КОМПЛЕМЕНТАРНОСТ ЕКО И ЕТНО ТУРИЗМА НА ПРИМЕРИМА ЗЛАТИБОРСКИХ СЕЛА

Transcription

1 Зборник радова, св. LVII, Cllectin f the Papers, vl. LVII, 2009 Оригинални научни рад УДК (497.11) Original scientific article Сања Павловић Бојана Јовановић * КОМПЛЕМЕНТАРНОСТ ЕКО И ЕТНО ТУРИЗМА НА ПРИМЕРИМА ЗЛАТИБОРСКИХ СЕЛА Извод: Допуњавање еко и етно туризма, као нових модела туризма, доприноси комплекснијем схватању простора. Њихов значај долази до изражаја поготово када су у питању могућности ревитализације сеоских средина. У раду су појединачно анализиране карактеристике еко и етно туризма, указано на њихову комлементарност, еко и етно туристичке потенцијале златиборских села. Поред уобичајених метода, као што су анализа и синтеза, методе непосредног истраживања и посматрања, коришћене су еколошка, SWOT и PESTEL метода. Констатовано је да еко и етно туризам могу да допринесу одрживом туризму уколико постоје дефинисане смернице на националном нивоу. Појединачне иницијативе су покретачи, али реализација конкретних идеја, као што су оцена и изградња инфраструктуре, маркетинг, информисање посетилаца, финансирање еко и етно насеља, могу се остварити само на вишем нивоу. Кључне речи: еко туризам, етно туризам, допуњавање, златиборска села Abstract: Accessary f ec and ethn turism, as a new turism mdels, cntribute mre cmplex perceptin f the space. Their imprtance cmes t expressin especially when is the questin dds revitalizatin f rural envirnment. In this paper characteristics f ec i ethn turism are analysed and indicated t their cmplementarity, ec and ethn ptentials f Zlatibr villages. Beside usual methds, like analysis and synthesis, methd f direct explratin and bservatin, we used eclgical, SWOT and PESTEL methds. We cncluded that ec and ethn turism can cntribute cnservable turism, if exists defined line f march n natinal level. The individual mtins are prmters, but realizatin f cncrete ideas, like mark and infrastructure cnstructin, marketing, infrming visitrs, financing ec and ethn settlements, culd be realised nly n higher niveau. Key wrds: ec turism, ethn turism, accessary, Zlatibr s villages * Рад представља резултате истраживања на пројекту , које финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије. 165

2 Комплементарност еко и етно туризма на примерима златиборских села 166 Увод Све већи број земаља развија туризам који не само да се одвија у заштићеним просторима, већ користи домаћем становништву. Реч је о тренду који се односи на еко и етно туризам. Допуњавање еко и етно туризма је тематика до сада недовољно анализирана у домаћој научној литератури, са малим бројем примера у пракси. Радови на тему екотуризма у Србији се углавном своде на анализу мотива. Израда програма управљања заштићеним природним добрима почетна су фаза у развоју екотуризма. Етно туризам у Србији углавном се своди на промоцију културног наслеђа. У реализацији презентације етно наслеђа учествују ентузијасти, мање организовани и стручни тимови, те су ретки пројектни примери туристичког уређења и коришћења етно-социјалних туристичких мотива. У области еко и етно туризма у свету реализује се низ пројеката. Њихови организатори су углавном невладине организације, а једна од њих је канадска организација Hrizns f Friendship, која делује у јужном делу Костарике. Слични пројекти, обједињујући за еко и етно туризам, постоје у Индији, Кини, Еквадору, Боливији, Панами, Јамајки, Хрватској. Пројекат Еко-етно Хрватска је настао из потребе удруживања у производне кластере неопходне за остварење конкурентности на тржишту кроз аутентичност производа који указује на одређени простор. Влада Републике Аустрије финансира пројекат развоја еко села у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Овим пројектом су дефинисане: органска пољопривреда, екотуризам, прикупљање шумских плодова и лековитог биља, традиционална занатска и уметничка производња. У нашој земљи у Белом Блату формиран је етно-еко комплекс Бело блато Царска бара. Повезаност еко и етно туризма на примеру села Златибора једна је од могућности њихове ревитализације. До сада је о Златибору писано као центру планинског туризма. Приоритет у развоју су имале Краљеве воде, а улагања у сеоска насеља су минимална. Због тога се намеће потреба истраживања услова за развој туризма у златиборским селима, праћењем нових тенденција. Актуелне и потенцијалне природне и културне туристичке мотиве, њихово спајање и прожимање, треба сагледати са аспекта њихове одрживости и комплементарности. Методологија истраживања Методолошки приступ примењен у овом раду је мултидисциплинаран. Резултати истраживања различитих научних области прилагођени су потребама рада. Коришћене су методе истраживања, методе оцене и квалитета. Ове методе су изузетно значајне за планирање квалитета средине, за уређење и заштиту простора, као и за побољшање квалитета животне средине и живота становништва. У планинским просторима Србије, у методо-

3 Cmplementarity f ec and ethn turism n examples f Zlatibr s villages лошком погледу, анализа се даје на нивоу насеља са атаром у складу са критеријумима које примењује Заједничка аграрна политика (САР). У овом раду анализа није рађена на нивоу појединих насеља, већ простора у целини. Опште методе и технике тичу се планских активности анализе, оцене и синтезе као методолошких фаза планског поступка. Методама анализе и синтезе на основу појединих елемената простора добија се комплексна целина. Поред наведених општих метода коришћене су и посебне методе: Методе непосредног истраживања, које су подразумевале теренски рад, Географско-еколошки метод истраживања, Метод непосредног посматрања простора и компоненти (природне и етнолошке вредности) (Љешевић М., 2005). У раду су примењене PESTEL и SWOT методe, а њихови резултати су приказани у току рада, након презентације чињеница неопходних за њихову реализацију. Екотуризам и етнотуризам као нови модели туризма Србија има повољне услове за развој еко туризма. То се огледа пре свега у очуваној природи, незагађеном ваздуху, чистој води, богатству вегетацијом. Руралне средине планинских простора, у које се убраја Златибор, нуде могућности шетњи, рекреације, посете специфичним објектима геонаслеђа, планинарење и др. Екотуризам је нови модел туризма у контексту развијања свести о неоспорној повезаности туризма и животне средине. Користи се као најновији израз зависности и односа човека и природе. Hektr Ceballs Lascuren дао је једну од дефиниција екотуризма: Екотуризам је еколошки одговорно путовање и посета природним подручјима, ради уживања и уважавања природе са омогућавањем заштите и смањењем негативних утицаја посетилаца уз корисно активно ангажовање локалног становништва. Ова дефиниција је прихваћена на Првом светском конгресу IUCN-а (Internatinal Unin fr Cnservatin f Nature and Natural Resurs), године. Екотуристичке дестинације представљају изазов непосредног уживања у природи, али и директан допринос у очувању наше планете. Концепт развоја екотуризма покреће идеје о јединственом очувању животне средине у духу реактивног повратка природи, односно помирења људи и природе. Опште карактеристике екотуризма су: Основна мотивација туриста је осматрање и уважавање природе, као и традиционалних култура које преовлађују у посматраним природним подручјима. Минимизирање негативних утицаја на природно и социокултурно обележје. Углавном се организује за мале групе посетилаца. Садржи образовне и научне карактеристике. 167

4 Комплементарност еко и етно туризма на примерима златиборских села Подржава заштиту подручја природе стварајући економске користи за локалне заједнице и органе управе који руководе подручјима природе, са циљем њиховог очувања. Повећава свест о очувању природне и културне баштине. Постаје едукативна основа и правац развоја одрживог туризма. Да би се омогућио даљи развој екотуризама потребни су адеквантни фондови за планирање и дугорочно управљање екотуристичким дестинацијама. Неопходно је стварање државних фондова за заштиту подручја за контролисани развој екотуризма, као и креирање развојне политике, доношење структурних планова, усвајање стандарда, утврђивање институцијалних и других елемената, неопходних за развој и управљање туризмом. Систем мониторинга који је под управом Националног савета или Министарства трговине, туризма и услуга Републике Србије врши посматрање, усмеравање, организовање и праћење утицаја туризма на животну средину. У пределима са изузетним природним одликама уводе се посебни режими заштите, ради очувања животне средине. У светској пракси се примењују четири основне врсте режима заштите: 1. Режим строге заштите чији циљ је очување природе у исконском стању. Овај режим искључује све интервенције у природним процесима. Најчешће се примењује у резерватима и користи се у пракси Француске, Русије, Немачке, Шведске и у нашој земљи. 2. Режим регулационе заштите који се примењује за очување група врста одређених типова предела, уз одређену интервенцију у току природних процеса. Овакав тип заштите би се могао применити на примерима еко наслеђа Златибора (пећина, водопад). 3. Режим нетакнуте" територије, који подразумева да природа не треба да се нарушава ни економски, ни било којом другом интервенцијом, изузев неким облицима измена за потребе туризма. 4. Режим заштите у условима економске експлоатације ресурса је карактеристичан за регионе интензивног освајања, где су природни предели већ јако измењени. Готово све заштићене територије су намењене за потребе одмора и туризам. Рурални туризам добија на значају, али његово спровођење без организовања је један од озбиљних проблема животне средине. Због тога посебну пажњу треба посветити развоју еко села. Често се представе о еко селима своде на израду туристичких капацитета, изградњу насеља, неизбалансиран развој. Еколошка села имају за циљ обнову животне средине и спровођење људских активности. Еколошки приступ представља један од кључева ревитализације села (Љешевић М., Лукић Б. и Филиповић Д., 1994). У земљама које су већ у знатној мери развиле еколошки туризам постоји осмишљен начин за организацију простора и понашање туриста. Један од начина је означавање еколошких путева и стаза. Еколошки путеви 168

5 Cmplementarity f ec and ethn turism n examples f Zlatibr s villages постоје да би туристи пешачили по маршрутама у које се укључују сви расположиви природни објекти. Овакви путеви би требало да пролазе кроз пределе са различитим географским карактеристикама. Еколошки путеви се налазе на надморским висинама до 2000 метара, при чему обухватају готово све природне висинске појасеве до горње границе шуме. Ови путеви морају бити под одређеним режимом заштите. Еколошки путеви и стазе на Златибору би допринели побољшању услова за развој етно и екотуризма. Поред путева и стаза потребно је да постоје знаци и обавештења, као и места за одмор. Постављање паноа има информативну и васпитну функцију. На Златибору не постоје еколошки путеви, еколошке стазе, као ни знаци упозорења. До водопада у сеоском насељу Гостиље може се доћи козјом стазом која није уређена, а могла би представљати еколошку стазу. Betty Weiler и Clin Michael Hall (1984) дефинишу етно туризам као путовање мотивисано углавном потражњом аутентичних и понекад присних контаката са људима чија је етничка и (или) културна основа другачија од оне коју имају туристи. Thmas Hinch и Richard Butler (1996) сматрају да се ова врста туризма односи на туристичке активности у којима је домаће становништво директно укључено, било кроз контролу и (или) сервирањем њихове културе као суштинске атракције. Постоје мишљења по којима је етно туризам аутодеструктиван, јер присуство туриста квари аутентичност домаће културе. Церемоније, ношња, рукотворине постају роба која се продаје на туристичком тржишту, те производи материјалне и духовне културе добијају другачију функцију. Гости углавном долазе из економски развијених земаља, те локалне културе претварају у потрошачки производ, што може да услови одбацивање туризма. Због тога локално становништво треба да одлучује о обиму и врсти туризма. Сарадња са локалним становништвом основа је промоције етно туризма. Досадашња пракса показује да је сарадња била мала и углавном сведена на договоре о економским ефектима и животној средини. На другој страни су схватања по којима етно туризам не уништава локалну културу, већ је понекад трансформише и стимулише њено присуство на динамичан начин. Неопходан је рад владе, туристичких агенција и приватних субјеката у помоћи локалним заједницама да реализују одрживи развој туристичке индустрије (Робинсон M., 2000). Развој етно туризма може да унапреди: схватање уникатности и разноликости туристичког окружења; хармонизацију и међусобну кооперацију; поштовање јединствености и разноликости традиције народа; елиминише дискриминацију; прошири могућности туризма за друштвене мањине; промовише сарадњу између неразвијених и развијених земаља како би се превазишле економске, друштвене, културне и технолошке разлике. Туризам може да допринесе развоју локалне заједнице, тако што ће оживети традицију, повећати запосленост, економске погодности, боље коришћење инфраструктуре, условити демократизацију културе (Хаџић О., 2005). 169

6 Комплементарност еко и етно туризма на примерима златиборских села Етно-социјални туристички мотиви су комплементарни са природним и културним мотивима, те доприносе обогаћењу садржаја боравка и остваривању економских и ванекономских ефеката туризма. Њихова валоризација је свеобухватна у земљама развијеног туризма. Етно мотиви у неким афричким, азијским и јужноамеричким земљама поседују висок степен атрактивности, али нису довољно вредновани, због неразвијености привреде и туристичке културе. Туристички етно-социјални мотиви се презентују на фестивалима, концертима, кроз израду сувенира и предмета за свакодневну употребу. Изворни су, традиционални и помажу трајном доживљавању одређеног простора. У ову групу туристичких мотива се убрајају: народна уметност, народна ношња, обичаји, светковине, гастрономија. За туризам, из домена истраживања етнологије и антропологије, су значајне особине као што су гостољубивост, предусретљивост, срдачност. За туристичко упознавање етно-социјалних мотива потребно је знање из различитих домена. Често се у презентацији ове групе туристичких мотива врши стилизација и осавремењавање, што доводи до униформности, чију је критику написао Јост Крипендорф. Аутор наглашава да је на много места у свету туристичка понуда слична једна другој, јер су домаће и специфично занемарени, да се заборавља традиционална култура у корист безличне туристичке некултуре (Крипендорф Ј., 1986). Развој еко и етно туризма у селима на планинском простору Златибора би створили реалне услове да се сачува животна средина, а да са друге стране посетиоци добију неопходно знање о природи и заштити животне средине. 170 Потенцијали за развој екотуризма Главни потенцијали за развој еко туризма у златиборским селима су заштићена Стопића пећина и Гостиљски водопад, за који постоји идеја да се покрене процедура његове заштите. Богатство у вегетацији (ливаде, пашњаци и шуме) представља основу за развој екотуризма. Стопића пећина се налази се у атару села Рожанство, на североисточној страни Златибора. Састоји се од три хидрографски спојене целине: Пећинице, Понора Трновског потока и Стопића пећине. Разгранатог је типа, са следећим спелеоморфолошким целинама: Главни канал (Светла и Тамна дворана), Сала са кадама, Канал са кадама и Речни канал. Дужина канала је 1594 m, улаз у пећину је висок 18 m, широк 40 m, а налази се на кречњачкој литици високој 50 m. Нижи, Речни канал, хидролошки је активан и повезан са понором Трнавског потока. Речни канал има дужину 790 m. Речни канал је повезан са Главним каналом каскадом, преко које се прелива ток, чинећи туристички атрактиван слап, висок 10 m, познат као Извор живота. Светла дворана је дуга 87 m. Захвата део Главног канала до места допирања дневне светлости. Тамна дворана је дуга око 100 m. Дно ове дворане је често поплављено.

7 Cmplementarity f ec and ethn turism n examples f Zlatibr s villages Сала са кадама, дуга 30 m, је у виду кружног проширења. Поседује богатство у пећинском накиту и бигреним кадама које су највеће у Србији. Дубина када је до 3 m, а највећа када је димензија 12,5 3 m. Канал са кадама је дуг 587 m. По пећинском накиту су познати Сала са балдахинама, Црвени камин, Корални димњак, ерозиони ломци (Група аутора, 2007). Изузетну вредност Стопића пећине представља фауна, за коју је карактеристича ендемитска врста колеоптер - трехине (Neduvalius cvijici stpicensis). Од године Одбор за уређење и заштиту Стопића пећине дошао је до одредница за туристичко искоришћавање. Посебна пажња је посвећена уређењу пећине у туристичке сврхе и заштити њене животне средине. Слика 1. Стопића пећина (извор фото Никић у Чајетини) Гостиљски водопад заједно са слаповима достиже висину 20 m. Од подножја се поток шири и разлива стварајући низ мањих слапова. Етно наслеђе Златибора У раду су анализирани објекти етно наслеђа Златибора издвојени категоризацијом Републичког завода за заштиту споменика културе. Наведеном категоризацијом они се убрајају у просторне културноисторијске целине и споменике културе, који су бројнији. У просторним оквирима Златибора су споменици културе: родна кућа Димитрија Туцовића у Гостиљу, цркве брвнаре у Кућанима и Доњој Јабланици, старо село Сирогојно. Ови објекти чувају материјалну и духовну културу, с тим да су цркве брвнаре домен истраживања не само етнологије, већ и историје уметности. Брвнаре се убрајају у културно-историјско наслеђе настало као резултат посебних услова живота и као доказ стваралашких способности човека. Пажња је посвећена црквама брвнарама у Доброселици и 171

8 Комплементарност еко и етно туризма на примерима златиборских села Семегњеву, које се не налазе у групи заштићених културних добара, али имају својства туристичке атрактивности. Кућа угледне породице Туцовић, у којој је године рођен Димитрије, вођа радничког покрета у Србији, је дводелна старовлашка брвнара. Старија је варијанта куће овог типа, већих димензија, са архитектонским детаљима. Ентеријер чине отворено огњиште, зидана пећ и дрвена ограда поред врата за заштиту ватре на огњишту и укућана од ветра. Објекат има етнографску вредност, али и меморијални значај. Брнара је покривена шиндром и детаљно обновљена, након чега је добила улогу спомен-музеја (Група аутора, 2007). У селу Кућани, на јужним падинама Златибора, саграђена је црква брвнара Христовог Вазнесења, такозвана Пета. Подаци показују да је грађена године, припрата године. Минијатурних је димензија, нема темеља, а грађена је од борових талпи-брвана, са кровом од шиндре, који заклања већи део зидова. Постављена је на косом терену, те је под цркве поплочан каменом неправилног облика. Градили су је народни неимари из Старог Влаха. Заштита овог објекта изузетног значаја је обављана и године. Због удаљености од саобраћајница и тешке приступачности ретко је посећена. Црква брвнара у Доњој Јабланици, саграђена године, је култно место. Саградили су је мештани уз помоћ мајстора са Таре. Посвећена је Богородичином Покрову. Карактерише је стрм кров, првобитно покривен шиндром, данас лимом. Поред цркве се налазе дрвени звоник и собрашице, недалеко гробље. Собрашице су дрвене зграде, грађене у XIX веку. На једној од њих је уписано да је настала године. Служиле су за окупљање народа у време светковина, сабора или црквених празника. У њима су власници примали госте, пријатеље и родбину који нису имали своје собрашице. Најчешће су правоугаоне, са каменим темељом, четвороводним кровом од шиндре. Неке од њих су затворене, друге имају облик трема, сто и столице. Конзервација је урађена године. Ретки су примерци народног градитељства, што им повећава туристичку вредност (Група аутора, 2007). У Доброселици се налази црква брвнара посвећена светом пророку Илији. Спада у најмање црквене објекте на Златибору. Дугачка је 8 m, широка 5 m, исто толико висока. Грађена је године, што показује запис у брвну на северној страни. Аутентичност цркве нарушава кров од шиндре, покривен црепом. Импозантан је дрвени звоник на стубовима. Црква у Семегњеву, посвећена светом Јовану Крститељу, има облик лађе, јер се на истоку завршава полукружном зиданом апсидом. У односу на остале цркве брвнаре на Златибору, новије је градње (зидана године). Прозори се налазе на јужној, северној и источној страни. Кров је дрвени, покривен лимом. У унутрашњости цркве су ћилими, производи народне уметности (Оторанов П., 1996). 172

9 Cmplementarity f ec and ethn turism n examples f Zlatibr s villages Музеј Старо село у Сирогојну је основан године, по идеји архитекте Ранка Фидрика и Републичког завода за заштиту споменика културе. Иницијатива је потекла од организације домаће радиности из Сирогојна, а остварена упорношћу Добриле Васиљевић-Смиљанић, ангажовањем етнолога Босе Росић, надлежних републичких институција и многобројних сарадника. Састоји се од засеока формираног од пренетих објеката, који чине домаћинства карактеристична за златиборски крај у прошлости. У етнопарку су старовлашка брвнара и пратећи привредни објекти (млекара, амбар, качара), који приказују архитектуру овог простора, организацију домаћинства, насеља, заједнице, привредне активности и културу становања. Формиране су радионице за израду предмета старих заната, продавница сувенира, објекти за пријем и боравак гостију, чиме је овај јединствен етнопарк добио туристичку функцију. Планом је дозвољена поставка 45 грађевина. Сачуван је унутрашњи изглед просторија. Према начину појављивања и облицима атрактивности спада у архитектонске, ликовне и театарске туристичке вредности. Слика 2. Етно село Сирогојно Истраживачи су утврдили да у крају постоји велики број старих брвнара, амбара, салаша, колиба, кућера, код којих ће неки бити пренесени у музеј. У музеју је приказан ентеријер грађевина, опрема, посуђе, разне врсте оруђа. Евидентирано је око 1000 предмета покућства, посуђа, текстила, чији су примерци изложени у музеју. У оквиру Музеја Старо село у Сирогојну су три целине специфичних карактеристика. У првој се налазе куће, у другој родовске трпезе, собрашнице. У трећој целини су технички уређаји: млинови, ступе, ваљевице. Посебна пажња је посвећена очувању природног окружења. Око музеја се налазе баште у којима се узгајају старе повртарске културе и миришљаво цвеће. Овај простор годишње посети неколико хиљада посетилаца. Музеј на отвореном у Сирогојну једини је ове врсте у Србији. Споменички комплекс цркве Светих апостола Петра и Павла из XVIII 173

10 Комплементарност еко и етно туризма на примерима златиборских села века и Музеја на отвореном стављен је под заштиту закона као културно добро споменик културе од изузетног значаја. У заштићеној целини, због даљег чувања и презентације, конституисана је године установа Музеја на отвореном. Као члан Асоцијације сродних музеја Европе, Музеј у Сирогојну делатност обавља у складу са одредбама Декларације ИКО- МОС-а (Међународни савет за споменике и споменичке целине). Туристичку функцију имају крчма и конаци. У крчми се посетиоцима нуде јела и пића (водњика, чајеви од домаћих трава, ракија). Конаке распоређене око крчме, чини седам објеката чији су ентеријери прилагођени потребама боравка. У посебно опремљеном простору музеја (Дворана, Летња позорница, Конаци и Крчма), могуће је организовати семинаре, научне скупове, промоције, предавања. Аутентични објекти су намењени делатностима Музеја, у дворани се одвијају културни програми. Испред дворане, између продавница производа старих заната и копија музејских експоната, налази се Летња позорница. Поред редовне делатности, чувања и презентовања материјалног и духовног наслеђа српског села, музеј током сезоне организује богате и садржајне програме. Различите културне манифестације представљају допуну садржаја музејске поставке. Образовни програми музеја намењени су младима, ученицима и студентима и одвијају се кроз радионице и летње школе у просторима музеја. Школе сликања и бојења ускршњих јаја већ годинама дају запажене резултате. Квалитетно осмишљени садржаји образовних програма у музеју нуде могућност упознавања са традицијом у аутентичном амбијенту и у непосредном контакту са њеним познаваоцима, стручњацима и предавачима. Запажене су летње школе традиционалне обраде вуне и конопље, истраживања дизајна амбалаже у прошлости, плетења цветних венаца и уплитања зрелог класја жита на традиционалан начин у време жетве, упознавања са народним градитељством, као и креативне радионице мозаика, дрвореза, најстарије графичке технике, керамике, ткања, мајсторски курсеви виолине, флауте и фагота (Златић Ивковић З., 2000). У селу Рожанство сачувана је традиција производње каца и буради. Доброселица има изузетан потенцијал за развој пчеларства и производњу меда. У Трипкови се одржава семинар српског фолклора, у Мачкату, у јануару, Сајам пршуте. Етно-социјални туристички мотиви на Златибору су Сабор трубача, косидба и смотра народног стваралаштва, која на оригиналан начин приказује традицију овог простора, посебно старе игре. Ове потенцијале треба адекватније искористити у циљу развоја еко и етно туризма. Гостиље, Рожанство, Трипкова имају туристичка удружења, која доприносе промоцији и пропаганди туристичких мотива. 174

11 Cmplementarity f ec and ethn turism n examples f Zlatibr s villages Резултати PESTEL и SWOT анализе PESTEL и SWOT методе су допуна једна другој у анализи фактора који утичу на развој простора. PESTEL метода представља акроним настао од речи политички, економски, социјални, еколошки и легислативни. Табела 1. PESTEL анализа погодности Политички фактори Економски фактори Социјални фактори Техничкотехнолошки фактори Envirnment (заштита животне средине) сагласност свих политичких странака о потреби развоја; прилагођавање становништва процесу европске интеграције. добар положај у односу на окружење; воља становништва да ради у својим селима; специјализоване делатности и стари занати. расположеност становништва за рад; радозналост младих и жеље за усавршавањем. добра саобраћајна повезаност; атрактивна архитектонска решења; добра покривеност ТВ сигналима, телефонијом. очувана природа златиборских села са мало антропогеног утицаја, који је карактеристичан за туристички центар; чист ваздух; чисто земљиште; здрава храна; богатство пашњацима и ливадама; лековите биљке. непогодности недовољан утицај стручних кадрова у процесу одлучивања; политизовање јавности у креирању развоја. недостаци у инфраструктури; економска неефикасност предузећа у селима; низак стандард; необразованост; недостатак стручних кадрова. лоше демографске прилике; недовољна промоција села; неинформисаност локалног становништва о одрживом развоју; негативно мишљење јавног мњења о одрживом туризму као фактору развоја. лош квалитет локалне путне мреже; неконтролисана технологија припремања хране и пића; неконтролисана употреба воде за пиће. недостатак снабдевања водом са водовода; нерешено питање канализације; нелегална градња; појава дивљих депонија; честа употреба пестицида у пољопривреди. 175

12 Комплементарност еко и етно туризма на примерима златиборских села Legal- правни аспекти брзо прилагођавање пословног сектора на промене правне регулативе; прогресиван Закон о локалној самоуправи; могућност локалног повезивања са свим нивоима до међународног. неефикасно добијање дозвола за рад и изградњу туристичких објеката; недовољно поштовање закона и других правних аката; велики прерогативи централне власти. SWOT анализа је коришћена да би се одредили позитивни и негативни фактори који утичу на остварење стратегијских опредељења развоја туризма златиборских села. Ова метода помаже успостављању равнотеже између интерних способности и екстерних могућности. Табела 2. SWOТ анализа простора снаге слабости повољан географски положај добри ресурси за развој сточарства имиџ села Златибора традиција у преради млека, меса традиционални производи који су постали робна марка захваљујући квалитету али и епитету златиборски постојећи капацитети у области туризма здрава животна средина разноврсност биљног света (лековито биље) и шумски плодови туристички центри и подручја у окружењу простора богато културно наслеђе традиционално градитељство слаба сарадња међу чиниоцима за производњу хране непостојање националне стратегије у развоју руралног туризма недостатак регулационог плана неасфалтирани путеви непостојање железнице стихијски и неорганизовани рад у туризму лоша стратегија управљања комуналним отпадом проблем водоснабдевања проблем отпадних вода недостатак перманентне едукације недовољна и неадекватна искоришћеност природних потенцијала непланска изградња недостатак финансијских средстава за значајнија улагања у заштиту и унапређење животне средине 176

13 Cmplementarity f ec and ethn turism n examples f Zlatibr s villages могућности развој екотуризма коришћење специфичних биљних лековитих врста презентација производа сеоски кампови експлоатација термалних вода и алтернативних видова енергије међународна туристичка дестинација стране инвестиције и донације специјализација у производњи тренд раста сертификованих предузећа повезивање у кластере претње/ризици нестабилно политичко окружење економска криза недостатак законске регулативе у области туризма нерегулисање имовинскоправних односа одлив младих и стручних кадрова депопулација све оштрија конкуренција, мито и корупција опасност од трансфера прљавих технологија Наведени трендови дају свеобухватни приказ, перспективе, али и ограничења у развоју етно и еко туризма златиборских села. Могу се користити као стратешке смернице и основа планских докумената. Допуњавање еко и етно туризма У дефиницији екотуризма коју је изнео Hektr Ceballs Lascuren се помиње локално становништво, које одређује културне детерминанте простора и етно туризам. Етно и еко туризам су повезани преко локалног становништва, заједничког носиоца једне и друге врсте туризма. Предели очуване природе налазе се у руралним срединама, те значајну улогу у туристичкој понуди има локално становништво, тј. фолклор, манифестације, светковине. Екотуризам захтева укључивање у друштвени и економски живот заједнице, инсистира на добробити локалних заједница које имају корист од туристичког промета. Екотуризам се заснива на покретању локалних економија, услугама смештаја, хране и локалних водича, изради сувенира, значајних у промоцији етно наслеђа. Етички кодекси у туризму намењени локалном становништву од користи су када се доказује значај екотуризма за одређену дестинацију. Одражава се на туристичку понуду, очување традиционалних вредности, обезбеђење квалитета туристичког производа и одржање равнотеже на релацији животна средина економски развој. Етички кодекси добијају на значају, јер су негативни утицаји туриста и домицилног становништва у порасту (Стојановић В. и Павић Д., 2004). Негативни утицаји туризма на друштво подразумевају комерцијализацију локалних 177

14 Комплементарност еко и етно туризма на примерима златиборских села производа и промене материјалне и духовне културе, те је један од основних задатака екотуризма, као форме одрживог развоја животне средине, да спречи негативне тенденције. Локално становништво треба да се сагласи и учествује у планирању развоја туризма, због чега је потребно да се процени заједница пре почетка улагања у туризам. Локална заједница и њено учешће су поред природе, основа развоја екотуризма, али и других врста туризма, као што је етно туризам (Стојановић В., 2007). Веза еко и етно туризма могућа је градњом и обновом објеката брвнарског типа, покривених шиндром, што значи природним материјалом у етно стилу. Такви објекти би могли имати смештајно-угоститељску и културну функцију (музеји, галерије, манифестационе сале). Илустративан је пример етно села у Сирогојну. Туристичка афирмација локалне гастрономије условљена је производњом здраве хране. Корелација етно и еко туризма произилази из принципа екотуризма. Један од њих се односи на минимално учешће негативних утицаја на природу и локално становништво. Како је локално становништво, тј. његова материјална и духовна култура, домен истраживања етно туризма, а очувана природа основа проучавања еко туризма, тако се у поменутом принципу обједињују природна и друштвена средина. Евидентне су заблуде и ограничења по питању екотуризма. Свако неразвијено подручје са очуваном природном средином није погодно за развој екотуризма. Еколошка свест туриста и локалног становништва није на високом нивоу, иако постоје другачија мишљења. Јавност је добро информисана о туристичком центру Златибора, док се о селима мало зна. Простор Златибора није истражен у циљу верификације стандарда и сертификован за екотуризам. Повезивање природе и традиције у функцији туризма може се реализовати презентацијом обичаја везаних за природу и традиционалног начина живота у складу са природом, изградњом екоконачишта. Екоконачиште је скроман објекат који обезбеђује основне туристичке потребе и налази се у заштићеним природним добрима. Омогућене су активности у природи и локална кухиња, сегмент материјалне културе. Значајну улогу у повезивању еко и етно туризма има ECEAT Европски центар за еко и сеоски туризам, чији су циљеви развој и унапређење туризма заснованог на органској пољопривреди, заштити природе, развоју села и заштити културног наслеђа. Програми овог непрофитног и независног удружења не угрожавају животну средину, подстичу активности у природи, учење традиционалних заната, музичке курсеве. Центар за одговорни и одрживи развој туризма (ЦЕНОРТ) је члан-кандидат Европског центра за еко и сеоски туризам, који је значајан део рада усмерио ка унапређењу развоја екотуризма, сеоског и културног туризма. Активности Центра за одговорни и одрживи развој туризма су реализоване обиласком златиборских села Рожанство, Сирогојно, Гостиље, Трипкова и указивањем на актуелне и потенцијалне туристичке мотиве. 178

15 Cmplementarity f ec and ethn turism n examples f Zlatibr s villages Екотуризам и етнотуризам су углавном малог обима. Екотуризам је тржишни сегмент усредсређен на смештај малих група у природи уз образовни приступ, материјале са упутствима и специјализоване локалне водиче, којима се пружа могућност за презентацију традиционалне културе (Wd Epler M., 2002). Туристички производ Златибора се заснива на природним и културним вредностима, гостољубивости и срдачности становништва значајним за етно туризам. Ниска профитабилност и недовољна мотивисаност носилаца туристичке привреде и локалног становништва разлози су незнатног удела еко и етно туризма на туристичком тржишту Србије, а самим тим и златиборских села. Развој еко и етно туризма у златиборским селима не може се реализовати независно од националних смерница, које би требало дефинисати, а затим реализовати. Предузимање индивидуалних иницијатива, на локалном нивоу, заснива се само на неким од полазних основа. Оцена инфраструктуре, план маркетинга, програм информисања посетилаца, механизми финансирања еко и етно насеља, програм планирања могу се реализовати само на вишем нивоу, уз веће учешће невладиних организација, доношењем стратегије развоја еко и етно туризма. Невладине организације могу да процене на који начин се може повећати корист од еко и етно туризма, осмисле пројекат који подиже природну средину и културу одређеног простора на виши ниво. Литература Група аутора (2007). Споменичко наслеђе Србије. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. Група аутора (2007). Заштићена природна добра Србије. Београд: Министарство заштите животне средине, Завод за заштиту природе Србије. Epler Wd, M. (2002). Ekturizam principi, pstupci i plitike za drživst. Begrad: Centar za dgvrni i drživi razvj turizma. Златић Ивковић, З. (2000). Музеј под отвореним небом Старо село у Сирогојну. Унеско Гласник, 7-8, Kripendrf, J. (1986). Putujuće čvječanstv za nv pimanje slbdng vremena i turizma. Zagreb: Zavd za istraživanje turizma. Љешевић, М., Лукић, Б. и Филиповић, Д. (1994). Животна средина као елеменат квалитета руралног живота. Зборник радова са југословенског симпозијума Ревитализација села. Чачак: Универзитет у Крагујевцу, Агрономски факултет у Чачку, Београд: Друштво пријатеља Копаоника. Љешевић, М. (2005). Животна средина. Београд: Географски факултет Оторанов, П. (1996). Знамења Златибора и околине. Ужице: Ужичко архијерејско намесништво. Робинсон, М. (2000). Да ли је културни туризам на правом путу? Унеско Гласник, 7-8,

16 Комплементарност еко и етно туризма на примерима златиборских села Stjanvić, V. (2007). Održivi razvj turizma i živtne sredine. Nvi Sad: Departman za gegrafiju, turizam i htelijerstv. Stjanvić, V. i Pavić, D. (2004). Značaj lkalng stanvništva u ekturizmu. Turizam, 8, Хаџић, О. (2005). Културни туризам. Нови Сад: Департман за географију, туризам и хотелијерство, ПМФ. Hinch, T. and Butler, R. (1996). Turism and Indigenus Peples. Lndn: Internatinal Thmsn Business Press. Weiler, B. and Hall, C. (1984). Ethnic Turism, the State and Cultural Change in Sutheast Africa. Annals f Turism Research 11 (3), Sanja Pavlvić Bjana Jvanvić 180 COMPLEMENTARITY OF ECO AND ETHNO TOURISM ON EXAMPLES OF ZLATIBOR S VILLAGES Summary The relatinship f ec and ethn turism in ur scientific practice is nt enugh researched. This new turism mdels culd be cntribute revitalizatin f rural areas. The natural and ethngraphic mtives in villages n the muntain Zlatibr are cnditins fr develpment f ec and ethn turism. Papers n the tpic f ec and ethn-turism is mstly reduced t the analysis f mtives and the prmtin f cultural heritage. In this paper are used different methds. The PESTEL methd shws accmmdatins and unaccmmdating f plitical, ecnmic, scial, technical-technlgical, envirnment and legal factrs f tenable turism develpment, and SWOT analysis his strengths, weaknesses, dds and manacles. It has signified n ec and ethn turism definitins, their cmmn characteristics and penetratins. It has shwn ptentials in Zlatibr s villages Stpića cave, waterfall in Gstilje, churches lg huses, museum Star sel in Sirgjn. Ecturism is a new mdel f turism assciated with the develpment f awareness abut the cnnectin between turism and envirnment. Ethn-turism is travel mtivated demand authentic cntacts with peple whse ethnic and (r) cultural basis is different frm the ne yu have turists. This type f turism is related t the turist activities in which the lcal ppulatin is directly invlved in the presentatin f culture as cre attractins. Cperatin with the lcal ppulatin is based n the prmtin f ethn-turism. Cperatin has s far been small, based n agreements n ecnmic and envirnmental effects. Preserved natural areas are lcated in rural areas, s that a significant rle in turism ffers has the lcal ppulatin (flklre, events, celebratin). Ecturism requires inclusin in the scial and ecnmic life f the cmmunity. Ecturism is based n the running f lcal ecnmy, husing, fd, lcal guides, making suvenirs, significant in ethnic heritage. Crrelatin f ethn and ecturism stems frm the principle f ec-turism. One f them is the minimum share f negative impact n the nature and the lcal ppulatin.