Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе

Transcription

1 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе НАЦРТ ПРОЈЕКТА Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 1

2 ГРАД БЕОГРАД БЕОГРАД ЕВРОПСКА ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ Елаборат Главни идејни пројекат Програма кандидатуре Града Београда Концептуализација, програмски оквир, стратешки модел и организациони план Београд, децембар 2010 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 3

3 САДРЖАЈ РЕЗИМЕ ПРОЈЕКТА УВОД 1. Предмет пројекта Задаци консултантског тима I ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ 1. Шта је Европска престоница културе идеја, историјат, смисао 2. Садржај Декларације Београда у поступку аплицирања за статус Европске престонице културе II АНАЛИЗА КУЛТУРНОГ СИСТЕМА ГРАДА БЕОГРАДА 1. Историја културне политике Града Београда 6. Структура програмских догађаја током година кандидатуре и у години Европске престонице културе IV OРГАНИЗАЦИОНИ ПЛАН 1. Организациона структура и надлежности 2. Методологија рада Контекст стратегијског управљања 3. Методи управљања менаџмент програма 4. Финансијска одрживост пројекта 5. Препоруке у имплементацији Програма V СТРАТЕШКИ МОДЕЛ УПРАВЉАЊА ПРОГРАМОМ БЕОГРАД 2020 ЕВРОПСКА ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ Сажетак програма Зашто Београд 2020 Пре свега зато што је Београд препознатљив, узбудљив и, изнад свега, чудан град, град у којем оно што свуда делује неоствариво у њему постаје могуће, само ако постоји снажан мобилизаторски импулс, велики наратив, јак мотив. Примера за то има много у досадашњој дугој и променљивој историји, па и у скорашњој прошлости: од функционисања свих сегмената Шта је Београд 2020 Београд 2020 је стратешки програм којим се Србија и Београд надмећу за звање Европске престонице културе, коју би одлуком Европске комисије требало да понесу у години као једногодишњу титулу. Реализација овог пројекта треба да обезбеди главну стратешку промену на културном, инфраструктурном и економском плану града Београда; Европска престоница културе треба да омогући стварање нове, европски образоване младе генерације која ће до бити спремна да отвори нове путеве за Београд и Србију. 2. Културна администрација, надлежности и доношење одлука 3. Циљеви, приоритети и мере културне политике 4. Основне тенденције и систем финансирања културе 5. Програми и публика 6. Уметници и структура запослених 7. Културна инфраструктура 8. Фестивали и главни културни догађаји 9. Предузетништво у култури и креативне БЕОГРАД ЕВРОПСКА ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ Функционалне стратегије организација, дизајн и развој програма Београд Конкурентске стратегије стратегија диференцијације и партнерства VI ЕВАЛУАЦИЈА 1. Показатељи успеха 2. Модели мониторинга и интервенције друштвеног живота у време хиперинфлације, ембарга и бомбардовања NАТО (НАТО) снага до изузетно успешне организације у рекордно кратком року и са ограниченим средствима бројних међународних, политичких, уметничких, културних и спортских догађаја, попут последњег - Универзијаде Упркос тешком наслеђу политике деведесетих, егзуодусу младих, ембаргу, сиромаштву, У периоду од десет година Град Београд и градска управа, као и Република Србија треба да покрену, заједно са грађанима и у складу са међународним стандардима, јединствен процес преобликовања града и то од јавног простора до стратешког културног система, од идеје до реализације комплексног културног социјалноекономског пројекта Београд Eвропска престоница културе. индустрије 10. Међународне мреже и партнерства 11. Професионализација и развојне импликације постојеће културне ситуације и актуелне културне политике 12. Проблеми које треба решити и препоруке за стратешко деловање кроз програм Београд 2020 III ПРОГРАМСКИ КОНЦЕПТ 1. Културни контекст главне вредности Београда као Европске престонице културе 2. Визија и стратешки циљеви Београда у програму Европска престоница културe 3. Принципи културне политике и организационо програмски модел 4. Организационо- програмска структура управљања пројектом 5. Тематски предлози Програма декаде Референтна литература, документи и извори Извештај ПР кампање Београд 2020 Београд је остао мултикултуралан, вибрантан град, град бројних лица, у коме различите генерације и различити културни модели делују паралелно, у дијалогу са једних са другима и у дијалогу са светом. Београд је град креативних људи оспособљених да и у турбулентним условима динамично стварају и изнедре обимну, разноврсну и пажње вредну културну продукцију. Зато досадашња стратегија опстанка претварањем слабости у предности, на којој се у великој мери темељи шарм и препознатљивост Београда, заслужује да буде оплемењена јасним дугорочним стратешким планирањем развоја, тако потребног свим актерима друштвеног живота, као путоказ и подстицај за креативност и идентификацију са будућом визијом Града и земље. Шта је наша визија Београда за годину 2020 Београд је главни град и културна престоница Србије као придружене чланице Европске Уније, геополитички најзначајнија метрополитенска област јужне Европе, саобраћајно и креативно чвориште, атрактивно место за живот и пословање, центар региона мира и сарадње и битан партнер свих великих европских градова који раде заједно на унапређењу континента и eвропске заједнице народа, циљно одредиште светскe трговинe, незаобилазна тачка на туристичким рутама и уметничким турнејама и јединствени простор који повезује југоисточну Европу са Европском унијом, простором Медитерана и Блиским истоком и могући стратешки пројекти 4 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 5

4 Дакле, Београд (и Србија с њим) озбиљан је актер у оштрој конкуренцији са другим градовима Европе не само у области културног већ и разноврсног друштвеног стваралаштва; град полицентричног идентитета са појединачним идентитетима свих својих општина и квартова у сталној спрези са другим градовима у Србији и у дијалогу са другим културама; град који је предњачио у окончању транзиције у Србији и трансформацији културног система у нов одржив систем, кроз партиципативно деловање сва три сектора, редефинисану мрежу јавних установа и програма, изградњу система квалитета и уравнотеженог односа традиционалног и савременог. Шта је програмски концепт Београд 2020 Програм Београд 2020 jе конципиран тако да се подстакне афирмација најбољих и најбољег, да се препознају најиновативније идеје и покрену најкреативнији кадровски потенцијали. Управо зато, кључне вредности које одређује организациону структуру и људски потенцијал Програма јесу: изврсност укључивање најбољих представника Београда и српске културе, као и светских пријатеља Београда; добро управљање политички инструмент за имплементацију овог пројекта заснован је на преносу надлежности са градске власти и градске управе на наменски формиран Организациони одбор и Програмски савет. Тај пренос даље иде ка оснивању Извршне агенције која управља пројектом преко радних група, паритетних тела струка, сектора и различитих видова грађанства; демократичност слободно и иновативно изражавање духа Београда у процесу трансформације културног система. Предложени организациони модел обезбеђује механизме за владавину струке и за директно учешће грађана у процесу креирања програма и одлучивања; одрживост културни развој захтева управљање животним окружењем које подразумева очување културних и природних ресурса, њихов развој и богаћење и за будуће генерације; инклузивност циљ пројекта је да се до године до те мере ојачају знања, способности и вештине грађанина као појединца и свих мањинских друштвених група да би програм Београд 2020 одсликао културни диверзитет Београда и Србије у целини и дао глас до сада невидљивим становницима. Шта су стратешки циљеви Београда 2020 Програм Београд 2020 требало би стога да буде окосница не само културног него и општег друштвеног развоја Београда и Србије и синергијско чвориште које је недостајало у бурним годинама недавне историје и потоње транзиције. Промене у имплементацији Програма у годинама до коначне кандидатуре (и преузимање титуле Европске престонице културе) даће довољно трајних и видљивих резултата на физичком телу и у атмосфери града (и партнерских градова Србије), окупиће и координирати рад великог броја учесника, тако да ће тај успостављени и уређени систем бити препознат као стандард система и добрих учинака у редовном деловању, а предстојећа декада период кључног преокрета у развоју Београда и Србије у 21. веку. У периоду од , програмски концепт би требало да се реализује кроз следеће стратегије: учешће сва три сектора: јавног, приватног и цивилног друштва, умрежавање (Србија, регион, Европа), заједничко деловање (свих 17 општина, суседства) стратегија инклузивности, синергијско деловање кроз стратешке пројекте, интердисциплинарно деловање (култура, наука, образовање, људска права, предузетништво, туризам, саобраћај...). Декада промене Београда 2020 Концепт програма полази од идеје да овај пројекат треба да буде платформа на којој ће се развијати сви потенцијали Београда као европског града. Стога пројекат подразумева десет тематских година од којих свака има најмање три димензије: једну која се односи на тему и одговарајући стратешки пројекат, друга је везана за уметничку дисциплину, a трећa се односи на деловање кроз мреже и партнерства (програмска, структурна и територијална). Тако би се за десет година покриле кључне развојне теме и дао импулс свим уметничким дисциплинама и њиховом институционалном, али и неформалном (алтернативном) организовању. Кроз трећу димензију отворила би се могућност да се створе нови модели друштвених партнерстава између актера у култури, али и различитих нивоа и структура власти. Програм сваке тематске године оставио би трајан и видљив резултат како у изгледу и структури града тако и у процесима, организационим схемама, знањима и вештинама којима владају његови посленици и грађани. Замајац промена остварених у Београду, европској престоници културе 2020 неминовно ће, попут концентричних кругова, свој утицај поступно ширити и на промене у другим градовима у Србији, па и у региону. Планске и креативне промене очигледне не само у изгледу Београда него и у његовом функционисању, културној и духовној атмосфери, биће трајни и највреднији капитал овог, после много година великог стратешког пројекта у сфери културе. 6 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 7

5 I ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ 1. Шта је Европска престоница културе идеја, историјат и смисао Инцијална идеја за Европску престоницу културе настала је из разговора грчке министарке културе Мелине Меркури и француског министра културе Жака Ланга јануара године. Јуна исте године пројекат је покренут Резолуцијом ЕУ министара културе, са основним циљем да повеже људе Европе. Од до године европски градови културе били су изабрани одлуком министара, на основу закључака и критеријума донесених прво јануара 1985, а затим 12. новембра године. (Исто тело које су чинили министри културе, почев од године, а на основу сличне резолуције, било је покренуло и програм Европски месец културе намењен пре свега градовима централне Европе. Овај програм је заправо хтео да подстакне демократске процесе у градовима централне и источне Европе у годинама транизционих промена, да их отвори за савремену уметност и светске токове, што је посебно било важно за постсовјетске земље и њихове дуге изолације у претходном периоду). Од самог почетка, Европска комисија је давала финансијску помоћ за ове програме: и за Европску престоницу културе и за месец културе. Међутим, од Године када и средњеевропски градови стичу право учешћа у овом такмичењу (Краков културна престоница Европе године), више се не организује месец културе, већ сваке године бар по два, а често и три града, из различитих делова Европе, носе ову титулу. У овој, Години, чак три града јесу Европска престоница културе - Истанбул, и градови из Европске уније: Печуј и Есен. понели титулу између и показала је њихове позитивне ефекте у свим доменима: економије, културе, туризма, демократског развоја, повећаног степена грађанске свести итд. Након године, урађено је још много анализа (European Cultural Capital Report 2, Robert Palmer & Greg Richards, 2004), а од када се овом програму интензивно прикључују и градови источне Европе, раде се и посебне анализе, да би служиле и као упуство и као подстицај (види: Сибију, Европска културна престоница 2007, Greg Richards and Ilie Rotariu 2008). Процедура је да се град кандидат бира 5 година пре године у којој ће понети титулу. Према садашњим уредбама, држава кандидат одлучује који град ће бити национални кандидат и онда кроз процес националне селекције одлучује о финалном кандидату. За сада је познато које ће земље дати своје градове-кандидате до године, када ће Италија и Бугарска бити носиоци процеса доношења одлуке о градовима кандидатима. Градови ће бити номиновани маја године, а претходни јавни позив за аплицирање биће објављен крајем године. На основу овога може се претпоставити да ће маја године бити званично одлучено који градови ће бити носиоци титуле за годину. Град који добије кандидатуру постаје носилац титуле и добија награду Мелина Меркури која износи 1.5 милион евра. Према препорукама Комисије ЕУ, апликација града кандидата би требало да у кандидованом Програму Европске престонице културе тог града покаже како се : Студија урађена као евалуација утицаја датих програма на општи развој градова који су подстиче сарадња између културних оператера, уметника и градова из земље 8 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 9

6 домаћина и других земаља Европске државе чланице траже од градова да попуне морати да комплетирају ове документе и пруже II Структура програма за догађај: овде се очекује уније у било ком сектору културе; одређене пријаве. Делови тих пријава покривају додатне информације. да се опише концепт програма обележавања у истичу богатства културне разноликости аспекте догађаја које ће градови морати да имају години кад се понесе титула. Укупно 3 питања. у Европи; промовишу заједнички аспекти припремљене како би учествовали у такмичењу. Овај модел информационог листа ће се европске културе у први план. Ту пријаву ће пратити документ слободног користити у двема фазама такмичења III Организација и финансирање догађаја: у овом формата са више тражених детаља. (означени процес је детаљно описан у Водичу делу тражи се опис организационе структуре и Другим речима, кандидат треба да за градове који аплицирају за титулу Европске финансијски план догађаја да би се проценио презентира град и његову улогу коју има или Сваки град који жели да учествује у надметању престонице културе Guide for Cities applying капацитет града за кандидатуру. Укупно 10 је играо у европској култури, његове везе са са другим градовима за титулу Европске for the Title of European Capital of Culture): прво питања. Европом, његов европски идентитет. Град престонице културе обавезан је да одговори на за предселекцију, а затим и завршну селекцију. кандидат морао би да покаже актуелне питања (видети Анекс 1: Апликација питања и Само предселектовани градови иду до коначног IV Градска инфраструктура: тражи се објашњење о процесе укључивања у европске уметничке одговори) према обрасцу Европске комисије избора. конкурентности града у погледу инфраструктуре и културне токове, са свим својим информационом листу и пратећем пријавном за организацију великих догађаја. Најбоље је специфичностима. документу, који постају званичан документ - За предселекциону фазу, одговори на приложити листу референци до сада одржаних управе града који жели да буде град кандидат. информационом листу се користе заједно великих манифестација у Београду. Укупно 3 Комисија за избор ће анализирати како је са пријавним документом да би обезбедили питања. тема представљена у програму, начин на Дакле, Град Београд у поступку аплицирања преглед програма који сваки кандидовани град који су догађаји у програму (сарадња између подноси: намерава да води у току сваке године. Одговор V Комуникациона стратегија: неопходно је културних оператера у различитим земљама Информациони лист са одговорима на на неке од секција упитника је необавезан у изнети план како ће креативни, организациони и ЕУ и града кандидата) представљени и сл. питања Европске комисије овој фази (ово је односи на свако питање уз које финансијски аспекти идеје о граду као европској Пријавни документ Декларација о стоји: Одговор на ово питање није обавезан у престоници културе бити представљени Учешће грађана који живе у граду и његовој кандидовању Града Београда за титулу предселекционој фази ). циљаним јавностима. Укупно 3 питања. околини и промовисање њихових интереса, Европске престонице културе (ово као и интерес грађана из градова партнера је предложени формат документа, - За завршни избор сви делови упитника VI Евалуација и праћење догађаја: потребно подразумева се као принцип програма документ може имати и другачији назив). морају бити испуњени. Одговори који су већ је дати објашњење како је планиран процес велико учешће јавности и на локалном и на дати у предселекционој фази морају бити мониторинга, вредновања и процене квалитета европском нивоу је обавеза. Веома је важно Информациони лист и пријавни документ комплетирани и проширени где је то потребно. изведеног програма. Укупно два питања. да програм буде одржив и саставни део могу бити написани на једном или више од 20 Нека питања захтевају посебно детаљне дугорочног културног и друштвеног развоја. службених језика ЕУ, а један од тих језика мора одговоре у завршној селекционој фази, и они VII Додатне информације: у овом делу тражи се Кандидовани програм требало би да има бити енглески. су у складу са тим означени ( на ово питање коментар о томе каква је генерална јавна градска трајне ефекте, да постане програм који утиче мора бити детаљније одговорено у завршној политика без обзира на кандидатуру и како се на дугорочни развој града и по завршетку Након објављивања позива за кандидатуру селекционој фази ). процењује успех кандидатуре. Могу се додати и године европске културне престонице. од стране држава чланица, градови који буду други коментари, које апликант сматра битним. желели да учествују на конкурсу ће послати Одељци који би требало да буду комплетирани 2. Садржај Декларације Београда у информациони лист и подржавајући документ су следећи: Овај елаборат није званичан документ града поступку аплицирања за статус Европске органу именованом за ту сврху од стране државе Београда у поступку аплицирања, иако осим престонице културе чланице која је у питању (у позиву за кандидатуру I Основни принципи: овде би требало одговорити Анекса и остали делови Елабората могу У циљу упознавања градова о томе како да представе своје кандидатуре за именовање Европскe престоницe културе и ради олакшања рада изборне комисије, Европска комисија и позваће се на овај орган). У предселекционој фази, ови документи ће пружити преглед програма које кандидовани град намерава да води током сваке године. Градови који буду изабрани на крају предселекционе фазе ће које су основне идеје и вредности које град жели да афирмише као Европска престоница културе. Укупно 16 питања са потпитањима. бити преузимани и коришћени у поступку образлагања. Формални услови аплицирања и рокови морају бити проверени од стране званичних органа Скупштине, Градске управе Београда и Организационог одбора. 10 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 11

7 II АНАЛИЗА КУЛТУРНОГ СИСТЕМА ГРАДА БЕОГРАДА 1. Ис торија к улт урне политике Града Београда Периодизација културне политике града Београда: 1. Агитпроп период је трајао кратко (до године) и обележио је негативно културни живот Београда (носиоци концепта развоја били су инспирисани,,револуцијом а не знањима и талентом), иако је у том периоду формиран један број установа културе које ће касније постати,,градске у пуном смислу те речи (Југословенско драмско позориште). У великој мери су поништена искуства и институције грађанске културе Београда (суђења па и смртне пресуде глумцима), а руковођење институцијама поверено је провереном партијском кадру. 2. Период изградње нових институција ( ) посебно културних центара обележен је и изградњом адекватних гранских подсистема стварају се заједнице у појединим делатностима, а Београд добија и установу која је требало да парира иностраним културним центрима (Америчкој читаоници, нпр.) Културни центар Београда. 3. Период отварања према свету ( ) и грађења београдске космополитске културе (стратегија интернационализације). Креирају се прве међународне манифестације: Октобарски салон, БИТЕФ, ФЕСТ и др. Оснивају се нови часописи и библиотеке. Почиње да делује Завод за проучавање културног развитка и бива покренута и специфична едиција која се бави питањима културне политике (право на културу, децентрализација културе итд.). 4. Период самоуправних интересних заједница културе ( ) и нове,,идеологизације културне политике (X конгрес СК: култура рада). Контрадикторно је да је у периоду успостављања релативно слободног система и грађења инструмената културне политике присутна и репресија (књига,,конгрес културне акције бива склоњена са библиотечких полица). 5. Период либералне културне политике ( ) и оживљавања национализма у култури (стратегија приватизације). У складу са Законом о привременим и трајним радним заједницама уметника, формира се мноштво заједница које практично делују као претходница и приватном (предузетничком) духу и духу цивилног сектора. Рађају се прве приватне галерије (АЗ, Атријум), антикварнице, кафићи и сл. Но, истовремено се у београдским установама културе фотокопира Меморандум, а најчитаније књиге су,,роман о Милутину и Драшковићева преиспитивања прошлости. 6. Етатизација културе током деведесетих заслужује да буде више истражена и објашњена, јер сама анализа извештаја Министарства културе и Скупштине града не даје јасну слику о овом процесу. Извештаји Министарства културе дају податке о финансираним активностима, подвлаче одређене проблеме, али наравно да не приказују процесе одлучивања, а још мање дотичу јавну критику, посебно не ону која је тада могла да се појави само у независним медијима. Извештаји Градског фонда за финансирање културе из и касније из показују да су се градске власти углавном бавиле,,спровођењем културне политике, те да су у ситуацији смањеног буџета обуставиле инвестициону изградњу у култури, као 12 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 13

8 и плаћање доприноса самосталним у којима је акценат стављен на рад, заштиту значајних културних добара и правилу, баве стратешким развојем одређених уметницима. Културна политика није имала одлучивање и одговорност за квалитет добара која уживају претходну заштиту, области. Чланове радних тела предлажу ни дефинисан концепт ни приоритете (а не више на број и пуку реализацију музејско-архивску делатност, одборничке групе, сразмерно броју одборника од односа града према установама на програмских активности). Створени су и библиотекарство и преводилаштво, које имају у Скупштини. општинском или републичком нивоу услови финансијске стабилности, макар уметничко стваралаштво (позоришну, до недостатака уговора о програмима за једногодишњи плански период (у музичку, филмску, ликовну, примењену и Скупштина града треба да има више савета, и финансијским плановима установа потпуности познати услови финансирања визуелну уметност), укључујући и Савет за културу. Чак и када културе, некомпетентних управљачких за целу годину), али су уведене и културно-образовну делатност, је, средином деведесетих, био формиран тела и сл. неке непопуларне мере (рестрикција културно-уметнички аматеризам, по предвиђеним правилима из редова 7. Променом градских власти 1997, исплаћивања пензионих и здравствених обезбеђење услова за рад установа скупштинских одборника (принцип политичке Секретаријат за културу Београда доприноса за уметнике који плаћају порез културе и самосталних уметника, припадности), постојао је само формално и уочава низ проблема и недоследности или за оне који живе у иностранству) итд. манифестације у области културе, није се бавио суштинским потребама градског и започиње рад на реформи јавне Од пролећа 2005, то јест од нове промене међународну сарадњу, система културе. Кључно тело које се бави градске управе у култури. Формирају власти у Београду ови механизми су остваривање програма од значаја за овим питањима je Комисијa која је основанa на се нови управни одбори свих установа унеколико промењени. Дошло је до Град, иницијативу секретара за културу, а њен рад и манифестација чији је оснивач град, поновне,,партизације управних одбора инвестиције и инвестиционо одржавање је одобрио градоначелник. Чланови Комисије да би се поступак интензивирао након у складу са коалицијом која постоји на објеката културе, раде у областима: библиотекарства, културно- промена године. У овом периоду је градском нивоу тако да структура чланова надзор над радом установа културу чији образовне делатности, заштите културних реформисан модел управљања културом комисија и управних одбора у потпуности је оснивач Град. добара, музичког стваралаштва, сценске на нивоу града, повећан степен захтева рефлектује интересе странака, а процеси уметности, ликовне и примењене уметности, стручности и одговорности, како од јавне дефинисања културне политике и развоја За потребе Скупштине града Београда области филмске уметности. Задатак Комисије је управе према себи самој тако и према свим стратегија бивају успорени. Увођење Секретаријат за културу обавља послове који се да прати рад и реализацију програма установа институцијама у систему. (Oвај период савременог менаџмента у култури и односе на: и организација у области културе као и да даје можемо сматрати почетком транзиције приближавање тржишном моделу остају подизање и одржавање споменика и мишљење о реализацији пројеката и програма модела културнe политике Града Београда). главне потребе у политици промена и спомен обележја, у области културе. Основна улога Комисија је да 8. Период продужене транзиције (2001 транзиције од социјалистичке културне одређивање назива тргова и улица, процењују квалитет пријава пристиглих путем 2010). Овај период условно се узима политике у либералну, демократску и доделу Награде града Београда у јавног Конкурса за финансирање програма и од почетка мандата првог демократски одрживу градску културну политику области уметности (књижевност, пројеката из области културе. Конкурс се изабраног премијера Србије, др Зорана усклађену са развојним трендовима позоришно, музичко, ликовно и филмско расписује једном годишње. Посао евалуације Ђинђића до данас. Може се позитивно ЕУ. Недостају и шире јавне дебате о стваралаштво), и селекције програма и пројеката чланови оценити настојање градских власти од приоритетима културне политике (уз реализацију појединачних програмских Комисије обављају у сарадњи са стручним да демократизују културну политику, учешће власти). пројеката у области културе (набавка сарадницима из Секретаријата за културу. На укључивањем широког круга стручњака. публикација, млади музички и ликовни основу такве селекције Секретаријат за културу По први пут у управне одборе укључени 2. Култ урна админис трација, таленти, (пост)продукција дугометражног прави предлог годишњег плана културних су и новинари културних рубрика, што надлежнос ти и доношење одлука играног, документарног, кратког играног, програма. Примена овог плана зависи од је вредан покушај везивања медијске и анимираног и експерименталног филма). распoложивих финансијских средстава за културне сцене. Донети су и критеријуми Београдска културна администрација културу у укупном градском буџету за одређену (током године) расподеле средстава Секретаријат за културу део је Градске управе У циљу ефикаснијег решавања питања из своје годину. У области културе, корисници средстава у свим областима културе, но још увек нису коју чине и други секретаријати, стручне службе надлежности, Скупштина града оснива стална из градског буџета дужни су да на захтев Градске направљени критеријуми стимулисања и посебне организације. радна тела савете и комисије. Улога комисија је управе, а најмање једанпут годишње, подносе квалитета. Ипак, промењени су односи Секретаријат за културу обавља послове који се да разматрају актуелна питања која су везана за извештај о свом раду и остваривању програма и одговорности у установама културе, односе на: надлежности и рад Скупштине, док се савети, по или дела програма. Град врши надзор над 14 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 15

9 наменским коришћењем средстава корисника побратими) укључени су само реактивно у дебати, јер је и она више опредељена рутином неки начин обавезујуће и за адекватно учешће буџета, али праве евалуације нема. програме, а нису били део проактивног плана. него новим размишљањима и концептима. У тој града Београда и његових установа у европским дебати се води полемика о приоритетном месту пројектима и мрежама итд. 3. Циљеви, приоритети и мере Контроверзна питања културне политике Београда у односу на поједине територије и к улт урне политике (имплицитне политике): пажњи коју треба посветити у позиционирању Мере и инструменти културне политике Града на њима. Тако се истиче да Београд: града Београда су: Културна политика Београда покрива Политика сећања (као део политике идентитета) заузима важно место у култури конкурс за финансирање програма и уобичајено дефинисано подручје културе у културној политици града видљива је у : јужнословенских народа и носилац је пројеката из области културе; препознато пре свега као поље стваралаштва, 1. новој политици уметности у јавном идентитета подручја Југосфере, финансијска стимулација (конкурс) заштите баштине и приказивања. Тако недостају простору (политика представљања у треба да тежи заузимању кључне за (пост)продукцију дугометражног битна поља савремених културних политика: оквиру фестивала и прослава), позиције у балканској сарадњи играног, документарног, кратког играног, инклузивност (партиципација и развој публике), 2. политици именовања улица и тргова, (укључујући и сарадњу са Турском као анимираног и експерименталног филма; уметничко образовање итд. Иако су програми 3. политици представљања историје стратешким партнером на Балкану), откуп уметничких дела (попуњавање и извештаји подељени по гранама уметности, (музеализација историјских догађаја и/ мора да буде отворен ка европском збирки музејских установа делима постоје и трансверзална подручја која би или периода) и одговарајуће изложбене стваралаштву, савремене продукције и стимулација требало да обухватају све гране (манифестације, поставке. мора да буде отворен и за друга и нова рада уметника); међународна сарадња, нове иницијативе, регионална повезивања и сарадњу (new откуп књига (публикација) за библиотеке; аматеризам). Зато не само што класификација није Уметност у јавном простору има многоструку, neighbourhoods): Дунавска иницијатива, стимулација капиталних издавачких методолошки одговарајућа, него то практично понекад и контроверзну улогу: да ревалоризује Црноморска сарадњи, Источна Европа дела у области уметности, друштвених и значи да се и у подручју анализе и одлучивања простор града (врати смисао појединим и Кавкаски појас, Медитеран и Северна хуманистичких наука; области не воде целовито ни по истом/једном квартовима), забави грађанство, али и узнемири, Африка, као и сарадња са словенским надокнаде галеријама по програму (за критеријуму. Од године јасно и прецизно провоцира, подстакне сећање на трауматичне народима и културама, самосталне, секцијске, ауторске и др. могу да се прате циљеви културне политике, догађаје наше недавне историје. Истовремено, мора да буде отворен за европски изложбе); наведени како експлицитно у програмима тако она може да се користи и у најтрадиционалнијем приступ новим силама Трећег света уређење проблематике социјалног и имплицитно сагледани у анализи подржаних и смислу: за грађење ритуала и догађаја који BRICS (Кина, Индија, Бразил, Русија) и осигурања самосталних уметника; финансираних активности, посебно невладиног су у служби политике идентитета (представе, упознаје своју јавност и са диверзитетом инвестиције; сектора (ту је могућност избора већа него кад је спектакли обично историјског карактера и сл). светских култура. едукација младе музејске публике при у питању, на пример, репертоар или изложбена Центру за музејску дидактику; политика градских установа културе). Од године прекида се са политиком Како су током деведесетих постојале и потпуно награђивање: Награда града Београда (у,,заборава и политиком затварања културе у друге опције и фокуси, усмерени пре свега оквиру манифестације,,дани Београда ) Основна стратешка решења су сагледана пре институције, вођеном током деведесетих, када на земље са којима је сарадња била могућа у следећим областима књижевност свега кроз политику финансирања, док неке друге су процеси програмирања попут изградње (Русија, Кина), али и на земље са којима се и преводно стваралаштво; позоришно могуће стратегије: интерсекторског повезивања, фестивалских концепција (,,православни, могло идентификовати (земље под ембаргом: стваралаштво; филм и РТВ стваралаштво; партнерства у реализацији програма (са духовно блиски народи ) или преименовања Куба, Белорусија, Вијетнам, Северна Кореја и ликовно, примењено стваралаштво, приватним сектором или градским општинама), улица, имали хаотичан карактер, номинално др), те,,духовно блиске православне земље визуелни и проширени медији; музичко и лобирања (нпр. према Министарству) нису националистички али истински неутемељен (Јерменија, Грузија и др), то се никада није музичко-сценско стваралаштво. Такође, коришћене. Такође, потенцијали које су нудили нити у историји ни у традицији. Београд је тада извршила ни јавна евалуација резултата таквог Секретаријат за културу суфинансира политички, спортски и други догађаји, још више постепено губио свој космополитски, урбани облика принудно-добровољног затварања и друге награде у области сценског међудржавни уговори (Пакт за стабилност, карактер. хоризоната, али ни дебата која би поставила стваралаштва (нпр. награда,,добричин ЦЕИ, Црноморска иницијатива нпр), затим јасно питања да ли је приоритет Балкан или екс- прстен,,,мата Милошевић итд.). универзитетски капацитет Београда, као и сами Политика међународне културне сарадње југословенски простор, у којој мери је опште уговори Града Београда (градови и општине такође изазива пажњу у културно-политичкој опредељење друштва за улазак у Европу на У ранијим периодима постојали су још неки 16 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 17

10 инструменти, који су у међувремену, због надлежности са виших на ниже нивое политичко- финансијским средствима у јединствен систем Како недостају подаци о томе колико породица недостатка финансијских средстава, укинути. територијалних јединица, али и у зависности подршке креативним индустријама (нпр. месечно троши за културу (и колико може да Ипак, сматрамо да их је важно навести, јер могу од улоге коју одређени град има у културном формирањем агенције за развој креативних потроши ако просечан доходак не покрива бити добар показатељ промене приоритета животу земље. индустрија), док се за остале делатности, у расходе потрошачке корпе), овде наводимо градске културне политике: зависности од њихових потреба, могу развијати само резултате компаративног истраживања стипендије за младе таленте (музичке и Структура јавних расхода за културу према различити облици и програми за подршку (Art & тзв.,,потрошачке корпе културе. ликовне); намени показује да се досадашња стратегија Bussines асоцијација, спонзорски web портали, финансијска стимулација извођења развоја културе града Београда одликовала едукативни програми, центар за консалтинг и Истраживање извршено у неколико европских нових домаћих текстова; обимним инвестиционим пројектима, што логистичку подршку и сл.). главних градова (Будимпешта, Рига, Берлин, премије за одиграну 50. и 100. представу се поклапа са врло јасним опредељењем Београд, Хелсинки) показало је да Београд има у београдским позориштима чији је градских власти да створе повољније услове 5. Програми и публика најјефтинију потрошачку корпу културе, иако оснивач Град. за рад установа културе. Највише средстава се у коначном исказу показао скупљим од Риге у протеклом периоду уложено је у изградњу, Посећеност програма, која је своју кулминацију (јер је књига,,хари Потер која је била у узорку 4. Основне тенденције и сис тем реконструкцију и инвестиционо одржавање имала почетком осамдесетих, почела је да опада имала светску цену, док је у Риги и Будимпешти финансирања к улт уре позоришта, док учешће средстава за програме средином осамдесетих да би се спустила на била знатно јефтинија). У потрошачку корпу и манифестације процентуално опада, а не најнижи ниво, достигнут још само године културе ушла је једна књига, један час музике, Финансирање културе је један од најзначајнијих стварају се ни могућности за реализацију (музеји су били затворени, а концерти отказани по једна улазница за позоришну и биоскопску аспеката културне политике, с обзиром на то да нових уметничких пројеката који би учинили због бомбардовања, само су позоришта представу и један музички ЦД.Чињеница да је алокација финансијских средстава пружа обиље Београд конкурентним са осталим градовима изводила одређени репертоар). све то јефтиније у Београду не значи да постоји и могућности за вршење најразличитијих утицаја Европе. Дакле, у претходном периоду апсолутни сразмерна куповна моћ. на правце, облике и темпо културног развоја. приоритет културне политике града биле су Поређење са републичким просеком показује инвестиције, програми и манифестације. да око 31% становништва града посети једном Највећи број градских установа културе не Систем градског финансирања културе, годишње музеј (насупрот 22% становништва понаша се у складу са одговорношћу коју јавни традиционално је заснован на увреженом За разлику од већине градова у Европи, који у Републици), око 40% посети позориште сектор у култури има према становништву и моделу буџетске концентрације, дистрибуције последњих година све већи акценат стављају (насупрот 14% становништва у Републици), 15% локалној заједници у целини. Ни маркетингу, ни и алокације ресурса. У њему нису заступљени на развој креативних индустија као генераторе посети аматерско позориште (насупрот 18% развоју публике (нпр. анимационим акцијама савремени инструменти прерасподеле (нпр. не само културног, већ и економског развитка, становништва у Републици) итд. у функцији едукације публике) није посвећена фондови), а још мање принцип афектуације културна политика града Београда не може адекватна пажња (маркетинг је више усмерен одређених јавних прихода. Стога се са се карактерисати као иновативна. Иако се Мрежу институција у култури чији је оснивач град међусобној афирмацији и престижу код извесном сигурношћу може рећи да принцип стално прокламује економска самоодрживост Београд, карактерише недовољна сарадња и постојеће публике него стицању нове). Развој децентрализације одређених надлежности културног сектора, губи се из вида да његово непостојање осмишљеног контакта са публиком. публике као један од стратешких приоритета у култури, као и улога коју град Београд има увођење у економске токове изискује стварање Ниједна институција нема системску евиденцију још увек није уграђен у задатке свим градским у културном животу државе, нису праћени кохерентног система који ће уравнотежити о публици, нити врши истраживања у домену установама културе, са конкретним и мерљивим одговарајућим инструментима у систему јавних приватне и јавне иницијативе и који ће сегментације публике према демографским, гео- индикаторима (нпр. партнерства са школама, финансија. Наиме, у модерним фискалним омогућити интерсекторску сарадњу. У том демографским и економским карактеристикама, радионички рад уметника са децом, омладином системима последњих година уочљива је смислу, чини се да највећи проблем представља као ни према облицима друштвеног понашања. и пензионерима, посебне понуде за туристе, тенденција јачања улоге дестинираних јавних недостатак програма нефинансијске подршке у итд). прихода (нарочито у систему финансирања култури, а нарочито у креативним индустријама Политика цена такође није део неког значајнијег културе приходи од лутрије, принцип и економији знања уопште. Зато би једна од програма (иако постоје попусти за групне 6. Уметници и структура запослених дестинираности 1%, самодоприноси за културу будућих активности у овом домену могло да буде посете, ђачку публику и експерименти са и сл.), па је ова улога утолико израженија уколико увођење нефинансијских програма подршке,,претплатом, тј. учлањењем које претходи Београд је град са највећим кадровским је присутан већи степен децентрализације и њихово обједињавање са расположивим куповини с попустом у већини позоришта). потенцијалом у културним делатностима Србије. 18 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 19

11 Чланова различитих уметничких удружења поредећи са другим главним градовима у Србији био је формиран и развијен за потребе у култури. Сви ови недостаци последица су (14) има више од (УЛУС чланова, Европи, чак изузетно високо. Више од 70%,,целе југословенске територије (Београд као непостојања националне стратегије културног УЛУПУДС 2.000, музичких аутора регистрованих чланова комисија су уметници и стручњаци главни град био је центар уметничког живота). развоја (јер захтевају или системска законодавна на подручју Београда итд). Највећи број практичари, 25% истраживачи и професори, Распадом Југославије, културна продукција решења или знатно већа финансијска улагања самосталних уметника такође је у Београду (од а мање од 5% политичари (тј. они који су (филм, књиге, новине, фестивали итд) изгубила него што је могуће остварити на нивоу града) самосталних уметника у Србији, живи заступљени као чланови политичке странке). У је своју пређашњу публику (ex-yu), читаоце и на територији града Београда). Европи су проценти сасвим другачији учешће тржиште. Иако поређење индикатора дисперзије академске јавности (будући да се тако избегава инфраструктуре у културним делатностима У установама културе запослен је велики број конфликт интереса) и политичара је знатно веће. Културна инфраструктура која је преостала показује извесну усаглашеност између стручњака: кустоса, архивиста, библиотекара, била је превелика за одржавање и великим републичког просека и просека града Београда, менаџера у култури, продуцената. У Србији Када је у питању политика становања и делом је урушена током деведесетих година. Од структура мреже установа је различита (нпр. је године радило особа. У радио- унапређења радног простора и атељеа, град систематски се улаже у обнову пре свега висока дисперзија аматерских друштава на телевизијском сектору ради запослених, и Београд организује конкурс за доделу повољних инфраструктуре (техничко-технолошке базе), и територији Републике, насупрот њиховом малом запослених у штампарству и издаваштву. кредита са одређеном квотом за самосталне то представља апсолутни приоритет културне учешћу на територији града Београда). Дакле, То би укупно било око запослених у уметнике (25), као и за уметнике и културне политике Београда. имамо два посве различита институционална Србији, од којих је највећи број запослен управо раднике запослене у градским установама система у култури: на једном крају се налази у Београду. (Нажалост, статистика не прати културе (25). На територији града Београда налази се око аматерска делатност која чини окосницу уметнике запослене у индустрији, адвертајзингу, 25% инфрастуктурних капацитета целе државе, културног живота у општинама и локалним тако да реални потенцијал креативног Социјално осигурање самосталних уметника а нарочито је значајно што су то, углавном, или центрима, док потенцијали културног живота сектора Србије и Београда тек захтева нова представљало је последњих неколико година институције од националног значаја или оне које града Београда (са аспекта расположивих истраживања). медијски највише експониран проблем културне су највишег ранга. У том смислу, град Београд капацитета) леже у музичко-сценској, политике. Наслеђена дуговања и велики располаже са око 61% укупног броја галерија ликовној и музејској делатности у елитном Са порастом запослености и самозапошљавања број самосталних уметника (статус додељују на територији Републике Србије, 50% дечјих институционалном систему. у култури, уочава се позитиван тренд повећања удружења уметника) подразумевала су велика позоришта, 35% музеја, 31% професионалних броја установа и организација које Секретаријат буџетска издвајања за пензијско и социјално позоришта и 30% биоскопа. Иако је дисперзија Вредности индикатора дисперзије за културу финансира у попуности или осигурање, иако неки од уметника нису живели инфрастуктуре према делатностима различита, инфраструктуре културних делатности (ID) делимично (као и организација и манифестација у земљи, а други су остваривали приходе чињеница да се више од 30% активних установа показују велике разлике између градских чији су оснивачи друга лица), као и опадање знатно веће од републичког просека у оквиру и организација налази у Београду говори о општина, што указује на неравномерну структуру броја буџетски финансираних радних места (у одговарајућег звања. Секретаријат за културу је значају који он има у културном животу целе културних институција, односно неусаглашеност години буџетски финансираних покушао да донесе одговарајући план и програм земље, а њихова разграната мрежа да су у њему постојеће мреже са демографском сликом. радних места, у години 1.436). у овом домену, али је он изазивао велике јавне заокружени социо-културни циклуси и да је Евидентно је значајно одступање капацитета дебате и отпоре,,наслеђеном праву. успостављен потпуни институционални систем по општинама у односу на просечну расподелу Запослени у установама културе очекују много у култури. за Београд. Тако само три општине (Стари град, више и од министарстава и од скупштине Града Од других инструмената културне политике Савски венац и Вождовац) остварују вредност него што очекују од себе, што указује на један од везаних за директну подршку уметницима може Наравно, постоје и празнине у циклусима, али се овог индикатора изнад просека за Београд, док кључних проблема транзиције непреузимање се навести и издвајање средстава за националне оне више односе на недостатке у конципирању је мрежа културних институција неадекватна одговорности (па је у том смислу смањивање пензије истакнутих самосталних уметника. заокружених националних система (рецимо, не у свим осталим општинама (вредност ID мањи броја сталних радних места у култури део постоји национална фонотека архива звука у од 2,53), а нарочито приградским (Барајево, европске стратегије повећања компетитивности 7. Култ урна инфрас труктура социо-културном циклусу музике или недостатак Гроцка, Лазаревац, Младеновац, Обреновац, и одговорности у јавном сектору). Учешће образовања за специфична занимања: дизајн Сопот и Сурчин). Са сигурношћу се може рећи уметника и практичара професионалаца у Постојећи систем институција, уметничких светла, нпр.) и на недовољну развијеност да су културна понуда и културни живот града доношењу одлука (комисије и жирији) је знатно удружења, па и број уметника у Београду и креативних индустрија, тј. приватног сектора Београда изразито централизовани с обзиром 20 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 21

12 на то да поменуте централне градске општине позориште, Југословенско драмско позориште, би се могле обавезати да креирају програме На листи невладиних (организација цивилног располажу са око 55% укупних капацитета у Атеље 212, Битеф театар, Звездара театар, намењене становништву, посебно приградском друштва) односно независних организација културним делатностима. Дадов); четири дечја позоришта ( Бошко Буха, (нпр. гостовања Филхармоније, или програми у култури тек мали број је сврстан у домен Мало позориште Душко Радовић, Пуж, едукације Музеја савремене уметности итд.). уметничког и књижевног стваралаштва (75), Неколико градских општина гравитира ка позориште лутака Пинокио ); једна установа Изузетно је важан и рад студентских културних али чак 600 њих има директно или индиректно успостављању потпуног институционалног за музичко-сценску делатност ( Југоконцерт ); центара (у надлежности Министарства делатност у домену уметности и културе. Њихова система у култури (Стари град, Савски венац, осам културно-образовних установа (Културни образовања, Сектора за студентски стандард), распрострањеност по београдским општинама Врачар, Звездара), док све приградске центар Београда, Дечји културни центар јер издвојени из професионалне јавности, без није значајан индикатор (осим кад су у питању општине имају ограничене услове (техничке, Београда, Установа културно-образовних успостављене гранске мреже, доносе одлуке приградске општине), јер своје програме инфрастуктурне, програмске и сл.) за развијање делатности Дом омладине Београда, Центар за супротне развојним интересима општине најчешће реализују ван седишта регистрације. и задовољавање културних потреба. ликовно образовање Београд, Центар за културу и града, а истовремено престају да буду Лазаревац, Центар за културу Младеновац,,,простори другости и алтернативе. У том смислу Цивилни сектор у култури Београда чини велики Имајући у виду традицију, кадровски Центар за културу Сопот, Центар за културу индикативно је припајање сцене некадашњег број активних и мање активних уметничких потенцијал и неједнаку економску развијеност и образовање Раковица, Центар за културу Радничког универзитета Нови Београд, која је у организација и група које можемо поделити у градских општина, у садашњем тренутку није Гроцка); две фестивалске установе (Дирекција непосредној близини Дома културе,,студентски следеће групе: могуће развијати и обезбедити заокружене ФЕСТ-а и БЕЛЕФ центар); четири библиотеке град, Студентском културном центру који је 1. уметничке организације (Ремонт, Дах инфраструктурне системе у култури у свакој (Библиотека града Београда са 13 општинских физички смештен у центру Београда, а да општини театар, Позоришно-креативни погон, општини, али је могуће и пожељно (адекватном библиотека, Библиотека Милутин Бојић, Нови Београд није остала ниједна поливалентна Шкарт и др.); стратегијом и политиком) развијати и подстицати Библиотека Влада Аксентијевић, Библиотека сала у којој је могуће организовати програме. 2. истраживачке платформе (ТКХ, Киоск, моделе који су прилагођени особеностима и Димитрије Туцовић ); шест музеја (Музеј града Град такође нема ниједан одговарајући простор ЦЗКД, Академика) потребама општина (нпр. мултифункционални Београда, Педагошки музеј, Музеј Николе Тесле, по европским стандардима за излагачку 3. независни културни центри (Рекс Б92; КЦ центри) и, с друге стране, приступити Музеј афричке уметности, Музеј аутомобила делатност. Град) неинституционалној децентрализацији која и Кућа легата (основана године); једна 4. уметничке, културне мреже и платформе се неће заснивати искључиво на дифузији галерија (Продајна галерија Београд ); један Цивилни сектор је платформа на којој делују и медијаторске организације (Балканкулт, садржаја од градских ка приградским архив (Историјски архив Београда) и један завод бројне независне организације и удружења АНЕТ, Анонимоус сед и др.); насељима, већ и на стваралачкој размени и (Завод за заштиту споменика културе Београд). уметника и културних радника. Овај сектор је 5. фондације и задужбине (Фонд,,Борислав комплементарности. Могући правац развоја био најактивнији у претходних десет година, Пекић, Задужбина Милоша Црњанског подразумевао би и,,премештање независних Од године до данас, битно је реорганизована развијајући нове менаџерске и маркетиншке и др.); организација у култури у шири центар града мрежа градских културних установа и основано вештине, нове односе са суседним земљама, 6. медијаторске и активистичке тако што би се активном културном политиком је десетак нових установа (дирекција ФЕСТ-а, нове активистичке програме и акције према организације (ромска удружења, идентификовали и преуредили објекти и дали БЕЛЕФ центар, Центар за музејску дидактику, локалној заједници повезујући,,нову публику удружења пријатеља деце, Радионица за на наменско коришћење цивилном сектору. Кућа легата, Музеј аутомобила и др) док су и циљајући на још,,нетакнуте социјалне групе. поправку града и сл.); неке од иницијатива реализоване у независном Опстанак овог сектора зависиће у великој мери 7. хобистичка удружења грађана (Друштво Скупштина града и Градска управа сектору (галерије, КЦ Град). од развоја социо-културних програма у оквиру обожавалаца анимације, Плесни клуб и опште развојне политике града, јер они треба др.); Скупштина града Београда врши оснивачка права Реалну слику потенцијала културне да уведу иновативне приступе и у различитим 8. културно-уметничка друштва и аматерске над 36 установе културе и два јавна предузећа инфраструктуре града Београда чине установе јавним (практичним) политикама и програмима организације (Певачка друштва, КУД-ови, (Београдска тврђава и Центар,,Сава ), за чији рад чији је оснивач Република и установе у приватном (друштвено реинтегративни програми: затвори, Гусларско друштво, Театар 13 и др.); и остваривање програма обезбеђује средства и цивилном сектору. Стога је неосновано одсуство болнице, хендикепирани, мањине, омладина, 9. професионалне, сталешке организације у целини или већим делом. Мрежу установа осећаја одговорности града Београда и за рад туризам, свечаности итд.), и од отворености и гранска удружења (Удружење чини: седам професионалних позоришта националних установа, јер су оне превасходно културне политике за програме и пројекте. композитора Србије, УЛУС, УЛУПУДС и (Позориште на Теразијама, Београдско драмско од користи грађанима Београда. Ове установе др.). 22 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 23

13 Гранска удружења делују двоструко: пута), или симболички важне зграде којима Београда 16. април 878. године први писани 9. Предузетништво у култури и 1. као професионална удружења која уметницима је престала намена (Биоскоп Југославија, помен имена,,београд и 19. април креативне индустрије омогућавају самосталан статус, уводе норме Старо сајмиште и сл.), у којима би могли да године предаја кључева Града кнезу Михаилу и професионалне стандарде, контролишу функционишу,,алтернативни (субкултурни) Обреновићу. Ову манифестацију Секретаријат Већ почетком осамдесетих постојале су приватне квалитет, боре се за утицај на културну политику мултиплекси цивилног друштва и независне организује у сарадњи са бројним институцијама културне институције, укључујући и галерије, и развој њених инструмената, и културне сцене. културе. филмске продукцијске групе и позоришта. Данас оне постоје на свим пољима културе и могу 2. као синдикати који се брину и боре за што 8. Фестивали и главни културни догађаји Осим наведених, Секретаријат за културу конкурисати за финансирање пројеката. Ово бољи систем социјалног осигурања/заштите за суфинансира бројне друге фестивале и представља значајан напредак, имајући у виду оне који имају статус самосталног уметника. Од до године, Секретаријат за културу манифестације које обогаћују културни живот да приватне књижаре, на пример, нису биле финансирао је осам сталних манифестација у града, а чији су оснивачи друга правна лица (нпр. дозвољене пре године. Чињеница да професионална уметничка области културе од значаја за град Београд. Међународна трибина композитора, Регионални удружења имају исти третман као и сва Такав статус је године добио и Београдски фестивал алтернативне културе,,рефракт, Власници приватних културних организација друга удружења грађана створила је тензију сајам књига. Данас (2009) Секретаријат за Фестивал дечјих позоришта, међународни почели су да оснивају удружења како би у односима између власти и тих удружења. културу финансира укупно једанаест сталних фестивал нове музике,,ринг-ринг, Урбан демо заштитили своју специфичну позицију на Удружења су изгубила привилегије које су имала манифестација. У периоду између и фест итд). Од позориште,,бошко Буха тржишту, али законодавци још увек не виде у време социјализма, и у неким случајевима чак године, осим ових манифестација, Секретаријат сваке године реализује Фестивал позоришта за потребу за стварањем посебног статуса за била исељена из својих просторија. Потребно је за културу је финансирао 34, а у чак 37 децу и младе (ТИБА). У организацији позоришта приватне непрофитне институције, који би им потпуно другачије статусно решење, којим ће се годишњих манифестација (чији су оснивачи,,пинокио године реализован је Први омогућио пореске и друге олакшице. Приватни диференцирати професионална удружења (која друга лица). фестивал луткарских позоришта за децу и непрофитни сектор суочава се са најтежом функционишу више као синдикати за самосталне одрасле (ПИТА). ситуацијом, јер се доживљава као комерцијалан, уметнике) од аматерских група и невладиних У приоритете рада Секретаријата за културу иако основан са идејом да промовише,,високу односно цивилних активистичких организација. спадају програми следећих девет сталних Улога Секретаријата за културу у развоју културу: приватне галерије (,,Звоно,,,Хаос и манифестација у области културе чији је оснивач градске фестивалске сцене је веома значајна, др.). Радни простор је кључно питање за развој град Београд: Међународни филмски фестивал посебно у погледу стварања бољих решења за цивилног сектора у култури, нарочито за оне који ФЕСТ, Београдски фестивал документарног координацију (рационализацију) продукције Предузетничке иницијативе посебно су значајне раде тимски, јер не постоји опремљени простор и краткометражног филма, Међународно фестивала и манифестација. У периоду од у домену издаваштва: нове издавачке куће намењен изнајмљивању за потребе уметничке такмичење музичке омладине, Београдски године до данас формирана су два градска (музика и књиге) увеле су нову динамику и продукције (осим у градским установама културе, летњи фестивал БЕЛЕФ, Октобарски салон, фестивалска центра Дирекција ФЕСТ-а и форме маркетинга (Платоов сајам књига, CLIO у којима је његова употреба ограничена) нити Београдске музичке свечаности БЕМУС БЕЛЕФ центар који представљају продукционе Форум читалаца итд.) који доприносе њиховој политика нижих станарина за културне потребе. (2002. године примљен у Европску асоцијацију сервисе. Поред значајних измена у раду самоодрживости. Бројне групе уметника унајмљивале су током фестивала), Београдски интернационални организатора манифестација и недвосмисленог године неопремљен простор у бившој театарски фестивал БИТЕФ, Међународни напретка у развоју програма и продукције, Корпорацијске фондације и инвестиције згради штампарије БИГЗ, као најјефтинији сусрети деце Европе РАДОСТ ЕВРОПЕ, посебно се истиче повезивање и умрежавање у култури, иако по дефиницији припадају простор у граду (2 евра по квадратном метру), Београдски сајам књига, Филмски фестивал у београдских фестивала са одговарајућим цивилном сектору, код нас се препознају док је уобичајена цена 5-15 евра месечно. У Сопоту - СОФЕСТ и Београдски џез фестивал. регионалним и европским партнерима, но ипак као приватан сектор. Опера и театар централној градској зони цена закупа је већа и још увек треба развијати профил фестивалске,,мадленианум, аукцијска кућа,,мадл`арт, за културне организације. Идеалне локације за Скупштина града Београда донела је посебну понуде која би Београд издвојила на културној и као и Фондација,,Браћа Карић, виде се пре невладин сектор су простори маргине у центру Одлуку о утврђивању свечаности града Београда туристичкој мапи Европе или света. свега као облик промоције тих компанија, а града, дакле објекти који се не користе (попут,,дани Београда (у априлу), као празник града, не као актери на културном пољу. Ипак Павиљона,,Вељковић, или куће у Добрачиној са жељом да се обележе и од заборава сачувају године компанија Цептер је финансирала и чији је простор нелегално коришћен неколико два изузетно значајна датума из историје први прави приватни уметнички музеј Музеј 24 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 25

14 Цептер. Одрживост пројеката овог сектора је велике концентрације индустрија у градовима). видео записа, фотографске услуге за потребе креативних индустрија (нпр. Беч, Амстердам, директно пропорционална економској снази Дефиниције сектора и стратегије европских филмске делатности, кинематографска и итд.). тржишта, а културна политика града настоји градова се разликују и усклађене су са локалном видео продукција, кинематографска и видео да дâ подршку оним њиховим подухватима културом и развојном политиком. Судећи према дистрибуција и приказивање филмова), 8) На основу свега изнетог, може се закључити који су економски неисплативи, а од изузетне пројектима који су до сада реализовани у овим интерактивни софтвер забавног карактера, 9) да системске основе за развој креативних важности за културу града (капитални издавачки земљама, креативне индустрије имају капацитет музичка индустрија (издавање и репродукција индустрија у Београду и Србији тренутно пројекти, документарни филм и сл.). Град је да запошљавају велики број људи (процењује се звучних записа), 10) сценске уметности, 11) не постоје, па да је неопходно креирати и оснивач Београдског сајма књига као једне од да европске креативне индустрије запошљавају издаваштво, 12) израда софтвера и компјутерске имплементирати политику, односно дефинисати манифестација битних за развој уметности и чак 4 милиона људи), остварују натпросечан услуге и 13) радио и телевизијске активности. стратегију која ће створити повољније окружење културни живот града. економски раст, у значајној мери учествују у за њихово подстицање и развој. бруто домаћем производу, регенеришу градске На основу општих каратеристика сектора Београдски сајам књига изгубио је током четврти, чак читаве градове. Због тога су многи (високи ризици, природа производа, велика 10. Међународне мреже и партнерства деведесетих истински међународни и градови у свету развој овог сектора сврстали у заступљеност микро и малих предузећа регионални значај. Управљачка структура два приоритете својих развојних и других политика. и слободњака итд.), искустава европских Програме са међународним карактером које пута је промењена од године (што сведочи земаља и градова и препорука међународних реализују установе културе чији је оснивач о бризи и намери културне политике да управља Најзначајније међународне организације, попут организација, закључујемо да се актери град Београд карактеришу активности које овом манифестацијом). Пошто се ради на развоју УНЕСКО-а и Савета Европе, промовишу овај креативних индустрија Београда најчешће су спорадичне, случајне и у великој мери пословне компоненте Сајма књига, он се више не концепт културног развоја (одржива локална суочавају са следећим проблемима: зависне од подстицаја са стране (иницијативе третира само као културна, већ и као истинска и регионална тржишта, разноврсност итд.), и конкуренцијом (увозним производима углавном често долазе од страних културних центара, пословна, тржишна,,сајамска манифестација. управо земљама у развоју/транзицији предлажу индустрија из Уједињеног Краљевства и САД), амбасада итд.). Дакле, уочава се недостатак С друге стране, учешће српских издавача на низ мера и нуде подршку за развој креативних пиратеријом, неравноправним односом између генералне стратегије међународне сарадње иностраним сајмовима књига држава и Град индустрија. великих корпорација и малих компанија града Београда, а затим и изостанак било какве Београд само спорадично подржавају, па у погледу приступа тржишту, недостатком кохерентности у конципирању међународних оно има више културолошки, него пословни Још увек не постоји прецизна дефиниција самог професионалних вештина, знања и инвестиција, пројеката на нивоу сваке поједине установе. карактер. појма креативних индустрија. Прва дефиниција ограниченим могућностима за финансирање Стога је неопходно да се утврде: циљеви креативних индустрија појавила се године, продукције, дистрибуцијом производа и међународне сарадње, приоритетна подручја Креативне индустрије у документу британске владе Creative Industries ограниченим тржиштем (мало национално у остваривању сарадње, приоритетни методи Mapping Document, а њу су касније усвојили тржиште и језичка разноврсност европског сарадње. Тако написан програм морао би да У многим развијеним земљама, креатори истраживачи и политичари широм света: тржишта). постане доступан свим градским установама културне и економске политике, као и Креативне индустрије су оне активности које културе као инспиративан документ за развој професионалци у области културног развоја, потичу од индивидуалне креативности, вештине У циљу укупног градског развоја, Секретаријат њихових сопствених концепата међународне сматрају да су креативне индустрије кључни и талента а које имају потенцијал за стварање за културу би могао да покрене иницијативу сарадње. фактор за опстанак у економији знања. У овој богатства и радних места кроз генерисање и у области креативних индустрија. Не постоје новој економији, конкурентске предности експлоатацију интелектуалне својине. Према средства за финансирање истраживања и развоја Током године, најзначајнији пројекат у предузећа, градова и земаља темеље се на знању, овој дефиницији, креативне индустрије у креативним индустријама, што је свакако области међународне сарадње био је,,дани интелекту, идејама и машти (интелектуалној чини тринаест делатности: 1) реклама, 2) први корак у правцу развоја израда детаљне културе у Бечу прво званично представљање својини). Како не може све бити препуштено архитектонске и инжењерске активности, 3) студије, односно мапе креативних индустрија, београдске уметничке сцене у последњих 12 тржишту, неопходно је да сваки град има уметничко и тржиште антиквитета, 4) уметнички која би узела у обзир све културне, економске, година. Пројекат је реализован у сарадњи са своју развојну визију која подразумева сет занати, 5) дизајн, 6) мода (дизајн одеће, правне и технолошке аспекте ових индустрија Одељењем за културу града Беча, аустријском интереса и консензус између јавног, приватног производња малих серија, излагање и продаја (нарочито приоритетних). Овакву студију, као и асоцијацијом,,културконтакт и амбасадама и цивилног сектора. Креативне индустрије модне одеће, извоз и модни консалтинг), 7) одговарајућу стратегију, имају многи градови у (аустријском у Београду и српском у Бечу). Поред су најпре развојна стратегија градова (због филмска и видео индустрија (репродукција Европи и свету који су препознали потенцијале тога што је реализован у једном од најугледнијих 26 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 27

15 изложбених простора Беча,,Кунстхале активно (осим конкурса за пројекте међународне маркетинг, стратешко планирање, тимски рад, будуће професионалце (како је настава данас Карлсплац, пројекат је значајан и по томе што сарадње). У том смислу сматрамо да би било менаџмент фестивала и сл.), који, као изузетак, конципирана). је добио подршку представника привреде важно да Београд приступи АГЕНДИ 21 ЗА финансира Скупштина града (едукација кадра компаније,,сименс у Београду и ЈАТ-а. КУЛТУРУ, с обзиром на све већи број градова и није препозната као стратешки приоритет), а Секретаријат за културу води бригу само о Центру локалних управа широм света које приступају по правилу саме институције одлучују да ли за ликовно образовање,,шуматовачка, установи Успостављањем сарадње са Грацом, који овом документу, (код нас су већ приступили и кога од својих запослених да усавршавају. која, поред школе ликовног изражавања, има је године био Европска престоница Суботица, Нови Сад и Зрењанин). АГЕНДА Нажалост, сам Секретаријат за културу не задатак да популарише ликовне уметности (и културе, уметничка асоцијација,,ремонт из 21 ЗА КУЛТУРУ подстиче градове и локалне наручује одговарајуће програме образовања, управо то је разлог зашто и добија субвенције, а Београда учествовала је у пројекту,,балкан управе, не само у правцу подизања њихове у односу на уочене проблеме и приоритете не уметничко образовање), и о Дечјем културном конзулат у Грацу. Исте, године одржани одговорности у односу на културни развој, већ и културне политике (што је уобичајен светски центру (чији је такође један од задатака и су,,дани Напуља у Београду и Друга Дунавска када је реч о људским правима, различитостима, стандард). Такође, кадровски потенцијал културе уметничко образовање). међународна конференција за уметност одрживости, демократији и стварању услова за Београда не користи се ни за,,peer-group Други културно-образовни центри, чак и ако и културу. У сарадњи са градом Фиренца мир. УЦЛГ (уједињени градови и локалне управе) учење (колегијално учење), нема ни програма се баве уметничким образовањем, раде на (Италија) Секретаријат за културу је предложио координирају културне програме у складу са стажирања (internship), вођења (coaching) што су тржишним принципима (чиме се спречава реализацију пројекта под радним називом АГЕНДОМ 21 и представљају место сусрета за све савремене методе професионалног развоја, доступност стваралачким процесима великог,,музеј за децу и омладину Центар за музејску градове, локалне управе и мреже који имају а које омогућавају и институцијама које,,воде броја младих). Због овакве поделе надлежности, дидактику. Циљ пројекта је осмишљена пуну свест о значају културе за њихов развој. да се развијају као и онима које шаљу кадар изостаје чак и одговарајућа подршка града едукација младе музејске публике и формирање на стаж. Тиме би матична функција кључних развоју инфраструктуре уметничког школства свести о значају културних добара. 11. Професионализација и установа могла да се осмисли и развије. (тако кампус Универзитета уметности и даље развојне импликације пос тојеће стоји,,празан ). Изузимајући гостовања позоришта и појединих к улт урне сит уације и актуелне Уметничко образовање није део градске уметника, чини се да Секретаријат за културу к улт урне политике културне или образовне политике. Како Кадровски уметнички потенцијал Београда не користи могућности за остваривање уметничко образовање у Србији у целини не није довољно искоришћен за развој публике међународне културне сарадње са градовима Професионално образовање у култури и спада у домен културне, већ образовне политике, у оквиру пројеката уметничког образовања, са којима Београд има потписане Повеље уметности у граду Београду развија се на а како административни апарат Министарства ни у мрежи образовних, ни у мрежи културних о братимљењу или споразуме о сарадњи Универзитету уметности и неколико приватних просвете није препознао важност овог сектора институција. Уметници својом иницијативом и пријатељству (Чикаго, Ковентри, Атина, факултета. Универзитет уметности школује ни нужност специјализације административног развијају образовне програме, који морају Рим, Берлин, Пекинг, Милано, Кијев, Москва, велики број стваралачких и професионалних кадра у овом домену, то се ни у другим бити профитабилни да би их установе културе Љубљана, Бања Лука, Скопље, Шенџен, општина профила (продуценти, менаџери и др.), ипак, одговарајућим службама на нижим нивоима прихватиле у својим просторима. Не постоји Крф и Лахор / Пакистан). Србији у целини и Београду недостају програми овом питању не поклања готово никаква до ни могућност конкурисања за јавне фондове, за школовање кустоса, музејских педагога, статистичка пажња. нити контрола квалитета таквих,,приватних Уговори подршке за престоницу културе су музејских менаџера, музичких продуцената, уметничких школа. до сада потписани са само два града са којима дизајнера светла итд. Град Београд има 14 основних музичких школа, Београд има потписану повељу (Бања Лука и Крф), једну балетску, шест средњих музичких, од Културна политика и подршка развоју аматеризма као и са Перуђом и Виљнусом. Успостављени су При Универзитету уметности покренут је и први којих само четири имају већи број смерова у Београду мењала се током деведесетих контакти и планира се стицање подршке и од интердисциплинарни програм за школовање (инструменталне и теоријске), једну средњу година. Од активне политике подршке почетка следећих градова: Скопље, Марсеј, Лил, Пафос менаџера у култури (на енглеском и француском дизајнерску и једну средњу балетску школу. деведесетих, вођене преко Савеза КУД-ова (Кипар), Малта, Атина, Солун, Истанбул, Печуј... језику), као и програм за дизајн сценских То је изузетно скромна мрежа званичних Београда, који је своју активност видео пре Овај списак свакако није коначан. догађаја у јавном простору. Поред тога, институција уметничког образовања, нарочито свега на фестивалима и манифестацијама Центар за професионални развој и консалтинг кад су у питању основне музичке школе чији би (Београдски фестивал аматерских позоришта: У овом домену се готово ниједан инструмент Универзитета уметности развија велики број задатак требало да буде музичко образовање ПАП, Фестивал,,Аматери своме граду, Фестивал реализације културне политике не користи курсева професионалне едукације (fundraising, широког броја деце, а не припрема талената за рецитатора, Фестивал београдских аматерских 28 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 29

16 хорова, Ликовни салон аматера, Смотра дечјих години укупно 16 милиона динара, у шта није које обично не чине публику културних догађаја. 3. Уметнички потенцијал бројни ансамбала народних игара и др.). урачуната дотација,,дадову и низу других уметници признати су на европској пројеката аматера или професионалаца за рад са Ти доприноси су највидљивији када се пореде и светској уметничкој сцени (Милица Број аматерских уметничких група се смањује. аматерима). Тако да сами садржаји, и суштински културне политике земаља у којима су сва три Томић, Биљана Србљановић, Мрђан Према статистици из године, постоји 300 разлози постојања аматеризма, измичу пажњи сектора неједнако развијена. Тако, у онима Бајић, Стефан Арсенијевић...) и хиљада аматера укључених у групе, као што су па се у овом сектору практично подржавају у којима нема цивилног друштва (најчешће високостручни кадар у култури позоришта, хорови, музичке групе, фолклор хорови и фолклори који би могли да имају недемократске државе трећег света) обично (музеолози, архивисти, библиотекари, итд. Можемо рећи да је комплетан аматерски професионални статус, и администрација која недостају инструменти културне политике менаџери ); уметнички сектор у,,транзицији због чињенице нема довољно знања и способности за развој којима се подстичу партиципативни процеси 4. Регионална сарадња и активности у да се неке од аматерских група квалификују да нових облика и метода рада. у култури, а у земљама без приватног сектора оквиру европских културних мрежа; постану професионалне, на пример, хорови уметничка продукција је у рукама државе и стога цивилни сектор развио је велики број и фолклорне групе. Поједине групе окупљају Синергија између изабраних власти (владе нема ни способности ни маркетиншких знања програма интеркултуралног дијалога, заиста само аматере без великих уметничких и њене основне идеологије), експертског којима би се могла укључити у светско тржиште партнерстава и копродукција (Ремонт, амбиција. Чак је и Савез аматера године знања (јавне и приватне установе културе) и културе. ТКХ, Академика, итд.); планирао оснивање агенције за маркетинг, друштвено-одговорних снага (цивилни сектор) покушавајући (безуспешно) да оствари успоставља се спорадично и не доводи до Дакле, културне политике морају бити стваране и 5. Развијено је знање, као и нови методи транзицију ка тржишној економији (не мењајући прецизног дефинисања приоритета и стратегија вођене у дијалогу сва три сектора, а не наметнуте и технике едукације из области арт при том садржаје и начине рада). културне политике. одозго, чак и када њени инструменти могу менаџмента стратешко планирање, деловати као савршена решења за одређене евалуација, менаџмент пројекта, бизнис Како многа од аматерских културно- Што се буде постизао већи степен демократије, проблеме земље. Програмска политика (policy) планови за одрживост пројеката, уметничких друштава поседују радни простор то ће се више примењивати меритократски не може да постоји сама по себи она захтева интердисциплинарно партнерство и административно особље, и у многоме зависе принцип, заједно са делегирањем одговорности не само инструменте јавног сектора, већ и (туризам, пољопривреда, екологија од јавног финансирања, то их чини сличним (arms length principle). То значи да ће експертна имплементаторе у стручном пољу, подједнако у итд.); установама културе, а како се за њихов рад не тела и мишљења професионалних заједница свим секторима. Одговорност је јавних власти да успостављају јасни (међународни) критеријуми добијати на значају, док ће мање моћи остајати то прихвате, те да такве садржаје и модалитете 6. Нова генерација предузетника у деловања (иако они постоје у аматеризму и у рукама министарстава и других органа јавне уграде у процедуре стварања, вођења и културним индустријама/сектору везани су за инклузивност, партиципативност, власти. реализовања културне политике и праксе. приватни сектор чији је опстанак одговорност према заједници итд.), то њих одржив, иако и даље недостају карактерише склеротизација и рутинизација Без учешћа цивилног друштва и његовог утицаја Главне снаге/потенцијали културног сектора најважније форме подршке (нпр. деловања. на јавне политике, у било којој земљи, не би су: Агенција за развој креативних могле бити узете у разматрање жеље и интереси индустрија Београда); Најновија политика Министарства културе особа са посебним потребама. Да приватни 1. Постојање нових типова културних Србије истиче значај аматерског покрета, па је сектор није,,форсирао,,производни приступ институција и алтернативних културних 7. Покретање дебата о контроверзним повећана финансијска подршка за аматерске у уметности, колико би мања била доступност простора (инфрастуктуре) као темама културне политике, нарочито у фестивале и манифестације. Републичка унија уметничких дела широкој јавности? Чак и платформе за независне културне оквиру бројних културних часописа и аматерских удружења поново добија државне спектакуларизација, која је у теорији обично иницијативе (одрживост и опстанак публикација (,,Култура,,,Театрон,,,Лудус, субвенције. Град Београд финансира главне сматрана негативном вредношћу, може довести таквих институција неизвестан је без као и Културни додатак у дневном листу аматерске ансамбле (више од 20 њих, већином до значајних пројеката попут,,ноћи музеја. помоћи страних донатора); Политика ) генерално подигнут ниво хорове и фолклорна друштва) и њихова Ма колико се такви пројекти са становишта знања и компетенција стручне јавности путовања у иностранство, као и седам радних музеологије и културологије могу сматрати 2. Иновативни, интердисциплинарни и по питањима културне политике. места. Истовремено, даје се и материјална научно безначајним, они отварају врата новим смели уметнички пројекти (зависе од подршка Савезу КУД-ова Београда (у публикама којима недостаје културни капитал и страних грантова и субвенција); 30 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 31

17 12. Проблеми које треба решити и теме за препоруке за стратешко деловање кроз програм Београд 2020 Проблеми/слабости сектора културе су: 1. Недовољно развијен модел културне политике и административног менаџмента у складу са савременим демократским стандардима (нпр. не постоји институција конкурса и критеријума за избор и именовање руководећег кадра у култури). 2. Недостатак истраживања у домену културе и немогућност вођења културне политике засноване на чињеницама (evidence based cultural policy), евалуационим анализама, коначно - адекватној статистичкој основи. 3. Недостатак опште стратегије развоја града, у оквиру ње стратегије развоја културе, па диверсификованих развојних пројеката сваке поједине београдске општине (различити приступи за градске, приградске, сеоске општине и,,независне градове попут Младеновца, Лазаревца ). 4. Изостанак сарадње различитих нивоа власти (Министарство град) и интерсекторске кооперације (повезивање образовања и културе, културе и туризма, културе и бизниса, културе и берзе рада итд.). 5. Неравномерна дистрибуција мреже установа културе и неравномерна територијална распрострањеност ресурса у цивилном и приватном сектору (нема ни концепта гранских мрежа). Недостатна мрежа уметничких школа и изостанак сагледавања уметничких школа и факултета као развојних потенцијала града. 6. Недостатак институција везаних за подршку савременим уметничким формама модеран плес, дигитална уметност итд, као и за очување културне баштине (Архив звука фонотека, Архив телевизије музеј итд.). 7. Застарели облици менаџмента установа културе јавног сектора (слабе међународне везе). 8. Недостатак важних пратећих елемената културних система (издавачке куће специјализоване за партитуре класичне музике, филмске лабораторије, филмска студија итд.) предузетништво у култури нема структурну подршку јавних власти (нема одговарајућих фондова и консалтинг агенција). 9. Недефинисаност фестивалске политике. 10. Непостојање пореских олакшица за приватне инвестиције у културне индустрије и за предузетништво, па чак и спонзорство. 11. Недостатак интереса и изостанак подршке власти за програме и политику перманентне едукације и професионалног развоја (дообука стручно усавршавање). 12. Непостојање стручњака у академском и у административном свету за питања уметничког образовања (policy issues). 13. Одсуство јасног концепта о кључним дилемама савремене културе (културни диверзитет, глобализација, култура догађаја, друштво спектакла, интеркултурни дијалог, политика међународне сарадње итд.). 14. Изостанак активне (дистинктивне) политике подршке развоју цивилног сектора (посебно у односу на професионална уметничка удружења, самосталне уметнике и иновативне и акционе организације). Елаборат 2020 Београд престоница културе, покушаће да стратегијама програмског и организационог деловања укаже на могућности за разрешење наведених проблема, тако што ће програмске окоснице бити везане како за уочене снаге, тако и за наведене слабости. У вези с тим издвајамо и следеће препоруке за стратешко деловање кроз програм Београд 2020, које се ослањају и на препоруке донете приликом доношења стратешког плана града Београда године. Препоруке су се односиле на даљу демократизацију тј. реформу културне политике Града Београда. Међу њима налазе се и оне које тек сада одлуком да се приступи дугорочном десетогодишњем планирању развоја културе, стичу могућност реализације: 1) Увођење стратешког планирања, које би обухватило и процесе евалуације и контроле квалитета рада већ се реализује стратешким планом Београд ) Увођење,,радних столова како би се иницијативност и одговорност пренела у правој мери на све актере у култури. Програм Београд 2020 стварањем пододбора за све уметности и тематске године, практично први пут ствара услове за остваривање ове препоруке. Укључивање свих београдских општина у програм Београд 2020 може се реализовати и преко општинског колегијума (са одговорним лицима београдских општина); Стратешки план је предвиђао и оснивање директорског колегијума (по секторима, ради расправљања о кључним питањима менаџмента), као и колегијума уредника програма који би се бавио темама развоја публике и повећања партиципације што је такође један од стожерних метода Београд ) Стварање система интерсекторског повезивања путем,,радних столова или комитета у којима би се кључна питања развоја града разматрала са становишта културне политике и праксе. Препоруке које би биле усмерене ка Министарству културе морале би почети са захтевом да се прихвати да је будућност културних политика у интегративним политикама. Успостављање нових модела партнерства између јавног, приватног и цивилног сектора први је задатак културне политике на државном нивоу, који подразумева успостављање потпуно новог система расподеле одговорности, подстицај процеса креирања стратегија и приоритета, коначно - начина одлучивања у целини. Културна политика је сувише дуго била активност остављена уским круговима политичара и администратора у јавном сектору под патронатом министра за културу и идеологије партије коју он представља. Само,,подељене/заједнички развијане 32 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 33

18 (интегративне) политике су легитимне у савременом свету, и једино узајамна комплементарност и међусобно,,обогаћивање истраживачког подручја и подручја креатора културне политике који долазе из сва три сектора могу бити од користи за стварање нових, демократских стандарда у процесу доношења нових програмских политика. Све ово биће разрађено у стратешком моделу програма Београд Поред закључака изведених из анализе и препоруке за развој новог модела културне политике Града Београда, у новонасталој ситуацији дошло је до развоја нових претпоставки на које се може ослонити Програм Београд 2020: 3) Реконструкција зграде некадашње Војне академије за потребе Музеја града Београда; 4) Развој монографских музеја и легата (реконструкција музеја Јована Цвијића, куће Лубарда итд.); 5) Обезбеђење локације и израду пројекта будуће концертне сале Београдске филхармоније (у оквиру Дунавске стратегије и европских интеграција); 6) Дигитализација целог система културе града Београда укључујући и предграђа и приградске општине. III ПРОГРАМСКИ КОНЦЕПТ Србија ће године имати службени статус кандидата за чланство или већ бити придружени члан ЕУ. У том смислу Београд као главни град током наредних 10 година има највеће задатке да допринесе подизању стандарда и имиџа Србије као географског простора и Србије као ЕУ чланице. Претпоставка је да ће Београд инвестиционим улагањем у капиталне инфраструктурне пројекте побољшати комуникацију унутар градских зона и са светом (метро, обилазнице, мостови) и да ће располагати сопственом имовином. Посебну пажњу у наредном периоду добили су и следећа капитална улагања у објекте/пројекте (Организациони одбор, а): 1) Конзервација и рестаурација Београдске тврђаве и парка Калемегдан у циљу добијања статуса културног добра под заштитом УНЕСКО-а; 2) Мултифункционалан културни центар у ревитализованој кули Небојши; 34 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 35

19 1. Култ урни контекс т главне космополитски и овај најновији Београд нераскидиви део београдског културног дијалогу са другим културама, откривени вреднос ти Београда као Европске трагања за новим, још до краја не доведеним миљеа, у отвореном дијалогу и на отвореним су пу теви будућег развоја и стварао се прес тонице к улт уре идентитетом, живе паралелно, ослањајући се и на затвореним сценама града, кроз нови лик града. један на другог, прожимајући се и међусобно конвенционалне медијске репрезентације, Београд европски космополитски град град обогаћујући. али и кроз блогове, Фејсбук групе, итд. Тако Реализација пројекта Eвропска престoница вишеслојних и вишезначних идентитета, током су се само током једног лета, на београдском културе треба да обезбеди главну стратешку деведесетих се одвојио од своје суштине, да би Нови, урбани идентитет Београда, захтева и нове летњем фестивалу, у сусрету клецмер оркестра промену на културном, инфраструктурном и се претворио у велику српску паланку. Но сан ознаке простора, али тражи и сећање на прошло, и татарске музике аустралијског аранжмана, економском плану града Београда; она треба да о некадашњем Београду, сан о великој светској на неки од момената историје који се утиснуо и шпанске ворлд музике, позоришног израза омогући стварање нове, европски образоване метрополи (из времена покрета несврстаних, дао печат одређеној градској целини. Београдска Индонезије, европски утемељеног ромског младе генерације која ће у наредних десет утопијског сна о будућој равноправној светској култура је у сталном преиспитивању локалног позоришног исказа, уметности Италије, Чешке година отварати нове путеве и за Београд и за заједници, али и времена узбудљивих Битефа, (историјског) и светског (савременог, глобалног), Републике, Португалије, Израела, Велике Србију. поноћног ФЕСТ-а, студентских фестивала...) сан но уз много иронијског отклона и одмака, Британије, и на крају уметности Туарега, о Београду као регионалном културном центру и тако да ипак преовлађује култура инвенције створили услови да богатство звукова, форми Дакле, у овом периоду Београд и Градска Београду као простору интеркултурног дијалога и иновације. Упркос притисцима тржишних и боја, покрета и светлости који допринесе управа треба да покрену заједно са грађанима јужнословенских култура никада није престао захтева, београдска култура није култура да Београд поново постане космополитски, и у складу са међународним стандардима да живи. конзумеристичке или медијске репрезентације, отворен град будућности. јединствен процес преобликовања града већ транснационалне уметничке продукције реконструкцију јавног простора подједнако као Београд је упркос свему, упркос политици, (Мајнхоф и Тријандафилиду, 2008), продукције Београд је по себи мрежа која учи, мрежа која и стварање стратешког културног система, тако егзодусу младих, ембаргу и беди остао која се заснива на уношењу високог социјално- је дала простор за сусрете култура, за мноштво што ће се реализовати комплексни културни мултикултуралан, узбудљив град, град бројних културног капитала (Бурдије), која стално развија доживљаја, за искуства која су изван доминантних социјално-економски пројекат Београд лица, град у коме различите генерације и спремност за прихватање новог и другачијег, културних модела и образаца мрежа која европска престоница културе као импулс за различити културни модели живе у истим која, дакле развија нови облик капитала: повезује просторе извођења уметности већ развоја Београда у 21. веку. просторима, али са различитим искуствима и интеркултурни или транскултурни. Београд утиснуте у колективно сећање, попут Барутане, праксама. Калемегдан је у том смислу парадигма тако постаје не само нови центар Србије, већ Зиндан капије, Летње сцене, Кнез Михаилове Задатак програма је да свака година стави у фокус отвореног градског простора вековног сећања, регионални балканско-средњоевропски центар. улице и Трга Републике, и традиционалних пажње један од многих (мултиплих) идентитета у коме свака генерација, свака друштвена група просторе уметничких продукција: Сава центар, Београда: Београд као град на рекама, Београд налази свој начин комуникације и употребе Плурализам мишљења и плурализам приступа салу Скупштине града, Културни центар као политички центар, Београд као град науке, знакова, зидина, зграда, шеталишта, споменика... обезбеђује да не преовлађује ни урбани Београда, Музеј афричке уметности, са новим, Београд као индустријско средиште, Београд Изгубљену ауру космополитског града управо елитизам ни традиционални популизам. још релативно мало коришћеним просторима као космополитски град, Београд као балкански су Београду вратили уметници кроз фестивале града за културна дешавања од Аде Циганлије град, Београд као град по мери детета Београд и манифестације које обележавају и конструишу У Београду су важни локални уметнички до удаљених кутака Новог Београда. као град свих својих грађана (Београђана). нова значења полифоног, вибрантног Београда. и медијски продукти подједнако колико и локалне културне праксе велики продуценти Тиме је културна политика од Београд као престоница културе афирмише Некадашњу градску топографију која памти (институције) али и алтернативни актери и године политика подс тицања подједнако средњоевропски, (по)дунавски и давна турска времена: Дорћол, Чубура, Врачар, агенти. Уз њих, важни су и светски уметници који креативнос ти, културне разноликос ти балкански град. Он је капија и место сусрета Булбулдер, Карабурма, Ташмајдан; као и ону долазе из жаришта уметничке продукције, као и кроз мале, иновативне културне култура, мултикултурни град који својим међуратну која је заказивала састанке између они са периферија културних збивања, али чија продукције, дала нови смисао и значај квартовима чува сећања и слави културну Лондона и Москве, код Албаније или на Славији, су остварења део савремене сцене неслагања«, уметнос ти у свакодневици, ос тварујући разноликост (diversity). У политичком дискурсу заменили су неки нови знакови и ознаке, као отпора алтернативе. мултипликаторске ефек те на културној су мир, стабилност и сарадња појмови који што су шопинг молови, кафићи, нове долине сцени града. Обухватајући сопс твено се морају и даље користити због истицања и сплавови... Тако сва три Београда, балкански, Сви они заједно, ствараоци и публика, чине нас леђе кроз савремену праксу, у промене имиџа града. 36 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 37

20 Током свих десет година, а посебно године Западни Балкан ће бити регија у фокусу. Београд ће иницирати и прихватати пројекте који долазе из градова партнера са Западног културе). Он ће донети и креирање јавноприватних партнерстава, отварање дијалога са свим заинтересованим странама у граду, али и са регионом, па и ширим окружењем Београда. што у значајној мери утиче на урбани ред и идентитет Града и појединих његових делова. Средства која Град улаже у том смислу још увек значајно превазилазе остварене ефекте, што се кључна питања свих видова саобраћаја, од којих нека имају посебан значај; развијање система интегрисаног транспорта и телекомуникација; Балкана (поред главних градова то подразумева највише одражава на још увек неуређену слику комунални систем уз равноправан и различите облике партнерстава са другим културним средиштима, попут Марибора, Битоља, Бихаћа, Ријеке, Котора итд), у складу са њиховим интересима и капацитетима у односу Стратешки циљеви Београда у наредној декади и за годину полазе од затеченог стања и жељеног циља, односно пројектоване визије. Града, бесправну градњу, социјалне сламове, ред на улицама, чистоћу, однос према комуналним системима и др. (Град Београд, Стратегија развоја , 2008, 13). третман свих делова града Београда; еколошка култура (развијање свести, систем показатеља и знатно унапређење животне средине с посебном бригом на теме појединих година. Тиме ће се створити услови за регионално помирење, превладавање негативних стереотипа и подстицање других облика културне и привредне сарадње. 1. Визија и стратешки циљеви Београда у програму Европска престоница културе Визија Београда 2020: Београд је главни град и културна престоница Србије као придружене чланице Европске Уније, геополитички најзначајнија метрополитенска област јужне Европе (Престоница Београд, ур. В. Милић И В. Ђокић, Архитектонски факултет Београд 2006), саобраћајно и креативно чвориште, атрактивно место за живот и пословање, центар региона мира и сарадње и битан партнер свих великих европских градова који раде заједно на унапређењу континента и европске заједнице народа, циљно одредиште моћних светских трговина, незаобилазна тачка на туристичким рутама и уметничким турнејама и јединствен простор који повезује југоисточну Европу са ЕУ, медитеранским простором и Блиским истоком. Стога је наш циљ инвестирање у младе и у нове идеје, кроз стратешке пројекте и нове иснтитуције које одговарају 21. веку. Планско и креативно мењање физичког изгледа града, његовог функционисања, културне и духовне атмосфере у њему биће најтрајнији и највреднији капитал овог Програма (после много година то је први велики стратешки пројекат зачет у сфери Последице дешавања на крају XX века, иако погубне за структуру и развој града Београда, убрзано се санирају на почетку XXI века, у највећој мери сопственим снагама, али и уз помоћ Републике Србије, као и међународних фондова и институција. У том погледу треба нагласити да Град Београд постепено враћа углед европске метрополе и успоставља прекинуте везе са европским окружењем, односно постепено се укључује у европски процес регионалних интеграција и кооперација у привредном, културном и сваком другом погледу. Овај процес осветљавају везе успостављене са градовима Бечом, Барселоном, Софијом, Будимпештом, Лондоном, Санкт Петербургом, Москвом, Чикагом, Сарајевом и другим. Унутар Републике Србије као самосталне државе, град Београд је реафирмисао положај и улогу главног града овај пут знатно мање државе и задржао функцију седишта државне администрације, иако непотпуно рашчишћених односа између државних и локалних надлежности у функционисању, финансирању и уређењу одређених система (железнице, речне обале, делови путне мреже и др). Град је у значајној мери променио демографску и социјалну слику и квантитативно и квалитативно, динамичним променама структуре становништва, са великим бројем избеглих и интерно расељених лица, али и имиграната из осиромашених региона Србије, Стратешке претпоставке развоја Београда Програм Европска престоница културе требало би да буде привилеговани простор за конфронтацију и изазове, за отварање нових перспектива живљења и становања, за избегавање културне рутине. Он ствара услове да се отворе поља имагинације, креативности, али он уз то износи на површину (провоцира) тешка питања и проблематичне теме око којих нема друштвене сагласности. То подразумева учешће актера из сва три сектора, увођењем грађанских иницијатива у процес програмирања и извођења (од идеје до реализације) што омогућава одрживост програма, јер сви укључени актери стичу својину (ownership) над пројектом који постаје залог, својина (legacy) свих грађана Београда. Уздизање града Београда на ниво високог ранга међу метрополитенским градовима и престоницама централне, источне и југоисточне Европе, према мерилима одрживе економије и напредне технологије, веће територијалне кохезије Града, вишег нивоа приступачности, учвршћене полицентричности и децентрализације и развијеног урбаног идентитета подразумева да ће у периоду од аплицирања до прихватања кандидатуре Београда ( ) бити решени следећи важни проблеми: према води, земљишту и ваздуху, као и другим елементима здравог еколошког система); усаврше идентитет и физичка структура градских, али и сеоских насеља, као саставних и међусобно повезаних делова јединствене целине града Београда, али и да се обнове постојеће урбане структуре, њихова компактност, идентитет, мешовита намена, зелене површине и нарочито речне обале Саве и Дунава, централни делови насеља и објекти и комплекси од капиталног значаја; значајно унапредe схватање, развој и уређење јавних простора и јавног добра и да се прихвати идеја да Град као целина представља добро од значаја за све који у њему живе и делују; омогућe нова територијална организација и полицентричност и суштинска децентрализација, са елементима регионализације; оствари окупљање уз хоризонталну координацију свих актера и грађана око значајних развојних пројеката; развије нови систем управљања који ће обезбедити развој целине Града и његових саставних делова, нарочито савремени систем финансирања, буџетирања и програмирања, као и партиципације у систему одлучивања; даље развије систем безбедности од елементарних катастрофа, као и личне и 38 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 39

21 пословне сигурности грађана и правних посебно усаврши систем културе и њених његових делова. Београд је сада заснован на У стратешке претпоставке развоја града лица; подржи увођење и развој е-управе институција, као и спорта и забаве; идентитету централне градске зоне и простора неозаобилазно уводимо и развој приватног који ће обезбедити већу отвореност, око ушћа Саве у Дунав. Капитални симбол и јавног партнерства, односно јавно јавног ажурност. (Град Београд, ибид, 2008, 23) изузетно пажљиво заштити, уреди и европског идентитета Београда је ушће Саве у партнерства кроз развој регионалне и унапреди природну и културну баштину; Дунав, док препознатљивости на националном суседске сарадње и међуресорних пројеката. Остварење ових претпоставки, или кроз коначно као основ идентитета, привлачности и и регионалном нивоу у мањој мери доприносе решење проблема или кроз постављање економског развоја и града Београда и значајни природни и градитељско-уметнички Развој приватно јавног партнерства одрживог система за дугорочно и конзистентно Републике Србије; (Град Београд, ибид, елементи: Авала, Космај, велики шумски Показало се да је то најбољи пут у обезбеђењу решавање, значи да ће град Београд, уз помоћ 2008, 22) комплекси и урбане иконе, као што су средстава за финансирање пројеката од своје управе и свих актера у развоју Града, Победник са Калемегданском тврђавом, Храм општег значаја, посебно у области изградње уложити највећи напор да се приближи моделу доследно примењује све стандарде добре светог Саве, Црква светог Марка, Саборна црква саобраћајне и комуналне инфраструктуре, одрживог културног мегаполиса који може управе, нарочито еколошке заштите и са Патријаршијом, Нови Београд, архитектура гасификације домаћинстава, изградње школа и бити креативно чвориште овог дела Европе. Да одрживог развоја у складу са европским модерне, Ташмајдански парк, Топчидер са болница и сл. Такође, потребно је да општина би Београд био заслужан кандидат за титулу конвенцијама и стандардима, како би Кошутњаком, Ада Циганлија и речне обале, покрене и програме професионалне обуке Европске престонице културе подразумева се био адекватно третиран и као град и торањ на Авали и други. У перцепцији и запослених у општинској управи у циљу развоја да ће такође морати да стави приоритет у својим као регија у процесу придруживања становника и посетилаца Београда не постоји потребних вештина за управљање пројектима, а јавним политикама на следеће области рада и Републике Србије Европској Унији. јединствена слика шта је Београд данас. Наиме, ове обуке може им пружити приватни, профитни деловања, које можемо узети и као стратешке помешани су идентитети космополитског или непрофитни сектор. циљеве свих јавних политика Града Београда у Кључна идеја стратешке трансформације Београда (идентитет грађен у периоду наредној декади: Београда, која ће бити верификована и кроз социјалистичке Југославије, нарочито идентитет Развој регионалних партнерстава Како успешну кандидатуру за европску престоницу града отворености у време гвоздене завесе, стоји у предлогу Стратегије, Град Београд Београд у потпуности мора да искористи културе је подизање конкурентности града града несврстаних, града значајних културних ће се оријентисати на даљи развој своје изузетан геостратешки положај на два Београда међу другим градовима Европе и догађаја), потом града који персонификује улоге и позиције главног града и једног од европска коридора, да се повеже и света. саму државу Србију, који је бомбардован макрорегионалних центара Републике Србије. удружи са другим градовима и регионима интервенцијом међународне заједнице и био То ће остварити у складу са новим Статутом у Европи; Град Београд у периоду од до 2020, а центар политичких турбуленција деведесетих града Београда, на основу устава Републике нарочито у периоду , треба да изврши година; коначно, у садашњем тренутку, Београд Србије и Закона о главном граду. Развојем и оствари природне функционалне везе процес санације и потом развоја градске је вероватно град који се углавном идентификује даљим усавршавањем својих регионалних са суседима (прекогранично) и са инфраструктуре (изградњом кохезивног као град забаве и поновне отворености према карактеристика и функција, град Београд ће се другим регионима у Србији и Европи комуналног инфраструктурног система), другим културама и према Европи. оријентисати на офанзивну развојну стратегију (интеррегионално); интеграцију свих заинтересованих страна уз максималну пажњу посвећену заштити и и самих грађана у процес одлучивања и Стратешки циљ Београда у области економској валоризацији природне и културне убрза развој одрживе економије, уз имплементације мера које се тичу развоја града функционисања система културе је баштине и вредности, као и одрживој употреби подршку високоакумулативним гранама и градских целина, и коначно да побољша све завршетак процеса транзиције и коначна свих вредности на својој територији. привреде и, посебно, сервисном сектору; перформансе града као простора деловања трансформација културног система у градске управе и тржишта роба и услуга у одрживи демократски систем кроз деловање Предлог Стратегије да Град Београд, посредством унапреди социјални развој уз пуну локалном, националном и регионалном оквиру, у сва три сектора, редефинисање мреже својих органа и институција, треба да подстиче пажњу образовању и запошљавању а потом и на глобалном плану. јавних установа и програма, изградња функционалну (економску) кооперацију са младих, не заборављајући при том система квалитета и уравнотеженог односа суседним општинама Панчево, Смедерево, старије и осетљиве групације, и усаврши Културолошки стратешки циљ Београда традиционалног и савременог. Смедеревска Паланка, Уб, Пећинци, Стара јавне службе; је да изгради полицентрични идентитет Пазова и другима са којима утврди заједнички заснован на појединачним идентитетима интерес, у сваком случају треба подржати али и 40 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 41

22 проширити на друге видове сарадње, пре свега у Град Београд би требало да покрене израду 2. Принципи к улт урне политике Пет кључних вредности на којима ће бити домену културе, образовања, туризма и спорта. Студије о метрополитену Београда у контексту на којима се заснива пројекат постављен организационо-програмски Тиме се јача регионална димензија и оснажују европске димензије одрживог развоја. Београд, Европска прес тоница модел рада су: изузетност, добро управљање, сви актери, али и стварају услови за значајније У складу са Лисабонском и Гетеборшком к улт уре 2020 демократичност, одрживост и инклузивност. развојне пројекте. стратегијом (2003), Лајпцишком повељом (2007), Територијалном агендом (2007) и другим Принципи културне политике на којима се Изузетност овај пројекат ће укључити Стога Стратегија даље наглашава да Град актуелним документима, Град ће том студијом заснива методологија реализације програма најбоље представнике Београда и српске Београд треба да покрене иницијативу за утврдити: редефинисање и позиционирање јесу: културе, као и личности које су наклоњене институционализовање одговарајућег вида метрополитена Београд (град Београд са Београду, светске пријатеље Београда. кооперације и договарања о значајним функционалним окружењем) у односу на Слобода стваралаштва; регионалним пројектима, усаглашавање европско и регионално окружење, са посебним Култура као јавно добро; Добро управљање (good governance) политички стратешких докумената и решавање питања освртом на балкански контекст; могућност Културна разноликост; (policy) инструмент за имплементацију овог од заједничког интереса у области заштите оптималног коришћења и повезивања коридора Партиципативност доступност пројекта заснован је на преносу надлежности животне средине и природе, економског X и VII (река Дунав) који се додирују у Београду, инклузивност; са градске власти и градске управе на развоја, саобраћаја, инфраструктуре или ради убрзанијег развоја у складу са њиховим Грађанин као актер и иницијатор Организациони одбор и Програмски савет. Тај социјалног развоја. Међутим, овде се као потенцијалима; могућност умрежавања (активно грађанство); пренос даље иде ка оснивању Извршне агенције приоритетни партнерски градови наводе Нови београдског метрополитена са другима Партнерство јавног и приватног сектора која управља пројектом преко радних група, Сад и Крагујевац, да би се створили услови за још у региону и Европи (економија, туризам, и цивилног друштва као стратегија паритетних тела струка, сектора и различитих значајније повезивања ради остварења великих култура, спорт, универзитети, инфраструктура, програмског развоја и имплементације; видова грађанства. интеррегионалних пројеката. телекомуникације, инфосистеми и др); Интерресорно повезивање ( култура и профилисање економске и социјалне (културне) екологија... култура и туризам...). Демократичност аутономија стручних Од највећег значаја за Београд културну специјализације града Београда од значаја изабраних тела заснована је на наведеним престоницу Европе јесте и захтев Стратегије за југоисточну Европу; јачање идентитета, Кроз пружање подстицаја грађанским принципима културне политике, а суштински је да Град Београд активира рад надлежне конкурентности и приступачности града и сл. иницијативама и удруживањем за њихово важна за слободно и иновативно изражавање институције за сарадњу са Европском Унијом (Град Београд, ибид 2008, 113) међусобно и међународно повезивање, духа Београда у процесу трансформације и другим државама Европе. Основни задаци афирмишући идеје јавног добра као услова за културног система. Организациони модел те институције су: (а) увид у све актуелне Дакле, три главне стратешке области, три побољшање квалитета свакодневног живљења, обезбеђује механизме за владавину струке и за декларације, повеље, стратегије и агенде које циља од опште важности која би требало социјалног развоја и заштите животне средине, директно учешће грађана у процесу креирања се тичу свих земаља и градова Европе и њихова постићи кроз програм кандидатуре за Београд жели да се дугорочно придружи програма и одлучивања. примена у стратешком оквиру града Београда; Европску престоницу културе су: европским градовима који брину о одрживом (б) укључивање града Београда и његових институција у програме Европске уније IPA, INTERREG IV, URBAN, LEADER и др; (в) праћење остварења политика, пропозиција и стратегија у кооперацији са европским градовима; (г) отварање путева ка умрежавању града Београда са другим метрополитенским подручијима у Европи заједница дунавских градова, акутно подручје Београд Нови Сад Сегедин Темишвар, кооперација са Солуном и другим градовима на Балкану. Изградња конкурентности града Београда, Развој и постизање поливалентног културног идентитета града Изградња одрживог трансформисаног културног система града. развоју у еколошком, урбаном и социјалном аспекту. Очигледно је да овакав програм омогућава најшире повезивање културе и уметности са доменима образовања, социјалног рада, инклузивности, здравља, подизања квалитета урбане средине, екологије, туризма итд, све ради побољшања квалитета живота у великом граду и стварања претпоставки за интегрисани и одрживи друштвени развој. Одрживост културни развој захтева тако управљање животним окружењем које подразумева очување културних и природних ресурса, те њихов развој и богаћење и за будуће генерације. Одрживост програма Београд 2020 биће постигнита обједињавањем и учешћем свих заинтересованих страна, различитих актера, те добрим планирањем системских промена која ће се постепено уводити током декаде припреме пројекта. Акценат ће бити стављен на јачање људских капацитета и развијање свести о међузависности развојних политика. 42 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 43

23 Инклузивност циљ пројекта је да се до године до те мере ојачају знања, способности и вештине грађанина као појединца и свих мањинских друштвених група да би програм Београд 2020 одсликао културни диверзитет Београда и Србије у целини и дао глас до сада невидљивим становницима. То укључивање публике већ у припрему пројекта је основа и сврсисходности и успешног исхода пројекта. 2. Организационо- програмска структура управљања пројектом ОРГАНИГРАМ 44 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 45

24 Пројекат ће бити подељен у четири временске 3. Тематски предлози Програма суседства) принцип инклузивности, покриле кључне развојне теме и дао замајац фазе: декаде и могући стратешки 4. синергијско деловање кроз стратешке свим уметничким дисциплинама и њиховом пројекти пројекте, институционалном, али и неформалном је период припрема од подношења званичне апликације до одлуке селекционог одбора о кандидатури Београда; у овој фази треба обезбедити солидну структуру организационих тела, значајно побољшати углед Београда и оснажити уверења да је Београд кадровски, уметнички и инфраструктурно способан сам али и са бројним партнерима да приступи трансформацији свог идентитета ка европској престоници је период потврђивања номинације за европску престоницу културе; то је фаза учвршћивања поверења и стицања бројних програмских савезника и партнера унутар ЕУ и ван ње, нарочито у региону; крупне планиране промене треба да се десе у Београду на свим пољима је фаза финализације реализација комплексних пројеката после 2020 период евалуације и трасирања нових развојних праваца, темељених на искуству претходне декаде. Принципи културне политике и пет кључних вредности на којима је заснован организационопрограмски оквир пројекта морају бити преточени у стратегије, акционе планове и нарочито организационе моделе и детаљније програмске шеме за сваку годину посебно. Тако ће се обезбедити услови да у току сваке године кроз већину програма и активности доследно буду афирмисани принципи и вредности овог пројекта. Концепт Европске престонице културе је отворен концепт у који ће културне организације, установе и појединци уписивати своје идеје и интересовања, своје иницијативе и пројекте. Организациони одбор и консултантски тим би требало да те идеје препознају и подрже, јер се дух креативног града не ствара одлуком и програмом који ће бити смишљен у градској управи, већ учествовањем свих грађана Београда синергијом деловања свих актера различитих генерација, укуса и стремљења. Отуда теме година треба схватити као полазишта у која ће се, поред програма који већ реализују градске установе културе (фестивали, манифестације, јубилеји и сл.), уграђивати и идеје пристигле на конкурс. Програм Београд 2020, кроз ових десет година које следе, треба да буде катализатор, да иницира да у јавност стигну најбољи и најиновативнији скривени таленти Београда, да се на мапи Београда, града маштовитог хедонизма, стварају неочекивана места доживљаја... Да сви актери и сви сектори могу да се препознају и укључе било да су у питању независне организације, клубови љубитеља, професионалне уметничке организације, институције културе које делују на свим нивоима: републичком, градском и општинским... Програмски концепт реализоваће се кроз следеће приступе: 1. учешће сва три сектора: јавног, приватног и цивилног друштва, 2. умрежавање (Србија, регион, Европа, свет), 3. заједничко деловање (свих 17 општина, 5. интердисциплинарно деловање (култура, наука, образовање, људска права, предузетништво, туризам, саобраћај...). За ових десет година, од до 2020, требало би постепено, фокусирајући се сваке године на поједину област уметности, на неки од проблема културне политике и неки стратешки пројекат, створити услове како за развој културних пракси тако и за развој демократске културне политике. Водећа тема програма Београд Европска престоница културе 2020 јесте Београд као главни град Републике Србије, али и као европски центар и европски град, мегаполис, седиште дунавске регије, капија јужне Европе, креативно и саобраћајно чвориште, град трговине и услуга, град модерног пословања, креативних индустрија, уметности која се промишља, културе која повезује традиционално и савремено, европско и оријентално, која чини град вибрантним, интегрисаним, модерним и иновативним. Концепт: Концепт програма полази од идеје да овај пројекат треба да буде платформа на којој ће се развијати сви потенцијали Београда као европског града. Треба препознати Светове који настају (Еmerging Worlds), и отворити Београд ка будућности. Стога пројекат подразумева десет тематских година од којих свака има најмање три димензије: једну која се односи на тему и одговарајући стратешки пројекат, друга је везана за уметничку дисциплину која је у фокусу, трећи ниво се односи на деловање кроз мреже и партнерства програмска, структурна и територијална. Тако би се за десет година (алтернативном) организовању. Кроз трећу димензију организовања дала би се шанса да се створе нови модели друштвених партнерстава између различитих нивоа и структура власти, између различитих области друштвеног и економског деловања. Тако би били развијени креативни кластери који би се према теми дате године прецизније дефинисали нпр: култура образовање наука технологија (2012), култура економија предузетништво туризам саобраћај (2017), култура информисање медији људска права (2016), култура урбанизам екологија омладина и спорт (2018) и сл. Програм сваке тематске године оставио би трајан и видљив резултат како у изгледу и структури града тако и у процесима, организационим схемама, знањима и вештинама којима владају његови посленици и грађани. Замајац промена оставрених у Београду, европској престоници културе 2020 неминовно ће, попут концентричних кругова, свој утицај поступно ширити и на промене у другим градовима у Србији, па и у региону. Планско и креативно репрофилисање физичког изгледа града, његовог функционисања, културне и духовне атмосфере у њему биће најтрајнији и највреднији капитал овог, после много година великог стратешког пројекта зачетог у сфери културе. Свакој години ће одговарати и одређена боја светлосног спектра. Од белог до зеленог (од Белог до Зеленог града), током десет година, све до која ће бити у дугиним бојама. Бело, боја светлости отвара овај програм симболизујући све идентитете, садржавајући све боје у себи. 46 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 47

25 Из године у годину, у оквиру једне од кључних Недеља архитектуре, Belgrade Design Week, те културолошких, социјалних, политичких, уметници виде овај пројекат и своје место у градских културних манифестација, одржаће Миксер итд.) еколошких и сличних димензија отвара се пут њему) - панел расправе ће се одржавати у се и расправа (међународна конференција, за интердисциплинарни приступ, а потпуно Културном центру Београда симпозијум) са широким кругом актера која ће покушати да дефинише и разради одређени задатак и адекватне инструменте културне политике. Акценат ће бити на иновативним приступима и горућим проблемима културе и културног развоја. Пилот пројекат је покренут већ године. Тако се у склопу Октобарског салона реализује расправа о културним политикама чији је фокус управо културна политике одоздо приближавање организација цивилног друштва и институционалних културних сцена... Светови који настају (Еmerging Worlds), подразумевају и геополитичка oтварања дијалог региона Србије, Балкана и Европе, отварање врата Трећег света други пут (односно медитеранске Африке и Блиског Истока најпре, црноморских земаља преко Дунава)... Идеја водиља је постизање помирења, стабилности Конкурсом ће бити обухваћени и пројекти изван непосредног подручја културе, везани за градску инфраструктуру, услужне делатности, образовне акције који у најширем смислу речи доприносе подизању квалитета живота у Београду и нивоу урбане културе. У том смислу ову марку би могли да заслуже и пројекти Секретаријата за урбанизам (новог урбаног мобилијара), Туристичке организације Београда (ресторани и хотели који се издвајају својим профилирањем у домену националне кухиње или уметничке елаборације ентеријера), Градско зеленило (пејзажна архитектура у различитим квартовима Београда). Организационo-програмски одбор расписује конкурс за лого и визуелни идентитет Програма Београд 2020, као и за марку Београд На изложби приспелих радова постојала би могућност за публику да дебатује и гласа, дефинисање и програмска разрада остављена је пододборима тематских година. ГОДИНА ПРВА, година Београд, град светлости У складу са основним принципима културне политике на којима се заснива методологија реализације и кључним вредностима на којима је постављен Програм Београда 2020, у години биће отворене све кључне теме и бројна питања културног развоја. Велики простор биће дат самоиницијативи и самоорганизовању актера, а само први импулс и идеју за организовање даје Организациони одбор, док градске установе културе у складу са својим профилом и мисијом дају логистичку подршку и визибилитет. в. Панел: Независна уметничка сцена за Београд координатори: Ремонт, Киоск и Центар за културу и дебату Град (место дешавања Град) г. Радионице и предавања Европа за Београд 2020 (гости из градова пријатеља културне престонице Београда и други инострани стручњаци), место одвијања ЈДП или Атеље 212 д. Жариште нових иницијатива (Дом омладине Београда) - представљање и развијање пројеката у префигурацији. Те иницијативе односе се на пројекте који ће се реализовати током декаде кандидатуре, а кулминирати у одговарајућој тематској години, нпр: Интернест, развој креативних потенцијала младих, и Ревитализација стрип сцене Београда. и сарадње у региону (политички значај овог а коначну одлуку доноси Организационo- пројекта је несумњив, јер доприноси промени имиџа Београда који се често помињао у негативним контекстима као синоним за прокажену Србију). Визуелни идентитет / марка (label) Програма Београд 2020 програмски одбор. За усвојени логотип Програма ради се књига графичких стандарда и правилник о коришћењу и употреби. ***** Кроз детаљнији (још увек отворен) концепт прве Тако је прва година, за разлику од каснијих тематских, отворена платформа у оквиру које ће различити актери културне сцене Београда дебатовати и развијати стратегије и програме који ће водити даљем прецизирању и концептуализацији пројекта Београд У сарадњи са Министарством културе требало би успоставити Колегијум директора националних установа културе који би у оквиру свог панела разматрали пројекте и иницијативе сопственог укључивања у Програм Београд Креира се и промовише јединствени визуелни идентитет Програма Београд 2020; сви пројекти и програми са овим визуелним идентитетом постају део јединственог Програма Београд 2020, чиме стичу обележје репрезентативности и квалитета селекције. Марка Београд 2020 важи и за селектоване а постојеће релевантне манифестације Београд 2020 (Белеф, Битеф, Бемус, Фестивал светла, Октобарски салон, године (јер још увек није формиран Пододбор за 2011) предлажемо иницијалну структуру једног од могућих приступа у раду и комплексној тематизацији нове синтагме Београд Европска престоница културе. Остале године, све до 2019, поставићемо у назнакама, кроз предлог најважнијих тема и незаобилазних историјских и уметничких референци. Мапирајући потенцијале и достигнућа ума и духа Београда, У оквиру предложене платформе деловаће: а. Колегијум директора градских установа културе (седиште при Библиотеци Града Београда б. Панел: Уметници за Београд 2020 (десет уметника из различитих области уметности организује панел расправе о томе како Тако би јавни сектор - и градски и републички, развио низ пројеката, самостално и у партнерству, који амбицијама и значајем превазилазе редовну делатност. Овде ћемо навести тек неколико примера: Развој програмске концепције сталне поставке Музеја града Београда кроз годишње изложбе у градовима/ 48 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 49

26 партнерима у Србији, Са те платформе треба да проистекну Та веза године филма и године светлости центар приватно-јавно партнерство No Borders Orchestra пројекат одговарајуће радне групе и пододбори за биће подржана отварањем нове зграде (иницијатор Клуб младих архитеката Југоконцерта сваку тематску годину, као и интерсекторски Југословенске кинотеке као и пројектима Београд) Дигитализација музичких легата Београда и нематеријалне баштине, Кандидовање Београдске тврђаве код УНЕСКО, Развој капацитета изврсности: Пројекат професионализације кадрова у култури Београда (Задужбина Илије М. Коларца), Браунфилд Београд мапирање и санација индустријских објеката, обнова зграда од културног значаја (Геозавод, Војна академија и сл), Сећање града / моје улице (пројекат сарадње Градске библиотеке Београда и завичајних одељења матичних библиотека општина и градова Србије), Отворена платформа би требало да да могућност да већ одабрани пројекти градских општина који имају развојну компоненту постану део припреме Програма Београд Свих 17 градских општина артикулисаће своја културна жаришта. Предлаже се да општине поред својих стратешких пројеката отворе и могућност Pecha - kucha презентација пројеката за своје становнике и организације које делују на њиховој територији, као и у оквиру горе наведених панела. Могуће је очекивати и креирање других идеја и иницијатива (нпр. панел студената уметности) што ће Организациони одбор подржавати и стимулисати. Циљ је да се у првој години створе услови за мобилизацију свих креативних потенцијала Београда и Србије ради даље разраде стратегија деловања, креирања развојних дугорочних пројеката, као и осмишљавања тематских пројеката везаних за одговарајуће године. пројектни тимови који би радили на операционализацији и имплементацији идеја и пројеката. Тако ће у оквиру ове платформе, на демократски начин бити дефинисана амбициозна десетогодишња визија развоја културе која је у досадашњем систему годишњег институционалног (рутинског) планирања била онемогућена. Београд - град светлости Иако пододбор за није формиран, ипак сматрамо да тема Београда - града светлости одговара ономе чиме ће се бавити отворена платформа, а то је осветљавање културне сцене Београда, њених потреба и креативних потенцијала. Стога ће посебна пажња бити поклоњена пројектима који се реализују у овој години на отвореним јавним просторима, а нарочито светлосним инсталацијама и филмској уметности (Министарство културе је ову годину именовало годином филма). Било би добро да се избором пројеката који су се јавили на конкурс у Секретаријат за културу Града и појединих специјалних пројеката, оствари идеја да је Београд Град светлости. Тај програм би могао да обухвата различите пројекте којима се преиспитује град, архитектура, урбанизам, уметност у граду, живот града у најширем смислу те речи, на своје три реке, са шумама и парковима кроз уметност у јавном простору. градских установа (илустративна листа): Изложба Музеја града Београда: Римске светиљке & осветљавање археолошких налазишта на целој територији Београда; Белеф фестивал у јавним просторима (позориште, музика, визуелне уметности); Ушће као заштићени пејзаж (почетак рада на пројекту), Завод за заштиту природе; Шеста Београдска интернационална недеља архитектуре Одрживо-неодрживо Друштва архитеката Београда и Културног центра Београда; Међународна конференција и радионице Уметност стварања и неговања публике Културног центра Београда. Њима се придружују и пројекти независних актера у култури (доле наведени као и они који ће тек бити предложени) за чију реализацију би требало остварити сарадњу са приватним сектором. Предлози до сада понуђени Организационом одбору: Београд је систем велика инсталација која пројектује Сунчев систем на тлоцрт Београда Undergrad (осветљавање београдског подземља) Центар за урбани развој Београдска дуга велика светлосна инсталација холограмска пројекција дуге која повезује стари и Нови Београд АБЦ Архитектонски београдски Платформа за урбани дизајн, галерија Озон Урбана толеранција пројекат за младе Као и пројекти са конкурса за културу Скупштине града који су од изузетног значаја за развој Програма Београд 2020 и у складу су са темом (које Организационом одбору предлажу градске комисије). Градске комисије за оцену пројеката процењују који пројекти имају потенцијал да добију марку (label) Београд 2020 јер су у складу са приоритетима године и евентуално предлажу установама да допуне пројекат; рок ће одлуком одредити Организациони одбор до краја године. Ова скица делатности током године тек мапира потенцијале и достигнућа креативног Београда, отвара пут за иновације, интердисциплинарна и интерсекторска укрштања, а оставља могућност широком кругу учесника културне сцене да искажу своје потребе, своја хтења и амбиције обликујући програмске окоснице и појединачне пројекте. 50 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 51

27 Развој програма Београд Европска престоница културе кроз 10 тематских година Током 10 година Београд би требало да развија интензивне активности у сарадњи јавних установа културе, независног сектора и приватних иницијатива. Стога ћемо у доњој Табели представити само у назнакама могуће приоритете и стратешке правце, према основном концепту који је усвојио Организациони одбор и идејама већ пристиглим у Секретаријат за културу. У Београду би сваке године (по пракси која већ системски постоји у холандским градовима) могао месец дана боравити по један значајан културни аналитичар из Европе, истраживати и пратити како се одвијају програми и на који начин град припрема, живи програм Београд европска престоница културе. Тај поглед са стране, поглед другог, истовремено би био и део процеса мониторинга, али и стимуланс за развијање нових идеја, за другачије разумевање и града и покренутих процеса. Тако би се постепено дошло до 2020, када би се, релативно једноставно, након 10 година рада, могло доћи до 10 актера промена за сваки домен културе и уметности (установа, организација, појединац). Програм 10 нај нај за 2020, промовисао би иновативност, амбициозност и енергију које се улажу у културни развој. Табела која следи само назначава теме и стратешке пројекте у декади Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 53

28

29 Стратешки пројекти и развојне идеје Београда и београдских општина од важности за програм Београд 2020 Следећи пројекти/пројектне идеје су планирани локалним документима и већ представљају део градске и локалних јавних политика 17. Град Београд / Савски венац /Врачар репрезентативни изложбени простор града 18. Стари град Дигитализација баштине / Е-управа 19. Стари град Развој креативних индустрија 20. Стари град Развој публике Београдске општине Београдски регион ГОДИНА ЕВРОПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ КУЛТУРЕ ГОДИНА Година дугиних боја. Консултантски тим сматра да је концепт и програмско дефинисање до нивоа појединачних пројеката у години када се носи титула Европске престонице културе задатак Уметничког директора и Програмског одбора Београд Град Београд Рециклажни центар 2. Град Београд Градска развојна агенција 3. Град Београд Студија одрживог коришћења атрактивних простора 4. Град Београд Развојна туристичка агенција ЕУ стандардизација у туризму локални туристички водичи, портали, сигнализација 5. Град Београд Градска железница Беовоз Метро 6. Град Београд Мрежа бициклистичких стаза ка Новом Београду 7. Град Београд Аеродром Батајница као цивилни 8. Град Београд Формирање нових јавних простора (паркови, кејови, тргови) 9. Град Београд Развој квартовске културе (месних заједница) 10. Град Београд Београдски браунфилд (Ада Хуја, Бродоградилиште, Бетон хала) 11. Град Београд Пошумљавање и реконструкција паркова 12. Град Београд Развој урбане пољопривреде и мреже градова са градском пољопривредом у Србији (по угледу на француску Terres en Villes мрежу) 13. Град Београд / Савски венац уређење Савског амфитеатра2 14. Град Београд / Савски венца рехабилитација Сава мале 15. Савски венац Браунфилд санација објеката индустријског наслеђа 16. Савски венац Уређење паркова 21. Вождовац Туристичка сигнализација 22. Вождовац Сеоски туризам надомак Београда (Авала) 23. Вождовац Изградња ски и санкашке стазе на Авали 24. Врачар Е-школа (могуће је спајање са пројектом Интернест) 25. Лазаревац Фестивал српских вина 26. Барајево Лековито биље Београда / Ново излетиште Београђана 27. Земун Дунав и развој туризма 28. Обреновац Браунфилд санација терена шљаке и копова 29. Нови Београд Техно парк 30. Сурчин Бојчинско културно лето (култура у селима и предграђу, обнова домова културе и децентрализација културне продукције на периферне делове Београда) 31. Палилула санација обала Дунава 32. Звездара Булевар кроз Виа милитарис 33. Звездара Звездарска шума 6. Структура програмских догађаја током година кандидатуре и у години Европске престонице културе Београд је као територија до те мере диверзитетан да даје и посебну инспирацију за креативне развојне идеје. Београд се пружа од шумадијских висова, с једне стране, до сремских кукуризишта, на другој страни, од бачванских мочвара до делте Дунава, од њива и гајева до тргова и шопинг молова. Отуда током десет година и акценат на урбана саобраћајна чворишта и на пољопривредни развој. Но, основни задатак је да све београдске општине могу и морају имати своја културна жаришта до године, различита колико су и оне саме међу собом различите. А ипак, основни приступ, исходиште и резултат мора бити јединствена градска културна политика, култура разумевања, сарадње и заједничких улагања. Могуће теме/приступ Град Београд жели да обједини свој космполитски, балкански и локални идентитет и учини га препознатљивим у години 2020 години европске престонице културе. Симболично, Београд и лежи на три реке: Дунав (европска река), Сава (највећа река региона и Балканског полуострва) и Топчидерка (локална река). Три тока и једно велико речно ушће (Саве у Дунав) симболична су веза Београда који тежи обједињавању својих локалних диверзитета у европске токове развоја и сарадње. Главни изазов Београда јесте мобилизација становништва на усвајању европских перспектива и посебно развој нове генерације: деца и млади као основна циљна група током ових десет година припреме Програма Београд европска престоница културе преузеће своје улоге у културном и управљању градом у домену јавне политике. Кроз овај процес Београд би требало да представи нови модел културне политике, који би доприносио промени културних образаца и вредности у Србији и стратешку промену културног система Града Београда, што опет може да иницира промене и у целој држави. Београд, отворени град, град културе 2020, требало би да буде обележен прегледом српске уметности 20. века. У том смислу би се организовале велике изложбе попут: 56 Београд 2020 Град у поступку кандидатуре за Европску престоницу културе 57