Pr P o r j o e j k e t k o t v o a v n a j n e j or o g r a g n a i n z i a z c a i c j i e j 3. nedelja

Transcription

1 Projektovanjeorganizacije 3. nedelja

2 Sistematizacija radnih mesta i opisi poslova 3. nedelja

3 Osnovni pojmovi Definicija: Projektovanje organizacije je proces oblikovanja organizacije sposobne za realizaciju definisane poslovne strategije i ostvarivanje drugih individualnih i organizacionih ishoda. Pod oblikovanjem organizacijepodrazumeva se definisanje ili preoblikovanje elemenata organizacijekoji čine organizacioni sistem.

4 Galbratih-ov Star model

5 1. Element organiazcije Organizaciona struktura

6 2. Element organiazcije Procesi AK KTIVNOSTI PODRŠKE Infrastruktura organizacije Upravljanje ljudskim resursima Razvoj tehnologije Nabavka PRIMARNE AKTIVNOSTI Ulazna logistika Operacije Izlazna logistika Marketing i prodaja Servisiranje

7 Organizaciona struktura i procesi AKTIV VNOSTI POD DRŠKE Infrastruktura organizacije Upravljanje ljudskim resursima Razvoj tehnologije Nabavka PRIMARNE AKTIVNOSTI Ulazna logistika Operacije Izlazna logistika Marketing i prodaja Servisiranje

8 Organizaciona struktura i procesi Infrastruktura organizacije Upravljanje ljudskim resursima Razvoj tehnologije Nabavka Ulazna logistika Radne operacije Izlazna logistika Marekting i prodaja Servisiranje Marketing Istraživanje i razvoj Ljudski resursi Proizvodnja Administracija

9 Vežba sa prošlog časa Opšte zamerke: 1. Definisanje radnih mesta za zadatak (npr. Magacioner, Radnik na istovaru robe, Referent nabavke i sl.), 2. Definisanje organizacionih celina za svaki zadatak (npr. Sektor za marketing, Sektor za finansije, Sektor za nabavku...), 3. Mali broj zadataka dodeljenih jednom RM (npr. Referentu za nabavku dodeljivanje samo jednog zadatka kontaktiranje i naručivanje od dobavljača), 4. Definisanje rukovodeće pozicije sa samo jednom podređenom pozicijom (npr. Šef nabavke i Referent za nabavku),

10 Vežba sa prošlog časa Opšte zamerke: 5. Pozicije bez podređenih ne bi trebalo nazivatišefovim Šef za marketing; Marketing menadžer, već može ).

11 Vežba sa prošlog časa

12 Vežba sa prošlog časa

13

14 Kako je sve počelo? Otvoren prvi restoran u Londonu. (Isaac i Peter su dobili lokal na 6 meseci.)

15 1979. Uveli memorabilia koncept.

16 1982. Prvi restoran u Americi. (Los Angeles. Sada ih ima 175.)

17 1985. Napravljen prvi pin.

18 2007. Kupuje ih Seminole Tribe of Florida.

19 2012. Rita Gilligan slavi 40 godina službe.

20 General Manager Kitchen Manager Service Manager Administration (Corporate) Expo Dishwasher Main Cook Op manager 1: Servers/ Bar Op manager 2: Hosts / Retail Op manager 3: Bussers/ Foodrunner Line Cook Rocker Bartender Retail Assistant Foodrunner Prep Cook Server Barback Pr Host Busser setter Vibe Host Busser Cl. Greater Patio busser Seater Patio Host Outside Host

21 Hvala na pažnji.

22 Sistematizacija poslova (radnih mesta) 1. Osnovni pojmovi 2. Struktura opisa poslova (radnih mesta) 3. Opšti podaci o poslu (radnom mestu) 4. Svrha posla 5. Opis zadataka 6. Potrebna znanja, veštine i sposobnosti

23 1. Osnovni pojmovi Definicija: Radno mesto je najmanja tehnološki i organizaciono zaokružena celina u okviru koje se odvija jedan tačno određeni deo procesa rada. Ono mora da ima ulaze, zadatke koji se na njemu obavljaju i izlaze, odnosno rezultate. Radno mesto je potpuno nezavisno od zaposlenih koji se na njemu nalaze i tako ga treba dizajnirati i analizirati.

24 1. Osnovni pojmovi Definicija: Zadatak je struktuiran i merljiv skup aktivnosti koje se obavljaju na radnom mestu sa ciljem da se ostvari određeni rezultat. Definisanjem zadataka definišu se zaduženja, ovlašćenja i odgovornosti zaposlenih na radnom mestu.

25 1. Osnovni pojmovi Definicija: Rezultat je proizvod, informacija ili usluga koja nastaje kao posledica uspešnog obavljanja zadataka na radnom mestu. Zadatak se razlikuje od rezultata u tome što predstavlja skup operacija, a time i određenu radnju koju treba obaviti. Rezultat je po pravilu neko stanje koje se postiže obavljanjem određenog zadatka.

26 2. Struktura opisa radnog mesta Opis radnog mesta može sadržati sledeće celine: - opšte podatke za identifikaciju radnog mesta i njegovog položaja u organizacionoj strukturi preduzeća, - sažet opis svrhe postojanja radnog mesta (svrha radnog mesta), - opis zadataka koji se obavljaju na radnom mestu i njihovo učešće (opis zadataka), - opis minimalnih zahteva -potrebnih znanja, veština i sposobnosti potrebnih za rad na radnom mestu.

27 3. Opšti podaci o radnom mestu Opšti podaci o radnom mestu su osnovni podaci pomoću kojih utvrđujemo identitet i položaj radnog mesta u organizaciji. Prilikom popunjavanja ovog dela posebnu pažnju treba posvetiti nazivu radnog mesta.

28 3. Opšti podaci o radnom mestu Prilikom definisanja naziva potrebno je pridržavati se sledećih preporuka: - Naziv radnog mesta treba da bude sažet ali i konkretan tako da opisuje suštinu radnog mesta. Opšte nazive radnih mesta, kao što je na primer "Referent računovodstva", treba izbegavati kad god je to moguće. - Naziv radnog mesta treba da bude izabran tako da odražava suštinu zadataka koji se na njemu obavljaju. Na primer: "arhivar", "blagajnik", ili "dispečer". Naravno, naziv radnog mesta može da sadrži više od jedne reči.

29 3. Opšti podaci o radnom mestu Primeri naziva radnih mesta

30 4. Svrha radnog mesta Svrha radnog mesta sadrži kratak popis glavnih zadataka koji se na radnom mestu obavljaju, kao i rezultata koji se postižu i daje odgovor na pitanje: "Zašto radno mesto postoji?"

31 4. Svrha radnog mesta Pisanje ovog dela opisa se može formalizovati primenom sledećih pitanja i odgovora: Šta se radi? Na radnom mestu se izvršavaju zadaci i odgovor na ovo pitanje se dobija objedinjavanjem i sažimanjem zadataka radnog mesta. Zašto se radi? Razlog za izvršavanje zadataka je postizanje rezultata, pa se odgovor dobija na osnovu rezultata koje treba postići.

32 4. Svrha radnog mesta Kako se radi? Radi se tako što radnik koristi svoja znanja, veštine, sposobnosti i ulaže napor da bi izvršio zadatke. Odgovor na ovo pitanje se dobija na osnovu opisa potrebnih znanja, veština i sposobnosti i specifikacije zahteva rada.

33 4. Svrha radnog mesta Trebalo bi da obim ovog dela opisa bude trideset do pedest reči i zbog toga je veoma važno da se identifikuje i opiše ono što je najbitnije za to radno mesto. Ovaj deo opisa bi trebalo pisati u bezličnom obliku, u sadašnjem vremenu.

34 4. Svrha radnog mesta Primer Svrha radnog mesta Materijalni knjigovođa Knjiženje dokumenata iz magacina materijala, kancelarijskog materijala, sitnog inventara i trgovinske robe, izračunavanje ulaznih cena faktura dobavljača i kontrola popisnih lista radi obezbeđivanja ažurnosti knjigovodstvenih isprava materijalnog knjigovodstva, korišćenjem užeg skupa računovodstvenih znanja - dvojnog knjigovodstva, za koja je potrebna srednja stručna sprema i poznavanje rada na računaru.

35 4. Svrha radnog mesta Primer Svrha radnog mesta Materijalni knjigovođa Pitanje Štase radi? Zašto se radi? Kako se radi? Odgovor Knjiženje dokumenata iz magacina materijala, kancelarijskog materijala, sitnog inventara i trgovinske robe, izračunavanje ulaznih cena faktura dobavljača i kontrola popisnih lista radi obezbeđivanja ažurnosti knjigovodstvenih isprava materijalnog knjigovodstva, korišćenjem užeg skupa računovodstvenih znanja -dvojnog knjigovodstva, za koja je potrebna srednja stručna sprema, na računaru.

36 4. Svrha radnog mesta Primer Svrha radnog mesta Transportni radnik Manipulacija i transport svih vrsta materijala i obavljanje fizičkih poslova za potrebe proizvodnje radi snabdevanja radnih mesta potrebnim materijalom i uklanjanja materijala sa radnih mesta, korišćenjem fizičke snage i užeg skupa znanja za koja je potreban prvi stepen stručne spreme, ručno, kolicima ili ručnim viljuškarom.

37 4. Svrha radnog mesta Primer Svrha radnog mesta Transportni radnik Pitanje Štase radi? Zašto se radi? Kako se radi? Odgovor Manipulacija i transport svih vrsta materijala i obavljanje fizičkih poslova za potrebe proizvodnje, radi snabdevanja radnih mesta potrebnim materijalom i uklanjanja materijala sa radnih mesta, korišćenjem fizičke snage i užeg skupa znanja za koja je potreban prvi stepen stručne spreme, ručno, kolicima ili ručnim viljuškarom.

38 5. Opis zadatka Opis zadataka sadrži zadatke koji se obavljaju na radnom mestu. Zaposleni je dužan da zadatke obavlja savesno i odgovorno, a da bi to mogao uraditi potrebno je da oni budu definisani. Na radnom mestu se često obavlja više od jednog zadatka. Podaci iz prakse ukazuju da se broj različitih zadataka koje zaposleni obavlja na radnom mestu kreće u rasponu od 5 do 9.

39 5. Opis zadatka Prilikom opisivanja zadataka treba se pridržavati sledećih pravila: Opis svakog zadatka treba da odgovori na pitanja šta treba da se uradi i zbog toga opis zadatka počinje glagolom koji govori šta treba uraditi. Opis treba da bude napisan u sadašnjem vremenu, kao da zaposleni ovog trenutka obavlja zadatak. Opis zadatka treba da bude takav da se vidi rezultat njegovog obavljanja (šta zaposleni radi, a šta je uradio).

40 5. Opis zadatka Prilikom opisivanja zadataka treba se pridržavati sledećih pravila: Zadatke treba navesti po logičnom redosledu (najčešće se koristi nabrajanje po značajnosti zadataka ili nabrajanje po redosledu izvršavanja zadataka). Opis zadataka ne predstavlja uputstvo po kome se zadatak izvršava. Zbog toga u opisu radnog mesta ne treba opisivati metod rada po kome se realizuje zadatak.

41 5. Opis zadatka Prilikom opisivanja zadataka treba se pridržavati sledećih pravila: Stil treba da bude jezgrovit, jasan, jednostavan, bez nepotrebnih reči. Potrebno je koristiti što manje reči i opisivati zadatke što jednostavnije. Na primer: umesto "vrši pregled... ", može da se napiše "pregleda...", ili umesto "vrši unos podataka...", može da stoji "unosi podatke..., Prilikom opisivanja zadataka može se koristiti reč "pomaže" u obavljanju zadatka da bi se istaklo da zaposleni ne radi samostalno već pruža podršku i radi pod nadzorom drugog radnog mesta.

42 5. Opis zadatka Prilikom opisivanja zadataka treba se pridržavati sledećih pravila: Prilikom opisivanja zadataka ne treba koristiti reč "učestvuje". Upotreba nepreciznih formulacija, kao što je, na primer, upotreba reči "učestvuje" otežava definisanje odgovornosti za uspešnu realizaciju zadatka. U opisu zadataka ne treba koristiti prideve kao što su: uredno, tačno, stručno, pravovremeno, itd, jer se to podrazumeva. Za svaki zadatak na radnom mestu treba upisati procenat ukupnog radnog vremena zaposlenog koji on regularno troši na njegovo ostvarivanje u toku jedne godine.

43 5. Opis zadatka Primer Opis zadataka radnog mesta Materijalni knjigovođa Opis zadatka -prikuplja i kontroliše dokumenta: naloge za prijem materijala, prijemnice, potrošnice, povratnice, otpremnice; -knjiži dokumenta iz magacina materijala, kancelarijskog materijala, sitnog inventara i trgovinske robe; Učešće 35% 35% - izračunava izlazne cena faktura dobavljača; 10% - kontroliše popis materijala i dostavlja podatke za izradu završnog računa; 5% - razvrstava, slaže i čuva dokumentaciju; 5% - obavlja druge zadatke po nalogu Šefa računovodstva. 5%

44 5. Opis zadatka Primer Opis zadataka radnog mesta Transportni radnik Opis zadatka Učešće - utovara materijal potreban za proizvodnju na paletu ili ručna kolica, prema trebovanju; 10% -transportuje materijal između magacina materijala i proizvodnje kolicima ili ručnim viljuškarom; 20% - transportuje materijal kroz proces proizvodnje kolicima ili ručnim viljuškarom; 20% - istovara materijal na radna mesta, prema trebovanju; 10% - skuplja ambalažu i otpadni materijal i transportuje ih do magacina ili mesta za deponovanje; 10% - obavlja fizičke poslove u proizvodnji; 25% - obavlja druge zadatke po nalogu poslovođe. 5%

45 6. Potrebna znanja, veštine i sposobnosti Znanje, veštine i sposobnosti treba da objasne šta se od zaposlenog očekuje da zna, ume i može da bi uspešno obavljao zadatke na radnom mestu. Znanje se stiče kroz: 1. redovno obrazovanje, 2. dopunsko obrazovanje i 3. praktičan rad.

46 6. Potrebna znanja, veštine i sposobnosti 1. Redovnoobrazovanjepodrazumeva završetak škole odgovarajuće struke i stepena stručne spreme o čemu postoji formalni dokument -diploma. 2. Dopunskoobrazovanjepodrazumeva završetak raznih kurseva, seminara ili obuka koje zahtevaju određeno vreme i o kojima postoji zvanični dokument (npr. vozačka dozvola, sertifikat, uverenje, licenca,...). 3. Treću grupu znanja predstavljaju znanja koja je zaposleni stekao kroz praktični rad, i mogu se iskazati godinama radnog staža potrebnim da se ta znanja steknu.

47 6. Potrebna znanja, veštine i sposobnosti Prilikom identifikacije znanja, savet je da se postavi pitanje: - "Šta je to osnovno što zaposleni na ovom radnom mestu mora da zna da bi uspešno obavljao poslove na njemu"? - Školska sprema je nešto što se podrazumeva (to je neophodan, ali ne i dovoljan uslov za rad). - Dovoljan uslov za rad predstavljaju konkretna znanja koja su primerena za odgovarajuće radno mesto.

48 Stepeni stručne spreme u Srbiji I stepen niži razrediosnovne škole(4 godina za stepen; 4 godine ukupno) II stepen viši razredi osnovne škole (4 godina za stepen; 8 godina ukupno) III stepen trogodišnja zanatska škola (3 godina za stepen; 11 godina ukupno) IV stepen četvorogodišnja stručna škola (4 godina za stepen; 12 godina ukupno) V stepen četvorogodišnja zanatska škola(4 godina za stepen; 12 godina ukupno) VI-1 stepen dvogodišnja viša škola(2-3 godine za stepen; 14 godina ukupno) VI-2 stepen trogodišnja viša škola(3 godine za stepen; 15 godina ukupno) VI-2 stepen trogodišnje akademske studije(3 godine za stepen; 15 godina ukupno) VII-1 stepen četvorogodišnje osnovne studije(4 godine za stepen; 16 godina ukupno) VII-1 stepen četvorogodišnje specijalističke studije(4 godine za stepen; 16 god. ukupno) VII-1 stepen petogodišnje specijalističke studije (5 godina za stepen; 17 god. ukupno) VII-2 stepen šestogodišnje specijalističke studije(6 godina za stepen; 18 god. ukupno) VII-2 stepen magistratura(magistar nauka, MR) (2 godine za stepen; 19 god. ukupno) VIII stepen doktorat(doktor nauka, DR) (1 godina za stepen; 20 godina ukupno) 48

49 Stepeni stručne spreme u Srbiji Stepen stručne spreme u Srbij Fakultet/Univerzitet Viša škola/ Visokaškola strukovnih studija III nivo VIII VII-2 Doktor nauka Magistar nauka II nivo VII-1b Master (300 ESPB) I nivo VII-1a VI-2 VI-1 Osnovne četvorogodišnje studije (240 ESPB) Osnovne trogodišnje akademske studije (180 ESPB) Specijalizacija u medicini Specijalističke akademske studije (60 ili 120 ESPB) Specijalističkestrukovne studije (60 ESPB) Osnovne trogodišnje strukovne studije (180 ESPB)

50 Vežba Opisi radnih mesta u restoranu