Српска дијаспора је виртуелна Србија, односно друга Србија расејана широм планете. Опширније на 12,13,14 страни.

Transcription

1 Српска дијаспора је виртуелна Србија, односно друга Србија расејана широм планете. Опширније на 12,13,14 страни.

2 РЕЧ УРЕДНИКА Поштовани читаоци! Пред Вама је шести број часописа Serb World Magazine намењен српској заједници у Великој Британији али и целој српској дијаспори. Позивамо Вас да својим коментарима и активним учешћем допринесете развоју часописа. EDITORIAL Dear readers! We are delighted to present the sixth issue of the Serb World Magazine dedicated to Serbian community in the UK, but also throughout the whole Serbian diaspora. We invite you to participate, with your comments and active discussion, in development of the magazine. ПОДРЖИТЕ ЈЕДИНИ ШТАМПАНИ МАГАЗИН НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ У ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ! Главни уредник / Chief editor Ilija Ćalina Заменик уредника I / Deputy editor I Georgina, London Заменик уредника II / Deputy editor II Dragan Macura, London Lector for Serbian language Nenad Ševo Lector for English language Dragan Čizmić Дописници / Correspondents Fr Milun S. Kostić, London Fr. Alexey, Moscow Goran, Chicago Nenad Radomirović, Gračanica Gordana Bulajić, Novi Sad Lidija Lagrini, Amsterdam Ana, Dusseldorf Stefan, Vienna Nikola, Buenos Aires Copies: 500 UK/ EU Size: A4, 28 pages, Paper: 130gsm, Paper type: Gloss, Colour Порука уредника Илије Ћалине Пут наде, љубави, међусобне помоћи, очувања српског језика, националног јединства и националне свести, искреног патриотизма и Светосавске вере је Заветни пут, Христов пут.

3 Наслови / Titles Страна Page БОЖИЋНА ПОРУКА ОЦА ГОРАНА Протојереј ставрофор Горан Спаић, старешина храма Светог Саве у Лондону 4,5 ДОЛАРИЗАЦИЈА ЈЕЗИКА 6,7 "На кафи са..." Милошем Милисављевићем Српски сити клуб, Лондон The Christian Heritage of Kosovo and Metohija The Historical and Spiritual Heartland of the Serbian People Учитељски кутак 6 ствари које деца не желе од вас за Нову годину Serbian Teacher Online -Lidija Novaković Lagrini 11 ЉУДИ ГОВОРЕ ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ 11 Српска дијаспора је виртуелна Србија, односно друга Србија расејана широм планете. Ове европске земље су још увек монархије, ово су њихови владари! У овом броју ћемо Вам представити КРАЉЕВИНУ НОРВЕШКУ И КРАЉЕВИНУ ШВЕДСКУ 12,13,14 15,16 СРБИ У ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ Интервју са Ивана Стојановић : Упорношћу до циља! Од Србије до Бразила Европа се одриче Бога У Великој Британији је забрањена молитва «Оче наш» ИНТЕРВЈУ Борис Малагурски: Отпор је ствар здравог разума 17,18, ALBANCI SE SPRDAJU SA SIMBOLIMA KOSOVA: Ovo su nova zastava i grb I himna 24 НЕБО КОЈЕ ТРАЖИМ... Георгина 25 Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation 26 3

4 БОЖИЋНА ПОРУКА ОЦА ГОРАНА Протојереј ставрофор Горан Спаић, старешина храма Светог Саве у Лондону У име Оца и Сина и Светога Духа Ниједан догађај на земљи и у историји рода људског није изазвао такво дивљење човечанства као Рођење Господа и Спаситеља Исуса Христа. Бог Творац и Сведржитељ, који је у почетку створио небо и земљу, целокупну видљиву и невидљиву стварност, бескрајни свемир и сићушни атом, у делу потпуног смирења и љубави, рађа се на земљи. Господ узима обличје слуге. Потресла се цела васељена, Творац постаје тваран; Бескрајни и Вечни, понижава себе поставши човек. Неописани и неописиви облачи се у нашу људску природу преко Пресвете Богородице Марије, најчистије душе која је икад живела и коју је човечанство принело своме Творцу. Силом Светоха Духа Пречиста је зачела и на свет донала Исуса, чије нам име, Спаситељ, открива ко је Он и зашто је дошао у свет. И анђели су зачуђени неизрецивом тајне а грешни човек пред њом стоје неми као риба. Али он није дошао да би се анђели и људи дивили том прекрасном Чуду и Љепоти већ да нам покаже ко смо ми људи и шта смо. Да нам открије тајну рађања и живота који Бог дарује изобилно као вечну радост у Царству Небеском. Пред овом Протојереј ставрофор Горан Спаић, тајном сваки од верника треба да стане и старешина храма Светог Саве у Лондону овог Божића, и да у Витлејемској светлости постави себи животно важна питања и на њих молитвено потражи и пронађе искрене одговоре. Зашто се Бог родио на земљи? Какве нам је то дарове и науку оставио, шта то за мене и мој живот конкретно значи? Рађа ли се по нужности или нам слободно долази из љубави? Безброј питања, свако од њих распиње наше биће и иште одговор као вазух који удишемо. Можемо ли наћи одговор на питања живота и смрти, радости и туге, смисла и правде, пријатељства и родитељства, љубави и мржње, ако их тражимо изван Бога, мимо Богомладенца Христа. Не можемо драга браћо и сестре јер се у нашем Прволику Христу чувају све тајне и крију одговори на сва жеравична питања.на првим страницама Библије читамо да нас је Бог створио као украс и круну целе творевине јер кад је све остало створио приступио је стварању човека. Али као да Бог размишља и саветују се Три Лица Свете Тројице и каже: створимо човека по образу Нашем и по подобију Нашем. И створио је Господ Бог човека из праха земаљског и дунуо је у њега дух живота, односно уткао у њега као честицу Свог Божанског Бића. Грехом је човек отпао од Бога и удаљио се од њега, међутим није Бог оставио своје вољено биће већ је дошао у свет и рођењем започео домострој о спасењу човека и целе творевине. Богомладенаца су Христа пророци у старини назвали Емануил шти значи са нама Бог, а пред запањеним од чуда витлејемским пастирима анђели запеваше Слава на висини Богу и на земљи Мир, међу људима добра воља.

5 БОЖИЋНА ПОРУКА ОЦА ГОРАНА Протојереј ставрофор Горан Спаић, старешина храма Светог Саве у Лондону Али овај небески мир који нам Христос дарује рођењем од Дјеве значи опет отворена рајска врата и премоштен дубоки амбис између творца и творевнине.узевши на себе човеково тело Господ га је уздигао изнад анђела, обукао га у славу већу него што је имао на почетку, пре Адамовог посрнућа у рају. Божић је најрадосни празник јер Господ је показао највећу љубав према човечанству пославши Свог Јединородног Сина да би се Он родио у пећини, живео међу злобним и окрутним људима, да би трпео разна срамоћења и на крају смрт на Крсту ради нашег спасења. Убрзо по рођењу Господ са Мајком и Праведним Јосифом бежи у Египат од гнева цара Ирода који је тражио да га погуби. У своме бесу и лудилу погубио је децу у Витлејему и околини надајући се да ће погубити новорођеног Цара Мира. Ови догађаји по рођењу Богомладенца показују да се наша борба за спасење по земаљској неправди наставља али сада потпуно наоружани благодаћу да се боримо против зла. Господ је бекством у Египат постао избеглица далеко од своје отаџбине показавши да је свугдје земља Господња али још више да је тек на небу наша истинска отаџбина. Сваку жртву поднео је Господ овде на земљи желећи да ми макар мало осетимо вредност и радост жртвовања у којима се крије истински духовни живот, у коме надилазимо нашу природну себичност. По примеру самог Господа престајемо да живимо само за себе и почињемо живети за друге у чему се налази и наше спасење. Честитајући вам, драга браћо и сестре, долазећи најрадоснији празник Божић од срца вам желим да се за њега истински припремате, постом и искреним покајањем, сузама због својих грехова и свакодневних преступа. Заблагодаримо Спаситељу нашем, Који је дошао на земљу као слуга, радник и дрводеља и не тугујмо кад нам Господ пошаље невоље и болести, јер је то трновит пут којим је Он ходио од рођења до Голготе, али то је пут који нас узводи ка небу. Ако се за празник Божића подвигом припремамо тада ће радост Божића засијати у срцима нашим, у породицама и народу нашем засијаће Сунце правде а у цркви ће се источити изобиље Духа Светога да се њиме напоји сваки који се поклања Богомладенцу Цару Мира. Јер ћемо најпре на Светим Литургијама причешћујући се самим Телом и крвљу Христовом и сместити га заувек у срце своје. Позивам вас и молим да у највећем реду и у поретку љубави, Божићних дана славите долазак Спаситаља у својим парохијским црквама и да том радошћу испунимо и породична огњишта. С вером у Христа-Сунце Правде, и у Вашу веру и љубав драга браћо и сестре, честитам вам најрадоснији хришћански празник Христова Рођења, МИР БОЖИЈИ-ХРИСТОС СЕ РОДИ!!! У Лондону, о Божићу 2015.године Протојереј ставрофор Горан Спаић, старешина храма Светог Саве у Лондону Црква Светог Саве 89 Lancaster Road London W11 1QQ Распоред богослужења Света Литургија сваке суботе, недеље и празником почиње у часова 5

6 ДОЛАРИЗАЦИЈА ЈЕЗИКА Ова појава је одраз површности потрошачког менталитета финансијски и интелектуално осиромашеног друштва у транзицији. Раслојавањем српског језика на функционално-дисциплинарном нивоу настају језици струка и наука (банкарства, финансија, медицине, права, спорта...). Њихова лексика чини саставни део свеукупног лексичког фонда српскога језика, a у односу на општи језик они су маркирани својим лексичко-семантичким средствима, пре свега терминологијама. Језик банкарства и финансија један је од најистуренијих језика струка и наука. Лексика овог регистра не припада затвореном систему термина, она је отворена ка општем лексичком фонду српског језика због своје природе и ширине употребе. Присутна је у комуникацији не само лица из струке, већ и у темама којима се баве сви корисници језика (нпр. кредити, платни промет, картице, финансијска криза, улагања, берза, осигурање...). Анализа овог језика струке и науке показала је да он представља неуређен скуп нестандардизованих термина формираних углавном на основу преузимања лексике из енглеског језика. Установљено је постојање инерцијске синонимије и велике недоследности при адаптацији англицизама. Инерцијска синонимија, заснована на увозу неологизама англицизама (еуфемистички названих интернационализмима) у српски стручни регистар, састоји се из преузимања енглеских речи и њихове паралелне употребе са постојећим лексемама српскога језика које већ испуњавају семантичке задатке у нашем језику струке. Ови неологизми углавном су настали пресликавањем или преписивањем облика из енглеског језика и називају се очигледним и сировим англицизмима. То су искључиво обличке, а не садржинске иновације; оне доносе синонимију као непожељну појаву у језик струке и нису терминолошки дублети. Комуникацију међу стручњацима и лаицима беспотребно компликују. Такође, увезени неологизми-англицизми својим настанком не доприносе активирању творбеног потенцијала српскога језика. Неретко из употребе истискују постојеће српске речи. Поврх свега, готово искључиво су писани латиницом (често у изворном енглеском облику), те више представљају англосрпски и енглески, него српски језик. Укратко, за њих можемо рећи да су објективно непотребне речи у српском језику. Центар светских финансијских догађања данас су САД у њима настају нови банкарскофинансијски производи, а енглеским језиком се ти производи и појаве именују. Уз то, енглески језик јесте и језик америчког долара синонима за богатство и моћ. Доларизацијом језика струке и науке, дакле, сликовито можемо назвати социолингвистичку појаву неумереног преузимања англицизама у српски језик банкарства и финансија са статусно-струковним циљем пресликавања наводно престижнијег англо-америчког културолошко-језичког обрасца у српски језик и друштво уопште. Ова појава је одраз површности потрошачког менталитета финансијски и интелектуално осиромашеног друштва у транзицији.

7 Међутим, да ли ће нам енглески у српском језику банкарско-финансијске струке донети благостање само зато што ћемо искључиво њиме именовати појмове из ове области? Да ли се немар према очувању српског језика струке, како од стране лица из банкарско-финансијског сектора, тако и српског државнолингвистичког врха, може оправдати изговором како нема времена, средстава и стручњака да се овим послом баве? Ако су одговори на ова питања потврдни, време је да се уместо српског језика и ћирилице у језик струке и науке уведе енглески језик. Да нам свима буде лакше, лепше и просперитетније. Опредељени за чување свог језика, подсећамо на кораке који воде ка стварању квалитетног језика струке: а) попис и систематизација лексичког фонда језика банкарства и финансија; б) утврђивање општег начела о формирању термина (без језичког чистунства уз прихватање објективно потребних и изостављање објективно непотребних англицизама и уважавање препорука водећих светских организација за терминолошку стандардизацију); в) формирање нормативног тела (састављеног од лингвиста и стручњака из банкарско-финансијске струке) које ће на институционализован и професионалан начин стварати српску терминологију струке; г) лексикографска кодификација стандардизоване терминологије у смислу израде квалитетног дескриптивно-нормативног речника; д) доследна примена нормиране терминологије. Др Александар Вулетић Професор на Универзитету Унион Никола Тесла, Београд 7

8 "На кафи са..." Милошем Милисављевићем Српски сити клуб из Лондона наставља успешну сарадњу са амбасадом Републике Србије у Великој Британији организацијом новог издања "На кафи са..." на ком су угостили директора и оснивача компаније "Strawberry energy" Милоша Милисављевића. Стартап компанија Strawberry energy основана је пре четири године када је њихова иновација Strawberry Tree, први јавни соларни пуњач за мобилне уређаје на свету проглашена најбољом на такмичењу Европске комисије у Бриселу. Након успешних такмичења и постављања соларних клупа у бројним земљама, компанија је поставила и прве паметне" соларне клупе у пословној четврти у Лондону. Најновији успех представља избор градоначелника британске престонице, Бориса Џонсона који је у своју званичну делегацију уврстио Strawberry energy,, заједно са још 15 стартапова, у Израелу представе технолошке потенцијале Лондона. До сада су у овом граду поставили пет соларних клупа које поред услуге бесплатног пуњења мобилних уређаја и таблета, нуде и информације о температури, нивоу загађења, буке и влажности ваздуха. На догађају који је испред Српског сити клуба водио Стефан Стојадиновић, Милош је, између осталог, говорио о почецима и тиму иза компаније, досадашњим успесима и искуству у Лондону, о концепту паметни градови", као и плановима за будућност. Одушевљени смо реакцијом јавности у Лондону и с обзиром на развој наших преговора са новим клијентима, очекујемо ускоро још 15 инсталација. Наше Strawberry Паметне клупе део су модерног паметног града који брине о својим грађанима и њиховим новим потребама. Овај иновативни урбани мобилијар намењен је како јавним просторима у власништву града као што су тргови и паркови, тако и јавним просторима у приватном власништву, као што су пословни и тржни центри, универзитети и слично", рекао је Милош Милисављевић. Задовољство нам је да организовањем дружења са Милошем Милисављевићем, испред Strawberry energy компаније, имамо фантастичну прилику да нашим члановима, али и шире, укажемо на изузетно талентоване појединце из Србије. Врло смо поносни на то што имамо могућност да дискутујемо о позитивној страни Србије и причи која је остварила изузетан успех у Великој Британији. Надамо се да ће Милошев пример подстаћи друге талентоване и вредне људе да не одустају", истакли су организатори догађаја. Српски сити клуб најављује наставак овог успешног серијала који према позитивним утисцима чланова добија све већи значај, а истиче потенцијале клуба као споне између професионалаца у Србији и Великој Британији и институција и приватног сектора у ове две земље, али и шире. Серија догађаја "На кафи са..." Одржавају се од године и до сада је Српски сити клуб организовао девет гостовања. Циљ серијала је да се чланству Клуба и свим заинтересованима представе најуспешнији професионалци из Србије који раде у Великој Британији и Србији, како би се боље упознали са тренутним дешавањима у области из које долазе. Приредио: Илија Ћалина Извор:

9 The Christian Heritage of Kosovo and Metohija The Historical and Spiritual Heartland of the Serbian People "This book on Serbia s Christian Heritage in Kosovo and Metohija, its heartland in medieval times and through Ottoman domination, is intended to introduce to a wide reading public the oldest and richest treasury of Serbian medieval history and culture. Its authors are leading specialists in the fields in which they write, so readers may place complete reliance on the factual accuracy of the material." The editor and publisher have the fervent hope that today s peoples in Kosovo and Metohija will be able to begin their discussions not from what divides them but from what unites them, emphasizing in positive and constructive ways the areas in which a Serbo-Albanian ethnic symbiosis has existed. This book invites all to consider their differences in the light of history and of the future."" What do other say? The lovely and learned volume, 'The Christian Heritage of Kosovo and Metohija' is a wonderful addition to the Dumbarton Oaks Research Library, where it will be used and appreciated by many scholars. - Deb Stewart, Dumbarton Oaks Research Library, Washington, DC This book is the best proof that Kosovo is Serbian. - Metropolitan John of Pergamon (Zizioulas) 'The Christian Heritage of Kosovo and Metohija' is a rare and extraordinary achievement. - Archbishop Demetrios of America (New York) We are very pleased to have a copy of this high-quality publication, outlining the spiritual and artistic heritage of the Serbian Orthodox Church. It will be added to our reference collection, where I am certain many of our students and faculty will make use of the ready access to it. - Archimandrite Joachim Cotsonis, Holy Cross Greek Orthodox School of Theology This is a book that buys you at first sight. - Nikola Selaković (Minister of Justice in the Serbian Government, Belgrade) This book is our passport to the world. - Živojin Rakočević (Pristina) It is indeed a magnificent production, of value equally because of the interesting text and of the fine illustrations. Congratulations are due to all who have collaborated to produce such an impressive volume. - Metropolitan Kallistos Ware This book deserves an award on Frankfurt Book Fair.- Manolis Velitzanidis ( Indiktos", Athens) The Christian Heritage of Kosovo and Metohija is a superb production and will surely establish itself as the definitive record of the churches and monasteries of Kosovo. The contents are highly relevant to my own work on the Athonite diaspora and I can assure you that I shall be putting the book to good use. - Dr Graham Speake (Chairman, "Friends of Mount Athos") By this capital work of great significance the Serbian people is presented to the world in the light of its spiritual and cultural creativity and statesmanship in Kosovo and Metohija. - Prof. Dr Radmila Milentijević (New York) The best book ever published in Serbia. - Prof. Dr Dušan T. Bataković (Belgrade) Order the Book Published by SEBASTIAN PRESS BLAGO Fund Serbica Americana The Episcopal Council of the Serbian Orthodox Church in North and South America 9

10 Учитељски кутак 6 ствари које деца не желе од вас за Нову годину Сви родитељи ових дана размишљају о томе шта њихова деца желе за Нову годину. Међутим, можда је још важније подсетити се шта не желе. Ево наше листе предлога за избегавање: 1.Да их током празничних дана вучете по тржним центрима Предпразничне набавке, куповине поклона, махнито јурење са распродаје на распродају нема горег кошмара за децу. Све време морају да ходају тамоамо, ништа не смеју да дирају најбоље да и не говоре јер ви вршите силне математичке операције у глави, рачунајући колико ће износити која рата или колико вам је новца преостало на картици. А кад се коначно довучете кући, ви сте потпуно исцрпљени и још мање желите да вас деца гњаве. 4. Да даривање претворите у формалност Спискове захтева, услова и жеља и преговарање на високом нивоу оставите за канцеларију. Празнично даривање није трансакција, а није ни обавеза па немојте својим држањем да га деци представите таквим. Научите децу да се поклони не траже, већ се примају са захвалношћу. Избегавајте на сваки начин разговоре на ову тему пре самог чина поклањања и пружите деци прилику да искусе ишчекивање, изненађење и захвалност. 2.Да им дарујете баш оно што су тражила Ако се под јелком нађу само поклони које су деца сама тражила или показала да желе, опет имате случај испуњавања обавезе, јер такви поклони од родитеља не захтевају ништа више посвећености него што то захтева отварање новчаника на каси. Пробајте да откријете шта би друго деца могла да пожеле, да нису била непрестано бомбардована рекламним спотовима за једне те исте актуелне играчке. Покушајте и да им проширите интересовања, даривањем нечега што нису имала прилику да открију сами, а што им је довољно блиско да их привуче и обрадује. 5. Да им натрљавате на нос колико сте се истрошили на поклоне Ако сте већ одлучили да купите детету скуп поклон, нека то буде зато што ви то желите и можете, а не зато што вам га је дете изнудило на неки начин. Самим тим, нећете после ни користити сваку прилику да му кукате како сад немате пара, како је незахвално или како сте се толико истрошили, а сада се не игра са тим. Још је горе ако се пред дететом упоређујете са другим родитељима, доказујући како сте ви бољи јер сте дигли два кредита за поклоне и како треба да је срећно што вас има. 3. Да од стана направите музеј Једна од највећих радости за децу је кићење јелке и стана. Немојте себи поставити толико високе стандарде што се новогодишњег украшавања тиче па да би због тога децу морати да искључите из процеса кићења или да занемарите њихове креативне идеје и предлоге. Заборавите на јелке из часописа и савршене аранжмане. Последње што ће усрећити ваше дете је да скрштених руку гледа како ви уз помоћ насиних рачунара и сателитског навођења качите сваку стаклену куглу на идеалну позицију. 6. Да их оставите у новогодишњој ноћи у потрази за бољим друштвом Ако мислите да сте испунили обавезу према деци тиме што сте их затрпали играчкама, украсили стан, напунили фрижидер соковима, укључили ТВ и обезбедили одраслу особу која ће их надзирати, пропустили сте да урадите све што је важно. Кад већ верујете да ће се тако сјајно провести, зашто ви онда тражите бољи провод? Не потцењујте мале радости и породичне тренутке децу ће то повредити, јер ће мислити да их не схватате озбиљно, као ни сам овај празник. Приредила: Гордана Булајић

11 Serbian Teacher Online 'Online learning of Serbian language is efficient and saves your time.' - L. N. Lagrini Learn Serbian online with experienced Serbian teacher Lidija Novaković Lagrini. Lessons for adults or children, in Serbian and English language. Age-appropriate books and proved method of teaching. Професорка српског језика, Лидија Новаковић Лагрини, предаје српски језик преко интернета. Часови су за одрасле или за децу, на енглеском и српском језику. Наставни материјал је прилагођен узрасту, а професорка има доста искуства са овом методом подучавања. SERBIAN TEACHER ONLINE - CONTACT For all your questions and making an appointment available addresses are: learnserbianviaskype@gmail.com Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа. У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна. Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство Ако желите да приступите чланцима у текућем или претходним бројевима на овом сајту, потребно је да уплатите годишњу донацију од $ Годишња донација за класично издање (на папиру), за четири књиге у боји, на 150 страна, када часопис излази појединачно или за две књиге на 320 страна, на српском и енглеском језику, када излази као двоброј, са поштарином, донира се са $100. Кликните на PayPal дугме да би сте упплатили донације. Своју подршку и помоћ часопису Људи говоре можете пружити ако постанете: 1. Задужбинар (онај ко дарује штампање броја у коме се пише о његовом задужбинарству, а име му се појављује у списку задужбинара у сваком броју оба издања); 2. Члан Фонда (онај ко дарује донацију вишу од годишње донације име му се појављује у списку чланова Фонда часописа у сваком броју оба издања); 3. Донатор у годишњим ратама (онај ко уплати годишњу донацију име му се појављује у списку донатора у сваком броју оба издања). Задужбинари, чланови Фонда и донатори у годишњим ратама постају чланови Клуба Људи говоре, који се бави искључиво организовањем културних догађаја. ДАРУЈТЕ ЧАСОПИС ЉУДИ ГОВОРЕ ДА БИ МОГАО СЛОБОДНО И ТРАЈНО ГОВОРИТИ! 11

12 Српска дијаспора је виртуелна Србија, односно друга Србија расејана широм планете. Српска дијаспора је виртуелна Србија, односно друга Србија расејана широм планете. Како је настајала, нестајала и опстајала српска дијаспора, објаснићемо у наставку текста. Снагу српске нације чини, како Матица са укупним природним и друштвеним ресурсима и историјским наслеђима, тако и свеукупна биолошко-умна енергија и економска моћ српског народа независно на коме се делу планете налази. Управо због тога, српску дијаспору треба и посматрати као интегрални део свеукупног српског корпуса. Степен његове кохезије увек је у сразмери са друштвено-економским приликама и политиком у Матици, односно са снагом њених конститутивних чинилаца. Настајање Српске дијаспоре. Од почетка исељавања па до данашњих дана бележена су само масовна исељавања, а стихијска и појединачна исељавања остајала су и не примећена па нису ни записана. Зато ћемо се и у овом тексту фокусирати само на масовне таласе исељавања. 1. И с е љ а в а њ а п о с л е К о с о в с к о г б о ј а. Одма после Косовског боја уследиле су турске одмазде и велики зулуми који су натерали српски народ на масовно исељавање. Тај егзодус трајао је десетинама година, а нарочито се интезивирао после пада Смедерева и Српске деспотовине 1459 године. Бежећи испред злочина, Срби су напуштали своја огњишта само да би сачували голе животе. 2. И с е љ а в а њ е г о д и н е. Друго масовно исељавање десило се из истоветних разлога као и прво. Тада је Пaтријарх Арсеније Трећи Чарнојевић године године, пред најездом турских злочина, повео део српског народа на север. Његова намера није била да се тамо Срби стално населе, већ да се биолошки сачувају и да отуда крену у ослобађање својих огњишта. Нажалост, турска моћ је све више јачала на Балкану па су тамо Срби заувек и остали. Задржали су се у северним деловима данашње Војводине, а највише у јужним деловима Мађарске, претежно у регији око Сент Андреје. Од тада па до данашњих дана у тој регији асимилирано је преко 98 одсто српског народа. 3.И с е љ а в а њ е д о г о д и н е. После Аустријско-Турског рата до године у коме су и Срби учествовали на страни Аустрије у борби противу Турака уследила је турска одмазда. Правили су стравичне злочине над српским народом па је то приморало Србе на ново исељавање из своје Матице. Тако долази до трећег таласа масовног исељавања под вођством Патријарха Арсенија Четвртог.

13 Настајање Српске дијаспоре 4. И с е љ а в а њ е у XVIII в е к у п о з н а т о п о д и м е н о м,,п у т н а и с т о к Ново масовно исељавање Срба у XVIII веку, познато под именом Пут на исток, опет је проузрочено турским злоделима. Због неподношљивих злочина, Срби су породично напуштали своја огњишта само да би сачували животе. Прву групу исељеника предводио је године пуковник Јован Хорват, а другу групу године генерал Јован Шевић и пуковник Рајко Прерадовић. Населили су се на просторе данашње Украјине и Русије. И ово је био пут без повратка.сеоба је било и после Првог Српског устанка, али се не могу окарактерисати као масовна исељавања. 5. И с е љ а в а њ а к р а ј е м XIX и п о ч е т к о м XX в е к а. Крајем деветнаестог и почетком двадесетог века дошло је до петог масовног исељавања Срба које се разликује од пређашњих, јер је уследило искључиво из економских разлога. Углавном, у овом таласу Срби су се исељавали из пасивних динарских предела Херцеговине, Лике, Босанске Крајине и Црне Горе. Пут их је водио у САД, Канаду и Јужну Америку. 6. И с е љ а в а њ е з а в р е м е Д р у г о г с в е т с к о г р а т а. Ново масовно исељавање десило се у току Другог светског рата и непосредно у поратним годинама и то искључиво из политичких разлога. Због неслагања са комунистичким режимом Срби су се исељавали у западне земље и тако је настала бројна политичка емиграција. 7. Е к он о м с к а е м и г р а ц и ј а од д о г о д и н е. Велика економска емиграција уследила је у периоду од до године када су Срби одлазили на привремени рад и то претежно у земље Западне Европе. 8. И с е љ а в а њ е о д д о г о д и н е. Ново масовно исељавање десило се, у периоду од до године, због тешког живота под суровим санкцијама које су уведене нашој земљи, као и због бујања грађанског рата на просторима бивше СФРЈ. У овом таласу највише се присилно иселио Срба из Хрватске и Босне и Херцеговине. Тамо је, уз помоћ западних сила, проведен право етничко чишћење од стране тамошњег већинског народа. 9. И с е љ а в а њ е п о с л е г о д и н е. Нажалост, због немогућности обезбеђења егзистенције, исељавање се наставило и после промене власти и друштвено-економског система године и оно још увек траје. Углавном одлазе млади и школовани стручњаци чији се одлазак интезивирао у последње три године. Стално осипање и губљење тог биолошко-умног блага не може се ничим надокнадити. Овакав одлив младих и школованих људи у свету познат под именом браин-драин - катастрофално ће се одразити на економско-технослошки опоравак и будућност Србије. Срби у дијаспори, њихова бројност и статус. Као сто је већ и поменуто, наши исељеници до краја деветнаестог века су се асимилирали са тамошњим народима где су се и доселили, па овде можемо говорити само о дијаспори коју чине економска емиграција с краја деветнаестог века, политичка емиграција из Другог светског рата, економска емиграција после шездесесетих година прошлог века, затим присилно исељени Срби из Хрватске и БиХ од године до краја прошлог века, као и емиграција која настаје после године. Они данас живе у више од 100 земаља, а највише их има у САД, Канади, Аустралији и земљама западне Европе. И поред тога што је Матица веома мало урадила за дијаспору, наши исељеници су у великој мери сачували своју самобитност језик и писмо, културу, веру и обичаје. Према писању Славка Вејновића у књизи Срби у дијаспори, данас у расејању живи четири милиона Срба који су сачували своју самобитност. Слични су податци и Српске Православне Цркве, мада има и неких истраживача који указују да у расејању данас живи око седам милиона Срба који су сачували своју самобитност и припадност свом народу. Ипак, у овом тексту задржаћемо се на податцима Српске Православне Цркве. 13

14 Српска Дијаспора је један од највећих потенцијала Матице. Обједињавање Српског корпуса и тешње повезивање Матице и дијаспоре, треба да се заснива на премисама патриотизма и интереса. Једно без дугога је немогуће. Наши исељеници поседују дозу патриотизма и желе помоћи својој Матици, али из свега тога желе и извући неки свој интерес. Такође, у последње време сазрева свест и у Матици да је дијаспора њен интегрални део и значајан потенцијал, па се с правом очекује од својих сународника из дијаспоре да се активније укључе у обнову и развој заједничке отаџбине. Према изјавама појединаца из дијаспоре, постоји велики број исељеника који би се определио да инвестира у своју Матицу, али се од Матице очекује да направи правила и подстицаје за улагања. Синергијом патриотизма и интереса остварили би се значајни ефекти. Ако би се само 10 % наших исељеника одлучило да уложе део свог капитала у Матицу, то би био број од људи. На темељу овога броја, може се направити претпоставка о износу потенцијалних инвестиција као нпр. *Ако само 2 % исељеника, или , уложи по евра, то је цифра од 16 млрд. евра *Ако следећих 3 %, или , уложи по евра, то је цифра од. 12 млрд. евра *Ако следећих 5 %, или , уложи по евра, то је цифра од...10 млрд. евра УКУПНО 38 млрд. евра Са сигурношћу можемо тврдити, да наша дијаспора представља велики биолошко-умни и инвестициони потенцијал. Из напред направљене рачунске претпоставке, на бази само 10 % наших исељеника који би се одлучили да инвестирају, у Србију би дошло 38 милијарди директних инвестиција. Ако би наведени износ динамизирали на 5 година, то значи да би сваке године имали по 7,6 милијарди евра директних инвестиција.. Имајући у виду наведено, требамо се запитати зашто се на оваквим и сличним пројектима није ништа до сада урадило или бар зашто се сада ништа не предузима о активирању наше дијаспоре. ПРИРЕДИО: ИЛИЈА ЋАЛИНА

15 Ове европске земље су још увек монархије, ово су њихови владари! На Старом континенту постоји елитни клуб од дванаест монархија, од којих су седам чланице Европске уније и уједно једне од најбогатијих, најдемократскијих и најнапреднијих земаља на свету. На почетку 20. века само су три европске државе биле републике: Француска, Швајцарска и Сан Марино. Данас је престало само дванаест земаља које на свом челу имају наследног монарха, али тих дванаест ни не помишља да промени систем и пређе на републикански облик владавине. Уосталом, и зашто би. Са два изузетка (видећемо касније која) у питању су уставне парламентарне монархије у којима су личности које седе на трону носиоци мањих овлашћења од председника Републике Србије, који сам по себи има јако мала овлашћења. На страну то, све ове државе су листом ултра-богате, са бруто домаћим производима међу највишим у свету, широких грађанских слобода и развијене парламентарне демократије. У овом броју ћемо Вам представити КРАЉЕВИНУ НОРВЕШКУ И КРАЉЕВИНУ ШВЕДСКУ КРАЉЕВИНA НОРВЕШКA Званични назив: Kongeriket Norge Мото: Све за Норвешку Монарх: Краљ Харалд V Престоница: Осло Валута: Норвешка круна Краљ ове земље, поред тога што је формални шеф државе, уједно и поглавар Норвешке Цркве и врховни заповедник Норвешких оружаних снага. 15

16 Трећа најбогатија земља на свету по номиналном БДП-у по глави становника, најсевернија држава Европе је једна од најређе насељених. Трећа је на свету по друштвеној покретљивости, има развијену уставну парламентарну демократију, позната је као држава благостања са моћним социјалним програмом и иако није члан Европске уније са њом одржава блиске везе. Норвешка је највећи произвођач нафте на свету ван Блиског Истока. Тренутни монарх је краљ Харалд V из династије Гликсбург, која влада и Данском (али и полаже право на грчки трон). У питању је један од најстаријих владарских домова на свету који вуче корене од Харалда Лепокосог из 9. века. Тренутног краља, који влада од године, наследиће принц престолонаследник Хакон. КРАЉЕВИНА ШВЕДСКА Званични назив: Konungariket Sverige Мото: За Шведску с временом Монарх: Краљ Карл XVI Густаф Престоница: Стокхолм Валута: Шведска круна Лондонски Економист: нордијска је краљевства прогласио за вероватно најбоље руковођене земље света, а Шведску је ставио на прво месту те листе. Прошле године стигла је још једна потврда овога, пошто је у једном глобалном истраживању јавног мнења у коме је анкетирано скоро људи са свих меридијана ова земља изабрана за најпоштованију од свих. Посвећена миру (није ратовала од 19. века), ова развијена и богата уставна монархија и парламентарна демократија има седми највиши номинални БДП по глави становника, и 21. укупни. Цењена и посвећена социјалној држави благостања, Шведска је једна од најравноправнијих земаља на свету у смислу прихода грађана. Тренутни монарх је краљ Карл XVI Густаф из династије Бернадота, који је познат као љубитељ брзе вожње и лепих жена. Ожењен је бившом играчицом. Његов предак је био Наполеонов генерал кога је тадашњи шведски краљ, иначе без деце, заволео и одредио за наследника. Њега ће наследити принцеза престолонаследница Викторија. У следећем броју КРАЉЕВИНА БЕЛГИЈА, КРАЉЕВИНА ДАНСКА Завршио бих чланак речима Владике Данила ( Крстића) Нас православне хришћане може задовољити једино хармонија Царства Небеског где нема умирања ни неправде. Али, када већ морамо на земљи имати облик државне владавине, онда треба да бирамо оно што највише личи на Царство Небеско Ако Евангелије не намеће никакав политички режим, ипак оно говори о Царству небеском а не о Републици небеској. Монархија је природна за Србију! ПРИРЕДИО: ИЛИЈА ЋАЛИНА

17 СРБИ У ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ Интервју са Иваном Стојановић : Упорношћу до циља! Од Србије до Бразила Моје путовање у Фоз до Игуацу, на тромеђи Бразила, Аргентине и Парагваја, на Симпозијум о пнеумококу и инфективним болестима, са ког сам се недавно вратила, није трајало дуго али је било веома садржајно и интензивно. У ствари, путовање и симпозијум само су део једног за мене важног животног и професионалног искуства. Читава епопеја да дођем до Бразила, такође је прича за себе, као и сам Симпозијум. Да није било Удружења Срба Латинске Америке Serbios Unidos и новинске агенције ТАЊУГ, који су ми помогли морално и материјално, тог пута не би било. Зато овај текст, у коме ћу покушати да саберем утиске, посвећујем њима, као једно велико хвала! Кратка предисторија или како сам добила на лутрији Одакле да кренем? Прича није имала баш линеаран ток, али ћу, ипак, покушати да је испричам хронолошки. Да не бих нешто прескочила. Прва информација о симпозијуму у Бразилу стигла ми је имејлом. Када сам видела о чему се ради, помислила сам: Ово је лепо, али ужасно далеко Ипак, после представљања рада на Четвртом европском конгресу микробиолога у Женеви, решила сам да покушам послала сам рад. По повратку са конгреса у Женеви, вратила сам се у свој редовни ритам. Наставила сам са синтезом једињења и испитивала њихову антимикробну активност, која су показивала занимљива дејства попут антибиотика те инхибирала раст бактерија. Није прошло дуго, стигао ми је нови имејл - мој апстракт је прихваћен. Од циља ме је делило само неколико хиљада евра и стотине врата на која је требало покуцати. Куцкуц ја сам Ивана таква и таква ствар да ли бисте ми помогли Кренула је трка са временом, проналажење свих могућих фондова, установа, компанија. Међутим, највећи број послатих имејлова остајао је без одговора. Они који су одговарали, чинили су то типски, на исти калуп: Жао нам је, буџет нам је испланиран, желимо вам успех Не знам ни сама колико сам мејлова послала, али било их је толико да ми је Гоогле у једном тренутку блокирао имејл на 24 сата. Сигурна сам да сам послала преко 500 имејлова. Како је време одмицало, чинило ми се да је циљ из часа у час све даљи и даљи. Ипак, нисам желела да одустанем Желела сам да одем у Бразил, али и да покажем себи и другима да могу да изгурам оно што сам наумила. Учешће и представљање рада на симпозијуму попут овог у Бразилу је важан поен који ми повећава шансе да добијем адекватну стипендију за докторске студије. Ствари су почеле да се мењају кад је стигао одговор од (Моме?) из удружења Serbios Unidos. Добила сам конкретан одговор Зовем се Мома и желим да ти помогнем. Већ сутра имала сам уплаћену котизацију и повратан имејл од организатора да сам регистрована као учесник Симпозијума. Била сам пресрећна! Чинило ми се да се променио тон моје молбе и да ћу лакше наћи остатак средстава. Добила сам наду да ништа није немогуће. Позив из Тањуга затекао ме је на едукацији неке фармацеутске куће и у сред испитног рока и додатно уморна од сати и сати проведених за компјутером. Саопштили су ми како су добили имејл од Serbios Unidos и да желе да ми помогну. У редакцији Тањуг разговарала сам са помоћником директора Лукај Фадиљом, онда и са новинарком Блица. Пријатна атмосфера, могла сам да опуштено говорим, она је снимала цео разговор. Пошто сам дала изјаву и у камеру, накратко сам се срела и са директорком Тањуга Бранком Ђукић. Када сам неколико дана касније уз моју слику угледала наслов Млада научница на трагу лека против рака шокирала сам се. Медијима у Србији очигледно није било интересантно то што ја у Бразил идем да представим свој студентско истраживачки рад. То очигледно није довољно сензационално и скандалозно. Али, што се каже, све у рок службе. Од лошег расположења бранила сам се иронијом пошто сам на корак од проналаска лека против рака, ускоро се посвећујем проналажењу лека против сиде; мора и томе да се стане на пут. 17

18 СРБИ У ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ Интервју са Ивана Стојановић : Упорношћу до циља! Од Србије до Бразила Путовање Дошао је Дан Д. Кофер, ранац, рад Све је спремно. Крећем ка аеродрому и не верујем. Чини ми се нећу поверовати док не уђем у авион први, други, трећи Пут је дуг, предуг. Нећу поверовати док не крочим у Бразил. Већ сам имала искуства са дугим путовањима, ишла сам до Кине то је био поклон Крагујевца најбољим ђацима генерације. Али, то је било групно путовање и сви смо носили исте мајице да се не изгубимо. Овај пут путујем сама и имам трему. На аеродрому у Сао Паулу осетила сам невиђени страх. Уплашила сам се да се нећу снаћи. У авиону сам упознала Алеџандреа, Бразилца, који ми је помогао око споразумевања на аеродрому пошто португалски не причам. Међутим, упркос његовој асистенцији, тумарали смо горе-доле по аеродрому и упала сам у фобију да може да се деси да изгубим авион, пошто сам за преседање имала релативно мало времена. Но, кад сам у маси света снимила пластичне футроле са радовима попут оне коју сам и сама носила, лакнуло ми је. Схватила сам да је аеродром пун људи који иду истим летом, на исто место у Фоз до Игуацу, на Симпозијум о Пнеумококу. Малтене моментално спријатељила сам се са четири девојке, докторанткиње из Венецуеле. Просто смо се насмејале када смо се препознале. Стала сам са њима, отворио се ред за укрцавање, а ми смо за то време успеле да протрчимо кроз причу ко је одакле и да се договоримо да се на нађемо на конгресу. Кад смо стигле, упознале су ме са целим тимом, испратиле до аутобуске станице, изљубиле Тада ми је већ било лакше, јер нисам сама. При следећем сусрету су ми се обраћале са херманита,,. Иначе, пре него што смо слетели у Фоз до Игуацу могли смо из ваздуха да посматрамо кривудави ток огромне Паране. Прелепи призор! По изласку из авиона удара ме топли летњи талас. Нестрпљива сам да оставим ствари и искористим дан. Док на станици чекам аутобус ка хостелу, ћаскам са стјуардесом. Даје ми више добрих савета како да дођем до хостела, где да се храним, како тече живот у Фозу После пола сата вожње стојим на капији хостела Iguassu Gest House and Pub. То ми је резервисао Мома, а резервацију и упутство како да дотле дођем, послао ми је имејлом. Све функциониште цакум-пакум. Дилеме више нема заиста сам ту! Хостел ме је вратио у детињство: тропске куће са поплочаним подовима, палмама, базеном, плетеном љуљашком, малим баром Све је као у серији Тропска врелина, нема једино Ника Слотера. Уместо њега ту су неки други људи који су радили на рецепцији у три смене и који су нам били фантастични водичи. Бианка, Карлос и дечко из треће смене чије име нисам сазнала увек су били ту за нас. Упућивали су нас на превоз, сугерисали шта да обилазимо, давали информације колико пара нам за шта треба, чували нам новац, а увече, после посла, дружили су се с нама. Играли смо карте, купали се и дружили.

19 СРБИ У ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ Интервју са Ивана Стојановић : Упорношћу до циља! Од Србије до Бразила Послушала сам савет стјуардесе и ручала сам у Супер Муфату. То је ланац супер-маркета у коме су цене приступачније и тамо једу и пазаре сви туристи који неће да се разбацују. Систем за клопу је следећи: узмеш тањир, одабереш шта желиш да једеш, а притом је избор заиста невероватно широк, и онда ти на крају измере тањир. Тако да није битан квалитет већ квантитет. Онда сам са два лика из хостела отишла да обиђем Итаипу хидроелектрану највећу хидроелектрану на свету, која се налази на граници Бразила и Парагваја. То је једно од седам чуда модерног света. Хидроелектрана је огромна и обилалазак туристичким аутобусом траје око сат и по времена. Реч Итаипу на језику локалног народа Гуарану значи камење које пева. Пролазимо путем са чијих ободних страна против свих сила земљине теже мирно стоји огромно вулканско камење. При повратку прелазимо и мост који спаја Бразил и Парагвај. У хостелу Пеп`с бар је место где се скупљају симпатични људи из неколико оближњих хостела и играју друштвене игре. Лик који ту ради је перуанац. Упознајем две норвежанке, грка, два немца и још пар људи. Сви су на путовању од по минимум шест месеци. Кажу да је то неопходан период да се види све у Јужној Америци. Сутрадан је дан за Национални парк Игуазу и водопаде. Водопади су највећа сензација на реци Игуазу, што на језику Гуарани индијанаца значи велика вода. Налазе се на граници између Аргентине и Бразила. Сматра се да је њихова геолошка формација настала пре 150 милиона година. Водопади су сакривени у шуми субтропске вегетације. На путу до њих са бразилске стране срећемо коате (породица ракуна). Очигледно су се привикли на присуство туриста и слободно излазе на стазу, мирно стоје пред мноштвом фото-апарата и радују се храњењу. Од осталих животињских врста заштитни знак парка је и јагуар. Срећом, њега сам мимоишла. Водопади су ме оставили без даха. Пут до њих пропраћен је хедонистичким задовољавањем чула због звукова птица, прегршт боја, мириса и све те воде у улози оптичке призме. Водопади немилосрдно цепају сунчеву светлост до разливених дуга које употпуњавају доживљај раја. Има преко 200 малих и 19 великих водопада, а системом мостића се стиже до њих толико близу да можеш буквално да их дотакнеш. НАСТАВИЋЕ СЕ СЛЕДЕЋЕМ БРОЈУ... Приредио : Никола, Буенос Ајрес Удружење грађана Удружења Срба Латинске Америке је добровољно, невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време ради остваривања циљева у области повезивања српске дијаспоре у Латинској Америци са својом матичном државом, Републиком Србијом и јачање свих облика сарадње између Републике Србије и држава Латинске Америке. 19

20 Европа се одриче Бога У Великој Британији је забрањена молитва «Оче наш» За сада то није учинила влада Њеног Величанства, која би у том случају вероватно морала да редигује речи химне «Боже, чувај краљицу!», већ су то урадиле највеће биоскопске мреже. Одбиле су да прикажу спот који је снимила Англиканска црква, у којем људи различитих судбина и стања изговарају главну хришћанску молитву. Међу њима су избеглице, младенци, момци у теретани, син који тугује за мајком, госпел-хор, чобанин, ђаци, као и Кентерберијски надбискуп Џастин Велби. Спот, који је објављен на сајту justpray.uk требало је да буде приказан у целој земљи уочи Божића пре приказивања нове епизоде «Звезданих ратова». Међутим, агенција која се бави рекламирањем у највећим биоскопским мрежама у Албиону Odeon, Cineworld и Vue одбила је видео са следећим образложењем: «Неке рекламе намерно или ненамерно могу увредити осећања људи који се придржавају других политичких убеђења и веровања, као и атеисте.» У Британији је ово одбијање код многих, укључујући чак и премијера Камерона, изазвало шок и осећај апсурда. Јер спот не садржи апел или критику, људи се једноставно моле. У чему се ипак састоји увреда? Можда видео у којем је приказана свадба мушкарца и жене изазива нелагоду код хомосексуалних парова? У сваком случају, очигледно је да су британски стандарди толеранције, бар кад је у питању интерпретација филмских дистрибутера, достигли ниво безумља. Под изговором да се вређају нечија осећања може се забранити било која реклама. Зар новогодишње рекламе «кока-коле» не изазивају чамотињу у онима који више воле «пепси»? Јер, кока-колу по продавницама развози лично Санта-Клаус, односно англоамерички упрошћени лик светог Николе. Да ли то значи да се небеска милост даје само онима који конзумирају кока-колу? И насупрот томе, пошто као рекламни симбол пенушавог напитка служи хришћански светац, да ли то значи да је за муслимане кола харам? Многи исламисти су већ дошли до тога да захтевају забрану јелке! Притом овај табу не важи само у Средњој Азији, већ и европским градовима у којима се градски савети налазе у рукама прекомерно толерантних народних представника. У читавој овој причи која личи на бунило, постоји једна издајничка зачкољица, која одаје да се ради управо о циљаним прогонима хришћана, Христовог имена, хришћанских молитава и крста. У суштини, забрана «Оче наш» представља признање да у Европи не постоји више никаква истинска толеранција. Поставимо себи једноставно питање: шта се то у њој помиње што ме вређа, дира и траумира? Очигледно: само оно што мрзим, што ми је изузетно непријатно. Оно што ми је далеко или према чему сам равнодушан, неће ме повредити.

21 Европа се одриче Бога У Великој Британији је забрањена молитва «Оче наш» Без икакве напетости пропуштам слике чипса, смартфона и дезодоранса пре приказивања доброг филма. Али ако би ми због нечега приказали рекламу «Отворене Русије» Ходорковског, који радосно трља руке због погибије нашег пилота којег су срушили припадници турског РВ, очигледно би то у мени изазвало велико негодовање. Ако би се по кеју Севастопоља утонулог у мрак неко прошетао са заставом Хондураса нико не би обратио пажњу. А ако би прошао носећи заставу са жуто-плавом симболиком, сигурно би зарадио шљиву на оку. Ако британски радници који се баве рекламом не лажу, и ако хришћанска молитва може да увреди осећања атеиста и припадника других религија, испоставља се да они заправо стварно мрзе хришћанство. Толико јако да чак и његово невино помињање изазива грчеве, протесте и жељу да се некоме «опали шамар». То је заиста драгоцено признање. Испоставља се да већина посетилаца британских биоскопа (која је у тој мери значајна да дистрибутери морају да воде рачуна о њој) из све душе мрзи Исуса и да је за време спота с молитвом у најмању руку спремна да звижди, диже буку и гађа екран кокицама. Која је то категорија гледалаца? Мислим да нећу погрешити ако претпоставим да то нипишто нису мрзовољни британски атеисти. То су ватренији момци. Они којима се свиђа да секу главе хришћанима и у Сирији, и у Лондону, као што се то десило у Вулвичу године. Управо они данас вежбају на Истоку и кољу таоце већ тамо, као познати британски репер Абдел-Маџид Абдел Бари, који је постао џелат Џихади Џон. Испоставља се да управо они данас диктирају политику репертоара у британским биоскопима. Притом њихове жеље и каприце жустро испуњава локална елита. С једне стране, пред нама су дошљаци којима ничега није жао, ни у доброј старој Енглеској, ни у дивном лакомисленом Паризу, а с друге уместо сложне митраљеске ватре, полицијских палица и лисица, дочекују их сервилни клеркови, који на свим нивоима испуњавају њихову вољу и чини се да их воде ка свечаној победи. Ово веома подсећа на васељену из неког научно-фантастичног трилера попут «Досијеа Икс»: дошљаци су на Земљи, међу нама се, али се издајничка елита већ договорила с њима и не ради на томе да одбије напад, већ у корист тренутка Х, кад ће Земља коначно бити поробљена Европа, која је после терористичких актова у Паризу открила да је практично освојена, да се испоставља да је њена бирократска престоница Брисел већ одавно центар светског џихада, гледа се у огледало у недоумици и кука: «Главно је не одрећи се толеранције! Главно је не дозволити да на власт дођу «Национални фронт» и њему сличне партије!» Ту ни не мирише на исцељење. Данас би Европу без обзира да ли је то Британија или Француска могло да спаси само чудо. Чудо шаље Бог Отац се брине за своју децу. Али Богу је у Европи јасно речено: «Ти ниси наш Отац. Забрањујемо људима да Те тако називају и не желимо да Ти се моле.» А ако се Европа одрекла Оца ко ће је спасити и ко ће јој помоћи? Јегор Холмогоров Са руског: Марина Тодић 21

22 ИНТЕРВЈУ Борис Малагурски: Отпор је ствар здравог разума Борис Малагурски, о филму Тежина ланаца 2, заблудама и митовима савременог доба, мањини која мења свет Први део Тежине ланаца анализирао је узроке распада Југославије, у наставку ауторови саговорници, међу којима су Ноам Чомски, Оливер Стоун, Карла дел Понте, Дајана Џонстон и други, баве се економијом и реформама после 5. октобра године. Тежина ланаца 2 покушава да да одговор на питање - шта нам се десило? Купите филма преко веб сајта Најкраће, десио нам се Вашингтонски консенсуз. Кроз мере стабилизације, либерализације и приватизације спроведене су економске мере које су уништиле нашу индустрију, довеле до огромног јаза између богатих и сиромашних. Ушли смо у тајкунску еру. Најбогатији контролишу животе већине, држећи је у апатији и у вери да нема спаса. Филм покушава да анализира све те приче о реформама, фиктивним трибуналима, разним економско-војним савезима и да деконструише митове о бољем животу који су нам обећавали. Циљ филма је да каже све су то митови, време је да се освестите и побуните. Свака власт се зато и боји народа и држи га малодушним, јер народ има моћ да промени све. Међу вашим саговорницима су чувени светски интелектуалци и политичари. Колико добро познају нашу историју и актуелне догађаје? - Ноам Чомски је веома добро упознат са дешавањима у целом свету, а не само у нашем региону, и има занимљиве опсервације. Чомски сматра, а то говори и у филму, да су избори важни, али да је много важније оно што се дешава између избора. Није циљ да се стално свргавају владе, већ грађани свакодневно морају да врше притисак на власти, да их критикују, кажу чиме су незадовољни и тако их терају на промене. Протести би требало да буду начин живота, сматра Чомски.

23 ИНТЕРВЈУ Борис Малагурски: Отпор је ствар здравог разума А шта нас саветују домаћи стручњаци? - Наши се деле на две групе, они који критикују неолиберализам и они који га бране, а махом су окупљени у своје невладине организације, финансиране из иностраних фондова. Публика је широм света громогласним смехом реаговала на оно што су говорили бранитељи неолиберализма, што значи да отпор томе више није ствар идеологије, већ здравог разума. Делимична порука филма је да млади морају више да се ангажују у политичком животу. Која је предност младости? - Могу боље да исказују своје незадовољство оним што их окружује и да се боље повезују са групама које су у истим проблемима. У Србији се данас огромна медијска пажња посвећује незадовољству одређене групе људи, а то нам сведочи ујдурма око сваке геј параде. То је само једна група која жели да се избори за своја права. С друге стране имате обесправљене раднике који су остали без посла због разноразних махинација, старије особе које нико неће да запосли или труднице које губе посао, али они као да никог не интересују. Ипак те групе као да не могу да пронађу неки заједнички интерес, да се уједине и да врше притисак на власт. Први део Тежине ланаца је, чини се, био боље прихваћен у свету него код нас. Какве реакције сада очекујете? - ДВД првог дела највише су наручивали Американци, иако он недвосмислено критикује њихову спољну политику. Али и они су жељни другачијег мишљења. Престали су да верују у бајке које им пласира њихова власт. Сада је прави тренутак да им кажемо: Сећате ли се оног што су вам говорили о Југославији, е, и то није било баш тако. И покажемо им нашу страну приче. Утисак је да у уметности доминирају ангажоване теме, посебно у кинематографији? - То је последица велике кризе демократије у којој се налазимо. Ми данас заправо живимо у плутократији, друштву у којем владају они који имају много новца. Да је било која друга идеологија доживела крах какав је имао неолиберализам током финансијске кризе, завршила би на сметлишту историје. Али, то се није десило јер су највећи проповедници неолиберализма на врху друштвене пирамиде, са великим богатством и контролом медија. Наш живот је некада био много хуманији, опуштенији и зато се људи буне, а уметност на то реагује. Уметници опажају свет и осећају се одговорним да на неки начин допринесу буђењу свести. Надам се да ће бити још таквих филмова. Како појединци могу да утичну на промене друштвених токова? - Није довољно да погледамо неки филм, да се сложимо са аутором, лајкујемо га и коментаришемо на Фејсбуку. Волео бих да се макар код малог броја гледалаца јави жеља да нешто предузму. Јер, мањина мења свет. Надам се да ће уметност играти важну улогу, али на крају ће кључну улогу одиграти млади који ће кренути у акцију. Некада је било популарно бити контра свега, бити бунтовник, а данас су популарнији они који иду уз систем, који су његови чувари. То мора да се промени. Помало тужно звучи када морамо да инспиришемо младе, уместо да они покрену друге. Кад вам је срце на месту, кад радите туристички документарац Београд или Тежину ланаца? - Проналазим себе у оба филма, јер оба имају исти циљ: да се наша земља промовише у другачијем светлу. Београд приказује све оно лепо у Србији и нашој престоници, а Тежина ланаца 2 - неправду која нам је учињена. Један говори како смо и зашто уништени, а други, да упркос свему, имамо много тога лепог да понудимо свету. Да би нам било боље потребна су два предуслова: да смо свесни узрока проблема и да имамо инспирацију и вољу да то променимо. Морамо се фокусирати на оно лепо, вредно спасавања, мењајући негативне ствари. Приредио: Илија Ћалина Извор:

24 ALBANCI SE SPRDAJU SA SIMBOLIMA KOSOVA: Ovo su nova zastava i grb Takozvano nezavisno Kosovo dobilo je novu zastavu, grb i himnu. Reč je, naime, o satiričnim verzijama zastave i grba, koje su nadahnute opštom bežanijom kosmetskih Albanaca od nezaposlenosti, bede i nemaštine ka zemljama Evropske Unije. Iz tih razloga, Albanci su sami počeli da se sprdaju sa simbolima takozvane nezavisne republike Kosovo. Na udaru su se našli zastava, grb i himna. Tako se pojavila nova verzija zastave, koja umesto karte Kosova i Metohije, na sebi ima nacrtan autobus. Zvezdice Evropske unije u gornjem delu su ostale. Takođe, grafički dizajner, Uran Limani napravio je novi grb sa sličnom idejom kao prethodni, nepoznati autor koji je pravio zastavu. Na grbu se takođe našao autobus, a jedna od šest zvezdica pala je na autobus. Tu su i ljudi koji trče, odnosno beže. Na kraju, nije pošteđena ni himna takozvanog Kosova, pa se autobus našao kao glavni motiv i u ovoj pesmi koju je napisao Taulant Ajvazi i poslao redakciji Serb world Magazine. Tekst je na albanskom jeziku, a za prepev se baš trebalo pomučiti, pa možemo samo reći da himna govori o putešestviju autobusima ka zemlji Huna, sa torbama i zavežljajima u rukama. Govori se da je prvi cilj Mađarska, pa potom Nemačka i cela Evropa i da cela mladost napušta Kosovo.Ovo je himna u originalu, pa ako razumete albanski, pročitajte i sami. Ukoliko ste još i umešni u poeziji, uradite prepev i pošaljite, a najbolji prepev ćemo objaviti. Himni Kosovës Rreth autobusit të përbashkuar, Me një pikëllim me një trishtim, Të gjithë atje duke u tubuar, Ta marrim rrugën për migrim. Prej Kosovës veç ai largohet, Që i ka ardh shpirti te huna, Se këtu mirë ma nuk po bohet, Zot i madh ti neve runa. Në dorë çantat do t i kemi, Të ikim krejt ditë për ditë, Ma këtu nuk mund të kthehemi Se edhe shpijat i kemi shitë Se u mbush plot Hungaria, Gjermania e krejt Evropa, Kosovë të iki krejt rinia Si doket të kanë ngjitur rrota. PRIREDIO : Nenad Radomirović, Gračanica, Коsovo i Metohija, R. Srbija

25 НЕБО КОЈЕ ТРАЖИМ... I Завијени магличастим плаштом, гегали се облаци над баштом. Обојани бојом сивом, белом, Размичући коперну над селом. I I I Пратећ дугу ко шарену пругу, видех неку другу тугу. Кад би могла да се вратим и у мушко преобратим! Као гуске кад с ливаде крећу, гуркају се стално се надмећу, да прекрију цветове трешања, на којима прва роса сања. Роса сребо у тучкове скрила, чекајући да наиђе вила и посребри дуге плетенице, прије сунца да умије лице. I I Кроз тишину и кроз сумрак затитрао плахи корак. Зрака сунца, дугин вез, испржи на крилу рез. Ни преслице,ни вретена, само игла изгубљена. Болна вила ко за конак, рашири над селом облак: ''Свака трећа мушка глава неће славит својих Слава! '' Зајаука вијор изнад кућа Попуцаше тарабе од прућа. Мараме се женске зацрнише залуд сестре косе распустише. Клетва тешка као камен остави над селом амен. Ко' уморан, пијан жандар кад се прави да је кадар, хтедох иглу да пронађем ал' никако да се снађем! Дуга ми се понекада јави, Трешњин цвет ме лаже да је прави. Облаци се овде не гегају, чисто мислим да некуд бегају. Дуга део ауре Божије, понекад се у бетон зарије. Подсети ме на село коперно, цвет од трешње, завијен у снено. Клетва тешка као камен остави над селом амен. ГЕОРГИНА D. Dobrijević Cummunity interpreter usmeni prevodilac sa engleskog na srpski jezik sa dugogodišnjim iskustvom u svim vladinim organizacijama. Za sve usluge obratite se na telefon : ili durdicad@msn.com Обнова звоника Саборног храма Ваведења Пресвете Богородице у Плашком Благословом Његовог Преосвештенста Епископа горњокарловачког Г. Герасима, а захваљујући помоћи Министарства културе Републике Хрватске као и новчаним прилозима вјерника плашчанске парохије, започета је обнова звоника храма Ваведења Пресвете Богородице у Плашком.. Сви они који желе да помогну обнове ове светиње могу то учинити на жиро рачун ЦО Плашки ERSTE&STEIERMÄRKISCHE BANK D.D. OIB: ОИБ: РИЈЕКА, ЈАДРАНСКИ ТРГ 3а СПРСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У ХРВАТСКОЈ САБОРЧАНСКА ПЛАШКИ Р. ХРВАТСКА ОИБ: IBAN: HR SWIFT/BIC: ESBCHR22 Јереј Горан Славнић - парох плашчански 25

26 Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation организација са седиштом у Лондону. је добротврона, Gift Aid регистрована Основана је од Међународне комисије за откривање истине о Јасеновцу и госпође Драгане Мијатовић-Томашевић, потомка преживелих покоља 1942 г. Дракулић- Шарговац-Мотика, који је предвођен фра Мирославом Филиповићем,фратром из самостана у Петрићевцу, при Бања Луци. Драгана Мијатовић-Томашевић је овај трагични догађај, као и комплетну стратешку улогу римокатоличке цркве у клању, наслином покатоличавању те протеривању описала у својој књизи '' Иван Ханс Мерц, Римокатоличка црква и истините лажи''. Циљеву добротворне организације JHMF је едуковање шире јавности Велике Британије и држава на енглеском говорном подручју о Србоциду, Ромициду и Холокаусту на подручју Независне Државе Хрвтаске у Другом светскoм рату, као и стручна, те финанскијска помоћ у ексхумацијама масовних гробница на подручју Доње Градине. JHMF ће тaкође финансијски помоћи изградње Меморијалног центра Доња Градина а у припреми су и стипедније оним студентима који истраживају геноцид над Србима у Другом свестком рату. JHMF је успешно помогла Министарству Просвете Републике Српске са тендером о идејном решењу Меморијалног центра Доња Градина, на чијем тлу лежи најваћи српски ''подземни'' град са 127 познатих масовних гробница. У текућој години, JHMF је успешно финансијски и стратегијски подржала комеморације,поставке, припреме књига мањих удружења и појединаца широм света, који се баве темом Србоцида, Ромицида и Холокауста у Другом светском рату у НДХ. Рад ове добротворне организације можете пратити путем: Web: Facebook: Jasenovac & Holocaust Memorial Foundation Kontakt: tel: Рад JHMF можете помоћи на следеће начине: Из Велике Британије: Metro Bank Sort code: Account No: Ван Велике Британије: BIC: MYMBGB2L ; IBAN: GB67MYMB PayPal: Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation; info@jhmf.org.uk Total Giving: Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation Драгана Мијатовић-Томашевић

27 Kupite kuću za odmor!!! Plaški, Lika, Hrvatska Plaški, gradić sa najpitkijom vodom u Hrvatskoj, mjesto na putu do Plitvičkih jezera, na samo 25 km od auto puta /ceste ( isključenje kod Ogulina) Kuća se nalazi u ličkom mjestu Plaški, nova gradnja 2002 god. sa pomoćnim objektima/ strevama. Osnovne informacije : Površina :200 m2, Okućnica :2500 m2, Region :Karlovaĉka, Općina :Plaški, Adresa : Krbavskog boja 17, Kuća obnovljena od strane Vlade R. Hrvatske, 2002 godine. Uknjižena!!! Za više informacija pišite ili pozovite redakciju Magazina SWM, London, UK redakcija.swm@gmail.com Mobile Povoljna cijena uz dogovor (početna cijena EUR), Danica Bogdanović HR The Institute for Orthodox Christian Studies, Cambridge, UK 27

28 КРАЉЕВСКА ПОРОДИЦА СРБИЈЕ THE ROYAL FAMILY OF SERBIA