MASAKR U SREBRENICI: dokazi, kontekst, politika

Transcription

1 MASAKR U SREBRENICI: dokazi, kontekst, politika

2 NGO Srebrenica Historical Project, The Netherlands THE SREBRENICA MASSACRE: Evidence, Context, Politics Edited by Edwart S. Herman Foreword by Phillip Corwin BELGRADE 2011

3 Fond œistorijski projekat SrebrenicaŒ, Holandija MASAKR U SREBRENICI: dokazi, kontekst, politika Priredio Edvard S. Herman Predgovor Filip Korvin BEOGRAD 2011

4 Odgovorni urednik Stefan Karganovi} Editor-in-chief Stephen Karganovi} Distribuciju ove kwige podr`ala je Informatika ad iz Beograda. THE SREBRENICA MASSACRE: Evience, Context, Politics Copyright 2011 by Srebrenica Historical Project. All rights reserved. No part of this publication may be reproduced, stored in a retrieval system, or transmitted in any form or by any means, digital, electronic, mechanical, photocopying, recording, or otherwise, or conveyed via the Internet or a Web site without prior written permission of the publisher, except in the case of brief quotations embodied in critical articles and reviews. Inquiries should be addressed to: Srebrenica Historical Project srebrenica.historical.project@gmail.com MASAKAR U SREBRENICI: dokazi, kontekst, politika Copyright 2011 by Srebrenica Historical Project. Sva prava zadr`ana. Nijedan deo ove publikacije se ne sme reprodukovati, pohrawivati u bilo kakvoj bazi podataka, ili prenositi na bilo kakav na~in, digitalno, elektronski, mehani~ki, fotokopirawem, snimawem, ili na nekim drugim sredstvom, niti se sme slati preko interneta ili prikazivati na internet sajtu bez prethodne pismene dozvole izdava~a, sa izuzetkom kratkih navoda u okviru kriti~kih ~lanaka ili prikaza. Za dozvolu kontaktirati: Istorijski projekat Srebrenica srebrenica.historical.project@gmail.com

5 TABLE OF CONTENTS Geografske karte Predgovor izdava~a Uvod Filipa Korvina Predgovor Edvarda Hermana Poglavqe 1. Uvod Edvard S. Herman Poglavqe 2. Uvod u osvajawe Srebrenice Xorx Bogdani~ Poglavqe 3. Vojni kontekst pada Srebrenice Tim Fenton Poglavqe 4. Poigravawe brojevima Xonatan Ruper Poglavqe 5. Osiguravawe presuda: zloupotreba iskaza svedoka u Hagu Poglavqe 6. Me unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju i Srebrenica Majkl Mandel Poglavqe 7. Izve{taj UN o Srebrenici iskrivqena slika doga aja Xorx Bogdani~ Poglavqe 8. Kako su o Srebrenici izve{tavali ameri~ki mediji Edvard S. Herman Poglavqe 9. Kako su o Srebrenici izve{tavali britanski mediji Filip Hemond Poglavqe 10. Kratak pregled i Zakqu~ci Edvard S. Herman Bele{ka o autorima

6 Biv{a Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija, prema Ustavu iz 1974, sa {est republika i dve autonomne pokrajine Izvor: Perry-Castaneda Library Map Collection, University of Texas at Austin, <

7 Bosna i Hercegovina, u leto godine Izvor: Adapted from the Bosnia and Herzegovina map, UN Cartographic Section, Dag Hammarskjold Library <

8 Isto~na Bosna i Hercegovina, u leto godine Izvor: Adapted from the Bosnia and Herzegovina map, UN Cartographic Section, Dag Hammarskjöld Library <

9 PREDGOVOR IZDAVA^A Ce qu on a jamais mis en question n a point ete prouve. Denis Diderot Misao velikog francuskog filosofa epohe prosvetiteqstva, Denija Didroa, Ono {to nikada nije bilo dovedeno u pitawe uop{te nije ni dokazanoœ, u potpunosti je primenqiva na kontroverzno pitawe Srebrenice. Ako bismo se rukovodili `eqama pobornika zvani~nog narativa o Srebrenici, mi ga nikada ne bismo dovodili u pitawe. Dozvoqena raspravaœ svodila bi se na ritualno ponavqawe izlizanih mantri o najve}em genocidu u Evropi posle Drugog svetskog rataœ i o osam hiqada streqanih mu{karaca i de~akaœ, za~iweno citatima iz dubioznih presudaœ Ha{kog tribunala. Sa time bi se, po zamisli politi~ki korektnih krugova, na ovo pitawe kona~no i za sva vremena stavila ta~ka, ali bez kriti~kog pretresawa ijednog dokaza i bez mogu}nosti osporavawa ijedne teze. Te krugove i wihove istomi{qenike takav pristup orgazmi~ki bi zadovoqio. Me utim, prosvetiteqa Didroa i nas svakako da ne. Didro bi im jednostavno uzvratio, a mi bismo mu se u tome pridru`ili: da zabranom kriti~kog ispitivawa Srebrenice oni posti`u samo jedno, a to je javno priznaju ~iwenicu da nisu sposobni ni{ta da doka`u. Strah od suo~avawa sa faktima i argumentima, izvan udobnih okvira wihove zvani~ne konstrukcije, koja se kako-tako odr`ava ne sopstvenom snagom ve} intenzivnim i sve vi{e o~ajni~kim naporima da se sva kriti~ka pitawa zabrane i da se ugu{i ispoqavawe svih stanovi{ta koja se razlikuju od wihovih, predstavqa glavnu operativnuœ karakteristiku zastupnika nametnute pri~e, koja se sve vi{e osipa. Pored nedavno objavqene monografije Srebrenica: dekonstrukcija jednog virtuelnog genocida, studija profesora Edvarda Hermana i wegove ekspertske grupe, Masakar u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika, koju na{a nevladina organizacija Istorijski projekat SrebrenicaŒ objavquje u izvrsnom prevodu Maje Vojvodi}, predstavqa drugi veliki, odskora zabijeni ekser u mrtva~ki sanduk diskreditovane verzije srebreni~kih doga aja. Zna~ajovestudijete{kojepreceniti.Presvega,zato{tojeonaplod vi{egodi{weg predanog truda, pod rukovodstvom profesora Hermana, grupe renomiranih autora koji, osim posve}enosti istini, nemaju apsolutno nikakav motiv da ovo delikatno pitawe razmatraju iz ugla koji bi na bilo kakav na~in mogao biti koristan srpskoj strani. Svi autori su Anglosaksonci, ili osobe koje po obrazovawu i kulturnom identitetu pripadaju tom civilizacijskom krugu. Prividni izuzeci potvr uju pravilo. Jedini autor ~ije se prezime zavr{ava na -i}, Xorx Bogdani}, ro eni je Ameri-

10 10 kanac, koji ne govori bukvalno ni re~ srpskog. Xorx Samueli je ma arskog porekla. Profesor Edvard Herman je Jevrejin. Niko od wih nema neki poseban afinitet prema Srbima koji bi bio ve}i od afiniteta prema istini. Ali, jo{ va`niji od toga su wihov ozbiqan analiti~ki pristup i upornost u tra`ewu ubedqivih odgovora, za razliku od linije najmaweg otpora koju jo{ sledi znatan broj wihovih kolega u javnom `ivotu i u akademskom svetu. Oportunisti~ko mirewe sa zvani~no sakrosanktnim stavovima o Srebrenici, u dana{wem korumpiranom miqeu, ni u kojem slu- ~aju ne bi na{kodilo wihovim karijerama i reputacijama, ali bi bilo fatalno po wihov qudski i nau~ni integritet. Zato, sa ponosom i zadovoqstvom, predstavqamo srpskoj ~itala~koj publici ovo izuzetno i intelektualno osve`avaju}e delo. Ono ne dovodi u pitawe samo krajwe sumwivu zvani~nu konstrukciju o Srebrenici, i to upravo na na~in koji bi Didro preporu~io kao pravi da bi se proverila istinitost neke teze. Ono sada, tako e, na srpskom jeziku, predstavqa elokventan prekor svim beskrupuloznim falsifikatorima ovih tragi~nih doga aja. Svi koje ova studija nemilosrdno raskrinkava prepozna}e se u wenom ogledalu. Taj spektar obuhvata potkupqene, plitkoumne srpske politi~are, koji misle da, dono{ewem krivotvorenih deklaracijaœ na zadovoqstvo svojih naredbodavaca, mogu preokrenuti stvarnost i izigrati sud istorije. On se prote`e sve do lokalnih nevladinihœ tr~karala, koji rugawem vlastitoj zemqi svakodnevno potvr uju svoju lojalnost prema wenim stranim uni{titeqima. Razgovor o Srebrenici na ovim prostorima vi{e ne mo`e biti isti posle pojavqivawa studije Masakar u Srebrenici profesora Edvarda Hermana i wegovih kolega. Posle objavqivawa ove razlo`ne kwige, za srpske sledbenike srebreni~kog kulta iskqu~en je izgovor ignorantia invincibilis. Stefan Karganovi}

11 UVOD FILIPA KORVINA Dokument neprocewive vrednosti Jedanestog jula grad Srebrenica pao je u ruke Armije bosanskih Srba*. U to vreme bio sam najvi{i civilni zvani~nik Ujediwenih nacija u Bosni i Hercegovini. Ovu tragediju sam komentarisao u svojoj kwizi Sumwivi mandat 1. Osim toga, kritikovao sam neta~ne izve{taje u me unarodnoj {tampi, ne samo o ovom doga aju ve} i o ratovima u biv{oj Jugoslaviji ( ) uop{te. Izrekao sam `equ da je trebalo da bude, i da mora biti, vi{e ravnote`e u predstavqawu onoga {to se stvarno dogodilo u Srebrenici i u ~itavoj biv{oj Jugoslaviji ako `elimo da u~imo iz svojih iskustava. Kwiga Srebreni~ki masakr: dokazi, kontekst, politika, kojujeizdala Grupa za istra`ivawe Srebrenice predstavqa odgovor na moj poziv. Ona predstavqa alternativnu i dobro dokumentovanu analizu srebreni~ke tragedije i patwi svih konstitutivnih naroda biv{e Jugoslavije. To je dokument od neprocewive vrednosti. Naravno, bi}e onih koji se ne}e slagati sa pogledom autora. Ali ako ho}emo da otvorimo diskusiju koja je do sada bila zatvorena za sve osim za vernike, ako ho}emo da spre~imo da se sli~ne tragedije ponove, moramo ozbiqno da pristupimo izve{taju koji nam donose blistavi i o{troumni saradnici na ovoj kwizi. Nijedan po- {ten ~italac ne}e posumwati u pouzdanost ovih autora. I nijedan po{ten ~italac ne treba da sumwa u zna~aj onoga {to oni imaju da ka`u. ^estitam im na kompetenciji i hrabrosti. Slu~ajno, imam i li~ni razlog da pamtim jer je to bio ne samo dan kad je Srebrenica pala ve} i dan kada je bosanski snajperista poku{ao da me ubije dok sam svojim belim vozilom, jasno ozna~enim kao vozilo UN, prelazio Igman na povratku u Sarajevo iz Gorweg Vakufa, gde sam bio u poseti slu`benicima UN. Snajper je ciqao na{e vozilo dok smo prolazili preko o{trog zavoja ovog uskog planinskog puta i pre`iveli smo jedino zahvaquju}i hrabrim naporima Bruna [obera, oficira bezbednosti koji je bio moj voza~. Znali smo da je snajperista koji je pucao na nas bio na teritoriji pod kontrolom bosanske vlade i da je znao ko smo po trajektoriji projektila, kao i po tome {to smo se nekoliko minuta ranije identifikovali na kontrolnom punktu Bosanske armije. U stvari, snajperista je ga ao voza~a jer je znao da }e se, ako on izgubi kontrolu, vozilo sa svim putnicima stropo{tati niz planinu. U to vreme nisam objavio ovaj doga aj jer sam znao da bi ga bosanska vlada porekla a UN ne bi protestovale, imaju}i u vidu nedostatak kredibiliteta kod bosanske vlade. Bosanska vlada smatrala je Ujediwene nacije svojim neprijateqem.

12 12 Neodr`ivo preterivawe U godinama nakon pada Srebrenice samo ime grada je postalo sinonim za navode o srpskom genocidu. Pisane su kwige, sa~iwavani izve{taji, a radio i TV ispuwavali su talase dokazimaœ o ovom zlo~inu protiv ~ove- ~nosti. Savet bezbednosti UN je okupio Me unarodni tribunal u Hagu da doka`eœ ovu osudu pre su ewa. Ne bi bilo preterano re}i da su neki novinari i ambiciozni politi~ari na~inili karijere kao promoteri ove optu`be. Ali, situacija je slo`enija nego {to to poku{avaju da nas ubede pi-ar stru~waci. Nema sumwe da je bilo ubijawa civila u Srebrenici, kao i u ostalim ratnim zonama. I oni koji su izvr{ili ova ubistva zaslu`uju da budu optu`eni i osu eni. I to je bio gnusan zlo~in, nezavisno od toga da li je ubijeno tri, trideset ili tri stotine nevinih civila. O tome ne mo`e biti diskusije. Istovremeno, ~iwenice predstavqene u ovoj kwizi daju ~vrste argumente da je brojka od osam hiqada ubijenih, kojom se naj~e{}e manipuli{e u me unarodnoj zajednici neodr`ivo preterivawe. Ta~na brojka je bli`e osam stotina. ^iwenica da je toliko naduvan broj koji je u pitawu, me utim, govori da je slu~aj politizovan. Mnogo je {okantnija kada je re~ o smrti osam hiqada, a ne osam stotina qudi! U ovoj kwizi postoje dokazi o tome da su hiqade Srba bile masakrirane, proterane, mu~ene, silovane i poni`avane u toku ratova u biv{oj Jugoslaviji. Me unarodna zajednica nije smatrala za pogodno da publikuje te u`ase sa onolikim `arom kako je to ~inila kada je bila u pitawu Srebrenica. Ova jednostavna primedba ne opravdava ono {to se dogodilo u Srebrenici, ali predstavqa deo slagalice koja obja{wava bes sa kojim su Srbi napali Srebrenicu. U maju 1995, na primer, samo dva meseca pre pada Srebrenice, hrvatska armija je osvojila Zapadnu Slavoniju i proterala 90 procenata srpske populacije iz ove oblasti. Srbi su u Zapadnoj Slavoniji `iveli stotinama godina. Ali, me unarodna zajednica nije rekla ni{ta povodom ovih proterivawa; u stvari, aplaudirala je hrvatskim akcijama, kao da su srpski civili zaslu`ili to {to im se desilo. Masakrirawe Hrvata, ili Bo{waka ili kosovskih Albanaca bio je genocid. Masakrirawe Srba je smatrano odgovaraju}om odmazdom. Jasno, me unarodna zajednica nije smatrala da treba podi}i spomenike masakriranim Srbima. Umesto toga, izdala je naloge za hap{ewe srpskih vo a. Ono {to se desilo u Srebrenici nije bio jedinstven veliki masakr, ve} niz veoma krvavih napada i kontranapada koji su trajali tri godine, do`ivev{i kre{endo A broj muslimana ubijenih u posledwoj bici za Srebrenicu, kako je rekao Xonatan Ruper, biv{i reporter Bi-Bi-Sija, meri se stotinama, a ne hiqadama. [tavi{e, broj ubijenih muslimana verovatno nije ve}i od broja Srba koje je u Srebrenici i wenoj okolini u prethodnim godinama ubio Naser Ori} sa svojim predatorskim bandama.

13 13 Nasilni raspad Jugoslavije Doga aji u Srebrenici u julu nisu se dogodili u politi~kom vakuumu. U stvari, mo`da se uop{te ne bi ni dogodili da Jugoslavija nije nasilno raspar~ana, protivno voqi 45 procenata wenog naroda Srba. (Srbi su ~inili 35 procenata stanovni{tva predratne Bosne.) Raspad Jugoslavije je bio u suprotnosti sa posledwim jugoslovenskim ustavom (1974), koji je davao pravo na samoopredeqewe za {est konstitutivnih nacijaœ (Hrvati, Makedonci, Crnogorci, Muslimani, Srbi i Slovenci) uz zahteva da se sve nacije slo`e kako bi raspad federalne dr`ave bio legalan. A, naravno, Srbi se nikad nisu slo`ili. U svojoj kwizi Sumwivi mandat pi{em o pitawu koje mi je postavio jedan bosanski Srbin: Za{to, nakon {to sam pedeset godina `iveo kao Jugosloven, treba da mi odjednom ka`u da sam mawina u muslimanskoj dr`avi, a da me niko ni{ta nije pitao?œ Qudi mogu biti veoma besni kada im se oduzme dr`ava Danas mo`emo samo da zami{qamo {ta je moglo da se dogodi na Balkanu da je pru`ena boqa {ansa diplomatiji i da NATO nije imao ambiciju, koju je imao, da prodre na istok, sve do granica biv{eg Sovjetskog saveza, da pro{iri ono {to se tada zvalo Nova EvropaŒ. Mogu}e je, ne sigurno, ali je mogu}e da bi se za izvesno vreme Jugoslavija mirno raspala, verovatno po drugim me unarodnim granicama. Ali, odluku o rasturawu Jugoslavije donele su na brzinu mawinske zajednice unutar Jugoslavije i potpomogle su je mo}ne sile izvan Jugoslavije, pre svega ~lanice NATO-a, a najpre novoujediwena Nema~ka. Jedna od velikih la`i koju smo slu{ali za vreme ratova u Jugoslaviji bila je ta da je NATO morao da interveni{e jer je postojala opasnost od {irewa sukoba. Ali, nijedna grupa unutar Jugoslavije nije imala ambicija izvan we narodi izvan Jugoslavije imali su ambicije unutar we. Osloba awe sveta za Koka-KoluŒ Svet je u opasnosti kada najve}a vojna sila u istoriji ima krizu identiteta. Sa krajem Hladnog rata zavr{ena je uloga NATO-a kao odbrambenog saveza. Neki su govorili da NATO treba raspustiti nakon nestanka Sovjetskog saveza. Ali, bilo je i drugih od kojih su mnogi bili birokrate koji su izvla~ili korist iz postojawa takve jedne masivne organizacije koji su govorili da NATO sada treba koristiti kao oru`je za uspostavqawe demokratijeœ {irom sveta drugim re~ima, treba da se koristi za promociju globalne ekonomije i osloba awe sveta za Koka-KoluŒ. ^etiri od {est konstitutivnih republika biv{e Jugoslavije prihvatile su ovaj trenutni prelaz u demokratijuœ. Srbija nije, i za to je platila cenu. U stvari, svi iz biv{e Jugoslavije su platili, a Srebrenica je deo te cene.

14 14 Post-mortem studije doga aja u biv{oj Jugoslaviji, pa i one koje su radile Ujediwewe nacije, navode nesposobnost me unarodne zajednice da prepozna zloœ kao osnovni uzrok wene nesposobnosti da u~ini kraj ratovima iz devedesetih na Balkanu. Da nije tako tragi~na, ova bi samoobmana bila komi~na. Ratovi nikada nisu vo eni da bi se uni{tilo zlo, nezavisno od tvrdwi religioznih zilota. Ratovi su vo eni iz ekonomskih, politi~kih, strate{kih i socijalnih razloga. Ni ratovi na Balkanu devedesetih nisu bili druga~iji. Geopolitika, a ne prvobitni greh, vodila je NATO ambicije. Srbima zabraweno pam}ewe Postoji jedan komentar op{tije prirode koji moram da dam o ratovima u biv{oj Jugoslaviji; on ukqu~uje koncept istorijskog pam}ewa. Nekim narodima dozvoqavamo da ~uvaju istorijsko se}awe. Dozvoqavamo jevrejskom narodu da pamti holokaust. I treba da ga pamte. Bila je to stra- {na tragedija. Ali srpskom narodu ne dozvoqavamo da pamti masakre u Drugom svetskom ratu koje su nad wima izvr{ili nacisti i wihove bosanske i hrvatske sluge. To ne zna~i da su svi Hrvati i Bo{waci bili saradnici nacista; ali hrvatski usta{ki re`im, koji je ukqu~ivao i Bosnu jeste. I za{to Srbi ne bi bili sumwi~avi i besni kad im je odjednom re~eno da }e veliki delovi wihovog naroda postati mawina u novim dr- `avama koje }e voditi wihove ubice iz Drugog svetskog rata? Posebno zato {to ih niko nije ni pitao! Bili bi ludi da se nisu upla{ili. Moje pitawe je: za{to me unarodna zajednica ne razume zbuwenost, bes i istorijsko pam- }ewe Srba? Da se vratimo vojnim pitawima. U julu postalo je jasno da Armija bosanskih Srba ne mo`e da i daqe dozvoqava postojawe pet neprijateqskih baza iza svojih linija fronta. Imajte u vidu da ne govorim o humanitarnim problemima, jer nikada nisam i nikada i ne}u oprostiti masakr nad civilima. Ali bi bilo neodgovorno zanemariti vojni aspekt kampawe u isto~noj Bosni kada se govori o Srebrenici, kao {to ne treba zanemariti istorijski proces koji je doveo do doga aja iz jula Danas je u Bosni na delu kampawa dezinformacija, koja je zajedno sa telima sahranila i ~iwenice. Praviti se da su doga aji u Srebrenici bili neka vrsta mikrokosmosa, zna~i prihvatiti upro{}eni, skra}eniœ pogled na istoriju. Jedan izolovani doga aj ne obja{wava tako slo`en proces kao {to je rat. Istorija nije skup smislenih epizoda. Istorija je proces sa vi{e razvo a, a da bi se razumela Srebrenica, mora se razumeti razvo e NATO krize identiteta. Dodvoravawe Americi Kao deo kampawe dezinformisawa, autori ~itavog niza izve{taja o Srebrenici, u UN i van wega, bri`qivo su izbegavali da intervjui{u

15 15 poznavaoce koji bi rekli ono {to oni nisu `eleli da ~uju. Na primer, autori prvog opse`nog izve{taja UN o Srebrenici, izdatog u jesen i naslovqenog sa Pad Srebrenice, nikada nisu intervjuisali mene, niti su stavili moju kwigu u svoju kratku bibliografiju, iako sam bio visoki zvani~nik UN u Bosni u vreme preuzimawa Srebrenice. A ja nisam bio jedini koga su zanemarili ovi sastavqa~i politi~ki korektne istorije. U mom slu~aju, moja najve}a gre{ka je bila u tome {to sam se usudio da branim Ujediwene nacije u vreme kada je trebalo kola da se slome na wima. Vo stvo Ujediwenih nacija, koje je o~ajni~ki poku{avalo da se dodvori Americi kako bi spre~ilo potpuni raspad svetske organizacije, nije sebi moglo da dozvoli luksuz da kritikuje jedinu svetsku supersilu. Amerika, koja je bila beskorisna u Ruandi, u {kripcu u Somaliji i frustrirana u biv{oj Jugoslaviji tra`ila je `rtveno jagwe. I po{to sam odbio da budem deo mea maxima culpa kampawe Ujediwenih nacija bio sam ignorisan. Bilo je i drugih, zna~ajnih intelektualaca koje su ignorisali u nizu izve{taja {to su se pojavqivali, studija koje su optu`ivale UN da nisu prepoznale zlo. Ali, jednog dana wihova pri~a, na{a pri~a, mora da se ~uje ako ikada budemo hteli da razumemo istoriju Srebrenice, biv{e Jugoslavije, Evrope i sveta. Po~eci ove neispri~ane pri~e, do sada marginalizovane zvani~nim tuma~ewima, nalaze se u ovom izve{taju. Napomene * Kako bi prevod u {to ve}oj meri odgovarao originalu, Armija bosanskih Srba (ABS) u tekstu }e ozna~avati Vojsku Republike Srpske (VRS), dok }e Bosanska muslimanska armija (BMA) biti naziv za Armiju Republike Bosne i Hercegovine (ARBiH). (prim. prev.) 1 Phillip Corwin, Dubious Mandate: A Memoir of the UN in Bosnia, Summer 1995 (Durham, NC: Duke University Press, 1999).

16 PREDGOVOR EDVARDA HERMANA RAZARAWE JUGOSLAVIJE I RAT PROTIV SRBIJE. Srebrenica se najboqe mo`e razumeti u kontekstu rata SAD i NATO protiv Srbije i razarawa Jugoslavije 1. U tom ratu, koji je usledio nakon kraha sovjetskog bloka i samog Sovjetskog saveza i po{to je Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija postala beskorisna kao saveznik Zapada, one doma}e snage koje su te`ile o~uvawu jedinstvene federalne strukture Jugoslavije bile su ozna~ene kao neprijateqi, dok su one koje su te`ile wenom raspadu Slovenci, Hrvati, bosanski Muslimani i kosovski Albanci do`iveli da su zapadne sile prihvatile wihovu stvarœ i samim tim su postali borci za sloboduœ. Gra anski rat koji je usledio i ~iji se po~etak mo`e datirati najkasnije u prole}e podrazumevao je i vojne i propagandne kampawe. U ovim posledwim Republika Srbija, kao glavni zastupnik o~uvawa jedinstvene federalne dr`ave, prikazana je u najlo{ijem svetlu. S druge strane, zapadni mediji, humanitarne NVO i intelektualci nekriti~ki su prihvatali zvani~ne pozicije otcepqenih republika Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i velikih zapadnih sila koje su ih podr`avale. U takvoj, izuzetno naelektrisanoj politi~koj atmosferi dogodio se masakr u Srebrenici jula Ubrzo je progla{en genocidomœ 3 i najgorim masakrom u Evropi jo{ od Drugog svetskog rataœ 4, a broj `rtava je brzo fiksiran na mu{karaca i de~akaœ. Ovaj broj je prvo objavio Crveni krst, ali ne na bazi dokaza o ubistava, pa ~ak ni o smrti, ve} na bazi procewenog broja bosanskih Muslimana koje su Srbi zarobili (3.000) i na bazi broja onih koji su inicijalno bili progla{eni nestalimaœ (5.000). 5 Iako Crveni krst nije imao nikakvih dokaza da su navodnih zarobqenika mrtvi, iako je ubrzo potvr eno da su se mnogi od nestalihœ probili na sigurno kroz linije bosanskih Srba, iako su mnogi poginuli u `estokim borbama prilikom povla~ewa bosanskih Muslimana iz Srebrenice cifra od nikada nije revidirana i nije se mewala sve do danas. [tavi{e, vrlo brzo je uveden u upotrebu izraz smaknu}aœ, koji, tako e, nije promewen u slede}ih petnaest godina. Stabilnost broja `rtava nije posledica toga {to je kasnije ekshumirano tela koja su identifikovana kao `rtve srebreni~kog masakra, uprkos vi{e godina pretra`ivawa i zna~ajnih forenzi~kih istra`ivawa, niti je posledica svedo~ewa o~evidaca o bilo kakvom sli~nom broju, kao {to opisujemo u tekstu koji sledi (poglavqa 4 i 5). Radi se o kuriozitetu, ne samo zato {to ne postoje dokazi koji bi potkrepili ovaj broj `rtava ve} i zato {to su u najve}em broju slu~ajeva masakra po~etne procene preterane, a zatim se koriguju nadole, na bazi smirenijeg ispitivawa istine. Na primer, 11. septembarœ: po~etne procene broja `rtava u Svetskom trgovinskom centru u Wujorku su bile ~ak 6.866, da bi na kraju ovaj broj bio

17 17 redukovan na Broj mrtvih ili nestalih kosovskih Albanaca, koji su NATO zvani~nici objavili u prole}e 1999, sa oboren je na jednu desetinu ove cifre. 7 Tvrdwa o genociduœ u Bosni sa (ili vi{e) ubijenih bosanskih muslimanskih civila do smawena je na kraju na , na bazi izve{taja dva razli~ita zvani~na izvora.8 INTERESI VA@NIJI OD DOKAZA. Prethodno izneseno sugeri{e da otpornost broja `rtava srebreni~kog masakra na kasnije smawewe mo`da nema nikakve ili ima malo veze sa dokazima, a mnogo vi{e sa politi~kim interesima. Mi svakako verujemo da je u Srebrenici jula bio znatan broj smaknu}a nakon evakuacije za{ti}ene zoneœ Srebrenica. Ali tako e verujemo da ovaj broj nije ve}i od broja srpskih civila koje su u gradovima oko Srebrenice ubile snage bosanskih Muslimana koje su operisale iz za{ti}ene zoneœ u prethodne tri godine (znatno iznad 1.000, po jednoj proceni ~ak ); i nije ve}i od broja Srba ubijenih u etni~kom ~i{}ewu koje su Hrvati sproveli u Zapadnoj Slavoniji i Krajini u maju i avgustu (2.500 ili vi{e). Verujemo da inflacija brojeva i publicitet koji je dat srebreni~kom masakru, kao i izbegavawe konteksta i zanemarivawe ubila~kih akcija drugih strana u bosanskom sukobu po~iva na politi~kim interesima. Ti politi~ki interesi zna~ajno su uticali na interesovawa zapadnih zvani~nika, na Me unarodni tribunal za zlo~ine u biv- {oj Jugoslaviji, koji je organizovao Zapad, na Ujediwene nacije, u kojima dominira Zapad, i na zapadne medije. Ciq ovog dela je da postavi pitawa i iznese relevantne dokaze o, sada ve} institucionalizovanim, tvrdwama koje se odnose na srebreni~ki masakr i stavi pod sumwu {iru pri~u u kojoj ovaj masakr ima glavnu ulogu. Ovo je va`an zadatak jer je masakr u Srebrenici postao kqu~ni doga aj i simbol srpskog zla, kao i pravednosti zapadne intervencije na Balkanu, ukqu~uju}i ratove i su ewa za zlo~ine. Masakr u Srebrenici pokazuje da su humanitarne intervencijeœ i zaobila`ewe navodno zastarelih pravila zabrane vojnih intervencija protiv suverenih naroda ponekad potrebne i dobre. Od doga aja iz jula 1995, u svakom zna~ajnijem izlagawu koje zastupa humanitarniœ rat i wemu pridru`ene ideje odgovornosti za za{tituœ i prava na intervencijuœ, propust me unarodne zajednice da spre~i srebreni~ki masakrœ ili bosanski genocidœ kori{}en je kao prointervencionisti~ki argument.10 Ako su, me utim, vladaju}e tvrdwe o masakru u Srebrenici neistinite ili preterane, kao u slu~aju navodne pretwe koju je predstavqalo ira~ko oru`je za masovno uni{teweœ , onda je jedan od moralnih i intelektualnih temeqa zapadnog intervencionizma u postsovjetskoj eri brzog {irewa SAD i NATO bloka ozbiqno ugro`en. KONTROLA ISTINE I VARVARI. Znamo da }e na{ rad biti napadnut kao istorijski revizionizamœ ili, jo{ gore, kao poricawe genocidaœ, ali takve optu`be su duboko politi~ke po svojoj prirodi i nisu ni{ta drugo do niski udarci i izbegavawe ~iji je ciq spre~avawe da se pod sumwu stavi ~vrsto formirana zvani~na linija. Vladaju}i stavovi se,

18 18 po pravilu, {tite napadima na li~nost, umesto da se, {to je mnogo te`e, odgovori dokazima. 11 Oni koji ~uvaju kapije novije balkanske istorijeœ, naro~ito oni koji zadrto ~uvaju tu istoriju samo za sebe, spre~avaju}i druge da u u, nao{trili su oru`je kojim brane tu kapiju i odbijaju protivnike.mnogiodwihmisledajenajboqina~indasekontroli{eistina, da se svi oni koji poku{avaju da prodru kroz tu kapiju opi{u kao varvari i ni{ta vi{e. U januaru Evropski parlament je proglasio svaki 11. juli danom se}awa na genocid u SrebreniciŒ, kada su snage bosanskih Srba izvr{ile smaknu}e muslimanskih mu{karaca i de~aka, {to je ovaj doga aj u~inilo najve}im ratnim zlo~inom koji se u Evropi dogodio od kraja Drugog svetskog rataœ. 12 Suo~en sa takvom ube eno{}u, ko bi se zdrave pameti usudio da porekne masakr u SrebreniciŒ? Ne}e nas upla{iti ova retori~ka pitawa ~iji je smisao da u~vrste politi~ki po`eqnu, ali posve sumwivu istinu. Ne mislimo da smo ovde dali kona~nu re~. Svoje argumente zasnivamo na ~iwenicama za koje mislimo da su zna~ajne i zanemarene i pozivamo da se one pa`qivo pregledaju i polemika nastavi. Autori mnogo duguju razli~itim nau~nicima iz ove oblasti, od kojih smo ve}inu naveli u napomenama. Zahvalni smo Filipu Korvinu, koji je u julu bio najvi{i civilni zvani~nik Ujediwenih nacija u Bosni i Hercegovini i koji je napisao uvodnu re~ za ovu kwigu. Dejvid Piterson je bio neophodan da bi ova kwiga dobila svoj kona~an oblik. Ovaj projekat su pomogli i pok. Milan Bulaji}, Kole Kilibarda, Dajana Xonston, Stefan Karganovi}, Sanxoj Mahajan, Xorx Pamfri, Milivoje Ivani{evi}, Vera Vratu{a i Darko Trifunovi}. Iskqu~ivu odgovornost za analize i argumente u ovom delu snose autori. Napomene 1 Vidi: npr. Susan L. Woodward, Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution After the Cold War (Washington, D.C.: Brookings Institution, 1995); Robert M. Hayden, Blueprints for a House Divided: The Constitutional Logic of the Yugoslav Conflicts (Ann Arbor, MI: University of Michigan Press, 1999); David Chandler, Western Intervention and the Disintegration of Yugoslavia, , u Philip Hammond i Edward S. Herman, urednici, Degraded Capability: The Media and the Kosovo Crisis (Sterling, VA: Pluto Press, 2000), str ; Diana Johnstone, Fools Crusade: Yugoslavia, NATO and Western Delusions (New York: Monthly Review Press, 2002); LTC John E. Sray, Selling the Bosnian Myth to America: Buyer Beware, Foreign Military Studies Office Publications, Department of the Army, Fort Leavenworth, oktobar 1995, iedward S. Herman i David Peterson, The Dismantling of Yugoslavia, Monthly Review, Vol. 59, No. 5, oktobar 2007, 2 I Republika Slovenija i Republika Hrvatska zvani~no su proglasile nezavisnost od Socijalisti~ke Federalne Republike Jugoslavije 25. juna 1991;

19 Republika Bosna i Hercegovina, kojom su upravqali Muslimani, proglasila je nezavisnost 6. aprila Ovi doga aji do{li su kao posledica dugotrajnih i veoma izra`enih tenzija izme u republi~kih i federalnih institucijaudr`avi,kaoiizme uetni~kihgrupakojesuutovreme`ivele na podru~ju svih {est republika. 3 Iako su politi~ari i mediji, govore}i o dejstvima etni~kih Srba u biv{oj Jugoslaviji, re~ genocidœ po~eli da koriste jo{ godine, optu`ba za genocidœ u vezi sa Srebrenicom zvani~no je prvi put izre~ena u ta~kama 1 i 2 Optu`nice protiv Radovana Karaxi}a i Ratka Mladi}a za Srebrenicu. Vidi: Richard J. Goldstone, The Prosecutor of the Tribunal Against Radovan Karadzic and Ratko Mladic (IT 95 18), 14. novembar 1995, paragraf 47 51, 4 David Rohde, Serbia Held Responsible For Massacre Of Bosnians, Christian Science Monitor, 24 oktobar 1995 jedna od bezbroj prilika u kojima su ova i druge vrlo sli~ne fraze (npr. najstra{nije masovno ubistvo u Evropi posle Drugog svetskog rataœ) upotrebqene da se opi{e sudbina stanovni{tva za{ti}ene zoneœ Srebrenica po~ev od druge polovine godine. 5 Vidi: npr. 8,000 missing, presumed dead, from fallen enclave, Agencija Frans pres, 14. septembar 1995; Maud S. Beelman, Red Cross Says 8,000 People from Fallen Safe Area Are Missing, Aso{ijeted pres, 14. septembar 1995; 8,000 Muslims Missing, Aso{ijeted pres, u Wujork tajmsu, 15. septembra Za dokumentaciju Crvenog krsta, vidi: Former Yugoslavia: Srebrenica: help for families still awaiting news, ICRC News, 13. septembar 1995, B ; i Bosnia and Herzegovina, godi{wi izve{taj za 1995, Me unarodna komisija Crvenog krsta, 31. maj 1996, paragraf 16, 6 Ula Ilnytzky, Report drops trade center death toll by three, to 2,749, Associated Press, 23. januara Vidi tako e David Peterson, Counting Bodies at the World Trade Center, ZNet, 14. jun 2004, /blog.zmag.org/rocinante/archives/ html. 7 U aprilu ameri~ki Stejt department procenio je da su Srbi na Kosovu mo`da ubili ~ak Albanaca. One Weekly Report pisao je: Zabriwava najava da je na Kosovu nestalo izme u i mu{karaca sposobnih za vojsku uz stra{ne implikacije koje nikome nisu mogle da promaknu. Vidi: Ethnic Cleansing in KosovoŒ, 22. april 1999, 8 Vidi: Ewa Tabeau i Jakub Bijak, War-related Deaths in the Armed Conflicts in Bosnia and Herzegovina: A Critique of Previous Estimates and Recent Results, European Journal of Population, Vol. 21, No. 2 3, jun 2005, str , Viditako epatrick Ball et al., The Bosnian Book of the Dead: Assessment of the Database, Research and Documentation Center ( Centar za istra`ivawe i dokumentacijuœ), Sarajevo, 17. jun 2007, Ball et al. procewuju da je u ratu smrtno stradalo ukupno bosanska Muslimana. (Vidi Tabelu 19, Ethnicity of Victims Reported in BBD, str. 29.) Istra`iva~i dodaju da je status u ratuœ preminulih osoba, tj. da li su poginuli kao borci ili kao civili, te`e odrediti (str ). Me utim, u prezentaciji koja je bila 19

20 20 dostupna na vebsajtu Centra za istra`ivawe i dokumentaciju iz Sarajeva, alijekasnijeuklowena,moglosevidetidasuoniprocenilidajeuratu poginulo ukupno bosanskih Muslimana ({to je veoma blizu brojki od koju taj centar sada iznosi), od ~ega ka`u da su bili borci, a civili. 9 Vidi: Milivoje Ivani{evi}, Srebrenica jul 1995: u tragawu za istinom, Beograd, Hri{}anska misao, drugo izdawe, 2010, str. 93. U istom tom izdawu, Ivani{evi} dokumentuje broj iznet u Kwizi mrtvih Srebrenice i Bir~a Œ (str ), gde navodi imena i datume ro ewa i smrti srpskih `rtava u tom regionu i u tom vremenskom razdobqu. 10 Vidi: npr. We the Peoples : The role of the United Nations in the 21st Century (The Millennium Report), UN Secretary-General (Ujediwene nacije, 2000), posebno Poglavqe 4, Freedom from Fear, str , The Responsibility to Protect, Izve{taj Me unarodne komisije za intervencije i dr`avni suverenitet (International Development Research Center, 2001), str. vii, str. 1, str. 2, str. 11, str. 66, report-en.asp; A More Secure World: Our Shared Responsibility, Report of the Highlevel Panel on Threats, Challenges and Change (Ujediwene nacije, 2004), paragraf , In larger freedom: towards development, security, and human rights for all (A/59/2005), Izve{taj generalnog sekretara (Ujediwene nacije, 2005), paragraf , largerfreedom/; i 2005 World Summit Outcome (A/RES/60/1), Generalna skup- {tina UN, 15. septembar 2006, paragraf , 11 U ciqu ilustrovawa ovakvog li~nog, politi~ki motivisanog napada, uz karakteristi~no neuvo ewe dokaza koji na bilo koji na~in odstupaju od prihva}ene ta~ke gledi{ta koju ovde osporavamo, ukazujemo na pismo sa 25 potpisnika, predato listu Gardijan u decembru 2005, u kojem se protestuje zbog ispravkeœ od strane tog lista pogre{nog izve{taja o intervjuu sa Noamom ^omskim, koji je Gardijan kasnije povukao. Vidi: Marko Attila Hoare et al., Protest to The Guardian Over Correction to Noam Chomsky Interview, Balkan Insight No. 15(Balkan Investigative Reporting Network), 8. decembra 2005, viditako emarko Attila Hoare, The Guardian, Noam Chomsky, and the Milosevic Lobby, objavqeno na vebsajtu The Henry Jackson Society, 4. februar 2006, net/hjs/sections/greater_europe/document Na pismo Hoarea kasnije je odgovorio James Bisset et al., In response to: Protest to The Guardian Over Correction to Noam Chomsky Interview, Balkan Investigative Reporting Network, bezdatuma, 12 Rezolucija Evropskog parlamenta o Srebrenici od 15. januara (P6_TAPROV(2009)0028), EurLex, 15. januar 2009, paragraf 2, paragraf B, naglasak je dodat, /NONSGML+TA SIT+DOC+WORD+V0//EN&language=EN. Ova rezolucija ne samo da tvrdi, bez ikakvih poznatih dokaza, da je vi{e odœ mu{karaca i de~aka ubijeno u Srebrenici, ve} pomiwe i silovawe velikog broja `enaœ (paragraf D), o ~emu nema re~i ~ak ni u standardnim mejnstrim prikazima doga aja iz jula Politizacija je omogu}ila da se o masakru ka`e bilo {ta, dokle god se na taj na~in uve}avaju razmere zla.

21 Poglavqe 1 UVOD SrebrenicaŒ je postala simbol zla, a naro~ito simbol srpskog zla. Obi~no se opisuje kao u`as bez premca u istoriji Evrope nakon Drugog svetskog rataœ u kome je izvr{eno hladnokrvno smaknu}e muslimanskih mu{karaca i de~akaœ.1 Doga ajiokojimajere~ desili su se u bosanskom gradu Srebrenica i oko wega od 11. do 19. jula 1995, kada je Armija bosanskih Srba zauzela grad i ubila mnoge bosanske Muslimane, pri ~emu je nepoznat broj onih koji su poginuli u borbi i onih koji su `rtve smaknu}a. Nema sumwe da su bosanski Srbi vr{ili smaknu}a, ali, bez obzira na retke diskusije o tome, postoji veliki problem u pogledu broja egzekucija, po{to su mnoga tela prona ena u masovnim grobnicama bila tela poginulih u borbama, koja je bilo te{ko razlikovati od `rtava smaknu}a, i po{to su mnogi bosanski Muslimani koji su napustili Srebrenicu uspeli da se domognu sigurnosti na muslimanskoj i jugoslovenskoj teritoriji. 2 [tavi{e, vrlo je mogu}e da su neka od ekshumiranih tela bila tela bosanskih Srba ubijenih u razbojni~kim napadima dobro naoru`anih muslimanskih snaga koje su operisale iz Srebrenice tokom 39 meseci pre jula Savet bezbednosti Ujediwenih nacija je 16. aprila proglasio Srebrenicu za{ti}enom zonomœ, obla{}u koja treba da bude oslobo ena svih oru`anih napada i ostalih neprijateqskih dejstavaœ. ^etrdeset osam sati nakon toga Za{titne snage Ujediwenih nacija za Bosnu i Hercegovinu (UNPROFOR) postigle su dogovor o prekidu vatre izme u ABS (Armija bosanskih Srba) i Bosanske muslimanske armije (BMA) po kome je ABS pristala na prekid pod uslovom da UNPROFOR obe}a razoru`avawe stanovnika za{ti}ene zoneœ. 3 I pored toga, Srebrenica je ostala oru`ani logor iz koga su trupe bosanskih Muslimana i paravojne formacije periodi~no kretale u napad i uni{tavale brojna srpska sela i ubile ukupno znatno vi{e od Srba do kraja rata. 4 KodSrbaserazviosna`anosvetni~ki motiv, pa su ~ak imali i liste ubica, od kojih su neki nesumwivo uhva}eni i grupno smaknuti u julu Ali, u vreme masakra bilo je i te{kih borbi, kada se vi{e hiqada dobro naoru`anih muslimanskih boraca 28. divizije BMA povla~ilo iz Srebrenice i okoline ka muslimanskim linijama oko Tuzle. Mnogi su se probili do ovih linija (i jugoslovenske teritorije), ali je veliki broj poginuo u borbama. Bosanski Srbi su tako e objavili zna~ajne gubitke u qudstvu od preko pet stotina vojnika (videtipoglavqa2i3). Neizvesnost u pogledu broja i uzroka smrti pru`ila je izvanrednu priliku za krivotvorewe podataka, tim pre {to je bosanska muslimanska vlada odbila da preda Crvenom krstu spiskove onih koji su uspeli da se

22 22 probiju do muslimanskih linija. Iako je ova taktika bila surova prema ro acima vojnika iz Srebrenice i ~itave Bosne, ona je omogu}ila da se pove}a broj nestalih i onih koji su bili `rtve smaknu}a. Broj od u po~etku je dobijen na bazi procene broja zarobqenih (3.000) plus onih koji su se povukli iz Srebrenice ka centralnoj Bosni (videti poglavqe 4). U to vreme je javqeno da je veliki broj od ovih uspeo da se probije, ali je odbijawe bosanske vlade da objavi imena dovelo do toga da broj od opstane i zadr`i se sve do danas. Nakon toga je broj od odr`avan zahvaquju}i zvani~nim potvrdama, svedo~ewima o~evidaca, dokazima o masovnim grobnicama, rastu}em broju DNK identifikacija i a`uriranim spiskovima nestalih (pri ~emu je ukupan broj ostajao nepromewen). Ali je mali broj svedoka koji je svedo~io pred Tribunalom zaista video smaknu}a ve}ina je govorila o glasinama i gotovo svi su bili politi~ki ili li~no zainteresovani. Najpoznatiji me u wima, Dra`en Erdemovi}, Hrvat iz Tuzle koji je slu`io u Armiji bosanskih Srba, naveden je po imenu u izve{taju Ujediwenih nacija iz On je bio prva osoba koja je u Tribunalu, u maju 1996, progla{ena krivom na osnovu nagodbe. Na po~etku je izbegao su ewe na osnovu mentalne nestabilnosti, {to nije iskqu~ilo wegovo svedo~ewe, bez unakrsnog ispitivawa, samo nekoliko nedeqa kasnije.5 Erdemovi} je vrlo kompromitovan i wegovo svedo~ewe je bilo kontradiktorno i nepotkrepqeno bilo kakvim ~vrstim dokazima (videti poglavqa 4 i 5). POLITIKA U 43 masovne grobnice vezane za SrebrenicuŒ, od do 2001, prona eno je tela. 6 Uz tela je prona eno 448 poveza za o~i i 423 veza za ruke, {to je dokaz verovatnih smaknu}a i predstavqa procenat od jednog smaknu}a na svakih {est tela. 7 Ali, koliko od ostalih su `rtve smaknu}a a koliko je poginulih u borbi, nikada nije utvr eno. Kao {to je neizvesno i ta~no poreklo tela prona enih u Tuzli (videti poglavqe 4). Bilo je ponovqenih tvrdwi o tajnim ekshumacijama i ponovnim zakopavawima na udaqenijim lokacijama, {to je do kraja broj tobo`wih masovnih grobnica pove}alo na Ali dokazi za ovu strukturu primarnih, sekundarnih, pa ~ak i tercijarnih masovnih grobnica su slabi, a razlozi neubedqivi. Nije verovatno da su bosanski Srbi usred rata i pod velikim vojnim pritiskom imali dovoqno resursa da vr{e masovna smaknu}a i masovne sahrane, a zatim masovne ekshumacije i masovne ponovne sahrane; a da su se mogli nadati da }e sve to pro}i neopa`eno, bilo bi ludo. Po~etkom avgusta Medlin Olbrajt ih je ~ak upozorila: Posmatra}emo vasœ. 9 Sve do danas, me utim, javnosti nije ponu en nijedan satelitski snimak niti snimak iz vazduha koji pokazuje smaknu}a u toku, kopawe grobnica, kamione koji odnose tela, ili ekshumaciju i ponovno sahrawivawe (videti poglavqe 4). I pored medijske usredsre enosti na masovne grobnice i svedoke, tvrdwe o `rtava zasnivaju se, pre svega, na spiskovima nestalih i DNK identifikacijama. Sada, me utim, petnaest godina nakon doga aja

23 23 o~igledno je da ovi spiskovi sadr`e gre{ke. Neka imena su navedena po dva puta, postoji evidentan nedostatak transparentnosti u pogledu kriterijuma za dodavawe imena na spisak i potvr ivawa podataka o tome gde su pojedinci posledwi put vi eni. Nepoznat je, ali je mogu}e da je veliki broj onih koji su uspeli da pobegnu do muslimanskih linija ili drugde i koji su zapo~eli novi `ivot (videti poglavqa 4 i 5). Problem sa DNK identifikacijama nije samo tehni~ke prirode, nego to {to pomo}u wih ne mogu da se utvrde na~in i vreme smrti. Doga aji u Srebrenici i tvrdwe o stra{nom masakru veoma su odgovarali Klintonovoj administraciji, vo ama bosanskih muslimana i hrvatskim vlastima. Klintonova administracija je vr{ila pritisak da se poja- ~aju akcije u korist wihovih muslimanskih saveznika, a ameri~ki zvani~nici su `urili na lice mesta, u Srebrenicu, da potvrde i objave masakr, ba{ kao{tojevilijemvokertou~inioura~ku.10 Na Vokerov neposredni izve{taj, Medlin Olbrajt je uskliknula da je prole}e poranilo ove godineœ.11 Srebrenica je omogu}ila da jesen poraniœ za Klintonovu administraciju u leto Vo stvo bosanskih Muslimana se nekoliko godina trudilo da ubedi NATO da intenzivnije interveni{e u wihovu korist. Postoje ~vrsti dokazi da su bili spremni ne samo na la` ve} i da `rtvuju svoje stanovni{tvo i vojnike u ciqu izazivawa intervencije (tema koja je analizirana u tekstu koji sledi i poglavqima 2 i 7). Brojni muslimanski zvani~nici su tvrdilidaimjewihovvo aalijaizetbegovi}rekaodagajeklinton obavestio da }e Amerika intervenisati samo ako Srbi ubiju bar qudi u Srebrenici.12 Napu{tawe Srebrenice od strane oru`anih snaga bosanskih Muslimana, koje su bile znatno brojnije od srpskih napada~a pre 11. jula 1995, povla~ewe koje je ove snage u~inilo rawivim i izazvalo veliki broj `rtava u borbama i tokom osvetni~kih egzekucija, obezbedili su broj poginulih koji je, nakon uve}awa, ne samo zadovoqio ve} i prema{io prag koji je Klinton postavio. Postoje ~vrsti dokazi da povla~ewe iz Srebrenice nije bilo zasnovano ni na kakvoj vojnoj neminovnosti, ve} je bilo strate{ko, pri ~emu su gubici u qudstvu smatrani neophodnom `rtvom zarad postizawa vi{eg ciqa (videti poglavqa 2 i 3). ODBRANA ZVANI^NE VERZIJE. Hrvatske vlasti su odu{evqeno prihvatile tvrdwe o srebreni~kom masakru po{to je to umawivalo interesovawe za razorno etni~ko ~i{}ewe Srba iz Zapadne Slavonije (koje su zapadni mediji gotovo potpuno zanemarili) i pokrivalo ve} tada planirano proterivawe stotina hiqada Srba iz Kninske Krajine. Ova masivna operacija etni~kog ~i{}ewa izvr{ena je uz ameri~ku logisti~ku podr{ku mesec dana nakon srebreni~kih doga aja, i u woj je, mogu}e je, ubijeno vi{e srpskih civila nego muslimanskih u Srebrenici. Gotovo sve muslimanske `rtve smaknu}a bili su odrasli mu{karci, vrlo malo `ena i dece. Hrvati, za razliku od bosanskih Srba, nisu poslali `ene i decu autobusima na sigurno, pa je u Krajini pobijeno vi{e stotina `ena, dece i starih. 13 Ali,

24 24 masakr i etni~ko ~i{}ewe u Krajini jedva su prime}eni u jeku zgra`awa javnog mwewa i propagande oko Srebrenice i zbog zvani~no nametnutih medijskih ciqeva. Me unarodni tribunal za zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji i Ujediwene nacije tako e su imali va`nu ulogu u konsolidaciji zvani~ne pri~e o masakru u Srebrenici. Jo{ od svog nastanka Tribunal je slu`io kao produ`ena ruka NATO sila koje su ga formirale, finansirale, birale i ocewivale kqu~no osobqe, slu`ile mu kao policija i izvor informacija, te su o~ekivale i dobijale odgovaraju}e usluge od ove organizacije. 14 Ujediwene nacije nisu tako u potpunosti odgovarale zahtevima NATO sila, ali ipak jesu. U slu~aju Srebrenice kroz UN je pro{lo sve {to su SAD i weni glavni saveznici `eleli (videti poglavqe 7). Sve ovo pokazuje da je u pogledu tvrdwi o Srebrenici potrebno uneti bar malu dozu skepticizma. Nikakve sumwe, me utim, nisu bile izre~ene u mejnstrim medijima, samo beskrajno ponavqawe na brzinu ustanovqenih ali nepotvr enih tvrdwi koje slu`e specifi~nim politi~kim ciqevima (videti poglavqa 8 i 9). ^ak i marginalizovane izraze sumwe pobornici zvani~ne pri~e do~ekivali su agresivnim suzbijawem. Nisu `eleli da raspravqaju o dokazima, ve} su one koji su iznosili sumwe nazivali revizionistimaœ i qudima koji pori~u genocidœ. 15 U pitawu je stari {ablon. S vremena na vreme zapadni mediji i mejnstrim intelektualci se svrstavaju iza pri~a koje slu`e teku}oj dr`avnoj politici, ili la`nih ili pristrasnih po selektivnom kori{}ewu dokaza ili izbegavawu da se predstavi kontekst. U bliskoj pro{losti smo imali tvrdwe da je Sadam Husein mobilisao svoje snage du` granice sa Saudijskom Arabijom posle okupacije Kuvajta u avgustu i da se spremao da izvr{i invaziju na Saudijsku Arabiju. Ova tvrdwa, koja je bila jedan od va`nih izvora ratne histerije koja je dovela do rata u januaru 1991, bila je la`na, ali nikada nije osporena u dominantnim medijima. 16 Tvrdwa da su snage Sadama Huseina po okupaciji Kuvajta iz inkubatora izvadile vi{e stotina beba bila je zasnovana na svedo~ewu }erke kuvajtskog ambasadora u Americi (veza koja je tada sakrivena) i bila je tako e la`na, ali je pro- {irena po mejnstrim medijima bez ikakvih pitawa. 17 O~iglednoje,atosu neki od u~esnika i priznali, da su ameri~ki mejnstrim mediji neupitno prenosili javnosti tvrdwe Bu{ove administracije pre invazije/okupacije da je Sadam Husein posedovao prete}u koli~inu oru`ja za masovno uni- {tewe. 18 Kriti~ka sposobnost medija nestaje u sukobu sa demonizovanim neprijateqem, i tvrdwe o masovnim ubijawima mogu se institucionalizovati bez ozbiqnih dokaza. U slu~aju ubijawa koje su po~inili Crveni Kmeri u Kamboxi tokom sedamdesetih godina dvadesetog Lakutir je tvrdiodasusevo ecrvenihkmera hvalileœdasuubiledvamilionaqudi. Kada je kasnije bio prinu en da prizna da je izmislio i broj i to da su se hvaliliœ, broj od dva miliona ve} je bio prihva}en u mejnstrimu kao istina i opstao je dugo nakon toga. 19

25 25 Verujem da smo svedoci sli~nog procesa kreirawa istine sa 8000 `rtava u Srebrenici. SPREMNOST DA SE LA@E. Osamdesetih godina ameri~ki vode}i mediji su bezupitno prihvatili tvrdwu da su sovjetski KGB i Bugari stajali iza poku{aja atentata na papu Jovana Pavla Drugog Ova tvrdwa odgovarala je programu Reganove administracije da se Sovjetski savez ocrni kao imperija zlaœ. Besmisao dokaza koji su na to ukazivali, kao i verovatnost (i dokazi) o pritiscima, te zainteresovanost turskog desni~ara koji je na kraju priznao zlo~in, nikada nisu zainteresovali urednike i novinare Wujork tajmsaœ i drugih listova. 20 Tvrdwa u ovom slu~aju, gde je navodni zlo~in odgovarao dr`avnim zahtevima, bila je la`na, ali je koeficijent naivnosti novinara i urednika bio veoma visok a wihova kriti~ka sposobnost i istra`iva~ka revnost bile su minimalne. Isti takav je bio i tretman koji su ratovi na Balkanu imali u mejnstrim medijima i kod intelektualaca u periodu od do U ovom slu~aju, zapadne vlade su se stalno me{ale u raspad Jugoslavije i od po- ~etka intervencije meta im je bila Srbija. 21 To je imalo veliki uticaj na novine i stavove urednika i intelektualaca. Zvani~na pristrasnost i spremnost da se la`e, preteruje u optu`bama protiv izabrane mete, biraju dokazi i koriste instrumenti, kao Ha{ki tribunal, da bi se bele`ili poeni i opravdavale zvani~ne akcije, brzo su dopuweni paralelnom pristrasno{}u u izve{tavawu, u institucionalizaciji neistina i mitova i ponovnom pisawu istorije. 22 Jedan od va`nih mitova bio je da su se NATO sile ponele nesavesno, kasno se ukqu~uju}i u sukob, 23 nakon srpskih zlo~ina. Ova mitska istorija zanemaruje slede}e va`ne ~iwenice: (1) nakon pada Sovjetskog saveza, {to je za posledicu imalo gubqewe interesovawa Zapada za o~uvawe Jugoslavije, zapadne sile su podsticale raspad zemqe; (2) pri tome se nisu bavili pitawima re{avawa problema napu{tenih mawina koje nisu `elele da ostanu u dr`avama kojima su vladali oni koje su smatrali neprijateqima, ~ime su efektivno opstruirale re{ewe ovog problema; (3) zapadne sile, a pre svih Amerika, po pravilu su se suprotstavqale mirnom re{ewu sukoba oko teritorija i ohrabrivale su bosanske Muslimane i kosovske Albance da izbegavaju dogovore i da ~ine sve da izazovu NATO intervenciju u svoju korist. 24 Drugi mit, tesno povezan s prethodnim, jeste da su Srbi prvi po~eli etni~ko ~i{}ewe u Bosni i drugde i da su to gotovo iskqu~ivo oni ~inili. Suprotno tome, prvo veliko etni~ko ~i{}ewe se odigralo u Hrvatskoj, u Zadru i Gospi}u, u maju i septembru U Zadru je hrvatska gomila uni- {tila 119 srpskih prodavnica i ku}a, a nekih 120 srpskih civila nekoliko meseci kasnije ubijeno je u Gospi}u. 25 U avgustu izvr{eno je najve}e etni~ko ~i{}ewe tokom jugoslovenskih ratova, kada su hrvatske snage proterale Srbe iz Krajine. Etni~ko ~i{}ewe u Bosni je bilo tante za kukurikuœ izme u bosanskih Muslimana, Hrvata i bosanskih Srba u pe-