражене транспарентности, доприноси маскирању широког процеса настајања етнички чистих средина, што је тема коју, ти исти јавни сервиси, програмски занемарују? 6.4. Програмски оквир и уређивачки стандарди У уводнику књиге Јавна радиодифузија, аутора Томија Менделе, је дефинисано да: Јавна радиодифузија представља јавну сферу за дискусију и ширење информација и идеја, што је од највећег значаја за стварно функционисање демократског друштва. У том смислу она је јавна и ради за јавност и у име јавности. 53 На темељима оваквих погледа развијана је дефиниција јавног сервиса а сам приступ постао је основа бројних међународних докумената о медијским стандардима и регулативама. Смисао постојања оваквих докумената на европском нивоу су заједничка обавезујућа правила, прихваћена у земљама Европе у оквиру конкретне законске регулативе и саморегулације. Већ помињана два мећународна документа: Директива о телевизији без граница и Европска конвенција о прекограничној телевизији су обухватила опште програмске стандарде. 54 Ријеч је о стандардима установљеним на општеприхваћеним цивилизацијским вриједностима које медији, без изузетка, треба да уважавају и спроводе. Између осталог, Директива о телевизији без граница упозорава да телевизијске емисије не смију подстицати мржњу на расној, вјерској, националној или полној основи. Европска конвенција о прекограничној телевизији инсистира на елементарним правилима новинарске професије па од телевизије, као најутицајнијег медија, захтјева да у информативним емисијама чињенице и догађаје представљају правично и да подстичу слободно формирање мишљења. Конвенција иде и корак даље забрањујући у телевизијским програмима порнографију и неприкладно наглашавање насиља. И један, и други документ се баве правом на одговор физичких и правних лица када је емитовањем непровјерених и лажних података нарушен њихов лични и друштвени углед. 55 Телевизијске станице морају емитовати одговор у разумном року, 53 Мендел, Т, Јавна радиодифузија, Београд, Медија центар, Директива о телевизији без граница, чланови 8, 22 и 23; Европска конвенција о прекограничној телевизији, чланови 7,8 и Директива о телевизији без граница, члан 131; Европска конвенција о прекограничној телевизији, члан

75 на начин прикладан емисији у којој је програмски преступ учињен, поштујући обавезу навођења нетачних чињеница. Уобичајено је, када су у питању уређивачки стандарди, да се саморегулација пропише новинарским кодексима понашања и уређивачким статутима. Свуда се, у принципу, стандардима захтијева поштивање неколико елементарних вриједности, првенствено тачности, правичности и права на приватност. У Јавном РТВ систему БиХ ова област је регулисана кровним законом и законима ентитетских јавних емитера уз посебан нагласак да јавни сервиси у обављању дјелатности имају уређивачку независност и институционалну аутономију. Наведене су три самосталности из оквира програмских обавеза: утврђивање програмске схеме, концепција и продукција програма и уређивање и презентација вијести и информативног програма. Остали чланови закона који се тичу програма обухватили су програмска начела и њихово остваривање, програмске забране, заступљеност програма и начела маркетиншког оглашавања. Уочљиво је, и нема оправданог објашњења, зашто у Закону о јавном РТВ сервису БиХ питање програмских стандарда није разрађено у мјери у којој је то урађено у законима два ентитетска јавна сервиса. Прецизније, не постоји ни један члан овог закона који се бави програмским правилима изузев члана 8. у коме је назначено да ће програми бити прилагођени потребама конститутивних народа и грађана БиХ, уређивани и емитовани равноправно на три службена језика и два писма. 56 За сва три закона јавних сервиса важи једнака обавеза да буду усклађени према Закону о Јавном РТВ систему БиХ. Полазећи од чињенице да се јавни сервиси финансирају из средстава грађана, да раде за јавност и у име јавности, и да су одговорни управо тој јавности, године је на нивоу Јавног РТВ система БиХ урађен документ под називом Уређивачки принципи, које су потписали тадашњи предсједници управних одбора и генерални директори три јавна сервиса. У изради овог документа поштовани су општи професионални стандарди, прописи и правила Регулаторне агенције за комуникације (ЦРА), те Закон о основама Јавног радиотелевизијског система у БиХ и закони јавних сервиса. У општим начелима уређивачких принципа је, између осталог, назначено: Јавни емитери дужни су обезбиједити разноврсне и избалансиране радијске и телевизијске програме, што важи и за садржаје који се пласирају путем Интернета, телетекста и других савремених поступака за ширење информација. Програми морају да задовоље високе етичке стандарде и стандарде квалитета медијских жанрова у 56 Закон о Јавном радио-телевизијском сервису БиХ, члан 8 (2), (Заступљеност према Уставу БиХ) Службени гласник БиХ, бр. 92, Сарајево, 28. децембар године. 75

76 којима се они исказују. Програми ће уважавати достојанство особа и група, као и посебности по којима се међусобно разликују. Програми јавних сервиса промовишу људска права и демократске слободе, друштвену правду, толеранцију и разумијевање међу припадницима заједнице. 57 Документом Уређивачки принципи Јавног РТВ система БиХ, који је заиста темељан и свеобухватан водич, руководству, уредницима и свим запосленим, дате су бројне смјернице које треба да буду у функцији информативног, образовног, документарног, културног, религијског, забавног, спортског и дјечијег програма производеног по највишим професионалним критеријумима. Оваква програмска структура је друштвена и законска обавеза јавних сервиса. Професионални стандарди уредника и новинара обухваћени су кроз осам поглавља под насловима: Непристрасност; Пристојност и уљудност; Извјештавање о насиљу и криминалу; Извјештавање о тероризму и државној сигурности; Сукоб интереса; Независност; Различитост и Право на одговор. Програмска начела су обавезан програмски документ за уреднике, новинаре и све запослене чије непоштовање представља тежу повреду радних обавеза. Шта је показала реалност? Бројна искуства свједоче да се новинарски и уређивачки стандарди у оквиру Јавног РТВ система БиХ не поштују и да јавни сервиси нису независни од политичких и других утицаја. Истовремено, Регулаторна агенција за комуникације често није у стању да одговори својој законској позицији и да, у складу с овлаштењима које има, заштити слободу изражавања и разноликост мишљења у смислу недискриминације, правичности и непристрасности као и да одвоји емитере од политичке контроле и манипулација. Овакве оцјене потврдила је и прва домаћа анализа медијског окружења у Босни и Херцеговини, урађена за годину, о чему је било ријечи у поглављу Улога регулаторне агенције за комуникације. Резултати те анализе, која се бавила статусом слободе изражавања и медија у националном контексту, упућују да су два ентитетска јавна сервиса, РТВФБиХ и РТРС, под снажнијом контролом владајућих партија у односу на БХРТ која нуди избалансираније информације. У сажетку анализе стоји и оваква оцјена: Јавни РТВ сервиси генерално пате од недостатка професионализма, од политичког уплитања у уређивачке одлуке, 57 Уређивачки принципи Јавног радиотелевизијског система у БиХ, Пословодства Јавног РТВ сервиса БиХ, Радио-телевизије Федерације БиХ и Радио-телевизије Републике Српске, Сарајево, април године 76

77 као и од недостатка друштвене свијести о специфичној улози коју требају имати јавни емитери ОДНОС ПОЛИТИКЕ И ЈАВНИХ РТВ СЕРВИСА Однос политике и јавних РТВ сервиса у БиХ треба посматрати у дужем временском периоду како би се разумјела садашња логика односа који су настајали и изграђивали се у специфичним друштвеним околностима. У посљедњој деценији уочи грађанског рата у БиХ, ова република је, као и остале републике бивше СФРЈ, била суочена с процесом друштвених и политичких промјена које су тежиле ка демократскијим облицима уређења државе. Линија једнопартијског система, учаурена у вишедеценијској владавини, ставила је све сегменте друштва, па и медије, у функцију подршке комунистичкој идеологији која је до савршенства развила механизме руковођења земљом и методе учвршћивања властите моћи. Од почетка 90-их, улогу идеолошког стуба преузима национализам који мијења принципе модерне државе. У том прелазу етницитет, а не грађанство, постаје позадина формирања државе. 59 Било је то вријеме још увијек заједничке државе СФРЈ када је БиХ попут осталих република тражила адекватна рјешења у оквиру демократских процеса с којим је била дубоко суочена. Десио се нагли прелаз из једног система у други, при чему су три новоформиране националне странке (СДА, ХДЗ и СДС), у кратком року, постале најважније организоване структуре друштва. У таквим околностима испољиле су необично моћну мобилизаторску снагу и до тада невиђеном енергијом покренуле становништво на сврставање и директно учешће у креирању најважнијих политичких процеса. Аналитичари тог времена сматрају да су управо поменуте странке, са потпуно супротним националним програмима, биле генератор оружаних сукоба у Босни и Херцеговини. 60 Узроцима распада бивших вишенационалних држава на истоку Европе, између осталих бавио се и Ендри Хејвуд, аутор књиге Политика. Указујући на изразиту сложеност и дуготрајност тог процеса он пише сљедеће: иако су комунистички 58 Балкански медијски барометар Босна и Херцеговина (Прва домаћа анализа медијског окружења у Босни и Херцеговини), страна 10, Издавач Фридрих Еберт Штифтунг, Сарајево Људска права, цивилно друштво и сукоб у Босни и Херцеговини, SHUR Working Paper Series 05/09bis; приредили: Ђулио Маркони и Серђо Андреис, 2009, страна 2 60 Истo, страна

78 режими покушали да проблем националности ријеше стварањем социјалистичког човјека, показало се да су тиме само замрзли етничку и националну приврженост потискујући их у илегалу 61 Хејвуд сматра да се у вишенационалним државама колективни идентитет становника пробудио у условима економске неизвјесности коју у правилу прати политичка нестабилност и да су у таквим околностима етничка и вјерска припадност били средство за исказивање антикомунизма. Као примјере у којима су се десили такви процеси навео је Чеченију из састава бившег Совјетског Савеза и Босну и Херцеговину из оквира бивше СФРЈ. Моћна медијска машинерија стварана деценијама у социјализму, с јачањем националних политичких партија у Босни и Херцеговини и с формирањем нове власти, задржала је старе методе рада али у потпуно другачијој улози. Од подршке идеологији и политичким структурама комунистичке власти прешли су на нови идеолошки терен који је подразумијевао подршку националним партијама, величање њихових националистичких визија и подстицање на подјелу државе по етничком принципу. Оваква нечасна улога новинарства виђана је кроз историју у различитим кризним временима и на различитим просторима. Зоран Милошевић, аутор бројних социолошких студија, разматрајући позицију грађана у политичким процесима, између осталог каже: У привлачењу грађана на ову или ону страну значајну улогу играју средства масовне комуникације која испуњавају своју основну улогу формирања јавног мњења путем убјеђивања у исправност поступака и вриједности политичког субјекта о коме се говори у медијима. 62 Упућујући на моћ новинарске професије и њен директан утицај на јавно мњење, Милошевић подсјећа на синтагму четврта власт којом су теоретичари дефинисали појаву управљачке улоге новинара и, у вези с тим, појашњава: У случају четврте власти ријеч је о власти уопште а не о конкретној политичкој власти (законодавној, судској и извршној). 63 Нажалост, овакав облик власти, заснован на матрици пропагандног новинарства, апсолвираног у комунизму, дошао је до потпуног изражаја у подстицању међунационалне мржње и распиривању грађанског рата који се у Босни и Херцеговини десио у најкрвавијем облику. 61 Хејвуд, Е., Политика, Београд, Clio, 2004, Милошевић, Зоран, Социологија масовних комуникација, Источно Сарајево, Завод за уџбенике и наставна средства, Истo,

79 Нема сумње да је међународна заједница каснију стратегију мировног дјеловања у Босни и Херцеговини градила на спознајама о снази и утицају медија које су њени представници стицали у оквиру бројних мисија на овом простору. Вјерује се да су и творци Мировног споразума из Дејтона већ имали формиран став да је успостава објективних медија ефикасна замјена за политичку контролу националних партија и да су улогу медија посматрали кроз психичке предиспозиције за контролу наслијеђену из социјалистичке прошлости. 64 По завршетку рата није било снажнијих иницијатива у БиХ да се област информисања и медија уреди домаћим прописима. Тиме је створено плодно тло за енергичније акције међународне заједнице на овом плану, поготово Високог представника за БиХ који је у првој деценији након рата наметнуо више обавезујућих рјешења у сфери медија. Нису ријетке тврдње политичких аналитичара да постоје бројни примјери интервенција међународне заједнице у оквиру политичког система којим је она директно угрозила слободу медија у БиХ али и право на слободно изражавање као темељно људско право. Међународни актери настоје уредити политичке и друштвене односе у земљи у складу властитим схватањима, која су неријетко протузаконита, па и протууставна. 65 Колико год оваква оцјена Мирјане Касаповић, професорице Факултета политичких наука у Загребу, иначе одличног познаваоца политичких прилика у Босни и Херцеговини, звучала преоштро, и сами смо свједоци примјера који поткрепљују тачност њене тврдње. На бројним и различитим пројектима с којим се експериментисало у Босни и Херцеговини, били су ангажовани домаћи и страни експерти чија се стручност у фази реализације пројекта показала врло дискутабилном или је њихова стварна стручност обезвријеђена у оквирима које су им наметнули политички ментори. Такав је примјер и са Законом о Јавном РТВ систему БиХ који је у великој мјери креиран и усвојен под притиском представника међународне заједнице. Својим противријечним и непримјењивим рјешењима, уз постојећи опортунизам, постао је препрека у процесу успоставе Корпорације и снажан инструмент у рукама оних политичких снага које у њеном формирању виде пут ка нежељеној централизацији Јавног РТВ система БиХ. Све су то разлози што закон никада није заживио у пуној мјери иако је од његовог усвајања протекло осам година. 64 Бијела књига Независне комисије за медије. Доступно на сајту е-часописа о медијима у југоисточној Европи, Линк: // 65 Касаповић, Мирјана, Босна и Херцеговина: подијењено друштво и нестабилна држава, Загреб, Политичка култура, 2005,

80 Управо у тим релацијама треба посматрати однос политике и јавних сервиса у БиХ. Република Српска има лоша искуства у преносу разних надлежности са ентитетског на државни ниво. У правилу се такве иницијативе, с тежњом централизације власти, проширују и на оне надлежности које су према слову Дејтонског документа и Устава БиХ додијељене ентитетима. У условима нејасне законске регулативе, уз бојазан да се сличан процес може десити Јавном РТВ систему, политичари из Републике Српске дјелују у правцу блокаде формирања Корпорације, а, ако даљи развој догађаја потврди неминовност тог чина, њихови напори ће бити усмјерени ка успостави минимума заједничких функција које неће угрожавати аутономију Радио-телевизије Републике Српске. На другој страни, политички лидери хрватског народа у БиХ виде шансу да у процесу реструктурирања јавног РТВ система успоставе РТВ канал на хрватском језику како би се у том медијском оквиру изједначили са остала два конститутивна народа. Они Радио-телевизију Федерације БиХ и Радио-телевизију Босне и Херцеговине, не доживљавају као јавне сервисе адекватне потребама хрватског народа и с таквим ставом отворено иступају у јавности. Трећа, бошњачка страна, иде у правцу централизованог РТВ система због чега се одупиру успостави канала на хрватском језику свјесни да би реализацијом те иницијативе њихове намјере биле дефинитивно онемогућене. Политичке партије у БиХ врло активно прате сва дешавања у вези с трансформацијом јавног РТВ система и на различите начине покушавају да контролишу и усмјеравају започети процес. Важна полуга у остварењу тих тежњи је степен утицаја на управна и менаџерска тијела у јавним сервисима. Како међународни посматрачи који прате рад система јавног емитовања у БиХ гледају на ту појаву? ОSCE је у септембру године показао забринутост због врло снажне улоге коју, у процесу избора и разрјешења чланова управних одбора, имају парламенти, поготово ентитетски. Посебна примједба дата је на законску процедуру у вези са избором Управног одбора Федералне РТВ чије чланове предлаже парламентарна комисија, а не регулатор. Такође је негативно оцијењено овлаштење Народне Скупштине Републике Српске да без образложења одбије листу кандидата које је доставила регулаторна агенција. 66 Наведена позиција оба Парламента обезбјеђена је накнадним измјенама у дијелу Закона који регулише то питање. 66 Законске предпоставке за овакве поступке два парламента у процесу избора управних одбора РТВФБиХ и РТРС омогућена су накнадним измјенама и допунама два ентитетска закона о Јавним РТВ 80

81 Иначе, у сва три парламента дешавали су се различити примјери утицаја на избор управних тијела. Један тип таквих утицаја манифестовао се кроз неприхватање листе кандидата коју би парламенту доставила Регулаторна агенција за комуникације. У правилу је слиједио захтјев парламента да се обнови конкурс или би се прибјегавало временском одлагању именовања с циљем стварања услова за постизање одређеног политичког интереса. Политичке калкулације које су се путем парламената одражавале на избор чланова управних тијела често су њихово функционисање доводиле у позицију незаконитог рада и одлучивања. У посљедњих осам година била је уобичајена појава да чланови управних одбора, у сва три јавна сервиса, по истеку мандата обављају своју функцију недопустиво дуг период. Најтипичнији примјер такве праксе десио се у августу године у Радио-телевизији Федерације БиХ када је и посљедњем члану управног одбора завршен мандат. Осталим члановима мандати су истекли у предходним годинама. 67 Имајући у виду политичке тензије у Федерацији БиХ и рефлексије таквог стања на рад Парламента, врло је неизвјесно када ће бити изабран нови управни одбор. У једној од посљедњих анализа рада јавних сервиса у БиХ, ОSCE је назначио да јавни емитери нису обавезни бити фактор интеграције свих особа и заједница у држави, служити као форуми за плуралистичке јавне расправе и бити промотери ширег демократског учешћа или производити иновативан садржај. 68 Пажљивије промишљање оваквог става, који се раније није могао чути из тог извора, и неке поруке с којим представници међународне заједнице повремено иступају у јавности, појачавају утисак да се мијењају погледи на улогу и организацију Јавног РТВ система БиХ и да се врата успоставе канала на хрватском језику лагано отварају. сервисима. Закон о Јавном сервису Радио-телевизије Федерације БиХ, члан 25, Службене новине Федерације БиХ, бр.48, Сарајево, 6.август године; Закон о Допунама закона о Радио-телевизији Републике Српске, Измјена члана 46, послије става 3 додани нови ставови 4.и 5.; Службени гласник Републике Српске, Бањалука 8. август године. 67 Чланови Управног одбора првог састава бирају се у различитим трајањима мандата, од једне до четири године, како би се обезбиједио временски размак да се наставе бирати нови чланови, сваке године по један на четири године.(регулисано законима три јавна сервиса) 68 Анализа закона који се односе на јавни РТВ систем БиХ, приредио извјестилац Бојко Бојев, ОСЦЕ Анализа доступна на сајту ОСЦЕ: 81

82 7.1. ТВ канал на хрватском језику Слобода изражавања као један од основних темеља демократског друштва, слобода медија као дио индивидуалног права на слободу изражавања, медијски плурализам као темељно начело европске медијске политике, културна разноликост медија у интересу провођења демократије и слободе информисања за све; само су неке од бројних тема према којима се демократска Европа односи с посебним уважавањем. Сва ова питања, уз обухватање шире друштвене улоге медија, обрађена су у бројним документима који регулишу и теоријски разрађују медијску политику у оквирима европског континента. Заједничка нит тих докумената је да уважавајући особености и историјску традицију европских држава наглашавају важност међукултурализма и вишејезичности и инсистирају на подршци и заштити регионалних или мањинских језика. Сматра се то битним доприносом изградњи Европе на начелима демократије и културне различитости. Ни државе које имају дугу демократску традицију нису занемариле питања колективних и индивидуалних права стављајући их у посебне регулативне оквире. Позитивни примјери регулисања колективних права могу се наћи у моделима који су успостављени у бројним европским државама: Швајцарска - употреба француског, талијанског и њемачког језика; Белгија регулисање односа између Фламанаца и Валонаца; Финска права Швеђана; Шпанија језичка и културна аутономија за Баскију, Каталонију и друге регије у овој држави; примјер Данаца у Њемачкој и Нијемаца у Данској... Медијска рјешења која се траже у условима вишенационалне заједнице као што је Босна и Херцеговина, могуће је црпити из ставова и препорука дефинисаних кроз искуства старог континента. Законска рјешења која је прије 13 година понудио ОHR пружала су шансу да се успостави таква организација Јавног РТВ система која је могла да обезбиједи услове за кадровско и програмско удовољавање жеља хрватског народа у БиХ. Одлука о реструктурирању Јавног РТВ система БиХ, коју је у октобру године потписао Високи представник Волфганг Петрич, предвиђала је да Федерална телевизија програм емитује на двије радио мреже и два телевизијска канала. Ове службе ће бити комплементарне и мјешовите. Свака од њих ће уважавати националне и културне разноликости и биће попуњене особљем које ће бити одабрано на основу највиших професионалних критерија сукладно са принципом националне једнакоправности како је утврђено Уставом. У програмима на овим каналима ће бити заступљени сви 82

83 службени језици. 69 Даљи развој догађаја је учинио да други радијски и други телевизијски канал на Федералној РТВ никад нису покренути. У мају године услиједио је нови пакет одлука Високог представника којим је проглашено неколико закона из оквира Јавног РТВ система. У ходу су мијењани и дограђивани да би се у години стигло до нацрта Закона о јавном РТВ систему на који су амандманима реаговали ХДЗ и представници других хрватских странака. Тражили су три етнонационална канала на државном нивоу или формирање другог канала у оквиру РТВФБиХ, на хрватском језику. Амадмани нису усвојени због чега се ХДЗ, као водећа странка Хрвата у БиХ успротивила усвајању нацрта Закона о систему. Након дуже блокаде овог процеса услиједила су компромисна рјешења. Међународна заједница у БиХ је приволила Хрвате да позитивно гласају учинивши им уступак дозволом да се законом предвиди и продукцијски центар у Мостару који ће бити у равноправном статусу са продукцијским центрима у Сарајеву и Бањој Луци. Центар у Мостару у предходном рјешењу није постојао. У новије вријеме канал на хрватском језику био је посебно актуелан у периоду година када је ово питање стигло у жижу интересовања јавности активним укључењем Парламента, Савјета министара и Уставног суда БиХ. Предходно је, у фебруару године, Иво Миро Јовић, тадашњи Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине из реда хрватског народа, упутио Уставном суду Босне и Херцеговине Захтјев за оцјену уставности одредаба Закона о Јавном радиотелевизијском систему Босне и Херцеговине. Указао је на више чланова закона за које сматра да су неусаглашени са Уставом БиХ, Европском конвенцијом за заштиту људских права и темељних слобода и Међународним пактом о грађанским и политичким правима. Повод је било незадовољство политичких лидера из реда хрватског народа због чињенице да није прихваћен захтјев хрватских посланика у Парламенту БиХ да се у поменути закон експлицитније угради могућност успоставе канала на хрватском језику. Расправу о предметном захтјеву Уставни суд БиХ је започео у јануару године и након три године одбацио захтјев за оцјену уставности. Занимљиво је да су против захтјева гласала тројица међународних судија. Иначе, усвојени Закон о Јавном РТВ систему БиХ из новембра године, је у 69 Одлука о реструктурирању Јавног ТРВ система Босне и Херцеговине, члан 4, РТВФБиХ, став , ОХР Сарајево, октобар године. 83

84 општим цртама предвидио могућност оснивања новог РТВ канала у оквиру Система. 70 Надлежност за покретање такве процедуре законом је повјерена Савјету министара БиХ који је дужан да прије покретања поступка консултује Регулаторну агенцију за комуникације и Одбор Јавног РТВ система. Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине је у септембру године усвојио закључак којим је обавезао Савјет министара БиХ да покрене поступак оснивања новог РТВ канала на хрватском језику. Овај дом је оцијенио да је то битан услов за равноправност народа и грађана Босне и Херцеговине и да је то један од темеља опстанка, самоодрживости и дугорочне стабилности земље. По налогу Савјета министара, Министарство комуникација и транспорта је формирало комисију за израду тзв. Мапе пута која је подразумијевала израду елабората Радио-телевизијски канал на хрватском језику и техничкотехнолошке предпоставке за оснивање тог канала. С обзиром да су застале активности на реструктурирању Јавног РТВ сисема БиХ и овај пројекат је остао недоречен иако је поменута документација припремљена. У настојању да се схвати оправданост иницијативе о успостави РТВ канала на хрватском језику важно се подсјетити Европске повеље о регионалним језицима и језицима мањина 71 која предвиђа сљедеће (извод): Онима који се служе регионалним или језицима мањина унутар територије на којима се ти језици говоре, а у складу с положајем појединог језика, у мјери на којој је директно или индиректно надлежна државна власт, имају овласти или дјелују на том пољу, и поштујући принципе независности и самосталности медија, државе-странке осигуравају: - у мјери у којој радио и телевизија обављају задаћу јавне службе: осигурати оснивање најмање једне радио станице и једног телевизијског канала на регионалним или језицима мањина... - потакнути и /или омогућити продукцију и дистрибуцију аудио и аудио-визуелног стваралаштва на регионалним или језицима мањина... - подржавати школовање новинара и осталог персонала у медијима, који користе регионални или језик мањина... Препорукама Парламентарне скупштине Савјета Европе такође се дефинишу питања националног емитовања и истичу захтјеви: 70 Закон о Јавном РТВ систему БиХ; члан 9, став 2, Службени гласник БиХ, број 78, Сарајево, 8.новембар Европска повеља о регионалним језицима и језицима мањина, члан 11 (Јавни медији) интернет страница Савјета Европе) 84

85 а) комплетног опслуживања читаве јавности, искључиво: Вишеструки избор програма, уз дужно уважавање интереса регија и мањина, мада не емитираних искључиво на једном једином каналу или, захтјев са другог засиједања: - Не постоји јединствено рјешење за организацију радија и телевизије. Модели варирају од земље до земље и подложни су процесу сталног прилагођавања. 73 Имајући у виду наведене одредбе као и поруке других европских докумената који регулишу ова питања, логично расуђивање тражи одговор на ново питање: Ако Европа инсистира да држава буде гарант слободе и плурализма медија и заштитник интереса својих грађана који говоре регионалним и језицима мањина, каква је у односу на такав став позиција Хрвата у Босни и Херцеговини, чији језик није ни регионални ни мањински већ језик конститутивног народа ове државе? У поменутом Захтјеву за оцјену уставности одредаба Закона о Јавном радиотелевизијском систему БиХ предлагач је отишао даље од питања и врло јасно закључио произилази да мањине и регионални и мањински језици у демократској Еуропи баштине она права, која се хрватском народу у новом устроју јавних емитера у БиХ неуставно оспоравају. 74 Реално је очекивати да ће страх од застоја у процесу дигитализације и нови притисак међународног фактора мобилисати управна и пословодна тијела три јавна емитера да поново траже рјешења у ком правцу ће ићи започето реструктурирање јавног РТВ система. Такође је реално да ће се с том мобилизацијом појачати одлучност хрватских политичара у БиХ који су свјесни да је то посљедња шанса за успоставу канала на хрватском језику. Нескривена је њихова бојазан од наставка неравноправног третмана хрватског језика у програмима јавних сервиса и самим тим наставка угрожавања слободе изражавања хрватског народа у оквиру програма јавних РТВ сервиса у БиХ... Повремене информативне и друге пригодничарске емисије уз католичке благдане, најчешће на лошем хрватском језику, као што је то било у досадашњој пракси, не могу задовољити потребе хрватског народа у БиХ Препорука Парламентарне скупштине Савјета Европе бр. 784 (1975.), Двадесет шесто редовно засиједање, Анекс Нацрт минималних захтијева за национално емитовање. 73 Препорука Парламентарне скупштине Савјета Европе бр.1147 (1991), Четрдесет и треће редовно засиједање. 74 Захтјев за оцјену уставности одредаба Закона о Јавном радиотелевизијском суставу Босне и Херцеговине, Уставни суд БиХ, број: /06, Сарајево 15. вељаче године 75 Захтјев за оцјену уставности одредаба Закона о Јавном радиотелевизијском суставу Босне и Херцеговине, Уставни суд БиХ, број: /06, Сарајево 15. вељаче године 85

86 8. УВОЂЕЊЕ ДИГИТАЛНЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ У БиХ Темпо развоја и увођења дигиталне телевизије на европском континенту је врло различит, од држава које су стигле у завршницу дигиталне револуције до оних које су тек на почетку. Оно што је сасвим сигурно, на свим дијеловима континента одавно је сазрело увјерење да је дигитализација воз у једном смјеру и да је јако важно бити активан учесник у том јединственом пројекту који својим технолошким искораком представља изазов 21. вијека. Скептицизам који је у посљедњим годинама прошлог вијека снажно био изражен у погледу брзине и успјеха дигитализације изгубио је свако упориште. Претворио се у трку за остварење што бољих позиција на дигиталном тржишту које крупним корацима осваја континент. Први израженији оптимизам по питању дигиталне телевизије могао се чути године, на Европском самиту медијских лидера у Лондону, у говору Вивијен Рединг, тадашњег европског комесара за информационо друштво и медије: Чини се да свака генерација има своју медијску револуцију. За генерацију прије Другог свјетског рата, то је био радио. За послијератну генерацију, то је била телевизија. За данашњу омладину то је дигитална револуција. Сада, десет година од почетка дигиталне револуције, јасно је да ће њен утицај бити бар онолико дубок колико и утицај радија и телевизије прије ње. 76 Крајњи рок предвиђен за завршетак дигитализације у Европи је 17. јуни године. До средине године процес успоставе дигиталног телевизијског сигнала завршен је у 21 земљи. Западноевропске земље генерално предњаче у увођењу земаљског дигиталног емитовања. У бившим југословенским републикама темпо преласка са аналогног на дигитално емитовање је врло различит. Словенија и Хрватска су прве завршиле тај процес а након њих и Македонија која је земаљски дигитални сигнал пустила првих дана јуна године. Стручњаци италијанске компаније Еуротел започели су у мају инсталисање дигиталне опреме за црногорску радиодифузију. Измјеном Закона о дигиталној радио дифузији, Црна Гора је помјерила рок завршетка дигитализације до године. Исти рок важи и за Србију. Процес дигитализације у Србији много касни иако је Европска унија дала подстицај у виду опреме вриједне 8 милиона евра. Надлежне државне институције 76 Цитат из говора у оквиру скупа Пословање без граница: нова радио-телевизијска слика Европе, Европски самит медијских лидера 2004, Лондон, 7. децембар године 86

87 кашњење правдају недостатком расположивих фреквенција што јесте проблем који је битно успорио напоре Србије да не изгуби корак у реализацији овог значајног пројекта. Босна и Херцеговина се такође суочава с великим закашњењем на плану дигитализације проузрокованим економском кризом али још више утицајем различитих политичких и интересних група због чега су пропала два тендера за набавку опреме намијењене првој фази пројекта дигитализације Јавних РТВ сервиса. Тендер је обновљен и трећи пут с надом да ће коначно бити завршен у јесен године. У таквим околностима Радио-телевизија Републике Српске је учинила самосталне кораке у правцу набавке дигиталне опреме и пуштања тестног сигнала али је заустављена ригорозним реаговањем Регулаторне агенције за комуникације (РАК) која сматра да све иницијативе јавних сервиса у правцу дигитализације обавезно морају ићи преко Радио-телевизијског система БиХ. Како је текао досадашњи процес припреме и усвајања државних стратешких докумената којим је стварана платформа за дигитално емитовање у БиХ и какав се суштински квалитет остварује преласком на дигиталну радио дуфузију? У марту године, под покровитељством Европске уније, у Сарајеву је одржана конференција са темом Увођење дигиталне телевизије у Босни и Херцеговини. Скуп је организован у оквиру пројекта сарадње Регулаторне агенције за комуникације и италијанског регулатора АGCOM. Закључци и препоруке ове конференције имали су одјек већ у мају исте године када је у Сарајеву основан Форум о Дигиталној земаљској телевизији Босне и Херцеговине (ДТТ Форум) са задатком да осмисли националну стратегију увођења ДТТ стандарда у БиХ. Предуслови за увођење земаљског дигиталног сигнала у Босни и Херцеговини остварени су у мају и јуну године на Регионалној конференцији о радио комуникацијама у Женеви када је тзв. Женевским споразумом распоређен фреквентни спектар за дигитално емитовање. У пројекат дигитализације у БиХ, чији су носиоци били Савјет министара и Регулаторна агенција за комуникације, укључио се широк круг учесника; од институција, организација и асоцијација које имају непосредан интерес у овој области до стручне јавности и грађана БиХ. Савјет министара Босне и Херцеговине је крајем новембра године донио одлуку 77 а у априлу године усвојио Политику сектора емитовања у Босни и Херцеговини. 77 Одлука о усвајању политике сектора емитовања у Босни и Херцеговини, Савјет министара БиХ, 134. сједница, Сарајево, 28. новембар године 87

88 Овим документом дате су смјернице за примјену Закона о комуникацијама и назначене обавезе прописане Конвенцијама и Директивама Европске уније. Политика Сектора емитовања је међу приоритетне циљеве сврстала: - Слободно остварење права на обављање дјелатности емитовања, - Пуну конкуренцију технолошких платформи, - Увођење дигиталне терестријалне телевизије, и - Развој и заштита интереса јавних РТВ сервиса у БиХ. Многа ограничења својствена досадашњем аналогном систему биће превазиђена дигиталним емитовањем које представља револуционарно технолошко достигнуће са становишта боље искориштености постојећих фреквенцијских ресурса и битног унапређења квалитета звука и слике, као и мобилног пријема. У БиХ ће сигналом електронских медија бити покривена цјелокупна територија, посебно сигналом јавних РТВ сервиса. Очекује се да ће успостава дигиталног емитовања стабилизовати финансијску самоодрживост јавних РТВ сервиса и побољшати финансијску позицију комерцијалних електронских медија. Имајући у виду тежак материјални положај јавних РТВ сервиса, било је извјесно у старту а сад се и практично потврдило, да је у реализацији пројекта дигитализације неопходна финансијска помоћ државе. У првој фази то треба да буде набавка опреме за дигитални преносни систем чији су рад, управљање и одржавање у надлежности Корпорације. То је њена законска обавеза мада Корпорација још увијек не постоји нити се може поуздано рећи када ће, и у ком облику, бити успостављена. Шта год да се деси, финансијска помоћ државе у стварању дигиталне платформе је од непроцјењиве важности не само за Јавни РТВ систем већ и за комерцијалне РТВ станице и друге оператере којима је то снажна техничка основа за убрзанији развој Дигитализација микроталасних веза У марту године Министарство комуникација и транспорта БиХ, уз помоћ експертног тима који су формирали јавни емитери, довршило је Пројекат дигитализације микроталасних веза јавних РТВ сервиса који је у првој варијанти био урађен још године. Постојећи аналогни систем је због своје старости одавно постао непоуздан. Радио-телевизија БиХ још користи одређену количину опреме која је 88

89 набављена уочи Зимских олимпијских игара у Сарајеву, одржаних године, када је тадашња Радио-телевизија Сарајево доживјела снажну модернизацију. У то вријеме, једином државном емитеру на нивоу БиХ обезбијеђени су услови да се представи страним РТВ компанијама као поуздан партнер који је успјешно одговорио на све техничко-технолошке захтјеве праћења Олимпијаде. У Републици Српској опрема која се користи у оквиру преносног и емисионог система је дијелом набављена током посљедњег рата у процесу обнове предајничких објеката који су разорени ратним дејствима, највише пројектилима упућеним од стране оружаних снага NАТО пакта. Шта год да су разлози, објективно стање је данас такво да капацитет преноса РТВ сигнала не задовољава захтјеве врло раширеног спектра демократских медија у БиХ. Технолошки није могуће остваривати квалитетну везу са националним јавним РТВ сервисима сусједних држава који су већ дигитализовали систем микроталасних линкова за пренос радио и ТВ сигнала или су у завршној фази тог посла. Национални РТВ сервиси у Европи су се на овај револуционарни искорак одлучили знатно раније и одавно завршили процес дигитализације. Дигитализација микроталасног преносног система у БиХ, 78 када се заврши у пуном капацитету, треба да обезбиједи: - аналогни и дигитални пренос радио и ТВ програма у складу са захтјевима јавних РТВ сервиса; - повећање капацитета мреже за размјену радио и ТВ програма билатерално и мултилатерално за све јавне РТВ сервисе; - систем веза са микроталасним линковима намијењен дифузији радио и ТВ програма сусједних земаља; - пренос података и телефоније за три јавна РТВ сервиса као и управљање, мониторинг, интернет, видео конференција; - развој дигиталног видео и радио сервиса; - надзор и управљање процесном опремом; - смањење трошкова одржавања; - висок степен поузданости система итд. Пројектом дигитализације предвиђено је да се систем микроталасних веза јавних РТВ сервиса реализује у двије фазе. Прва фаза, како то кажу аутори пројекта, 78 Пројекат дигитализације микроталасних веза Јавних РТВ сервиса (Пројекат Министарства саобраћаја и комуникација БиХ с допунама Експертног тима Јавних емитера БиХ), Сарајево, март

90 представља кичму будуће преносне мреже и повезивање три центра: Бању Луку, Сарајево и Мостар као и успостављање источног прстена мреже. Друга фаза подразумијева проширење мреже, успостављање преосталих прстенова и спајање других информативно-техничких центара (ИТЦ -а)... Свака фаза је функционални дио система и може бити завршена појединачно... Циљ је да се изгради савремени микроталасни систем за дистрибуцију, контрибуцију и размјену радио и ТВ сигнала... (карта дигиталних веза у БиХ, стр. 91). Када је у марту године завршен пројекат дигитализације микроталасних веза, процјена стручњака била је да га је могуће реализовати у року од двије године. Прошле су четири године а пројекат још увијек није реализован. Шта је до сада учињено на плану његове реализације и гдје су узроци закашњења? РТВ Босне и Херцеговине и РТВ Републике Српске су завршиле санацију инфраструктуре за реализацију прве А и прве Б фазе пројекта дигитализације чиме су објекти спремни да прихвате дигиталну опрему предвиђену у првој етапи модернизације преносног система. Федерална РТВ нема обавезе по овом основу јер користи предајничку мрежу РТВ БиХ. Тендерска документација за набавку опреме предвиђене за прву фазу дигитализације урађена је прије непуне три године и усвојена од стране Савјета министара БиХ, 12. јануара године. РТВ Републике Српске је отишла и корак даље дигитализацијом студијских капацитета гдје је утрошила 4,5 милиона марака властитих и кредитних средстава. Према томе, Јавни РТВ сервиси су завршили обавезе које су им задане Политиком сектора емитовања у дијелу који се односи на почетак процеса дигитализације преносне и емисионе инфраструктуре. Урадили су то у условима економске пољуљаности јавног РТВ система када их драстичан пад наплате РТВ таксе и други неповољни услови привређивања држе на ивици финансијског опстанка. Држава БиХ више нема ваљано оправдање због кашњења дигитализације. Новац није у питању. Савјет Министара БиХ је још 15. септембра године Пројекат дигитализације прогласио за капитални пројекат Босне и Херцеговине и одобрио средства за период година у износу од 18 милиона евра. Близу 4 милона евра која су издвојена прије двије године за прву фазу дигитализације стоје неискориштена чекајући да се заврши тендер за набавку опреме који је у два наврата пропао. Кључни разлог спорости цјелокупног пројекта је тромост државне администрације која реализацији појединих одлука приступа са кашњењем од годину до двије дана. Посебно је дискутабилан рад Канцеларије за жалбе БиХ која, разматрајући приговоре учесника 90

91 тендера, врло сумњивим и неутемељеним правним рјешењима одлаже поступак избора фирме која ће преузети обавезе прве фазе дигитализације. У јавности је већ оснажило увјерење да је на дјелу испробан метод стварања интересног простора за моћне појединце и групе од којих се неки виде у том послу а други желе да остваре одређене политичке циљеве. У таквим околностима на сцену ступа политика па се кривци покушавају тражити тамо гдје их нема. Дио политичких снага у БиХ које заговарају успоставу Корпорације јавних сервиса по сваку цијену, јавно оптужују да је неформирање Корпорације кључни разлог кашњења дигитализације. Свјесно прећуткују да су Парламент и Савјет министара БиХ упозорени од стране Одбора Јавног РТВ система БиХ 79 службеним дописом у којем су назначене противријечне одредбе и недостаци Закона о РТВ систему БиХ. Намјера је била да законодавац уклони правне баријере које спречавају успоставу Корпорације. Цјелокупна ситуација упозорава да Босна и Херцеговина врло извјесно може доћи у позицију да, као чланица Међународне уније за телекомуникације (ITU ) и Европске заједнице поштанских и телекомуникацијских администрација (CEPT), неће моћи испуњавати своје обавезе. 79 Допис Одбора Јавног РТВ система БиХ: Усаглашавање закона јавних сервиса са Законом о јавном радиотелевизијском систему Босне и Херцеговине (с образложењима), упућен Парламенту, Вијећу министара и Министарству комуникација и транспорта Босне и Херцеговине, Сарајево, године, број: /195 91

92 9. ДРУШТВЕНА УЛОГА И БУДУЋНОСТ ЈАВНИХ РТВ СЕРВИСА Врло је незахвално иступати с процјенама у ком ће се правцу развијати радиодифузни сектор Босне и Херцеговине и у оквиру њега јавни РТВ сервиси као врло битни чиниоци тог система. Много је фактора који онемогућавају утемељен приступ овој области, прије свих неизвјесност око политичке будућности државе и позиције коју ће она обезбиједити у европском окружењу. У таквим оквирима став Р. Негрина да је брзина технолошких и политичких промјена учинила лежерне расправе о радиодифузији неизмјерно сложеним, 80 има пуни смисао и потврду на примјеру Босне и Херцеговине. Не смију се занемарити ни унутрашњи фактори који ће пресудно артикулисати медијску слику БиХ, прије свега однос грађана према држави који, у великом проценту, немају осјећај припадности државној заједници каква је Босна и Херцеговина. У одсуству тог, и таквог осјећаја, с различитим предрасудама доживљавају постојећа три јавна сервиса формирајући с позиције националног расположења властити однос (читај: гледаност) према сервисима и њиховим програмима. Теоретичари кажу да се у националним државама осјећај припадности гради кроз заједничке интересе и проблеме грађана при чему заједничке културне и друге потребе, поготово национални медији и образовни систем, чине посебно битан фактор интеграције. У случају БиХ, не може се полазити од оваквих претпоставки, јер је ријеч о земљи подијељених идентитета, како етничких и религијских групација, тако и самих грађана. У БиХ није изграђен заједнички политички идентитет свих националних заједница, пошто нема заједничког доживљаја историје, заједничке религије, или јединствене културе, који би могли бити његово заједничко извориште као што је случај у националним државама. 81 Оно што се, свакако, може процијенити као реалност је даљи наставак европских интеграција што Босни и Херцеговини доноси бројне обавезе укључујући промоцију и јачање јавног РТВ сервиса као модела јавног емитовања који нема алтернативу. 80 Негрин, Р, Модели медијских институција, , објављено у књизи Увод у студије медија, приредили: Брингс А., Кобли п., Београд, Клио, Касаповић, Мирјана, Босна и Херцеговина,подијењено дриштво и нестабилна држава,

93 9.1. Јавни сервиси у вишенационалним државним заједницама Улога медија, поготово значај јавних РТВ сервиса у вишенационалним државним заједницама, је увијек актуелно питање у оквиру тема о демократији и плуралном друштву. Друштва која су дубоко обиљежена такозваним темељним (расним, етничким, језичким) разликама, или су осакаћена подјелама, сукобљеним идентитетима, те наизглед непомирљивим ставовима о начину живота у заједници, консензус могу постићи, али уз велике потешкоће. Која је улога медија у том процесу и у којој мјери медији у оквиру јавног сервиса у плуралним друштвима стварају платформу за сарадњу и осигуравају посебан облик свеообухватне лојалности, питао се Лијпхарт у дјелу Демократија у плуралним друштвима. 82 Већина теоретичара, дефинишући плурално друштво, истичу степен стабилности као важан фактор међуетничких односа који морају бити регулисани јасним правилима с функцијом остварења интереса свих етничких група унутар тог друштва. У противном је то хаотично а не плурално друштво. Рабушка и Шепсле у књизи Политике у плуралним друштвима кажу: друштво је плурално ако је културолошки разнолико и ако су културолошки дијелови организовани у повезане политичке дијелове 83 Политичке подјеле на основу друштвених разлика уобичајено се манифестују у виду етничких, вјерских, идеолошких, језичких, регионалних, културних и расних раскола. Неки теоретичари за ту појаву имају термин сегментални раскол а Лијпхарт појмом сегменти 84 назива оне групације којима су сегментални расколи основа за организовање (политичке партије, интересне групе, медији, удружења...). Он вјерује да расколи утичу на обликовање идентитета, одређују број појединачних сегмената плуралног друштва и интензитет лојалности конкретном сегменту. Анализа наведених појава врло је битна за анализу медија у плуралним друштвима. Сматра се да је стање унутар медијског простора слика стања у друштву, односно да расколи у друштву неминовно производе расколе у медијској сфери. 82 Лијпхарт, A, Демократија у плуралним друштвима (Democracy in Plural Societies), Њујорк и Лондон: Yale University Press, А.Рабушка (A.Rabushka) и А.К.Шепсле (A.K. Shepsle), Политике у плуралним друштвима (Politics in Plural Societies). Theory of Democratic Instability, Columbus, Ohio: Charles E. Merill Publishing, str Лијпхарт, A, Демократија у плуралним друштвима,

94 Гдје је у тим оквирима Босна и Херцеговина и њен јавни РТВ систем? Ако се посматра дејтонско уређење, БиХ се придружила оним европским земљама које имају обиљежја консоцијацијске демократије. Ако се посматра стварност, БиХ је далеко од обиљежја потпуно дефинисане и функционалне државне заједнице. Гледано са становишта карактеристика консоцијацијске демократије, које су усаглашене код већине теоретичара, БиХ се уклапа у таква обиљежја од којих се издвајају четири кључна: - велика коалиција политичких вођа свих значајних сегмената плуралног друштва; - међусобни вето, или начело већине истомишљеника, које служи као додатна заштита виталних мањинских интереса; - пропорционалност као основно мјерило при одређивању политичке заступљености код именовања јавних службеника и расподјели јавних фондова и - висок степен самосталности сваког сегмента у одлучивању о унутрашњим питањима. 85 Анализирајући консоцијацијску демократију у БиХ, Мирјана Касаповић види неколико повољних момената за развој овог модела државне заједнице: - изразит расцјеп између вјерских и етничких сегмената друштва; - поштовање три главна сегмента и непостојање доминантног сегмента; - географска концентрација сегмената и дјелимични управни федерализам ; - просторно и популационо мала земља, и - релативно висока унутрашњополитичка кохезија сегмената. Од неповољних фактора у први план је издвојила: опасности које пријете изван граница БиХ, радикалне национализме те слабу традицију демократског консоцијализма и прилагодљивост елита. 86 Пажљивим сагледавањем медијске сцене у Босни и Херцеговини, видљиво је да се БиХ друштво пресликало на тај простор дајући му консоцијацијске карактеристике. Оне су Јавном РТВ систему формално-правно уграђене већ кроз законску регулативу која је предвидјела три јавна сервиса, два ентитетска и један на нивоу државе, са великим степеном њихове самосталности. Дејтонски оквир државног уређења БиХ, са два ентитета и три конститутивна народа, ставио је у раскорак иницијативу за 85 Лијпхарт, А, Демокрација у плуралним друштвима, Загреб, Глобус, 1992, Касаповић, Мирјана, Босна и Херцеговина: подијељено друштво и нестабилна држава,

95 успостављањем канала на хрватском језику. Политичке и стручне расправе на ову тему биће поново интензивиране са новим активностима на успостави Корпорације и отворити бар два фронта питања: постоје ли људски и технички потенцијали за хрватски канал и да ли ће нови канал створити међунационалне несугласице око начина његовог финансирања? И једно, и друго питање се до сада потврдило као кочница том процесу. Домаћи аналитичари јавног радио-дифузног простора у Босни и Херцеговини, тражећи моделе који могу послужити као узор организовања, најчешће се фокусирају на Белгију и Швајцарску имајући у виду да се ради о вишенационалним заједницама које су деценијама експериментисале тражећи најбоља рјешења у области јавног емитовања. Успостава РТВ система у сложеној националној и језичкој структури каква је у овим земљама (у Белгији три народа и два језика, у Швајцарској чак четири језика), су свакако искуства која треба уважавати. Прво поређење говори да ни једна од три земље није јавни РТВ систем у потпуности приближила нити консоцијацијском, нити интегративном моделу. Швајцарска, у којој је већ два стољећа конфедерални облик државног уређења, има врло сложен састав становништва у погледу поријекла, језика и вјероисповијести. У настојању да зближи културолошке заједнице и допринесе остварењу њихових језичких права, Јавни радиодифузни сервис Швајцарске SRG SSR (Societe Suisse de Radiodiffusion et Television), путем четири различита емитера, кроз обједињен медијски простор, настоји да емитује једнако квалитетан програм на сва четири језика. Истраживања показују да свега три посто Швајцараца гледа програме који се емитују из других језичких подручја унутар државе. Неупоредиво је већа гледаност програма из сусједних земаља: Њемачке, Француске и Италије. Процјена је да је најмање 60 посто Швајцараца орјентисано ка програмима које емитују ТВ канали поменутих земаља. Годинама се на скуповима медијских стручњака у Швајцарској постављало питање да ли овакав облик организације јавног РТВ система, који очигледно није функционалан, подстиче раздвајање по језичким линијама. Једна од новијих мјера да се коригује постојећи систем десила се крајем године када је SRG SSR покренуo канал Ха-Де Свис (HD Сuisse) са цјелодневним програмом и покривањем државе у цјелини. Ријеч је о каналу програмски орјентисаном на живе преносе спортских и културних догађања, прилагођене свим језичким подручјима, са доста заједничке продукције. Истраживања већ потврђују да ни таква мисија јавног сервиса неће у потпуности успијети. Разлог је 95

96 што у Швајцарској постоји око 20 посто становника који не припадају ни једној од четири језичке групе јер су грађани страног поријекла. Белгија нема заједнички радиотелевизијски систем од краја 70-их година прошлог вијека, када су започете уставне реформе и када су промјеном устава године три белгијске нације: Фламанци, Валонци и Нијемци добили културну аутономију. Етнички сукоби између Фламанаца и Валонаца довели су године до стварања савезне државе с три федералне јединице: Фландријом, Валонијом и главним градом Бриселом. Свака од три културолошке заједнице: холандска(фламанска), франкофонска и њемачка имају своје јавне сервисе, потпуно независне, без међусобних организационих и управљачких веза. Програмски се обраћају својим језичким заједницама и под контролом су парламената тих заједница. Нема додирних тачака ни по питању убирања РТВ таксе. Изразито је размимоилажење међу заједницама у Белгији и изразита неинформисаност о збивањима у другој заједници. Нема приближеног става ни по питању јавног сервиса. Фламанска заједница категорички инсистира на одвојеним институцијама за сваку језичку групу. Франкофони вјерују да јавни РТВ сервиси на различитим језицима могу да функционишу у оквиру јединствене институције. Иначе, с појавом приватних телевизија године, боље је реаговао фламански јавни емитер подижући програмски квалитет и јачајући властиту продукцију чиме је успјешно парирао комерцијалној конкуренцији. То је, свакако, један од разлога што су фламански грађани усмјерени ка програмима својих телевизија док је франкофонска заједница склонија гледању телевизијских канала који емитују са простора Француске. Већ из овог кратког приказа јавних РТВ система у Швајцарској и Белгији, јасно је да се могу повући паралеле са Босном и Херцеговином (погледати табелу, стр. 97). Објективно се поставља питање да ли треба поредити Јавни РТВ систем БиХ у капацитету у којем га је прописао закон или у капацитету у којем тај систем реално функционише. Управо та чињеница да је у овом случају реалност битно другачија, и да је у раскораку са законском регулативом, има своје поуке у белгијским искуствима чија је друштвена сцена по много чему блиска босанскохерцеговачкој. Видно је да јавни радиодифузни систем у БиХ не функционише као фактор друштвене интеграције и поред чињенице да су створени битни предуслови у формалном и законском смислу. Закон не може регулисати друштвену свијест грађана Босне и Херцеговине која се развијала у специфичним историјским и просторним 96

97 условима са израженом међунационалном и међурелигијском удаљеношћу конститутивних народа. ОРГАНИЗАЦИЈА И УПРАВЉАЧКА СТРУКТУРА ШВАЈЦАРСКА БЕЛГИЈА БиХ (законска поставка) Јавни сервис SRG SSR (предузеће на нивоу државе) 4 матичне организације (фирме) у саставу јавног сервиса на четири језичка подручја Централно вијеће (врховно управљачко тијело на нивоу SRG SSR) - 21 члан - 12 чланова бирају регионалне матичне организације. Нема кровне организације Јавни сервиси VRT (фламански) RTBF (франкофонски) BRF (њемачки) Нема кровног управљачког тијела Јавни РТВ систем БиХ са Корпорацијом као заједничком управљачком структуром Јавни сервиси -БХРТ (територија БиХ) -РТВФБиХ (ентитет Федерације БиХ) -РТРС (ентитет Републике Српске) Одбор јавног РТВ система БиХ (12 чланова) VRT генерални директор именује фламанска Влада RTBF одбор директора (чине га предтавници политичких партија изабраних у парламенту француске заједнице у Белгији) Управни одбор БХРТ 4 члана (три члана представници три конститутивна народа и један члан из реда осталих народа)- именује Парламент БиХ. Управни одбор РТВ ФБиХ (иста структура)- Именује Парламент Федерације БиХ.. Управни одбор РТРС (иста структура)- именује Скупштина РС 97

98 Због таквих околности и слабе економске моћи становништва, још увијек не постоје услови да се у БиХ обезбиједи оно што се у Швајцарској политичким рјечником назива национална солидарност. Наиме, грађани једне од најбогатијих држава у Европи лако подносе високу РТВ таксу а већинска њемачка језичка заједница солидарно прихвата субвенцију јавних сервиса других језичких група. Повељом је регулисано да расподјела финансијских средстава гарантује једнак квалитет програма у различитим језичким подручјима (унакрсно субвенционисање). У Босни и Херцеговини је систем наплате РТВ таксе прописан законом и спроводи се уз низак, и све нижи проценат наплате. Најнижи степен наплате РТВ таксе је у подручјима гдје је већинско хрватско становништво и гдје је проценат оних који избјегавају плаћање већи од 7о посто. Када је у питању начин расподјеле РТВ таксе (50 посто за БХРТ а по 25 посто за ентитетске јавне сервисе), Срби и Хрвати не одобравају такав приступ расподјели, поготово не висину процента који се издваја за БХРТ. Истраживања гледаности потврђују појаве које су карактеристичне за Белгију. Све три етничке заједнице у БиХ, у врло малом проценту гледају програм јавног сервиса за којег сматрају да припада другој етничкој заједници. ФТВ се минимално гледа у Републици Српској а РТРС у Федерацији БиХ (погледати табелу, стр. 99). Ова појава се првенствено односи на информативне програме, нарочито на телевизијске дневнике. Кључни критериј њихове гледаности условљен је повјерењем у поузданост информација и у правилу се заснива на степену сигурности конкретног гледаоца да ли је та телевизија наклоњена његовом националном корпусу. Хрвати ни један јавни сервис у БиХ не доживљавају као свој због чега незадовољство показују масовним неплаћањем РТВ таксе. БХРТ, успостављена као заједнички емитер, већ годинама има неприхватљиво малу гледаност у оба ентитета. У првих шест мјесеци године ову телевизију је, на нивоу БиХ, у просјеку гледало свега 4,2 посто становника што доводи у питање оправданост циља због којег је формирана. Чак четири приватне телевизијске станице имају већу гледаност од БХРТ-а од чега двије не покривају цјелокупну територију државе. Карактеристичан је висок проценат гледаности страних ТВ канала, 17,5 посто на нивоу БиХ, 13 посто у Федерацији БиХ и чак 22 посто у Републици Српској. У овој категорији су националне телевизије из сусједних држава, Хрватске и Србије које имају велику гледаност. Хрватско становништво у БиХ, у недостатку свог националног канала, изразито прати програме емитера из Хрватске. 98

99 Графикон урађен према истраживању агенције Mareco Indeks Bosnia. Метода: пиплметар, Сарајево, јули