и в БОЖИЋ И СРЕЋНУ НОВУ ГОДИНУ ХРВАТСКА И СРБИЈА ЗАПОЧЕЛЕ ДИЈАЛОГ И НАЈАВИЛЕ ПОЧЕТАК РЕШАВАЊА ОТВОРЕНИХ ПИТАЊА МИРАН И БЛАГОСЛОВЉЕН БРОЈ 186

Size: px
Start display at page:

Download "и в БОЖИЋ И СРЕЋНУ НОВУ ГОДИНУ ХРВАТСКА И СРБИЈА ЗАПОЧЕЛЕ ДИЈАЛОГ И НАЈАВИЛЕ ПОЧЕТАК РЕШАВАЊА ОТВОРЕНИХ ПИТАЊА МИРАН И БЛАГОСЛОВЉЕН БРОЈ 186"

Transcription

1 и зво в о р БРОЈ 186 ЛИСТ ЗАЈЕДНИЧКОГ ВЕЋА ОПШТИНА - ВУКОВАР 14. ФЕБРУАР ГОДИНА XII ХРВАТСКА И СРБИЈА ЗАПОЧЕЛЕ ДИЈАЛОГ И НАЈАВИЛЕ ПОЧЕТАК РЕШАВАЊА ОТВОРЕНИХ ПИТАЊА МИРАН И БЛАГОСЛОВЉЕН БОЖИЋ И СРЕЋНУ НОВУ ГОДИНУ стр: 1 ИНТЕРВЈУ: АЊА ШИМПРАГА ФЕЉТОН: МАНАСТИР КРКА ОДРЖАНА 7. СЕДНИЦА УКРАС И ПОНОС ПРАВОСЛАВНЕ МЕЂУВЛАДИНОГ МЕШОВИТОГ ЗАМЕНИЦА ШИБЕНСКОДАЛМАЦИЈЕ ОДБОРА ЗА ПРАВА МАЊИНА КНИНСКОГ ЖУПАНА стр. 3 стр. 6-7 стр

2 актуелно 2 ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ ЗАВРШИО ПОСЕТУ ХРВАТСКОЈ РЕЗЕРВИСАНОСТ И УМЕРЕНИ ОПТИМИЗАМ Н а позив председнице Републике Хрватске Колинде Грабар - Китаровић у дводневну посету Хрватској 12. фебруара допутовао је председник Републике Србије Александар Вучић. Председница Хрватске овај позив српском председнику упутила је упркос, у последње време, веома затегнутих односа између две државе које свако мало ратују запаљивим изјавама високих државних службеника са једне и друге стране. Ионако лоши односи посебно су нарушени због изложбе о Јасеновцу коју је 25. јануара на Међународни дан холокауста у седишту УН-а припремила Србија. Александар Вучић у Загребу је дочекан уз највише државне почасти, а загребачке улице којима је пролазио председник Србије биле су украшене српским заставама јер је то уобичајена пракса када се у посети Хрватској налази високи гост из неке стране државе. Уочи посете и у Хрватској и у Србији атмосфера је из дана у дан нарастала и поново је са једне и друге стране било различитих коментара међу којима су највећи публицитет добили они негативни. Због доласка у Хрватску у Загребу су организовани и протести против Александра Вучића кога су окупљене представнице Удружења удовица хрватских бранитеља и неких десничарских организација називале четником који и данас проводи великосрпску политику, а позив хрватске председнице називали су издајом. Највише су му замерали изјаве које је Вучић дао у Глини током рата деведесетих. Иако су демонстранти покушали да дођу и до Марковог трга у томе су били спречени од стране полиције. Након састанка организованог на Пантовчаку двоје председника обратили су се новинарима којима су открили садржај њиховог разговора, а он је био везан за питања несталих у рату, за унапређење положаја хрватске мањине у Србији и српске у Хрватској, питања везана уз суђења за ратне злочине, решавање питања граница, али и за обнову железничке пруге Загреб - Београд. Председник Вучић састао се и са хрватским премијером Андрејом Пленковићем који је уочи посете инсистирао да се разговара и о ратној одштети коју би Србија, сматра Пленковић, требала да плати Хрватској. Иако је по овом питању између председнице и премијера било неслагања и иако је и председник Србије рекао да о томе неће разговарати након састанка је потврдио да су разговарали и о томе. У пратњи председника Србије у Хрватску су стигли и представници српских привредника који су учествовали на хрватскосрпском привредном форуму који су двоје председника заједнички отворили. Истакнуто је да Хрватска и Србија упркос лошим политичким односима повећавају привредну сарадњу и изразили наду да ће она још више расти јер ће се обе стране потрудити да препреке за економску сарадњу буду што мање. Александар Вучић и Колинда Грабар Китаровић заједно су посетили и седиште Митрополије загребачко-љубљанске на Св. Духу где их је угостио Митрополит Порфирије, а након тога упутили су се на Каптол где их је очекивао кардинал Јосип Бозанић. До посете Каптолу, иако она није била предвиђена, допшло је на иницијативу српског председника. Свечана вечера коју је председница Хрватске приредила за свог госта била је прилика да обоје сублимирају први дан посете. - Испричавам се свима ако сте данас доживели неку неугодност. Ипак треба да знате да се ради о мањини док већина ипак жели разговоре и договоре, рекла је ГрабарКитаровић. Председник Вучић је на то у шали узвратио да је назвао министра Вулина и рекао му да и за њега важи сто дана ћутања на теме из прошлости и рекао да се нада да ће односи између Хрватске и Србије након овог састанка бити бољи. Упутио је позив председници Хрватске да посети Србију како би јој узвратио гостопримство оценивши да је гостопримство Загреба било на високом нивоу. Наредног дана председник Србије посетиo је и Србе у Вргинмосту, а био је гост и на Скупштини Српског народног Већа. Очекивања од ове посете и у Хрватској и у Србији нису велика и заправо сви се плаше да ће и једна и друга страна првом приликом наставити по старом. У том смислу председник Србије рекао је да ће се заложити да бар у наредних сто дана из Србије Хрватској не буде упућена ни једна увреда како би се атмосфера смирила и како би се проблеми решавали у миру. О посети председника Србије Александра Вучића Хрватској попратиле су и све регионалне и стране новинске агенције чија је заједничка оцена да је то корак према побољшању напетих односа који трају већ деценијама. Преносе и то да су председници двају земаља себи задали двогодишњи рок како би се договорили о граници на Дунаву, а ако у томе не постигну успех да ће ићи на међународни суд или арбитражу. Србија и Хрватска су две кључне државе на Балкану од чијих односа у великој мери зависи и стање у целом том региону па је иницијатива хрватске председнице да позове председника Србије у Загреб оцењена као храбра и добродошла с обзиром на тежње целог региона западног Балкана ка европским интеграцијама. И у Србији и у Хрватској уочи ове посете било је оних који су сматрали да до ње у овом тренутку није требало доћи. Са хрватске стране од Вучића су очекивали најпре извињење и признање да је извршила агресију због које треба да плати и ратну одштету, а тек онда разговор о другим питањима, док је са српске изражавано чуђење што је председник Србије прихватио позив упркос најавама протеста и чињеници да између хрватске председнице и премијера Пленковића нема потребног консензуса око садржаја и тема о којима две стране треба да разговарају. С. Бубало

3 3 ОДРЖАНА СЕДМА СЕДНИЦА МЕЂУВЛАДИНОГ МЕШОВИТОГ ОДБОРА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПРАВА МАЊИНА РЕГИСТРАЦИЈА ШКОЛА И ЗАПОШЉАВАЊЕ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ ГЛАВНЕ ПРЕПОРУКЕ У Београду и Бачком Моноштору одржана је дводневна седница Међувладиног мешовитог одбора за националне мањине Републике Србије и Републике Хрватске, а главна тема била је унапређење права мањина на свим нивоима. Састанак је одржан 30. јануара у Палати Србија у Београду, а сутрадан настављен у Бачком Моноштору. Међувладин мешовити одбор за мањине са Хрватском формиран је у циљу пуне имплементације и остварења гарантованих права и могућности припадника хрватске мањине у Србији и Срба у Хрватској. - Образовање и запошљавање, посебно у јавном сектору, биће главна тема ове седме седнице одбора рекао је пре састанка државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе и копредседавајући члан ММО-а Иван Бошњак и додао да ће одрживост свакодневног живота бити у фокусу овог разговора на којима је учествовало 20 представника државних органа Србије и Хрватске, као и представника мањина. Копредседавајући са хрватске стране Звонко Милас подсетио је да се седми састанак одржава након паузе од три године, као и да је Хрватска заједно са Мађарском била пример по доброј заштити мањинских права у ЕУ. - Очекујем да ћемо учинити кораке који ће однос две државе релаксирати у циљу боље сарадње, а све на добробит мањина које живе у Србији и Хрватској, рекао је Милас Члан ММО-а је и председник Заједничког већа општина Срђан Јеремић који истиче да када су у питању права Срба у Хрватској, најважнији закључци и препоруке састанка су регистрација основних школа у којима се настава одвија на српском језику и ћириличком писму као мањинских, те решавање свих других питања везаних за образовање Срба у РХ. - Наглашена је и потреба подстицања значајнијег запошљавања припадника српске заједнице у државним и јавним службама. Затражена је и доследна примена Закона када је у питању употреба језика и писма што значи да су затражене двојезичне табле на улазима и излазима из места где за то постоје услови, као и олкашавање процедура приликом добијања донација из матичних држава, санкционисање говора мржње, а предложено је и интензивирање активности на обнови и санацији историјских места и сакралних објеката. Договорена је и већа помоћ предшколским установама националних мањина те оснивање српске редакције при Хрватској радиотелевизији, каже Срђан Јеремић. Састанак српско-хрватске међувладине мешовите комисије одржан је први пут након три године паузе, а сада је договорено да ће се седнице одржавати чешће по посебним тематским целинама због разноликости и комплексности самих проблема националних заједница у обе државе. Н.М. Извор:Танјуг

4 да разбистримо 4 Пише: Славко Бубало Да ли је начин на који се Хрватска на свом територију обрачунала са властитом прошлошћу и злочинцима из Другог светског рата за Србију најбољи пример, пример на који она треба да се угледа? Бојим се да није. Комеморација усташкој војсци у Блајбургу је под паском државе, усташком поглавнику Анти Павелићу редовно се у црквама одржавају мисе задушнице и због тога се нико не узбуђује, а усташки поздрав "За дом спремни" добио је право грађанства јер табле с њим ничу на све стране, а једна је донедавно била постављена чак и у Јасеновцу. Загребачка Градска скупштина, упркос противљењу антифашиста, српске и јеврејске мањине и опозиције, почастила је Јакова Седлара, аутора ревизинионистичког филма "Јасеновац истина", Наградом Града Загреба. ШТА ЈЕ НАМА ЈАСЕНОВАЦ ДАНАС? И зложба о усташком логору смрти Јасеновац коју је 25. јануара у седишту Уједињених нација отворио министар спољних послова и попредседник српске владе Ивица Дачић, да ли очекивано или неочекивано, изазвала је нову препирку између званичног Загреба и Београда. За прве је изложба била провокација јер се њоме, како су рекли, манипулише и заварава светска јавност у дневнополитичке сврхе. Не наводећи прецизно по чему је изложба о Јасеновцу, постављена поводом обележавања светског Дана холокауста, провокативна Хрватска је од УН-а затражила да се она забрани, али у томе очигледно није успела јер је она ипак постављена, а касније и отворена. Са друге стране шеф српске дипломатије Ивица Дачић изјавио је како не разуме због чега се Хрватска љути јер изложба није уперена ни против кога другог него против злочинаца и оних који тај злочин негирају, оправдавају или покушавају да га умање и позвао хрватског премијера Пленковића да се и у Јасеновцу поклони жртвама исто онако како то чини у Јад Вашему у Израелу када одаје почаст Јеврејима страдалим у холо- каусту. Због чега се то Хрватска љути и које аргументе користи како би своју љутњу оправдала и због које је Србији упутила још једну у дугом низу протестних дипломатских нота? Према ономе што се могло ишчитати из штампе Хрватска је незадовољна бројем жртава Јасеновца који је изнешен на изложби и смештањем кардинала Алојзија Степинца у контекст покрштавања православних Срба у Независној Држави Хрватској. Томе су супротставили аргумент да је у Спомен подручју Јасеновац изложен поименични списак свих жртава логора до којих се дошло истраживањем и да он у овом тренутку износи нешто преко људи што је далеко, далеко мање од стотина хиљада којим се барата у Србији, а да се о улози кардинала Степинца у Другом светском рату и у усташкој квислиншкој држави не може судити на основу историје коју су након рата писали комунисти. Србија нема кредибилитет да говори о Јасеновцу док истовремено рехабилитује своје злочинце из Другог светског рата, изјавила је тим поводом хрватска мини- старка спољних и европских послова, Марија Пејчиновић Бурић. Морам да признам да ми је ова тврдња прилично неразумљива. Са једне стране Хрватска званична политика својски се труди да докаже како су судови Југославије водили монтиране процесе и да је највећа жртва таквих процеса био управо кардинал Степинац ком су комунисти напаковали сарадњу са усташким режимом, а са друге уважавају пресуду истог тог суда против Драже Михаиловића који је, за разлику од Степинца, након пресуде и стрељан а гроб му ни до данас није откривен. Дакле, пресуде комунистичких судова генерално, или јесу или нису биле праведне и не може их се оцењивати онако како то неком данас одговара. Ако је тај суд оценио да су и Степинац и Дража били фашистички колаборационисти онда обојица или јесу криви, ако те пресуде признајемо, или нису криви, ако се сложимо да су се комунисти водили идеологијом, а не правним чињеницама. Не може се кривица утврђивати зависно од погледа на једног или другог и то из суседног дворишта. Српски функционери немају никакав кредибилитет да говоре о тим питањима без да се прво с тим на својој територији обрачунају, додала је још Марија Пејчиновић Бурић. Да ли је начин на који се Хрватска на свом територију обрачунала са властитом прошлошћу и злочинцима из Другог светског рата за Србију најбољи пример, пример на који она треба да се угледа? Бојим се да није. Комеморација усташкој војсци у Блајбургу је под паском државе, усташком поглавнику Анти Павелићу редовно се у црквама одржавају мисе задушнице и због тога се нико не узбуђује, а усташки поздрав За дом спремни добио је право грађанства јер табле с њим ничу на све стране, а једна је донедавно била постављена чак и у Јасеновцу. Загребачка Градска скупштина, упркос противљењу антифашиста, српске и јеврејске мањине и опозиције, почастила је Јакова Седлара, аутора ревизинионистичког филма Јасеновац истина Наградом

5 5 многи од убијених спаљени у Пицилијевим пећима или бачени у Саву. Усталом, изложбу постављену у Спомен музеју у Јасеновцу нико и не критикује због броја жртава који је тамо изнешен иако за то има основа. Највеће замерке леже управо у негацији и замагљивању те избегавању да се прикаже бруталност над жрима ЛИ СРБИЈА ПРАВО ДА ПРИЧА О ЈАСЕНОВЦУ И КОЛИКО ЈЕ ВАЖАН БРОЈ твама. Главни директор Светског јеубијених? врејског конгреса Тврдња да Србија нема право постављати за Израел Лоренс изложбе о Јасеновцу, и то због тога што се Вејнбаум који је недавно посетио Јасеноон није налазио на њеној територији, је вац, рекао је да у животу није видео гору посебно бесмислена и смешна. Ако се зна изложбу, да је лоше конципирана, али и да да се усташка држава простирала све до је технички лоша и да је морао клекнути како Земуна и да је поред делова територије би видео неке делове збирке. Да ли је прича о Јасеновцу нешто због данашње Србије обухватала и територију целе данашње Босне и Херцеговине те да чега ће односи између две државе, Хрватсу у Јасеновцу скончали и бројни стано- ске и Србије, увек бити на ивици сукоба, вници ове две државе она је још бесми- хладни и неискрени, тешко је рећи. Србија, на пример, редовно комеморира жртве сленија. Што се тиче броја убијених он у целој новосадске рације у којој су мађарски фашиовој причи и није најважнији. И за једну и за сти у јануару године убили и под лед другу страну може се рећи да претерују. бацили између три и четири хиљаде људи Једни тај број, могуће је, преувеличавају, па Мађарска Србији због тога не шаље док га други несумњиво, умањују. Важан је протестне ноте нити Србија Мађарима накарактер тог логора, посебно свирепи на- бија на нос да су сви они фашисти. Напрочини на који су људи у њему убијани, важно тив, две владе одржавају заједничке сеје дефинисати џелате, ко су они и какви су днице, а односи између две земље данас се били, каквом су се идеологијом водили, а дефинишу као никада бољи. Због комемоброј жртава ионако никада неће бити утвр- рације у Аушвицу Немачка не затеже однођен са стопостотном прецизношћу јер су се са Пољском, напротив, представници Немачке тамо су редовни учесници. Ни Мађаре ни Немце нико у свету колективно не оптужује за злочине у Другом светском рату. Не верујем да ико нормалан на хрватски народ може да свали колективну кривицу за злочине Павелићевог усташког режима, међутим, однос данашње хрватске политике према Јасеновцу је крајње недефинисан, блед, па ако хоћете и лицемеран. Хрватска се своје антифашистичке прошлости и ЗАВНОХ-а сети тек када је суочена са оптужбама за рехабилитацију усташтва што је појава која ни у Фото: принтскрин Града Загреба. Друштво за проучавање тзв. троструког логора Јасеновац, које има задатак да релативизује и карактер логора и број жртава, данас ужива све већи кредибилитет, толики да његов рад помаже и држава. На пример, Министарство хрватских бранитеља недавно је овом друштву доделило куна за пројекат у којем ће се 12 месеци истраживати архивски документи о логору у Јасеновцу који се, како наводе, налазе у Хрватском државном архиву у 145 кутија архивске грађе Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора. Који је циљ овог пројекта није тешко претпоставити, ако се зна шта је главни посао овог друштва. Фото: принтскрин свету више не пролази незапажено. Недавно је о томе извештавао и немачки Дојче веле износећи низ чињеница како би поткрепио тезу да у Хрватској влада клима мржње и да је католичка црква предводник у рехабилитацији усташтва. И ЈЕДНИ И ДРУГИ ИМАЈУ ПОГРЕШАН ОДНОС ПРЕМА ЈАСЕНОВЦУ Ни однос Србије према Јасеновцу, нажалост, није за похвалу. Према подацима из Спомен подручја прошле године у Јасеновцу није била ни једна ђачка екскурзија из Србије. Зар то није поражавајући податак, ако се зна да су управо Срби у логору поднели највише жртава? Зар то довољно не говори о заинтересованости српске јавности и система образовања за страдања властитог народа и неговање културе сећања? Зар је то нешто због чега не треба ставити прст на чело? Е, то је једино што се у случају створеном око изложбе у УН-у Србији може приговорити. Када би сваке године пут Јасеновца из Србије потекле реке школских екскурзија, Србији право на организовање изложби о овом логору смрти нико не би имао оправдања да замера и да јој приговара како то ради само да би напакостила својим западним комшијама. Шта је нама Јасеновац данас? То је нешто што заправо сви, без обзира јесу ли Срби или Хрвати, треба да се запитају. Је ли то место на коме једни другима треба да гледамо у очи без скривених мисли и са искреном жељом да се тако нешто више никоме и никада не догоди или, да то место велике трагедије и страдања невиних користимо како би једни другима пркосили и набијали кривицу, а да нас истина о њему и жртве заправо и не занимају.

6 интервју 6 АЊА ШИМПРАГА, ЗАМЕНИЦА ШИБЕНСКО-КНИНСКОГ ЖУПАНА ПРОСТОРА ЗА ОПТИМИЗАМ ИМА И ПОРЕД ТЕШКОЋА К ада је ступила на дужност заменице жупана Шибенско-книнске жупаније, Ања Шимпрага била је свесна одговорности која јој предстоји. Успоставити што бољу сарадњу са представницима локалних али и државних власти, отворено разговарати о проблемима српске заједнице али и пронаћи модел како поспешити живот у четири општине са већински српским становништвом. Како укратко оцењујете прве две године вашег мандата? - Непуне две године сам на дужности заменице жупана, и иако у почетку стварно није било лако, нарочито због атмосфере у којој се десио мој избор, сада могу слободно рећи да се много ствари ипак померило на боље. Ту првенствено мислим на бољу сарадњу са жупанијом, затим сарадњу жупаније са нашим српским општинама, инволвирани смо у сам рад жупанијских установа где имамо чланове управних већа. Коначно смо почели мало слободније да се отварамо према медијима и гласно се прича о проблемима које има наша заједница. Пуно је нерешених ситуација заосталих након рата, затим несређена инфраструктура, али и пројеката уз помоћ којих можемо решити неке основне егзистенцијалне проблеме. Све то траје, ништа не може преко ноћи, људи на терену не могу то све видети у кратком року али пред нама је још дуг пут и надам се да ће у наредне три године, колико ми траје мандат, много тога успети да се реализује до краја. Који су највећи проблеми који оптерећују руралне крајеве ове жупаније? - Највећи проблем који оптерећује жупанију свакако је исељавање младих, али знамо да је слична ситуација и у остатку Хрватске. Оно што се одвија на државном нивоу, неминовно се одражава и на локалном. То се посебно осети у руралним крајевима, где је становништво већином старије животне доби, људи се не враћају, а оно младих што се одлучило на тај корак доприносе само у мери могућности које им се нуде. Када говоримо о аспекту општина које се налазе у самом залеђу Шибенско-книнске жупаније, људи су ту навикли да преживљавају бавећи се пољопривредом или сточарством, на начин на који се то радило и раније. Морам рећи да се у све четири наше општине; Бискупија, Кистање, Цивљане и Ервеник, ипак настоји да се уз помоћ различитих пројеката и доступних фондова унапреди квалитет живота, односно да се подигне стандард у односу на постојећи. Ми и даље имамо проблем са водом, проблеме са струјом које смо донекле решили уз помоћ фонда за заштиту животне средине, али и саме жупаније, те су људима обезбеђена привремена решења у виду соларних панела, али још је много посла у решавању струје, воде и асфалта. Морам рећи да се у општини Ервеник, тачније у селу Радучић, након година и година чекања коначно ради на решавању водовода, а искрено се надам да је то само почетак и да ће вода у догледно време стићи и у остала села. У општини Бискупија, поред свих инфраструктурних ствари које су решене, и даље имамо село Врбник које нема градску воду и још увек се тражи најбоље решење да се и то ускоро реши. У општини Кистање смо се највише бавили струјом, ту смо нашли привремено решење у виду соларних панела, али на томе не сме стати јер ти људи заслужују да имају струју као што су је некада имали. И на крају, имамо и општину Цивљане у којој нас мучи мањак становништва, односно, тамо је углавном старија популација, и за сваки потенцијални пројекат тражи се и гледа економска исплативост. Како се ваша жупанија носи са бригом о старијим и немоћним особама? - Свака српска општина у Далмацији одређени део средстава у финансирању одваја управо у ту сврху. Путем јавних радова остварују се средства помоћу којих се запошљавају герентодомаћице које воде бригу о старијим и немоћним особама; пружају им помоћ у кући, доносе лекове, одвозе их код доктора и решавају све оне послове које, старији корисници, сами нису у могућности обављати. Исто тако, постоје регистрована удружења како на подручју Книна, Бискупије, па и других општина које, уз помоћ доступних фондова, црпе средства у решавању поменутих проблема. То је заиста осетљиво питање за сваког начелника наших општина јер постоје бројни случајеви старијних особа које живе саме, болесне, о којима нема ко да води бригу, а након њихове смрти, на жалост, још једно домаћинство бива угашено. Ту не можете очекивати туђу помоћ већ једноставно морате наћи начин како да својим мештанима обезбедите пристојну старост. Каква је ситуација када је у питању повратак становништва? - И поред бројних апела, значајнији повратак становништва стао је пре више од деценију. Због економске исплативости и одрживости, то је још једна препрека у извршењу захтева у решавању инфраструк-

7 7 турних проблема у селима. О повратку се константно прича, иако је тај интезитет временом ослабио. Ми позивамо, апелујемо на људе да се враћају, настојимо остварити најосновније услове за то, али док људи сами не схвате да овде за њих опет има живота, и да постоје потенцијали уз које могу осигурати егзистенцију, ми ћемо, нажалост, само чекати. О појединачним случајевима могу говорити, људима који су се вратили са децом која овде иду у школу, онима који се баве пољопривредом, сточарством, који имају своја привредна газдинства, али и онима који су нашли посао у болници, трговини или некадашњој фабрици вијака у Книну. Све су то, већином, људи који су истински желели да се врате па су, уз одређене напоре и нашли вид посла који им осигурава егзистенцију, али неки већи повратак становништва дефинитивно је стао пре више од деценију или деценију и по. Они који дилеме о повратку имају још увек, чекају да им се за то створе одређени услови, али тешко схватају да се то, без њиховог присуства не може једноставно обезбедити. Наиме, у селима где немате довољно становништва, не можете тражити да се реализује водовод, врати струја или више поради на инфраструктури, јер оно што је стартна позиција у ово време, јесте да се за сваки пројекат гледа и његова економска исплативост и одрживост. Зато се, у таквим селима, прво траже привремена решења, а бројност становништва диктира наредне кораке. Каква је ситуација након последњих локалних избора? Да ли се ишта променило? - Након последњих локалних избора у Книну атмосфера је осетно другачија. Добра комуникација и сарадња са представницима локалних власти омогућила је да се коначно реализује поврат станова једном делу власника станарских права, отвориле су се нове могућности запослења, али се више ради и на пројектима ка европској унији који би поспешили бољитак живота свима онима који размишљају у правцу самозапослења и останка. Значи, ситуација у Книну је, бар по ставу овдашњег становништва, у кратком року осетно другачија. Прошле године изграђене су две нове зграде у којима је 36 српских породица добило кључеве својих станова. Путем СНВ-а и Загреба и Комесеријата за избеглице из Београда успели смо обезбедити по један елемент беле технике свакоме од њих. Након сезоне пожара, која нам је прошло лето у великим размерама причинила штету, одобрена су средства за јавне фото: шивенско-книнска жупанија радове јединицама ло-калне самоуправе, али и самом граду Книну па су људи који су годинама евидентирани на Заводу за запошљавање, коначно добили могућност радити за плату. Уз плату су им обезбеђени и путни трошкови, и ја стварно могу рећи да се задовољство тих људи заиста види кроз њихов ангажман да се радови одвијају како је то и предвиђено. Северну Далмацију посетио је и председник Заједничког већа општина из Вуковара. Какви су резултати његове посете? - Долазак председника Заједничког Већа Општина, Срђана Јеремића, у Далмацију, и Книн посета српским општинама, отворила је простор за нове видове сарадње са општинама у источној Славонији, што до сада није био случај. Овај крај Далмације, до недавно, био је некако затворен према другим срединама. Доласком председника Заједничког већа општина у посету Далмацију, почели смо више комуницирати и отворили се за сарадњу ка славонским општинама. Наши крајеви су различити, али њихова помоћ свакако нам је добродошла, у смислу да нам помогну у пројектима у којима су далеко испред нас. Тамо има више становништва, и самим тим су општине у источној Славонији у бољем положају, али нам је свакако потребна њихова помоћ и сарадња како би пронашли неки модел да и ми будемо напреднији у стварима ка којима, донедавно, можда нисмо били усмерени. Значи, има простора за оптимизам? - Потенцијала за останак и опстанак у Далмацији има много. Производња еколошких производа, туризам или улагање у неки други вид самозапослења уз помоћ свих доступних фондова, само су неке од могућности чији су капацитети још увек недовољно искоришћени. У очувању идентитета, културе и традиције далматинских Срба, допринеће и изградња Културног центра у Книну који ће, поред центра у Вуковару, бити финансиран средствима помоћи председника матичне државе. Културне и верске манифестације које се обележавају током године, сакрални објекти, вековни храмови, и око три стотине српске деце школског узраста у Книну, најбољи су показатељи да живота, вере и оптимизма за опстанак ових крајева и српског народа у њима, још увек има. Васка Радуловић

8 кроз општине 8 ОПШТИНА ТРПИЊА ИЗБОРИЛА СЕ ЗА ПРОЈЕКАТ ВРЕДАН КУНА НОВАЦ ЗА САОБРАЋАЈНУ ИНФРАСТРУКТУРУ Н ачелници и градоначелници 212 јединица локалне самоуправе потписали су 8. фебруара у Загребу уговоре којима ће кроз Програм руралног развоја Републике Хрватске вредан 647 милиона куна бити финансирани пројекти изградње и обнове локалних путева, коловоза, падавинске одводње, јавне расвете и саобраћајне сигнализације. Један од потписника овог уговора је и начелник општине Трпиња Мирослав Палић. Oпштина је овим уговором обезбедила средства у износу од куна. Реч је о мери , односно улагања у грађење неразврстаних путева, а средства која одлазе у 20 жупанија намењена су изградњи нових, односно реконструкцији постојећих неразврстаних путева у насељима са највише становника. Интензитет јавне подршке по пројекту износи до 100 одсто укупних прихватљивих трошкова. Са представницима јединица локалне самоуправе Уговоре је потписала директорка Агенције за плаћања у пољопривреди, рибарству и руралном развоју Матилда Цопић. Потписивању уговора присуствовао је и министар Томислав Толушић који је том приликом рекао да средства из Програма руралног развоја нису намењена само за фарме, погоне или пољопривредну опрему већ и за побољшање услова живота на руралним просторима. - Унапређење инфраструктуре значи унапређење живота становника на селу, бољу међусобну повезаност и сигуран пут до њиховог пољопривредног земљишта, рекао је Толушић честитавши јединицама локалне самоуправе на добро припремљеним пројектима и зажелевши им да их брзо и квалитетно проведу. Што се тиче општине Трпиња један од пројеката који су одобрени је и пројекат изградње неразврстаног пута у дужини од око 150 метара и паркиралишта са два- десетак места код гробља у Пачетину. Према речима начелника општине Трпиња Мирослава Палића, ради се о веома вредној инвестији и средствима, а радови би требали да почну на пролеће. На подручју Вуковарско-сремске жупаније одобрено је 11 пројеката, укупне вредности од куна, на подручју општина Дреновци, Нијемци, Андријашевци, Стари Јанковци, Иванково, Бошњаци, Трпиња, Ловас, Штитар, Привлака и града Илока. Матилда Цопић рекла је да је кроз програм руралног развоја Хрватској кроз 19 мера до године на располагању 18 милијарди куна, а године је кроз објављене конкурсе покривено 57 одсто укупно расположивих средстава, уговорено 35 одсто, а исплаћено 20 одсто. Најавила је и расписивање конкурса за улагања у грађење јавних система за водоснабдевање, канализацију и прочишћавање отпадних вода, те за улагање у покретање, побољшање или проширење основних услуга за рурално становништво, укључујући слободно време и културне активности и повезану инфраструктуру. С.Б. БОРОВО ДОБИЛО ДВЕ ПАМЕТНЕ КЛУПЕ ПОСЛЕ КЛУПА И БЕСПЛАТАН ИНТЕРНЕТ Б орово је 6. фебруара добило две паметне клупе. Клупе набављене кроз пројекат Из Сунца у ваш телефон на шеталишту у центру Борова поставило је Удружење Пројект центар Борово. Паметне клупе суфинансиране су средствима Хрватске електропривреде и општине Борово. - Постављањем паметних клупа мештанима желимо показати начине на које Сунце може да се користити као релативно исплатив извор енергије за потребе њихових домаћинстава. На овим клупама мештани могу напунити своје мобилне телефоне и таблет-рачунаре, рекао је водитељ удружења Милош Максимовић. Радови на уређењу шеталишта започели су прошле године, а до сада су, кроз пројекат Фит Борово, постављене справе за вежбање на отвореном, шах поље које служи Шах клубу Борово и паметне клупе. - Остало је још да се уреди централно поље. У плану је и постављање система за бежични интернет којим ће мештани на шеталишту моћи бесплатно да се служе, додао је Максимовић. Укупна вредност пројекта је куна, од чега је Хрватска електропривреда суфинансирала у износу од куна, а општина Борово са куна. С.Б. Фото: Радио Борово

9 9 ВАНДАЛИЗАМ НА ПРАВОСЛАВНОМ ГРОБЉУ У НОВОЈ ГРАДИШКИ фото: predsjednica.hr НЕЗАШТИЋЕНО ГРОБЉЕ ГОДИНАМА МЕТА НАПАДА П године мини- Разбијене надгробне плоче и споменици рана, а затим се наставила и девастација свих осталих споменика на православном гробљу. На рушевини капелице остао је и споменик из године. Из Већа српске националне мањине Нове Градишке и Бродскопосавске жупаније већ годинама безуспешно иницирају да се ово гробље боље заштити. - Иницирали смо неколико пута да се ово гробље, прописно огради, осветли и да се споменици на њему на тај начин заштите од пролазника који су склони да то гробље девастирају. Град до данас није мећују важност ових споменика, не показују препознао то као своју културну баштину и интерес нити вољу да се то прогласи култо је гробље незаштићено. Политике, без турном баштином и да се на то гробље обзира на политичку орјентацију не при- гледа као на место где се треба одавати посебна почаст људима који су тамо покопани. Тамо су, осим Срба, покопани и САБОРСКА ЗАСТУПНИЦА ДРАГАНА ЈЕЦКОВ ПОСЕТИЛА СУЊУ војници из Другог светског рата. Само гробље основано је за време Асутроугарске и можда би требало да се обратимо а позив удружења Трећа доб обилазили кориснике програма помоћи у ку- држави Аустрији да јој укажемо на стање саборска заступница Драгана Је- ћи, а највећи број корисника су управо при- гробља у Новој Градишки, огорчено се пита Душан Ногић. цков, посетила је 1. фебруара оп- падници српске заједнице. Према попису становништва из Удружењу Трећа доб одобрен је и проштину Суња. Председница удружења Сања Kозарић упознала је заступницу Јецков с јект кроз програм Зажели захваљујући године у Новој Градишки живи 662 припапроблемима сa којима се удружење суочава чему ће и одређени број жена са подручја дника српске заједнице који чине 4,65 одсто у свакодневном раду и бризи о старијим и општине Суња бити запослен, а међу њима од укупног броја становника овог града. На немоћним особама. Имајући у виду да оп- и припаднице српске заједнице. Након ра- попису становништва из године било штина Суња има у свом саставу 40 насеља, зговора, заступница Јецков је посетила је Срба, односно више од 16 одсто основни проблем у раду геронтодомаћица неколико најудаљенијих корисника у селу становништва. Никола Милојевић је недостатак превозног средства којим би Ивањски Бок, разговарала с њима и поклонила им пригодне поклоне. Општински представници Суње, предвођени начелником Гргом Драгичевићем упознали су заступницу са инфраструктурним проблемима од којих су посебно истакли лоше водоснабдевање и саобраћајну изоливаност. Састанку су присуствовали и председник Општинске огранизације СДСС Суња Стево Арбутина и члан жупанијског већа Сисачко-мославачке жупаније Миодраг Пајић. С.Б. Неки гробови зјапе отворени ре отприлике месец дана на православном гробљу у Новој Градишки девастирана су два споменика од којих један из године. За сада непознати починиоци откинули су споменике и урушили гробнице на оба гробна места. Ово гробље је старости колико и сама Нова Градишка, али је деценијама уназад на мети вандала. - Градишка је млад град са својих 270 година, а на православном гробљу има споменика који су готово старости Нове Градишке. Ратних година то гробље је било девастирано, закоровљено и запуштено, било је готово као депонија смећа. Уложили смо пуно напора да га претходних година очистимо и доведемо у пристојно и цивилизовано стање. Санирали смо споменике онако како смо могли. То је било пре седам година, али се и након тога наставило са девастацијом врло вредних споменика. Овај последњи случај сам пријавио полицији, они су изашли на терен, направили увиђај као и пуно пута до сада, али званичне податке немамо да је полиција икада нашла некога повезаног са девастацијом нашег гробља, каже председник Већа српске националне мањине Бродско-посавске жупаније Душан Ногић. На овом гробљу некада је била и капелица посвећена светом Николи која је УПОЗНАВАЊЕ СА ПРОБЛЕМИМА Н

10 10 кроз општине ПРЕДСТАВЉЕН ПРОЈЕКАТ ЗАЖЕЛИ У ОПШТИНИ БОРОВО ОПШТИНА БОРОВО ЗАПОСЛИЛА 20 ЖЕНА У Борову је 1. фебруара представљен пројекат Помоћ у кући суфинансиран из програма запошљавања жена Зажели. Овим пројектом успешно су остварена два циља односно, општина се плански усмерила на решавање два највећа проблема са којим се суочавају све локалне самопуправе на истоку Хрватске, пораст незапослености и старачког становништва. Зажели је програм запошљавања жена покренут у циљу унапређења положаја жена на тржишту рада и заштите права жена. Смернице су политика запошљавања држава чланица Европске Уније ради подстицања социјалне укључености и сузбијања сиромаштва. Пројекат укључује жене које су у неповољном положају на тржишту рада, а које ће бринути о старијим особама и особама у неповољном положају. Пројекат Помоћ у кући у Борову је конципиран тако да запошљава двадесет жена које ће се у наредне две године бринути о најмање 80 корисника, односно старих, немоћних и инвалидних особа из Борова. На конкурс који је расписала општина запримљено је 67 пријава, незапослених жена с највише завршеном средњом стручном спремом које су се налазиле у евиденцији Хрватског завода за запошљавање. Нажалост, из Борова и Хрватске одлазе млади људи, а њихови родитељи или чланови породице остају незбринути. Овај пројекат унапредиће квалитет живота особа треће доби о којима нема ко да брине. Реализован је с уговорним партнерима Министарством рада и пензионог система и Хрватским заводом за запошљавање. Вредност пројекта је куна, а финансира се из Европског социјалног фонда. Поред плата за запослене, пројектом је предвиђена и набавка бицикала, који ће запосленим женама омогућити да лакше обилазе кориснике, набавка хигијенских потрепштина за свако домаћинство, у износу од 200 куна месечно по кориснику за период од наредна 24 месеца, као и медијска кампања. Сматрам да је програм добро осмишљен и да ће у свим јединицама локалне самоуправе, не само у Борову, унапредити бригу о особама треће доби, рекао је начелник општине Борово, Зоран Баћановић. Начелник предвиђа да ће број садашњих корисника највероватније бити премашен. - Засад имамо базу од 80 корисника, који су се пријавили у протеклих десетак дана, када смо поделили информативне летке и позвали их да се пријаве на програм. То задовољава услов од најмање четири корисника по запосленој особи. Нисам сигуран да је то коначан број. Још увек нам се људи јављају. Изгледно је да ће тај број премашити садашњих 80 корисника јер имамо 100-нак таквих домаћинстава у Борову, додаје Баћановић. На конференцији за медије одржаној у општинској већници говорио је и заменик начелника те водитељ пројекта Душко Дробић, који је подсетио да је општина Борово проводила сличан програм помоћи у кући, али у склопу јавних радова. - Досадашња искуства су позитивна, тако да се надам доброј сарадњи са запосленим женама, али и крајњим корисницима. Поред запошљавања теже запошљивих жена, пројектом ће бити унапређена брига о старим и немоћним особама. У данашње време, кад млади одлазе, а остају стари, то је велика потреба, истиче Дробић. Жене запослене кроз програм Зажели решиле су, макар у наредних 24 месеца, један од највећих проблема своју дугогодишњу незапослесост. - Захвална сам на овој прилици јер жене старије доби тешко долазе до запослења. Са 53 године нико неће да ме прими на посао. Где год да дођем сви прво питају за године. По струци сам обућарски радник, а незапослена сам више од три године. Ово за нас незапослене жене пуно значи, каже Јања Илић. Посао је добила и Снежана Кузмановић, по занимању конфекцијски техничар, која у овом послу већ има искуства. Волим овај посао и рад с људима. Најважније је стећи, али и оправдати поверење људи у чије домове улазите. Радила сам све кућне послове, све што радим и у својој кући, од кувања и чишћења стамбеног простора до одласка лекару, све у договору с корисницима,кад стекну поверење неће бити проблема каже Снежана. Захваљујући овом пројекту на подручју целе Хрватске планира се запослити 3045 жена. Активности пројекта су запошљавање жена из циљних скупина у сврху пружања подршке старијим особама и особама у неповољном положају у локалној заједници, образовање и оспособљавање жена које ће се бринути о корисницима те осигурање материјалних услова за спровођење активности пружања подршке. Ј. Ј. И.

11 образовање 11 ТРАДИЦИОНАЛНИ ОДЛАЗАК ПРОФЕСОРА СРПСКОГ ЈЕЗИКА НА ЗИМСКИ СЕМИНАР У БЕОГРАД О д осмог до десетог фебруара на Филолошком факултету у Београду одржан је 59. Републички зимски семинар за наставу српског језика и књижености у основним и средњим школама, а и ове године на семинару су били професори Српског језика из Хрватске из школа у којима се настава одивја на српском језику и ћириличком писму. Зимски семинар организује Друштво за српски језик и књижевност Републике Србије у Сали хероја на Филолошком факултету чији су гости другог дана семинара и овога пута били професори из Хрватске. Њих 48 у паузама између предавања поздравила је председница Друштва за српски језик Зона Мркаљ која је за професоре уприличила кратко дружење и уручила пригодне поклоне, књиге и часописе у издању ДЗСЈ. Пут професора у Београд организован је под покровитељством Заједничког већа општина односно Одбора за УСАВРШАВАЊЕ ОД ВЕЛИКЕ КОРИСТИ ЗА ПРОФЕСОРЕ, АЛИ И ЗА УЧЕНИКЕ образовање ЗВО-а. - Професори из Републике Хрватске годинама присуствују семинару други дан. Другог дана семинара пре подне се одржавају пре-давања, а након паузе за ручак организоване су радионице. Предавачи су еминентни стручњаци универзитета из Београда, Новог Сада и Ниша. Теме су интересантне учесницима семинара, како оне које се тичу актуелних језичких тема тако и оне које се односе на српску књижевност, и, што морамо посебно да нагласимо, њихову актуелност и примењивост у настави, каже председница Одбора за образовање ЗВО-а Милица Стојановић. Овогодишње теме о којима се говорило другог дана Зимског семинара биле су Стилистика у настави српског језика професора Милоша Ковачевића, Прсте- нови Иве Андрића професора Јована Делића, Вуков Српски ријечник као отворена књига професора Бошка Сувајџића као и Дигитална хуманистика у настави српског језика и књижевности Драгане Грујић и Гордане Ђоковић. Сваке године у оквиру семинара организује се и једно предавање под називом Разговор са писцем. Овога пута гост је био београдски књижевник, критичар и универзитетски професор Михајло Пантић. Након пленарних излагања за професоре је организован и рад у секцијама, а сваки наставник могао је да изабере две од дванаест понуђених тематских радионица. - За професоре који раде у настави на српском језику и ћириличком писму овакав вид стручног усавршавања је од велике користи јер у току само једног дана сусрећу велики број стручњака из ове области и упознају савремени приступ српском језику и целокупној српској књижевности и све то у циљу унапређења наставног процеса и приближавања градива ученику. Професори и учитељи српског језика с великим весељем и жељом за новим сазнањима одлазе на Зимски семинар, усавршавају и осавремењују своја знања из језика и књижевности и успешно их примењују у наставном процесу, истиче професорка Милица Стојановић. Н.М.

12 култура 12 У СЛАВОНСКОМ БРОДУ ПРОМОВИСАНА ЗБИРКА ПЕСАМА ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ ПЕСМОМ ПРОТИВ ЗАБОРАВА П ромоција прве ћириличне збирке песама на територији и у издању Већа српске националне мањине Бродско посавске жупаније одржана је у родном граду српског песника Бранка Радичевића. Збирка је обухватила песме 21-ог песника који су рођени на простору Бродско посавске жупаније, а суфинансирана је средствима Канцеларије за дијаспору и Србе у региону Министарства вањских послова Републике Србије. Посебан значај ова збирка има због чињенице да је писана на ћирилици, писму којег све мање користе Срби у Хрватској. То је био и један од разлога да се на промоцији ове збирке појави велик број људи који су готово до последњег места испунили простор Градске библиотеке у Славонском АУТОРИ У ЗБИРЦИ Н а 230 страна збирке песама Да се не заборави објављено је укупно 169 песама следећих песника пореданих по азбучном реду: Мишо Владетић, Даница Војновић, Горанка Гојковић Ђурашиновић, Јово Димић, Александар Калмар, Кристина Кегљен, Бранка Кијук, Мартина Кушљић, Гордана Лазић, Динко Лончар, Драгомир Маљковић, Милка Миловановић, Славко Мирковић, Мило Нардели, Никола Павловић, Доброслав Петричевић, Ђорђе Ракић, Рада Себастијановић, Ружа Тривић, Маја Шоштарић и Анђелка Јовичић Шумановац. Броду. - Чињеница је да су се многи наши сународњаци у доброј мери одрекли свог језика, писма, вере и културе. Овим путем ми индиректно делујемо на њихову свест да ако желе живети као људи да се не одричу онога што су стекли својим рођењем. Зато смо ову збирку песама штампали на ћирилици, а наслов је такође плод те наше тежње, односно да се не заборави наше наслеђе, истакао је председник ВСНМ БПЖ Душан Ногић. У овој збирци песама обухваћени су махом аматерски песници, људи који се песништвом баве из хобија и љубави према поезији. Стихови које су написали поново су их повезали и вратили у њихов родни крај. - Било би ми драго када бисмо овом збирком дали потицај да култура може и мора сједињавати, а не да због ње правимо разлике. Ми смо сви овде живели и радили, школовали се и децу рађали тако да је јако тешко и ружно када човек размишља да ли сме користити своје писмо и да ли сме говорити својим језиком који је у крајњој линији ту и научио као матерњи језик, рекла је једна од ауторки у овој збирци Рада Себастијановић. Улогу уредника овог издања на себе је преузео професор Теодор Трифуновић, са друге стране Саве, из Босанског Брода, који је дугогодишњи сарадник српског мањинског већа како у Славонском Броду тако и у целој Бродско-посавској жупанији. - Ово је једно шаролико поетско плетиво у којем има и врхунских песама. Сама збирка је таква каква јесте и каква мора бити, у којој се налази 21 песник различитог сензибилитета, различите песничке имагинације, различитих животних искустава. Могу да кажем да је то једно имагинарно поетско сусретиште људи који се неби никад сусрели, а овако се све ово можда претвори у реалне сусрете, сарадњу, дружења и размену искустава. Управо тако ја видим ову књигу, нагласио је уредник збирке Трифуновић. По најави организатора и издавача оваквих сусрета и сличних издања требало би бити и у будућности како би лепа реч још више повезивала и спајала људе. С. Секулић

13 православље 13 БОГОСЛОВИЈА ТРИ ЈЕРАРХА ПРОСЛАВИЛА СВОЈУ СЛАВУ НАЈСТАРИЈЕ ЦРКВЕНО И НАРОДНО УЧИЛИШТЕ П равославна Богословија Света Три Јерарха при манастиру Крка, свечано је обележила своју Славу, заштитнике својих ђака. Духовно средиште православља у Далмацији, које више од четири стотине година школује православне богослове, најбољи је сведок живота и страдања, али и опстанка једног народа. Светом aрхијерејском литургијом у Светоархангелском манастиру Крка начелствовао је Његово преосвештенство епископ нишки Арсеније, уз саслужење владике бихаћко-петровачког Сергија и епископа далматинског Никодима. Након читања Јеванђеља епископ Сергије говорио је о значају тројице светитеља које крчка Богословија посебно прославља и огромном доприносу који је сваки од њих дао Светој Цркви. - Током историје појављивали су се људи који су тврдили да је један од тројице Јерарха већи од другога. Но, Божијом неизмерном љубављу пројави се у 11. веку сваки од тих светитеља епископу евхаитском Јовану, прво сваки посебно, а онда заједно и рекоше да су они једно пред Богом и да нема неспоразума међу њима. Светлост ових дивних светитеља пројавила се управо у њиховим делима, у њиховом учењу и тумачењу Речи Божије. Тако се Свети Василије Велики у чистоти свога подвига прослави као велики учитељ Цркве Божије, Свети Григорије у дубинама свога тумачења богословља, а Свети Јован Златоусти у красноречивости и тумечењу Речи Господње, рекао је, између осталог, у својој беседи епископ Сергије. Епископ далматински Никодим захвалио је свима који су дошли да увеличају овај празник и заједно са крчким монаштвом, свештенством, професорима и ђацима прославе Славу најстаријег богословског училишта на овим просторима. - Нарочито желим да се захвалим владикама Арсенију и Сергију на њиховој љубави и што су издвојили своје време и дошли да са нама прославе овај празник и да кроз то пруже и утеху свима нама који смо овде при мору далеком. Такође, морам и желим да се за све учињено за ову школу захвалим и Његовом преосвештенству епископу зворничко-тузланском Фотију. Он не само да је мој духовни отац и да је био мој претходник као епископ ове апостолске катедре него и на месту ректора богословије Света Три Јерарха. Његово одсуство осећамо сви ми који смо се навикли на њега, али оно што је најбитније упркос одсуству ништа мање није присутан овде и данас у нашим молитвама и у нашем сећању, а надам се, али и знам да смо се и ми данас налазили у његовим молитвама, рекао је владика Никодим. Након Свете Литургије одржана је свечана академија на којој су крчки богослови приредили посебан програм у част тројице заштитника свога училишта. Епископ Никодим уручио је и Грамате захвалности својим донаторима Заједничком већу општина са подручја источне Славоније, Барање и западног Срема, које је у њихово име, примила саборска заступница Драгана Јецков. - Иако се прослава Славе Богословије у манастиру Крка подударила са даном доласка председника Републике Србије Хрватској, што је српском народу у Хрватској од посебног значаја, мој долазак овде само је потврда колико нам ово место свима значи. Данас је велики празник и за манастир Крку и за крчку Богословију, и нама у клубу заступника СДСС-а заиста је важно да будемо и уз наше богослове, њихове учитеље, преосвећеног епископа али и наш народ који живи у овим крајевима. Епископ Никодим је, на њему својствен начин, заблагодарио за сву помоћ и подршку коју манастир Крка добија са подручја источне Славоније. Уз поздраве које сам му пренела од свих учесника хуманитарне акције, пренела сам му и наше задовољство што смо у могућности помоћи овај духовни светионик православља у Далмацији. Свима нама је част што, ево већ шеснаест година за редом, организујемо хуманитарну акцију која је већ попримила традиционални карактер и на неки начин је спона нашег на- рода са истока Хрватске и северне Далмације. Ипак се овде ради о деци која су, за време школовања, одвојена од својих домова, и осигурати им нешто најосновније, а то је храна, је нешто што нас заиста јако весели. У име свих представника општина и мањинских већа са истока Славоније, захваљујем епископу далматинском на признању које смо добили и знам да ће нам то бити још један подстрек да са истом љубављу наставимо и у будућности, поручила је Јецков Крчка Богословија најстарије је православно училиште, не само црквено него и народно. Основана је давне год и пре непуне три године прославила је четири века постојања чијем је јубилеју присуствовао и Патријарх српски Иринеј. - Школа је, након последњег рата, наставила са радом године и данас овде имамо четрдесетак православних богослова на школовању. Постојање Богословије од великог је значаја не само за нашу Епархију већ и за читаву православну цркву јер се овде образује православно свештенство. Према некој статистици ово училиште је изродило око петнестак православних епископа, преко осам стотина свештеника, монаха, и сви они му се увек, и изнова са истом љубављу враћају, рекао је, о значају Богословије, свештеник Саво Мајсторовић, који је у истој професор већ 14 година. У току последњег рата, овај објекат као и манастир Крка, били су девастирани и опљачкани. Када је, године за Епископа далматинског хиротонисан јеромонах Фотије из манастира Ковиља, тада професор Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, живот се поново вратио у Крку. Недуго затим, захваљујући Светом архијерејском сабору и залагањем владике Фотија, године богословија при манастиру Крка поново је отпочела са радом. Од тада до данас неко-лико генерација завршило је богословију, а у њеним учионицама и данас седи 40 ученика. Васка Радуловић

14 живот 14 ПОЛА ВЕКА ЗАЈЕДНИШТВА, У ДОБРУ И ЗЛУ СВЕ ЈЕ СЛАТКО КАД ИМА С КИМ ДА СЕ ПОДЕЛИ У време када брак ни као друштвена, ни као законски уређена заједница не поприма више ни приближне вредности које је имао некада, поткрадају се примери људи чије се вредновање истог поштује као у временима прошлим. Пола века заједничког живота, пола столећа заједничког напора да се опстане у датим заветима, у добру и злу, здрављу и болести, испунили су Милан и Јованка Црногорац баш ових фебруарских дана. Прилика је то, кажу, не да се слави једна у низу годишњица које су успели очувати, већ да на једном месту, у реткој прилици окупе чланове најуже породице, родбину, кумове и пријатеље, бар оне које рат и све недаће животне нису расуле широм целог света. Успомене на протекла времена евоцирају се готово свакодневно и у свакој прилици, а поводом педесете годишњице брака, искористили су заједничке моменте да их још једном поделе са најближима. - Када смо се ми узели пре педесет година, све је било другачије него данас. Чељади пуно, свега осталог мало. Данас, свега има, трпеза пуна, али нема довољно нас да за истом седимо, нема ко ни јести оно што се спремило. У кући нас деветоро, отац, мајка, бака, и нас шесторо деце. Млад сам се оженио, са двадесет и једну, али то је за то доба било нормално. Било је пуре, не и круха, али сам знао да се за исти треба помучити, да треба створити фамилију, градити свој живот. Тек неко време након женидбе почео сам радити у Книну, зарадио прву плату, и одмах је било другачије. Родило се двоје деце, жена је имала обавезу око њих, а посла у тако великој заједници увек има. Бавили смо се сточарством, отац и мајка су пуно радили око стоке, у пољу, а за децу се подразумевало да им у томе помажу од најранијег детињства. Другачије су се, тада, деца васпитавала, другачије него данас старији поштовали, али се зато успевало опстати у заједници и кад је било најтеже, каже Милан Црногорац Недуго након рођења деце, створила се прилика да оде радити у Аустрију. Сећа се, каже, како му је мајка тада рекла: Или иди заједно са својом женом, или немој никако ићи. Ја ћу вам чувати децу, а ви чувајте заједницу коју сте створили. Те речи каже, неће никада заборавити, млади какви су били у тим почецима, другачије можда и не би сачували брак. Након четири године у Аустрији, вратили су се животу у селу. Родила се најмлађа ћерка, а они наставили радити и градити. Све до рата ишло се узлазном путањом, било је добрих и лоших дана, и успона и падова, суза и оваквих и онаквих али се све успело заједно пребродити. - Никада човек не може рећи да је све било добро или лоше. Било је и овако и онако. Знао сам се наљутити и ја на жену и она на мене, али кад имате породицу, компромис увек мора бити једино решење. Таман када смо стали на ноге, децу извели на пут и пружили им могућност да постају своји људи и бирају свој пут, десио се рат и остало се без ичега. Ми на једну, син на другу, свака ћерка на своју страну. Пар година живота и сељакања у Србији, а онда опет назад, међу рушевине и старе зидине које смо годинама стицали. Све из почетка. Кад је најтеже, немаш се коме пожалити него жени, а она опет ближег никог од мене није имала. Да човеку жена не треба не би је Бог ни ство- рио. Моја је чувала новчаник, ја сам доносио одлуке, и ето нас и данас заједно, одаје Милан рецепт зас свој успешан брак. Од онога што су заједно створили, породица, деца, унучад и праунучад једина су вредност, кажу. Куће се зидају и руше, у њих се непрестано улаже, али је то све пролазно и потрошно, док је породица једина инвестиција у коју човек непрестано мора улагати себе. То јер оно, што на крају, остане једина вредност коју човек иза себе остави. - Имамо троје деце, шесторо унучади и двоје праунучади. Једни су овде, други у Србији, трећи у Ирској, има нас на све стране. Битно је да су сви, Богу хвала, живи и здрави, да се јаве и да су добро, а мој стари и ја смо ту да бринемо једно о другом. Кад треба једно на друго викнути, кад се треба око ручка договорити, или једно другом чашу воде додати. Данас смо НаЈпотребнији и најважнији једно другом, и све док је тако добро је, каже Јованка Рецепт за добар и постојан брак био је, кажу, и требао би бити исти и данас само љубав, поштовање и бескрајна толеранција. Као и у послу, тако и у браку, неопходно је да свако да свој максимални допринос, да да себе и да не очекује од друге стране превише. Брак данас нема превелику вредност и све је чешће окарактерисан као само слово на папиру. Они се с тим, ни из данашње перспективе не слажу. - Није то само потпис на папиру, већ осећај одговорности да морате створити нешто због чега је и вас Бог створио. Док је млад, човек о томе не размишља. Здрави сте, млади, способни, све вам је отворено, доступно и дозвољено, али живот прође за час, и старост покуца на врата, а ви више нисте и не можете оно што сте мислили да ћете увек моћи. Е, тада, више него у младости треба муж жени и жена мужу. Најгоре је да човек остари сам, да дане одбројава у самоћи и четири зида која нити чују нити говоре. Све можете створити, али породицу не можете стварати кад време прође за то, а и најгора кора хлеба слатка је кад је можете поделити са оним ко вас у душу познаје, кажу готово једногласно. То је оно што их је водило кроз читаво заједничко, брачно путовање од пет деценија, и једини савет који би дали прво својим наследницима а затим и свима осталима. Зато своју годишњицу брака славе, у време када се све чешће славе неке сасвим другачије вредности. Васка Радуловић

15 манифестације 15 У БИЈЕЛОМ БРДУ 10. ФЕБРУАРА ОДРЖАНА ШЕСТА ДЕГУСТАЦИЈА БЈЕЛОБРДСКИХ ВИНА ДОБРО ВИНО ОКУПЉА ДОБРЕ ЉУДЕ М анифестација на којој Бјелобрдци представљају своја вина обновљена је пре шест година и за то време је од малог дешавања прерасла у прави догађај на ком се окупи на стотине људи, а за резултат је имала и повећање површина под виновом лозом као и повећану производњу напитка за Богове. О најбољем вину одлучивао је жири састављен од проверних винољубаца, а ове године на дегустацију је пристигло шездесетак произвођача. Иако дегустација није такмичарског карактера проглашавају се победници, тек због тога да учесници имају неку оријентацију какво вино треба да производе. Један од старијих виноградара у Бијелом Брду је и Лазар Нешић који је уједно и један од покретача ове манифестације. - Ми смо овај обичај само наследили од наших старих који су прослављање Светог Трифуна у прошлости обављали свако за себе у свом винограду, а ми то данас радимо заједно. То смо започели још године, али је у последњих неколико година то у Бијелом Брду постао прворазредан догађај. Ја имам виноград стар четрдесет година, који је, нормално, подмлађиван. У последње време мало сам поболио па бригу о њему води моја супруга која, исто као и ја, воли виноград. Настојимо да га одржимо што дуже. Имам два сина па се надам да ће они касније то од нас наследити, каже чика Лазар. Сада већ стални гости Бјелобрдаца су и чланови удружења Црногораца Перој 1867 из Истре који са овим местом већ успостављају и економске односе које су шаљиво назвали зелено-плавом трансверзалом. - Ми овде представљамо неке наше производе из Истре. Иако је овде вино у првом плану ми имамо прилику да овдашњим људима покажемо и део онога што ми производимо. То је у првом реду истарско, односно перојско маслиново уље са маслиника који имају поглед на Брионе, истарски пршут који је од бјелобрдских свиња, а ове године донели смо и бакалара. То је једно јело које се једе у Истри и Далмацији, а донели смо и маслине у уљу, слане срделе, сушене смокве, вино Малвазију и нешто мало сира. Ми Бјелобрдцима наравно не можемо да парирамо у смислу месних производа, али ми покушавамо да их навикнемо на наше екстра-девичанско маслиново уље које је много здравије од оног сунцокретовог које они овде користе, каже председник удужења перојских Црногораца Миодраг Поповић. У Бијело Брдо дошли су и представници хрватске националне мањине у Србији из Бачког Моноштора који такође са овим селом већ неколико година имају лепу културну сарадњу. - Ми смо постали прави пријатељи. Они код нас у Бачки Моноштор долазе на Бодрог фест, а ми код њих на ову њихову манифестацију. Дружимо се, а по нама се види да волимо и да једемо јер смо сви овако корпулентни. Политика нас не занима, занима нас дружење и као људи смо се заиста нашли. Овде имате лепа вина каква ми немамо јер ипак је ово Славонија и Барања, али смо зато са собом донели неке домаће ракијице, нека људи пробају. Ово је јако лепо и заиста се овде пријатно осећамо, каже Моношторац Стипа Марјановић. Из Мађарске је у Бијело Брдо дошао и чика Марко Јелашић, овдашњим људима познат по томе што је отац бившег гувернера Народне банке Србије Радована Јелашића. Иако већ у годинама чика Марко још увек у Мађарској одржава своју чарду и управо је љубав према рибљим специјалитетима оно што га повезује са људима у Бијелом Брду. - Са људима одавде упознао сам се на Петровдан пре пет година и ја од тада долазим овде. Наравно, и они долазе код мене и дружимо се. Ово је дивно и зато овде долазим. Ту су и стари и млади и лепо је. сви који смо се овде окупили смо у својим државама припадници мањина, али то је нешто што нас повезује и ми то не видимо као недостатак. Волим друштво, волим људе и није ми важно ко су и шта су, истиче чика Марко. Програм у ком је учествовао Тамбурашки састав Дунавске зоре из Борова и Мушка певачка група Змај из Бијелог Брда заједно су водили Слободан Нешић и Душан Продановић. Било је пуно смеха и шале на властити рачун и све је било спонтано и природно, без уштогљености и претераног ослањања на протокол. - Све смо то постигли душом и срцем и лепим вином, закључио је на крају Слободан Нешић.Након официјелног дела окупљени су имали прилику да пробају специјалитете из кућне радиности домаћина и гостију. Славко Бубало

16 16 активности НАГРАДЕ ЗА ЂАКЕ КОЈИ СУ ПОХАЂАЛИ РАДИОНИЦЕ КАЛИГРАФСКОГ ПИСАЊА ЋИРИЛИЦЕ РАДИОНИЦЕ КАЛИГРАФИЈЕ ЋЕ СЕ НАСТАВИТИ К рајем новембра ученици вуковарских основних школа који наставу похађају на српском језику имали су прилику да науче основе калиграфије, а трећег фебруара су се у просторијама Цркве светог Стефана Дечанског у Борову насељу поново окупили како би међу собом одабрали онога ко је најбоље написао рад на ћириличком краснопису. Пројекат под називом Ћирилица пише срцем заједнички су организовали Веће српске националне мањине града Вуковара и Завичајно удружење Срба Корјени из Сомбора чији члан Влада Ђурковић је 25. новембра одржао ову радионицу ученицима од петог до осмог разреда три вуковарске основне школе, о чему смо писали у ранијим бројевима Извора. Учесници су након тога сами припремили своје радове на којима су различитим ћириличним фонтовима исписивали народне мудрости и изреке, а овог пута Веће српске националне мањине града Вуковара је све учеснике наградило захвалницама и преносивим УСБ меморијским штапићима (стиковима). - Радионица калиграфије изазвала је велико интересовање код наших ученика и сви нас питају када ће бити опет. Зато смо ми овај програм уврстили у наш годишњи план и сигурно да ћемо овакве радионице одржавати и у будућности за све они који то желе, а сада нису били у могућности да нам се придруже. Нама је све то важно из више разлога. Уз помоћ оваквих пројеката одржавамо и негујемо наш језик овде на овим просторима, а наша деца уједно уче о свом писму и о традицији лепог писања, каже председница ВСНМ града Вуковара Мирјана Орешчанин. Ђаци су на овој мини изложби погледали радове које су донели, а одржано је и гласање за најбољи рад. Међусобно су одлучили да је најлепши красопис имала Јована Ђурић из осмог разреда Основне школе Синиша Главашевић која је од Црквене општине у Борову Насељу добила и додатни поклон, књигу владике Николаја Велимировића. - Када сам први пут дошла на радионицу калиграфије занимало ме како се то ради, како се лепо пише, и надам се да ћу се са овим бавити и у будућности у свом слободном времену. За свој рад изабрала сам да напишем једну изреку. Да је срце тврђе од камена, опет би га злато растопило је изрека која ми се учинила као најзанимљивија. Врста слова је након тога дошла сама од себе и ја сам поред црне одабрала да неке речи украсим и сивом и златном бојом.требало ми је неколико сати да све напишем и украсим онако како сам желела, каже Јована. Иако уметност лепог писања, односно калиграфија своје порекло води чак из далеке Кине и у Србији се веома лепо развила. Код нас, као и код других православних народа, највећу заслугу за то имају манастири у којима су образовани монаси ћириличким писмом које је за инспирацију имало грчки унцијал преписивали старе рукописе и тако их умножавали. Овим писмом писано је и чувено Мирослављево јеванђеље. Поред најпопуларнијег устава постоји још полуустав и брзопис, мање формална писма која својом лепотом не заостају за уставом. Никола Милојевић

17 манифестације 17 У ПАЧЕТИНУ ОДРЖАН ТРЕЋИ СУСРЕТ ПЕСНИКА ПОСВЕЋЕН БРАНКУ КОВАЧЕВИЋУ У СЕЋАЊЕ НА ПЕСНИКА И ХУМАНИСТУ У организацији пачетинског Пододбора Просвјете и Културно-уметничког друштва Бранко Радичевић у Пачетину је 8. фебруара одржан Трећи сусрет песника посвећен Бранку Ковачевићу, лекару, песнику и хуманисти из овог српског места. У сали Дома културе окупило се десетак љубитеља поезије који су публици читали своје стихове посвећене покојном песнику, завичају, српском роду и општим људским вредностима. - Песници са ових простора веома радо се одазивају на ову манифестацију јер добро знају ко је и какав је био човек у чију част се она организује. Пре три године овде у центру Пачетина поставили смо бисту са ликом Бранка Ковачевића и ово је трећи пут од тада да организујемо ове сусрете и искуства су нам веома позитивна, истиче председник пачетинског пододбора СКД Просвјета, Петар Мусић. Већина песника познавала је Бранка Ковачевића, али међу њима има и оних који су га упознали само кроз његове стихове. Један од таквих је и Миљенко Васиљевић Чико који је покојном песнику посветио своју нову песму. - Нажалост нисам упознао покојног Бранка, али имам његове две књиге и врло радо читам његову поезију. Нарочито ми се свиђа на који начин је у стиховима описао наше манастире од Косова па преко Фрушке горе све до оних у Хрватској. И вечерас ћу, као што сам то урадио и прошле године, прочитати једну песму коју сам посветио Бранку Ковачевићу. Она прва објављена је у зборнику који је издало Банатско перо из Житишта, каже Васиљевић. Међу поштоваоцима Бранка Ковачевића је и Миодраг Недељковић из Боботе који за себе каже да покушава да пише иако је до сада објавио већ неколико збирки. - Бранко није био само песник, он је био човек у пуном смислу те речи. Сваком ко је од њега затражио помоћ настојао је помоћи онолико колико је могао зато ће и моје сећање на њега увек бити позитивно. Бићу можда и нескроман, иницијатива да покре- немо ову културну манифестацију је и била моја. Она је била покренута па је једно време прекинута, али ево, сад траје већ трећу годину заредом и надам се да ће се традиција одржати јер човек какав је Бранко био то свакако заслужује, истиче Недељковић. И Мићо Зечевић према Бранку Ковачевићу гаји изузетно поштовање и сматра да је чување успомене на њега и обавеза и част. - Познавао сам га, ценио сам његову поезију и све што је радио. Изузетно волим његове песме и сматрам да је био изузетан човек. И у својој књизи песама имам једну посвећену њему, каже Зечевић. Вече је отворено читањем писма које је учесницима манифестације послала супруга покојног Бранка Ковачевића, Оливера и наступом мушке певачке групе Корени из Борова. Своје стихове читали су Невенка Степановић, Миодраг Мишо Недељковић, Драгољуб Војновић, Љубинка Арамбашић, Гордана Павић, Миленко Васиљевић Чико, Мићо Зечевић, Секула Петровић, а као рецитатор наступио је Слободан Нешић. Програм је водио књижевник Ђорђе Нешић. Бранко Ковачевић био је потомак деде Солунца и оца партизана. Рођен је у Вуковару 8. фебруара године као друго дете Борислава и Кате рођ. Рафајловић из Трпиње. Основну школу похађао је у Пачетину и Вуковару, Гимназију је завршио у Вуковару, а Медицински факултет у Новом Саду. Радио је у вуковарској болници све до половине године као дерматовенеролог. Поезију је почео да пише још у младости. Био је члан књижевне секције Омладинслког културног центра у Вуковару, а касније и Књижевног клуба Захарија Орфелин. Поезију је објављивао у књижевним часописима Књижавна реч из Београда, Багдала из Крушевца, Провинција из Шапца, Стремљења из Приштине, Бразде из Бијељине и многим другима. Његова прва самостална песничка збирка Занос младице објављена је у Вуковару године. Касније излазе и друге збирке: Тражи ме мајко у слободи птице 1990., Уз Дунав на ушћу Вуке 1995., Кад воћка запупи 1997., Многострадални род наш српски и Тамнина објављена постхумно године. Поред самосталних збирки био је и коаутор неколико других збирки и зборника поезије. У београдској Експрес политици објављивао је епиграме, а за своје песништво награђиван је бројним наградама. На 5. југословенском песничком фестивалу године награђен је Златним прстеном Суботице. Добио је другу награду за најлепшу песму на југословенском конкурсу Глигорије Елезовић у Вучитрну године, за књигу Уз Дунав на ушћу Вуке награђен је године наградом Вечерњих новости Милан Лалић, а добитник је и награде Палићки галеб и Чегарске ватре. Након рата и мирне реинтеграције одлази из Вуковара у Будву где је и умро године. Његови посмртни остаци године пренешени су из Будве у родни Пачетин. Био је ожењен Оливером Симић, такође лекарком, са којом је стекао ћерку Јелену. У Пачетину је 8. фебруара године у његову част постављена биста када је по други пут покренута песничка манифестација која носи његово име. С. Бубало

18 акције 18 У СПОРТСКОЈ ХАЛИ У БОРОВУ НАСЕЉУ ОДРЖАН ХУМАНИТАРНИ КОНЦЕРТ "ЗАЈЕДНО ЗА ВАСУ ПЕСМОМ ПРИКУПИЛИ КУНА У Спортској сали у Борову насељу, у уторак 30. јануара, одржан је велики хуманитарни концерт Заједно за Васу. Ово музичко дешавање организовано је у сврху прикупљања новца потребног за лечење осамнаестогодишњег Василија Сентиванца из Борова који болује од леукемије. Концерту је присуствовало око 3000 људи, а свака продана карта по цени од 20 куна значила је донацију за Василија. Према подацима организатора продајом карата прикупљено је куна. Концерт Заједно за Васу одржан је у склопу истоимене хуманитарне акције која је од првог дана забележила огроман одазив како појединаца тако и бројних организација. Организатори су захвални свима који су се укључили и подржали је. - Ова акција је постигла успех изнад свих очекивања. За лечење Василија Сентиванца, потребан је износ од евра који покрива све трошкове лечења, не само трансплантације коштане сржи него и терапије, пре и после операције. Рачун је и даље отворен, најављено је још неколико засебних уплата и очекујемо да ће у наредних пар дана бити прикупљен цео износ потребан за Васино лечење, рекао је председник Заједничког већа општина, Срђан Јеремић. Сви су на концерт дошли са жељом да помогну оздрављењу Васе, младића из Борова, спортисте којег је болест одвојила од вршњака. Василије се налази у болници у Немачкој и пред њим је скуп медицински захват и опоравак. Сигурни у Васину победу хуманитарну акцију подржали су многи без обзира на националност, те зато кажу да је Васо у Хрватској ујединио Србе и Хрвате. - Оно што мене посебно радује је што се народ независно о националности усмерио у једном правцу, ка једном циљу, а то је да помогнемо ономо коме је то заиста потребно. Да изађе на пут оздрављења, да се врати свему ономе што треба младости, а то сигурно није лежање у болници 24 часа. Због тога смо ми оптимисти да ће све проћи добро и да ће нам се Василије врло брзо вратити жив и здрав у Борово. Захваљујем се свима који су вечерас овде, свима онима који су се одазвали и дали свој допринос овој акцији. Искрено хвала од нас као организатора и од породице Сентиванац, поручио је Јеремић. Велико срце и хуманост показали су и извођачи који су на концерту наступали потпуно бесплатно. Водитељ програма били су Живорад Жика - Шареница и Драган Тодић, а уз пратњу оркестра Радио-телевизије Војводине под управом Миће Јанковића и солисте на хармоници Ратислава Благојевића наступали су Милан Топаловић-Топалко, Александар Илић, Данијела Стојиљковић Елла, Небојша Војводић, Срећко Кречар, Теа Таировић и Стеван Анђелковић, те Етно ансабл Ђурђевак из Боботе и плесна група Венера из Вуковара. - Сви заједно чинимо добро дело, ми певачи и људи који су дошли вечерас. Захваљујем се свима који су овде са нама како би помогли ономе коме је то стварно потребно. Мислим да сви увек треба да се одазовемо када су у питању овакве ситуације, изјавио је Стеван Анђелковић. Одлична атмосфера обележила је концер са којег је храбром Васи у Немачку послато пуно позитивне енергије и љубави. - Сви наши певачи радо се одазивају на овакве акције, колико год ко може треба да помогне у прикупљању новца за лечење свих оних којима је то потребно. То увек треба да нам је на првом месту када је у питању повод за наступе, рекао је уочи концентра певач Милан Топаловић. Из Србије је са жељом да помогне у Вуковар допутовао и Небојша Војводић. Свој наступ поклонио је оздрављењу дечака из Борова. - Наравно да сам се одазвао да помогнем. Нека се нормално настави један млади живот, да и даље буде међу нама, поручио је Војводић. Хумнитарном акцијом Заједно за Васу након концерта прикупљено је евра, а рачун за уплате је и даље отворен. Оптимизма не недостаје. Сви су уз Васу! Јадранка Јаћимовић-Иван Жиро рачун Хуманитарна акција Заједно за Васу Мултивалутни трансакцијски рачун у Addiko Bank d.d. IBAN: HR SWIFT adresa/bic Addiko Bank d.d. Zagreb: HAABHR22 Прималац: Заједничко вијеће опћина Вуковар У број рачуна примаоца упишете IBAN број који видите. У позив на број упишите датум уплате, нпр У опису плаћања: За хуманитарну акцију Заједно за Васу ПРИДРУЖИЛИ СЕ И БАРАЊЦИ У суботу 3. фебруара, у Поповцу је одиграна хуманитарна утакмица у којој су се састали ФK Хајдук из Поповца и ФK БСK Бијело Брдо. Сав приход са ове утакмице намењен је малој Маши Чувало из Вуковара, Василију Сентиванцу из Борова и Дориану Дворнићу из Белог Манастира. Маша има конгенитални нефро- тски синдром НО 4.9, врло ретку болест бубрега, која је до сада дијагностификована код тек петеро деце у Хрватској. Васо болује од акутне лимфобластичне леукемије Т имунофенотипа, и новац је потребан трансплатацију коштане сржи, а трансплатацију бубрега који су заказали нужна је и код двогодишњег Дориана.

19 19 СТУДЕНТИ ИЗ ХУМАНИТАРНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ОСМЕХ НА ДАР ПОСЕТИЛИ ВРТИЋ ВУКОВАР 2 ОСМЕХ НАЈВЕЋИ ПОКЛОН И НАЈИСКРЕНИЈЕ ИСКУСТВО П редставници студентске хуманитарне организације из Републике Србије Осмех на дар посетили су седмог фебруара Дечији вртић Вуковар 2 где су деци која похађају ову образовно васпитну установу поделили играчке и пакетиће. Најмлађи су им се захвалили са ониме што најбоље раде, односно осмесима и кратким програмом уз песму и плес. - Имамо чланове наше фондације који су из Тења и они прикупљају донације за нашу децу на Косову и Метохији и сада смо ми хтели да симболично помогнемо и нашу децу у Вуковару па смо зато дошли овде. Помагали смо раније и децу из Далмације и Лике тако та је ово сада само наставак те тенденције. Циљ хуманитарне фондације Осмех на дар није толико у хуманитарној помоћи, него да сва српска деца где год да живе, знају да неко из матице мисли на њих, каже Марко Антић из ове фондације. Осмех на дар покренула је група студената Правног факултета у Београду још године када су почеле прве акције прикупљања пакетића за најугроженију децу на Косову и Метохији. Три године касније ова организација постаје прва студентска хуманитарна фондација која окупља бројне студенте различитих факултета и универзитета, не само из Београда, већ и из Новог Сада, Ниша, Крагујевца и многих других градова. Ова хуманитарна фондација помаже данас у оквиру својих могућности бројну децу у Србији и региону, а највише захваљујући људима добре воље, фирмама, институцијама и бројним волонтерима који се труде да усреће најмлађе. - Ту сам од дакле већ десет година како се бавим са тиме и могу да кажем да не постоји лепши осећај од тога када деци нешто дарујете, а заузврат добијете осмех. Водимо се тиме да су деца наше највеће благо и ако можемо да их усрећимо то је нама сасвим довољна награда, истиче Марко. Са њим у Вуковар су дошли и други волонтери ове фондације Љиљана Марић, Срђан Шупут и Марко Лазаревић који су такође, попут Марка дуго година у овој организацији и сви редом истичу да је дечији осмех највећа награда, радост и подстрек да се и даље баве хуманитарним радом. - Члан сам ове фондације од самог почетка односно од године. После 12 година проширили смо акцију по целом региону. За мене је све то једна врста испуњености. Можда је за неке друге радост и срећа нешто друго, а за мене је срећа осмех, управо тај Осмех на дар. Волео бих да се и код других, а поготово младих људи то исто деси, да просто доживе то најискреније искуство и такву врсту захвалности. Такав осећај не може да се измери. Када одете доле у Приложје или Церницу где је мало Срба, онда схватите да сте један јако срећан човек када добијете осмех од деце која живе у тако угроженим срединама, каже Срђан Шупут, који је у међувремену дипломирао на Правном Факултету, али га то није спречило да се и даље бави хуманитарним радом. Посета представника фондације Осмех на дар са радошћу је примљена и у вртићу Вуковар 2, не само код деце, него и код запослених. Директорка Јармила Бељичка Карлаш истиче да је овај вртић и раније имао добру сарадњу са организацијама из матичне државе. - Ово је један у низу оваквих сусрета јер је вртић Вуковар 2 уназад неколико година примећен и препознат у Републици Србији и често имамо контакте са разним удружењима која се баве струком или хуманитарним радом као што се бави ово удружење које нам је стигло данас. Ово су млади људи који су се одлучили да својим волонтерским радом побољшају квалитет живота наше деце. За нашу децу ово је у првом реду једна велика радост, јер свако дете радује се новој играчки, слаткишу или поклону, а они су посебно поносни када могу гостима који дођу у вртић да се похвале са оним што умеју. Врата нашег вртића су широко отворена свима који желе да сарађују са нама, а на нашу срећу показало се да има пуно људи који о нама воде рачуна, каже директорка. У дечијем вртићу Вуковар 2 тренутно је 156 деце од прве до седме године живота подељених у седам група у којима се васпитно образовни рад спроводи на српском језику и ћириличном писму и у којима се поред упознавања и учења језика, традиције и културе хрватског народа уче и садржаји који негују национални и културни идентитет деце припадника српске заједнице. Никола Милојевић

20 фељтон 20 ПРАВОСЛАВНЕ СВЕТИЊЕ ДАЛМАЦИЈЕ (12) МАНАСТИР КРКА УКРАС И ПОНОС ПРАВОСЛАВНЕ ДАЛМАЦИЈЕ Пише: Васка Радуловић Д алмација је древна апостолска земља, а у њој је, према неупитним сведочанствима, истину Јеванђеља Христовог пронео Апостол Павле, а касније и Свети Апостоли Тит и Ермије. Управо на тим темељима учврстила се вера хришћанска у Далмацији, расла и узрастала, а над тим местима ранохришћанских молитвених места или катакомби ницале су средњовековне светиње, међу њима и манастир Крка. Иако је Црква у Далмацији још од апостолских времена, Епархија далматинска је знатно млађег датума. Средиште духовног живота Далмације је манастир Крка, саграђен године, трудом и љубављу Јелене Шубић, сестре цара Душана. Из 14. века су и манастири Крупа и Драговић. Манастир Крка смештен је три и по километра источно од Кистања, у кањону реке Крке, назван по реци која поред њега протиче. Овај древни манастир подигла је српска принцеза Јелена, сестра цара Душана, удата за хрватског кнеза Младена II Шубића, посветивши га Св. Арханђелу Михаилу. Било је то године. Предање каже да су манастир на данашњем месту основали монаси приспели из Свете земље и то из манастира Св. архистратига Ми- хаила, којег је тамо подигао краљ Милутин. Њих је на то наговорио исповедник принцезе Јелене, монах Рувим. Манастир Крка, као и већина православних светиња, био је изложен страдању, показујући тиме непоколебивост истинског пута православне Цркве, сагласно речима Христовим, упућених хришћанима свих времена: Мене су гонили и вас ће гонит. Одговор на питање зашто је баш на том месту подигнут овај православни светоархангелски манастир можемо потражити и у тврдњи старог историчара Луцијуса који говори о проповедима апостола Павла Далматинцима у простору око реке Крке. Близина римског војничког града Бурнума и катакомбе испод самог манастира оснажују ту тврдњу и наводе на закључак да су оснивачи Манастира знали за то па да су управо ту и установили ову светињу. Педесетак година касније, године, како стоји у запису изнад улаза, манастир је дограђен. Од времена оснивања па до нашег времена манастир Крка је био и остао духовни центар православних далматинских Срба, а и шире. Исто тако није престао бити молитвено место и једном броју католика Хрвата. Он је живо сведочанство о духовном јединству Срба. Дабробосански митрополити, као што су Гаврило и касније Аксентије и Теодор, администрирали су над манастиром Крком. У 17. и 18. веку то су чинили и неки црногорски архијереји, као нпр. св. Петар Цетински, или митрополит Сава Петровић. По благослову патријарха Пајсија Јањевца и митрополита Дабробосанског Теодора, при манастиру Крки је основано богословско училиште. Оно је радило до када су ученици и њихови наставници монаси пред турском најездом морали побећи највећим делом у Задар, а једним делом у Сремске Карловце. Тамо је касније један избегли монах увезивао књиге, не без уметничког дара и искуства, очито донесеног из манастира Крке. Манастирска братија се вратила у манастир године, а богословија је поново отворена тек године. После Карловачког мира из намесник Филаделфијског епископа, под чијом је јурисдикцијом била православна црква у Далмацији, постао је Никодим Бусовић. Он је имао искушења са унијом, одолио јој је па је био гоњен. После избеглиштва и боравка на Светој Гори и Палестини, настанио се у манастиру Крки и ту је по упокојењу био сахрањен 1707.

21 21 године. Бројни крчки архимандрити били су намесници надлежних епископа, што је манастир Крку чинило и формалним духовним седиштем православних Далматинаца. Да поменемо само неке: Никанор Рајевић, Никанор Богуновић којима свакако треба прибројити потоње настојатеље крчког манастира Георгија Миљевића, Макарија Крнету, Викентија Кнежевића, Јеротеја Ковачевића, Амвросија Колунџића и бројне друге. Иконостас у манастирском храму потиче из седамнаестог века. Манастир Крка одавно и надалеко је познат по изузетно богатој манастирској ризници, али њени експонати, или бар већи део њих, данас су измештени ван мана-стира због дешавања протеклих деценија. Манастир Крка броји дуге векове и њиховим током се богатила његова ризница, па су у њу приспевале бројне драгоцености непроцењиве вредности не само из српских крајева него и из Јерусалима, Свете Горе, Венеције и царске Русије. Поменимо само епитрахиљ св. Саве и Октоих Божидара Вуковића. Ту су и књиге Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића на којима су они, као аутори, исписали своју посвету манастиру Крки. Овоме свакако треба прибројити и патерик из назван бугарски на чијим корицама пише: Сија Књига манастира Вилендара. У манастирској цркви се чувају честице неколицине светитељских моштију као што су св. Трифуна, св. Николе, св. Антипе, св. Харалампија, св. Власија и других. Бројна су имена српских великана који су посећивали манастир Крку или били у чврстој вези с њим. Уз Доситеја Обрадовића и Герасима Зелића били су то Симо Матавуљ, Никола Тесла, Мирко Ко-ролија, Милош Цр-њански, Владан Десница и други. При самом крају 20. века у мана-стиру је радила и ликовна колонија, где су свој ства-ралачки траг оста-вили бројни српски уметници. Манастир Крка страдао је и у последњем рату. По ко зна који пут, у историји Крке, али и целокупне православне Дал- мације, наступио је период обнове. Упоредо са обновом манастирског храма и манастирских конака, ваљало је обновити и рад Богословије Света Три Јерарха, без које је живот манастира, у последња четири века, незамислив. У току последњег рата тј. одмах иза њега, манастир је похаран, али не битније, јер су га хрватске власти заштитиле од вандализма. Био је запустио од до године. Богословија која је постојала при њему од премештена је најпре на Дивчибаре, а потом у Србиње, некадашњу Фочу. Обновљена је настојањем епископа Далматинског Фотија године. Иначе у запустели манастир Крку крајем најпре је дошао млади монах Герасим, пострижник овог манастира, а потом и отац Доситеј као и отац Михаило. Са њима је манастир пропојао и постао опет као што је био кроз векове духовно средиште православних Далматинаца. Манастир Крка, у својој готово седмовековној историји, био је расадник многобројних свештеника, учитеља, мона-ха, игумана и епископа, али и сабиралиште верног народа, његов ослонац и уточиште чак и у најтежим временима. Манастир Крка и даље ће наставити своју духовну мисију, сведочећи Јеванђеље Христово, братску љубав, али и национални идентитет, чувајући своју пребогату историју. Крка је била и остала симбол православних у Далмацији, место сабирања, али и црквене просвете. Све док буде Крке, а биће је, преостали далматински Срби имаће штит и понос, наду и уточиште, коме да пођу и ко да их дочека, јер Крка је била и остала, место свето, место тихо, украс и понос Православне Далмације.

22 22 ин мемориам аранжерску школу радио је у Велепромету као аранжер, а у свет илустрације и карикатуре ушао је случајно. У војсци је цртао другаре и уређивао зидне новине, а недуго после одслужења војног рока био је ангажован од стране полиције која је чула за његову способност портретирања на основу описа. Требали су фоторобот неког човека који је Тошо урадио на основу описа који су му дале неке две жене. Направио је тридесет цртежа и тај фоторобот објављен је у новинама због чега су га касније уредници разних новина позивали да ради за њих. И тако је почело. Прве радове објавио му је директор и главни уредник Вуковарских новина, Владо Костелник, а сем у том градском листу објављивао је и у Јежу, новосадском Дневнику, сарајевском Ослобођењу и разним хумористичким часописима. Готово тридесет година у листу Вутекс објављивао је, из броја у број, упорно и посвећено, портрете радника ове фабрике. Илустровао је и бројне књиге за децу. Био је члан ликовне групе Културно-уметничког друштва Слога и иако је и он сликао уља и пастеле, брз и прецизан цртеж остао је његова велика љубав и страст. Прву изложбу имао је у Београду у организацији Јежа, поводом међународног турнира шахисткиња, када је портретисао све учеснице и добио аутограм чувене Ноне Гаприндашвили. Био је и запажен учесник Фестивала хумора у Будви, а освојио је друго место на престижном конкурсу Пјер својом карикатуром на тему вуковарске нове болнице и Новог, гробља. ТЕОДОР ЈУКИЋ ОВДАШЊИ ( ) У 89. години живота у Вуковару је 1. фебруара преминуо Теодор Јукић Овдашњи, чувени вуковарски карикатуриста и једна од културних икона града на Вуки. По свом уметничком раду чика Тошо је био познат не само у околини Вуковара него и на простору целе бивше Југославије. Карикатуром се бавио целог живота, а прву је урадио још у основној школи, на часу, из досаде. За њу је, како је сам о томе причао, био награђен двоструким батинама. И у школи и код куће. И са неким обичним људима шалу није било препоручљиво збијати, а камоли с краљем и његовим карактеристичним кукастим носом. То срећом није било довољно да одустане, његов дар је био јачи. Теодор Јукић - Овдашњи рођен је у Вуковару године. Након што је завршио Сматрао је да карикатура не познаје границе ни цензуру већ, ако хоће да буде добра и искрена, мора бити слободна. Иако је много цртао у разговору никада није могао да се сети да ли је за свој рад добио било какву награду, а камоли некакав хонорар. Урадио је много карикатура, не зна им се број. Многе су објављене, а многе је поклањао пријатељима. Цртао је углавном личности јер су му то сви тражили. Излагао је и у Београду и у Загребу, а многе изложбе организоване су без да су Тошу уопште на њих и позвали. Поседовао је истински дар и мајсторство да у неколико потеза дочара не само физички изглед или физономију лица, већ да уради прави психолошки портрет особе. Тошо није требао моделе који позирају. Негде из прикрајка он би концентрисано посматрао, подизао и спуштао поглед и задивљујуће вешто, врло сигурним потезима обликовао своју креацију. И како би коју завршио, њоме би портетисаног наградио. Своја дела увек је несебично делио, најчешће одмахујући руком на изразе дивљења, као: ма није то ништа. Управо та лакоћа којом је делио своје радове била је и немала потешкоћа када је их је требало сакупити за неку изложбу. Тошине карикатуре стигле су засигурно у све крајеве света, а многи Вуковарци захваљујући Тоши Јукићу имају свој портрет. Данас, када људи не израђују више своје портрете као некад, многи, вероватно и многи од вас који ово читате, имају захваљујући Тоши Јукићу свој портрет. Чика Тошо је у Вуковару провео цео свој људски век и био је један од оних људи који су му, то се без икаквог претеривања може рећи, давали душу. Без њега овај град неће бити исти. За све што је урадио, због свега што је био, ми његови сународници, његови суграђани и сви који су га познавали дугујемо му велику захвалност. Вечна му слава и памјат!

23 23 и зво в о р ИМПРЕСУМ РАДОЈЕ КУКИЋ та ике из во жи Сл ЛИСТ ЗАЈЕДНИЧКОГ ВЕЋА ОПШТИНА - ВУКОВАР Број 186 ГОДИНА XII Вуковар, 14. фебруар Издавач: Заједничко веће општина, Вуковар За издавача: Срђан Јеремић, председник ЗВО-а Главни уредник: Славко Бубало Редакција: Вуковар; Никола Милојевић, Срђан Секулић, Јадранка Јаћимовић-Иван; Бели Манастир; Зоран Поповић, Стана Немет; Книн; Васка Радуловић Фотографија: Срђан Секулић, Дарко Ковач, Зоран Поповић, Никола Милојевић Графичка припрема: Славко Бубало Штампа: Glas Slavonije d.d. Osijek Улица Хрватске Републике 20 Адреса редакције: Еугена Кватерника 1, Вуковар Тел: 032/ Факс: 032/ е-mail: urednik.izvor@gmail.com Izvor.zvo@gmail.com web: Лист суфинансирају: Савет за националне мањине Владе Републике Хрватске, Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама АП Војводине Дистрибуција за АП Војводину: Press international Проф. Грчића 1V, Нови Сад Излази сваких 14 дана Тираж: 8000 Насловна страна: Илустрација: Ју Тјуб Црта: Вујадин Лукић Vulle Текст: Славко Бубало СРПСКИ МЕДИЈИ НА ИСТОКУ ХРВАТСКЕ ВАШ ПУТ ДО ПРАВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ТЕЛЕВИЗИЈСКА ПРОДУКЦИЈА ЗАЈЕДНИЧКОГ ВЕЋА ОПШТИНА

24 спорт 24 У НЕГОСЛАВЦИМА И БОРОВУ ОДРЖАНИ ДВАДЕСЕТИ СВЕТОСАВСКИ ШАХОВСКИ ТУРНИРИ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ИГРЕ НА ЦРНО-БЕЛИМ ПОЉИМА Д вадесет година се у Негославцима одржава Светосавски шаховски турнир. Организује га Шаховски клуб Негославци са циљем популаризације шаха те окупљања чланова и дружења уз повлачење потеза на црно-белим пољима омиљене табле. Клуб од првог дана ужива велику подршку општинске власти те је начелник општине Душан Јецков имао част да, у суботу 3. фебруара, отвори јубиларни 20. Светосавски шаховски турнир. - Овај турнир основан је још године због тежње шаховских ентузијаста да допринесемо омасовљењу ове древне игре. Поносан сам што је турнир прерастао у традиционално дешавање. Учествују екипе из нашег региона, из Пачетина, Боботе, Трпиње, Вуковара и осталих околних места. Одазив је увек велик иако овај турнир нема некакав велики такмичарски значај, у смислу да се бодује на рејтинг листама које су значајне шахистима, рекао је председник Шаховског клуба Негославци, Миодраг Мишановић. Заслужним члановима, председницима и оснивачима шаховског клуба су поводом јубиларних 20 година одржавања овог турнира додељена посебна признања. Добитници су Јован Грујин, Миливој Катански и Благоје Божићковић. - Осећам се лепо с обзиром да је ово признање дошло након доста година рада. Иако више нисам активан ја сам и даље велики љубитељ шаха и овог клуба, рекао је бивши председник Шаховског клуба Негославци, Благоје Божићковић. Светосавски шаховски турнир је један од доказа лепе и дуге традиције шаха како у Негославцима тако и у читавом региону. За посебан допринос развоју шаха на овим просторима признање је додељено и Милутину Лукићу, седамдесетдеветогодишњем председнику клуба Толеранција плус из Вуковара. - То су била времена када је по селима требало оснивати шаховске клубове како би се ова интелектуална игра развила. Тада је то био мој циљ, а данас су сасвим друга времена. Клубови су се очували и то је јако добро, али треба их још развијати. Млади имају више инспирације и занимања за друге ствари, али можда се нешто и ту промени. Мој садашњи клуб је вишенационални и велики сам противник да се поли- тика меша, али свакако пример који проналазимо у Негославцима је добар, јер овакава подршка локалне власти доприноси опстанку и развоју клубова и шаха и зато ми је драго да сам добио ово признање, рекао је Милутин Лукић. Светосавски турнир у Негославцима је екипно такмичење, а на овогодишњем је учествовало 6 тимова. Играло се по Бергеровом систему, односно свако са сваким, а најбоља је била домаћа екипа, Шаховског клуба Негославци док су друго и треће место освојили Трпиња и Борово. Већ сутрадан у организацији Шаховског клуба Слога одржан је и брзопотезни Светосавски шаховски турнир у Борову којег такође краси традиција дуга две деценије. Турнир је био изузетно јак, такмичило се 25 играча међу којима и 6 фиде мајстора. Прво место освојио је Радослав Бабић из Бијелог Брда. Другопласирани је Зоран Љикар док је трећу позицију заузео Драган Павловић. Јадранка Јаћимовић-Иван ОДБРАНИЛЕ ТИТУЛУ ПРВАКА Ж енска кошаркашка репрезентација Основне школе Борово постигла је велики успех на финалном турниру Кошаркашког првенства Вуковарскосремске жупаније за основне школе одбранивши титулу првака освојену прошле године у Жупањи. Боровске девојчице прво место освојиле су победивши најпре екипу вуковарске Основне школе Синиша Главашевић са 40:14, а затим, у финалу, и фаворита првенства екипу Основне школе Иван Kозарац из Жупање резултатом 37:25. У ове две утакмице кошеве су постигле: Габријела Стојановић 20, Мелани Босић 19, Сања Броцић 13, Тамара Сентиванац 10, Оливера Драгић 5, Kатарина Јако- вљевић 4 и Николина Милановић, Kатарина Вучковић и Милица Вуковић по 2. У тиму женске кошаркашке репрезентације Основне школе Борово наступиле су и Ања Ђурђевић, Сашка Остојић и Вања Јањић. Екипу су успешно водили тренер Милорад Манојловић и наставник Перица Радојчић. Следећи број Извора излази у среду 28. фебруара Нову Хронику Славоније, Барање и западног Срема гледајте у петак 23. фебруара на РТРС у 12:30, у суботу 24. фебруара на РТС-сат у 12:30 и у понедељак 26. фебруара на РТВ 1 у 14:30

Критеријуми за друштвене науке

Критеријуми за друштвене науке На састанку председника комисија друштвених и хуманистичких наука са представницима Министарства који је одржан 6. јуна, усклађени су критеријуми за истраживаче. Критеријуми за друштвене науке Услови за

More information

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ У РЕГИСТАР ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКТА

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ У РЕГИСТАР ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКТА ЗАХТЕВ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ У РЕГИСТАР ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКТА Република Србија Агенција за привредне регистре ПУНО ПОСЛОВНО ИМЕ ПРИВРЕДНОГ СУБЈЕКТА Правна форма: доо од ад кд задруга Седиште Друго: Део пословног

More information

Креирање апликација-калкулатор

Креирање апликација-калкулатор 1 Креирање апликација-калкулатор Сабирање стрингова 1. Поставити на форму три поља за едитовање и једно дугме са натписом Сабери. 2. Кликом на дугме, треба да се у последњем пољу појави резултат сабирања

More information

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ Еразмус +: програм Европске комисије намењен образовању Хоризонт 2020: програм Европске комисије намењен науци Обезбеђује финансирање пројеката у области образовања и усавршавања,

More information

ПРЕДАВАЧИ ПО ПОЗИВУ Проф. др Војко Ђукић Редовни Професор и Шеф Катедре за оториноларингологију Медицинског факултета у Београду Директор Клинике за о

ПРЕДАВАЧИ ПО ПОЗИВУ Проф. др Војко Ђукић Редовни Професор и Шеф Катедре за оториноларингологију Медицинског факултета у Београду Директор Клинике за о ОРЛ Симпозијум САВРЕМЕНИ ПРИСТУП ЛЕЧЕЊУ МАЛИГНЕ БОЛЕСТИ ЛАРИНКСА у склопу обележевања Светског Дана Гласа 20. april 2012. Хотел M, Београд ПРЕДАВАЧИ ПО ПОЗИВУ Проф. др Војко Ђукић Редовни Професор и Шеф

More information

О Д Л У К У о додели уговора

О Д Л У К У о додели уговора Научни институт за ветеринарство "Нови Сад" Руменачки пут 20 21000 Нови Сад, Р.Србија Scientific Veterinary Institute "Novi " Rumenacki put 20 21000 Novi, R.Serbia Tel. + 381 (0)21 4895-300; Fax: + 381(0)21

More information

Конкурсна документација Т - 44 / 2013

Конкурсна документација Т - 44 / 2013 Конкурсна документација Т - 44 / 2013 в) Банкарска гаранција за добро извршење посла Понуђач чију понуду Наручилац изабере као најповољнију дужан је да у року од 5 (пет) дана од дана закључења уговора

More information

ОДЛУКУ О УТВРЂИВАЊУ ПРОСЕЧНИХ ЦЕНА КВАДРАТНОГ МЕТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ ЗА 2018

ОДЛУКУ О УТВРЂИВАЊУ ПРОСЕЧНИХ ЦЕНА КВАДРАТНОГ МЕТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ ЗА 2018 На основу чл.6, 6а и 7. Закона о порезима на имовину (Сл. Гласник РС'', бр. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-УС и 47/13 и 68/14-др.закон), члана 6. и 11. Закона о финансирању

More information

РЕГИСТАР УДРУЖЕЊА, ДРУШТАВА И САВЕЗА У ОБЛАСТИ СПОРТА

РЕГИСТАР УДРУЖЕЊА, ДРУШТАВА И САВЕЗА У ОБЛАСТИ СПОРТА Бранкова 25 11000 Београд, Република Србија Инфо центар +381 11 202 33 50 Е - пошта: sport@apr.gov.rs www.apr.gov.rs РЕГИСТАР УДРУЖЕЊА, ДРУШТАВА И САВЕЗА У ОБЛАСТИ СПОРТА ПРИЈАВА ЗА УПИС УДРУЖЕЊА, ДРУШТВА

More information

TРЖИШТЕ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ГОДИНИ

TРЖИШТЕ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ГОДИНИ TРЖИШТЕ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У 2013. ГОДИНИ др Милан Јанковић, директор Општи приказ Број становника: 7,18милиона (без Косова и Метохије) Укупна површина: 88.502 km² БДП у 2013:

More information

ПРЕГЛЕД ОБРАЧУНА ПДВ ЗА ПОРЕСКИ ПЕРИОД ОД ДО 20. ГОДИНЕ

ПРЕГЛЕД ОБРАЧУНА ПДВ ЗА ПОРЕСКИ ПЕРИОД ОД ДО 20. ГОДИНЕ Образац ПО ПРЕГЛЕД ОБРАЧУНА ЗА ПОРЕСКИ ПЕРИОД ОД ДО 20. ГОДИНЕ ПОДАЦИ О ПОДНОСИОЦУ Назив, односно име и презиме и адреса ПИБ У Обрасцу ПО износи се уписују у динарима, без децимала 1. ПРОМЕТ ДОБАРА И УСЛУГА

More information

Достава захтева и пријава М-4 за годину преко електронског сервиса Фонда ПИО. е-м4. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање

Достава захтева и пријава М-4 за годину преко електронског сервиса Фонда ПИО. е-м4. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање Достава захтева и пријава М-4 за 2015. годину преко електронског сервиса Фонда ПИО е-м4 Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање Привредна комора Србије Београд, 7. март 2016. године www.pio.rs

More information

Sick at school. (Болесна у школи) Serbian. List of characters. (Списак личности) Leila, the sick girl. Sick girl s friend. Class teacher.

Sick at school. (Болесна у школи) Serbian. List of characters. (Списак личности) Leila, the sick girl. Sick girl s friend. Class teacher. (Болесна у школи) List of characters (Списак личности) Leila, the sick girl Sick girl s friend Class teacher Nurse (Леjла, болесна девојка) (Друг болесне девојке) (Разредни наставник) (Медицинска сестра)

More information

Млади и жене на тржишту рада у Србији

Млади и жене на тржишту рада у Србији Млади и жене на тржишту рада у Србији 11.7.2017. ТР 02/17 У извештају се анализирају положај младих и жена на тржишту рада у периоду 2014 2016. година. Посматрају се основни контингенти младих и жена на

More information

Основна школа Станоје Миљковић Брестовац. СПИСАК УЏБЕНИКА за старије разреде (V-VIII) који ће се користити у школ. 2012/2013. год.

Основна школа Станоје Миљковић Брестовац. СПИСАК УЏБЕНИКА за старије разреде (V-VIII) који ће се користити у школ. 2012/2013. год. Основна школа Станоје Миљковић Брестовац СПИСАК УЏБЕНИКА за старије е (-) који ће се користити у школ. 2012/2013. год. ЛИКОВНА КУЛТУРА Ликовна култура 5, уџбеник за 5. основне школе Здравко Милинковић

More information

Архитектура и организација рачунара 2

Архитектура и организација рачунара 2 Архитектура и организација рачунара 2 Садржај Увод Циљеви и исход предмета Наставници Програм предмета Лабораторијске вежбе Предиспитне обавезе студената Начин полагања испита Литература 2/16 Увод Назив

More information

КОНФЕРЕНЦИЈА MЕДИЈАЦИЈА КАО ПРИМАРНО СРЕДСТВО РЕШАВАЊА ПРИВРЕДНИХ СПОРОВА

КОНФЕРЕНЦИЈА MЕДИЈАЦИЈА КАО ПРИМАРНО СРЕДСТВО РЕШАВАЊА ПРИВРЕДНИХ СПОРОВА КОНФЕРЕНЦИЈА MЕДИЈАЦИЈА КАО ПРИМАРНО СРЕДСТВО РЕШАВАЊА ПРИВРЕДНИХ СПОРОВА 10. и 11. мај 2018. (четвртак и петак) у 10:00 часова Адреса: Привредна комора Србије, Теразије 23, Београд, Велика сала, II спрат

More information

Tel (0) ; Fax: + 381(0) ; web: ;

Tel (0) ; Fax: + 381(0) ; web:  ; Научни институт за ветеринарство "Нови Сад" Руменачки пут 20 21000 Нови Сад, Р.Србија Scientific Veterinary Institute "Novi Sad" Rumenacki put 20 21000 Novi Sad, R.Serbia Tel. + 381 (0)21 4895-300; Fax:

More information

СПИСАК ОДАБРАНИХ УЏБЕНИКА ОДОБРЕНИХ ОД СТРАНЕ MИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ

СПИСАК ОДАБРАНИХ УЏБЕНИКА ОДОБРЕНИХ ОД СТРАНЕ MИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ СПИСАК ОДАБРАНИХ УЏБЕНИКА ОДОБРЕНИХ ОД СТРАНЕ MИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ На основу члана 35. Став 1. Закона о уџбеницима и другим наставним средствима ( Службени гласник РС, број 72/09), Министарство просвете,

More information

НАУЧНО ВЕЋЕ АСТРОНОМСКЕ ОПСЕРВАТОРИЈЕ БИЛТЕН РЕФЕРАТА. за избор у научна звања и избор и реизбор на одговарајуца радна места

НАУЧНО ВЕЋЕ АСТРОНОМСКЕ ОПСЕРВАТОРИЈЕ БИЛТЕН РЕФЕРАТА. за избор у научна звања и избор и реизбор на одговарајуца радна места НАУЧНО ВЕЋЕ АСТРОНОМСКЕ ОПСЕРВАТОРИЈЕ БИЛТЕН РЕФЕРАТА за избор у научна звања и избор и реизбор на одговарајуца радна места 28.12.2015. године Одговорни уредник: др Гојко Ђурашевић САДРЖАЈ: Избор у звање

More information

ПРЕДАВАЧИ ПО ПОЗИВУ / INVITED LECTURER

ПРЕДАВАЧИ ПО ПОЗИВУ / INVITED LECTURER ПРЕДАВАЧИ ПО ПОЗИВУ / INVITED LECTURER Prof. Dr.med. Dr.h.c.Sopko Joseph Professor of Otorhinolaryngology and Phoniatrics, Kantonsspital Aarau, University Basel Prof. dr Mihael Podvinec Professor of Otorhinolaryngology,

More information

СТРАДАЊЕ ЦИВИЛА НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ У ЛОГОРУ ЈАСЕНОВАЦ

СТРАДАЊЕ ЦИВИЛА НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ У ЛОГОРУ ЈАСЕНОВАЦ Д. ЦВЕТКОВИЋ СТРАДАЊЕ ЦИВИЛА НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ... УДК 341.485(497.13) 1941/1945 (083.81)(093.2) 94(497.13) 1941/1945 (093.2) СТРАДАЊЕ ЦИВИЛА НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ У ЛОГОРУ ЈАСЕНОВАЦ Драган

More information

Директна и обрнута пропорционалност. a b. и решава се тако што се помноже ''спољашњи са спољашњим'' и ''унyтрашњи са. 5 kg kg 7 kg...

Директна и обрнута пропорционалност. a b. и решава се тако што се помноже ''спољашњи са спољашњим'' и ''унyтрашњи са. 5 kg kg 7 kg... Директна и обрнута пропорционалност Увод: Количник реалних бројева a и b, тј. број назива се размером бројева a и b Пропорција је једнакост две размере: a : b = a b a : b = c : d и решава се тако што се

More information

Annex XVIII - World Tourism Organization to the Convention on the Privileges and Immunities of the Specialized Agencies

Annex XVIII - World Tourism Organization to the Convention on the Privileges and Immunities of the Specialized Agencies З А К О Н О ПОТВРЂИВАЊУ АНЕКСА XVIII УЗ КОНВЕНЦИЈУ О ПРИВИЛЕГИЈАМА И ИМУНИТЕТИМА СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИХ АГЕНЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА КОЈИ СЕ ОДНОСИ НА СВЕТСКУ ТУРИСТИЧКУ ОРГАНИЗАЦИЈУ Члан 1. Потврђује се Анекс

More information

ЛИСТЕ УЏБЕНИКА. ЗА ШКОЛСКУ 2018 / ГОДИНУ ( II, III, IV, VI, VII и VIII разред) фебруар, 2018.

ЛИСТЕ УЏБЕНИКА. ЗА ШКОЛСКУ 2018 / ГОДИНУ ( II, III, IV, VI, VII и VIII разред) фебруар, 2018. ЛИСТЕ УЏБЕНИКА ЗА ШКОЛСКУ 2018 / 2019. ГОДИНУ ( II, III, IV, VI, VII и VIII разред) фебруар, 2018. СПИСАК УЏБЕНИКА ЗА ШКОЛСКУ 2017/18 ГОДИНУ ОШ,,ЉУПЧЕ НИКОЛИЋ'' АЛЕКСИНАЦ, СРПСКИ ЈЕЗИК РАЗРЕД: II ПДВом

More information

ЛАБОРАТОРИЈА ЕНЕРГИЈЕ ЗНАЊА

ЛАБОРАТОРИЈА ЕНЕРГИЈЕ ЗНАЊА ЛАБОРАТОРИЈА ЕНЕРГИЈЕ ЗНАЊА 1 Друштво физичара Србије са НИС-ом реализује пројекат обуке наставника физике за реализацију лабораторијских вежби и рад са талентованом децом. Прва фаза је опремање три лабораторије

More information

МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ

МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ ПРИ ЛОГ 1 По гла вље 1. Кри те ри ју ми без бед но сти хра не По гла вље 2. Кри те ри ју ми хи ги је не у про це су про из вод ње 2.1. Ме со и про из во ди

More information

ОДЛУКУ О ИЗБОРУ ПРОЈЕКАТА У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ КОЈИ ЋЕ У ОДРЕЂЕНОМ ИЗНОСУ БИТИ ФИНАНСИРАНИ И СУФИНАНСИРАНИ ИЗ ГРАДСКОГ БУЏЕТА У 2015.

ОДЛУКУ О ИЗБОРУ ПРОЈЕКАТА У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ КОЈИ ЋЕ У ОДРЕЂЕНОМ ИЗНОСУ БИТИ ФИНАНСИРАНИ И СУФИНАНСИРАНИ ИЗ ГРАДСКОГ БУЏЕТА У 2015. На основу члана 76. Закона о култур ( Службен гласнк РС 72/09), члана 46. Закона о локалној самоуправ ( Службен гласнк РС 129/07), чланова 2. 4. 37. Пословнка о раду Градског већа града Лесковца ( Службен

More information

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ УРЕДБУ. Језик српског народа. Понедјељак, 30. март године БАЊА ЛУКА

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ УРЕДБУ.  Језик српског народа. Понедјељак, 30. март године БАЊА ЛУКА СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ЈУ Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, Вељка Млађеновића бб Телефон/факс: (051) 456-331, 456-341 E-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org sgrs.oglasi@slglasnik.org sgrs.finansije@slglasnik.org

More information

Истраживање у виртуелном простору: нове технологије у обради и презентацији изворне грађе у Србији

Истраживање у виртуелном простору: нове технологије у обради и презентацији изворне грађе у Србији БАЛКАНОЛОШКИ ИНСТИТУТ СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ INSTITUTE FOR BALKAN STUDIES SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS НАУЧНА И АРХИВИСТИЧКА РАДИОНИЦА WORKSHOP FOR SCHOLARS AND ARCHIVISTS Истраживање

More information

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ - ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА Београд, Јове Илића 165, тел факс е-mail:

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ - ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА Београд, Јове Илића 165, тел факс е-mail: Редни број ПРЕДМЕТ-НАСТАВНИК ДАТУМ САТ СЛУШ. СОЦИОЛОГИЈА УВОД У ПОЛИТИЧКУ ТЕОРИЈУ проф. др Драган Симеуновић доц. др Ивана Дамњановић ИСТОРИЈА АНТИЧКЕ И СРЕДЊЕВЕКОВНЕ ПОЛИТИЧКЕ МИСЛИ 16. IX писмени: усмени:

More information

6th REGULAR SESSION OF NIS J.S.C. SHAREHOLDERS' ASSEMBLY

6th REGULAR SESSION OF NIS J.S.C. SHAREHOLDERS' ASSEMBLY 6th REGULAR SESSION OF NIS J.S.C. SHAREHOLDERS' ASSEMBLY The decision on profit distribution for 2013, dividend payment and determining of the total amount of retained earnings of the Company was adopted

More information

NIS HOLDS 9TH ANNUAL GENERAL MEETING

NIS HOLDS 9TH ANNUAL GENERAL MEETING NIS HOLDS 9TH ANNUAL GENERAL MEETING NIS j.s.c. Novi Sad Shareholders Assembly has held its 9th Annual General Meeting on 27 June 2017 and promulgated the Decision on 2016 profit distribution, dividend

More information

Члан 2. Поједини изрази употребљени у овом правилнику имају следеће значење: 1) акутна референтна доза (у даљем тексту: ARD) јесте процењена

Члан 2. Поједини изрази употребљени у овом правилнику имају следеће значење: 1) акутна референтна доза (у даљем тексту: ARD) јесте процењена На основу члана 52. став 3. Закона о средствима за заштиту биља ( Службени гласник РС, брoj 41/09), Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, уз сагласност Министра здравља, доноси П Р А В И Л Н

More information

МИНИСТАРСТВО ТРГОВИНЕ, ТУРИЗМА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА расписује

МИНИСТАРСТВО ТРГОВИНЕ, ТУРИЗМА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА расписује Влада Републике Србије Министарство трговине, туризма и телекомуникација Сектор за информационо друштво На основу члан 38. став 2. Закона о удружењима ( Сл. гласник РС бр. 51/09, 99/11 - др.закон),члана

More information

ОСНОВНА ШКОЛА МАРКО ОРЕШКОВИЋ УЏБЕНИЦИ ЗА ШКОЛСКУ 2018/ ГОДИНУ ПРВИ РАЗРЕД

ОСНОВНА ШКОЛА МАРКО ОРЕШКОВИЋ УЏБЕНИЦИ ЗА ШКОЛСКУ 2018/ ГОДИНУ ПРВИ РАЗРЕД ОСНОВНА ШКОЛА МАРКО ОРЕШКОВИЋ УЏБЕНИЦИ ЗА ШКОЛСКУ 2018/ 2019. ГОДИНУ ПРЕДМЕТ СРПСКИ СВЕТ ОКО НАС НАЗИВ ИЗДАВАЧА THE ENGLISH BOOK НАСЛОВ УЏБЕНИКА ПИСМО Буквар за први разред основне ; ПРВИ РАЗРЕД Наставни

More information

SPECIFICITY OF POPULATION TRENDS IN VOJVODINA THE 2011 CENSUS

SPECIFICITY OF POPULATION TRENDS IN VOJVODINA THE 2011 CENSUS UDC 314.116(497.113) UDC 314.1(497.113 Novi Sad) DOI: 10.2298/ZMSDN1448471S REVIEW SCIENTIFIC PAPER SPECIFICITY OF POPULATION TRENDS IN VOJVODINA THE 2011 CENSUS SNEŽANA STOJŠIN University of Novi Sad,

More information

Две године заштите: Сведочења узбуњивача

Две године заштите: Сведочења узбуњивача Две године заштите: Сведочења узбуњивача Две године заштите Сведочења узбуњивача који су добили заштиту Агенције за борбу против корупције Уредник: Драгана Матовић Истраживачи: Соња Гочанин, Снежана Ђурић,

More information

ЈП АУТОПУТЕВИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЈП АУТОПУТЕВИ РС

ЈП АУТОПУТЕВИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЈП АУТОПУТЕВИ РС ЈП АУТОПУТЕВИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Управљање, грађење, одржавање и заштиту аутопутева и брзих путева на територији Републике Српске врши Јавно предузеће ''Аутопутеви Републике Српске''. Стратешким плановима

More information

О Д Л У К У о додели уговора

О Д Л У К У о додели уговора Наручилац: Јавно предузеће за урбанистичко и просторно планирање, грађевинско земљиште и путеве ''Градац'' Чачак Адреса: Цара Лазара број 51. Место: Чачак Број одлуке: 516/2016-ЈН Датум: 24.11.2016. године

More information

Употреба информационо-комуникационих технологија у Републици Србији, 2012.

Употреба информационо-комуникационих технологија у Републици Србији, 2012. Саопштење за јавност Република Србија Републички завод за статистику Београд, Милана Ракића 5 телефон +381 11 2412-922 www.stat.gov.rs stat@stat.gov.rs Употреба информационо-комуникационих технологија

More information

Понуда уџбеника за школску 201 4/2015. годину

Понуда уџбеника за школску 201 4/2015. годину Понуда а за школску 201 4/2015. годину Први разред Наставни предмет Назив а Аутор Издавач Цена English Adventure, Cristiana Bruni, starter A - Suzannat Reed Pearson 850,00 English Adventure, Cristiana

More information

На основу члана 45. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 УС, 72/12, 7/14 УС и 44/14),

На основу члана 45. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 УС, 72/12, 7/14 УС и 44/14), ПРЕДЛОГ На основу члана 45. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 УС, 72/12, 7/14 УС и 44/14), Влада доноси СТРАТЕГИЈУ УНАПРЕЂЕЊА ПОЛОЖАЈА

More information

У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 5. ФЕБРУАРА ТЕМА НЕДЕЉЕ: КОРИСТ ИЛИ ШТЕТА ОД ВАКЦИНА? (НЕ)ОПРАВДАН СТРАХ ОД ЦЕПИВА

У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 5. ФЕБРУАРА ТЕМА НЕДЕЉЕ: КОРИСТ ИЛИ ШТЕТА ОД ВАКЦИНА? (НЕ)ОПРАВДАН СТРАХ ОД ЦЕПИВА Ликвидација непостојећих предузећа» страна 6 Наследници траже назад одузету имовину» страна 9 Број 4595, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 5. ФЕБРУАРА 2015. цена 40 динара У ОВОМ БРОЈУ, ШТАМПАНОМ У 12.000

More information

СТАТИСТИКА СТАНОВНИШТВА

СТАТИСТИКА СТАНОВНИШТВА 2014 СТАТИСТИКА СТАНОВНИШТВА POPULATION STATISTICS ГОДИШЊЕ САОПШТЕЊЕ ANNUAL RELEASE ИСПРАВЉЕНО САОПШТЕЊЕ/CORRECTED RELEASE 27. VIII 2015. Број/No. 99/15 РОЂЕНИ И УМРЛИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ BIRTHS AND DEATHS

More information

Р Е Ш Е Њ Е. Број: / У Нишу, године ГРАДСКО ВЕЋЕ ГРАДА НИША ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ ЗАМЕНИК ГРАДОНАЧЕЛНИКА. Проф.

Р Е Ш Е Њ Е. Број: / У Нишу, године ГРАДСКО ВЕЋЕ ГРАДА НИША ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ ЗАМЕНИК ГРАДОНАЧЕЛНИКА. Проф. На основу члана 56. Статута Града Ниша ( Службени лист Града Ниша, број 88/2008 и 143/2016), члана 72. Пословника о раду Градског већа Града Ниша ( Службени лист Града Ниша број 1/2013, 95/2016, 98/2016,

More information

ОДБОЈКАШКИ САВЕЗ ВОЈВОДИНЕ Нови Сад Масарикова 25 тел/факс: 021/ , тр:

ОДБОЈКАШКИ САВЕЗ ВОЈВОДИНЕ Нови Сад Масарикова 25 тел/факс: 021/ , тр: ОДБОЈКАШКИ САВЕЗ ВОЈВОДИНЕ Нови Сад Масарикова 25 тел/факс: 021/47-22-220, тр: 310-6324-59 www.osv.rs osv@osv.rs ПРВЕНСТВО ВОЈВОДИНЕ 2017/2018 - КАДЕТКИЊЕ БИЛТЕН бр. 00 Нови Сад, 20.02.2018. Кадетско првенство

More information

СПИСАК УЏБЕНИКА ЗА ШКОЛСКУ 2018/2019. ГОДИНУ

СПИСАК УЏБЕНИКА ЗА ШКОЛСКУ 2018/2019. ГОДИНУ СПИСАК УЏБЕНИКА ЗА ШКОЛСКУ 2018/2019. ГОДИНУ Други Читанка 2 Миланка Јузбашић, Натали Тркуља Неда Смоловић, Александра Латиница 2 Ивезић Миланка Јузбашић, Натали 2, уџбеник Тркуља 2, радна свеска Миланка

More information

Вансудске активности судија Врховног касационог суда у години:

Вансудске активности судија Врховног касационог суда у години: Вансудске активности судија Врховног касационог суда у 2016. години: Конференције - Конференција Транспарентност и приватност у судским одлукама, у организацији Партнера за демократске промене Србија,

More information

ВРЗ РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ ОДЕЉЕЊЕ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ Посл.бр. К-По 2 48/2010 ТРАНСКРИПТ АУДИО ЗАПИСА

ВРЗ РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ ОДЕЉЕЊЕ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ Посл.бр. К-По 2 48/2010 ТРАНСКРИПТ АУДИО ЗАПИСА РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ ОДЕЉЕЊЕ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ Посл.бр. ТРАНСКРИПТ АУДИО ЗАПИСА Са главног претреса од 30. мартa 2011. године са главног претреса од 30.03.2011.године страна 2/89 ПРЕДСЕДНИК

More information

СПИСАК УЧБЕНИКА ЗА ЩКОЛСКУ 2016/17. ГОДИНУ

СПИСАК УЧБЕНИКА ЗА ЩКОЛСКУ 2016/17. ГОДИНУ СПИСАК УЧБЕНИКА ЗА ЩКОЛСКУ 2016/17. ГОДИНУ ПРВИ РАЗРЕД СРПСКИ ЈЕЗИК Буквар + ЦД Д Милић,Т Митић Радни листпви уз буквар Д Милић, Тијана Митић Нпви лпгпс а)писана слпва,б)штампана слпва Рач пп реч, читанка

More information

Хрватска олуја и српске сеобе

Хрватска олуја и српске сеобе СТАНКО НИШИЋ Хрватска олуја и српске сеобе Београд, 2002. САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР... 2 Први део СРПСКА ДИЈАСПОРА ЧИНИЛАЦ ИЗГРАДЊЕ И БЕЗБЕДНОСТИ ОТАЏБИНЕ УВОД... 4 1. СРБИ У СВЕТУ... 7 Обим и разлози одласка

More information

ВРЗ 0174 ТРАНСКРИПТ АУДИО ЗАПИСА године. РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ ВЕЋЕ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ Пословни број: К.В.

ВРЗ 0174 ТРАНСКРИПТ АУДИО ЗАПИСА године. РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ ВЕЋЕ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ Пословни број: К.В. РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ ВЕЋЕ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ Пословни број: ТРАНСКРИПТ АУДИО ЗАПИСА Са главног претреса од 16.06.2008. године са главног претреса од 16.06.2008. год. Страна 2/115 НАСТАВЉЕНО

More information

Паркинг. NS BIKE први градски бицикл. Витомир вучковић помоћник Градоначелника Новог Сада ИНТЕРВЈУ: Јун 2011.

Паркинг. NS BIKE први градски бицикл. Витомир вучковић помоћник Градоначелника Новог Сада ИНТЕРВЈУ:   Јун 2011. ЛИСТ ЈАВНОГ КОМУНАЛНОГ ПРЕДУЗЕЋА ПАРКИНГ СЕРВИС НОВИ САД Паркинг www.parkingns.rs Јун 2011. Број 13 ИНТЕРВЈУ: Витомир вучковић помоћник Градоначелника Новог Сада NS BIKE први градски бицикл РЕЧ УРЕДНИКА

More information

О Д Л У К У О ДОДЕЛИ УГОВОРА

О Д Л У К У О ДОДЕЛИ УГОВОРА Број:260 Датум: 11.04.2016. Сремска На основу члана 108. Закона о јавним набавкама ( Сл.гласник РС бр.124/2012, 14/15 и 68/15) и Извештаја Комисије о стручној оцени понуде број 256 од 08.04.2016., директор

More information

БИЛТЕН БР. 3 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА ВАТЕРПОЛО САВЕЗ СРБИЈЕ

БИЛТЕН БР. 3 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА ВАТЕРПОЛО САВЕЗ СРБИЈЕ БИЛТЕН БР. 3 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА РЕЗУЛТАТ УТАКМИЦЕ 1/16 КУП-а РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА СЕНИОРЕ У СЕЗОНИ 2017./2018.ГОДИНЕ. Утакмица 1/16, 08.11.2017. године: ВК НАИС ВК ТЕНТ 14 : 3 ДЕЛЕГАТ:

More information

На основу члана 34. Закона о уџбеницима ( Службени гласник РС број:27/2018.) Наставничко веће ОШ Иван Милутиновић доноси следећу О Д Л У К У

На основу члана 34. Закона о уџбеницима ( Службени гласник РС број:27/2018.) Наставничко веће ОШ Иван Милутиновић доноси следећу О Д Л У К У ОШ Иван Милутиновић Београдски пут број 50. С у б о т и ц а Дел. број:01-314 Дана:15.5.2018. година На основу члана 34. Закона о уџбеницима ( Службени гласник РС број:27/2018.) Наставничко веће ОШ Иван

More information

О б р а з л о ж е њ е

О б р а з л о ж е њ е ЈКП ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА АЛЕКСИНАЦ, Петра Зеца број 35 Број : 174 Датум : 06.02.2017.године Врста поступка: Поступак јавне набавке мале вредности На основу члана 108. Закона о јавним набавкама ( Сл.гласник

More information

З А К О Н О ПОТВРЂИВАЊУ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ НАТО ЗА ПОДРШКУ И НАБАВКУ (NSPO) О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ ЛОГИСТИЧКЕ ПОДРШКЕ

З А К О Н О ПОТВРЂИВАЊУ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ НАТО ЗА ПОДРШКУ И НАБАВКУ (NSPO) О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ ЛОГИСТИЧКЕ ПОДРШКЕ З А К О Н О ПОТВРЂИВАЊУ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ НАТО ЗА ПОДРШКУ И НАБАВКУ (NSPO) О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ ЛОГИСТИЧКЕ ПОДРШКЕ Члан 1. Потврђује се Споразум између Владе Републике

More information

Анализа остварености права детета у процесу придруживања Србије Европској унији

Анализа остварености права детета у процесу придруживања Србије Европској унији Анализа остварености права детета у процесу придруживања Србије Европској унији Пројекат се реализује у сарадњи са Београдском отвореном школом, у оквиру програма Цивилно друштво за унапређење приступања

More information

ЗАШТИТА И ОБНОВА ИСТОРИЈСКИХ УРБАНИХ ЦЕЛИНА ПОТРОШАЧКИ ПРОИЗВОД ИЛИ КРЕАТИВНА АКТИВНОСТ?

ЗАШТИТА И ОБНОВА ИСТОРИЈСКИХ УРБАНИХ ЦЕЛИНА ПОТРОШАЧКИ ПРОИЗВОД ИЛИ КРЕАТИВНА АКТИВНОСТ? Проф. др Нађа КУРТОВИЋ ФОЛИЋ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА Резиме ЗАШТИТА И ОБНОВА ИСТОРИЈСКИХ УРБАНИХ ЦЕЛИНА ПОТРОШАЧКИ ПРОИЗВОД ИЛИ КРЕАТИВНА АКТИВНОСТ? Историјске урбане целине могу

More information

ти ћеш Језекиљ, 33:9 1. Увод преговори истинског стероида.

ти ћеш Језекиљ, 33:9 1. Увод преговори истинског стероида. Новa српска политичка мисао Савремени свет Радост Европе Мирослав Н. Јовановић субота, 06. фебруар 2016. Ако ли ти опоменеш безбожника да се врати са свога пута, а он се не врати са свога пута,... ти ћеш

More information

ЗАКОНИ ЖИВОТА ДИМИТРИЈЕ В. ЉОТИЋ. Прво отаџбинско издање г. Србиње - Нови Сад ДОБРИЦА КЊИГА. Србиње - Нови Сад, 2001 САДРЖАЈ

ЗАКОНИ ЖИВОТА ДИМИТРИЈЕ В. ЉОТИЋ. Прво отаџбинско издање г. Србиње - Нови Сад ДОБРИЦА КЊИГА. Србиње - Нови Сад, 2001 САДРЖАЈ ДИМИТРИЈЕ В. ЉОТИЋ ЗАКОНИ ЖИВОТА Прво отаџбинско издање 2001. г. Србиње - Нови Сад ДОБРИЦА КЊИГА Србиње - Нови Сад, 2001 o Уместо предговора o Изгубљени пут o Човек и заједница o Смисао историје o Народна

More information

ПОЗИВНИЦА. за 52. САВЕТОВАЊЕ АГРОНОМA И ПОЉОПРИВРЕДНИКА СРБИЈЕ и ПРВО САВЕТОВАЊЕ АГРОНОМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ПОЗИВНИЦА. за 52. САВЕТОВАЊЕ АГРОНОМA И ПОЉОПРИВРЕДНИКА СРБИЈЕ и ПРВО САВЕТОВАЊЕ АГРОНОМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ПОЗИВНИЦА за 52. САВЕТОВАЊЕ АГРОНОМA И ПОЉОПРИВРЕДНИКА СРБИЈЕ и ПРВО САВЕТОВАЊЕ АГРОНОМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ у организацији Института за ратарство и повртарство из Новог Сада и XLIV СИМПОЗИЈУМ

More information

С обзиром на утврђено, Заштитник грађана упућује свим органима државне управе следећу П Р Е П О Р У К У

С обзиром на утврђено, Заштитник грађана упућује свим органима државне управе следећу П Р Е П О Р У К У РЕПУБЛИКА СРБИЈА ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА 45-194 / 09 Б е о г р а д дел.бр. 4331 датум 25.06.2009. Заштитник грађана је, по сопственој иницијативи, током априла и маја 2009. године обавио истраживање са циљем

More information

Примљено: Орг. Број Прилог /2. Центар за социјални рад Свети Сава Светозара Марковића 41, Ниш

Примљено: Орг. Број Прилог /2. Центар за социјални рад Свети Сава Светозара Марковића 41, Ниш Примљено: 25.02.2016 Орг. Број Прилог 05 01-400/2 Такса Центар за социјални рад Свети Сава Светозара Марковића 41, Ниш ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ЗА 2015. 1 Центар за социјални рад Директор Свети Сава Ниш Зоран Јовић

More information

С А Ж Е Т А К РЕФЕРАТА КОМИСИЈЕ O ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ

С А Ж Е Т А К РЕФЕРАТА КОМИСИЈЕ O ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ Образац 4 Г Г) ГРУПАЦИЈА ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА С А Ж Е Т А К РЕФЕРАТА КОМИСИЈЕ O ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ I - О КОНКУРСУ Назив факултета: Факултет организационих наука Ужа научна,

More information

БИЛТЕН БР. 51 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА ВАТЕРПОЛО САВЕЗ СРБИЈЕ

БИЛТЕН БР. 51 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА ВАТЕРПОЛО САВЕЗ СРБИЈЕ БИЛТЕН БР. 51 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА ЗБИРНИ ПРЕГЛЕД ПЛАСМАНА ЕКИПА НА СВИМ ТАКМИЧЕЊИМА У СЕЗОНИ 2017./2018. ГОДИНУ ПОБЕДНИК КУП РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА СЕНИОРКЕ У СЕЗОНИ 2017-2018. ГОДИНУ ЈЕ:

More information

На основу члана 108. Закона о јавним набавкама директор Дома здравља Др Јован Јовановић Змај Стара Пазова, доноси следећу:

На основу члана 108. Закона о јавним набавкама директор Дома здравља Др Јован Јовановић Змај Стара Пазова, доноси следећу: Посл.бр. 10-17/16/5 дана 14.07.2016. године На основу члана 108. Закона о јавним набавкама директор Дома здравља Др Јован Јовановић Змај Стара Пазова, доноси следећу: ОДЛУКУ О ДОДЕЛИ УГОВОРА О ЈАВНОЈ НАБАВЦИ

More information

Студентски лист. Пефас. Педагошки факултет у Сомбору. Број 2 децембар година I

Студентски лист. Пефас. Педагошки факултет у Сомбору. Број 2 децембар година I Студентски лист Педагошки факултет у Сомбору Број 2 децембар 2016. година I ISSN 2466-4405 ANDORU PAR M AE IL L PR 12 SIGILLUM R 18 EG II 200 ГОДИНА СРПСКЕ УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ У СОМБОРУ 1816 2016. TI SCHOLA

More information

1. Кандидат: др Јелена Радовановић

1. Кандидат: др Јелена Радовановић ИЗБОРНОМ ВЕЋУ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ Одлуком Изборног већа Медицинског факултета у Крагујевцу, број 01-7641/7-10 од 4.11.2009 године, формирана је Комисија за припрему извештаја за избор кандидата

More information

ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЛОЖАЈА ИЗБЕГЛИЦА И ИНТЕРНО РАСЕЉЕНИХ ЛИЦА У ОПШТИНИ ТЕМЕРИН ЗА ПЕРИОД ГОДИНА

ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЛОЖАЈА ИЗБЕГЛИЦА И ИНТЕРНО РАСЕЉЕНИХ ЛИЦА У ОПШТИНИ ТЕМЕРИН ЗА ПЕРИОД ГОДИНА ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЛОЖАЈА ИЗБЕГЛИЦА И ИНТЕРНО РАСЕЉЕНИХ ЛИЦА У ОПШТИНИ ТЕМЕРИН ЗА ПЕРИОД 2013-2016 ГОДИНА Темерин, 18. децембар 2012. САДРЖАЈ страна Увод... Уводна на реч Председника

More information

ШВЕДСКИ СТО НОТЕ И ФУСНОТЕ

ШВЕДСКИ СТО НОТЕ И ФУСНОТЕ Саша Радоњић ШВЕДСКИ СТО НОТЕ И ФУСНОТЕ Нови Сад, 2014. НОТЕ Често се деси да вас људи издају! То је нормално, пошто је човек по својој природи издајица, али кад ово знате, биће вам много лакше наставити

More information

Друга награда за најуспешнији школски лист у Србији

Друга награда за најуспешнији школски лист у Србији 2 Диплома Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Друштва за српски језик и књижевност Србије и Задужбине Милоша Црњанског за нашу Идеју Друга награда за најуспешнији школски

More information

РЕЧ УРЕДНИКА ИНТЕРВЈУ ЧЛАНЦИ СТУДИЈА СЛУЧАЈА

РЕЧ УРЕДНИКА ИНТЕРВЈУ ЧЛАНЦИ СТУДИЈА СЛУЧАЈА ISSN 2217-5938 Број 1 2012 ДОСИЈЕ КОРУПЦИЈА Издавач Топлички центар за демократију и људска права Кнез Михаилова 36/2, Прокупље www.topcentar.org.rs Уредник Драган Добрашиновић САДРЖАЈ РЕЧ УРЕДНИКА ДРАГАН

More information

Република Србија Министарство унутрашњих послова Сектор за ванредне ситуације

Република Србија Министарство унутрашњих послова Сектор за ванредне ситуације Република Србија Министарство унутрашњих послова Сектор за ванредне ситуације Конференција ИПАП Република Србија/ НАТО: Од плана до реализације Београд, 15.09.2015. године Област ванредних ситуација покривена

More information

PROGRAMME AID FOR TRADE - SUPPORT OF TRADE DEVELOPMENT IN SERBIA

PROGRAMME AID FOR TRADE - SUPPORT OF TRADE DEVELOPMENT IN SERBIA СЕМИНАР ЛЕСКОВАЦ ПОДРШКА МСПД У СРБИЈИ РЕАЛИЗАЦИЈА МЕЂУНАРОДНИХ ПРОЈЕКАТА, ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА 06-08. новембар 2012 Стојана Љубића 12, Лековац, Велика сала SEMINAR LESKOVAC SUPPORT FOR SMEs IN SERBIA

More information

Топлички центар за демократију и људска права ЈАВНО О ЈАВНИМ ПОЛИТИКАМА ISBN

Топлички центар за демократију и људска права ЈАВНО О ЈАВНИМ ПОЛИТИКАМА ISBN K Топлички центар за демократију и људска права ЈАВНО О ЈАВНИМ ПОЛИТИКАМА ISBN 978-86-89227-17-8 9 788689 227178 ЈАВНО О ЈАВНИМ ПОЛИТИКАМА ЈАВНО О ЈАВНИМ ПОЛИТИКАМА Издавач Топлички центар за демократију

More information

О ОЦИЛИМА ГРБУ ЗАСТАВИ ОРЛУ. СТОЈНИЋ Мирко

О ОЦИЛИМА ГРБУ ЗАСТАВИ ОРЛУ. СТОЈНИЋ Мирко СТОЈНИЋ Мирко О ОЦИЛИМА ГРБУ ЗАСТАВИ ОРЛУ СТОЈНИЋ Мирко АРХИТЕКТА - ДИЗАЈНЕР Рођен је 9. III 1929. године у Новом Саду. Основну школу и гимназију завршио у Новом Саду. Апсолвирао на Архитектонском факултету

More information

ДОМАЋИ ПРИХОДИ И з в о р н и п р и х о д и Порески приходи

ДОМАЋИ ПРИХОДИ И з в о р н и п р и х о д и Порески приходи ДОМАЋИ ПРИХОДИ, ГРАНТОВИ И ФИНАНСИРАЊЕ ЗА 2009. ГОДИНУ Економски 1 2 3 ДОМАЋИ ПРИХОДИ 1.342.500.000 И з в о р н и п р и х о д и 1.319.365.256 Порески приходи 1.203.512.421 711000 713000 Приход од пореза

More information

Политика као препрека реформама

Политика као препрека реформама Чланци Политика као препрека реформама МИРОСЛАВ ПРОКОПИЈЕВИЋ ИНСТИТУТ ЗА ЕВРОПСКЕ СТУДИЈЕ 28 Фото: Медија центар САЖЕТАК: У Србији је привредна ситуација лоша управо зато што се држава непотребно меша

More information

Универзитет у Нишу Правни факултет МАСТЕР (ЗАВРШНИ) РАД ПРАВО НА АЗИЛ. Тема: дипл. прав. Ниш, година

Универзитет у Нишу Правни факултет МАСТЕР (ЗАВРШНИ) РАД ПРАВО НА АЗИЛ. Тема: дипл. прав. Ниш, година Универзитет у Нишу Правни факултет МАСТЕР (ЗАВРШНИ) РАД Предмет: ПОЛИЦИЈСКО ПРАВО Тема: ПРАВО НА АЗИЛ Ментор: др Дејан Вучетић Ниш, 2013. година Студент: Миленковић Борислав М042/12, дипл. прав. САДРЖАЈ:

More information

Структура студијских програма

Структура студијских програма УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ АДУ, ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА труктура студијских програма НОВИ АД 2010. пецијалистичке струковне студије трана 2 тудијски програм: ПРВА ГОДИНА татус П В ИР ДОН 1 IS001 Ефективни менаџмент

More information

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ И ВИШИХ И ОСНОВНИХ СУДОВА СА ПОДРУЧЈА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ЗА ГОДИНУ

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ И ВИШИХ И ОСНОВНИХ СУДОВА СА ПОДРУЧЈА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ЗА ГОДИНУ Република Србија АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ ИЗВЕШТАЈ О РАДУ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ И ВИШИХ И ОСНОВНИХ СУДОВА СА ПОДРУЧЈА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ЗА 2017. ГОДИНУ РЕПУБЛИКА СРБИЈА АПЕЛАЦИОНИ СУД

More information

Rhapsody of Realities

Rhapsody of Realities Rhapsody of Realities Montenegrin... A DAILY DEVOTIONAL Chris Oyakhilome LOVEWORLD PUBLISHING (Believers LoveWorld Inc.) Unless otherwise indicated, all Scripture quotations are taken from the King James

More information

СТРАТЕГИЈА ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА ГРАДА ЗРЕЊАНИНА У ПЕРИОДУ ОД 2018.ДО ГОДИНЕ

СТРАТЕГИЈА ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА ГРАДА ЗРЕЊАНИНА У ПЕРИОДУ ОД 2018.ДО ГОДИНЕ СТРАТЕГИЈА ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА ГРАДА ЗРЕЊАНИНА У ПЕРИОДУ ОД 2018.ДО 2022. ГОДИНЕ 1 Aвгуст 2018 САДРЖАЈ Уводна реч градоначелника..3 Списак скраћеница...4 Полазиште...5 -

More information

ОБРАЗОВАЊЕ ТРОШАК ИЛИ ИНВЕСТИЦИЈА ЗА ДРЖАВУ ***

ОБРАЗОВАЊЕ ТРОШАК ИЛИ ИНВЕСТИЦИЈА ЗА ДРЖАВУ *** Др Љубица Николић, * Редовни професор Правног факултета, Универзитет у Нишу Др Александар С. Мојашевић, ** Доцент Правног факултета, Универзитет у Нишу стручни чланак doi:10.5937/zrpfni1673201n UDK: 338.23/.24:37

More information

Легенде Београдског универзитета

Легенде Београдског универзитета Универзитет у Београду Универзитетска библиотека Светозар Марковић у Београду Легенде Београдског универзитета Војин Матић 1911 1999 Каталог изложбе БЕОГРАД 2008 Легенде Београдског универзитета коло 2

More information

СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ ШКОЛСКА 2015/2016. ГОДИНА SECONDARY EDUCATION SCHOOL YEAR 2015/2016

СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ ШКОЛСКА 2015/2016. ГОДИНА SECONDARY EDUCATION SCHOOL YEAR 2015/2016 БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА BOSNIA AND HERZEGOVINA СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ ШКОЛСКА 2015/2016. ГОДИНА SECONDARY EDUCATION SCHOOL YEAR 2015/2016 Број: No: 15 СТАТИСТИЧКИ БИЛТЕН STATISTICAL BULLETIN Бања Лука Banja Luka

More information

Извештај о политичким правима српског народа у региону

Извештај о политичким правима српског народа у региону Извештај о политичким правима српског народа у региону ИЗВЕШТАЈ О ПОЛИТИЧКИМ ПРАВИМА СРПСКОГ НАРОДА У РЕГИОНУ, 2009. Издавач Напредни клуб, (Удружење грађана), Захумска 23Б/86, 11 000 Београд, Србија,

More information

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ 21. јун 2013. године Центар за заштиту потрошача ФОРУМ Ниш Ул. Цара Душана бр. 54, Душанов базар, Купола, други спрат локал бр. 220, 18.000 Ниш тел. 525 040 www.forum-nis.org.rs,

More information

СТРУКТУРА СТАНДАРДА СИСТЕМАМЕНАЏМЕНТАКВАЛИТЕТОМ

СТРУКТУРА СТАНДАРДА СИСТЕМАМЕНАЏМЕНТАКВАЛИТЕТОМ 1 СТРУКТУРА СТАНДАРДА СИСТЕМАМЕНАЏМЕНТАКВАЛИТЕТОМ 2 ПРИНЦИПИ МЕНАЏМЕНТА КВАЛИТЕТОМ 3 ПРИНЦИПИ МЕНАЏМЕНТА КВАЛИТЕТОМ 4 ПРИНЦИПИ МЕНАЏМЕНТА КВАЛИТЕТОМ Edwards Deming Не морате то чинити, преживљавање фирми

More information

Вјештине презентације и односи са медијима. Представљамо партнере. Агенција за односе са јавношћу Prime Communications

Вјештине презентације и односи са медијима. Представљамо партнере. Агенција за односе са јавношћу Prime Communications Јачање система социјалне заштите и инклузије дјеце у БиХ БИЛТЕН Број 8, децембар 2010. године Садржај: У овом броју доносимо: Мостар и Бијељина: Дјеца и одрасли заједно представили резултате свога рада

More information

2. Прикључак воде 1 ком

2. Прикључак воде 1 ком Институт за ратарство и повртарство Нови Сад Број: 13-53/1349-4 Датум:08.05.2017. Нови Сад У складу са чланом 63.став 1. Закона о јавним набавкама, достављамо измене конкурсне документације јавне набавке

More information

од Косова обрађени из ЕУ и

од Косова обрађени из ЕУ и Новa српска политичка мисао Политички живот Србија на трулој европској дасци Мирослав Н. Јовановић уторак, 20. јануар 2015. Борио сам се и то је довољно. Победа је у Божијим рукама. Ђордано Бруно 1. Увод

More information

NATO, US concerned over Kosovo plan to create regular army

NATO, US concerned over Kosovo plan to create regular army LIBERTY.СЛОБОДА Година LXV Бр. 2157 10. март 2017 ISSN 0037-6868 V0L. 65 No. 5 March 10, 2017 SLOBODA Орган Српске народне одбране у Америци The official publication of the Serbian National Defense Council

More information

Оправослављење идентитета српске омладине

Оправослављење идентитета српске омладине УДК 316.344.32-053.6:271.2(497.11) 316.74:2(497.11) Оригинални научни рад Мирослава Малешевић Етнографски институт САНУ, Београд eisanu@sanu.ac.yu Оправослављење идентитета српске омладине У раду се разматрају

More information

Универзитет у Новом Саду ПОДАЦИ И БРОЈКЕ ИЗВЕШТАЈ О РАДУ И АКТИВНОСТИМА НА УНИВЕРЗИТЕТУ У НОВОМ САДУ У ГОДИНИ

Универзитет у Новом Саду ПОДАЦИ И БРОЈКЕ ИЗВЕШТАЈ О РАДУ И АКТИВНОСТИМА НА УНИВЕРЗИТЕТУ У НОВОМ САДУ У ГОДИНИ Универзитет у Новом Саду ПОДАЦИ И БРОЈКЕ ИЗВЕШТАЈ О РАДУ И АКТИВНОСТИМА НА УНИВЕРЗИТЕТУ У НОВОМ САДУ У 2012. ГОДИНИ 2 Подаци и бројке 2012 Универзитет у Новом Саду ПОДАЦИ И БРОЈКЕ 2012. Извештај о раду

More information

Мастер студије Смер: Рачуноводство и ревизија

Мастер студије Смер: Рачуноводство и ревизија ФИНАНСИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ И МЕЂУНАРОДНА РАЧУНОВОДСТВЕНА РЕГУЛАТИВА Мастер студије Смер: Рачуноводство и ревизија Информације о предмету Предавања: проф. др Љиљана Дмитровић Шапоња Вежбе: др Сунчица Милутиновић

More information

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА XCIV- Бр. 2 YEAR 2014 TOME XCIV - N о 2

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА XCIV- Бр. 2 YEAR 2014 TOME XCIV - N о 2 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА 2014. СВЕСКА XCIV- Бр. 2 YEAR 2014 TOME XCIV - N о 2 Оriginal Scientific papers UDC: 338.48(479.6) DOI: 10.2298/GSGD1402031L

More information