УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ЈЕЗИЦИ И КУЛТУРЕ У ВРЕМЕНУ И ПРОСТОРУ IV/2

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Size: px
Start display at page:

Download "УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ЈЕЗИЦИ И КУЛТУРЕ У ВРЕМЕНУ И ПРОСТОРУ IV/2"

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ЈЕЗИЦИ И КУЛТУРЕ У ВРЕМЕНУ И ПРОСТОРУ IV/2 ТЕМАТСКИ ЗБОРНИК НОВИ САД, 2014

2 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ЈЕЗИЦИ И КУЛТУРЕ У ВРЕМЕНУ И ПРОСТОРУ IV/2 Тематски зборник Нови Сад, 2014

3 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ 60 година ширимо знање! ЈЕЗИЦИ И КУЛТУРЕ У ВРЕМЕНУ И ПРОСТОРУ IV JEZICI I KULTURE U VREMENU I PROSTORU IV LANGUES ET CULTURES DANS LE TEMPS ET DANS L`ESPACE IV LANGUAGES AND CULTURES IN TIME AND SPACE IV ЯЗИКИ И КУЛТУРИ У ЧАСУ И ПРОСТОРУ IV ЯЗЫКИ И КУЛЬТУРЫ ВО ВРЕМЕНИ И ПРОСТРАНСТВЕ IV JAZYKY A KULTÚRY V PRIESTORE A ČASE IV LINGUE E CULTURE NEL TEMPO E NELLO SPAZIO IV LENGUAS Y CULTURAS EN TIEMPO Y ESPACIO IV LIMBI ŞI CULTURI ÎN TIMP ŞI SPAŢIU IV NYELVEK ÉS KULTÚRÁK IDŐBEN ÉS TÉRBEN IV Уреднице Проф. др Снежана Гудурић Проф. др Марија Стефановић Издавач: ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ За издавача Проф. др Ивана Живанчевић Секеруш Академски одбор: Проф. др Ивана Живанчевић Секеруш Проф. др Снежана Гудурић Проф. др Твртко Прћић Проф. др Владислава Гордић Петковић Проф. др Едита Андрић Проф. др Драгана Дробњак Доц. др Јагода Гранић Проф. др Октавија Неделку Проф. др Давиде Астори Проф. др Жан-Пол Мејер Проф. др Михај Радан Рецензенти Зборника: Проф. др Ђорђијана Лунгу Бадја, Западни универзитет у Темишвару, Румунија Проф. др Чедомир Стојменовић, Универзитет Св. Кирил и Методиј у Скопљу, Македонија Проф. др Драган Коковић, Универзитет у Новом Саду, Србија Штампање Зборника помогао је Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој АП Војводине. ISBN

4 У Зборнику су штампани изабрани радови изложени на конференцији Језици и културе у времену и простору 4, одржаној на Филозофском факултету у Новом Саду у оквиру истоименог Пројекта Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије, бр Рецензенти појединачних радова: Georgeta Raţa (BUASVM, Темишвар, Румунија), Михај H. Радан (Западни универзитет у Темишвару, Румунија), Davide Astori (Универзитет у Парми, Италија), Оctavia Nedelku (Универзитет у Букурешту, Румунија), Adriana Stoichitoiu Ichim (Универзитет у Букурешту, Румунија), Ksenija Djordjevic Léonard (Универзитет Пол-Валери, Монпелје, Француска), Весна Килибарда (Универзитет Црне Горе, Црна Гора), Игор Лакић (Универзитет Црне Горе, Црна Гора), Далибор Солдатић (Универзитет у Београду), Душка Кликовац (Универзитет у Београду), Јелена Филиповић (Универзитет у Београду), Ана Вујовић (Универзитет у Београду), Ана Елаковић-Ненадовић (Универзитет у Београду), Катарина Митровић (Универзитет у Београду), Зорка Кашић (Универзитет у Београду), Весна Половина (Универзитет у Београду), Гордана Терић (Универзитет у Београду), Жељко Ђурић (Универзитет у Београду), Надежда Силашки (Универзитет у Београду), Татјана Ђуровић (Универзитет у Београду), Јулијана Вучо (Универзитет у Београду), Татјана Шотра (Универзитет у Београду), Милена Јовановић (Универзитет у Београду), Татјана Самарџија-Грек (Универзитет у Београду), Предраг Мутавџић (Универзитет у Београду), Веран Станојевић (Универзитет у Београду), Милица Винавер Ковић (Универзитет у Београду), Минерва Трајловић-Кондан (Универзитет у Београду), Станислав Станковић (Институт за српски језик САНУ, Београд), Радивоје Младеновић (Универзитет у Крагујевцу), Анђелка Пејовић (Универзитет у Крагујевцу), Тијана Ашић (Универзитет у Крагујевцу), Слободанка Китић (Државни универзитет у Новом Пазару), Весна Лопичић (Универзитет у Нишу), Владимир Јовановић (Универзитет у Нишу), Татјана Пауновић (Универзитет у Нишу), Биљана Мишић-Илић (Универзитет у Нишу), Милена Костић (Универзитет у Нишу), Селена Станковић (Унивeрзитет у Нишу), Вера Васић (Универзитет у Новом Саду), Свенка Савић (Универзитет у Новом Саду), Твртко Прћић (Универзитет у Новом Саду), Дубравка Валић Недељковић (Универзитет у Новом Саду), Владислава Гордић Петковић (Универзитет у Новом Саду), Едита Андрић (Универзитет у Новом Саду), Љиљана Недељков (Универзитет у Новом Саду), Душанка Звекић Душановић (Универзитет у Новом Саду), Марија Стефановић (Универзитет у Новом Саду), Зоран Пауновић (Универзитет у Београду и Универзитет у Новом Саду), Маја Марковић (Универзитет у Новом Саду), Ивана Ђурић Пауновић (Универзитет у Новом Саду), Николина Зобеница (Универзитет у Новом Саду), Диана Поповић (Универзитет у Новом Саду), Олга Панић Кавгић (Универзитет у Новом Саду), Соња Филиповић Ковачевић (Универзитет у Новом Саду), Кристина Драговић (Универзитет у Новом Саду), Драгана Дробњак (Универзитет у Новом Саду), Миливој Алановић (Универзитет у Новом Саду), Ксенија Шуловић (Универзитет у Новом Саду), Кристијан Екер (Универзитет у Новом Саду). Татјана Ђурин (Универзитет у Новом Саду), Љубица Влаховић (Универзитет у Новом Саду), Дојчил Војводић (Универзитет у Новом Саду), Биљана Радић Бојанић (Универзитет у Новом Саду), Жарко Бошњаковић (Универзитет у Новом Саду), Сабина Халупка Решетар (Универзитет у Новом Саду), Вирђинија Поповић (Универзитет у Новом Саду), Борис Стојковски (Универзитет у Новом Саду), Мирјана Стефановић

5 (Универзитет у Новом Саду), Бојана Стојановић Пантовић (Универзитет у Новом Саду), Владимир Гвозден (Универзитет у Новом Саду), Тамара Валчић-Булић (Универзитет у Новом Саду), Ифигенија Радуловић (Универзитет у Новом Саду), Снежана Вукадиновић, (Универзитет у Новом Саду), Ђура Харди (Универзитет у Новом Саду), Мира Милић, (Универзитет у Новом Саду), Александра Смирнов-Бркић, (Универзитет у Новом Саду), Драгана Поповић (Универзитет у Новом Саду), Милан Ајџановић (Универзитет у Новом Саду), Наташа Ајџановић (Универзитет у Новом Саду), Јасмина Дражић (Универзитет у Новом Саду), Сања Кример-Габоровић (Универзитет у Новом Саду), Борислава Ераковић (Универзитет у Новом Саду), Марина Курешевић (Универзитет у Новом Саду), Ана Марић (Универзитет у Новом Саду), Жељко Милановић (Универзитет у Новом Саду), Наташа Миливојевић (Универзитет у Новом Саду), Владислава Ружић (Универзитет у Новом Саду), Гордана Штасни (Универзитет у Новом Саду), Светлана Томин (Универзитет у Новом Саду), Душанка Вујовић (Универзитет у Новом Саду), Мирослав Дудок (Универзитет у Новом Саду), Гордана Ристић (Универзитет у Новом Саду), Александра Изгарјан (Универзитет у Новом Саду), Радмила Бодрич (Универзитет у Новом Саду).

6 ПРЕДГОВОР Тематски зборник Језици и културе у времену и простору IV излази у две књиге, Језици и културе у времену и простору IV/1 и Језици и културе у времену и простору IV/2, и у њему су сабрани радови истраживача са више универзитета и научних института из Србије, Румуније, Француске, Италије, Грчке, Словеније, Босне и Херцеговине, Хрватске и Македоније у којима се са различитих аспеката дијахроног и синхроног, компаративног и контрастивног, теоријског и примењеног, осветљавају питања европских језика, књижевности и култура, ентитета који се у данашње време све брже мењају, али који ипак у тим променама успевају да очувају своју препознатљивост и своје особености. И баш те особености, по којима се разликујемо једни од других, али које долазе до изражаја управо у поређењу са другима, представљају непресушни извор инспирације за ументика и увек нови изазов за истраживача. Радови у Зборнику груписани су у поглавља на основу тематике којом се аутори баве. У првој књизи сабрана су четири поглавља и то: Језик, култура, традиција, Језици и културе кроз време, Књижевне теме и Контрастивна анализа. У поглављу Језик, култура, традиција, кроз jeданаест радова, аутори се баве симболиком боја у различитим језицима и њиховом месту у обликовању исказа, затим метафоричком и метонимијском концептуализацијом осећања љубави, вишејезичношћу у контексту очувања и развоја културне разноликости, обичајима везаним за културу касног средњег века, али и за културу периода између 17. и 19. века, народном етимологијом у лирској фолклорној поезији, а један је рад посвећен трагању за коренима Карашеваца, српског живља католичке вероисповести у Румунији. Поглавље Језици и културе кроз време садржи пет радова у којима се са лингвистичког и историјског аспекта осветљавају чињенице везане за старе (хебрејски, хититски, санскрит, латински, грчки, старофранцуски, српскословенски, рускословенски, славеносрпски) и савремене језике (италијански, француски, енглески, српски, грчки, румунски, арумунски, албански) и културе. У поглављу Књижевне теме, кроз тринаест радова, дата су нека нова тумачења познатих књижевних дела, отворена су врата универзума једног нобеловца, указано је на вредности путописне и мигрантске књижевности, а показано је и како се кроз књижевно дело могу пласирати неморал и клевете, али и како се кроз ту исту форму на најбољи начин могу укрстити интеркултуралност и свест о сопственом идентиту. Радови сабрани у поглављу Контрастивна анализа баве се разноликом проблематиком која се тиче најчешће два, али и више језика истовремено. Поред тема везаних за контрастивно проучавање савремених језика и то француског и српског (три рада) и енглеског и српског (два рада), у овом поглављу се налазе и два текста који доносе резултате истраживања чија је полазна тачка латински језик, при чему се један текст фокусира на однос латинског и српског, док се у другом показује утицај латинске граматике на обликовање граматика француског, енглеског, српског и немачког језика. 5 Друга књига Зборника подељена је на шест поглавља: Језици у контакту, Лексикологија и лексикографија, Традуктологија, Методика наставе, Једнојезичка истраживања и Језик и култура у медијима. У поглављу Језици у контакту, кроз четири рада, аутори се, с једне стране, баве општом методологијом језичких истраживања и показују да се она креће у правцу обједињене контактно-контрастивне лингвистике која има своје сопствене принципе и примену, а са друге контактима српског језика са италијанским, француским и мађарским.

7 6 Поглавље Лексикологија и лексикографија доноси три рада који се баве трима проблемима савремене лексикографије и то дефинисањем значења лексема кроз лексикографску праксу на примерима енглеског и српског језика, транспоновањем енглеских метофоричких гимнастичких термина на српски и фонетским аспектом старокњижевне лексике црквенословенске, рускословенске, српскословенске или славеносрпске провенијенције у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. Четири рада сабрана у поглављу Традуктологија обрађују културолошке и лингвистичке аспекте превођења кроз текстове о социјалном конструкционизму као једном од начина за разумевање другог у преводилачком троуглу клијент преводилац представник државних служби, о превођењу фразема између два језика који припадају истој породици, али различитим језичким групама, као и о превођењу наслова српских играних филмова на енглески језик, док се један рад бави местом подунавских Шваба у српској књижевности кроз призму теорије полисистема. У поглављу Методика наставе, пет ауторки указују на проблеме који се јављају у настави страног, мањинског, али и матерњег језика, као и на аспекте мотивације у учењу страног језика (енглеског) ван формалног система образовања, нудећи одговарајућа решења за сваки идентификовани проблем. Једанаест радова, сабраних у поглављу насловљеном Једнојезичка истраживања, обрађују различите теме у оквиру једног језика: баве се значењским односима у унапред дефинисаним синтагмама у енглеском језику, скрећеницама у немачком, придевским сложеницама, префиксираним глаголима са значењем задовољења потребе, формално-функцијским и садржинским аспектима вербалног хумора и лексемама брате и човече као дискурсним маркерима у српском језику, невербалном комуникацијом, као и експериментално-фонетским испитивањем дистинкција дугих акцената у новосадском говору. Два рада баве се проблематиком везаном за словачки језик: један указује на особености средњословачког наречја у Војводини, а други се односи на називе професија са аспекта рода. Ово поглавље заокружује текст који се бави савременим руским језиком са аспекта одређивања морфемског статуса суфиксоида у овом словенском језику. Шесто поглавље друге књиге Зборника, Језик и култура у медијима, посвећено је медијском простору, односно језику и култури у овом, по дефиницији интердисциплинарном и свакоме веома лако доступном свету. Текстови у овом поглављу баве се проблемима законског уређивања медијског простора, односно питањем на који начин подстакнути културу јавног интереса, а да то не прерасте у опструкцију јавног информисања, употребом сливеница у српском политичком дискурсу пласирaном преко различитих медија, али и енглеским као интернационалним језиком у научним часописима из области друштвених и хуманистичких наука. Све радове у овом Зборнику повезује једна танана, али веома чврста нит, а то је тежња да се уоче, објасне и сачувају индивидуалност и разноликост које у савременом свету треба да подстакну боље разумевање не само туђег, него и свог сопственог културног и језичког наслеђа. Стога Језици и културе у времену и простору IV настављају причу започету у претходним зборницима, причу о свеопштем језичком и културном прожимању које доприноси богаћењу сваког појединца вредностима оног другог, чувајући при томе језички и културни идентитет сваког од нас. У Новом Саду, децембра Снежана Гудурић Марија Стефановић

8 САДРЖАЈ Предговор... 5 I ЈЕЗИЦИ У КОНТАКТУ... 9 Julijana Vučo, Пицца naša nasušna...11 Snežana Gudurić Dragana Drobnjak, Anglicizmi u francuskom i srpskom jeziku: zajednički fond leksema i njihove semantičko-pragmatičke odlike Tvrtko Prćić, Objedinjena kontaktno-kontrastivna lingvistika: principi i primene Rajsli Ilona, Nyelvi kontaktusjelenségek a vajdasági magyar mikrotoponimák körében II ЛЕКСИКОЛОГИЈА И ЛЕКСИКОГРАФИЈА Маријана Богдановић, Фонетски аспект старокњижевне лексике у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Mira Milić - Dušanka Tumin, Metaforički gimnastički termini u engleskom jeziku i njihovo prevođenje na srpski Ana Halas, Definisanje značenja leksema u leksikografskoj praksi engleskog i srpskog jezika III ТРАДУКТОЛОГИЈА Ivana Bošković, Socijalni konstrukcionizam kao jedan od načina razumevanja drugog u prevodilačkom trouglu : klijent prevodilac predstavnik državnih službi Nikolina Zobenica, Podunavske Švabe u polisistemu srpske književnosti Olga Panić Kavgić, Prevođenje naslova srpskih igranih filmova na engleski jezik Sara Ralić, Avoir les dents longues être sans dents: prevođenje kulture kultura prevođenja IV МЕТОДИКА НАСТАВЕ Biljana Babić, Greške u tvorbi oblika futura i na početnim nivoima učenja srpskog jezika kao stranog Radmila Bodrič, Motivacija za učenje engleskog kao stranog jezika van formalnog sistema obrazovanja Маја П. Ивановић, Сличности и разлике у писаној синтакси између две генерације ученика четвртог разреда основне школе

9 Аnna Makišová, Vedomosti a znalosť slovenského jazyka ako materinského jazyka u žiakov základných škôl Jelena Marković, Metadiscourse in Undergraduate Textbooks: does it ring a Bell? Sabina Halupka-Rešetar Ljiljana Knežević, Korelacija između spremnosti za pisanje na engleskom jeziku i orijentacije ka učenju kod studenata društvenih i prirodnih nauka V ЈЕДНОЈЕЗИЧКА ИСТРАЖИВАЊА Jelena P. Đorđević, Značenjski odnosi u leksičko-semantičkoj grupi glagola smejanja u engleskom jeziku Mirjana Zarifović, O skraćenicama u savremenom nemačkom jeziku Vladimir Ž. Jovanović, Percepcija pridevskih složenica kod govornika srpskog jezika Tomislav Levačić, U kakvom se smislu može govoriti o sufiksoidima u suvremenom ruskom jeziku? Anna Makišová, Názvy povolaní z aspektu rodu Ana Marić, Stredoslovenské nárečia vo vojvodine Sanja Maričić, Lekseme brate i čoveče kao diskursni markeri u komunikaciji srpske omladine Вања Миљковић, О префиксираним глаголима са значењем задовољења потребе у савременом српском језику Vesna Polovina - Natalija Panić Cerovski, Leksika neverbalne komunikacije Diana Prodanović-Stankić, Formalno-funkcijski i sadržinski aspekti verbalnog humora na srpskom jeziku Dejan Sredojević, Eksperimentalno-fonetsko ispitivanje distinkcija između dugosilaznog i dugouzlaznog akcenta u novosadskom govoru VI ЈЕЗИК И КУЛТУРА У МЕДИЈИМА Dubravka Valić Nedeljković, Novi medijski zakoni: podsticaj kulturi javnog interesa ili opstrukcija javnog informisanja Gordana Lalić-Krstin, Upotreba slivenica u srpskom političkom diskursu Jelena Filipović, Academic Publishing from the Periphery: English as the International Languge of Scientific Publications in Humanities and Social Sciences

10 I ЈЕЗИЦИ У КОНТАКТУ

11

12 Julijana Vučo ПИЦЦА NAŠA NASUŠNA* 1 U radu koji se svrstava u jezičke pejzaže (engl. linguistic landscape), savremenu, interdisciplinarnu oblast sociolingvistike koja obuhvata tumačenja jezičkih pojava u javnom prostoru, govori se o globalnom fenomenu pice (it. pizza), koji je sedamdesetih godina prošlog veka zauvek preplavio i osvojio i naše krajeve. Susretanje italijanske i kulture srpskih domaćina doživelo je nekoliko faza: od prvog oduševljenja novinom i prilagođavanja ukusu domaćih korisnika, preko autohtonih formi stvorenih pod uticajem lokalnih navika i običaja, do ponovnog vraćanja pravom italijanskom originalnom uzoru, svi ovi oblici pica efekta i danas paralelno i nesmetano koegzistiraju. U istraživanju se, osim kulturno-istorisjkog razvoja ovog interkulturnog susretanja, prate i međujezičke realizacije, sličnosti, različitosti i posebnosti dokumentovane i ilustrovane u terenskim istraživanjima. Ključne reči : sociolingvistika, jezički pejzaži, interdisciplinarnost, interkulturna susretanja, pica efekat 1. O JEZIČKIM PEJZAŽIMA Na granici između kulurne istorije, sociologije, psihologije, kulturne geografije, istorije umetnosti, antropologije, lingvistike i primenjene lingvistike, nalazi se savremeni lingvokulturološki i pre svega sociolingvistički pristup izučavanju savremene kulturne istorije svakodnevnog života. U scenografiji koja predstavlja javni prostor, u specifičnom kulturno-istorijskom kontekstu, javljaju se i žive jezički pejzaži koji svedoče o oblicima interkulturne akcije u vremenu i prostoru. Brojni su autori i brojna dela koja su se poslednjih godina bavila raznovrsnim problemima vezanim za jezik javnog prostora (Gorter, 2006; Pennycook, 2010; Shohamy-Gorter, 2009; Shohamy- Eliyer-Rafael -Barni, 2010;, Bagna-Barni, 2007, Вучо, 2014, etc.). Kalve smatra da postoje dva tipa znakova, dve vrste markiranja teritorije, in vitro i in vivo (Calve, 1990:75). Prve u javnom prostoru stvara, ispisuje vlast to su napisi na državnim zgradama, nazivi ulica, mesta, signalizacija itd., dok se pojam in vivo, odnosi na jezičke realizacije koje su u javnom prostoru stvorili građani: imena radnji, grafiti, reklame, jelovnici, javni prostori koje korisnici sami jezički bogate škole, učionice itd. Elemenati koji čine jezičke pejzaže predstavljaju svedočanstvo o raznovrsnim jezičkim upotrebama u nekom javnom prostoru. Landri i Bourhis (1997:25) smatraju da u istorisjki multietničkim i višejezičnim sredinama jezik javnih putnih znakova, reklama na bilbordima, imena ulica, mesta, nazivi trgovinskih radnji i javnih napisa na vladinim zgradama čini jezičke pejzaže koji obeležavaju neku oblast, terioriju ili neki urbani sklop. Funkcija ovih jezičkih izraza može biti statusno informativna, kada u višejezičnim i višenacionalnim sredinama označava prisustvo jedne ili druge jezičke zajednice i njihovih jezika koji se koriste u datoj oblasti, ali i simbolička, kada se odnosi na prisustvo određenog jezika i služi kao dokaz pozitivnog stava okruženja prema datom jeziku ili jeziku porekla. Svedočanstva o napisima na drugim jezicima mogu imati i drugaciji značaj od pozivanja na neki od modela identiteta (Vedovelli, 2005). Banja i Barnijeva (2007:534) smatraju, nadovezujući se na već pomenute autore da se razlozi za stvaranje raznovrsne urbane jezičke panorame mogu povezati sa brojnim faktorima kao što su oni koji se tiču predstavljanja svog identiteta putem jezika (Goffmann,1963, 1981), ostvarivanja putem jezika, težnji da se pojave na javnoj sceni (Ben-Rafael et al., 2006: 9), moći jezika podstaknutoj društveno političkim odnosima i snagama (Bourdieu, 1983, 1993); slanja poruka sa jasnim ciljem da se pridobiju korisnici i klijenti (Ben-Rafael et al., 2006: 9). 11 * Ovaj rad izrađen je u okviru projekta Dinamika struktura srpskog jezika, , koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

13 Julijana Vučo Ovaj rad o pici (it. pizza) u našem okruženju pre svega postavljamo u vezu sa ovim poslednjim stanovištem koje objašnjava prisustvo pozajmljenica i egzotizama u javnom, urbanom prostoru, dovodeći ih u odnos sa prestižom određenih jezika i njihovim upotrebnim kontekstima. Dinamika savremenih globalizacijskih procesa i njihovih efekata u društvenom kontekstu i javnom prostoru najuočljivije se prepoznaje u gradovima (Chríost, 2007) koji, u specifičnim urbanim jezičkim pejzažima poprimaju ulogu izloga, ali pre svega prostora u kome se jezici prepliću, smenjuju i stvaraju specifičnu sliku prostornih jezičkih slika. 2. O PREDMETU ISTRAŽIVANJA 12 Italijanski jezik je nosilac opštepoznate intelekturne tradicije i poseduje snagu generisanja novih funkcija i upotrebnih mogućnosti, te ga te dve osobine, tradicija i inovacija, čine privlačnim i moćnim na svetskom nivou. Devetnaesti je po broju govornika, ali zauzima četvrto mesto po količini privlačnosti 1. Prisustvo italijanskog jezika u jezičkim pejzažima na globalnom planu govori o odnosima među jezicima koji se konkretizuju u nadmetanju vitalnosti nekog jezika u međunarodnoj dimenziji, kao i društvenih procesa koji se odnose i na strane jezike. Upotreba stranih jezika u tom kontekstu čini se sastavnim delom globalizovanog sveta u kome živimo, gde svojevrsnoj dijalektičkoj dinamici engleski jezik preovlađuje, ali ni ostali jezici ne zaostaju (Bagna, Barni, 2007:530). Naša pažnja posvećuje se komunikativnim realizacijama u vidljivim sferama javnih i društvenih odnosa u urbanim jezičkim okvirima. Pojava italijanskog jezika u jezičkim pejzažima Srbije nije izolovana od iste pojave u svetskim razmerama i razmatrana je u nekoliko ogleda (Moderc, 2008, Vučo, 2014). U ovom radu bavićemo se recepcijom samo jednog fenomena italijanskog porekla, leksema pica 2, pojave koju ćemo posmatrati dvojako, kroz njenu kulturno-istorijsku recepciju, prihvatanje, transformacije i kvalitet asimilacije u kontekst srpske (beogradske) svakodnevice, a i kao predmet jezičke varijacije, najčešće ortografske prirode, kao i kvalitet integrisanosti pojma u jezički kontekst srpskog jezika kroz pojave kao što su ortografska tačnost, pseudoitalijanismi, konglomerati, neologizmi itd. Pojavu i recepciju reči i pojma pica u srpskoj sredini ne dovodimo samo u vezu sa italijanskim jezikom i pozitivnim stavovima prema italijanskom jeziku i italijanskoj kulturi (Vedovelli, Machetti, 2006, Vedovelli, 2005, Vučo, 2010, Vedovelli, Casini, 2013), već ih posmatramo pre svega kao globalni fenomen čija se velika popularnost prelila iz italijanskih lokalnih, regionalnih i nacionalnih okvira u raznovrsne običajne i jezičke oblike i nove gastronomske forme na prostranstvo čitavog sveta PUTEVIMA RECEPCIJE - OD PIZZE DO ПИЦЦЕ Podaci za ovo istraživanje sakupljeni su u okviru šire kolekcije podataka oformljene sa ciljem da svedoči o prisustvu italijanskog jezika u javnoj društvenoj komuniukaciji u jezičkim pejzažima Srbije Više o snazi i privlačnosti italijanskog jezika u svetu i u Srbiji detaljnije u De Mauro et al., 2002, Calvet, 2002, Vučo, O nastanku, specifičnostima i karakteristikama jednog od najpopularnijih jela na svetu neće biti reči u ovom radu. Vidi više u Kostjukovič, 2007, Capati, Montanari, 2003, Ćosić, itd. Ovakvo globalno širenje sa povratnim dejstvom dobilo je upravo po pici naziv pizza efekat, što u širem smislu podrazumeva transfer i njen reverzibilni proces na globalnom nivou (Capatti, Montanari, 2003:309). Termin je nastao prateći prostorno kretanje ovog italijanskog jela, prvobitno siromašnog, sastavljenog od jednostavnih ingredijenata (hlebno testo i paradajz). Zajedno sa italijanskim imigrantima pica se preselila u Ameriku, da bi se, obogaćena i složenija, nakon Drugog svetskog rata raširila Evropom i svetom, i vratila u Italiju. Danas se na pica efekat može naići u različitim oblastima društvenih i kulturnih aktivnosti i pojava. Dovodi se u vezu sa političkim, religioznim i ekonomskim značenjem gde se određene ideje ili pojave npr. islamski terorizam, javljaju u novom obliku. Termin je skovao profesor na Univerzitetu Sirakjuz, Agehananda Bharati (Bharati, 1980), ( Indian Expatriates in North America and neo-hindu Movements, u Vinayshil Gautam; J. S. Yadava, The Communication of Ideas, Concept Publishing Company, str. 245.

14 ПИЦЦА NAŠA NASUŠNA Ovaj prilog recepciji fenomena pice u našoj sredini zasnovan je na kvalitativnom tumačenju pojave, koristeći više metodoloških postupaka: autorefleksiju, autoetnografsko prenošenje sopstvenog proživljenog iskustva (Sikimić, 2012), sakupljanje i analizovanje podataka iz medijskih štiva (novinskih članaka, tekstova sa interneta, reklama i jelovnika) i intervjue sa nekolicinom vlasnika nekadašnjih i sadašnjih picerija u Beogradu kao autentičnim svedocima nastajanja i razvoja fenomena. Analizovani su podaci o 65 picerija i ugostiteljskih radnji koji imaju ovaj italijanski specijalitet u svojoj ponudi. Podaci su prikazani u formi osvrta na kultrunu i jezičku recepciju fenomena Kulturna recepcija neki primeri recepcije reči pizza u nas 4 Život italijanskog specijaliteta koji bi se mogao smatrati i najrasprostranjenijim gastronomskim simbolom dvadesetog veka u našem društvenom okruženju prošao je nekoliko faza koje su se razlikovale po kvalitetu doživljaja i kvalitetu proizvoda koji se nudio. Te faze su nastupale jedna za drugom, nikada se nisu nadovezivale, već su one prethodne nastavljaje da žive sa narednim, čineći tako jedinstvenu celinu i raznovrsnost i šarolikost pojave. Kako nas upućuje Ćosić (2015), ima potvrda da je pica bila poznata u našim krajevima i između dva rata. U posleratnom dobu, pica se u Beogradu pojavila sedamdesetih godina kao reakcija na globalnu pojavu, ali i na jake veze koje je srpska sredina imala sa Italijom koja je, sa italijanskim ekonomskim bumom šezdesetih godina postala jedan od kulturnih i običajnih obrazaca (Vučo, 2010, Moderc, 2008). Prve pice u našem okruženju podražavale su italijanski originalni proizvod, ali su bile i prilagođene ukusu domaćeg korisnika. Stvorene su i autohtone forme, pod uticajem lokalnih navika i običaja. Poslednjih godina, sa ponovnom pojačanom mobilnošću, korigovanim i znalačkim ukusom lokalne publike, povećanim prisustvom stranaca, a i povratkom restoratera koji su sticali iskustva u Italiji ili u italijanskim restoranima u svetu, pica se vraća zahtevu za poštovanjem originalnog, italijanskog uzora, tako da danas svi ovi oblici paralelno egzistiraju i imaju svoje korisnike. Prva državna picerija nalazila se u nekada kultnom restoranu Pod lipom 5 u Makedonskoj ulici i u restoranima PKB-a na tadašnjem Trgu Marksa i Engelsa, sadašnjem Nikole Pašića, kao i u restoranima Snežana i Atina, što je praktično bio prvi lanac fast-food picerija u Srbiji 6. Prva privatna picerija bila je (čuvena) MB na uglu ulice koja se tada zvala Borisa Kidriča, a sada Beogradska, i Njegoševe, zatim picerija M u Vlajkovićevoj i Košava u tadašnjoj Ulici 7. jula, sada Kralja Petra. Tek kasnije, devedesetih, odlazak u piceriju postaje svakodnevica, pica se služi na parče, kupuje se za poneti. Pica će biti prva preteča keteringa, hrana koja se poručuje telefonom i jede kod kuće, a reklamni radijski slogan prve picerije Alo alo , picu donosimo i u krevet pamtiće se dugo kao simbol promene načina konzumiranja hrane kod nas. Konzumiranje pice više ne predstavlja poseban društveni događaj, kako se svojih prvih odlazaka u piceriju, u razgovoru sa autorkom teksta, seća današnji vlasnik poznate picerije Alo alo Dejan Ma Proces prihvatanja pice u našoj sredini posmatramo kroz autoetnografsko sećanje i uspomene sagovornika, kao i podatke sakupljene u štampi i elektronskim medijima pretežno za područje Beograda. Godine otvara se u restoranu Pod lipom i prvi Pizza Hut restoran, američki lanac italijanskih proizvoda grčkih vlasnika, reklamiran kao prva svetska picerija. Izvor: Beograd sinoć dobio prvu svetsku piceriju. Za gurmanske šmekere. Politika Ekspres, petak, 3.oktobar 2003., str. 17, B. Nedeljković D. Lazić). Pizza Hat je zatvoren godine. Izvor: Pizzaa Hut je zatvorio svoj restoran u Beogradu posle devet godina rada: Pizza Hut u Beogradu propao, :32, Govoreći o pretečama noćnog života u Beogradu po kome je glavni grad Srbije sada u vrhu svih lista dobre zabave u svetu, Branko Ružić svedoči jedna od prvih picerija nalazila se upravo u podrumu Lipe. Ali to nije bila prva picerija u Beogradu. Lokacija gde će se prvi put razvući čuveni italijanski specijalitet otvorena je na Trgu Marksa i Engelsa, danas Trgu Nikole Pašića. Nju nisu otvorili brkati sicilijanci već PKB. Ipak, naši ljudi su bili kreativni pa je picama ubrizgan i domaći sastojak. U arsenalu su se našli nazivi šumadinka, užičanka, a u skladu sa bratstvom i jedinstvom i pica zvana dalmatinka. Poznata picerija, ali u privatnom vlasništvu, bila je MB. (Ružić, 2011).

15 Julijana Vučo sut: Odlazili smo sa roditeljima u piceriju Snežana, lepo se oblačili i dolazili da sa tim novim jelom proživimo i ushićenost Italijom i nečim drugačijim od poznate svakodnevice, doživljavali susret sa onim što smo zamišljali da Italija jeste. Pica je bila nešto posebno za sve nas. Devedesete su donele period kada se pica učvrstila kao afirmisana, jednostavna i jeftina brza hrana, a i kao pekarski proizvod, kombinacija tradicionalnog i inventivnih, specifičnih ponuda sa lokalnim obeležjima 7. Ovakve pojave registruje se i u regionu u u svetu. Susreti kultura i međujezički uticaji, ovde se slažemo sa Modercom (2008), mogu se posmatrati kao uticaji spolja, koji neposredno unose reči u punom konotativnom i denotativnom značenju u neku sredinu, ali i kao promene iznutra, na globalnom planu, u svakoj pojedinačnoj sredini, koje svoju realizaciju nalaze u nadovezivanju na autohtone oblike i značenja, formirajući nove forme posebnih vrednosti i značenja, poznatih i kao pizza efekat o kome je vec bilo reči Jezička recepcija neki primeri upotrebe leksema pizza u nas 14 Velika rasprostranjenost italijanizama u svetu po Danezijevom mišljenju u uskoj je vezi sa sposobnošću da privuku mehanizme povezane sa pozitivnim značenjem, što je od presudnog značaja za prisustvo italijanizama ili stvaranje pseudoitalijanizama (Danesi, 2006, Moderc, 2008). U novijim istraživanjima italijanizama u svetu 8 leksem pizza u najvećoj meri ponaša se kao internacionalizam kod koga se više ne oseća strukturalna veza sa italijanskim jezikom, kao ni vrednost nosioca pozitivnog odnosa prema Italiji i Italijanima i simbolima italijanstva. Ova reč postala je deo rečnika različitih jezika i u najvećoj meri je uključena u leksičke sisteme tih jezika. Po nalazima Barnijeve i Banja (2007:545), pica spada u one reči za koje postoji veliki broj adaptacija u lokalnim jezicima, te za tu pojavu daju primere, najčešće iz engleskog jezika, množine pizzas, složenih konstrukcija sa rečima lokalnog jezika kao što su za engleski npr. pizza express, pizza & wine, pizza jazz ecc.). Pizza se upotrebljava i kroz svoje derivativne oblike pizzeria, pizzetta, kao i dijalektalne oblike npr. pizzarella. Autorke zaključuju da se upotreba ovog leksema u drugim sredinama ne može posmatrati izolovano, već kao sastavni deo neke paradigmatske serije, te je tako povezan sa morfološkim mehanizmima koji se rasprostiru podjednako kao i reči. Na taj način, zaključuju Barnijeva i Banja, kontekst javne komunikacije van matičnog jezičkog područja postaje amplifikator morfoloških modela i sintagmatskih shema. Mesto italijanskog jezika u Srbiji i njegova posebna rasprostranjenost u ugostiteljstvu i modi, smatra Moderc (2008: 284), u uskoj je vezi sa kulturnim modelom koji Italija odašilje u svet. Italijanski jezik u Srbiji snažno je prisutan u oblastima kao što su ugostiteljstvo i moda, a upotrebom italijanizama ili pseudoitalijanizama stvaraju se, kod potrošača ili korisnika usluga, asocijacije na stil i kvalitet koji se, gotovo stereotipno, vezuju za Italiju i italijanske proizvode. Isti autor zaključuje da ne postoji i artikulisana, promišljena primena italijanskog jezika u formiranju naziva firmi i napisa, te da veliki deo italijanskih ili pseudoitalijanskih rešenja poseduje brojna jezička i kulturološka odstupanja koja potvrđuju pre svega nepoznavanje italijanskog jezika, ali i konotativnih dimenzija upotrebljenih reči i sintagmi. Jednojezični italijanski rečnici većinom su saglasni da je pica pizza [pìz-za] imenica ženskog roda, neka vrsta tanke pogače zamešene od brašna vode i kvasca, začinjena na različite načine i pečena u pećnici. Kao vreme kada se javila u italijanskom jeziku određuje se XIV vek. U srpskom jeziku radi se o internacionalizmu kod koga se više ne oseća strukturna veza sa italijanskim jezikom i koja je sada već deo leksičkog fonda brojnih jezika. U srpski jezik pica je ušla sigurno mnogo pre sedamdesetih godina, kada su i prve pice, kao kuriozitet svetskog zamaha, počele da 7 8 Pica burek je, npr., novo izdanje tradicionalnog specijaliteta u našim krajevima, dok se javljaju i novi načini korišćenja. Ove pseudo pice, preponatljive su po seriji dodataka. Reklamirajući se i prizivajući korisnike, najpoznatiji od ovih brenodva, Bucko, osnovan 1997., omiljen je kod korisnika. Svesni iskoraka iz tradicionalnih okvira italijanskog ukusa sebe predstavljaju pod motom De gustibus non disputandur Bagna i Barnijeva u radu koji je kvantitativno i kvalitativno tumačio pojavu italijanizama u 26 svetskih gradova, (2007:542) nalaze da je leksam pizza, koji kvalitaticno pripada domenu kulture, na prvom mestu, prisutan u svim zemljama koje je obuhvatilo istraživanje.

16 ПИЦЦА NAŠA NASUŠNA se služe u Beogradu. U svom izdanju iz Godine, Vujaklijin Rečnik stranih reči još uvek nema ovu odrednicu. Međutim, u istom rečniku, u izdanju iz nalazimo odrednicu koja picu definiše u srpskom kao pica (ital. pizza) jelo od tankog testa navedenog sirom, pečurkama, jajima, slaninom, paradajzom i dr.. I ostali imaju usaglašene stavove o značenju ove reči te Rečnik Matice srpke (2007) daje značenje vrsta italijanskog jela od pečenog testa s raznoraznim nadevom po površini, a Klajn i Šipka (2008) ukazuju na odrednicu pica kao imenicu italijanskog porekla, svrstavaju je u kulinarsku terminologiju i objašnjavaju da označava pečeno testo okruglog oblika posuto sirom, paradajzom i raznim začinima 9. U vezi sa semantičkom vrednošću leksema, iz gornjeg izlaganja (3.2) o kulturnoj recepciji fenomena, može se zaključiti da pica u srpskom uvek označava neku vrstu tanke pogače posutu paradajzom sirom i drugim namirnicama koje u manjoj ili većoj meri jesu ili podsećaju na poznati italijanski specijalitet. Reč pica će se takođe koristiti i da označi vrstu, kvalitet u višečlanim konstrukcijama (pica na parče, pica na metar, pica na drva, pica za poneti), nadev nekog drugog proizvoda koji u sebi najčešće sadrži sve zajedno ili neke od sledećih sastojaka gde je paradajz uvek obavezan: sir, šunku, origano i bosiljak (pica burek, pica sendvič,) ili proizvod sa ukusom ili mirisom ovog proizvoda (pica kečap, pica krekeri, pica brusketi, pica rols - pizza rolls) itd. Pica će se naći u svakodnevnoj upotrebi i kao sastavni deo polirematskih sintetizovanih konstrukcija koje bliže određuju predmet ili profesiju određujući je monoreferentnom tačnošću (pica majstor, pica peć, pica parče). Našu pažnju privlači kolebanje u grafemičkoj i ortografskoj formulaciji napisa kojima se reč pica javlja u javnom prostoru, u napisima, reklamama, jelovnicima. Naišli smo na više formi koje zahtevaju komentar: pizza, piza, pica, пица, пизза, и пицца, kao i oblik adaptirane pozajmljenice u množini pizze. Većina ovih upotreba je kontekstualizovana javnim prostorom u kome se nalazi ili nedoumicama, aspiracijama i kulturnim ili jezičkim dilemama ili jednostavnim neznanjem. Verujemo da u ispisivanju reči pica u javnom postoru, kao često i u izgovoru, postoji određeni kulturni zazor budući da se radi o frekventnim asocijacijama sa odgovarajućim srpskim homonimom, odnosno o homografom. Na napisima koji označavaju picu, verovatno zbog izbegavanja pomenutih neprimerenih povezivanja, najčešće će se naći neadaptirana pozajmljenica u svom izvornom, italijanskom obliku pizza. Čak i za reč pica u upotrebi u kojoj je adaptirana pozajmljenica, u množini, koristi se italijanska grafija, vidi Sliku br Izvdenica picerija naći ć se u Vujaklijinom Rečniku stranih reči, izdanje picerija (ital. pizzeria) lokal u kome se spravlja i poslužuje pica, i u Velikom rečniku stranih reči, autora Klajna i Šipke, picerija se predstavlja kao ugostiteljski objekat u kojem se pripremeju i poslužuju pice. U Rečniku Matice srpske reč picerija, mesto na kome se prodaje i spravlja pica, nije uključena u spisak obrađenih reči. Moguća izvdenica picajolo, radnik u piceriji, specijalista za spravljanje pice, reč koja se često može kolokvijalno upotrebiti i sresti, ne nalazi se ni u jednom rečniku.

17 Julijana Vučo Slika 1. Pekara Shtek, BAS, Beogradska autobuska stanica, Podjednako često koriste se i adaptirane pozajmljenice na srpskom jeziku ispisane latinicom... i ćirilicom, Slike 2 i Slika br. 2. Pekara Toto, Ulica Svetozara Markovića 36, Beograd, Slika br. 3. Picerija u Ulici Vojvode Stepe, Voždovac, Beograd, Slika br. 5. Restoran brze hrane u hotelu Kasina, Terazije, Beograd,

18 ПИЦЦА NAŠA NASUŠNA 4. ZAKLJUČAK Istraživanja kojima se bavi oblast sociolingvistike o jezičkim pojavama u javnom prostoru, koja se poslednjih decenija afirmiše pod imenom jezički pejzaži, ispisuju svojim interdisciplinarnim pristupom svojevrsna svedočanstva o upotrebi jezikâ u urbanim sredinama u vremenu i prostoru. U urbanom prostoru savremenih gradova prisutni su raznovrsni napisi na brojnim jezicima. Posmatrajući u ovom radu fenomen recepcije italijanskog kulinarskog specijaliteta, pice, u našim krajevima, na osnovu istraživanja novinskih članaka i tekstova na internetu, razgovora sa savremenicima, fotografske dokumentacije, pratili smo recepciju ovog fenomena u njegovim realizacijama integrisanim u kulturni i jezički sistem. U prvom delu rada, poisvećenom kulturnoj recepciji, uočili smo nekoliko faza u načinu uključivanja ove pojave u našu stvarnost i primetili da svi oblici u vremenu funkcionišu skladno, koordinirano i paralelno, kao što je slučaj i u globalnom svetskom okruženju. Jezički deo istraživanja pokazao je da se ova reč italijanskog porekla koristi višestruko, kao adaptirana i neadaptirana pozajmljenica, kao sastavni deo novih jezičkih upotreba, da se javlja u više grafičkih pojavnih oblika za šta se koriste oba pisma, srpskog jezika, ćirilica i latinica. Literatura Bagna, C. & Barni, M. (2007). La lingua italiana nella comunicazione pubblica / sociale planetaria, Studi italiani di linguistica teorica e applicata, anno xxxvi, numero 3, Siena. Ben-Rafael E., Shohamy E., Hasan Amara M., Trumper-Hecht N. (2006). Linguistic Landscape and Multiculturalism: A Jewish-Arab Comparative Study, U: Gorter D., Linguistic Landscape: A New Approach to Multilingualism, Clevedon-Buffalo-Toronto, Multilingual Matters, pp Bharati, A.(1980). Indian Expatriates in North America and neo-hindu Movements, u: Vinayshil Gautam; J. S. Yadava, The Communication of Ideas, Concept Publishing Company, str Bourdieu, P. (1983). La distinction: Critique sociale du jugement, Paris, Les éditions de Minuit. Bourdieu P. (1993). The Field of Cultural Production: Essays on Art and Literature, Columbia University Press. Calvet, L.J. (1990). Des mots sur les murs: Une comparaison entre Paris et Dakar. U: Robert Chaudenson (ur.). Des langues et des villes (Actes du colloque international à Dakar, du 15 au 17 décembre 1990), pp Paris: Agence de coopération culturelle et technique. Calvet, L.J. (1994) Les voix de la ville: Introduction à la sociolinguistique urbaine. Paris: Payot et Rivages. Capatti, A., Montanari, M. O Healy, A. (2003) Italian Cuisine: A Cultural History. New York: Columbia University Press. Calvet, L.J. (2002). Le marché aux langues. Les effets linguistiques de la mondialisation, Paris, Plon. Chríost, D.M.G. (2007). Language and the City. Language and Globalization, New York, Palgrave Macmillan. Ćosić, P. (2015) Pica u našim krajevima. Prva drzavna picerija, PKB na trgu Marksa I Engelsa. audiolinux.com/krompir/dostava/pizza/index.html Danesi, M. (2006). Brands. New York and London: Routledge De Mauro, T., Vedovelli, M., Barni, M., Miraglia, L. (2002), Italiano I pubblici e le motivazioni dell!italiano diffuso fra stranieri, Roma, Bulzoni. Goffman E. (1963). Behavior in Public Places. New York, Free Press. Goffman E. (1981). Forms of Talk. Philadelphia, University of Pennsylvania Press. Gorter, D. (2006) Linguistic Landscape a New Approach to Multilingualism, Multilingual Matters, Clevedon, Kostjukovič, E. (2007). Zašto Italijani vole da pričaju o jelu, PAIDEIA, Beograd. Landry R., Bourhis R.Y. (1997). Linguistic landscape and ethnolinguistic vitality: an empirical study, Journal of Language and Social Psychology, 16, 1, pp Moderc, S. (2008). Globalizacija iznutra: italijanizmi i pseudoitalijanizmi u nazivima preduzeća u Srbiji. Jezik, književnost, globalizacija, Tematski zbornik radova. Filozofski fakultet u Nišu., str Paennycook, A. (2010) Language as a Local Practice, Routledge, New York. Rosić, B. (2011) Cepelin, Papagaj, Demija i bermudski trougao Shohamy, E, Ben Rafael, E. Barni, M. (eds.), Linguistic landscape in the city, Multilingual Matters. 17

19 Julijana Vučo Shohamy, E. and Gorter D. (eds.) Linguistic landscape: Expanding the scenery, Routledge, London. Vedovelli, M. (2005). L!italiano nel mondo da lingua straniera a lingua identitaria: il caso freddoccino!, SILTA, XXXIV, 3, pp Vedovelli, M., Casini, S. (2013) Italianismi e pseudoitalianismi in Giappone: le radici profonde di una consonanza culturale nel mondo globale. U: M. K. Gesuato, P. Peruzzi (ur.), La lingua italiana in Giappone (2), Istituto Italiano di Cultura Tokyo, Tokyo, str Vedovelli M., Machetti S., 2006, Italiano e lingue esotiche in contatto nella comunicazione sociale: il caso degli italianismi a Tokyo. U: E. Banfi, G. Iannàccaro (ur.), Lo spazio linguistico italiano e le lingue esotiche. Rapporti e reciproci influssi, Bulzoni, Roma. Vučo, J. 2010, Kulturni i jezički stereotipi u stavovima mladih: Italija u jadranskom ogledalu, Jezički sistem i upotreba jezika, Kovačević, M. (ur.), Filološko-umetnički fakultet, Skupština grada, Kragujevac, str Vučo, J. (2014) Jeka spokoja - poruke italijanskog vojnog groblja u Beogradu, Vraneš, A. i Marković Lj. (ur.)., Kultura u potrazi za novom paradigmom 4, Filološki fakultet, Beograd, str Rečnici: Сикимић, Б. (2012). Тимски теренски рад Балканолошког института САНУ. Развој истраживачких циљева и метода, Зборник радова етнографског института САНУ: Теренска истраживања - поетика сусрета, Rečnici 18 RMS 1. РМС1: Речник српскога језика (2007). Нови Сад: Матица српска. Вујаклија, М. (1973). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. Вујаклија, М. (1992). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. Клајн, И. / Шипка, М. (2006). Велики речних страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј. Клајн, И. / Шипка, М. (2008). Велики речних страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј. Sabatini F., Coletti, V., Il Sabtini Coletti Dizionario della lingua italiana, Sansoni. GIVE US THIS DAY OUR DAILY ПИЦЦА Summary The subject of the researches of sociolinguistics that treats linguistic phenomena in public spaces, known as linguistic landscapes, describes important testimonies about language use in urban settings in time and space with an interdisciplinary approach. The urban space of modern cities is colored by different signs in numerous languages. Observing the reception of the Italian specialty, pizza, in the Serbian environment, based on the data excerpted from journals, internet texts, interviews with contemporary testimonies as well as photo documentation, the author followed the reception of the phenomenon in its realizations integrated in local cultural and linguistic system. In the first part of the paper, dedicated to cultural receptions, some models of the introduction of the phenomenon were noted in the Serbian realizations, as well as their coordinated, parallel and balanced coexistence; mirroring the global world environment. The linguistic part of the essay showed that the Italian originated lexeme is used in many different ways, as an adapted and an un-adapted word; as a part of new linguistic uses, and in different orthographic realizations in the Serbian alphabets, both Cyrillic and Latin. Keywords: sociolinguistics, linguistic landscapes, interdisciplinary, intercultural encounters, the pizza effect Julijana Vučo University of Belgrade, Serbia

20 Snežana Gudurić Dragana Drobnjak ANGLICIZMI U FRANCUSKOM I SRPSKOM JEZIKU: ZAJEDNIČKI FOND LEKSEMA I NJIHOVE SEMANTIČKO- PRAGMATIČKE ODLIKE U radu će se razmatrati engleske pozajmljenice zajedničke francuskom i srpskom jeziku i to, s jedne strane, sa aspekta registra u kojem se javljaju i sa druge, sa aspekta značenja u jeziku davaocu i značenja u jezicima primaocima. Na korpusu anglicizama prikupljenom iz opštih i specijalizovanih rečnika, iz štampe, sa interneta i iz radova drugih autora, utvrdićemo a) koje su to lekseme preuzeli i francuski i srpski jezik, b) u kojim jezičkim registrima su takve lekseme zastupljene i c) da li su preuzete lekseme zadržale značenje koje imaju u jeziku davaocu ili im se značenje u novom leksičkom sistemu promenilo. Cilj rada je da pokaže u kojoj se meri registri reči preuzetih iz engleskog (ne) poklapaju u dva posmatrana jezika, kakav je status takvih anglicizama u jeziku primaocu, odnosno koliki je stepen njihove integrisanosti u novi leksički sistem., kao i u kojoj meri su anglicizmi u oba jezika zapravo semantičko-pragmatički i stilistički obojeni. Ključne reči: jezici u kontaktu, anglicizam, semantika, pragmatika, francuski, srpski 1. UVOD Engleski jezik, savremena lingua franca ili globalni jezik (Crystal 2003:6), budući lako dostupan preko različitih audio-vizuelnih sredstava (internet, programi koji se preuzimaju preko satelitskih i kablovskih mreža, kretanje ljudi ) ušao je u sve pore savremenog života: od umetnosti, sporta i zabave preko poslovnog sveta, zdravstva, školskog sistema i državne uprave do vojske i policije. S obzirom na njegovo prisustvo i stepen interferencije (u smislu u kojem ovaj termin upotrebljava Weinreich 1953) sa domaćim jezikom, u pojedinim zemljama se o engleskom s pravom govori kao o odomaćenom stranom jeziku (Prćić 2003, 2004, 2014). Predmet ovog rada jeste zajednički fond anglicizama u francuskom i srpskom jeziku, odnosno semantičko-pragmatički status takvih leksema u jeziku primaocu, kao i njihove stiliske osobenosti. Činjenica je da se u pojedinim slučajevima upotreba engleske reči ne može izbeći, bilo zato što je reč o novom pojmu za koji domaći jezik nema adekvatnog označitelja (de Sosir, 1998), bilo zato što je engleska reč stilski obojena. U oba pomenuta slučaja, o engleskom se može govoriti kao o dopunskom jeziku (Prćić 2003,2004, 2014). Međutim, i u francuski i u srpski ušao je veliki broj anglicizama za koje u domaćem jeziku postoje odgovarajuće reči, a takve nepotrebne pozajmljenice predmet su jednodušne osude jezičkih stručnjaka. Jedan broj anglicizama stabilizovao se u novom jezičkom okruženju, dok se jedan deo javlja u alternativnim oblicima što je karakteristika procesa integracije lekseme u novi jezički (fonološki, morfološki i leksički) sistem, odnosno njenog statusa kompromisne replike (Filipović 1986). 19 Prisustvo anglicizama u francuskom i srpskom jeziku je izuzetno veliko, a do koje mere je prisutna interferencija ovih jezika sa engleskim najbolje govore nazivi dva novonastala idioma: s jedne strane franglais, a sa druge anglosrpski. Franglais i anglosrpski označavaju dva svojevrsna tipa sociolekata, nastalih usled lako ostvarljivih međusobnih kontakata govornika, ali i usled audio-vizuelne dostupnosti engleskog 1, njegovog 1 Zahvaljujući savremenim sredstvima za komunikaciju, novinari danas više nego iko doprinose ne samo širenju već i širem, opštem prihvatanju anglicizama. [...] Kao što se prodaja nekog proizvoda koji se reklamira u medijima drastično povećava, isto tako i jedna reč, neologizam, anglicizam, koji se šire preko predajnika ili se javljaju u visokotiražnim novinama, naglo se šire i postaju opšteprihvaćeni i priznati (Pergnier 1989 : 155).

21 Snežana Gudurić Dragana Drobnjak 20 usvajanja i van i u okviru obrazovnog sistema i to od najranijeg uzrasta, kao i usled njegove uloge jezika koji dopunjava komunikativne potrebe date jezičke zajednice tako što popunjava stvarne i pretpostavljene leksičke i druge praznine (Prćić 2013:183). Ovakva situacija je i dalje prisutna u Srbiji. U francuskom okruženju situacija se, međutim, promenila u tom smislu da se većina engleskih programa na francuskim televizijskim kanalima sinhronizuje. Gledaoci, dakle, više nemaju neposredan kontakt sa engleskim koji ostaje ekskluziva pre svega muzičkih programa, kao i pojedinih TV kanala koji ostaju verni izvornim verzijama najrazličitijih tipova emisija, od filmova i TV serija, preko reportaža i istorijskih programa do umetničkih i stručnih emisija. Međutim, mnoge reči koje govornik srpskog jezika prepoznaje kao anglicizme, u francuskom nemaju takav status, a uzrok tome leži u različitim jezičko-istorijskim uslovima u kojima su se razvijala dva jezika. S obzirom na bogat zajednički istorijski jezički fond, mnoge reči koje je francuski u novije vreme preuzeo iz engleskog predstavljaju zapravo prvobitne francuske pozajmljenice u engleskom 2. Takve reči više ni najveći jezički čistunci ne smatraju stranim. Najočitiji primer koji govori u prilog ovoj činjenici jeste francuski pridev sentimental,e koji je, zapravo, engleska kovanica nastala na osnovu pozajmljene francuske reči sentiment, koja se u obliku prideva vratila u Francusku (1769) kroz prevod romana Lorensa Sterna The Sentimental Journey (1768) 3. S druge strane, mnoge od pozajmljenica, pristiglih u poslednjih pedeset godina, paraju uši svakom Francuzu koji drži do nacionalnog ponosa, a čiji je najčvršći bastion oduvek bio upravo francuski jezik. I dan danas, za većinu Francuza, nacionalni jezik je jedno od najvažnijih, ako ne i najvažnije državno pitanje. Francuski jezik je tokom svoje istorije u najvećoj meri izvozio reči, odnosno, pozajmljivao ih drugim jezicima, dok su se pozajmljenice u francuskom uglavnom svodile na nazive biljaka, životinja i proizvoda pristiglih iz drugih zemalja, kao i na birane reči koje je trebalo da pokažu kako pojedinac koji ih upotrebljava pripada višem društvenom sloju 4. Između XI i XVII veka francuski je dao engleskom na hiljade reči, ali od sredine XVIII veka pravac pozajmljivanja se promenio, da bi se od polovine XX veka drastično ubrzao. Prvi veliki priliv engleskih pozajmljenica vezuje se za doba Francuske revolucije, vreme kada su Francuzi otkrili britanski parlamentarni sistem i svoje oduševljenje njime iskazali prenošenjem brojnih engleskih reči u francuski politički rečnik. Novo doba donelo je i nove potrebe za pozajmljenicama, neke od starih su se gubile, nove su se preuzimale i, u manjoj ili većoj meri, adaptirale u jeziku primaocu (Walter 1997: 180). Zanimanje za anglicizme u francuskom naročito je poraslo sredinom šezdesetih godina prošlog veka kada se pojavila knjiga Parlez-vous franglais? Etjena Etjambla 5 i od tada nije jenjavalo do današnjih dana, što se vidi i po sve većem broju novih reči ove vrste koje se iz godine u godinu pojavljuju u novim izdanjima francuskih jednojezičkih rečnika. 6 Anglicizmima i posebno amerikanizmima bave se naročito lingvisti iz Kvebeka koji na neposredan način već veoma dugo osećaju jezički pritisak svojih anglofonih zemljaka i koji su napravili Francuski termin za ovakve reči je les allers(s)-retour(s) reči povratnici. Prevodilac opat Pierre-Joseph de Fresnais (Frénais) u svom obraćanju čitaocu (Avertissement au lecteur) napisao je sledeće: Le mot anglais sentimental n a pu se rendre en français par aucune expression qui pût y répondre et on l a laissé subsister. Peut-être trouvera-t-on en lisant qu il méritoit de passer dans notre langue (in: digitalizovana verzija knjige, dostupno na ts=_t537rk6xd&sig=niscvfooocrrq_gw-bv7uxqkk8c&hl=sr&sa=x&ei=nlurvnevo8l0pkzbgfah&ved=0cfe Q6AEwCA#v=onepage&q=le%20mot%20anglais%20sentimental&f=false, konsultovano Ovo je naročito bio slučaj sa italijanskim pozajmljenicama. René Étiemble, Parlez-vous franglais? (Gallimard, 1964), novo dopunjeno izdanje pojavilo se 1973, a zatim Od specijalizovanih rečnika anglicizama najobimniji i svakako najpoznatiji jeste onaj koji su sačinile Žozet Re-Debov i Žilbert Ganjon Dictionnaire des anglicismes : les mots anglais et américains en français, obima 1150 stranica, koji je u Parizu objavio izdavač Le Robert godine. Manjeg obima, ali ne i manje značajni su Turnijeov Les mots anglais du français, zatim Dictionnaire des faux amis : français-anglais = Dictionary of faux amis: English-French, koji su zajedno sastavili Žak Van Rej, Silvian Granže i Elen Svalou, Les faux amis de l anglais Frederika Alina, kao i rečnik Anrijet Valter Dictionnaire des mots d origine étrangère (Henriette Walter, Dictionnaire des mots d origine étrangère, 2 e éd., Paris, Larousse, 1998, 427 str.).

22 ANGLICIZMI U FRANCUSKOM I SRPSKOM JEZIKU: ZAJEDNIČKI FOND LEKSEMA I NJIHOVE... nekoliko izvanrednih rečnika anglicizama u francuskom i posebno u kanadskom francuskom 7. Pozajmljenice iz engleskog bile su i predmet posebnih studija, pa je tako Kristijana Lubje objavila čak dve u kojima se posebno bavila njihovim statusom u jeziku cilju, tj. u francuskom 8. Vredna je pomena i studija Mišela Parmantjea o francuskim izrazima nastalim na osnovu kalkiranja engleskih 9. Za uticaj engleskog jezika na srpski, odnosno za pojavu anglicizama u srpskom jeziku, na početku trećeg milenijuma vlada veliko interesovanje naučne i stručne javnosti, što se očituje i kroz relativno obimnu literaturu koja obrađuje ovu problematiku. 10 Najiscrpnije delo iz ove oblasti svakako je Rečnik novijih anglicizama (Vasić, Prćić, Nejgebauer 2001) koji sadrži 950 odrednica sa pravopisom, gramatikom i izgovorm, izvornim engleskim oblikom, definicijom, srpskim ekvivalentom i indeksom integrisanosti. U okviru istraživanja vezanih za pozajmljenice iz engleskog, iskristalisalo se jedno novo polje koje je T. Prćić definisao kao polje istraživanja engleskog kao odomaćenog stranog jezika (Prćić 2003, 2004, 2014). 2. KORPUS I METODOLOGIJA ANALIZE Tradicionalni internacionalizmi ili evropeizmi (Spalatin 1990, Turk 1996), opšteprihvaćeni i manje-više odomaćeni u srpskom, posebno u stručnim jezicima, koji u francuskom najčešće (ali ne i u potpunosti) nemaju status pozajmljenica, nisu nas zanimali (npr. akustika acoustique, akcident accident, kontejner container). O njima je mnogo govoreno i pisano. Zanimale su nas reči koje su u dva posmatrana jezika dolazile otprilike u isto, novije vreme, kao i načini njihove semantičke adaptacije u jeziku primaocu. To su reči koje svaki izvorni govornik francuskog i srpskog jezika nedvosmisleno poznaje kao lekseme preuzete iz engleskog i koje pripadaju kategoriji direktnih pozajmljenica (pseudoanglicizmi (npr. fr. watman ili sr. oldtajmer), hibridi (npr. le son rock n roll / rokenrol zvuk) i kalkovi (npr. fr. le site ili sr. računar) nisu uzimani u osnovni korpus ovog rada, ali se ponegde daju u cilju boljeg opisa statusa nekog anglicizma u posmatranim jezicima). U analizi se, u načelu, polazi od francuskog jezika. 21 U francuski deo korpusa ušle su isključivo pozajmljenice koje se nalaze u bar jednom relevantnom opštem rečniku francuskog jezika (Trésor de la langue française, Le Robert, Dictionnaire Larousse izdanja posle 2000.godine ili onlajn verzije koje se redovno dopunjuju) ili bar u jednom specijalizovanom rečniku anglicizama, kao i pozajmljenice koje su se javile najmanje 10 puta na internetu (forumi, lična prepiska, onlajn izdanja francuskih čaospisa 11 ). Srpski korpus ekscerpiran je najvećim 7 Među brojnim rečnicima anglicizama nastalim na tlu Kanade najpotpuniji su Le Colpron : le dictionnaire des anglicismes, Les américanismes: 1200 mots ou expressions made in USA, Nos anglicisme : 2300 mots ou expressions à corriger i Dictionnaire des emprunts du français à l anglais. 8 Christiane Loubier, De l usage de l emprunt linguistique, Québec, Office québécois de la langue française, 2011, 77 str. i Christiane Loubier, Les emprunts : traitement en situation d aménagement linguistique, [Québec], Office québécois de la langue française; Sainte-Foy, Les Publications du Québec, 2003, 105 str. (u kolekciji Langues et sociétés, knj. 41). 9 Michel Parmentier, Dictionnaire des expressions et tournures calquées sur l anglais, Québec, Presses de l Université Laval, 2006, 203 str. 10 Prve sistematične radove o uticaju engleskog na (srspko)hrvatski uradio je Rudolf Filipović, a naročito su značajni njegovi radovi nastali u okviru projekata Engleski elementi u evropskim jezicima i Hrvatski dijalekti u SAD početkom osamdesetih godina prošlog veka (videti npr. Prilog metodi proučavanja anglicizama u evropskim jezicima, Suvremena lingvistka 7-8, str iz posebno njegovu Teoriju jezika u kontaktu iz 1986). Nas, međutim, u ovom radu zanima situacija u savremenom srpskom, pri čemu se ona mora sagledati i i kroz kontekst doskorašnjeg zajedničkog (srpskohrvatskog) jezika. Detaljnije o anglicizmima u srpskom videtu u Prćić 2003, 2005, 2011, 2014; Ignjac 2003, Panić-Kavgić 2006, 2010, 2011; Kovačević Ž. 2011, Milić 2013, Rodić 2014, Filipović S. 2005; Rasulić 2008, Gajišin, Panić Kavgić, Kavgić 2011; Jerković 2012; Prćić 2011a; Silaški 2012, Vasić, Prćić, Nejgebauer 2011, Antović 2013, Kardoš 2013, Rodić 2014, kao i Ignjatović 1963). 11 Između marta i novembra konsultovani su sledeći sajtovi: fr,

23 Snežana Gudurić Dragana Drobnjak delom iz napred navedene literature, ali su u njega ušle i lekseme prikupljene iz prepiski na internetu, dnevnih novina, kao i iz televizijskih i radijskih emisija i to samo one za koje smo mogli da ustanovimo da imaju najmanje deset ponavljanja. Korpus koji smo obradile napravljen je na osnovu 645 francuskih i 975 srpskih odrednica, od kojih su nas zanimale samo one koje se mogu naći u oba jezika, bez obzira na to da li je reč o prostim ili složenim leksemama ili o sintagmatskim spojevima. Već prilikom formiranja korpusa pokazalo se da mnogi od anglicizama koji spadaju u 50 najzastupljenijih u francuskom, ne postoje ili su veoma malo zastupljeni u srpskom (npr. pure player, scoop, buzz, pri čemu u srpskom postoji oblik buzer, fr. boozzer). Pored toga, mnogi anglicizmi u srpskom nemaju takav status u francuskom : npr. cyber /sajber (eng. cyber space = fr. cyberespace/sr. sajberspejs, što predstavlja kalk engleske sintagme), odnosno, smatraju se domaćim rečima čije je poreklo u klasičnim jezicima. Strane reči se adaptiraju u jeziku primaocu na različitim nivoima: artikulacionom, ortografskom, morfološkom, leksičkom, semantičkom i sintaksičkom. Da bi se odredio stepen integrisanosti pozajmljenice, potrebno je voditi računa o svim nivoima, budući da se pozajmljenica najčešće ne integriše istovremeno na svakome od njih, posebno s obzirom na to da je, u početnoj fazi, različiti govornici različito artikulišu i sintaksički ustrojavaju (Humbley 1974 : 69-70, Filipović 1986: 41-46). Mi ćemo u ovom radu pozajmljenice posmatrati prevashodno sa semantičko-pragmatičkog stanovišta, odnosno bavićemo se njihovim opštim značenjem i konkretnom upotrebom u pojedinim kontekstima, a što će, kako ćemo to videti kasnije, zavisiti od oblasti u kojima se pozajmljenice javljaju. 3. ZNAČENJA POZAJMLJENICA Prilikom preuzimanja leksema, u najvećem broju slučajeva, preuzima se i njihovo značenje i to najčešće samo jedno. Najlakše se preuzimaju ksenizmi ili kultureme (npr. cow-boy kauboj, whiskey - viski), koji u najvećoj meri čuvaju svoj izvorni oblik, zatim reči iz oblasti tehnologije i informacionih sistema, ekonomije, sporta, mode. Zapravo, praktično da nema oblasti u koju nije ušla neka engleska reč, ali u nekima od njih anglicizmi su češći, dok su u nekima ređi. U oba posmatrana jezika, zajednički fond anglicizama pokazuje visok stepen podudaranja kada su u pitanju kako oblasti u koje su oni ušli, tako i njihova značenja Muzička i filmska industrija i show-buisness (show-bizz) / šou-biznis Najveći broj anglicizama, u oba jezika, pripada upravo polju tzv. šou-biznisa, a najbrojniji su oni koji se odnose na muzičke žanrove: americana amerikana (Amerikana najt u Beogradu), antifolk antifolk, beat bit, blues bluz, boogie bugi, clip (vidéo clip, clip vidéo) klip (video-klip), country [kɔntri] 13 kantri, country-rock kantri-rok, disco disko, electro elektro (électro-latino elektrolatino, electro-pop elektro-pop, electro-rock / électro-rock elektro-rok, folk folk, funk fank, funky fanki, hard (n/adj) hard, hardcore - hardkor, hard rock hard rok, heavy metal hevi metal, love story ( histoire d amour 14 ) lav stori ( ljubavna priča ), hip-hop hip-hop, metal, ska, punk pank, reggae rege, rock n roll rokenrol, soul - soul, techno tehno, new age ( nouvelle époque ) nju ejdž ( novo doba ), new wave ( nouvelle vague ) nju vejv ( novi talas ), underground andergraund. Najveći broj ovih termina susreće se u istom ili sličnom obliku u većini svetskih jezika, a izuzetak bi mogao biti jedino naziv folk u značenju musique populaire narodna muzika, koji, ipak, ni u francuskom ni u srpskom jeziku ne podrazumeva izvornu narodnu, već pre muziku koja povlađuje ukusu 12 Pozajmljena značenja već postojećih reči nisu predmet ovog rada (npr. réaliser se rendre compte). 13 Francuski izgovor navođen je tamo gde izrazito odudara od uobičajene fonološke adaptacije, videti više u Gudurić U ovom, kao i u nekoliko drugih slučajeva (npr. new age, new wave, come-back, freestyle) u oba posmatrana jezika, pored direktnog preuzimanja, prisutno je i kalkiranje.

24 ANGLICIZMI U FRANCUSKOM I SRPSKOM JEZIKU: ZAJEDNIČKI FOND LEKSEMA I NJIHOVE... široke, u načelu muzički neobrazovane ili slabo obrazovane publike. Shodno tome, termin folk se može svrstati u opravdane pozajmljenice budući da mu je značenje specijalizovano. Brojni su i anglicizmi vezani za razne segmente funkcionisanja ove veoma unosne privredne grane, odnosno njenih pojedinih oblasti: come-back ( retour ) kambek ( povratak ), DJ didžej; fan ( admirateur ) fan ( obožavalac ); freestyle ( style libre ) fristajl ( slobodan stil ); hi-fi hajfaj, interview ( entretien ) intervju ( razgovor uživo ), groupie grupi, jingle džingl, live ( en direct ) lajv ( uživo ), mix (mélange) miks, remake ( nouvelle adaptation ) rimejk ( nova verzija ), remix remiks, show šou, showman šoumen, star ( étoile zvezda ), strip-tease ( effeuillage ) striptiz ( skidanje ), hit-parade ( palmarès des chansons ) hit-parada, thriller ( film d angoisse ) triler, talk-show tok-šou, top ten ( les dix meilleurs ) topten ( deset najboljih ), trash ( poubelle ) treš ( đubre od filma, muzike i sl.), sex-symbol seks simbol, blockbuster - blokbaster, casting - kasting, DVD - dividi, happening ( événement ) hepening ( događaj ), master, prime-time ( (heure de) grande écoute ) prajmtajm ( udarno vreme ), sitcom ( comédie de situation ) sitkom ( komedija situacije ), superstar ( vedette très célèbre ) velika zvezda, re-cording - rikording, sampler - sempler, music business mjuzik biznis, music only ( seule la musique ) mjuzik onli (samo muzika), noisy ( bruyant, étourdissant ) nojzi ( bučan, zaglušujući ), performer solo, guest star / gest-star, story ( histoire ) stori ( priča ). Još jedna oblast u kojoj se u novije doba uočava veliki priliv anglicizama je i moda, koja se jednim delom može svrstati u šou-biznis s obzirom na glamur koji prati modne revije, a drugim u oblast ekonomije i visokobudžetnog biznisa (fr. business) budući da su tekstilna i industrija lepote danas veoma unosne privredne grane. Industrija lepote unela je sledeće anglicizme i u francuski i srpski jezik: beauty (beauté) bjuti ( lepota ), eye-liner ajlajner ( tuš, olovka za oči ), glossy - glosi, make-up ( fond de teint, maquillage ) mejkap ( šminka, šminkanje ). 15 U oba posmatrana jezika česta je upotreba termina brushing koji u francuskom izma značenje séchage-brossage sušenje i četkanje kose, odnosno feniranje, dok ista reč brašing u industriji lepote u Srbiji označava dubinsko čišćenje kože. Jezik mode ne može se danas zamisliti bez izraza top model, designer 16 dizajner, glamour glamur, king-size ( immense ) kingsajz ( ogroman ), look ( aspect physique ) luk ( izgled ), backstage bekstejdž, pin-up pinap, trash treš, a kada je reč o odeći, i Francuzi i Srbi upotrebljavaju reči body - bodi, denim, fashion ( (la) mode ) fešn ( moda 17 ), fashion week fešnvik (nedelja mode ), patchwork - pačvork, stretch streč i zip 18. Sve je prisutniji i izraz tie and die / dye taj end daj koji označava specijalan način bojenja tkanine. 19 Izraz new-look koji se danas upotrebljava da označi kako je neko promenio izgled (obično frizuru ili način šminkanja) ili stil odevanja, zapravo je nastao odavno, polovinom XX veka, posle Drugog svetskog rata i za njega je zaslužan francuski kreator Kristijan Dior. On je dizajnirao suknje i haljine do kolena što je trebalo da ženama dâ osećaj slobode i pripadnosti novom dobu Tehničke nauke i informatika Oblast tehnike i informacionih sistema doživela je pravi bum krajem XX i početkom XXI veka. Srpski jezik je preuzeo skoro celokupan engleski vokabular iz obe oblasti, dok je u francuskom situacija 15 Veliki broj anglicizama u ovoj oblasti ušao je samo u francuski, ali ne i u srpski jezik: gloss, gloss à lèvres, multi-blush, shimmer, top-coat, beauty addict, beauty-portefeuille, blush, booster, boosteuse U francuskom postoji i glagol designer ili désigner sa značenjem dizajnirati, koji se, međutim, nije u potpunosti integrisao u francuski jezički sistem budući da postoji domaći homografni oblik désigner. 17 I reč moda je u srpskom jeziku pozajmljenica, ali starijeg datuma. 18 Zaštićeno ime marke, po ličnom imenu Zip. 19 Primetile smo da u francuskom jeziku nije zastupljen jedan od najfrekventnijih anglicizama u srpskom jeziku iz ove oblasti fensi (eng. fancy).

25 Snežana Gudurić Dragana Drobnjak 24 nešto složenija. Naime, jedan broj leksema iz oblasti tehnike i informacionih sistema već je postojao u francuskom i one su, pored postojećih, dobile još jedno, novo značenje. Takav je slučaj sa npr. rečju site 20 (eng. [sajt], fr. [sit], sr. [sajt]) ili elementom cyber- (eng. [saibə], fr. [sibɛ:r], sr. [sajber]) koji u francuskom ima status pozajmljenice iz starogrčkog. Ipak, jedan broj specifičnih izraza i jedan i drugi posmatrani jezik preuzeli su kao nedvosmislene pozajmljenice iz engleskog: chat čet/čat, CD, compact-disc kompakt-disk, chip čip, / imejl, hacker haker, high-tech hajtek, hotline hotlajn, Internet, ipod ajpod, joystick džojstik, lap-top laptop/leptop, minidisc minidisk, MMS [ememes], mp3 / MP3 [empetrwa] [empetri], Net / net, playlist plejlist(a), SMS [esemes], slide slajd, USB, walkman, web veb, zoom zum. Pored imenica, u ovoj oblasti prisutan je i jedan broj glagola koji su, bez izuzetka, u jeziku-primaocu dobili odgovarajući infinitivni nastavak: eng. chat fr.(t)chatter / sr. četovati, čatovati; eng. dowload fr. downloader / sr. daunlo(u)dovati; eng. forward fr. forwarder / sr. forvardovati, eng. map fr. mapper / sr. mapirati, eng. print fr. printer /sr. printati, eng. reboot fr. rebooter / sr. rebutovati, eng. upload fr. uploader [œplɔde] / sr. aploudovati, eng. zoom fr. zoomer / sr. zumirati. Iako i u francuskom i u srpskom jeziku postoji odgovarajuća domaća reč za anglicizam downloader télécharger / preuzeti, skinuti, mladi će uvek radije upotrebiti stranu reč. Nasuprot tome, za anglicizam uploader / aploudovati ni francuski ni srpski jezik nemaju odgovarajuću domaću leksemu, a oba jezika podjednako upotrebljavaju i glagol tweeter / tvitovati. 21 U oblasti tehničkog jezika nailazimo i na reči fr. airbag sr. erbeg i fr. cutter sr. kuter. Anglicizam airbag (fr. [ɛrbag], sr. [erbeg]) zapravo je naziv zaštićene marke koja podrazumeva sigurnosni vazdušni jastuk u automobilu, za koji francuski ima domaći izraz coussin gonflable de sécurité, odnosno sr. vazdušni jastuk 22. I pored toga što oba jezika imaju odgovarajuće izraze za ovaj sigurnosni sistem, u svakodnevnom govoru i Francuzi i Srbi radije će upotrebiti oblik airbag erbeg. Oblik cutter (fr. var. coutre) pripada starom francuskom fondu i označava ratni brod. U novije vreme, preuzet je engleski oblik cutter sa značenjem sečivo, nož, kuter, a upotrebljava se i da označi specijalne makaze za sečenje mesa. Francuska ortoepska norma dozvoljava dvostruki izgovor ove reči [kœtœ:r] i [kytɛr], dok se u srpskom jeziku ova reč odomaćila u obliku kuter Politika i društvo Engleske reči su u većem broju počele da ulaze u francuski jezik posle Francuske revolucije, kada su njene vođe, zadivljene britanskim parlamentarizmom, unele u francuski politički život jedan broj anglicizama iz oblasti državnog ustrojstva. I u novije vreme prisutan je snažan priliv engleskih reči u raznim oblastima društvenog i političkog života kako u Francuskoj tako i u Srbiji. Oba posmatrana jezika preuzela su oblike badge ( insigne ) bedž (ev. značka, ali ne uvek u tom značenju), bad guy ( mauvais garçon ) bedgaj ( loš momak, žestok momak ) 23, brainstorming ( remue-méninges ) breinstorming, breifing ( réunion préparatoire ) brifing ( kratki uvodni sastanak ), challenge ( défi ) čelendž ( izazov ), check-point čekpoint ( kontrolna tačka, kontrolni punkt ), dispatcher ( régulateur ) dispečer, dumping - damping, feed-back 24 (rétroaction) fidbek ( odgovor, povratna informacija ), hyppie hipi(k) 25, jet-set ( gratin mondain ) džet-set, loser 26 ( raté, perdant ) luzer ( gubitnik ), meeting ( réunion, assemblée, ali ne uvek) miting ( skup ), miss (u značenju belle i ma- 20 Pojedini lingvisti ovu reč smatraju kalkom. 21 U srpskom jeziku prisutan je i oblik fejzbučiti (<fejsbučiti), dok u francuskom nismo našli potvrdu za oblik *facebooker. 22 Doslovan prevod engleske reči je vazdušna vreća, ali se u jeziku ustalio tehnički termin vazdušni jastuk, što odgovara francuskom obliku coussin, a ne sac. 23 Zanimljivo je da ni francuski ni srpski nemaju ustaljen anglicizam bad girl. 24 U francuskom postoje i varijante feedback i feed back. 25 Oblik hyppie u francuskom jeziku ima vrednost i imenice i prideva; u srpskom je hipi pridev, a hipik imenica. 26 Prihvaćena je i grafija looser.

26 ANGLICIZMI U FRANCUSKOM I SRPSKOM JEZIKU: ZAJEDNIČKI FOND LEKSEMA I NJIHOVE... demoiselle ) mis ( lepotica i ređe gospođica ), mister ( monsieur - gospodin ), O.K. fr. [oke/ɔke] 27 ( d accord, entendu, bien ) / sr. [okej] ( dobro, dogovoreno, važi ), skinheads skinheds(i), skins skins(i), underground ( milieu souterrain ) andergraund ( podzemlje ). Oba posmatrana jezika, u ovoj oblasti, pored prostih preuzimaju i složene lekseme: american kids amerikan kids, anti-skinheads antiskinheds(i), baby-boom bejbi-bum, baby-sitter bejbi siter / bebi siter / bebisiter, baby-sitting bejbi-siting / bebi-siting / bebisiting. U svetu droge, za označavanje različitih vrsta narkotika, i u francuskom i u srpskom jeziku, uglavnom se upotrebljavaju preuzete engleske reči: crack krek, junkie džanki, speed spid, trip, ecstsy ekstazi, freak frik Sport i slobodno vreme Popularnost raznih vrsta sportova, od kojih su neki nastali na anglofonom području, dok su drugi postali popularni zahvaljujući uspesima upravo anglofonih sportista, doprinela je tome da se u brojnim jezicima, u oblasti sporta, nađe veliki broj anglicizama. Ni francuski ni srpski jezik po tome nisu izuzeci. U oba jezika prisutne su imenice biker bajker, fitness fitnes, football fudbal ( nogomet ) 28, jogging džoging ( trčanje ), match meč ( utakmica ukoliko su u pitanju grupni sportovi), skate skejt, skateboard skejtbord, skateur skejter, sponsor ( commanditaire, mécène, parrain`) sponzor ( pokrovitelj ), start ( départ ) / starter [startɛ:r] start ( početak ) / starter, stretching strečing ( istezanje ), surf surf, surfer, (surfeur, surfeuse surfer, surferka); surfer surfovati; fair-play ( franc/jeu ) ferplej ( poštena igra ), hooligan ( vandal ) huligan ( nasilnik ), sportsman ( sportif ) sportsmen ( sportista, reč izvedena od pozajmljenice sport). Francuski oblik bodybuildé(e), prvobitno morfonološki adaptirani pridev, dobio je vrednost imenice, kojoj u srpskom odgovara oblik bodibilder. U oba jezika pronašle smo i anglicizam fr. kickboxing sr. kikboks, pri čemu je srpski jezik skratio preuzetu englesku reč. U oblasti slobodnog vremena koje se, kako u Francuskoj tako i u Srbiji, najradije provodi na putovanjima, oba jezika preuzela su termine tour-operator (i tour-opérateur/touroperator) - turoperator, low-cost lou-kost ( jeftin ), week-end ( fin de semaine ) vikend ( kraj nedelje ), parking ( stationnement stajalište, reč koja nije uvek ekvivalent anglicizmu parking); camping kamping (i kampovanje; reč bivak sa izvedenicom bivakovanje takođe je pozajmljenica, ali starijeg datuma, koja se gubi iz savremenog srpskog jezika), non-stop (fr. direct i ininterrompu sr. stalan, neprekidan ), kao i jacuzzi đakuzi Ekonomija Jezik ekonomije, kako u francuskom tako i u srpskom, preplavljen je anglicizmima koji se javljaju u svim sferama ove, danas verovatno najznačajnije, grane ljudske delatnosti. U osnovi svekolikog ekonomskog prosperiteta su, pre svega, ljudski resursi, iz kojih se izdvajaju biznismeni ( poslovni ljudi ) businessmans / businessmen ( hommes d affaires ) koji vode biznis ( posao ) business ( affaires ) i menadžeri managers [manadzε:r]/[manadzœ:r], termin koji je u oba jezika ušao kao usko specijalizovan i za koji ni francuski ni srpski nemaju odgovarajuću reč. Pored ortografski neadaptiranog oblika business, u francuskom se ova imenica javlja i kao ortografski adaptirana, odnosno u obliku bisness koji je homofon sa formom business, ali čije je jedino značenje prostitucija. Od imenice biznismen srpski jezik je derivacijom izveo ženski oblik biznismenka, dok je francuski preuzeo englesku reč businesswoman. 27 Oblik O.K. potvrđen je u francuskom još krajem XIX veka, ali je ušao u širu upotrebu posle Drugog svetskog rata. 28 Reč fudbal ušla je u srpskohrvatski jezik u prvoj polovini XX veka, ali je ovde uvrštena radi upotpunjavanja liste sportova čiji su nazivi došli iz engleskog jezika. Termin nogomet uobičajen je u zapadnim krajevima srpskohrvatskog govornog područja.

27 Snežana Gudurić Dragana Drobnjak 26 U oba jezika, u novije vreme, veoma je čest izraz big buisness big biznis sa značenjem le monde des affaires, du grand capitalisme svet krupnog kapitala, a u oba posmatrana jezika čest je i izraz (koji polako dobija status složene imenice) business plan ( plan économique ) biznis plan ( poslovni plan ). Još jedan anglicizam postao je nezaobilazan termin u jeziku ekonomije marketing. U francuskom jeziku, ovaj termin je višeznačan i nije ga moguće zameniti jednom domaćom rečju. Drugim rečima, marketing se može zameniti francuskom leksemom samo ukoliko se odnosi na pojedine oblasti ekonomskog života: marchéage se odnosi na tehnike praktične primene u prodaji roba i usluga, mercatique se bavi analizom potreba potrošača i mogućnostima proizvodnje, odnosno usklađivanjem proizvodnje i prodaje u okviru jednog preduzeća, a marchandisage podrazumeva proučavanje stvaranja, poboljšavanja, izlaganja i distribucije roba u skladu sa razvijanjem potreba potrošača. U srpskom jeziku, samo jedan segment termina marketing može se zameniti rečju reklamiranje, koja je, takođe, stranog porekla. Oblici free-lance frilens/ frilenser ušli su u francuski i srpski jezik da bi označili profesiju slobodnog novinara, ali se njihovo značenje vremenom proširilo na vrlo širok spektar zanimanja koja ne podrazumevaju zaposlenje u određenom preduzeću ili ustanovi. Tako se danas frilenseri / fr. les freelances nalaze u oblasti medija, informatike, turizma, šou-biznisa... U oba posmatrana jezika, u ovoj oblasti upotrebljavaju se reči: boss ( patron ) bos ( gazda ), check-list ( list de contrôle, aviat. pointage ) ček lista, deal ( accord ) dil ( dogovor ), flyer ( prospectus ) flajer ( letak ), jingle [(d)ʒingœl] ( sonal i ritournel publicitaire u kanadskom francuskom) džingl, implémenter ( intégrer ) implementirati ( primeniti, uvesti ), leadership ( commandement, direction ) lideršip ( vođstvo ), mégastores ( grand magasin ) megastor ( veliki tržni centar ), manager ( impressario, entraîneur ) menadžer, merchandising ( marchandisage ) marčendajzing / merčendajzing, money ( argent ) mani ( novac ), offshore ( extraterritorial ) ofšor, shopping ( achats ) šoping ( kupovina ), slide (PowerPoint) slajd (PauerPoint), start-up ( jeune pousse ) startap ( početni ), stock ( assortiment ) stok ( zaliha ), timing ( minutage, emploi du temps, synchronisation ) tajming ( minutaža, sinhronizacija ), workshop ( atelier ) vorkšop ( radionica ). I Francuzi i Srbi će knjigu koja je postala hit i koja se prodaje u velikom broju primeraka nazvati bestselerom (fr. best-seller), s tim što će se kao best-seller u francuskom označiti sve ono što predstavlja veliki komercijalni uspeh, a što u srpskom nije slučaj. Termine frišop i djuti frišop, koji su u srpskom bili veoma frekventni tokom poslednje dve decenije XX veka, nismo našli u francuskom korpusu, a njihova upotreba u savremenom jeziku je sve ređa što je povezano sa nestajanjem ovih vrsta trgovina na našem tržištu Hrana i piće Iako kulinarstvo sa anglofonih govornih područja ne uživa popularnost kakvu imaju francuska, italijanska ili neka od istočnjačkih kuhinja, jedan broj anglicizama iz oblasti ishrane ušao je u mnoge jezike, između ostalih i u francuski i srpski. Hamburger (fr. hamburger [ɑ byrgɛ:r, ɑ burgœ:r]) će s podjednakim zadovoljstvom pojesti i Francuz i Srbin kao i cheeseburger čizburger, iako i jedan i drugi pripadaju ne tako zdravoj brzoj hrani poznatijoj i u francuskom i u srpskom pod nazivom fast-food ( restauration rapide, restaurant rapide, prêt-à-manger ) fast-fud ( brza hrana ). Ukoliko prespava doručak, i Francuz i Srbin će pojesti brunch ([brœnʃ] branč ( doručkoručak ), a između obroka rado će grickati pop-corn popkorn ( kokice ) Frišopovi danas postoje uglavnom na aerodromima dok su se nekada nalazili na skoro svim graničnim prelazima, pa čak i u većim naseljima van graničnih pojaseva. 30 Za razliku od srpskog, francuski je preuzeo još jedan broj anglicizama vezanih za ishranu, kao što su brownie, bubblegum, tastous i drugi.

28 ANGLICIZMI U FRANCUSKOM I SRPSKOM JEZIKU: ZAJEDNIČKI FOND LEKSEMA I NJIHOVE... I francuski i srpski jezik preuzeli su englesku reč drinker, ali ona u dva jezika ima različito značenje: u francuskom je reč o glagolu sa značenjem boire avec des amis, a u srpskom o imenici drinker pijanica Nepodudaranje značenja anglicizama u francuskom i srpskom Stepen podudarnosti značenja preuzetih anglicizama u francuskom i srpskom jeziku je izuzetno visok, pri čemu smo ipak uočile prisustvo jednog broja istih leksema čija su značenja različita u dva posmatrana jezika. Takozvana žuta štampa, i u Francuskoj i u Srbiji, puna je tekstova o starletama starlette(s), pri čemu se u Francuskoj takvi tekstovi odnose na mlade zvezde koje obećavaju i čije vreme tek dolazi, dok je u srpskim novinama reč o poznatim devojkama najčešće bez određenog zanimanja, koje traže poznanstvo i pažnju bogatih i poznatih muškaraca. I anglicizam building ( gratte-ciel, tour ) bilding prisutan je u oba posmatrana jezika, pri čemu je francuski preuzeo značenje neboder, kula, zgrada, a u srpskom je reč o skraćenom obliku preuzete složenice bodibilding (eng. bodybuilding) koja označava izgradnju tela. Oblik drinker ima istovetnu grafiju u francuskom i srpskom, ali u francuskom je reč o pozajmljenom engleskom glagolu drink koji je dobio nastavak -er [drɛ ke] i koji se upotrebljava u značenju piti s drugarima. U srpskom jeziku reč je o preuzetoj imenici drinker koja ima značenje pijanica. I leksema dressing ( vestiaire ), zapravo skraćenica od dressing-room, javlja se u oba jezika pri čemu je njeno značenje u francuskom svlačionica, dok dresing u srpskom označava isključivo preliv za salatu. Međutim, u poslednje vreme, primetan je natpis dressing na ambalaži francuskih preliva za salatu, što se objašnjava namerom proizvođača da svoj proizvod prodaje i na anglofonom govornom području, a da pri tome za njega ne mora da pravi posebnu nalepnicu. Deverbativna imenica jogging džoging upotrebljava se i u francuskom i u srpskom jeziku u značenju lagano trčanje, ali je u francuskom putem metonimije razvila još jedno odeća namenjena džogingu, odnosno trenerka, trenerica. Još jedna imenica iz oblasti sporta i sportskih aktivnosti prisutna je u oba posmatrana jezika, ali ne u istovetnom značenju: start se u francuskom jeziku upotrebljava prevashodno u oblasti sporta i označava početak trke ( départ d une course ), dok start u srpskom može označiti bilo kakav početak. Oblik starter u oba jezika ima čak tri istovetna značenja: a) označava osobu koja daje znak za početak trke, b) imenuje deo motora i c) označava prvu hranu koja se daje mladuncima domaćih životinja. Srpski jezik izveo je odgovarajući glagol startovati, što se u francuskom nije dogodilo. I u oblasti industrije lepote pronašli smo jedan anglicizam sa različitim značenjem u dva posmatrana jezika: u francuskom jeziku imenica brushing ( séchage-brossage ) odnosi se na frizerski zanat i označava feniranje kose, tj. sušenje uz pomoć četke, dok se u srpskom reč brašing upotrebljava u medicinskoj kozmetici i znači dubinsko čišćenje kože. Pridev non-stop u oba jezika znači stalan, neprekidan ininterrompu, pri čemu u francuskom može da označi i direktan let avionom (vol direct ) što u srpskom nije slučaj ZAKLJUČAK Savremeni francuski i srpski jezik preuzeli su, i dalje preuzimaju, brojne lekseme iz engleskog jezika i to iz svih oblasti ljudskog života i rada. Za jedan broj zajedničkih anglicizama ni francuski ni srpski jezik nemaju adekvatne domaće reči, ali i jedan i drugi jezik pokazuju jaku tendenciju upotrebe tzv. neopravdanih anglicizama. U odnosu na ukupan broj anglicizama u dva posmatrana jezika, svega negde oko 50% su tzv. zajednički anglicizmi, što znači da je francuski preuzeo jedan broj leksema koji se ne nalaze u srpskom korpusu, i obrnuto, mnoge lekseme koje imaju status anglicizma u srpskom, u francuskom se ne smatraju pozajmlje-

29 Snežana Gudurić Dragana Drobnjak nicama iz engleskog. Najveći broj primera koji se podudaraju u dva jezika pripadaju oblasti muzike, filma i šoubiznisa, zatim mode i tehnike, tehnologije i informacionih sistema, ekonomije, sporta. Značenja anglicizama u francuskom i srpskom jeziku podudaraju se u najvećem broju slučajeva, ali ipak postoji jedan broj izuzetaka, pri čemu se značenja leksema mogu potpuno razlikovati (npr. bushing / brašing, starlette / starleta, building / bilding), ili se razlika može pojaviti usled dopunske metonimijske upotrebe lekseme u jednom od dva posmatrana jezika (npr. jogging / džoging). Iako su predmet ovog rada bile prevashodno lekseme, ne možemo a da ne primetimo da se i u francuskom i u srpskom jeziku često upotrebljava engleski izraz of course, kao i uzvik Oh, my God! Možemo konstatovati da, i pored insistiranja jezičkih čistunaca da se smanji upotreba anglicizama tamo gde je to moguće, anglicizmi i dalje opstaju, čak se skoro svakodnevno dešava da neka nova engleska reč uđe u francuski i/ili srpski. Tako, na primer, u vremenu između početka rada na ovom tekstu i njegovog završetka, i u francuski i u srpski ušao je novi anglicizam tweeter / tvitovati. Istovremeno, pojedini anglicizmi nestaju iz upotrebe budući da su se pokazali suvišnim u sistemu u koji su ušli. Zagovornici kognitivizma u lingvistici ovu pojavu objašnjavaju kao fenomen vezan za tzv. psihološku integraciju pozajmljenica, čiji stepen varira u zavisnosti od toga da li se neka leksema ili struktura osećaju kao strani ili pak kao prirodni elementi jezika-primaoca (Johansson, Graedler 2002 : 135, in Engstrøm 2005 : 73). S obzirom na stepen dominacije engleskog jezika u oblasti komunikacija danas, sa visokim stepenom sigurnosti možemo pretpostaviti da će problematika vezana za anglicizme ostati jedno od najaktuelnijih i najširih polja istraživanja savremene kontaktne lingvistike. Literatura 28 Cardinal, P., Ch. Melançon, Ch. Hébert, M.-P. Laviolette-Chartrand (2010). VocabulAIDE: Influences de l anglais - vraies et pretendues - et usages en transition. Otawa : University of Ottawa Press, 2010, 736 pages. Colpron, G. Le dictionnaire des anglicismes, 4 e édition, Beauchemin, 1998 Crystal, D. (2003). English as a Global Language. Cambridge: Cambridge University Press. Jean Darbelnet, Le français en contact avec l anglais en Amérique du Nord, Presses de l université Laval, Québec, 1976, p Engstrøm, Line (2005). Les anglicismes dans le français hexagonal contemporain. Analyse d un corpus de presse, Masteroppgave i fransk språk, Institutt for litteratur, områdestudier og europeiske språk Universitetet i Oslo,Høsten. Veileder: Marianne Hobæk Haff, dostupno na handle/10852/25722/oppgaven.pdf?sequence=2, pristupljeno Étiemble, E. (1964). Parlez-vous franglais?. Paris : Gallimard. Filipović, R. (1986). Teorija jezika u kontaktu: Uvod u lingvistiku jezičnih dodira. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Školska knjiga. Filipović, S. (2005). Izgovor i pisanje računarskih anglicizama u srpskom jeziku. Beograd: Zadužbina Andrejević. Gaudin, F., Guespin, L. (2000). Initiation à la lexicologie française. Paris: Éditions Duculot. Grice, P. (1989). Studies in the Way of Words, Cambridge, Mass.: Harvard University Press. Gudurić, S. (2009). Osnove fonetike s fonologijom francuskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike. Humbley, J. (1974). Vers une typologie de l emprunt linguistique, in Cahiers de lexicologie no 25, : Johansson, S., Graedler, A.-L. (2002). Rocka, hipt og snacksy. Om engelsk i norsk språkog samfunn. Kristiansand: Høyskoleforlaget. (in Engstrøm 2005). Kovačević, Ž. (2011). Lažni prijatelji u engleskom jeziku. Zamke doslovnog prevođenja. 4. izdanje. Beograd: Albatros plus. Kovačević-Filipović, S. (2011). Anglicizmi kao međujezički pojmovni amalgami, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 54/2, str Laurin, J. (2004). Les américanismes : 1200 mots ou expressions made in USA. Montréal : Éditions de l Homme. Laurin, J. (2006). Nos anglicismes : 2300 mots ou expressions à corriger. Montréal : Éditions de l Homme. Maurice Pergnier, Les Anglicismes. Danger ou enrichissement pour la langue française?, Presses universitaires de France, Milić, M. (2013). Anglicizmi kao sinonimi u srpskom jeziku. Novi Sad: Filozofski fakultet. digitalnabiblioteka.tk/digitalna-biblioteka?task=view&id=98&catid=13. Pristupljeno

30 ANGLICIZMI U FRANCUSKOM I SRPSKOM JEZIKU: ZAJEDNIČKI FOND LEKSEMA I NJIHOVE... Mišić Ilić, B., Lopičić, V. (2011). Pragmatički anglicizmi u srpskom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 54/1, Moreau-Lastère, B. (2003). Le français avec juste ce qu il faut d anglais. Paris : Glyphe & Biotem éditions. (Collection : Le français en héritage). Panić-Kavgić, O. (2006). Koliko razumemo nove anglicizme, Novi Sad: Zmaj. Parmentier, M. (2006). Dictionnaire des expressions et tournures calquées sur l anglais. Québec : Presses de l Université Laval. Prćić, T. (2003). Is English still a foreign language?, The European English Messenger, 12/2, str Prćić, T. (2004). Kontaktna jezička kultura i nastava jezika u svetlu nove funkcije engleskog kao odomaćenog stranog jezika, Pedagoška stvarnost, 50/7-8, str Prćić, T. (2011). Engleski u srpskom, drugo izdanje, Novi Sad: Filozofski fakultet Prćić, T. (2012). Kako se na engleskom kaže oldtajmer? Anglicizmi kao srpsko-engleski lažni parovi. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 55/2, Prćić, t. (2014). Building contact linguistic competence related to English as the nativized foreign language, System, 42, str Prćić, T. (2013). Building contact linguistic competence related to English as the nativized foreign language. (Paper under consideration for publication in an international linguistics journal). Rasulić, K. (2008). Srpsko-engleske tvorenice u svetlu pojmovne integracije, Semantička proučavanja srpskog jezika, Srpski jezik u svetlu savremenih lingvističkih teorija, knj.2, Beograd: SANU, Odeljenje jezika i književnosti. Radovanović, M. (2003). Sociolingvistika. 3. izdanje. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Rey-Debove, J., Gagnon, G. (1998). Dictionnaire des anglicismes : les mots anglais et américains en français. Paris : Le Robert. Silaški, N. (2012). Srpski jezik u tranziciji. O anglicizmima u ekonomskom registru. Beograd: Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta. Tardivel, Louis (1999). Dictionnaire des emprunts du français à l anglais. Québec : Éditions du Sommet. Tournier, J. (1998). Les mots anglais du français. Paris : Belin. (Collection : Le français retrouvé). Vasić, V., T. Prćić, T., Nejgebauer, G. (2011). Do yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama. Novi Sad: Zmaj. Walter, H. (1997). L aventure des mots français venus d ailleurs. Paris : Ed. Robert Laffont. Walter, H. (1998). Dictionnaire des mots d origine étrangère, 2 e éd. Paris : Larousse. 29 LES ANGLICISMES EN FRANÇAIS ET EN SERBE : LE FOND COMMUN DES LEXÈMES ET LEURS CARACTÉRISTIQUES SÉMANTICO- PRAGMATIQUES Résumé Le français contemporain, tout de même que le serbe, n ayant pas de mots adéquats dans leurs vocabulaires originaux, ont repris un nombre important de lexèmes de l anglais, touchant à tous les domaines de la vie humaine. Il s agit des lexèmes exprimant de nouveaux concepts ou de nouvelles réalités, ainsi que des mots désignant une expression particulière ou une nuance significative spécifique. Pourtant, avec des anglicismes dits de nécessité, un nombre important d anglicismes dits de luxe est entré dans les deux langues étudiées. La plupart des anglicismes communs auxs deux langues étudiées dans ce texte apparaissent principalement dans les domaines de la musique, du cinéma et de l industrie du divertissement, puis dans les domaines de la mode et de l art, de la technologie et de l informatique, de l économie et du sport. La signification des anglicismes en français et en serbe coïncide dans la plupart des cas, quoiqu il existe un certain nombre d exemples dont le sens diffère (p.ex. bushing/brašing, starlette / starleta, building / bilding). Rares sont anglicismes ayant deux sens dans une des deux langues, dont un seul est commun à toutes les deux (jogging/ džoging). Malgré la lutte fervente des puristes linguistiques contre l emploi des anglicismes, ils persistent et deviennent de plus en plus nombreux. Pourtant, certains d entre eux disparaissent s avérant inutiles dans le système dans lequel ils sont entrés.

31 Snežana Gudurić Dragana Drobnjak Vu la domination de l anglais dans les masse-média et dans la communication quotidienne de l économie, de la technologie, des sciences, de l art et du tourisme, il est à supposer que les anglicismes resteront un des champs les plus vastes d études des langues en contact. Mots clés: langues en contact, anglicismes, sémantique, pragmatique, français, serbe Snežana Gudurić Univerzitet u Novom Sadu, Srbija Filozofski fakultet Dragana Drobnjak Univerzitet u Novom Sadu, Srbija Filozofski fakultet 30

32 Tvrtko Prćić OBJEDINJENA KONTAKTNO-KONTRASTIVNA LINGVISTIKA: PRINCIPI I PRIMENE* 1 Ovaj rad donosi predlog za objedinjavanje kontaktne i kontrastivne lingvistike koje uključuju engleski kao L 1 i srpski kao L 2. Imajući u vidu okolnost da se tokom proteklih nekoliko decenija engleski nepovratno učvrstio i kao globalni zajednički jezik i kao odomaćeni strani jezik, tradicionalna granica između kontaktne i kontrastivne lingvistike u slučajevima kada je engleski u funkciji L 1 izbledela je i odškrinula vrata objedinjenoj kontaktno- -kontrastivnoj lingvistici. Predloženo objedinjavanje biće detaljnije sagledano iz dva međupovezana ugla: prvo, to je opis principa kontaktno-kontrastivne lingvistike, koji obuhvataju motive za objedinjavanje, razgraničenje relevantnih pojmova i termina, i teorijsko-metodološke osnove ovako zamišljene lingvističke discipline; i drugo, to je opis praktičnih primena kontaktno-kontrastivne lingvistike, koje će biti prikazane na odabranim primerima iz leksikona srpskog i engleskog jezika. Ključne reči: kontaktno-kontrastivna lingvistika, engleski jezik, globalni zajednički jezik, odomaćeni strani jezik, srpski jezik, principi, primene 1. UVODNE NAPOMENE Spoj, odn. kopulativnu složenicu, kontaktno-kontrastivni, u kolokaciji kontaktno-kontrastivna fonologija i grafologija, prvi put sam upotrebio slučajno i spontano, pišući godine izveštaj o podobnosti teme i kandidata za izradu magistarske teze koja se bavila fonološkim i grafološkim aspektima adaptacije računarskih anglicizama u srpskom jeziku (Filipović 2004, kasnije 2005). Ovaj neološki spoj tada je bio podstaknut tematikom tog rada, koja nije bila ni čisto kontaktna, ni čisto kontrastivna, nego nešto između i kontaktna, i kontrastivna, a najviše kontaktno-kontrastivna. Nakon više od deset godina pokazalo se da je prvobitno slučajan i spontan spoj bio sasvim opravdan; štaviše, spoj je postao nužan, i to u tolikoj meri da su, u svetlu najnovijih vanjezičkih i jezičkih činjenica, sazreli svi uslovi da mu se dodeli status tehničkog termina i da se njime, namerno i svesno, nazove jedna, u neku ruku nova, ili, bolje, novoosmišljena, objedinjena lingvistička disciplina kontaktno-kontrastivna lingvistika. U tom smislu, cilj ovog priloga jeste postavljanje temeljâ na ovaj način preosmišljene kontaktno- -kontrastivne lingvistike. Odeljak 2 biće posvećen predstavljanju njenih principa, Odeljak 3 pregledu njenih praktičnih primena, na primerima iz leksikona srpskog i engleskog jezika, dok će Odeljak 4 sažeti najbitnije novine uvedene tokom izlaganja i pružiti popis dosadašnjih domaćih englesko-srpskih studija čija se tematika i/ili obrada više ili manje mogu smatrati kontaktno-kontrastivnima PRINCIPI OBJEDINJENE KONTAKTNO-KONTRASTIVNE LINGVISTIKE U ovom odeljku obrađuju se principi objedinjene kontaktno-kontrastivne lingvistike, koji su izneseni u tri dela: u prvom su sagledani motivi za objedinjavanje (2.1), u drugom izvršena neophodna pojmovno-terminološka razgraničenja (2.2), a u trećem razrađeni teorijsko-metodološki temelji kontaktno-kontrastivne lingvistike (2.3). * Rad je nastao u sklopu Projekta br , pod nazivom Jezici i kulture u vremenu i prostoru, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Na dragocenim primedbama i sugestijama autor najiskrenije zahvaljuje prof. dr Ranku Bugarskom, prof. dr Veri Vasić i prof. dr Biljani Mišić Ilić.

33 Tvrtko Prćić 2.1. Motivi za objedinjavanje 32 Prvi deo obrade principâ bavi se motivima koji su pokrenuli i omogućili predloženo objedinjavanje kontrastivne i kontaktne lingvistike u kontaktno-kontrastivnu lingvistiku. Moguće je razlikovati dva takva kompleksa motiva one vanjezičke, i one jezičke, s lingvističkim implikacijama. Vanjezički kompleks motiva određuje činjenica da se u proteklih nekoliko decenija zastupljenost engleskog jezika u svetu dramatično povećala, što zbog političkih, ekonomskih, kulturnih i drugih razloga, što zbog tehnoloških inovacija, naročito interneta i svega što on sa sobom donosi u ovom slučaju, to je planetarna rasprostranjenost engleskog jezika, koja je dovela do toga da on danas, kao prvi jezik svetske komunikacije, uživa status globalnog zajedničkog jezika (eng. English as a lingua franca), koji služi za sporazumevanje ljudi različitih prvih (maternjih) jezika. 1 U isto vreme, ogromna zastupljenost engleskog jezika uzrokuje njegov snažan, i sve snažniji, uticaj na sve jezike koji s njim dolaze u trajniji dodir, a to je u svim takvim sredinama doprinelo uspostavljanju novog statusa engleskog kao odomaćenog stranog jezika (eng. English as the nativized foreign language), koji se od čisto, ili prototipski, stranih jezika, kao što su nemački, francuski, španski, italijanski, ruski i drugi, razlikuje po svojoj lakoj audio-vizuelnoj dostupnosti, dvojnom usvajanju i funkcijom dopunskog jezika. 2 Ova dva ključna sadašnja statusa engleskog jezika, globalni zajednički jezik i odomaćeni strani jezik, javljaju se komplementarno, kao dva lica iste medalje, i oni su uveliko umanjili njegov doskorašnji status čisto stranog jezika, što on danas ni objektivno, ni subjektivno više nije i verovatno nikad više neće ni biti, a sve to zbog njegovih novih funkcija i svojstava nastalih u prvom redu tokom poslednjih dvadesetak godina. Na ove vanjezičke nadovezuje se jezički kompleks motiva, s lingvističkim implikacijama. Kao posledica navedenih promena u statusu engleskog jezika, granice između kontrastivne i kontaktne lingvistike nisu tako jasne, čvrste i postojane, poput onih između 1950-ih i 1980-ih godina, kada su i jedna i druga bile u zenitu širom tzv. kontinentalne Evrope, uključujući i Jugoslaviju, ali svaka u sopstvenom zabranu i sa sopstvenim delokruzima, i kada je engleski i te kako imao status stranog jezika, s kojim se susretalo samo na školskim i privatnim časovima, u knjigama, novinama, u muzici, filmovima i televizijskim emisijama (i to ukoliko je prevod potonjih bio titlovan, a ne sinhronizovan), pa je sledstveno tome engleski bio izučavan kao i svaki daleki strani jezik. Od tada pa do danas, granice između ove dve lingvističke discipline su izbledele i popustile, jer su se vremenom razvile dve međupovezane funkcije i svojstva jednog istog jezika, engleskog (globalni zajednički jezik i odomaćeni strani jezik), i njegovi uticaji na sve jezike koji s njim dolaze u trajniji dodir, uključujući i srpski. Pri tome, ti uticaji posmatraju se iz različitih, mada međupovezanih, perspektiva: jedna je kontrastivna, druga je kontaktna, a treća je kombinovana i kontrastivna, i kontaktna. I upravo ta okolnost, jedan isti jezik i njegovi uticaji na druge jezike, predstavlja glavni podsticaj da se iskoristi izmenjeno činjenično stanje i predloži objedinjavanje dve zasebne lingvističke discipline u jednu, s obzirom na to da je posredi jedno i jedinstveno sagledavanje trojako ispoljenih efekata uticaja jednog istog jezika na druge jezike. Predloženim objedinjavanjem istovremeno se postiže ekonomičnost i nauke, i istraživanja, i opisivanja, i podučavanja, a samim tim i celovitiji uvid u jezičke činjenice, kao i u međuodnose engleskog i tih drugih jezika, koji su izloženi stalnim uticajima engleskog jezika na svim nivoima. Ovde je nužno istaći dve bitne okolnosti: prvo, objedinjavanje u kontaktno-kontrastivnu lingvistiku ne odnosi se na ostale, čisto strane jezike, budući da oni nemaju dvojni status engleskog, koji je to objedinjavanje omogućio, pa zato svi oni, bar za sada, podležu klasičnoj, odvojenoj kontrastivnoj i/ ili kontaktnoj analizi, kako to date okolnosti iziskuju. I drugo, objedinjavanje u kontaktno-kontrastivnu lingvistiku može se odnositi na sve one sociolingvističke situacije u kojima postoji jedan dominantan jezik, kao što je to danas engleski u svetskim razmerama (ili ruski u bivšem Sovjetskom Savezu, a danas u 1 2 Teorijski, praktični i pedagoški aspekti engleskog kao globalnog zajedničkog jezika sagledani su u Bugarski 2004, 2006b; Crystal 2003; Graddol 1997, 2006; Jenkins 2007; Mauranen i Ranta 2010; Prćić 2008b; Rubdy i Saraceni 2006; Seidlhofer 2002, 2011; Seidlhofer, Breiteneder i Pitzl Teorijski, praktični i pedagoški aspekti engleskog kao odomaćenog stranog jezika sagledani su u Prćić 2003, 2004, 2011a, 2011b, 2014a, 2014b.

34 OBJEDINJENA KONTAKTNO-KONTRASTIVNA LINGVISTIKA: PRINCIPI I PRIMENE zemljama nastalim njegovim raspadom), i bar jedan dominirani jezik, kao što su to danas svi neengleski jezici, uključujući i srpski, koji s engleskim dolaze u trajniji dodir (ili svi oni jezici koji su bili u upotrebi u bivšem Sovjetskom Savezu, a danas u zemljama nastalim njegovim raspadom). U ovom izlaganju, dominantni i dominirani jezik su, treba li ponavljati, engleski i srpski Pojmovno-terminološka određenja Drugi deo obrade principâ bavi se obuhvatom tri pojma i termina od ključne važnosti za ovu temu, a to su: kontrastivna, kontaktna i kontaktno-kontrastivna lingvistika. Prema ustaljenom poimanju, kontrastivna lingvistika je lingvistička disciplina koja ispituje sličnosti i razlike između sistemâ i upotrebâ najmanje dvaju jezika L 1, što je uobičajeni simbol za izvorni jezik, i L 2, što je uobičajeni simbol za ciljni jezik; u konkretnom slučaju, to su engleski i srpski, po redosledu navođenja. 3 Valja pomenuti i to da se engleski termini contrastive linguistics i contrastive analysis obično koriste u studijama nastalim u zemljama tzv. kontinentalne Evrope, dok se u autohtonim anglofonim zemljama, Britaniji, Sjedinjenim Državama i drugima, javljaju termini comparative linguistics (ponekad s dijahronijskim implikacijama) i odskora sve češće cross-linguistic analysis, approach, perspective, research, i sl., kao nov i moderan naziv za ono što većina neengleskih evropskih jezika decenijama naziva kontrastivnom ili konfrontativnom lingvistikom ili analizom. Nasuprot ovome, prema ustaljenom poimanju, kontaktna lingvistika je lingvistička disciplina koja ispituje uticaje sistema i upotrebâ jednog jezika, L 1 kao dominantnog, na sistem i upotrebe drugog jezika, L 2 kao dominiranog, koji s prethodnim dolazi u trajniji neposredan ili posredan dodir; u konkretnom slučaju, to su opet engleski i srpski, po redosledu navođenja. 4 Imajući u vidu gornje definicije, ali i navedene motive za objedinjavanje, očigledno je da postoji dovoljno opravdanja, teorijskih, metodoloških i praktičnih, da nekadašnji slučajni i spontani neterminološki spoj preraste u tehnički termin kontaktno-kontrastivna lingvistika, ili, neformalno i kraće, KK- -lingvistika (eng. contact-contrastive linguistics, CC linguistics). Ovaj redosled komponenti odabran je iz dva razloga: s vanjezičkog gledišta, u realnim životnim situacijama jezici prvo dolaze u kontakt, a tek se zatim dovode u kontrast, jer u praksi dominirani jezici ili, tačnije, njihovi korisnici po inerciji gotovo uvek prvo podležu uticaju dominantnog jezika, a tek se kasnije pažnja, možda, usmerava na Istorijskim, teorijskim, metodološkim, praktičnim i pedagoškim aspektima kontrastivne lingvistike bave se Bugarski 1996; Đorđević 2004; Klajn i Piper 2010; Prćić 2011a, a iz inostranih perspektiva Altenberg i Granger 2002; de los Ángeles Gómez-González i Doval-Suárez 2005; Chesterman 1998; Fisiak 1981, 1991; James 1980; Jaszczolt 2003; Krzeszowski 1990; Lado 1957; Lefer Naučni časopisi posvećeni ovoj oblasti jesu Languages in Contrast (dostupan na: lic/main) i, delom, Poznań Studies in Contemporary Linguistics (dostupan na: ; degruyter.com/view/j/psicl), koji je naslednik dugogodišnjeg tematskog časopisa Papers and Studies in Contrastive Linguistics. Rezultati ranijih domaćih istraživanja nalaze se u zbornicima radova sa šest konferencija Kontrastivna jezička istraživanja ( ) i, posebno, u publikacijama nastalim tokom opštejugoslovenskog projekta The Yugoslav Serbo- -Croatian English Contrastive Project Reports (Filipović ) i Studies (Filipović ). Istorijskim, teorijskim, metodološkim, praktičnim i pedagoškim aspektima kontaktne lingvistike bave se Filipović , 1986, 1991; Gajišin, Panić Kavgić i Kavgić 2011; Jerković 2012; Klajn 1967; Mišić Ilić 2011, 2015; Mišić Ilić i Lopičić 2011; Panić Kavgić 2006; Plankoš 1996; Prćić 2011a; Surdučki 1978, a iz inostranih perspektiva Anderman i Rogers 2005; Fischer i Pułaczewska 2008; Furiassi 2010; Furiassi i Gottlieb 2015; Furiassi, Pulcini i Rodríguez González 2012; Goebl, Nelde, Stary i Wölck 1996; Görlach 2002, 2004; Haugen 1950, 1953; Hickey 2010; Ivir i Kalogjera 1991; Matras 2009; Nelde 1985; Poplack i Sankoff 1984; Poplack, Sankoff i Miller 1988; Thomason 2001; Weinreich 1953; Winford 2003; Zuckermann Naučni časopis posvećen ovoj oblasti jeste Journal of Language Contact (dostupan na: ; Rezultati sve brojnijih novih domaćih istraživanja ne samo kontaktnih, nego i kontrastivnih, pa i kontaktno-kontrastivnih redovno se predstavljaju na lingvističkim konferencijama u Srbiji i susednim zemljama, u zbornicima radova s tih konferencija, u domaćim i inostranim naučnim časopisima, kao i u doktorskim disertacijama, magistarskim tezama i diplomskim (masterskim) radovima, odbranjenim na svim našim filozofskim i filološkim fakultetima. (Nažalost, pošto objedinjeni registar, onlajn ili štampani, odbranjenih i prijavljenih naslova na univerzitetima u Srbiji još uvek ne postoji, celovit uvid u dijapazon obrađenih tema i dalje je nemoguće steći.)

35 Tvrtko Prćić 34 moguće sličnosti i razlike među njima; i s jezičkog gledišta, u valjano uobličenim rečima kompleksne strukture kraća komponenta obično dolazi napred, a potom ona duža, da bi se postigao lakši i ritmičniji izgovor celine. Međutim, od oblika i sazvučja samog termina nesumnjivo je mnogo važnije njegovo značenje, odn. obuhvat novopredložene objedinjene lingvističke discipline, koji čini izučavanje sličnosti i razlika između engleskog i srpskog (ili bilo kojeg drugog) jezika, u kontekstu engleskog kao odomaćenog stranog jezika i njegovih sveukupnih uticaja na srpski (ili bilo koji drugi) jezik (Prćić 2011a: 14, prvobitno 2005: 12). Uticaji engleskog jezika na srpski manifestuju se na svim nivoima jezičke analize, a njihovi efekti najčešći su i najuočljiviji u tri oblasti (up. Prćić 2011a): preuzimanje forme i/ili sadržine jezičkih jedinica, naročito leksičkih, u sistem srpskog jezika, prekomponovanje leksičkih i sintaktičkih jedinica srpskog jezika po uzoru na obrasce engleskog, i preslikavanje jezičkih običaja iz engleskog jezika u srpski, naročito u pisanju. U skladu s ovim određenjem, teorijsko-metodološki i praktični delokrug kontaktno-kontrastivne lingvistike sačinjavaju sledeće opšte oblasti, koje se tiču sistemâ, tj. jedinicâ i pravilâ, engleskog jezika, kao L 1, i srpskog jezika, kao L 2, i njihovih upotreba u jezičkom i vanjezičkom kontekstu: utvrđivanje uticajâ L 1 na L 2, te načinâ njihovog ispoljavanja na svim nivoima jezičke analize ova oblast spada u kontaktni domen, čija je jezgrovita determinanta engleski na srpski, ispitivanje jezičke hibridizacije, koja se ogleda u mešanju sistemâ i upotrebâ L 1 i L 2, uključujući i načine ispoljavanja dva hibridna varijeteta srpskog jezika: prvi je anglosrpski, tj. srpski s nepoželjnim elementima engleskog (up. Prćić 2011a, 2014a, 2014b), a drugi serbliš ili sergliš, tj. srpski s nepoželjnim elementima engleskog, ali kojim se služi srpska dijaspora (up. Mišić Ilić 2011, 2015; Damjanovski 2014) ova oblast spada u kontaktno-kontrastivni domen, čija je jezgrovita determinanta engleski u srpskom, i ona se može smatrati suštinski najznačajnijom teorijsko-metodološkom inovacijom predloženog objedinjavanja kontrastivne i kontaktne lingvistike, pošto se uvođenjem ovog domena eksplicitno priznaje postojanje i samosvojnost procesa hibridizacije dominiranog jezika i time obezbeđuje zaseban prostor za njeno sistematsko istraživanje, i iznalaženje po formi, funkciji, sadržini i upotrebi uporedivih jezičkih jedinica između L 1 i L 2, kao i njihovih međuodnosa na svim nivoima jezičke analize ova oblast spada u kontrastivni domen, čija je jezgrovita determinanta engleski naspram srpskog. Kao svaka valjano utemeljena lingvistička disciplina, kontaktno-kontrastivna lingvistika sastoji se iz tri komponente, od kojih su dve teorijske, a jedna primenjena: prva teorijska komponenta je ona deskriptivna, koja se bavi sastavljanjem činjeničnih opisa jezičkog sistema i, implicitno, njegove upotrebe; druga je osavremenjena preskriptivna komponenta, koja je zasnovana na dostignućima moderne lingvistike, sociolingvistike i korpusne lingvistike, i koja se bavi sastavljanjem preporuka za upotrebu jezičkog sistema, naročito kada postoje varijacije ili pogrešne upotrebe (up. Prćić 2010); i treća je primenjena komponenta, gde je svakako najvažnija pedagoška primena, koja se bavi predavanjem relevantnih tema, što ovde podrazumeva razvijanje i negovanje kontaktnojezičke kompetencije, uz prethodno valjano razrađene, pripremljene i ostvarene nastavne programe, metode i materijale (up. Prćić 2011a, 2013b, 2014a) Teorijsko-metodološka određenja Treći deo obrade principâ bavi se teorijsko-metodološkim postavkama kontaktno-kontrastivnog istraživanja, počev od raspoloživih jezičkih nivoa i jedinica, preko raspoloživih domena istraživanja, pa do raspoloživih postupaka i pristupa. Kontaktno-kontrastivnom istraživanju podležu svi nivoi jezičke analize: fonologija (s fonetikom), grafologija (s grafetikom), morfologija, sintaksa, semantika i pragmatika, kao i njihove zajedničke do-

36 OBJEDINJENA KONTAKTNO-KONTRASTIVNA LINGVISTIKA: PRINCIPI I PRIMENE dirne discipline, poput morfofonologije i morfosintakse, pri čemu su svi navedeni nivoi objedinjeni u dva supranivoa leksikon i gramatiku (up. Prćić 2008a). Ovima se, u dopunskom i/ili pomoćnom svojstvu, mogu pridodati i stilistika, sociolingvistika, psiholingvistika, etnolingvistika, jezička tipologija i druge lingvističke discipline. Na osnovu izrečenog proizlazi da kontaktno-kontrastivnom istraživanju podležu i sve jezičke jedinice, kako one bez značenja foneme i grafeme, tako i one sa značenjem morfeme, lekseme, sintagme, klauze, rečenice i tekstovi, i njihove upotrebe u konkretnom jezičkom i vanjezičkom kontekstu. U nastavku, ove uopštene naznake biće razrađene i ilustrovane primerima iz leksikona srpskog i engleskog jezika, koji obuhvata reči svih morfoloških struktura (proste, izvedene, složene i frazne), afikse i afiksoide, te kolokacije i idiome. Leksikon je odabran zbog toga što predstavlja najdinamičniji segment strukture jezika, čije se jedinice gotovo svakodnevno menjaju i kvantitativno (po broju), i kvalitativno (po formi i sadržini), i na kojima se obim tih promena, uključujući i one pod uticajem engleskog jezika, najbolje očituje, pa se samim tim i najbolje može ispitati i opisati. Uz nužna prilagođenja, ovaj teorijsko-metodološki okvir moguće je primeniti na sve pomenute nivoe jezičke analize i na sve ostale jezičke jedinice u svim jezicima koji s engleskim dolaze u trajniji dodir. Kada je reč o raspoloživim domenima, kontaktno-kontrastivno istraživanje, na način koji se ovde predlaže, treba zamisliti kao kontinuum sastavljen od tri, metodološki motivisana, tematska domena raspoređena na skali, shematski predstavljenoj na Dijagramu 1: kontaktni kontaktno-kontrastivni kontrastivni sredstva iz L 1 sredstva iz L 1 i L 2 sredstva iz L 2 adaptacija preoblikovanjem adaptacija prevođenjem Dijagram 1: kontinuum tematskih domena objedinjene kontaktno-kontrastivne lingvistike 35 Levi kraj skale zauzima prototipski kontaktni domen, u kojem se posmatra eksploatacija jezičkih sredstava (jedinicâ, pravilâ i upotrebâ tih jedinica i pravila) iz L 1 u L 2, odn. iz engleskog jezika u srpskom. Ovde se u fokusu interesovanja nalazi preuzimanje jedinica iz sistema L 1 u sistem L 2 i njihovo prilagođavanje sistemu L 2 na nivoima forme (tj. fonologije, morfosintakse i grafologije) i sadržine (tj. semantike s pragmatikom i stilistike). Njegovu okosnicu čini adaptacija preoblikovanjem, od modela u L 1 preko kompromisne replike do replike u L 2 (pojmove i pojave vezane za kontaktni domen objašnjavaju Filipović 1986; Prćić 2011a, 2013b). Desni kraj skale zauzima prototipski kontrastivni domen, u kojem se posmatra eksploatacija jezičkih sredstava iz L 2. Ovde se u fokusu interesovanja nalazi prenošenje sadržine izražene jedinicama sistema L 1 odgovarajućim jedinicama sistema L 2, koje su svojom formom, funkcijom i sadržinom uporedive s jedinicama sistema L 1. Njegovu okosnicu čini adaptacija prevođenjem, od korespondenta, kada postoji uporedivost jedinica po formi, funkciji i sadržini, do ekvivalenta, kada postoji uporedivost samo po funkciji i sadržini (pojmove i pojave vezane za kontrastivni domen objašnjavaju Đorđević 2004; James 1980; Krzeszowski 1990; Prćić 2011a). Središnji deo skale zauzima kontaktno-kontrastivni domen, u kojem se posmatra eksploatacija jezičkih sredstava i iz L 1, i iz L 2. Ovde se u fokusu interesovanja nalaze promene u formi i/ili sadržini koje u L 2 nastaju delom na jedinicama sistema L 1 ili pod njegovim uticajem, a delom na jedinicama sistema L 2. Njihovu okosnicu čine preuzimanje forme i/ili sadržine, prevođenje sadržine i stvaranje nove forme i/ili sadržine u L 2, pri čemu oni, zajedno ili pojedinačno, proizvode formom i/ili sadržinom hibridne englesko-srpske ili srpsko-engleske jedinice.

37 Tvrtko Prćić 36 Gledano iz leksičke perspektive, suština kontaktno-kontrastivnog istraživanja sastoji se u utvrđivanju međuodnosâ forme i sadržine u L 2 specifično, između postojećeg i novog u L 2 prema onome što je raspoloživo u L 1, s jedne strane, kao i onog novog u L 2 nastalog pod uticajem L 1, s druge strane. Glavni cilj ovako postavljenog istraživanja jeste da se ispitaju procesi koji deluju u L 2 izloženom uticaju L 1 i rezultati tih procesa, očitovani u primeni sopstvenih, tj. domaćih i odomaćenih stranih (u daljem tekstu: domaćih), stranih ili mešovitih sredstava. Pri tome, kao tercijum komparacionis (lat. tertium comparationis), svojstvo koje omogućava utvrđivanje pomenutih odnosa, služi uporediva forma i/ili sadržina između L 2 i L 1, uvek s težištem na zajedničkoj funkciji tako uporedivih jedinica (pojam tercijum komparacionisa iz različitih uglova sagledavaju Bugarski 1996; Chesterman 1998; Đorđević 2004; Jaszczolt 2003; Krzeszowki 1990; Lefer 2011). Pod formom u L 2 podrazumevaju se oblici reči, na nivoima grafologije (pisanje), fonologije (izgovor) i morfosintakse (funkcija) (up. Prćić 2008a). Postojeća forma u L 2 odnosi se na ustaljenu, i stoga poznatu, domaću formu u srpskom jeziku, bez obzira na prvobitni jezik porekla, koja se iskorišćava primenom jednog osnovnog postupka supstitucija forme. Nova forma u L 2 tiče se formalnih inovacija u srpskom jeziku, koje se ostvaruju primenom tri osnovna postupka pod uticajem engleskog ili na formama iz engleskog importacija forme, importacija sa supstitucijom forme i kreacija forme. Pod sadržinom u L 2 podrazumeva se značenje reči, na nivoima semantike (teorijski ostvariva deskriptivna značenja), pragmatike (deskriptivna značenja ostvarena u konkretnom jezičkom i vanjezičkom kontekstu) i stilistike (pridružena asocijativna značenja, koja određuju kontekstualnu primerenost date reči), pri čemu se težište nalazi na pragmatičkim značenjima, u okviru pojedinačnih semema (up. Prćić 2008a). Postojeća sadržina u L 2 odnosi se na ustaljenu, i stoga poznatu, domaću sadržinu u srpskom jeziku, bez obzira na prvobitni jezik porekla, koja se iskorišćava primenom jednog osnovnog postupka supstitucija sadržine. Nova sadržina u L 2 tiče se sadržinskih inovacija u srpskom jeziku, koje se ostvaruju primenom dva osnovna postupka pod uticajem engleskog ili na formama iz engleskog importacija sadržine i kreacija sadržine. Osim upravo prikazanog semaziološkog pristupa, koji polazi od forme i ide ka njima pridruženim sadržinama, moguće je, i poželjno, tamo gde je to potrebno i korisno, primeniti i onomaziološki pristup, koji obrće perspektivu i polazi od sadržine i ide ka formama koje je izražavaju. Ovakva, u suštini pojmovna, analiza pruža mogućnost da se ustanovi kako je određena sadržina izražavana nekad ili doskora, a kako se izražava, ili može (još) izraziti, danas (npr. obožavalac nasuprot fan, izdržavati kaznu nasuprot služiti kaznu, zaprositi nasuprot pitati da se uda, Izvolite? nasuprot Da li mogu / Mogu li da vam pomognem?, gde su drugonavedene forme one pod uticajem engleskog jezika), da li se razvila konkurencija između tako uspostavljenih sinonima, da li se neki od njih javlja s većom ili manjom frekvencijom, da li se neki od njih javlja s novom značenjskom nijansom i da li su ove inovacije u izražavanju postojećih sadržina novim formama u L 2 vremenom nastale pod uticajem L 1 ili unutrašnjim mehanizmima L 2 (up. Prćić 2012b). Ovaj dodatni pristup, kako se može primetiti, u kontaktno-kontrastivno istraživanje, uz podrazumevanu sinhronu dimenziju, uvodi i mikro-dijahronu dimenziju sagledavanja jezičkih promena. Na kraju, preostaje da se preispitaju funkcije L 1 i L 2, i da se za njih predlože novi, precizniji nazivi. Ranije je rečeno da engleski nastupa kao L 1, izvorni jezik (eng. source language), koji je i dominantni jezik (eng. dominant language), odn. jezik koji vrši uticaj, budući da je on stvarni ili potencijalni jezik davalac (eng. giving language; up. Filipović 1986) formi i/ili sadržina. Konverzno ovome, srpski nastupa kao L 2, ciljni jezik (eng. target language), koji je i dominirani jezik (eng. dominated language), odn. jezik nad kojim se vrši uticaj, pri čemu se ti uticaji realizuju trojako, u zavisnosti od konkretno primenjenih postupaka opisanih gore: (a) ukoliko je posredi supstitucija u srpskom, onda je on jezik imalac (eng. owning language) raspoloživih formi i/ili sadržina, (b) ukoliko je posredi importacija u srpski, onda je on jezik primalac (eng. receiving language; up. Filipović 1986) novih formi i/ili sadržina, (c) ukoliko je posredi kreacija u srpskom, onda je on jezik stvaralac (eng. creating language) novih formi i/ili sadržina, i (d) ukoliko je posredi mešoviti postupak, onda je i naziv kombinovan, saglasno datoj funkciji L 2, što će biti pokazano niže.

38 OBJEDINJENA KONTAKTNO-KONTRASTIVNA LINGVISTIKA: PRINCIPI I PRIMENE 3. PRIMENE OBJEDINJENE KONTAKTNO-KONTRASTIVNE LINGVISTIKE U ovom odeljku obrađuju se praktične primene objedinjene kontaktno-kontrastivne lingvistike, koje su usredsređene na ispitivanje međuodnosâ forme i sadržine u srpskom jeziku pod uticajem engleskog, kao i postupaka kojima se oni ostvaruju u okviru tri međupovezana tematska domena kontaktno-kontrastivne lingvistike. Prikaz četiri tipa međuodnosa (nova forma i nova sadržina, nova forma i postojeća sadržina, postojeća forma i nova sadržina, postojeća forma i postojeća sadržina), ilustrovan odabranim primerima iz leksikona srpskog i engleskog jezika, polazi od novog i završava s postojećim, a organizovan je oko tri tematska domena: kontaktnog (3.1), kontaktno-kontrastivnog (3.2) i kontrastivnog (3.3) Kontaktni domen Predmet istraživanja u okviru ovog domena jeste fenomen međujezičkog pozajmljivanja, što na leksičkom planu znači analizu ponašanja leksičkih jedinica iz engleskog jezika u srpskom tokom procesa adaptacije preoblikovanjem, kao i rezultatâ tog procesa. Između forme i sadržine u srpskom jeziku postoji samo jedan međuodnos. Tip (A): nova forma + nova sadržina, koji ostvaruje jedan kombinovani postupak: (A1) importacija forme + importacija sadržine podrazumeva preuzimanje iz engleskog jezika u srpski nove forme i njoj pridružene nove sadržine, pri čemu takve forme podležu prilagođavanju sistemu srpskog jezika na fonološkom, morfosintaktičkom, grafološkom, semantičko-pragmatičkom i stilističkom nivou (up. Filipović 1986; Kardoš 2014; Prćić 2011a). Srpski ovde nastupa kao jezik primalac, a ovakve leksičke jedinice predstavljaju obličko-sadržinske inovacije. Na taj način nastaju preoblikovani anglicizmi (up. Prćić 2011a) ukoliko su oni postali više ili manje integrisani u sistem srpskog jezika, radi se o očiglednim anglicizmima, kao u: srp. selfi, od eng. selfie, u smislu autoportret snimljen mobilnim telefonom, tabletom, i sl., srp. lajkovati, od eng. like, u smislu izraziti slaganje s nekim sadržajem objavljenim na internetu ; ukoliko su oni samo delimično integrisani u sistem srpskog jezika, a na nivou pisanja potpuno neintegrisani, radi se o sirovim anglicizmima (up. Prćić 2011a), kao u: srp. wireless, od eng. wireless, u smislu bežičan (prenos signala), srp. outlet, od eng. outlet, u smislu radnja u kojoj se prodaje roba po sniženim cenama. Ukoliko se, međutim, određene forme iz engleskog jezika u srpskom javljaju kao povremene interpolacije i još nisu ni započele proces integracije u njegov sistem, pa stoga imaju status strane reči, radi se o inglišizmima, a ne o anglicizmima, kao u: eng. NGO (izgovor /en-dži-o/, od non-governmental organization), u smislu nevladina organizacija; NVO, eng. Never say never!, u smislu Nikad ne reci nikad! (up. Prćić 2012a, 2013b, 2014a, 2014b, 2014c). Ne treba posebno ni isticati da je linija razgraničenja između inglišizama i anglicizama, sirovih i očiglednih, u ovom redosledu, nepostojana, tako da inglišizam, uz dovoljnu frekventnost upotrebe, može lako prerasti u sirovi ili očigledni anglicizam, a sirovi anglicizam, uz viši stepen integracije u pisanju, u očigledni; naravno, obrnut redosled nije moguć. Ovde treba pomenuti još jednu vrstu anglicizama, a to su forme nastale u nekom drugom jeziku kombinovanjem engleskih elemenata, ponekad i uz upotrebu elemenata iz tog drugog jezika, pri čemu je takva reč, s takvim oblikom i/ili značenjem, u samom engleskom jeziku nepoznata, budući da ne postoji, kao u: srp. golman, od eng. goal + man, u smislu igrač čija je uloga da spreči ulazak lopte u gol, što je u eng. goalkeeper, srp. autostoper, od eng. auto + stopper, u smislu osoba koja dobija besplatnu vožnju nakon što zaustavi automobil u pokretu, što je u eng. hitchhiker (prvonavedene forme u engleskom su nepoznate), srp. mobing, od eng. mobbing, u smislu zlostavljanje na radnom mestu, što je u eng. workplace bullying, srp. oldtajmer, od eng. old-timer, u smislu starinski automobil koji se čuva i ceni kao raritet ili antikvitet, što je u eng. classic car (forme s ovakvom sadržinom u engleskom su nepoznate). Pošto ove i slične forme i/ili sadržine uvek nastaju izvan engleskog jezika, one nisu anglicizmi, nego pseudoanglicizmi, ili lažni anglicizmi, koji su, u ovom slučaju, u srpski pozajmljeni iz nekog 37

39 Tvrtko Prćić drugog jezika otuda se oni nazivaju pozajmljeni pseudoanglicizmi (eng. borrowed pseudoanglicism) (up. Prćić 2012b; pojavu pseudoanglicizama obrađuju Filipović 1986; Furiassi 2010; Furiassi i Gottlieb 2015; Savić 2014). Osim po specifičnosti porekla i nastanka, pseudoanglicizmi se po svom ponašanju ni po čemu ne razlikuju od pravih anglicizama Kontaktno-kontrastivni domen 38 Predmet istraživanja u okviru ovog domena jeste fenomen jezičke hibridizacije, što na leksičkom planu znači analizu ponašanja leksičkih jedinica i pravila iz engleskog i srpskog jezika prilikom njihove primene radi stvaranja hibridnih formi i/ili sadržina u srpskom. Između forme i sadržine u srpskom jeziku postoje tri međuodnosa. Tip (A): nova forma + nova sadržina, koji ostvaruju tri kombinovana postupka: (A2) importacija sa supstitucijom forme + importacija sadržine podrazumeva preuzimanje iz engleskog jezika u srpski nove sadržine i nove forme koja je izražava, pri čemu se takve forme zamenjuju odgovarajućim domaćim formama, što dovodi do prekomponovanja postojećih formi srpskog jezika po uzoru na obrasce engleskog. Srpski ovde nastupa kao jezik primalac i imalac, a ovakve leksičke jedinice predstavljaju sadržinsko-obličke inovacije. Na taj način nastaju prevedeni anglicizmi, ujedno i skriveni anglicizmi (up. Prćić 2011a), koji su rezultat strukturnog prevođenja, ili kalkiranja, prevodnog postupka primenljivog isključivo na polimorfemske reči (izvedene, složene ili frazne), kada se elementi rečî iz engleskog jezika doslovno prevode odgovarajućim elementima iz srpskog (up. Prćić 2011a; kalkiranje iscrpnije razmatraju Hlebec 2009; Newmark 1988; Vidačić 2000), kao u: srp. pametni telefon, od eng. smartphone, u smislu mobilni telefon u koji su ugrađene brojne funkcije kompjutera, srp. učenje na daljinu, od eng. distance learning, u smislu način učenja u kojem student lično ne prisustvuje nastavi, nego s predavačem komunicira putem tehnoloških pomagala, naročito kompjutera i interneta. (A3) delimična importacija i delimična importacija sa supstitucijom forme + importacija sadržine podrazumeva preuzimanje iz engleskog jezika u srpski nove sadržine i nove forme koja je izražava, pri čemu se takve forme delimično preoblikuju, a delimično zamenjuju odgovarajućim domaćim formama, što dovodi do prekomponovanja postojećih i novih formi srpskog jezika po uzoru na obrasce engleskog. Srpski i ovde nastupa kao jezik primalac i imalac, a ovakve leksičke jedinice takođe predstavljaju sadržinsko-obličke inovacije. Na taj način nastaju mešoviti anglicizmi, preoblikovano-prevedeni ili prevedeno-preoblikovani, koji su rezultat delimičnog strukturnog prevođenja, ili delimičnog kalkiranja, kada se neki elementi polimorfemskih reči iz engleskog jezika doslovno prevode odgovarajućim elementima iz srpskog, dok se neki preoblikuju (up. Prćić 2011a), kao u: srp. prebukirati, od eng. overbook, u smislu izdati ili prodati više rezervacija od stvarnog broja raspoloživih mesta, srp. radoholik ili radoholičar, od eng. workaholic, u smislu osoba koja uživa u tome da mnogo radi (prednji element preveden, a zadnji preoblikovan), srp. kolateralna šteta, od eng. collateral damage, u smislu nenamerne civilne žrtve ili oštećenja imovine u nekom vojnom sukobu, srp. šatl-diplomatija, od eng. shuttle diplomacy, u smislu diplomatski pregovori u kojima posrednik putuje od jedne zemlje do druge ili od jednog grada do drugog, i natrag (prednji element preoblikovan, a zadnji preveden). (A4) kreacija forme + kreacija sadržine podrazumeva izvođenje u srpskom jeziku novih formi i njima pridruženih novih sadržina, pri čemu se na formama iz engleskog i/ili srpskog jezika primenjuju produktivna tvorbena pravila srpskog i/ili engleskog jezika. Srpski ovde nastupa kao jezik stvaralac, a ovakve leksičke jedinice predstavljaju obličko-sadržinske inovacije. Na taj način nastaju hibridne reči u srpskom jeziku, najčešće tvorbenim postupcima prefiksacije, sufiksacije, kompozicije (slaganja) i konflacije (slivanja) (up. Bugarski 2006a, 2013, 2014; Filipović 1986; Kardoš 2014; Rasulić 2008; Rodić 2014; Vujović 2014) ovi postupci deluju jednim delom na anglicizmima, ali sami za sebe nisu anglicizmi, nego englesko-srpski ili srpsko-engleski hibridi, kao u:

40 OBJEDINJENA KONTAKTNO-KONTRASTIVNA LINGVISTIKA: PRINCIPI I PRIMENE srp. proguglati, od eng. Google, u smislu potražiti neki podatak na internetu, naročito preko pretraživačkog servisa Google, srp. najseksi, od eng. sexy, u smislu izuzetno ili najviše seksi (prefiksacije), srp. bebisiterka, od eng. babysitter, u smislu ženski bebisiter, srp. SMS-ovati, od eng. SMS, u smislu slati ili poslati nekom SMS-poruku (sufiksacije), srp. džez-orkestar, od eng. jazz, u smislu orkestar koji izvodi džez-muziku, srp. šou-program, od eng. show, u smislu zabavno-muzički program (kompozicije), srp. COOLtura, od eng. cool i srp. (kul)tura, u smislu kultura koja je kul, jer je (navodno) otmena, srp. odvratajzing, od srp. odvrata(n) i (adver)tajzing, od eng. advertising, u smislu odvratnost prema reklamama (konflacije). Ovamo spada i tvorba domaćih pseudoanglicizama (eng. domestic pseudoanglicism), onih za koje se smatra da su izvedeni u srpskom jeziku (up. Prćić 2012b; Savić 2014), kao u: srp. golgeter, od srp. gol, od eng. goal i (go)getter, u smislu igrač koji postiže najviše golova, što je u eng. top scorer ili best scorer, srp. grafiter, od srp. grafit(i), od eng. graffiti i -er, analogijom prema rocker, i sl., u smislu osoba koja na zidu crta ili slika grafite, što je u eng. graffiti artist. Tip (B): nova forma + postojeća sadržina, koji ostvaruju dva postupka: (B1) importacija forme podrazumeva preuzimanje iz engleskog jezika u srpski nove forme i njoj pridružene sadržine, pri čemu se postojeća sadržina u srpskom jeziku izražava novom formom. Srpski ovde nastupa kao jezik primalac, a ovakve leksičke jedinice predstavljaju obličke inovacije. Na taj način nastaju preoblikovani anglicizmi, koji mogu biti očigledni, kao u: srp. stejdž, ili sirovi, kao u: srp. stage, oba od eng. stage, u smislu pozornica, bina, srp. implementacija, od eng. implementation, u smislu sprovođenje, realizacija. Ovde se takođe javljaju i inglišizmi, kao u: eng. by the way, u smislu uzgred (budi rečeno), usput, eng. Let s go!, u smislu Idemo!, Hajdemo!. (B2) importacija sa supstitucijom forme podrazumeva preuzimanje iz engleskog jezika u srpski nove sadržine i nove forme koja je izražava, pri čemu se takve forme zamenjuju odgovarajućim domaćim formama, što dovodi do prekomponovanja postojećih formi srpskog jezika po uzoru na obrasce engleskog, kojima se izražava postojeća sadržina u srpskom. Srpski ovde nastupa kao jezik primalac i imalac, a ovakve leksičke jedinice predstavljaju obličke inovacije. Na taj način nastaju prevedeni anglicizmi, ujedno i skriveni anglicizmi, koji su rezultat strukturnog prevođenja, ili kalkiranja, kao u: srp. kratka priča, od eng. short story, u smislu pripovetka, srp. služiti kaznu, od eng. serve a (prison) sentence, u smislu izdržavati kaznu. Tip (C): postojeća forma + nova sadržina, koji ostvaruju dva postupka: (C1) importacija sadržine podrazumeva preuzimanje iz engleskog jezika u srpski forme i njoj pridružene nove sadržine, pri čemu se postojećoj odomaćenoj formi, ranije preuzetoj iz engleskog ili nekog drugog jezika, ili domaćoj, formi pridodaje jedno novo deskriptivno značenje. Srpski ovde nastupa kao jezik primalac, a ovakve leksičke jedinice predstavljaju sadržinske inovacije. Na taj način nastaju skriveni anglicizmi, kao u: srp. trening, od eng. training, u smislu obučavanje, osposobljavanje, srp. pozicija, prema eng. position, u smislu radno mesto, posao, dužnost, srp. ikada, prema eng. ever, u smislu ikad ostvaren, napravljen, i sl.; svih vremena. (C2) kreacija sadržine podrazumeva razvijanje u srpskom jeziku nove sadržine kod formi ranije preuzetih iz engleskog, čime se postojećoj odomaćenoj formi pridodaje jedno novo deskriptivno i/ili asocijativno značenje. Srpski ovde nastupa kao jezik stvaralac, a ovakve leksičke jedinice predstavljaju sadržinske inovacije. Na taj način nastaju nova značenja postojećih očiglednih i sirovih anglicizama u srpskom jeziku, do kojih dolazi primenom nekoliko postupaka razvijanja smisla (up. Filipović 1986; Rodić 2014): specijalizacija (suženje značenja), generalizacija (širenje značenja), metaforički prenos (po sličnosti), metonimijski prenos (po bliskosti), te stvaranje potpuno novog deskriptivnog i/ili asocijativnog značenja iako po svojoj formi jesu anglicizmi, oni po svojoj novoj sadržini više nisu anglicizmi, kao u: srp. đus, od eng. juice, u smislu gusti sok od pomorandže nasuprot izvornom voćni sok (specijalizacija), srp. tok-šou, od eng. talk show, u smislu televizijska ili radio razgovorna emisija nasuprot izvornom televizijska ili radio neobavezna razgovorna emisija s poznatim ličnostima uz učešće publike (generalizacija), srp. prebukiran, od eng. overbook(ed), u smislu prezauzet, preopterećen nasuprot izvornom izdati ili prodati više rezervacija od stvarnog broja raspoloživih mesta (metafora), srp. sekondhend ili 39

41 Tvrtko Prćić second hand, od eng. second hand, u smislu prodavnica polovne odeće nasuprot izvornom polovan, korišćen (metonimija), srp. marketing, od eng. marketing, u smislu reklame, ekonomsko-propagandni program (novorazvijeno značenje), srp. bos, od eng. boss, u smislu (neformalno; pogrdno ili ironično) šef, gazda nasuprot izvornom šef, gazda (novorazvijeno asocijativno značenje, dok se sve ostale promene tiču deskriptivnog značenja) Kontrastivni domen 40 Predmet istraživanja u okviru ovog domena jeste fenomen međujezičke podudarnosti, što na leksičkom planu znači analizu ponašanja leksičkih jedinica srpskog i engleskog jezika u pogledu stepena istosti, sličnosti i razlika forme i/ili sadržine. Između forme i sadržine u srpskom jeziku postoji samo jedan međuodnos. Tip (D): postojeća forma + postojeća sadržina, koji ostvaruje jedan kombinovani postupak: (D1) supstitucija forme + supstitucija sadržine podrazumeva prenošenje sadržine iz engleskog jezika u srpski, pri čemu se forme koje je izražavaju u engleskom zamenjuju odgovarajućim formama u srpskom jeziku. Srpski ovde nastupa kao jezik imalac, a ovakve leksičke jedinice ne predstavljaju inovacije, budući da se primenjuju postojeća domaća sredstva. Na taj način nastaju leksički, odn. leksičko-gramatički, prevodi u srpskom jeziku, do kojih dolazi primenom nekoliko prevodnih postupaka: direktno prevođenje, funkcijska aproksimacija, kulturna supstitucija, transpozicija, definicioni prevod (up. Prćić 2008c, 2011a; prevodne postupke razmatraju Hlebec 2009; Newmark 1988). Ukoliko se prevod sastoji od jedinica uporedivih po formi, funkciji i sadržini s onima u engleskom, radi se o korespondentima, za koje se ovde predlaže podela u dve preciznije kategorije: prvo, korespondenti čija je sadržinska uporedivost potpuna, jer reči u dva jezika imaju isto, ili gotovo isto, značenje, jesu potpuni korespondenti (eng. full correspondent) i oni predstavljaju najviši stepen podudarnosti jedinica dvaju jezika, kao u: srp. kuća prema eng. house, srp. putovanje (morem ili svemirom) prema eng. voyage; i drugo, korespondenti čija je sadržinska uporedivost delimična, jer reči u dva jezika imaju manje ili više različito značenje, jesu delimični korespondenti (eng. partial correspondent) i oni predstavljaju niži, ali dovoljno visok, stepen podudarnosti jedinica dvaju jezika, kao u: srp. glatko odbiti prema eng. refuse flatly (dakle, glatko nasuprot flatly, što nije ni isto, ni gotovo isto, značenje), srp. Jedna lasta ne čini proleće prema eng. One swallow does not make a summer (dakle, proleće nasuprot summer, što, naravno, nije isto značenje). S druge strane, ukoliko se, zbog postojanja leksičke (i/ili pojmovne) praznine, prevod sastoji od jedinica uporedivih samo po funkciji i sadržini, radi se o ekvivalentima, koji predstavljaju niži stepen podudarnosti, kao u: srp. deda i baba prema eng. grandparents, srp. čekati / stajati u redu prema eng. queue (up. Prćić 2011a; stepene podudarnosti razmatraju Đorđević 2004; James 1980; Krzeszowski 1990). Nakon prikaza primena kontaktno-kontrastivne lingvistike u oblasti leksikona srpskog i engleskog jezika, sledi rekapitulacija četiri raspoloživa tipa međuodnosâ forme i sadržine, postupaka kojima se oni ostvaruju i karakterističnih ilustrativnih primera: (A) nova forma + nova sadržina: (A1) importacija forme + importacija sadržine, npr. lajkovati, (A2) importacija sa supstitucijom forme + importacija sadržine, npr. učenje na daljinu, (A3) delimična importacija i delimična importacija sa supstitucijom forme + importacija sadržine, npr. šatl-diplomatija, i (A4) kreacija forme + kreacija sadržine, npr. iskulirati. (B) nova forma + postojeća sadržina: (B1) importacija forme, npr. stejdž, i (B2) importacija sa supstitucijom forme, npr. kratka priča. (C) postojeća forma + nova sadržina: (C1) importacija sadržine, npr. pozicija, i

42 OBJEDINJENA KONTAKTNO-KONTRASTIVNA LINGVISTIKA: PRINCIPI I PRIMENE (C2) kreacija sadržine, npr. marketing. (D) postojeća forma + postojeća sadržina: (D1) supstitucija forme + supstitucija sadržine, npr. čekati / stajati u redu. 4. ZAVRŠNE NAPOMENE U ovom prilogu predočeni su teorijsko-metodološki i praktični aspekti objedinjene kontaktno- -kontrastivne lingvistike. Njegov glavni doprinos moguće je sažeti u četiri tačke: obrazloženi vanjezički i jezički motivi za objedinjavanje kontrastivne i kontaktne lingvistike, uspostavljena tri tematska domena objedinjene lingvističke discipline kontaktni, kontaktno- -kontrastivni i kontrastivni, pri čemu posebno treba istaći onaj središnji, čiji delokrug obuhvata eksplicitno priznatu hibridizaciju dominiranog jezika, tj. L 2, prikazana, na primerima iz leksikona srpskog i engleskog jezika, tri osnovna postupka kojima se ostvaruju četiri postojeća međuodnosa forme i sadržine importacija, supstitucija, kreacija i njihove moguće kombinacije, i ponuđeni novi, precizniji nazivi za različite funkcije L 2. Na samom kraju, neophodno je da se, u vidu programatskih zaključaka, ukaže na četiri temeljna principa, koji proističu iz ovako zamišljenog i opisanog teorijsko-metodološkog ustrojstva tematskih domena kontaktno-kontrastivne lingvistike i koji čine suštinske teorijsko-metodološke novine uvedene tokom dosadašnjeg izlaganja, verovatno već uočene kao takve: prvo, saglasno opredeljenju u Filipović 1986, primarna, tj. flektivna morfološka (ili tačnije, morfosintaktička) i semantička (ili tačnije, semantičko-pragmatička i stilistička) adaptacija anglicizama u klasama imenica, glagola, prideva i priloga nalazi se u kontaktnom domenu, budući da se ovde radi o unošenju novih formi i sadržina iz L 1 i njihovom prilagođavanju sistemu L 2, drugo, suprotno opredeljenju u Filipović 1986, sekundarna, tj. tvorbena morfološka (ili tačnije, morfosintaktička) i semantička (ili tačnije, semantičko-pragmatička i stilistička) adaptacija anglicizama nalazi se u kontaktno-kontrastivnom domenu, zajedno sa svim postupcima koji deluju na jedinicima i engleskog i srpskog jezika, budući da se ovde radi o stvaranju novih hibridnih formi i/ili sadržina u L 2 na formama i sadržinama iz L 1, treće, suprotno opredeljenju u Filipović 1986, za razliku od importacije jezičkih jedinica, kod koje se u L 2 unose forme i/ili sadržine iz L 1 i koja stoga spada u kontaktni domen, supstitucija se nalazi u kontrastivnom domenu, budući da se ovde radi o iskorišćavanju postojećih formi i/ ili sadržina u L 2, a ne o unošenju formi i/ili sadržina iz L 1, i četvrto, suprotno opredeljenju u Filipović 1986, pseudoanglicizmi ne spadaju u tercijarnu adaptaciju, nego u primarnu, ako su u kategoriji onih pozajmljenih, odn. u sekundarnu, ako su u kategoriji onih domaćih; stoga se tercijarna adaptacija smatra metodološki nepotrebnom, a samim tim i suvišnom. Da bi slika bila zaokružena u potpunosti, ovaj rad završava se navođenjem najnovijih englesko-srpskih i srpsko-engleskih istraživanja čija se tematika i/ili obrada u većem ili manjem obimu nalaze unutar okvirâ objedinjene kontaktno-kontrastivne lingvistike, mada, naravno, sistemski još ne prema upravo izloženim teorijsko-metodološkim postavkama: prvi hibridni rad, istaknut na početku, jeste magistarska teza o fonološkim i grafološkim aspektima adaptacije računarskih anglicizama u srpskom jeziku (Filipović 2004, 2005). Zatim dolaze studije o formiranju englesko-srpskih terminologija medicinske (Mićić 2009), ekonomske (Silaški 2012) i sportske (Milić 2004, 2015), pa o anglicizmima kao sinonimima u srpskom jeziku (Milić 2013; Aćimović 2014), o anglicizmima kao lažnim parovima u srpskom jeziku (Prćić 2012b), o anglicizmima kao međujezičkim pojmovnim amalgamima (Filipović Kovačević 2011), o razumevanju i tumačenju novih anglicizama (Panić Kavgić 2006), te o leksikografskoj obradi anglicizama u srpskom jeziku (Prćić 2012a, 2013a, 2014c). Tvorbeni englesko-srpski ili srpsko-engleski hibridi sagledani su u studijama koje se bave slivenicama (Bugarski 2006a, 2013; Rasulić 2008) i sufiksacijama (Bugarski 2014; Vujović 2014). 41

43 Tvrtko Prćić Literatura 42 Aćimović, S. (2014). Semantičko-pragmatički i stilski aspekti anglicizama u romanima nekih modernih srpskih autorki mlađe generacije. U: Jezici i kulture u vremenu i prostoru III. Tematski zbornik (S. Gudurić i M. Stefanović, ur.). Novi Sad: Filozofski fakultet, Altenberg, B., Granger, S. (eds.). (2002). Lexis in Contrast. Corpus-Based Approaches. Amsterdam, Philadelphia: John Benjamins Publishing Company. Anderman, G., Rogers, M. (eds.). (2005). In and Out of English. For Better, For Worse. Clevedon, Buffalo, Toronto: Mulitilingual Matters. Ángeles Gómez-González, M. de los, Doval-Suárez, S. M. (2005). On contrastive linguistics: trends, challenges and problems. In: The Dynamics of Language Use. Functional and Contrastive Perspectives (Ch. S. Butler, M. de los Ángeles Gómez-González and S. M. Doval-Suárez, eds.). Amsterdam, Philadelphia: John Benjamins Publishing Company, Bugarski, R. (1996). Lingvistika u primeni. Beograd: Čigoja štampa, XX vek. Bugarski, R. (2004). Engleski kao dodatni jezik. Philologia 2, Bugarski, R. (2006a). Žargon. Lingvistička studija. 2., prerađeno i prošireno izdanje. Beograd: Biblioteka XX vek, Knjižara Krug. Bugarski, R. (2006b). English: an additional language?. In: English Language and Literature Studies: Interfaces and Integrations ELLSII Proceedings. Vol. 1 (K. Rasulić and I. Trbojević, eds.). Belgrade: Faculty of Philology, Bugarski, R. (2013). Sarmagedon u Mesopotamaniji. Leksičke skrivalice. Beograd: Biblioteka XX vek, Knjižara Krug. Bugarski, R. (2014). Jedan agresivni srpski sufiks: ijada. U: Leksika, gramatika, diskurs. Zbornik u čast Veri Vasić (M. Alanović, J. Dražić, G. Štasni i G. Štrbac, ur.). Novi Sad: Filozofski fakultet, Chesterman, A. (1998). Contrastive Functional Analysis. Amsterdam, Philadelphia: John Benjamins Publishing Company. Crystal, D. (2003). English as a Global Language. 2nd edition. Cambridge: Cambridge University Press. Damjanovski, N. (2014). Svojstva hibridnog srpsko-engleskog jezika među srpskom dijasporom u Kanadi: nacrt za istraživanje. U: Engleski jezik i anglofone književnosti u teoriji i praksi. Zbornik u čast Draginji Pervaz (T. Prćić, M. Marković, i dr., ur.). Novi Sad: Filozofski fakultet, Orfelin izdavaštvo, Đorđević, R. (2004). Uvod u kontrastiranje jezika. 6. izdanje. Beograd: Filološki fakultet. Filipović, R. (ed.). ( ). The Yugoslav Serbo-Croatian English Contrastive Project. Studies 1-6. Zagreb: Institute of Linguistics. Filipović, R. (ed.). ( ). The Yugoslav Serbo-Croatian English Contrastive Project. Reports Zagreb: Institute of Linguistics. Filipović, R. (ed.). ( ). The English Element in European Languages. Vols. 2-3: Reports and Studies. Zagreb: Institute of Linguistics. Filipović, R. (1986). Teorija jezika u kontaktu. Uvod u lingvistiku jezičnih dodira. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Školska knjiga. Filipović, R. (1990). Anglicizmi u hrvatskom ili srpskom jeziku. Porijeklo, razvoj, značenje. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Školska knjiga. Filipović, S. (2004). Fonološka i grafološka recepcija anglicizama u srpskom jeziku u registru računarstva. Magistarski rad. Novi Sad: Filozofski fakultet. Filipović, S. (2005). Izgovor i pisanje računarskih anglicizama u srpskom jeziku. Beograd: Zadužbina Andrejević. Filipović Kovačević, S. (2011). Anglicizmi kao međujezički pojmovni amalgami. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 54/2, Fischer, R., Pułaczewska, H. (eds.). (2008). Anglicisms in Europe. Linguistic Diversity in a Global Context. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing. Fisiak, J. (ed.). (1981). Theoretical Issues in Contrastive Linguistics. Amsterdam, Philadelphia: John Benjamins Publishing Company. Fisiak, J. (ed.). (1991). Further Insights into Contrastive Analysis. Amsterdam, Philadelphia: John Benjamins Publishing Company. Furiassi, C. (2010). False Anglicisms in Italian. Monza: Polimetrica. Furiassi, C., Gottlieb, H. (eds.). (2015). Pseudo-English. Studies on False Anglicisms in Europe. Berlin, Boston, Munich: De Gruyter Mouton.

44 OBJEDINJENA KONTAKTNO-KONTRASTIVNA LINGVISTIKA: PRINCIPI I PRIMENE Furiassi, C., Pulcini, V., Rodríguez González, F. (eds.). (2012). The Anglicization of European Lexis. Amsterdam, Philadelphia: John Benjamins Publishing Company. Gajišin, V., Panić Kavgić, O., Kavgić, A. (2011). Engleski u Novom Sadu. U: Govor Novog Sada. Sveska 2: Morfosintaksičke, leksičke i pragmatičke osobine (V. Vasić i G. Štrbac, ur.). Novi Sad: Filozofski fakultet, Goebl, H., Nelde, P. H., Stary, Z., Wölck, W. (eds.). (1996). Kontaktlinguistik. Ein internationales Handbuch zeitgenössischer Forschung / Contact Linguistics. An International Handbook of Contemporary Research / Linguistique de contact. Manuel international des recherches contemporaines Berlin, New York: De Gruyter. Görlach, M. (ed.). (2002). An Annotated Bibliography of European Anglicisms. Oxford: Oxford University Press. Görlach, M. (ed.). (2004). English in Europe. Oxford: Oxford University Press. Graddol, D. (1997). The Future of English?. London: British Council. Graddol, D. (2006). English Next. London: British Council. Haugen, E. (1950). The analysis of linguistic borrowing. Language 26, Haugen, E. (1953). The Norwegian Language in America. A Study in Bilingual Behavior. Bloomington: Indiana University Press. Hickey, R. (ed.). (2010). The Handbook of Language Contact. Chichester: Wiley-Blackwell. Hlebec, B. (2009). Prevodilačke tehnike i postupci. Beograd: EBG. Ivir, V., Kalogjera, D. (eds.). (1991). Languages in Contact and Contrast. Essays in Contact Linguistics. Berlin, New York: Mouton de Gruyter. James, C. (1980). Contrastive Analysis. London, New York: Longman. Jaszczolt, K. M. (2003). On translating what is said : tertium comparationis in contrastive semantics and pragmatics. In: Meaning through Language Contrast (K. M. Jaszczolt and K. Turner, eds.). Amsterdam, Philadelphia: John Benjamins Publishing Company, Jenkins, J. (2007). English as a Lingua Franca. Attitude and Identity. Oxford: Oxford University Press. Jerković, V. (2012). Razumevanje anglicizama u specijalizovanim tinejdžerskim časopisima na srpskom jeziku. Diplomski (masterski) rad; neobjavljen. Novi Sad: Filozofski fakultet. Kardoš, A. (2014). Моrfosintaksička adaptacija novih anglicizama u srpskom jeziku: nove tendencije. U: Jezici i kulture u vremenu i prostoru III. Tematski zbornik (S. Gudurić i M. Stefanović, ur.). Novi Sad: Filozofski fakultet, Klajn, I. (1967). Strana reč šta je to?. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 10, Klajn, I., Piper, P. (ur.). (2010). Kontrastivna proučavanja srpskog jezika. Pravci i rezultati. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. Kontrastivna jezička istraživanja ( ). Novi Sad: Filozofski fakultet. Krzeszowski, T. (1990). Contrasting Languages. The Scope of Contrastive Linguistics. Berlin, New York: Mouton de Gruyter. Lado, R. (1957). Linguistics across Cultures. Applied Linguistics for Language Teachers. Ann Arbor: University of Michigan Press. Lefer, M.-A. (2011). Contrastive word-formation today: retrospect and prospect. Poznań Studies in Contemporary Linguistics 47/4, Matras, Y. (2009). Language Contact. Cambridge: Cambridge University Press. Mauranen, A., Ranta, E. (eds.). (2010). English as a Lingua Franca. Studies and Findings. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing. Mićić, S. (2009). Studije o jeziku medicine u engleskom i srpskom. Beograd: Beogradska knjiga. Milić, M. (2004). Termini igara loptom u engleskom jeziku i njihovi prevodni ekvivalenti u srpskom. Magistarski rad; neobjavljen. Novi Sad: Filozofski fakultet. Milić, M. (2013). Anglicizmi kao sinonimi u srpskom jeziku. E-disertacija, knjiga 4. Novi Sad: Filozofski fakultet. Dostupno na: Pristupljeno: Milić, M. (2015). Creating English-based sports terms in Serbian: theoretical and practical aspects. Terminology 21/1, Mišić Ilić, B. (2011). Anglosrpski i Serglish: dva varijeteta srpskog jezika nastala pod uticajem engleskog. U: Jezik u upotrebi. Primenjena lingvistika u čast Ranku Bugarskom (V. Vasić, ur.). Novi Sad: Društvo za primenjenu lingvistiku Srbije, Filozofski fakultet; Beograd: Filološki fakultet, Mišić Ilić, B. (2015). Srpski jezik u dijaspori: pogled iz lingvističkog ugla. Srpski jezik 20,

45 Tvrtko Prćić 44 Mišić Ilić, B., Lopičić, V. (2011). Pragmatički anglicizmi u srpskom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 54/1, Nelde, P. H. (ed.). (1985). Methoden der Kontaktlinguistik / Methods in Contact Linguistic Research. Bonn: Dümmler. Newmark, P. (1988). A Textbook of Translation. New York, London: Prentice Hall International. Panić Kavgić, O. (2006). Koliko razumemo nove anglicizme. Novi Sad: Zmaj. Plankoš, J. (ur.). (1996). O leksičkim pozajmljenicama. Subotica: Gradska biblioteka; Beograd: Institut za srpski jezik SANU. Poplack, S., Sankoff, D. (1984). Borrowing: the synchrony of integration. Linguistics 22/1, Poplack, S., Sankoff, D., Miller, C. (1988). The social correlates and linguistic processes of lexical borrowing and assimilation. Linguistics 26/1, Prćić, T. (2003). Is English still a foreign language?. The European English Messenger 12/2, Prćić, T. (2004). Rethinking the status of English today: is it still a purely foreign language?. BAS / British and American Studies 10, Prćić, T. (2008a). Semantika i pragmatika reči. 2., dopunjeno izdanje. Novi Sad: Zmaj. Prćić, T. (2008b). Linguistic factors behind the global spread of English. U: Jezici i kulture u kontaktu. Zbornik radova (I. Lakić i N. Kostić, ur.). Podgorica: Institut za strane jezike, Prćić, T. (2008c). Culture-specific words and how to deal with them in bilingual dictionaries. In: International Conference English Language and Literature Studies: Structures across Cultures. ELLSSAC Proceedings. Vol. 1 (K. Rasulić and I. Trbojević-Milošević, eds.). Belgrade: Faculty of Philology, Prćić, T. (2010). Descriptivism or prescriptivism in teaching language and linguistics at university level?. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 35/2, Prćić, T. (2011a). Engleski u srpskom. 2. izdanje. Novi Sad: Filozofski fakultet. (1. izdanje: Novi Sad: Zmaj, 2005). Prćić, T. (2011b). English as the nativized foreign language revisited: some glocal implications. In: Image_ Identity_Reality (B. Đorić-Francuski, ed.). Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing, Prćić, T. (2012a). Chapter 6. Lexicographic description of recent anglicisms in Serbian: the project and its results. In: The Anglicization of European Lexis (C. Furiassi, V. Pulcini and F. Rodríguez González, eds.). Amsterdam and Philadelphia: John Benjamins Publishing Company, Prćić, T. (2012b). Kako se na engleskom kaže oldtajmer? Anglicizmi kao srpsko-engleski lažni parovi. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 55/2, Prćić, T. (2013a). Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama deset godina posle: da li je vredelo?. U: Jezici i kulture u vremenu i prostoru I. Tematski zbornik (S. Gudurić, ur.). Novi Sad: Filozofski fakultet, Prćić, T. (2013b). Englesko-srpska kontaktnojezička kompetencija: od prakse preko teorije do prakse. U: Jezici i kulture u vremenu i prostoru II/2. Tematski zbornik (S. Gudurić i M. Stefanović, ur.). Novi Sad: Filozofski fakultet, Prćić, T. (2014a). Building contact linguistic competence related to English as the nativized foreign language. System 42, Prćić, T. (2014b). English as the nativized foreign language and its impact on Serbian. English Today 117, 30/1, Prćić, T. (2014c). Novi rečnik novijih anglicizama: zašto, šta i kako. U: Leksika, gramatika, diskurs. Zbornik u čast Veri Vasić (M. Alanović, J. Dražić, G. Štasni i G. Štrbac, ur.). Novi Sad: Filozofski fakultet, Rasulić, K. (2008). Srpsko-engleske tvorenice u svetlu teorije pojmovne integracije. U: Semantička proučavanja srpskog jezika (M. Radovanović i P. Piper, ur.). Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, Rodić, S. (2014). Sekundarna morfološka i semantička adaptacija anglicizama u komunikaciji na Fejsbuku o rijaliti- -programima. U: Jezici i kulture u vremenu i prostoru III. Tematski zbornik (S. Gudurić i M. Stefanović, ur.). Novi Sad: Filozofski fakultet, Rubdy, R., Saraceni, M. (eds.). (2006). English in the World. Global Rules, Global Roles. London: Continuum. Savić, M. (2014). Pseudoanglicizmi u srpskom jeziku. U: Jezici i kulture u vremenu i prostoru III. Tematski zbornik (S. Gudurić i M. Stefanović, ur.). Novi Sad: Filozofski fakultet, Seidlhofer, B. (2002). The shape of things to come? Some basic questions about English as a lingua franca. In: Lingua Franca Communication (K. Knapp and Ch. Meierkord, eds.). Frankfurt am Main: Peter Lang, Seidlhofer, B. (2011). Understanding English as a Lingua Franca. Oxford: Oxford University Press.

46 OBJEDINJENA KONTAKTNO-KONTRASTIVNA LINGVISTIKA: PRINCIPI I PRIMENE Seidlhofer, B., Breiteneder, A., Pitzl, M.-L. (2006). English as a lingua franca in Europe: challenges for applied linguistics. Annual Review of Applied Linguistics 26, Silaški, N. (2012). Srpski jezik u tranziciji. O anglicizmima u ekonomskom registru. Beograd: Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta. Surdučki, M. (1978). Srpskohrvatski i engleski u kontaktu. Rečnik i morfološka analiza engleskih pozajmljenica u standardnom srpskohrvatskom jeziku i jeziku Srba i Hrvata iseljenika u Kanadi. Novi Sad: Matica srpska. Thomason, S. G. (2001). Language Contact. An Introduction. Edinburgh: Edinburgh University Press. Vidačić, A. (2000). Proces kalkiranja iz engleskog jezika u srpskom. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 28, Vujović, D. (2014). Fest od vašara do konferencije (o nazivima tipa Tamburica fest). U: Leksika, gramatika, diskurs. Zbornik u čast Veri Vasić (M. Alanović, J. Dražić, G. Štasni i G. Štrbac, ur.). Novi Sad: Filozofski fakultet, Weinreich, U. (1953). Languages in Contact. Findings and Problems. New York: Linguistic Circle of New York. Winford, D. (2003). An Introduction to Contact Linguistics. Oxford: Blackwell. Zuckermann, G. (2003). Language Contact and Lexical Enrichment in Israeli Hebrew. London, New York: Palgrave Macmillan. AN INTEGRATED CONTACT-CONTRASTIVE LINGUISTICS: PRINCIPLES AND APPLICATIONS Summary This paper has put forward a proposal for an integration of contact and contrastive linguistics which involve English as L 1 and Serbian as L 2. In view of the fact that in recent decades English has irreversibly established itself both as the world lingua franca and as the nativized foreign language, the traditional boundary between contact and contrastive linguistics in cases where English is L 1 has been blurred, paving the way for an integrated contact- -contrastive linguistics. The proposed integration has been elaborated from two interrelated angles: firstly, it is an account of the principles of contact-contrastive linguistics, which include motives behind the integration, delimitation of relevant terms and concepts, and theoretical and methodological foundations of the linguistic discipline thus conceived; and secondly, it is an account of the practical applications of contact-contrastive linguistics, presented on a selection of examples from the lexicon of Serbian and English. 45 Key words: contact-contrastive linguistics, English, lingua franca, nativized foreign language, Serbian, principles, applications Tvrtko Prćić Univerzitet u Novom Sadu, Srbija Filozofski fakultet

47

48 Rajsli Ilona NYELVI KONTAKTUSJELENSÉGEK A VAJDASÁGI MAGYAR MIKROTOPONIMÁK KÖRÉBEN* A helynevek hosszú időn át megőrzik az együtt élő népek nyelvi kontaktusát és az így kialakult sajátos toponima-formákat. A vajdasági magyar helynevek egy jelentős számú csoportjában lelhetők fel kontaktusnyelvi jelenségek. Az interetnikus hatások eredményeként létrejött toponimák különböző történeti rétegből valók: egy részük régebbi, már kiavulóban levő hatást őriz; más részük a jelenben is működő nyelvi interferenciát mutat. E nyelvi kontaktusjelenségek lehetnek hangtani jellegűek (pl. rövidülés, mássalhangzó-torlódás felbontása, hangalaki torzulás stb.), szerkezeti vonatkozásúak, amikor szintagmából lexikalizálódik a toponima, valamint ide tartozik a párhuzamos névformák kialakulása is. A nevek szemantikai aspektusait kutatva megállapítható, hogy átvételkor gyakran torzul a szóalak, ezért a jelentés elhomályosodik, számos esetben népetimológia jelenik meg. A vizsgálat során mind a szinkrón, mind pedig a diakrón megközelítés módszereit alkalmazzuk. A kutatás célja, hogy feltérképezze, milyen típusú kontaktusjelenségek alakították/alakítják a vajdasági magyar helynevek életét. Kulcsszavak: nyelvi kontaktusok, helynévadás, mikrotoponimák, Vajdaság. 1. BEVEZETÉS A vajdasági magyar helynevek egy jelentős csoportjában lelhető fel kontaktusnyelvi jelenség. E jelenségek különböző történeti rétegből valók: egy részük régebbi, már kiavulóban levő (főleg latin, török, német, szláv) hatást őriz, más részük a jelenben is működő nyelvi interferenciát mutat. A törökdúlás utáni betelepítés színes, soketnikumú és soknyelvű közösségeket alakított ki ezen a vidéken. Az újonnan érkező népek számos helynevet átvettek az itt talált lakosságtól, majd erre ráépítve kialakították új névrendszerüket. Éppen ezért a vizsgálat során mind a diakrón (pl. keletkezéstörténet, etimológia), mind pedig a szinkrón (pl. funkcionális-szemantikai, lexikai-morfológiai, szintagmatikus elemzés) megközelítés módszereit alkalmazni tudjuk. Korpuszunk diakrón rétegéhez felhasználtuk Pesty Frigyes Helynévtárának 1 adatait, de a hangsúly a szinkrón adatokra került, melyet a Penavin Olga által szervezett széleskörű helynévgyűjtés eredményei 2 és a bánáti helynévtár adatai 3 képeztek. A kutatás célja, hogy feltérképezze, milyen típusú kontaktusjelenségek alakították/alakítják a vajdasági magyar helynevek életét A KONTAKTUSJELENSÉGEK VIZSGÁLATA 2.1. Hangtani jelenségek Átvétel hangtani adaptációval. Leggyakoribb jelenség itt a szó eleji mássalhangzó-torlódás felbontása, ami általában magánhangzó (bontóhang) betoldódásával történik: pl. Baláta (< blato), Berdói töltés (< brdo), Kilisza (< klisa), Vertlok (< vrtlog). Ritkább az a fonotaktikai helyzet, amikor a torlódás * Rad je sačinjen u okviru projekta koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. 1 PAPP György RAJSLI Ilona: Bácskai helységek Pesty Frigyes évi helynévtárában. Logos-print, Tóthfalu, p. (Rövidítése: P) 2 Vajdaság helységeinek földrajzi nevei Magyar Nyelv, Irodalom és Hungarológiai Kutatások Intézete, Újvidék, (Ebben a sorozatban kizárólag bácskai helynevek szerepelnek, korpuszra utaláskor a B1 jelzést használjuk.) 3 Bánáti földrajzi nevek. Vajdaság helységeinek földrajzi nevei 15. Szerkesztette: Rajsli Ilona. Bölcsészettudományi Kar, Újvidék, (Rövidítése: B2)

49 Rajsli Ilona 48 valamely tagja esik ki: Olovacs-fürdő (< Orlovača). A könnyebb ejtés érdekében kopott le az egyik hang a Molidori sor ~ Molidori út toponimákban (< Molidorf német falu). Többféle hangtani jelenség figyelhető meg a Kermenyák toponimában (B2 166): egyrészt a mássalhangzó-torlódás felbontása, másrészt metatézis és palatalizáció játszódik le (< kremen kovakő ). A vizsgált anyagban Csókán egy földhát neve Kremenyák. Szó elején a h hang váltakozó használatát találjuk Pesty Frigyes helynévtárában: határ ~ atár, hát ~ át. Az Átovi a magyar hát szó többes számaként általánosan használatos ekkortájt domb jelentésben: Átovi a nagy kaszálló neve 4 Torzsánál (Savino Selo) (64); Carev Át azaz a császár dombja Szabadkánál (181). A szláv humka szó 5 unka alakváltozata a szinkrón anyagban is fellelhető, Szenttamás helynevei között Unčić ~ Uncsity formában jelenik meg (62). Személynévi előtaggal igazi archaizmusnak számít Csókán a Macahunka ~ Macahalma (B2 26) földrésznév. Nyelvi kontaktuskor a magánhangzók is illeszkednek az átvevő vagy az átadó nyelv hangrendszerének megfelelően. Az érintkező szláv nyelvek fonémaállományához alkalmazkodnak a következő mikrotoponimák: Sicc-tanya (< Schütz családnév) Versecen, a Sziszner iskola Bácsföldváron a Szüszner helyett, Idvardi út (< Udvardi út) Torontálvásárhelyen. Irigmála 6 utcanév fordul elő Versecen, e névben a lakosokat kibocsátó Ürög helynév egybeolvadt az archaikus mál szó hegyoldal jelentésével. A hangtani illeszkedés különféle formái tapasztalhatók a Rástya (< Rašće), a Rászednik (< Rasadnik), a Dinnyaföld és a Dinnyás toponimában (B2 160), valamint a temerini Gyorgya bara névben is (B1 55). A horgosi Susora (< Sušara szárító ) hangalaki módosítása elsősorban a könnyebb ejtés érdekében történt. Hangtani adaptáció történik a p ~ b váltáskor is a magyar és a német névpárhuzamokban; pl. Parabuty ~ Barabut (P 156), Böhmen reihe ~ Pémek utcája Kerény leírásában. T ~ d váltakozás is fellelhető a német jövevényelemekben: Grunt ~ Grund, Promonát ~ Promenád, valamint k ~ g váltás is: Sték ~ Stég (vö. PENAVIN 1975; 571). Megjegyezhetjük, hogy számos magyar névalak került át a más etnikumú lakosság körébe: ilyen pl. a Mali Pereš használata Magyarittabén, ahol azt a határrészt nevezik így, amelyet a lakosság az uraságtól perrel követelt vissza (Kis Pörös B2 112). Bánátban több helyen is megjelenik az Örök (Kis-örök, Nagy-örök) mikrotoponima, amely a földterület jogviszonyát jelzi. Ezekre a helynevekre az jellemző, hogy az együtt élő etnikum(ok) nyelvébe is ez a forma került be, mégpedig a megfelelő fonéma-adaptációval: Erek, Mali Erek (Hetin) Torzult hangalakú átvételek. A nyelvi kontaktusok sokféle módon hatnak a helynevek hangalakjára; így jöhetett létre Veprőd nevének Veprovác ~ Eprovác ~ Webrovatz ~ Veprovacsa változata (P 230). A névvariánsok használatának értékes szociolingvisztikai mozzanataira is rávilágít a szöveghely:»veprovác«, melly országszerte ismeretes, illetőleg ekként neveztetik és iratik rendszerint, és»eprovác«így nevezi a környékbeli magyar községek pórlakossága; végre»webrovatz«miként a környékbeli német ajkú pórlakosság által neveztetik. (uo.) A hangalaki torzulás okát nehéz megfejteni, többféle hatás is érheti a nevet: a könnyebb ejtésre törekvő népi ejtésmód, különféle asszociációs hatások, népetimológia. Feltehetően hangalaki torzulás tapasztalható a moholi Olovacs-fürdő (< orlovača), a szajáni Illancsfalva (< ilidža fürdő?) nevében (ez utóbbi összefüggés bizonyításához további kutatások szükségesek) Szemantikai vizsgálat Mint az előző példákban tapasztalható, a hangalak torzulásával a jelentés is elhomályosulhat, ezért igen komplex szemantikai vizsgálat szükséges egy-egy toponima helyénvaló értelmezéséhez, etimológiájának a felderítéséhez. Kitűnő példa erre a bánáti helynévanyagban előforduló Pémek utcája mikrotoponima, amely a bánsági csehek (< Böhm cseh ) népnevére utal. A pémek forma feltehetően a A helynévtárból származó adatok esetében megőriztük az eredeti írásmódot. A szó jelentései: 1. határdomb; 2. halom, bucka; 3. sírhalom (Levasics Surányi: Szerbhorvát Magyar kéziszótár. Terra, Bp. 1982) Ürögről települtek ide a lakosok.

50 NYELVI KONTAKTUSJELENSÉGEK A VAJDASÁGI MAGYAR MIKROTOPONIMÁK KÖRÉBEN román pemi alak átvételét mutatja. Ez a népcsoport a szerbiai Bánság területén Fehértemplom környékén telepedett le Számos esetben népetimológiás torzulás alakul ki. Hajdú Mihály az értelmi és az érzelmi konnotációt is fontosnak tartja a helynevek jelentésszerkezetének leképezésekor. Szerinte a kevésbé közérthető, de valamilyen közszóhoz hasonlító nevek teremtik meg a téves helynévmagyarázatokat és a népetimológiákat (HAJDÚ 2003; 299). A népetimológiás névalakulat kialakulását gyakran reszemantizációval magyarázhatjuk, hiszen a név alapvető funkciója az információ, tehát egy közérthető fogalom jelölése. A népi etimologizálás nyoma mutatkozik meg a szabadkai Tavankút ~ Tóbankút formákban, aminek külön érdekessége, hogy az adatközlő a vagy kötőszóval egyenlíti ki az alakváltozatokat (180). Pesty Frigyes gyűjteményében többvariánsú népetimológiás szöveghelyként jelenik meg Doroszló helynév: fellelhető itt a török időkből származó csatajelenet leírása, s benne a De rossz ló megjegyzéssel magyarázva a szláv személynévi eredetű 7 (vö. cseh Drslav ~ Draslav) helységnév. Az újraértelmesítésnek egyfajta típusát jelzi Szabadka helynevei között a Sebesity vagyis Sebesér, valamint a Györgyén vagyis Györgyér toponima-magyarázat (180). Feltehetően népetimológiás eredetű az adorjáni Trázsi bara elnevezése is, a népi értelmezés szerint a halászok ide csalták a halakat (< dražiti ige t~d megfeleltetése). Szenttamáson a Tuk nevű határrész népetimológiás magyarázata a tukli se kifejezésből ered (B1 60) Alaktani jelenségek Magyar nyelvi toldalékot kap a jövevénynév: Bagrenac > Bagrinus; más esetben az -um végződés elmarad: Nagy rezervát (Szőlősudvarnok). A kódváltás megtörténhet egyazon lexémán belül is: ilyen a Sásevi 8 toponima Deszpotszentiván (Despotovo) községben (P 64); itt a sás szó etimológiájáról tudjuk, hogy nagy területen és korán átkerült több szláv nyelvbe, ahol azután megfelelő többesjel-morfémát kapott. A különböző nyelvekből eredő helynevek konstrukciója lehet ennél összetettebb is, amikor német morféma kerül a helynévbe: Czigainerhát Apatinnál (fellelhető Zigeunerhát formában is) (P 32) Szerkezeti jellemzők Szerkezet lexikalizálódása tapasztalható a Túlabara mikrotoponimában (Temerin): ez a szerb Preko bare fordítása, és a szerkezeti tagok összeolvadása révén jött létre. Érdemes megjegyezni, hogy a magyar változat nem a grammatikailag korrekt Túl a barán formában állandósult. A bánáti Cseszárka helynév (a szerbben Česarka) esetében szerkezeti tapadás és rövidülés is felismerhető, ez eredetileg a Csíszárok árka szerkezetből transzformálódott, s így került át a szerbbe. A szerkezet tagjainak egybeolvadása, az ejtésbeli formálódás a szemantikai felismerhetetlenségig torzíthatja a helynevet: pl. Gradnulica városrész Nagybecskereken, amely a gradna ulica épülő utca elemekből következtethető ki, valamint az adatközlők is így magyarázzák (B2 145). Hasonló összevonódás történt a Babánó (< Baba Ano), a Ribaló (< riba + lov) nevekben Szófaji átalakulás/módosulás. A hosszú szó kétszófajúsága révén előfordul személynévi előtaggal: Makrahosszú; hasonló funkcióban jelenik meg Hódegyházán határrészként a szláv eredetű Siroka és Siroka-töltés mikrotoponima. A helynévvé válás különleges módja mutatható ki Kovin helynevei között, egy egész névcsalád alakult ki a szerb čekaj! várj! felszólító igei formából. Ezek a toponimák a Dunán levő teherhajók kirakodóhelyét jelölték, a motivációs alapot pedig az képezte, hogy ezen a helyen mindig várni kellett: Csikaj, Csikaji rámpa, Csikaji út. Érdekessége e nyelvi kontaktusnak, hogy a máig élő szerb helynevek i-ző formájúak; pl. Put za Čikaj. Szajánban is találunk egy hasonló alkotású nevet, egy legelőt Vidicsnek 7 8 Kiss Lajos: Földrajzi nevek etimológiai szótára. Akadémiai Kiadó, (Csákánydoroszló szócikk) Itt a névalaknak a magyar helyesírás szerinti lejegyzése is befolyásolhatja az átvétel irányát. Ezt a kérdést is érdemes lenne megvizsgálni, hiszen az írásmódban is találunk formavegyülést, kódkeverést: pl. a Szredna Schuma, Türken hiebl, Uroska bara helynevek Németpalánka területén.

51 Rajsli Ilona hívnak; a monda szerint a szerb juhász így nyugtatgatta a magyart birkaőrzés közben: vidiš, el lehet látni messzire, nem megy tilosba a nyájad (B2 171). Ez a mondat az együtt élő népek nyelvi kódváltásának egy példája, amiből helynév alakult ki Etimológiai kérdések 50 A szinkron nyelvi kapcsolatokon túl más, korábbi népi érintkezéseket megőrző névelemek is kutathatók a korpuszban, pl. a perzsa török szláv átvételű Bosztán, az arab török szláv közvetítésű duttyán szó, illetve a mindmáig kérdéses etimológiájú Aracs név 9, sőt latin szavaknak helynevekbe rögzített alakjai is fellelhetők; pl. a Lénia út mint határvonal több településnél megjelenik. A Dominár ~ Dominál név Kovin külterületi nevei között található, magyarázata is él az adatközlők tudatában: mivel Kovin volt a legerősebb a környék falvai között, tehát dominált, ezért a legjobb földeket kapta. Bizonytalan eredetű talán török a kunét szó (Bálint Sándor értelmezése szerint árok, vizes terület ), Bánátban több településen is megjelenik; pl. Bikatelki kunét, Feketeéri kunét (B2 158). Onomatopoetikus eredetű a Kukovica helynév Doroszlón, melynek a gyűjtés során előkerült egy naiv magyarázata is, miszerint a sáros határrészen a kátyúba került szekeresek kukóztak vagyis jajgattak: kuku mene (B1 44). A különböző nyelvi kontaktusok révén kialakult nevek számos diszciplína számára nyújtanak fontos adatokat, így pl. a néprajz, a művelődéstörténet, a helytörténet számára. A telepítéstörténet körülményeit világítják meg a Kolónia, Kolonista út, Optáns stb. helynevek. Bánát német nyelvű telepeseiről nagyszámú helynév ad hírt; egyes nevek ismétlődnek és a helyi nyelvjárás szerint transzformálódik/ deformálódik a hangalakjuk: pl. Magyarittabén az egyik határrész neve Kis Peres, mert a nép emlékezete szerint a lakosság ezt a területet per útján kapta el az uraságtól; ám a párhuzamos névadás nyomán nevezik Überlandnak is ( felföld, felső föld ), aminek az Íberland ~ Íberlant ~ Íbelland alakváltozatai alakultak ki. Debellácson még él a név jelentése, az adatközlő a külső föld jelentést tulajdonítja az Ibellant~Iberlant neveknek. Szajánban már jócskán elhalványodott a jelentés: az Íbellajt eredetéről semmit sem tudnak; Majdánban a valamikori tulajdonos nevét feltételezik az Iberlant névben. Alapos helyi kutatás hiányában a néveredeztetés gyakran bizonytalan eredményt hoz, főleg ott, ahol a helynév eltávolodott minden reális motivációs magyarázattól: pl. Susány település (Törökbecse) a nép emlékezete szerint a magyarokat betelepítő Sissányi grófról kapta a nevét, míg más források szláv eredetűnek vélik Lexikai (kontaktus)elemek Előfordulnak olyan lexikai elemek, amelyek településenként ismétlődnek, pl.: Bara, Budzsák, Supa, Szeliste, Szokák ~ Szuk, Szlatina 10, Limán ~ Limány, Progony (összetételben pl. Marhaprogony), Kopovák (Kopove), a Dinnyaföld ~ Dinnyás, Sistak ~ Sistag stb. A budzsák a szerb nyelvben sarok, eldugott hely jelentésű; a korpuszban településrész, vizes terület, sőt út elnevezése egyaránt kialakult a segítségével. A supa szó gyakran előfordul valamely magyar névelem után: pl. Bika-supa, Bivaly-supa, Tinósupa. Az átadó nyelv szerint természetszerűen legnagyobb számban a szláv elemek vannak jelen, azután a német jövevényelemek következnek: közszói használatban gyakori a spicc háromszög alakú megművelt földterület jelentésben 11, promonát ~ promonád (< Promenade sétány ), slajz ~ slajc (<Schleuse zsilip ), sték ~ stég (< Steg palló; kikötőhíd ) stb. 9 A helyi köztudat szerint a név a harács szóból ered, ami feltehetően a népetimológia működését jelzi. Kiss Lajos, akárcsak Kázmér Miklós egy szláv eredetű orač szántó személynévből eredezteti. 10 Temerinben palatalizált változata, a Szlatyina fordul elő. 11 Gyakori tájnyelvi variánsa a csücskő, a bánáti Udvarnokon csucska.

52 NYELVI KONTAKTUSJELENSÉGEK A VAJDASÁGI MAGYAR MIKROTOPONIMÁK KÖRÉBEN Hibrid formák. E névtípus részleges fordítással alakult ki. Szabadka egyik településén (Kisbosznia) a túlnyomórészt szegényebb lakosság lakta rész a Zsíros kraj ~ Zsíros negyed elnevezést kapta, itt egyrészt a pejoratív indítékú névadást, másrészt a nyelvek keveredését találjuk. A személynévi előtaggal rendelkező Makrahosszú analógiájára alakult ki a Detelinahosszú toponima Majdán területén, amelynek a Herehosszú alakváltozata is használatban van. Hasonló a Piri progony (progon marhajárás, marhacsapás ) Kelebián, valamint ugyancsak a szegényekre utaló pejoratív célzattal keletkezett a Csutka progony területnév Szabadkán. Egyéb példák: Nagy hombár, Pasnyáki kút, Crni sor (utcanévről lévén szó, itt elképzelhető a kis utca jelentésű szerb šor szó is), Jabuka-föld, Kiskobilica, Lepavoda kút Versecen, Kajgana átjáró Györgyénben, Kis dobra Feketicsen, Debeli hát Ludason, Babica völgy Ludason, téglahalomról elnevezett Kamenita hát Palicson, Ördögné szukja Zentán, Pogány krák Kovinban, Nagy pretok Moholon Párhuzamos toponimák A párhuzamos helynévadás elmélete és kutatása Kniezsa István munkássága nyomán terjedt el a magyar onomasztikában. A kniezsai értelemben vett párhuzamos névadás az olyan névpárokat érinti, amelyek ugyanarra a denotátumra vonatkoznak, különböző nyelvekből származnak, és egymásnak szemantikailag megfelelnek. Kniezsa már az 1940-es években felhívta a figyelmet arra, hogy ezeknek a névpároknak a kutatása és vizsgálata nagyban segítheti az etnikai kutatásokat, jó forrás lehet a településtörténet kronológiai jellegű feltárásakor is. Kniezsa elméletének több vitatható pontja van; ilyen például az a sajátos véleménye, hogy ezek a nevek nem fordításai egymásnak, hanem azonos időben, egymástól függetlenül keletkezhettek, ennek megfelelően akkor is utalnak két népcsoport korábbi együttélésére, ha folyamatosan csak a névpár egyik tagja adatolható. (PÓCZOS 2008; 223) Vele ellentétben Kálmán Béla a teljes és a részleges fordítással keletkezett helyneveket is besorolja a párhuzamos helynevek kategóriájába (KÁLMÁN 1989; 121). A szakirodalomban fellelhető gyakran eltérő jellegű értelmezések ellenére is levonható az a következtetés, hogy a párhuzamos névadás utalhat a településtörténeti adatok kronológiai sorrendjére, a levont tanulságok érvényessége azonban nem kizárólagos, bizonyító erővel nem szolgál. Leggyakoribb a kétalakú (magyar és főleg szerb) párhuzamos névadás, ám az egymás mellett élő névalakokat a magyar beszélők is egyaránt használják: Medenyacs ~ Mézesdűlő Óbecse határában (B1 101). A kétalakú helynevek mellett nem ritkák a három változatban is használt névelemek, ott, ahol a nemzetiségi viszonyok ezt szükségessé tették. A Pesty-gyűjtemény névanyagában gyakoriak a magyar szláv, magyar német kétnyelvű helynevek, de előfordulnak háromalakúak is, főleg a németek által lakott területeken; pl.: Ó Kér ~ Alt Kér ~ Sztári Kér. A névanyag a névalakok kronológiai sorrendjére is rámutat: Hangyás(z) Mravica Ómoravica (P 147). Mivel ebből a községből több jegyző is elküldte a kérdőív anyagát, megismerhetővé válik a névadás motivációja, hogy a kibocsátó kun telepítés a kincstári Hangyász-pusztáról történt. A párhuzamos szláv név fordítással keletkezett, tehát a párhuzamos névalakoknál mindenképpen számolni kell a fordításnak valamilyen fokú jelenlétével. A fordításnak a párhuzamos névadás kialakulásában betöltött szerepéről olvashatunk korabeli beszámolót a Pirosról küldött segédbíró szövegében: Ami a későbbi, jelenleg is még élő helynevet»piros«illeti, ez nem más mint a réginek /:Rumenkának:/ magyar nyelveni forditása. (P 167) A helynévtárban nagyszámú olyan névpár is van, ami a jegyző, írnok tudatos fordításának eredménye, ezt ugyanis a lokalizáció és az identifikáció pontossága megkövetelte. Ezek az adatok főleg zárójelben találhatók; pl. Boróc (Obrovac) településen: Imint emlitett patakon túl déli részek a tájék népszerüen»prekobaraczi«/:patak túli:/ neveztettnek. (P 129) 51

53 Rajsli Ilona 3. ÖSSZEGZÉS A helynevek rendkívül hosszú időn át megőrzik az egymás mellett élő népek nyelvi kontaktusát és az így kialakult sajátos toponima-formákat. A vajdasági magyar helynevekben jelentős számú kontaktusnyelvi jelenséget találunk. Vajdaság telepítéstörténetének sok mozzanata megőrződött ezekben a helynevekben egészen a mai napig. Ez a névanyag a nyelvi kontaktológia gazdag forrását képezi, hiszen a sokféle ide érkező népcsoport (a szerbek és magyarok mellett német, olasz, spanyol, francia telepesek) nyelvéből kialakult helynevek jól mutatják a kontaktuselemek ma már szinte kibogozhatatlan formáit, így sokszor a néveredeztetés kudarcával is számolnunk kell. E névanyag számos diszciplína forrását képezi. Irodalom 52 Guttmann Miklós (2008). A földrajzi nevek szláv rétegéről a nyugati régióban. = Bölcskei Andrea N. Császi Ildikó (szerk.): Név és valóság. Károli Gáspár Református Egyetem BTK Magyar Nyelvtudományi Tanszék, Budapest, Hajdú Mihály (2003). A magyar helységnevek jelentésszerkezete. = Válogatott tanulmányok. Szerk.: Kiss Jenő. ELTE és Magyar Nyelvtudományi Társaság. Budapest, Hoffmann István (1993). Helynevek nyelvi elemzése. KLTE, Debrecen Kálmán Béla (1989). Párhuzamos helységnevek. = Névtudomány és művelődéstörténet. Szerk.: Balogh Lajos és Ördög Ferenc. Magyar Nyelvtudományi Társaság, Bp Kiss Lajos (1980). Földrajzi nevek etimológiai szótára. Akadémiai Kiadó, Budapest Penavin Olga (1975). Néhány gondolat Észak-Bácska földrajzi neveivel kapcsolatban. Üzenet 1975/ adattar.vmmi.org/cikkek/20559/uzenet_1974_07-08_14_penavin.pdf Póczos Rita (2008). A párhuzamos helynévadás. = Név és valóság. Szerk.: Bölcskei Andrea és N. Császi Ildikó. Károli Gáspár Református Egyetem, Budapest, LANGUAGE CONTACT PHENOMENA IN VOJVODINA HUNGARIAN MICROTOPONYMS Summary Names of places for a long time preserve language contacts of people who live together in the same region as well as characteristic forms of toponyms that have been created this way. In many Vojvodina Hungarian toponyms there are language contact phenomena. Toponyms created by interethnic contacts originate from different historical eras: some of them preserve contacts that no longer exist, while others show still functioning language interference. These language contact phenomena may be phonetic (eg. shortening, dissolution of accumulated consonants, distortion of vocal forms etc.), structural (toponyms lexicalized from sintagmas or creation of parallel forms). Research on semantic aspects of toponyms showed that the word form gets distorted via contacts, for this reason meaning gets obscure and in many cases folk ethymology appears. While doing this research, we have applied both synchronic and anachronic approach. The aim of the research is mapping types of contact phenomena that have been and still are shaping Vojvodina Hungarian toponyms. Keywords: language contacts, naming, microtoponyms, Vojvodina. Rajsli Ilona University of Novi Sad, Serbia Faculty of Philosophy

54 II ЛЕКСИКОЛОГИЈА И ЛЕКСИКОГРАФИЈА

55

56 Маријана Богдановић ФОНЕТСКИ АСПЕКТ СТАРОКЊИЖЕВНЕ ЛЕКСИКЕ У РЕЧНИКУ СРПСКОХРВАТСКОГ КЊИЖЕВНОГ И НАРОДНОГ ЈЕЗИКА САНУ* У раду се са фонетског аспекта анализира лексика старокњижевног типа у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. На основу фонетских обележја анализираних славенизама утврђивана је њихова примарна црквенословенска, рускословенска, српскословенска или славеносрпска провенијенција, а такође су разматрани и начини посрбљавања старокњижевне лексике, односно процеси њене модификације у складу са духом српског народног језика. Кључне речи: српски језик, Речник САНУ, старокњижевна лексика, фонетски аспект, посрбљавање. 1. УВОДНА РАЗМАТРАЊА У корпус тезаурусног Речника српскохрватског књижевног и народног језика улази, и територијално и временски, веома широк лексички репертоар. Обухваћено је, наиме, целокупно лексичко благо у временском распону од Вука и Доситеја, па до савременог доба, на широком подручју штокавског наречја. 1 Известан део укупног лексичког фонда Речника САНУ представља лексика из језичких идиома који су код Срба некада били у употреби (српскословенског, рускословенског и славеносрпског) Предмет и циљеви рада 55 Предмет овог рада јесте фонетска анализа лексике која је у Речнику САНУ обележена квалификатором сткњ. Грађа је ексцерпирана из девет томова Речника (почев од XI, када је квалификатор сткњ. први пут употребљен, па завршно са XIX, последњим објављеним томом). Наш корпус обухвата укупно 450 лексема означених као сткњ., и то: 201 именицу, 164 придева, 52 глагола и 33 прилога. У првом делу рада је, на основу фонетских специфичности анализираних славенизама, утврђивана њихова припадност неком од старијих српских језичких идиома (српскословенском, рускословенском или славеносрпском). Потом су, у другом делу рада, разматрани начини посрбљавања старокњижевних лексема, односно процеси њихове адаптације у структуру српског народног језика. Циљ рада јесте да се покаже начин на који је Речник САНУ одржао континутет са старом књижевном и језичком традицијом, тачније, да се фонетском анализом утврди међусобни однос старијих типова књижевног језика у његовом корпусу, као и да се представе основни модели прилагођавања ових лексема структури савременог српског језика, односно главни типови њихових српских еквивалената. * Овај рад је настао у оквиру пројекта Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, који у целини финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. 1 Александар Белић у Уводу првог тома Речника пише да ово лексикографско дело обухвата традиционални књижевни и општекултурни језик српскохрватски XIX и XX в., али и наш народни језик тога времена и савремени разговорни језик културних кругова наших народа (VII). У корпус улази грађа из периода од Вука Караџића и Илиризма; од старијих писаца улазе само они (нпр. Доситеј Обрадовић и др.) који су се читали и у време после год. у источним крајевима или после г. у западним крајевима, а тако исто и они који су и пре Караџића, а у XIX в. писали народним језиком (Белић 1959: XXIII).

57 Маријана Богдановић 1.2. О квалификатору сткњ Када је посреди временски (хронолошки) принцип квалификације лексичких јединица, у Речнику САНУ су заступљне следеће ознаке: заст. (застарело), арх. (архаично), ист. (историјски), цсл. (црквенословенски), рсл. (рускословенски), ссл. (српскословенски), стсл. (старословенски). Међутим, у првом реду због тешкоћа приликом одређивања припадности оваквих речи неком од ранијих типова књижевног језика, последње четири скраћенице су од XI тома замењене уопштеним квалификатором сткњ., којим је обједињена сва лексика из старијих периода писане речи код Срба. 2 Опис овог маркера читамо у интерном Приручнику за обраду речничке грађе, у списку скраћеница: сткњ. стара књижевност и књижевнојезичко наслеђе (старији типови књижевног језика: славеносрпски, рускословенски, српскословенски и сл.). Квалификатори стсл., ссл., рсл., цсл., (односно сткњ.) припадају групи лексичких маркера из домена стандарднојезичке норме, преко којих у речнику омогућено праћење сложеног процеса интеграције речи из предстандардних идиома у савремени језик (Ивановић 2014: 207). Према Упутствима за израду Речника САНУ, код речи обележених са цсл. или рсл. (односно сткњ.) не треба давати и ознаке заст. или арх., јер се њихова архаичност подразумева. Није пракса, дакле, да се уз речи из предвуковског периода развоја српског језика додају ознаке о застарелости или архаичности, будући да се полази од претпоставке да је за савременог корисника стандардног језика овај тип лексике свакако неактуелан и застарео О појму и термину славенизам 56 За лексику старокњижевног типа, у коју улазе и позајмљенице из руског језика, у нашој научној и стручној славистичкој литератури уобичајен је назив славенизми. 3 Најобухватнија дефиниција славенизама експлицира да су то речи и особине које припадају српскословенској, рускословенској, заједничкој црквенословенској и руској лексици, укључујући и разне позајмљенице у овим језицима, а такође и хибридне творевине, тј. облике који садрже особине и црквенословенског, без обзира на редакције, или руског и нашег језика (Стијовић 1992: 13). Дакле, из угла србистике, под славенизмима, поред црквенословенских, треба сматрати и руске елементе, будући да је руски језик у великој мери утицао на развој књижевног језика код Срба. 2. ФОНЕТСКИ АСПЕКТ СТАРОКЊИЖЕВНЕ ЛЕКСИКЕ У РЕЧНИКУ САНУ Лексику старијих типова српског књижевног језика препознајемо превасходно по одговарајућим фонетским цртама. Фонетске одлике редакцијских језика представљају, наиме, главни критеријум за утврђивање примарне црквенословенске, рускословенске, српскословенске или славеносрпске провенијенције старокњижевне лексике. 4 Како истиче Светозар Стијовић (1992: 37), поделу према наведеном аспекту треба схватати условно, будући да она говори само о фо Ово решење је нађено услед бројних потешкоћа лексикографа у одређивању припадности одређених лексема неком од језика из ранијих периода језичког развитка. Оправданост ове одлуке Уређивачког одбора Речника има своје потврде и у бројној литератури која се бави језичким особеностима овог периода. Павле Ивић (1966: 163), на пример, пише: Пошто се разлике између ових двају језичких типова [српскословенског и рускословенског] тичу у првом реду неких гласовних особина, често се по тим особинама може одредити којем од два слоја припада реч. У другим случајевима, опет, гласовни лик не пружа основу за овакво разликовањеˮ. Јован Кашић (1972: 137) такође констатује да је често врло тешко, а некад и сасвим немогуће, утврдити поуздано коме од тих језика припада нека реч, пошто се многе од њих налазе у истом облику у сва три ова језика: српскословенском, рускословенском и славеносрпскомˮ. За овај лексички слој Павле Ивић (2001: 283) каже да су то старинске књишке речи које смо уобичајили звати славенизмимаˮ. Од многобројне литературе о фонетским особеностима редакцијских језика посебно упућујемо на обраду овог питања у Младеновић 1989.

58 ФОНЕТСКИ АСПЕКТ СТАРОКЊИЖЕВНЕ ЛЕКСИКЕ У РЕЧНИКУ СРПСКОХРВАТСКОГ... нетским карактеристикама редакција, а не и о самом пореклу наведене речи, коју су аутори могли узети, на пример, из рускословенског језика и модификовати је у складу са српским (српскословенским) језиком. Ексцерпирани славенизми су на основу својих фонетских особености разврстани у неколико група: 5 (1) Лексеме из општег црквенословенског лексичког репертоара (2) Лексеме са заједничким српскословенским и рускословенским фонетским одликама (3) Лексеме са рускословенским фонетским одликама (4) Лексеме са српскословенским фонетским одликама (5) Лексеме са славеносрпским фонетским осликама (тзв. славеносрбизми или хибриди) Приликом идентификације славенизама користили смо одговарајуће речнике. За лексику рускословенског и руског порекла служили су нам следећи речници: Словарь церковно-славянского и русского языка, т. I IV, Санктпетербургъ: Императорская Академия Наук (СЦСРЈ), Толковый словарь русского языка, под ред. Д. Н. Ушакова, т. I IV, Mосква: Астор (ТСРЈ), Словар русского языка XVIII века, (А О), Ленинград: Академия наук СССР. Институт русского язика (СРЈ XVIII), Речник црквенословенскога језика проте Саве Петковића (РЦЈ), а за лексику српскословенске провенијенције од користи су нам били Даничићев Рјечник из књижевних старина српских (РКСС) и Рјечник хрватскога или српскога језика Југославенске академије знаности и умјетности (који обухвата грађу од 12. до 19. века) (РЈА) Лексеме из општег црквенословенског лексичког репертоара Одређен број славенизама јавља се у истом фонетском лику и у српскословенском и у рускословенском језику, што је условљено заједничком старословенском основом редакцијских језика. Овакве речи није могуће раздвојити по припадности српској или руској редакцији, те се сврставају у општи црквенословенски лексички репертоар. Oдређен број речи из нашег корпуса припада заједничком црквенословенском лексичком наслеђу: мусик, мусика 6 ; неподвижан; набљусти, низвести, низложити, низринути, обитати, осветити, освободити итд. Из црквенословенског језичког наслеђа долазе и бројни придевски облици из наше грађе, који представљају континуанте старословенског партиципа презента пасивног (на /-м/). 7 Неки од тих придевских образовања су следећи: невидим, неизлечим, недостижим, неостварим, неповратим, неповредим, непогрешим, неподносим, непомирим, непоправим итд. Њихове еквиваленте у савременом језику представљају придевске форме са суфиксима -ив и -љив. Сви облици из нашег корпуса налазе се у негираној форми, са нецеситативним значењем који се не може (излечити, остварити, повратити, поправити итд. Придевска образовања на -ив и -љив, како истиче Љиљана Суботић (1998: 98), у Вуковој лексици и народним говорима била су слабо заступљена, што је условљавало употребу форми на /-м/ у језику писаца предвуковске епохе 19. века. У нашем корпусу регистрована су и три придева која представљају континуанте активног партиципа презента на -ћи: два негирана облика: неимајући, нетрпећи и један афирмативан: обнадеждавајући Подела славенизама на основу редакцијских фонетских обележја детаљано је представљена у књизи Светозара Стијовића Славенизми у Његошевим песничким делима (Стијовић 1992). Лексему мусика региструје Словар русского языка XVIII века, где је упућена на одредницу музыка. Партиципи, као средство кондензације језичког израза, егзистирали су у свим епохама књижевног језика код Срба, те их је природно наследио и 19. век, у који улазе као рефлекс славеносрпског периода (Суботић 1998: 96). Опширније о употреби партиципа у књижевном језику од до године в. у исцрпном раду Љиљане Суботић (1984) Судбина партиципа у књижевном језику код Срба у 19. веку.

59 Маријана Богдановић 2.2. Лексеме са заједничким српскословенским и рускословенским фонетским одликама Именички суфикс -ије. Типична заједничка особина обеју редакција старословенског језика, и руске и српске јесте именички суфикс -ије. Овај фонетизам представљао је, иначе, врло фреквентну старословенску језичку црту. Ефимова (2006: 130), на пример, истиче да је суфикс -ьј(е) био у старословенском језику најфреквентнија творбена морфема за грађење именица са апстрактним и конкретним значењем. И у именичким дериватима из наше грађе највећу фреквенцију показује суфикс -ије. Чак 115 лексема изведено је одређеном формом овог наставка. Суфикс -ије се у творбено-структуралном погледу остварује у три случаја: а) непроширено: -је, -ије: малодушије, многобож(и)је, намереније, надношеније, мудрољуб(и)је, начинословије, оштроум(и)је итд. б) проширено: (1) -ствије: неудовољствије, одсуствије. Овај суфикс је синонимичан са суфиксом -ство (уп. неудовољствије : незадовољство, одсуствије : одсуство) 8 и (2) -аније, -еније (проширене варијанте наставка -ньје, насталог додавањем -ьје на основу трпног глаголског придева): наименованије, новоправописаније, оправданије, мученије, настављеније Сугласничка група жд. Друга заједничка фонетска особеност редакцијских језика јесте група жд. Ова сугласничка група везана је првенствено за одређене рускословенске (односно руске) лексеме, али је врло фреквентна и у српскословенском језику, управо захваљујући старословенској основи овог нашег старог њижевног и црквеног језика. 9 Следеће лексеме из нашег корпуса долазе са сугласничком групом жд: наважденије, надежда, наслаждење, обнадеждење, опхожденије, освобожденије, осужденије; надежден, обнадеждавајући; наслаждавати се, облагонадеждавати, обнадеждавати, обнадеждити, осуждавати Лексеме са српскословенским фонетским одликама Рефлекс полугласника. Најтипичнија особеност српске редакције старословенског језика јесте успостављање изговорног полугласника (обележеног знаком ь), а затим његова вокализација у самогласник а од 14. столећа (Младеновић 1989: 31). Процесом вокализације, међутим, нису биле захваћене само речи са полугласником у јаком положају, већ и низ оних у којима је полугласник по пореклу био слаб (у позицијама префикса, корена речи и суфикса). 10 Српскословенски рефлекс а наместо некадашњег полугласника долази у следећим примерима из наше грађе: мужаственост, мужаствен, мужаствено, несагласије 11, нечастије, нечастје, општаст- 8 Ово двојство познато је већ у најстаријим старословенским споменицима (цѣсарьство и цѣсарьствиѥ) (Стијовић 1992: 111). 9 Преузимање групе жд заједно са речима из руског и рускословенског језика у 18. веку за представнике српског језика није било ништа необично, будући да овај фонетизам није био непознат њиховом језичком осећању. Ова група је, наиме, традиционално присутна у већем делу штокавских говора (уп. нпр. звиждати, даждевњак, мождина итд.), дакле у нашем народном језику, а такође је била честа и у српскословенском (Младеновић 1989: 90). 10 Славко Вукомановић (2006: 20) истиче да вокал а не месту ранијег полугласника у слабом положају не треба доводити у везу са некадашњим полугласником, зато што је његово појављивање секундарна појава, која се манифестовала аналогијом према речима сродног порекла или према облицима исте речи у којима је извршена вокализација полугласника у јаком положају. 11 Када су посреди именице, занимљиво је да Речник САНУ бележи и наведену српскословенску варијанту, и облик са рускословенским фонетизмом со несогласије, али и облик са српским народним фонетизмом су несугласије. Ове форме јасни су показатељи конкуренције и коегзистенције различитих фонетских облика за означавање истог појма у предстандардној фази нашег језика, али и богатства фонетских варијанти којима су се писци предвуковске и вуковске епохе развоја нашег језика могли служити. Од придевских форми пак регистрован је једино рускословенски облик несогласан.

60 ФОНЕТСКИ АСПЕКТ СТАРОКЊИЖЕВНЕ ЛЕКСИКЕ У РЕЧНИКУ СРПСКОХРВАТСКОГ... во; несатрулим. Овде треба поменути и образовања различитих придева на -ан (< ьнъ): неподвижан, непоместан, неопретан, неострожан итд Рефлекс назала предњег реда. Одлику српске редакције старословенског језика представља и вокал е као рефлекс назала предњег реда /ѧ/. Међутим, примањем рускословенског језика и азбуке Срби су примили и слово /ѧ/ у црквеној ћирилици, и то у вредности секвенце /ја/ (Младеновић 1989: 33). Српски рефлекс е уместо назала предњег реда јавља се у следећим примерима из наше грађе: освештавати (се), освештати, осветнути Рефлекс старог гласа јат (ѣ). Српскословенски језик је био екавског изговора, што је у складу са фонолошком променом старог вокала,,јатаˮ, наслеђеног из прасловенског језика, а који се до почетка XIII века изменио у е у низу српских народних говора, што је, наравно, нашло одраза и у српскословенском језику. Екавизам српскословенског језика заправо је његова непрекидна, континуирана особина за све време употребе овог српског црквеног и књижевног језика (Младеновић 2002: 85). Као конкурент наведене српске особине стоји јекавизам рускословенског језика. Примери српскословенског екавизма у нашој грађи су следећи: намереније, нареченије, наречије, неверије, обделателност, овечије, огрешије; неизбежим (ʼнеизбежанʼ) Вокално р и л. Одлику српскословенског језика представља и присуство самогласничког р (примарног и секундарног), које је одлика и многих српских народних говора. При усвајању руског и рускословенског језика, међутим, наш језик је вокалском систему ових језика супротстављао свој самогласнички систем заједно са вокалним р, које није постојало у поменутим језицима, где су егзистирале групе ер и ор, за примарно по пореклу, и ре и ро, за секундарно самогласничко р у српском језику (Младеновић 1989: 88). Следеће лексеме из нашег корпуса долазе са српским фонетизмом вокалног р: начртај, оскврњеније; неострожан, низвргавати, низвргнути. Вокално р налазимо и у хибридном придеву несовршителан, обележеним рускословенским (одн. руским) фонетизмом префикса со- и српскословенским (одн. српским) самогласничким р. Када је посреди вокално л, ту постоји диференцијација између српског народног и српскословенског језика: док је народни језик имао углавном рефлекс у (нпр. пун, жут, суза), српскословенски је чувао старину (пльнь, жльть, сльза) (Младеновић 1989: 36). 12 У нашој грађи није забележен ниједан пример са српскословенским вокалним л Сугласничка група шт. Карактеристичну црту српске редакције старословенског језика, али и низа народних говора, представља сугласничка група шт. Са овим српскословенским фонетизмом долазе примери: опроштеније, општаство, општество, освјаштеније, обителиште, невештаствен, немоштан, општеобразоватељни, општеполезан, освештавати се. Речи са конкурентним рускословенским рефлексом шч у нашој грађи нису потврђене Лексеме са рускословенским фонетским одликама Рефлекс полугласника. Као резулат вокализација некадашњих полугласника у рускословенском језику добијени су вокали е (<ь) и о (<ъ). Рускословенски рефлекс полугласника предњег реда забележен је у следећим лексемама: мужество, мужественост, наследничество, опшество, општество, отправничество, патријаршество, мужествен, нелестан 13, номадически, отечески; обичествовати. Овде ћемо додати и речи неполезност, неполезан, општеполезан, 12 Александар Младеновић (1977: 15) наводи неколико разлога који су допринели чувању вокалног л у српскословенском језику: а) паралелно постојање вокалног р, што је подржавало егзистирање и самогласничког л, б) изразито мала фреквенција употребе вокалног л у поређењу са другим самогласницима и позициона ограниченост јављања овог гласа (углавном у средини речи), в) сонантни карактер сугласника л допуштао је да се један домаћи сугласник може употребити у слоготворној функцији. 13 Уп. рус. нелестный (ТСРЈ). Српска форма неластан регистрована је у Речнику САНУ, али је кавалификована као заст. (застарела) и покр. (покрајинска).

61 Маријана Богдановић 60 са рускословенским фонетизмом е наместо некадашњег полугласника предњег реда (ь) 14. Речник САНУ бележи и рускословенске (руске) лексеме са вокалом о, добијеним вокализацијом полугласника задњег реда (ъ): невозвратан, несогласије, несоразмерност, одсовјетовати, несовершителан, несовршенолетан, несогласан, несоотвестан, новособран, обезвоздушити Рефлекс назала предњег реда. Одлику рускословенског језика представља вокал а уместо назала предњег реда. Овај рускословенски фонетизам засведочен је само у једној лексеми: освјаштеније Рефлекс старог гласа јат (ѣ). Графема <ѣ> у рускословенском језику имала је вредност секвенце /је/. 15 Тај рускословенски (а и руски) јекавизам фонетски се углавном подударао са домаћим, аутохтоним јекавизмом насталим од некадашњег кратког јата (Стијовић 1992: 83). У јекавском лику долазе следеће лексеме из нашег корпуса: одсовјетовати, несјеком, неспоразумјеније, песнопјење Вокално р и л. Наместо српскословенског вокалног р и л, примарног и секундарног порекла стоје рускословенске групе ер, ел, ор, ол и ро, ло, ре, ле. У нашој грађи неколико је лексема са рускословенским фонетизмом -ер-: начертаније, осквернитељ, несовершителан, осквернити, оскверњати, оскверњивати. Фонетизам -ор- забележен је у речима неосторожан, оскорбити, оскорбљавати, оскорбитељан, а фонетизам -ре- у лексемама мудреност и обретеније. Рускословенска група -ел- регистрована је у самом једном примеру: мелница ( млин ). У посебну групу славенизама спадали би русизми у ужем смислу, тзв. чисти русизми. 16 У нашој грађи на овај тип славенизама отпадају 42 лексеме. Поред квалификатора сткњ. уз неке речи је навођена и етимологија из руског језика. Како је реч о лексици црквенсловенског и старословенског порекла која је преко руског као доминантног језика ушла у српски језик, највећи број оваквих речи квалификован је помоћу ознаке исп. (испореди), као идентификатора за посредно позајмљивање: непроницајемост (исп. рус. непроницаемость), неудопство (исп. рус. неудобство), нравоученије (исп. рус. нравоучение); оловјан (исп. рус. оловянный); обнаружити се (исп. рус. обнаружиться). Код неких старокњижевних лексема је пак етимологија представљена директним навођењем руске речи (без ознаке исп.): неповин (рус. неповинный), мелница (рус. мельница), ничтожити (рус. ничтожить), обњати (рус. обняать) итд Лексеме са славеносрпским фонетским одликама (тзв. славеносрбизми) Под појмом славеносрбизам подразумевају се у првом реду речи и облици који истовремено садрже и рускословенске (руске) и српске народне црте, а понекад и српскословенске настале у процесу делимичног или потпуног србизирањаˮ (Стијовић 1992: 94). У нашој грађи смо забележили следеће типове укрштања језичких особености: 1) црквенословенске 17 и српске народне језичке црте: награђеније (српски народни рефлекс ђ и црквенословенски суфикс -ије), наслаждење (црквенословенска група жд и посрбљен суфикс -ње), несугласије (српски народни рефлекс у<ь и цсл. суфикс -ије), обнадеждење (цсл. група 14 Облик пользьнь (исп. РКСС), који је у основи наведених речи, у српскословенском духу гласи полазан (исп. РЈА). Занимљиво је да РЈА бележи обе форме једног сличног придева љубазан (српскословенкси облик) и љубезан (рускословенски облик). Чињеница да је облик љубезан забележен у нашем језику много пре продора рускословенског језика Павле Ивић (1966: 164) објашњава веома старим утицајем македонског изговора црквеног језика (који се у овом погледу одликовао истим особинама и, можда и само делимично, ослонцем на суфикс -ов-. 15 О јекавизму рускословенског језика исп. Успенски Већ смо напоменули да је обим појма славенизам у нашем раду одређен дефиницијом коју даје Светозар Стијовић (1992: 114), а која експлицира да је због великог утицаја руског језика на наш језик,,нормално да појам славенизам садржи и руску компонентуˮ. 17 Под црквенословенским језичким цртама подразумевамо особине заједничке обема редакцијама старословенског језика и српској и руској (суфикс -ије и сугласничку групу жд).

62 ФОНЕТСКИ АСПЕКТ СТАРОКЊИЖЕВНЕ ЛЕКСИКЕ У РЕЧНИКУ СРПСКОХРВАТСКОГ... жд и посрбљен суфикс -ње), отпушћеније (српски народни фонетизам шћ и цсл. суфикс -ије). Овде убрајамо и хибриде настале додавањем српског суфикса -ње (< ʼје) на базу црквенословенског језика: обоњање, одејање, освиделствовање, отерање, начиноучење, освобођење, наказање, неблаговољење, низвржење, објавлење. 2) рускословенске и српске народне језичке црте: песнопјење (рсл. рефлекс ѣ и посрбљен суфикс -ије). Овде ћемо поменути и лексеме које егземплификују карактеристичну славеносрпску особину српски изговор /л/ уместо /љ/ и /-ле-/, /-не-/ уместо /-ље-/, /-ње/. 18 Ова одлика видљива је у бројним старокњижевним лексема из нашег корпуса: наставленије, објавленије, објавлење, оделеније, определеније, мучителан, нерешителан, објасненије, окамененије, ожененије итд. Речник региструје само лексему особљив, дакле, само са српским фонетизмом (уп. рус. особливый). 3. ФОНЕТСКА И ТВОРБЕНА АДАПТАЦИЈА СЛАВЕНИЗАМА Дефиниције којима је у Речнику САНУ представљен семантички садржај старокњижевних лексема откривају однос славенизама и њихових српских еквивалента, тачније приказују начине којима се кретао процес језичког посрбљавања. Када је реч о фонетским и творбеним ликовима у којима се јавља стара лексика у нашем савременом књижевном језику, можемо издвојити неколике групе: 3.1. У прву групу долазе старокњижевне лексеме које су у процесу посрбљавања замењене новом лексемом или групом синонимичних лексема. То су славенизми чија је семантичка прозирност недовољна да би опстали у савременом језику, те је за њихову појмовну вредност узета нова лексема: надношеније (предлог, понуда), наитије (долазак), нискодушије (нечасност, подлост), начертаније (план, програм), оскорбљеније (жалост, туга), надвесије (превага, надмоћност), нареченије (налог, савет); необитајем (ненасељен), неполезан (некористан), невештаствен (нематријалан), оскорбитељан (увредљив, непристојан), облагообичавати (оплемењивати), обистом (заиста, стварно), опстојателно (подробно, темељно, свестрано). Овде ћемо поменути и примере славенизама за чију презентацију семантичког садржаја не постоји једна лексема из домаћег лексичког фонда, те се он мора идентификовати описно (у нашој грађи овде претежу глаголи): наважденије сугестија која има за циљ што рђаво, зао наговор; невесник соба одељење за невесту и младожењу, за младенце; онравити се прилагодити се новој средини, набљусти припазити на нешто, придржати се нечег, орпутерисати посипати косу пудером, прахом; низлагати бацити наниже, збацивати, обњати обухватити, открити погледом, угледати итд Другу групу чине старокњижевне лексеме које су у процесу посрбљавања добиле нову форму, али су сачувале изворну творбену основу. Највећи број лексема из наше грађе долази у ову групу. Српски облици мањег броја именичких славенизама настали су преобликовањем старокњижевних форми: наказ, наказа, наказање казна. У већем броју случајева српски еквиваленати изведени су различитим наставцима од глаголских основа: а и Ø или именичким суфиксима -ост и -ство: намереније (намера), награђеније (награда), нападеније (напад), наумије (наум), недоуменије (недоумица), обедије (обед), објавленије (објава), оглашеније (оглас), описаније (опис), опсаденије (опсада). Примери глагола: низрушавати се (рушити се), обнародствовати (обнародовати), определавати (опредељивати). Овде долазе и придевска и прилошка образовања постала од некадашњег пасивног партиципа презента: придеви неизбројим (неизбројив), неизлечим (неиз Овакво примање рускословенских група (изговор са -ле-, -не-) било је омогућено следећим правописно-језичким моментом:,,рускословенско ле, не изговарало се увек /ље/, /ње/ код Руса, док су Срби у свом народном и славеносрпском језику имали диференциране групе ле, не и ље, ње, што се правописно разликовало у српскословенској писмености (ле, не: лѥ, нѥ) (Младеновић 1989: 35).

63 Маријана Богдановић лечив), неисплатим (неисплатив), незамислим (незамислив), невидим (невидљив), потом прилози: неодвојимо (неодвојиво), невидимо (невидљиво), непогрешимо (непогрешиво) итд Трећу групу представљају речи у којима је спроведено фонетско и/или творбено посрбљавање: рускословенске (руске) и српскословенске фонетске црте замењене су народним: несогласије несагласност, неслагање; обретеније обртење, освјаштеније освештење, освећење, несоразмерност несразмерност, осуждавати осуђивати, несовершителан несвршен, несогласан несагласан итд. 4. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА Када је посреди анализа фонетских особености лексике старокњижевног типа из Речника САНУ, закључке можемо изнети у неколико тачака: 1) Знатан број старокњижевних лексема из Речника САНУ припада општем црквенословенском лексичком репертоару. То су лексеме без редакцијских фонетских обележја, које су у истом фонетском лику живеле у обема редакцијама старословенском језика и представљају део црквенословенског лексичког наслеђа. 2) Велики удео у анализираном корпусу представљају лексеме са заједничким гласовним обележјима српскословенског и рускословенског језика: цсл. суфикс -ије и група жд. Чак 115 именичких лексема је изведено одређеном формом суфикса -ије, а од овог броја само 25 лексема садрже и одређено редакцијско фонетско обележје, и то девет лексема са српскословенским фонетизмом, 13 лексема са рускословенским гласовним особеностима и три хибридне творевине (тзв. славеносрбизми). 3) Српскословенска фонетска маркираност у речима из нашег корпуса најдоминантнија је у присуству вокала а наместо некадашњег полугласника, а затим у постојању вокалног р и сугласничке групе шт. Најфреквентније рускословенске фонетизме у лексемама из наше грађе представљају рефлекси ер и ор наместо некадашњег вокалног /р/ и вокали о и е, као континуанти двају некадашњих полугласника, тврдог и меког. У репертоару старокњижевне лексике нашле су се и 42 лексеме директно или индиректно маркиране као русизми. Занимљиво је да је број лексема српскословенске провенијенције и број рускословенски маркираних лексема приближно исти. Овај податак показује релативно једнаку заступљеност лексичког фонда обеју редакција старословенског језика, и руске и српске, у корпусу српског тезауруса. 4) Лексички фонд славеносрпске епохе у Речнику САНУ је заступљен са невеликим бројем речи (15). У највећем броју случајева хибридност ових лекема почива на споју црквенословенских језичких црта (именички суфикс -ије, сугласничка група жд или цсл. лексичка основа) и српских народних гласовних особености. Иако невелик, лексички слој славеносрбизама у Речнику САНУ довољан је да остави сведочанство о једној епохи која је представљала прекретницу у развоју српског књижевног језика славеносрпској Када је посреди анализа фонетске и творбене адаптације старокњижевне лексике, закључци, издвојени према врстама речи и доминантним суфиксима у оквиру сваке категорије, изгледају овако: 1) Највећи проценат старокњижевне лексике у Речнику САНУ чине именички славенизми. У овој категорији најбројније су лексеме са црквенословенским суфиском -ије (115), који представља заједничку гласовну особину и српскословенског и рускословенског језика. Следеће по фреквенцији су именице изведене црквенословенским суфиксом -ост и његовом проширеном варијантом -елност и суфиксом -ство и његовим проширеним варијантама -ество и -аство при чему је рускословенска варијанта (-ество) чешћа него српскословенска (-аство).

64 ФОНЕТСКИ АСПЕКТ СТАРОКЊИЖЕВНЕ ЛЕКСИКЕ У РЕЧНИКУ СРПСКОХРВАТСКОГ... Највећи број именичких лексема има одговарајуће српске еквиваленте грађене од исте основе. Један број српских народних форми изведен је различитим наставцима од глаголских основа: -а и -ø, а код нешто мањег броја именица дошло је до фонетског посрбљавања цсл. суфикса -ије народним суфиксом -ње (типичном српском адаптационом формом овог цсл. суфикса). Најмањи број именица је у процесу посрбљавања замењен потпуно новом лексемом. 2) На другом месту по фреквентности у корпусу старокњижевне лексике Речнику САНУ налазе се придеви. Највећи број придева представљају облици партиципа презента пасивног у атрибутској функцији. У савременом језику њихови пандани су облици на -ив и -љив. Бројне су и придевске изведенице са проширеним формама рсл. суфикса -елан, док је са руским суфиском -ически регистрован само један придев: номадически. 3) Лексички слој старокњижевних глагола у Речнику САНУ је репрезентован само 51 лексемом. Однос именичких славенизама према глаголским јесте 4:1. У категорији глаголских славенизама уочава се нешто већа заступљеност перфективних у односу на неперфективне глаголе, као и чињеница да за презентацију семантичког садржаја највећег броја глагола не постоји једна лексема из домаћег лексичког фонда, већ се он мора идентификовати описно. 4) Када су посреди прилошки славенизми из наше грађе, запажамо готово подједнаку фреквенцију суфикса -но и његових проширених форми -ително и -ателно (заправо варијанте суфикса -(а)н < -(ь)н) и наставка некадашњег партиципа презента пасивног -мо). И један и други тип изведеница, у највећем броју случајева, има одговарајуће српске еквиваленте, творене од исте основе. Само четири прилога из нашег корпуса су у процесу посрбљавања замењене новим лексемама, тачније групом лексема синонимичним са старокњижевном одредницом: обистом (ʼдоиста, заиста, стварноʼ), опредително (ʼјасно одређено, прецизно, недвосмисленоʼ), опстојателно (ʼподробно, темељно, свестраноʼ), особљиво (ʼнарочито, поготово, изузетноʼ). И на крају да додамо: присутношћу лексике српскословенског, рускословенског, заједничког црквенословенског и руског порекла, као и славеносрбизама, у корпусу српског тезауруса показана је генеза српског књижевног језика и укупно богатство његовог лексичког фонда, чиме је на најбољи начин, барем на лексикографском плану, остварен и одржан континуитет са старом српском књижевном и језичком традицијом. 63 Литература Белић, А. (1959). Увод, I књ. Речника српскохрватског књижевног и народног језика, Београд: Српска академија наука, VII XXVII. Вукомановић, С. (2006). Српски језик и његов развој, Београд: Завод за уџбенике. Ивановић, Н. (2014). Лексикографски метајезик у Речнику САНУ, Савремена српска лексикографија у теорији и пракси (колективна монографија), ур. Рајна Драгићевић, Београд: Филолошки факултет, Ивић, П. (1966). О Вуковом Рјечнику из године, поговор уз Сабрана дела Вука Караџића, књ. 2, Београд: Просвета, Ивић, П. (2001). Српски народ и његов језик, Сремски Карловци Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. Ефимова, В. С. (2006). Старославянская словообразовательная морфемика, Москва: Институт славяноведения РАН. Јовановић, Г. (1981). Лексика старијих типова књижевног језика у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, НССУВД, св. 11/2, Београд: Међународни славистички центар, Јовановић, Г. (1986). Примери фонетске и творбене адаптације старије књижевне лексике у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Наш језик, XXVII/1 2, Кашић, Ј. (1972). Лексика рускословенског порекла и лексички фонд српскохрватског језика (именице на -ије и њихови еквиваленти у српскохрватском језику), Књижевност и језик, год. XIX, св. 2 3, Београд,

65 Маријана Богдановић Милановић, А. (2012). О развоју песничког језика у епохи романтизма: славенизми у Кодеровој Роморанци, Српски језик, XVII, Београд, Милановић, А. (2014). Лексика, у: Језик Јована Суботића, Београд: Чигоја штампа, Младеновић, А. (1989). Славеносрпски језик. Студије и чланци, Нови Сад: Младеновић, А. (2002). О континуитету у развоју српског књижевног језика (до средине XIX века), Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 45/1 2, Нови Сад, Приручник. Приручник за обраду речничке грађе (штампано за интерну употребу), Београд: Институт за српски језик САНУ. Радовић Тешић, М. (2009). С речима и речником, Београд: Учитељски факултет. Ристић, С. (2006). Раслојеност лексике српског језика и лексичка норма, Београд: Институт за српски језик САНУ. Стијовић, С. (1992). Славенизми у Његошевим песничким делима, Сремски Карловци Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. Суботић, Љ. (1984). Судбина партиципа у књижевном језику код Срба у 19. веку, Прилози проучавању језика, 20, Нови Сад: Институт за јужнословенске језике, Филозофски факултет, стр Суботић, Љ. (1998). Употреба партиципа у књижевном језику Јована Стерије Поповића, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 41/2, Нови Сад: Матица српска, Толстој, Н. (1978). Литературный язык у сербов XVIII начале XIX, века, Москва: Академия наук СССР. Успенскйи, Б. А (1968). Архаическая система церковнославянского произношения. (Из истории литургического произношения в Росции), Москва. Цејтлин, Р. М. (1977). Лексика старославянского языка, Москва: Наука. Речници: 64 РКСС: Даничић, Ђуро. Рјечник из књижевних старина српских ( ). Београд: Државна штампарија. РЦЈ: Петковић, Сава. Речник црквенословенскога језика (1935). Сремски Карловци. РСАНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (1959 ), 19 томова. Београд: Институт за српски језик САНУ. СРЈ XVIII: Словар русского языка XVIII века, (А О). Ленинград: Академия наук СССР. Институт русского язика СЦСРЈ: Словарь церковно-славянского и русского языка, т. I IV (1847). Санктпетербургъ: Императорская Академия Наук. TСРЈ.: Толковый словарь русского языка, т. I IV (2000), под ред. Д. Н. Ушакова. Mосква: Астор. THE PHONETIC ASPECT OF THE OLD LITERATURE LEXIS IN THE DICTIONARY OF SERBO- CROATIAN LITERATURE AND FOLK LANGUAGE SANU Summary This paper provides a phonetic analysis of the old literature lexis in the Dictionary of Serbo-Croatian literature and folk language SANU. Based on the phonetic features of the analyzed Slavisms, their primary Church-Slavonic, Russo-Slavonic, Serbo-Slavonic and Slavonic-Serbian provenance has been determined. Likewise, the ways of Serbification of the old literature lexis, i.e. the processes of its modification in order to correspond to the idiomatic Serbian folk language, have been reviewed. Key words: Serbian language, the SANU Dictionary, old literature lexis, phonetic aspect, Serbification. Marijana Bogdanović Institut za srpski jezik SANU, Beograd, Srbija

66 Mira Milić - Dušanka Tumin METAFORIČKI GIMNASTIČKI TERMINI U ENGLESKOM JEZIKU I NJIHOVO PREVOĐENJE NA SRPSKI Rad se bavi kontrastivnom analizom metaforičkih gimnastičkih termina u engleskom i srpskom jeziku, iz perspektive kognitivne lingvistike. Analiza se zasniva na korpusu od 82 metaforička termina u registru sportske gimnastike i ritmike, koji su ekscerpirani iz važećih pravilnika na engleskom i srpskom jeziku, nekoliko engleskih pojmovnika gimanstičkih termina i udžbenika Vežbe na spravama i tlu (osnove praktičnog rada) (Madić i Popović 2012). S obzirom na činjenicu da samo 35 metaforičkih termina u engleskom jeziku nema metaforički ekvivalent u srpskom, može se zaključiti da je metafora veoma produktivna u oba jezika, pri čemu preovlađuju izvorni domeni životinja i predmeta. Produktivnost metafore u registru gimnastike može se dovesti u vezu sa prozirnošću termina i principom jezičke ekonomije. Sa kontrastivne tačke gledišta, dobijeni rezultati pokazuju da korelacija u ovoj vrsti konceptualizacije između engleskog i srpskog jezika iznosi približno 35%, što može da ukaže na značajnu ulogu jezičkih i kulturoloških faktora. Ključne reči: engleski jezik, gimnastika, pojmovna metafora, srpski jezik, terminologija. 1. UVOD Predmet rada su gimnastički termini u engleskom i srpskom jeziku, koji su nastali metaforičkim prenosom značenja iz drugih registara. Istraživanje se zasniva na kontrastivnoj analizi korpusa od 82 metaforička termina, koji su ekscerpirani iz više izvora. Budući da izvestan broj metaforičkih termina predstavlja stilski obeležene varijante zvaničnih termina u oba jezika, izvori za korpus uključuju, kako pisane izvore standardnih termina, tako i pisane i usmene izvore njihovih stilski obeleženih varijanata. U prve spadaju zvanični pravilnici za suđenje na engleskom i srpskom jeziku i jedan srpski udžbenik, dok drugi uključuju engleske pojmovnike na internetu i sportski žargon u praktičnoj nastavi gimnastike na srpskom jeziku. S obzirom na činjenicu da je terminologija relativno uređen sistem koji se zasniva na izvesnom stepenu konvencije i dogovora, metafora nije stilska figura već se posmatra kao pojmovna kategorija, u skladu sa tumačenjem kognitivne lingvistike. Budući da su, kod većine metaforičkih termina, izvorni i ciljni domen konkretni, pri čemu se metafora prvenstveno zasniva na vizuelnoj percepciji, ovde se najčešće radi o slikovnim metaforma. Nadalje, s obzirom na činjenicu da je najveći broj savremenih sportova nastao na engleskom govornom području, te da je sportska terminologija u srpskom jeziku nastala adaptacijom termina iz engleskog jezika, pri čemu izvestan broj engleskih termina nema leksički ekvivalent u srpskom jeziku, može se pretpostaviti da postoji izvestan uticaj jezičkih i kulturoloških faktora, usled čega metaforički termini u engleskom jeziku nemaju uvek formalne korespondente u srpskom. Izlaganje je podeljeno u četiri odeljka. Nakon Uvoda, 2. odeljak predstavlja teorijski okvir istraživanja, 3. odeljak se bavi analizom korpusa, nakon koje slede zaključci u 4. odeljku TEORIJSKI OKVIR Istraživanje pripada polju kognitivne lingvistike, pri čemu se metafora posmatra kao pojmovna kategorija u skladu sa tumačenjem Lakoffa i Johnsona (2003), Klikovac (2004; 2008) i Kövecsesa (2002). Prema tome, metafora nije samo stilska figura koja doprinosi slikovitosti izraza i živosti pripovedanja, već je, pre svega, stvar mišljenja i, kao takva, upravlja našim opažanjem, postupcima i odnosima sa drugim ljudima. Kad se radi o terminima koji, između ostalog, moraju da zadovolje uslove

67 Mira Milić - Dušanka Tumin 66 jednoznačnosti i prozirnosti, poj mo vi koje oni predstavljaju u ciljnom domenu često su složeni, usled čega ih je lakše razu me ti kao neki drugi, čulno saznatljiv pojam iz izvornog domena ili videti kao sliku, što znači da se gimnastički termini ne temelje samo na shvatanju, već i vizuelnoj percepciji. Budući da je značenje sportskih termina povezano sa pojmom i slikom u izvornom domenu, analiza korpusa u ovom radu temelji se na opštoj definiciji metafore koja je, prema Klikovac (2008: 66), viđenje ili razumevanje jedne pojave kao druge (ili jednog iskustvenog domena kao drugog). Bez obzira što ova definicija ukazuje na postojanje slikovne i pojmovne metafore, valja istaći da je, u vezi sa gimnastičkim terminima, teško razlučiti gde prestaje slika a gde počinje pojam, pošto izvorni domen uključuje poznate životinje i predmete, usled čega je mentalna slika tesno povezana sa znanjem o njima, što znači da se ovde može govoriti samo o naglasku koji je kod nekih termina na vizuelnoj percepciji a kod nekih na razumevanju. Polazeći od Raadovog tumačenja (1989: 134, prema Dubucu [1997: 132]) da nepreciznost i sugestivnost jezika doprinose sve većoj produktivnosti metafore u terminološkom sistemu, nameće se pretpostavka da je metafora moćan generator terminoloških značenja u engleskom i srpskom registru gimnastike. Međutim, prema Kryvenko (2008: 192), koja analizira metafore životinja u engleskoj i ukrajinskoj sportskoj terminologiji, potreba za međunarodnom komunikacijom ima za posledicu stilsku neutralizaciju sportske terminologije, usled čega metaforička značenja nisu česta u stručnoj sportskoj terminologiji. Na osnovu toga moglo bi se pretpostaviti da su metaforički termini pretežno stvar stila. Bez obzira na sporne stavove o ulozi metafore u terminološkom sistemu činjenica je da, zahvaljujući postojanju dvosmerne veze između sporta i metafore, ne samo da su mnogi metaforički sportski termini nastali metaforičkim prenosom značenja iz drugih registara, već i sam sport sve više postaje metaforički izvor (up. Beard 1998: 53). Međutim, literatura se više bavi sportom kao izvornim domenom nego sportom kao ciljnim, pri čemu je predmet istraživanja najčešće diskurs sporta a ređe sama sportska terminologija, što može biti posledica postojanja standarda u terminologiji čijom primenom su mnogi metaforički termini izgubili status zvaničnog termina. Pri tome valja imati na umu i činjenicu da se termin u savremenoj lingvističkoj teoriji terminologije posmatra kao leksička jedinica (up. Milić 2004: 22), usled čega se može pretpostaviti da je čak i metaforičnost standardnih sportskih termina vremenom oslabila (up. Lewandowski 2009). Slabljenje metaforičnosti leksičke jedinice moglo bi se dovesti u vezu sa pojmom mrtva metafora (eng. dead metaphor), koji označava metaforu koja je tokom upotrebe postala toliko konvencionalna da se više i ne doživljava kao metafora (up. Kövecses 2002: ix), iako ovo tumačenje nije opšteprihvaćeno u literaturi (up. Lakoff i Johnson 2003: 55). Na kraju, bez obzira na činjenicu da novija sportska terminologija u srpskom jeziku, uključujući i gimnastiku, nastaje adaptacijom termina iz engleskog jezika, valja napomenuti da savremena gimnastika potiče iz Nemačke, Švedske i Češke, dok se njen postanak u Srbiji vezuje za Sokolski pokret osnovan 1862 u Pragu. Ideju prihvata Ljubljana godine, a potom Hrvatska godine. Zajedno sa Hrvatima u Hrvatskom sokolu vežbali su i Srbi, sve do osnivanja Srpskog sokola u Zagrebu godine. Međutim, u XIX veku, zahvaljujući svojim mobilizatorskim sposobnostima, gimnastika predstavlja izraz političke modernizacije, a tek u XX veku postaje sport, (up. Timotijević 2006: 17). U svetlu ovih istorijskih podataka postavlja se pitanje da li je engleski jezik mogao uopšte uticati na stvaranje metaforičkih termina u srpskom jeziku, pri čemu ne treba izgubiti iz vida jezičku dominaciju engleskog govornog područja u novijoj istoriji ovoga sporta. Budući da je polazni jezik pri sastavljanju korpusa metaforičkih termina bio engleski, te da postoje i varijantni metaforički termini sa posmatranim izvornim domenima u srpskom jeziku, koji predstavljaju prevodne ekvivalente nemetaforičih engleskih termina, npr. mount to straddle support, one leg forward (doslovno, penjanje u raznožni upor, jedna noga napred (srp. naskok u upor jašući), gde se položaj gimnastičara na spravi sa raširenim nogama vidi kao jahanje konja. 3. ANALIZA KORPUSA Korpus ovoga rada čine metaforički gimnastički termini u engleskom i srpskom jeziku, koji su ekscerpirani iz nekoliko izvora. Primarni izvor čine važeći pravilnici za suđenje u ritmičkoj i sportskoj

68 METAFORIČKI GIMNASTIČKI TERMINI U ENGLESKOM JEZIKU I NJIHOVO PREVOĐENJE NA SRPSKI gimnastici i udžbenik pod naslovom Vežbe na spravama i tlu (osnove praktičnog rada) autora Madić i Popović (2012). Sekundarni izvor čini veći broj pojmovnika engleskih termina u gimnastici iz kojih je preuzeta većina stilski obeleženih termina koji spadaju u sleng, dok su stilski obeleženi termini u srpskom jeziku, koji su navedeni u skladu sa tumačenjem predmetnih nastavnika na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, svrstani žargon. Upotrebom ovih dveju oznaka jasno je istaknuta razlika između registra (žargon) i stilski obeležene leksike šire javnosti (sleng), koja postoji u engleskom jeziku, mada srpski termin žargon, prema tumačenju Bugarskog (2006: 19), predstavlja zajednički naziv za oba engleska termina 1. Ukupan broj metaforičkih termina u engleskom jeziku iznosi 82, pri čemu 47 imaju to svojstvo u srpskom jeziku. U okviru izvornih domena metaforičkih termina, mogu se izdvojiti dva karakteristična. To su: životinje (19) i predmeti (36) od kojih 9 spada u građevinarstvo. Sa stanovišta jezičkog standarda, ovde valja napomenuti da srpska terminologija u gimnastici nije standardizovana, usled čega je ovaj registar prepun neobičnih izvedenica i kalkova koji su najverovatnije preuzeti iz nemačkog jezika, s obzirom na činjenicu da je gimnastika i nastala na nemačkom govornom području, iako je jezik koji je posredovao u nastanku gimnastičke terminologije u srpskom jeziku verovatno bio slovenački odakle je sokolska terminologija preuzeta u hrvatski i srpski. Pri tome valja imati na umu da je prvi pojmovnik gimnastičkih termina (up. Sedlaček 1966) stvoren na srpskohrvatskom jeziku, kao i da se termini tog pojmovnika i danas upotrebljavaju na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu. Kao posledica toga, gimnastički registar sadrži veći broj hrvatskih reči koje bi se u današnje vreme mogle smatrati kroatizmima. Zahvaljujući većoj prozirnosi metaforičkih reči, izvestan broj standardnih engleskih termina ima varijantni metaforički oblik od kojih je jedan standardni termin, dok je drugi stilski obeležen, npr. high bar = pipe [sleng] > vratilo, ili se radi o nezvaničnom terminu koji nije element težine, pri čemu oba metaforička termina obično imaju stilsko obeležje, npr. nail (sleng) = stick (sleng) > savršen doskok i flic-flac (sleng) = flip-flop (sleng) > premet nazad. Međutim, metaforički prevodni ekvivalenti u srpskom jeziku, koji su najčešće stilski obeleženi, po pravilu su kraći od standardnih termina koji nemaju to svojstvo, npr. cartwheel > ciganski točak (žargon) = zvezda (žargon) = premet strance, gallop (sleng) = chassé > galop (žargon) = sunožni poskoci napred, stork stand > roda (žargon) = stoj na jednoj nozi i dish rock > upijač (žargon) = povaljka na leđima 2. Pošto sportski termini po svojim morfosintaksičkim svojstvima mogu biti jednočlani i frazni (Milić 2013: 69), prenesena značenja mogu biti obeležje celovite odrednice ili jednog člana fraznog termina. Celoviti termini su pretežno imenice (up. Cabré 1999, 70, 173; Cabré i Estopà 2003), pri čemu metaforičke reči u sklopu fraznog termina mogu biti imenice ili pridevi. S obzirom na zastupljenost saznajnog i perceptivnog faktora u stvaranju metaforičkih termina u gimnastici, razlika između njih biće istaknuta izrazima shvata se kao u vezi sa pojmovnom metaforom i vidi se kao u vezi sa slikovnom. U analiziranom korpusu slikovne i pojmovne metafore najčešće imenuju složene pokrete gimnastičara na spravama ili u parteru, pri čemu je naglasak na izvedenom elementu a ne na samom procesu izvođenja. Budući da se rad bavi kontrastivnom analizom metaforičkih termina u engleskom jeziku i njihovim prevodnim ekvivalentima u srpskom, analiza korpusa temelji se na strategijama prevođenja metaforičkih termina sa engleskog jezika na srpski, koje je definisala Silaški (2012: ). Prema tome, ova analiza obuhvata sledeće strategije: M M, metaforički engleski termin preveden je metaforičkim terminom na srpski jezik, pri čemu metaforički termini imaju isti ili različit izvorni domen odnosno isti pojam ili pojavu u okviru istog domena, i M D, metaforički termin preveden je nemetaforičkim terminom na srpski jezik. Strategije su ilustrovane primerima iz korpusa. Prilikom navođenja primera, engleski termini napisani su kurzivno, a srpski malim verzalom, dok simbol > označava pravac adaptacije, iz engleskog jezika u srpski. Semantička analiza engleskih i srpskih termina zasniva se na tumačenju u rečnicima koji se navode skraćenicama u daljem tekstu. To su: CCED (Collins Cobuild English Prema Bugarskom (2000: 19-20), žargon je u osnovi sociolekt, premda se u nekim ispoljenjima preklapa sa funkcionalnim stilom ili registrom, pa i dijalektom. Stilski obeleženi termini u engleskom jeziku preuzeti su iz pojmovnika Gymnastics glossary, sa sajta isport.com/gymnastics-guides/gymnastics-slang-glossary, a srpski iz udžbenika Madić i Popović (2012).

69 Mira Milić - Dušanka Tumin Dictionary 1995), RSJ (Речник српскога језика 2007), EHISR (Englesko-hrvatski ili srpski rječnik 1990) i VRSRI (Велики речник страних речи и израза 2006) Strategija M M U ovoj strategiji metaforički engleski termin preveden je metaforičkim terminom na srpski jezik. Ukupan broj termina koji su prevedeni primenom ove strategije u korpusu iznosi 47, što iznosi 57%. Na osnovu ovih rezultata uopšteno se može zaključiti da je metafora veoma produktivna u registru gimnastike. Imajući u vidu činjenicu da gimnastika nije nastala na engleskom govornom području (vidi 2. odeljak), moglo bi se pretpostaviti da veliki udeo metaforičkih termina u ovom registru predstavlja posledicu pojmovnog i vizuelnog metaforičkog mehanizma koji doprinosi prozirnosti termina na metajezičkom nivou. Ovaj zaključak dodatno potvrđuju uporedni pokazatelji ukupnog broja metaforičkih termina u dva izvora koji sadrže termine dva različita registra. To su: engleski pojmovnik gimnastičkih termina (Gymnastics Glossary) i englesko-srpski rečnik sportskih termina (Milić 2006), koji obuhvata termine pet igara loptom. Prvi izvor sadrži 45 metaforičkih termina od ukupno 167 gimnastičkih termina, što iznosi približno 27%. Drugi izvor sadrži 156 metaforičkih termina od ukupno 1300 rečničkih odrednica, tj. samo 12% (up. Milić 2014: 326), što je upola manje od prethodnog registra. Pošto metaforički termini u strategiji M M nisu uvek korespondentni u smislu izvornog domena tj. pojma ili pojave u okviru njega, sledeći odeljci u okviru ove strategije bave se analizom korespondentnih metaforičkih termina (3.1.1) i nekorespondentnih metaforičkih termina (3.1.2) Korespondentni metaforički termini Sa stanovišta kognitivne lingvistike, metaforički termini doprinose prozirnosti termina tako što omogućuju shvatanje pojma ili viđenje pojave u sportskom domenu na osnovu poznatog izvornog domena. Broj metaforičkih engleskih termina koji imaju formalni korespondent (izvorni domen tj. pojam ili pojava u okviru tog domena) u srpskom jeziku iznosi 29, što čini 35% od ukupnog broja termina u korpusu. Izvorni domeni korespondentnih termina su: životinje (10 od 19), predmeti (15 od 36) i ostali domeni (4 od 27). Uopšteno se može zaključiti da se metafora u registru gimnastike pretežno zasniva na vizuelnoj percepciji pokreta životinja i predmeta, iako je teško reći gde se završava slika a gde počinje pojam, pošto se na slikovne metafore vrlo lako lepi znanje o objektu čijim se slikama koristimo (Klikovac 2008: 73). U tekstu koji sledi navode se primeri iz korpusa po izvornim domenima, uz koje je ponuđeno tumačenje iz perspektive kognitivne lingvistike. Metaforički termini sa izvornim domenom životinja predstavljaju drugu najveću grupu gimnastičkih termina, po broju korespondentnih značenja u oba jezika, koji stoje u odnosu 10 termina prema ukupno 19. Svi termini su nastali slikovnom metaforom koja doprinosi prozirnosti na osnovu vizuelne percepcije gimnastičkih sprava koje se vide kao životinje (pommel horse = pig [sleng] > konj sa hvataljkama i vaulting horse = horse [sleng] > konj u dužinu) ili pokreta gimnastičara i rekvizita u ritmičkoj gimnastici koji se vide kao kretanje životinja (butterfly > leptir-skok, cat leap = pas de chat > mačji skok, frog jump > žabac-skok, gallop [sleng] = chassé > galop = sunožni poskoci napred, kangaroo jump > kengurov skok, single stag jump > jelenji skok, snake zmija i stork stand > roda [žargon], stoj na jednoj nozi). U vezi sa gimnastičkim spravama, valja istaći da oba engleska termina (pommel horse = pig > konj sa hvataljkama i vaulting horse = horse [sleng] > konj u dužinu = konj [žargon]) imaju dva metaforička naziva. Prvi termin (pommel horse = pig [sleng] > konj sa hvataljkama) ima dvojni metaforički oblik u engleskom jeziku (standardni i stilski obeleženi), pri čemu izvorni domen životinja nije promenjen (konj i svinja), dok drugi termin (vaulting horse = horse > konj u dužinu) sadrži istu metaforičku reč horse (srp. konj), pri čemu je varijantni oblik (horse > konj) zvaničnog termina (vaulting horse > konj u dužinu) nastao kao posledica skraćivanja u oba jezika. Standardni oblik ovog termina razlikuje od žargonskog po dodatoj pridevskoj reči vaulting > u dužinu, koja je u engleskom jeziku metaforička, pošto vizuelno dočarava lučni položaj nogu pri preskoku koji se vidi kao lučno oblikovan svod, dok njen

70 METAFORIČKI GIMNASTIČKI TERMINI U ENGLESKOM JEZIKU I NJIHOVO PREVOĐENJE NA SRPSKI ekvivalent u srpskom (u dužinu) nema to svojstvo. Bez obzira na nepoklapanje metaforičkog obeležja imeničkog modifikatora, ovaj termin je svrstan u grupu korespondentnih termina na osnovu činjenice da postoji korespondencija upravne reči, konj (eng. horse). Termini sa izvornim domenom životinja, koji imenuju različite pokrete gimnastičara i rekvizita, pretežno spadaju u registar ritmičke gimnastike. Prvi termin, butterfly > leptir-skok, označava skok kod koga se raširene noge u vazduhu i telo u horizontalnom položaju vide kao leptir. Sledećih pet termina označavaju skokove gimnastičara koji se vide kao pokreti životinja (mačke, žabe, konja, kengura i jelena). To su: cat leap = pas de chat > mačji skok, frog jump > žabac-skok, gallop (sleng) = chassé > galop (žargon), sunožni poskoci napred, kangaroo jump > kengurov skok, single stag jump > jelenji skok. Na kraju, poslednja dva termina označavaju pokrete trake u ritmičkoj gimnastici (snake > zmija) i položaj gimnastičara na spravi ili u parteru (stork stand > roda [žargon], stoj na jednoj nozi). Prvi označava vijugavi oblik trake u vazduhu ili na podu koja se vidi kao zmija, a drugi, ravnotežni stav gimnastičara na jednoj nozi, koji se vidi kao roda u stojećem položaju. Polazeći od tumačenja Kryvenko (2008: 192) da figurativna značenja životinja nisu česta u stručnoj sportskoj terminologiji zbog nedovoljne prozirnosti denotativnih značenja kao i nepoželjnih konotacija, moglo bi se pretpostaviti da ne postoji korelacija u vezi sa ovim izvornim domenom između engleskog i srpskog jezika. Međutim, životinje na osnovu kojih je izvedeno značenje termina u engleskom i srpskom jeziku dobro su poznate Englezima i Srbima, što podrazumeva prozirnost denotativnih značenja, usled čega nije neobično da se različiti pokreti vide na isti način u oba jezika. To može da ukaže na činjenicu da jezički i kulturološki faktori nemaju značajan udeo u metaforičkom prenosu značenja iz izvornog domena životinja u sportski domen, u engleskom i srpskom jeziku. Pri tome valja istaći da najveći broj navedenih metaforičkih termina, u engleskom i srpskom jeziku, nije stilski obeležen, na osnovu čega se može zaključiti da izvorni domen životinja ima veliki metaforički potencijal u registru gimnastike u oba jezika. Međutim, zastupljenost ovih termina u opštim engleskim i srpskim rečnicima je vrlo mala, pošto sadrže samo dva značenja: jedan gimnastički termin, vaulting horse (CCED: 814) tj. konj (RSJ: 549) i jedan sportski termin, butterfly (CCED: 222) tj. leptir (RSJ: 637), koji pripada registru plivanja. Termini koji su nastali metaforičkim prenosom iz domena predmeta uključuju 15 korespondentnih termina od ukupno 36. Najveći broj termina (10) označava pokrete gimnastičara na spravama ili u parteru, kao i kretanje rekvizita, dok se ostali (7) odnose na položaj gimnastičara na spravama ili u parteru ili na oblik gimnastičke sprave. Četiri termina (od ukupno 10) označavaju okrete gimnastičara. To su: cartwheel > ciganski točak = zvezda, coffee grinder > mlin za kafu, helikopter > helikopter i screw vault > vijak-skok. Cartwheel > ciganski točak imenuje okret gimnastičara koji se vidi kao točak zaprežnog vozila, pri čemu je prvi element engleske složenice cart semantički ekvivalentan pridevu ciganski u srpskom, pošto obe reči asociraju na sporo teretno prevozno sredstvo sa konjskom zapregom. Zanimljivo je da isti termin ima i dodatni metaforički ekvivalent zvezda u srpskom jeziku, koji je takođe zasnovan na vizuelnoj percepciji okreta tela sa raširenim rukama i nogama, koje u vazduhu ima oblik zvezde. Sledeća dva termina, koji su sinonimni (coffee grinder > mlin za kafu = helicopter > helikopter), takođe vizelno dočaravaju okret gimnastičara u parteru, koji se vidi kao okretanje ručke mlina za mlevenje kafe ili elise helikoptera. Pri tome se može pretpostaviti da je prva slikovna metafora (mlin za kafu) nastala pre druge, što je direktna posledica tehnološkog razvoja, pošto su mlinovi za kafu dugo bili na ručni pogon, dok je prvi helikopter poleteo tek početkom XX veka. Četvrti termin, screw vault > vijak-skok, označava okret tela oko uzdužne ose, u vazduhu, koji se vidi kao navoj vijka. Sledeća dva termina (ring jump/leap > prstenasti skok [raznožno] i scissors jump/leap > makazice [žargon]), strižni skok) označavaju skok jednom nogom (leap) ili obema (jump), pri čemu se položaj tela nakon skoka kod prvog termina vidi kao prsten, a kod drugog se naizmenično dizanje nogu posle sunožnog odskoka vidi kao rad makazica. Na kraju, dva termina označavaju pokrete rekvizita u ritmičkoj gimnastici (obično trake). To su: boomerang > bumerang koji označava vraćanje trake gimnastičaru nakon bacanja, koja se vidi kao bumerang i spiral > spirala koja označava naizmenično odskakanje trake od poda, usled čega se traka vidi kao spirala. Valja napomenuti da se na osnovu prvog značenja bumeranga ( oružje australijskih urođenika ) u VRSRI 69

71 Mira Milić - Dušanka Tumin 70 (237) može pretpostaviti da je u pitanju pojmovna metafora sa izvornim domenom rata. S obzirom da gimnastički pokret nema nikakve veze s ratom pošto ne postoji protivnik, izvorni domen bumeranga može biti samo predmet čiji oblik je takav da se on vraća bacaču. Termini koji imenuju različite položaje gimnastičara su: candlestick (sleng) > sveća, cross > raspor, krst i iron cross = cross > krst, needle scale > bočna vaga i scale (penche) > vaga, kao i dva termina čiji izvorni domen čine predmeti u građevinarstvu (bridge [sleng] = backbend > most i (balance) beam > greda). Kod prvog termina, stoj na ramenima sa podignutim nogama vidi se kao sveća, dok su druga dva termina sinonimi koji imenuju položaj gimnastičara na krugovima čije se raširene ruke i uspravno telo vide kao krst. Termin scale (penche) > vaga označava ravnotežni stav na jednoj nozi, pri čemu se uspostavljanje ravnoteže tela sa raširenim rukama vidi kao naizmenično dizanje i spuštanje tasa vage, dok se ne izjednači opterećenje sa obe strane. Sličan je i mehanizam stvaranja sledećeg metaforičkog termina, needle scale > bočna vaga, gde se ravnotežni stav na jednoj nozi, dok je druga podignuta pod uglom od 180 0, u engleskom jeziku shvata kao vaga (scale), dok se telo u tom položaju vidi kao igla (eng. needle). Međutim, u srpskom jeziku postoji samo pojmovna metafora, pošto se izvedeni element shvata kao bočna vaga, što znači da samo jedna reč ima metaforičko svojstvo. Zbog delimičnog nepoklapanja metaforičkog mehanizma u engleskom i srpskom jeziku, ovaj termin bi mogao da se posmatra i kao nekorespondentni metaforički termin. Međutim, on je svrstan u grupu korespondentnih termina na osnovu činjenice da postoji korespondencija upravne reči, vaga (eng. scale). Poslednja dva korespondentna termina označavaju položaj gimnastičara i oblik gimnastičke sprave, pri čemu su izvorni domeni predmeti u građevinarstvu. To su: bridge [sleng] = backbend > most i (balance) beam > greda. Prvi imenuje gimnastičku figuru sa telom izvijenim u luk, leđima okrenutim tlu (RSJ: 732), koja se vidi kao most, dok se kod drugog, gimnastička sprava vidi kao dug deblji, otesani komad drveta koji se koristi u građevinasrstvu (RSJ: 223). Uvid u opšte rečnike engleskog i srpskog jezika pokazao je da CCED sadrži samo dva gimnastička termina (beam [131] i cartwheel [244]), RSJ četiri (greda [223], makazice [671], most [732] i vaga [125]), dok VRSRI ne sadrži sportsko značenje pozajmljenica iz engleskog (bumerang) i latinskog jezika (spirala). Termini koji su nastali metaforičkim prenosom iz raznih domena, koji se ne mogu sistematizovati, predstavljaju poslednju grupu termina, u kojoj je broj korespondentnih značenja u dva jezika najmanji, iako se radi o drugoj najvećoj grupi termina (4 prema ukupno 27). Svi termini su nastali slikovnom metaforom. To su: body wave > talas telom, figure eight > osmica, roll > kolut, kovrtljaj i star jump > zvezda. Prva tri termina označavaju pokrete gimnastičara u ritmičkoj gimnastici koji se vide kao talas, broj osam i kolut. Poslednji termin (star jump > zvezda) predstavlja naziv skoka pri kome su ruke i noge raširene tako da se vide kao zvezda. Za razliku od termina u prethodnim grupama, ni jedno terminološko značenje ova četiri termina nije uključeno u opšte rečnike engleskog i srpskog jezika, mada metaforička značenja odrednica wave > talas (CCED: 1888; RSJ: 1300) i star > zvezda (CCED:1627; RSJ: 427) mogu da impliciraju gimnastičke pokrete, u oba jezika. Na osnovu navedenih primera može se zaključiti da je najveći broj korespondentnih termina nastao slikovnom metaforom na osnovu vizuelne percepcije životinja i predmeta, iako je teško razlučiti šta je u mentalnom procesu nastalo na osnovu slike a šta na osnovu pojma, pošto se radi o životinjama i predmetima koji nisu kulturološki obeleženi u engleskom i srpskom jeziku. S obzirom na značajan stepen korelacije u vezi sa ovim izvornim domenima, između engleskog i srpskog jezika, moglo bi se zaključiti da istaknuti segmenti u ciljnom domenu ne uključuju asocijativne i konotativne nijanse značenja koje bi mogle imati za posledicu izvesne razlike u metaforičkom prenosu značenja. Valja istaći da veći broj metaforičkih termina u oba jezika ne postoji u pravilnicima, što objašnjavaju dva faktora. Prvo, radi se o elementima koji nisu predmet suđenja i drugo, u pitanju su stilski obeleženi termini. Bez obzira na isti metaforički prenos značenja u oba jezika, broj sportskih značenja u opštim rečnicima engleskog i srpskog jezika izuzetno je mali, što može biti posledica stilskog obeležja većine termina, kao i činjenice da se radi o usko stručnim terminima manje popularnog sporta.

72 METAFORIČKI GIMNASTIČKI TERMINI U ENGLESKOM JEZIKU I NJIHOVO PREVOĐENJE NA SRPSKI Nekorespondentni metaforički termini S obzirom na postojanje englesko-srpskih jezičkih kontakata u procesu stvaranja sportske terminologije u srpskom jeziku, nameće se pretpostavka da je metafora u izvesnom stepenu i kulturološki obeležena, što posebno ističe Kövecses (2002: ). U analiziranom korpusu 17 engleskih termina nemaju formalne korespondente u srpskom jeziku u smislu izvornog domena tj. pojma ili pojave u tom domenu. Po izvornim domenima, to su: životinje (3), predmeti (8) i ostalo (7). U odnosu na ukupan broj metaforičkih termina sa posmatranim izvornim domenima, to iznosi približno 22%. Od tri engleska termina, koji spadaju u izvorni domen životinja, dva su prevedena na srpski jezik metaforičkim terminima sa izvornim domenom različitih životinja (vaulting) buck > kozlić, swan (dive) roll > kolut leteći, dok treći ima prevodni ekvivalent sa izvornim domenom predmeta (sheep jump > prsten-skok sunožno). U prvom primeru, gimnastička sprava se vidi kao mužjak neke životinje u engleskom jeziku (buck), ali kao koza u srpskom, što je verovatno nastalo po uzoru na češki gde taj termin glasi koza (up. Glossary of Foreign Gymnastics Terms). Drugi termin predstavlja naziv okreta u vazduhu koji se u engleskom jeziku vidi kao labud (swan) koji se gnjura, tj. kao kao kolut koji leti u srpskom. Valja istaći da kod ovih termina postoji izvestan stepen formalne korespondencije u smislu izvornog domena, pošto se podudaraju opšte kategorije životinja i ptica. U trećem primeru postoji razlika u izvornim domenima termina u dva jezika, pošto se unazad savijeno telo u skoku vidi kao skok ovce u engleskom jeziku (sheep jump), odnosno kao prsten u srpskom (prsten-skok sunožno). Opšti rečnik engleskog jezika (CCED) ne sadrži ni jedno terminološko značenje ovih termina, dok RSJ sadrži samo odrednicu kozlić (550). Sledećih osam metaforičkih termina u engleskom jeziku imaju izvorni domen premeta, pri čemu su izvorni domeni njihovih prevodnih ekvivalenata u srpskom životinje i predmeti druge namene. To su: dish rock = hollow rock > upijač (žargon) = povaljka na leđima, high bar = horizontal bar = pipe (sleng) > vratilo, mill circle > kovrtljaj napred u uporu jašućem, parallel bars > razboj, ring > obruč, rings > krugovi, uneven parallel bars > dvovisinski razboj i vaulting table > konj. U prvom primeru, lučno povijeno telo u parteru u engleskom jeziku se vidi kao posuda (eng. dish) ili šupljina (eng. hollow), tj. kao upijač (za mastilo) u srpskom. Gimnastička sprava sa jednom horizontalnom gredom (high bar = horizontal bar > vratilo), oslonjena na bočne stubove, u engleskom jeziku se vidi kao visoka greda (high bar) ili horizontalna greda (eng. horizontal bar) a, u srpskom, kao pogonski mehanizam (vratilo). Istom slikovnom metaforom nastali su i termini parallel bars > razboj i uneven parallel bars > dvovisinski razboj, koji označavaju spravu sličnu vratilu, sa dve horizontalne grede koje mogu biti na istoj visini visini od poda (parallel bars > razboj) ili različitoj (uneven parallel bars > dvovisinski razboj). U trećem primeru, engleski termin (mill circle) označava okret gimnastičara na vratilu iz oslonca na rukama sa raširenim nogama, koji se u engleskom jeziku vidi kao okret mlinskog točka (mill circle), dok se u srpskom taj pokret predstavlja nemetaforičkom upravnom imenicom kovrtljaj i metaforičkim fraznim pridevom u uporu jašućem, pri čemu jašući ukazuje na izvorni domen životinja. Četvrti termin takođe je nastao slikovnom metaforom pošto se kretanje trake u ritmičkoj gimnastici u engleskom jeziku vidi kao prsten (ring), čije osnovno značenje je deo nakita (CCED: 1434), dok se srpski termin (obruč) zasniva na vizuelnoj percepciji metalnog ili drvenog kruga kojim se pričvršćuju duge na buretu, kaci i sl. (RSJ: 850). Ista slikovna metafora objašnjava i nastanak četvrtog engleskog termina rings (srp. prstenovi), koji označava gimnastičku spravu sa dve paralelne karike na visini od 250 cm od poda. Međutim, u srpskom jeziku ta sprava se vidi kao krugovi (prema RSJ: 603, krug je deo ravni obuhvaćen, ograničen kružnicom ) ili karike (prema RSJ: 524, karika je prsten, obruč, kolut u lancu, beočug ). Poslednji termin u ovoj grupi vaulting table > konj predstavlja modernizovanu verziju gimnastičke sprave koja je bila poznata pod imenom vaulting horse > konj. U engleskom jeziku, izmena konstrukcije se odražava i na leksičkom nivou, pošto se nova sprava vidi kao sto (eng. table), dok je u srpskom zadržan postojeći termin konj, što znači da je vizuelna percepcija srpskog termina ostala u izvornom domenu životinja. Zastupljenost ovih termina u opštim rečnicima engleskog i srpskog jezika veoma je mala, pošto sadrže samo jednu odrednicu iz gimnastičkog registra. To je vaulting horse (CCED: 814) tj. konj (RSJ: 549). 71

73 Mira Milić - Dušanka Tumin 72 Preostalih sedam termina sa drugim izvornim domenima u ovoj grupi su: back walkover > most nazad (žargon), cabriole leap/jump > mornarski skok = đavolji skok (žargon), front walkover > most napred (žargon), illusion > sunce, pancake split > muška špaga, split leap > špaga i turning split leap > tanjir (žargon). Dva termina (back walkover > most nazad i front walkover > most napred), koji su stilski obeležene varijante zvaničnih srpskih termina (zaklonom/pretklonom kroz most raznožno, do stava na jednoj nozi), označavaju premet napred ili nazad iz mosta preko stoja na rukama, pri čemu je u engleskom jeziku verovatno u pitanju pojmovna metafora pošto se gimnastički pokret shvata kao nešto što se lako postiže (up. CCED 1878). Međutim, metaforički mehanizam u srpskom jeziku ostao je na nivou vizuelne percepcije pošto se glavni element izvedbe vidi kao most dok su preostali elementi pokreta određeni nemetaforičkim prilozima napred i nazad. Sledeći engleski termin, cabriole leap/ jump, koji označava skok sa eksplozivnim udarcem jedne noge o drugu u vazduhu i pokretom sličnom makazicama, nastao je slikovnom metaforom skakutanja ili poskakivanja koje se etimološki može povezati sa izvornim domenom životinja 3. Međutim, ovaj engleski termin ima dvojni metaforički ekvivalent u srpskom jeziku, mornarski skok i đavolji skok (žargon), pri čemu su oba termina verovatno nastala slikovnom metaforom. Termin illusion > sunce označava pun okret tela na jednoj nozi tokom koga se trup sa podignutim rukama naizmenično spusti i podigne, pri čemu je engleski termin verovatno nastao pojmovnom metaforom okret je varka, dok je srpski termin zasnovan na vizuelnoj percepciji nebeskog tela koje se okrene oko svoje ose. Poslednja tri engleska termina sadrže metaforičku reč split čije osnovno značenje je pukotina ili rasep (up. EHISR: 1058). S tim u vezi, položaj tela kod koga je gornji deo tela uspravljen a noge su potpuno ispružene i istegnute napred i nazad u rasponu od 180 stepeni, u engleskom jeziku vidi se kao pukotina, a u srpskom, kao tanko uže za vezivanje džakova. Međutim, preostala dva frazna termina, u kojima se javlja ova reč, razlikuju se čak i po imeničkim modifikatorima koji imaju metaforičko svojstvo samo u jednom jeziku. U prvom, engleski termin, pancake split, sadrži metaforički pridev pancake (srp. palačinka), dok njegov prevodni ekvivalent u srpskom jeziku (muška) nema to svojstvo. U drugom, engleski termin turning split leap sadrži nemetaforički imenički modifikator turning (srp. koji se okreće), koji zajedno sa glavnom fraznom imenicom split leap (srp. daleko-visoki skok) ima stilski obeležen metaforički prevodni ekvivalent u srpskom jeziku (tanjir). U ovoj grupi termina, ni jedno terminološko značenje nije uključeno u opšte rečnike engleskog i srpskog jezika. Ovde valja istaći da je to verovatno posledica činjenice da većina gornjih termina spada u žargon praktične nastave ritmičke gimnastike, te da su zvanični termini obično stilski neutralni ali, po pravilu, duži od metaforičkih, npr. gallop > galop (žargon) = sunožni poskoci napred. Na osnovu gornjih primera može se zaključiti da je najveći broj termina nastao metaforom u kojoj preovlađuje vizuelna percepcija životinja i predmeta, pri čemu je izvorni domen uglavnom isti u oba jezika, dok razlika postoji unutar samih domena, što ukazuje na izvestan stepen univerzalnosti u opštem shvatanju domena živog i neživog, te shvatanja životinja i ptica u okviru izvornog domena bića. Na osnovu prethodne analize takođe se može zaključiti da su terminološka značenja retko navedena u opštim rečnicima engleskog i srpskog jezika, što je verovatno posledica manje frekvencije upotrebe usko stručnih reči i njihovog stilskog obeležja, kao i slabije prozirnosti istaknutih kvaliteta izvornih domena u oba jezika Strategija M D U ovoj strategiji prevođenja, metaforički engleski termin preveden je nemetaforičkim terminom na srpski jezik, koji je najčešće funkcijska aproksimacija engleskog termina. Pod funkcijskom aproksimacijom podrazumeva se izražavanje sadržaja iz engleskog jezika leksičkim sredstvima u srpskom, tako da se što bliže i što vernije odrazi funkcija denotata (Prćić 2011: 179). Nepodudaranje leksičkih sredstava u vezi sa metaforičkim sportskim terminima sa izvornim domenom životinja, u engleskom i ukrajinskom jeziku, Kryvenko (2008: 191) tumači kao posledicu leksičkih praznina u dva jezika, budući 3 Vidi

74 METAFORIČKI GIMNASTIČKI TERMINI U ENGLESKOM JEZIKU I NJIHOVO PREVOĐENJE NA SRPSKI da su neki sportovi kulturološki obeleženi. U ovom korpusu koji sadrži gimnastičke termine, od ukupno 82 metaforička termina u engleskom jeziku, 35 termina nemaju metaforički ekvivalent u srpskom jeziku, što iznosi oko 43%. To upućuje na zaključak da je metafora produktivnija u engleskom jeziku. Pošto gimnastika nije nastala na engleskom govornom području, to se jedino može objasniti činjenicom da engleski jezik ima bogatiji vokabular, kao što tumači i Lewandowski (2009: 46). Posmatrano po izvornim domenima, ukupan broj engleskih termina sa nemetaforičkim prevodnim ekvivalentima u srpskom jeziku iznosi: životinje (6), predmeti (13) i ostalo (16). U nastavku su navedeni samo neki primeri za koje je bilo moguće dobiti tumačenje od predmetnih nastavnika na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, pri čemu se uz engleske termine u uglastim zagradama navode metaforički prenesena značenja koja su pretežno zasnovana na vizuelnoj percepciji. Zahvaljujući derivacionom potencijalu leksike u srpskom jeziku, prevodni ekvivalenti uglavnom su kratki. Najveći broj termina izveden je prefiksima kojima se izražava prostorni odnos između ekstremiteta i trupa ili gimnastičara i sprave (od-, na-, pod-,pred- i raz-) i sufiksom ka (up. Klajn 2002: 188, 207, 210 i 211). Ilustrovano primerima to su: eagle grip [gimnastičar je orao] > pothvat, front rock = arch rock [gimnastičar je predmet lučnog oblika] > povaljka na stomaku, l-support [gimnastičar je slovo L ] > prednos, thief vault [gimnastičar je lopov] > prednoška, v-sit [gimnastičar je slovo v ] > sed raznožno-prednožno i wolf mount [gimnastičar je vuk] > naskok u upor na jednoj nozi, odnožno drugom. Izvesnu produktivnost ima i formant vele- 4 koji označava pojačavanje u velikoj meri onoga što se pokazuje osnovnom rečju (RSJ: 136), npr. back giant [gimnastičar je div] > veleobrt nazad i front giant [gimnastičar je div] > veleobrt napred. Sintaksa fraznih leksema veoma je specifična u ovom registru. Najčešće se javljaju termini sa prilozima u funkciji imeničkih modifikatora, koji se nalaze iza imenice, što nije karakteristična gramatička pojava u srpskom jeziku (up. Piper i dr. 2005: 69), npr. mill circle [gimnastičar je mlinski točak] > kovrtljaj napred u uporu jašućem i pike front somersault [gimnastičar je koplje] > salto sklonjeno napred. Postojanje drukčijeg sintaksičkog standarda u registru gimnastike verovatno je posledica usvajanja sokolske terminologije (izvorno nemačke), koja je u srpskohrvatski jezik ušla posredstvom slovenačkog (posredno češkog), pri čemu se današnja srpska terminologija suštinski ne razlikuje od prve terminologije koja je stvorena na srpskohrvatskom jeziku. S obzirom na veliki broj jezika posrednika, navod u prethodnoj rečenici valjalo bi proveriti novim istraživanjem. Ilustrovano primerima, engleski termin inverted hang u slovenačkom je vesa zadaj, a u hrvatskom i srpskom vis stražnji. Vezu između jezika posrednika i srpskog još upečatljivije ilustruje frazni termin u srpskom jeziku kovrtljaj nazad zavesom o potkoleno (eng. single-knee circle backward) koji bi se takođe mogao dovesti u vezu sa slovenačkim jezikom ako se ima u vidu da sličan srpski termin vis zavesom o potkoleno u slovenačkom jeziku glasi zavesa v podkolenu 5. Usled većeg broja reči u prevodnim ekvivalentima nekoliko srpskih termina, koji su nastali kao posledica leksičke praznine u srpskom jeziku, prevodni postupak je na granici između funkcijske aproksimacije i definicionog prevoda 6. To su: hollow [telo je šupalj predmet] > aktivan gimnastički položaj, mushroom [gimnastička sprava je biljka] > manji konj za preskok, nail [gimnastičar je ekser] > savršen doskok, doskok bez pomeranja i peel [gimnastička sprava je organska materija] > situacija kad se takmičar otkine od sprave. Na kraju, valja posebno istaći da opšti rečnik engleskog jezika (CCED) ne sadrži ni jedno značenje gimnastičkih termina koji spadaju u ovu grupu, što je verovatno posledica njihovog stilskog obeležja, kao i činjenice da veći broj tih termina ne postoji u važećim pravilnicima, budući da ne predstavljaju elemente težine izvođenja, koji podležu suđenju Prema terminu u Klajn (2002: 192), koji je ovde svrstan u prefikse iako je njegova klasifikacija sporna pošto ga mnogi autori posmatraju kao prvi deo složenica. Slovenački termini su preuzeti iz Sokolskog glasnika 3 (mart 1934, godina XVI), a srpski iz udžbenika Madić i Popović (2012). Prema terminu definicioni prevod koji, prema Prćiću (2011: 177), uključuje prevodne ekvivalente koji zahvataju sintagme i rečenice koje ulaze u domen sintakse.

75 Mira Milić - Dušanka Tumin Na osnovu gornjih primera, može se zaključiti da je i ova grupa termina pretežno nastala slikovnom metaforom. Činjenica da su svi engleski metaforički termini prevedeni drukčijim leksičkim sredstvima u srpskom jeziku ukazuje na visoki stepen jezičkih i kulturoloških razlika u konceptualizaciji sportskog domena u engleskom i srpskom jeziku. Pored toga, imajući u vidu saznanje da su čak i metaforička značenja engleskih termina retko navedena u opštem rečniku CCED moglo bi se pretpostaviti da istaknuti segmenti izvornog domena životinja i predmeta u gimnastičkoj terminologiji, koji nemaju formalne korespondente u srpskom jeziku, nemaju veliku prozirnost, čak ni u izvornom, engleskom jeziku. 4. ZAKLJUČCI 74 Na osnovu kontrastivne analize metaforičkih gimnastičkih termina u engleskom i srpskom jeziku, mogu se izvući sledeći zaključci. Zahvaljujući prozirnosti i kratkoći metaforičkih termina, uopšteno se može zaključiti da je metafora u ovom registru produktivna u oba jezika, pri čemu se shvatanje ciljnog sportskog domena pretežno zasniva na vizuelnoj percepciji životinja i predmeta, što znači da bi takvi termini mogli da se tumače kao rezultat slikovne metafore u oba jezika. Međutim, budući da se radi o dobro poznatim životinjama i predmetima teško je razlučiti koji deo mentalnog procesa se zasniva na vizuelnoj percepciji a koji na našem znanju o određenom pojmu. Sa stanovišta jezičkog standarda, može se uopšteno zaključiti da je produktivnost metafore gotovo ista u standardnom registru i žargonu, čemu valja dodati i to da izvestan broj metaforičkih termina nisu elementi težine izvođenja, te ne postoje u pravilnicima za suđenje, usled čega nije moguće odrediti da li se radi o standardnom terminu ili o njegovoj stilski obeleženoj varijanti. Sa kontrastivne tačke gledišta, dobijeni rezultati pokazuju da je korelacija između engleskog i srpskog jezika u ovoj vrsti konceptualizacije sportskog domena vrlo niska (35%). Međutim, imajući u vidu činjenicu da nekorespondentni metaforički termini (22%) imaju pretežno isti izvorni domen u engleskom i srpskom jeziku, pri čemu se razlika odražava unutar samih domena, moglo bi se pretpostaviti da postoji izvestan stepen univerzalnosti u opštem shvatanju domena živog i neživog, kao i kategorije životinja i ptica u okviru izvornog domena bića. Značajan udeo metaforičkih engleskih termina koji nemaju to svojstvo u srpskom jeziku (43%), ukazuje na postojanje leksičkih praznina u srpskom jeziku, kao i kulturoloških razlika u konceptualizaciji sportskog domena u dva jezika. Na kraju, rezultati semantičke analize takođe pokazuju da je veoma mali broj korespondentnih sportskih termina postojan u formalnom i sadržinskom smislu, usled čega su njihova terminološka značenja zabeležena u opštim rečnicima engleskog i srpskog jezika, dok su metaforička značenja većine engleskih termina, koji nemaju formalne korespondente u srpskom jeziku, retko navedena u opštem rečniku engleskog jezika, što je verovatno posledica njihovog stilskog obeležja i manje frekvencije upotrebe, kao i slabije prozirnosti istaknutih segemenata izvornih domena. Literatura Beard, A. (1998). The Language of Sport, London: Routledge. Bergh, G. (2011). Football is War: A Case Study of Minute-by-minute Football Commentary. VEREDAS: Revista de estudos linguisticos, Metàfora na Linguagem e no Pensamento 15 (2), Skinuto sa sajta < Bugarski, R. (2006). Žargon: lingvistička studija, 2. prerađeno i prošireno izdanje. Beograd: Biblioteka XX vek. Dubuc, R. (1997). Terminology: A Practical Approach, Place Portobello, Brossard, Qu e bec: Linguatech Editeur. Ginzburg, R. S., Hidekel, S. S., Knyazeva, R. Y. and Sankin, A. A. (1979). A Course in Modern Lexicology, 2 nd edition, Moscow: Visšaja škola. Skinuto sa sajta < Cabré, M. Teresa. (1999). Terminology: Theory, Methods, and Applications. Skinuto sa sajta < en.bookfi.org/book/ >. Cabré, M. Teresa, and Estopà, Rosa On the Units of Specialised Meaning Used in Professional Communication. IITF Jornal 14, Skinuto sa sajta < cabre/docums/ca02es.pdf>.

76 METAFORIČKI GIMNASTIČKI TERMINI U ENGLESKOM JEZIKU I NJIHOVO PREVOĐENJE NA SRPSKI Klajn, I. (2002). Клајн, Иван. Творба речи у савременом српском језику. Део 1, Слагање и префиксација, Београд ( Нови Сад): Завод за уџбенике и наставна средства; Институт за српски језик САНУ ( Матица српска). Klikovac, D. (2004). Metafore u mišljenju i jeziku, Beograd: Biblioteka XX vek. Klikovac, D. (2008). Кликовац, Душка. Шта је то метафора. Књижевност и језик LV/1-2, Kövecses, Z. (2002). Metaphor A Practical Introduction, Oxford / New York: Oxford University Press. Kryvenko, A. (2008). Conventional Animal Metaphors and Cultural Scenarios in the English and Ukrainian Sport-Related Lexicon. Stockholm Studies in English: Selected Papers from the 2008 Stockholm Metaphor Festival, Skinuto sa sajta < Lakoff, G. and Johnson, M. (2003). Metaphors We Live by, Chicago / London: The University of Chicago Press. Lewandowski, M. (2009). Metaphors from Other Sports in the Language of Soccer Evidence from English and Polish. Language, Communication, Information 4, Skinuto sa sajta < repozytorium.amu.edu.pl/jspui/bitstream/10593/4495/1/03-lewandowski.pdf>. Milić, M. (2004). Termini igara loptom u engleskom jeziku i njihovi prevodni ekvivalenti u srpskom. Neobjavljena magistarska teza, Univerzitet u Novom Sadu: Filozofski fakultet. Milić, M. (2013). The Influence of English on Serbian Sports Termionology. ESP Today Journal of English for Specific Purposes at Tertiary Level, 1/1, Skinuto sa sajta < org/test/pdf/4.%20mira%20milic%20-%20full%20text.pdf>. Milić, M. (2014). Metaforički sportski termini sa izvornim domenom rata u engleskom jeziku i njihovo prevođenje na srpski. Engleski jezik i anglofona književnost u teoriji i praksi. Zbornik u čast Draginji Pervaz, Univerzitet u Novom Sadu: Filozofski fakultet. Piper, P. i dr. (2005). Пипер, Предраг. Синтакса савременога српског језика: проста реченица. Београд: Институт за српски језик САНУ: Београдска књига, Нови Сад: Матица српска. Prćić, T. (2011). Engleski u srpskom, 2. izdanje, Novi Sad: Filozofski fakultet. Rad Raad, B. L. (1989). Modern Trends in Scientific Terminology: Morphology and Metaphor. American Speech, 64 (2), Sedlaček, I. (1966). Terminologija prostih vežbi sa terminološkim rečnikom i 342 crteža, Beograd: Sportska knjiga. Silaški, N. (2012). Srpski jezik u tranziciji, Beograd: Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Timotijević, M. (2006). Тимотијевић, Милош (2006). Соколи Чачка. Чачак: Народни музеј Чачак. Скинуто са сајта < 75 Rečnici CCED Collins Cobuild English Dictionary. (1995). London: HarperCollins. Dictionary and Thesaurus Merriam-Webster Online. Skinuto sa sajta < com/ >. EHISR Filipović, R. (1990). Englesko-hrvatski ili srpski rječnik. Zagreb: Školska knjiga i Grafički zavod Hrvatske. RSJ Речник српскога језика (2007). Нови Сад: Матица српска. VRSRI Klajn, I. i Šipka, M. (2006). Клајн, Иван и Шипка, Милан. Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј. Izvori za korpus Adrian Room (2010). A Dictionary of Sports and Games Terminology. Jefferson North Carolina: McFarland & Company, Inc., Publishers. Skinuto sa sajta < Dictionary%20of%20Sports%20and%20Games%20Terminology.pdf>. Drills and Skills. Skinuto sa sajta < Glossary of Foreign Gymnastics Terms. Skinuto sa sajta < >. Gymnastics Jargon Definitions. Skinuto sa sajta <

77 Mira Milić - Dušanka Tumin Gymnastics Glossary. Skinuto sa sajta < GYMNASTICS What are the terms and faces of gymnastic? Skinuto sa sajta < com/q/what_are_the_terms_and_faces_of_gymnastic> Hops & Jumps & Leaps on the floor and beam. Skinuto sa sajta < htm> Madić, D. i Popović, B. (2012). Vežbe na spravama i tlu (osnove praktičnog rada). Novi Sad: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. Pravilnik za suđenje: muška sportska gimnastika (2013). Međunarodna gimnastička federacija, Gimnastički savez Srbije, Muški tehnički komitet. Skinuto sa sajta < ciklus%20pravilnik%202013%20-% pdf> Code of points. Rhythmic Gymnastics. Skinuto sa sajta < Women s artistic gymnastics. Code of points Skinuto sa sajta < com/publicdir/rules/files/wag/wag%20cop% %20(english)%20aug% pdf>. METAPHORICAL GYMNASTICS TERMS IN ENGLISH AND THEIR TRANSLATION EQUIVALENTS IN SERBIAN Summary 76 The paper deals with a contrastive analysis of metaphorical gymnastics terms in English and Serbian, from the cognitive linguistics perspective. The analysis is based on the corpus containing 82 metaphorical terms in the register of artistic and rhythmic gymnastics, which were excerpted from the official rule books in English and Serbian, several English glossaries of gymnastics terms and a textbook entitled Vežbe na spravama i tlu (osnove praktičnog rada) (Madić i Popović 2012). Considering the fact that only 35 metaphorical terms in English do not have metaphorical equivalents in Serbian, it can be concluded that metaphor is very productive in both languages, with the predominant source domains of animals and objects. The productivity of metaphor in the gymnastics register can be correlated with the transparency of a term and the principle of language economy. From the contrastive point of view, the findings indicate that correlation in this type of conceptualisation between English and Serbian is approximately 35%, which may suggest a significant role of linguistic and cultural factors. Presentation is divided in four sections. After the Introduction, the second section outlines theoretical framework, the third deals with analysis of the corpus, whereas the fourth section summarises conclusions. Key words: conceptual metaphor, English, Serbian, sport, terminology. Mira Milić Univerzitet u Novom Sadu Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Dušanka Tumin Univerzitet u Novom Sadu Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja

78 Ana Halas DEFINISANJE ZNAČENJA LEKSEMA U LEKSIKOGRAFSKOJ PRAKSI ENGLESKOG I SRPSKOG JEZIKA* 1 U ovom radu razmatraju se leksikografske strategije primenjene pri definisanju značenja polisemičnih leksema u jednojezičnim rečnicima savremenog engleskog i srpskog jezika u kontekstu usklađenosti pomenutih strategija sa percepcijom pojma leksičkog značenja i polisemije u savremenoj leksikološkoj teoriji kognitivističke orijentacije. Definicije značenja u odabranim jednojezičnim rečnicima, istaknutim predstavnicima leksikografske prakse engleskog i srpskog jezika, analiziraju se na osnovu dva glavna kriterijuma: forme i sadržine. Analizirani formalni aspekti rečničkih definicija obuhvataju obim definicija, upotrebu relevantnih dopuna i opseg vokabulara upotrebljenog pri formulaciji definicija, dok se u okviru analize sadržinskih aspekata utvrđuje koliko verodostojno definicije odslikavaju status određenog značenja u datoj polisemičnoj strukturi hijerarhijske organizacije, zatim motivisanost derivacije značenja, kao i fleksibilnu prirodu značenja kao kategorije. Cilj ovakve analize jeste utvrđivanje sličnosti i razlika između dve posmatrane leksikografske prakse, kao i iznalaženje prednosti i nedostataka primenjenih strategija u pogledu naučne zasnovanosti rečničkih definicija, ali i zadovoljenja potreba korisnika za razumevanjem značenja bez napora. Ključne reči: teorija prototipa, leksikologija, leksikografija, polisemija, rečnička definicija. 1. UVOD U najširem smislu, rečničku definiciju pojedinačnog značenja odrednice možemo odrediti kao opis jednog od mogućih semantičkih sadržaja date lekseme, te sistem svih definicija u okviru rečničkog članka za datu odrednicu predstavlja celovit, u manjem ili većem stepenu u zavisnosti od obima rečnika, opis njene semantičke strukture sastavljene od svih njenih mogućih značenja. Upravo je potraga za definicijom određenog značenja neke reči, zasigurno, jedan od najčešćih razloga za posezanje za rečnikom bilo da je to u cilju razumevanja nepoznatog značenja reči, odnosno dekodiranja poruke, bilo u cilju provere da li upotreba date reči u tom značenju adekvatno prenosi smisao koji imamo na umu prilikom pisanja izvesnog teksta, odnosno enkodiranja poruke. Stoga, uzevši u obzir njenu svrhu, prirodno se nameće primarni zahtev koji rečnička definicija mora ispuniti, jer jedino tako može uspešno izvršiti svoju funkciju, a to je jednostavnost objašnjenja značenja koja će omogućiti lakoću njegovog razumevanja od strane korisnika. Otuda formulisanje rečničkih definicija predstavlja izazovan leksikografski zadatak čije uspešno ispunjenje zahteva sudelovanje poznavanja savremene leksikološke teorije i leksikografske prakse držeći se pretpostavke da čvrsto teorijsko utemeljenje rezultira efikasnim praktičnim rešenjem. Svest o značaju ovog aspekta sastavljanja rečnika postavila ga je za predmet istraživanja u ovom radu, te on ispituje neke od do sada primenjivanih leksikografskih strategija pri formulisanju rečničkih definicija, i to značenja polisemičnih leksema koje se odlikuju bogatom značenjskom strukturom, što definisanje pojedinačnih značenja čini još izazovnijim zadatkom s obzirom na značajan broj značenja koja je potrebno jasno razlikovati u okviru datog rečničkog članka koji ih sve obuhvata. Kako bi se preciznije odredio predmet ovog istraživanja potrebno je istaći da se pomenute strategije ispituju u kontekstu njihove utemeljenosti u savremenoj, a to znači kognitivno orijentisanoj leksikološkoj teoriji s obzirom da se polazi od već istaknute pretpostavke o neophodnom sudelovanju teorije i prakse, koje vodi ka praktičnoj efikasnosti. Za primer se uzimaju dve leksikografske prakse, engleskog i srpskog jezika, a cilj istraživanja je utvrđivanje sličnosti i razlika između dve prakse i iznalaženje prednosti i nedostataka 77 * Ovaj rad napisan je u okviru projekta Jezici i kulture u vremenu i prostoru br , koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

79 Ana Halas njihovih strategija u smislu naučne zasnovanosti i pomenute praktične efikasnosti koja podrazumeva, u ovom slučaju, razumevanje definicija značenja bez napora. 2. POJAM POLISEMIJE U KOGNITIVNOLINGVISTIČKOJ TEORIJI Polisemija se u ovom radu sagledava u svetlu savremene, kognitivno orijentisane leksikološke teorije jer ona posmatra značenje u skladu sa saznanjima na polju ljudske kognicije, te se značenje interpretira kao pojmovni konstrukt, odnosno ishod odslikavanja u jeziku naše mentalne predstave konstruisane mehanizmom konceptualizacije. Kognitivna lingvistika predstavlja skup nekoliko teorija, ali se ovde u prvi plan ističe teorija prototipa iz razloga što ona sveobuhvatno sagledava polisemičnu strukturu osvetljavajući njenu unutrašnju organizaciju uključujući međusobni odnos značenja, a iznad svega njihovu međusobnu povezanost u okviru zajedničke strukture. Stoga, ukoliko se skup značenja jedne polisemične lekseme analizira kao njena značenjska struktura, a njena unutrašnja organizacija raščlani prema načelima teorije prototipa dobija se prikaz polisemične strukture koji leksikografima pruža nacrt po kome mogu sačiniti rečnički članak koji će verodostojno odslikati pomenutu značenjsku strukturu Interpretacija polisemije prema teoriji prototipa 78 Uporište teorije prototipa jeste pojam kategorizacije, čije je temelje postavio Vitgenštajn u svojim Filosofskim istraživanjima iz god. Dati pojam zasniva se na činjenici da govornici jednog jezika percepiraju entitete kao članove određenih grupa, koje, u ovom slučaju, nazivamo kategorijama, a koje su organizovane oko prototipa, odnosno svog centralnog člana i najboljeg predstavnika. U istom pravcu možemo razmišljati i kada je reč o polisemičnoj strukturi lekseme, jer ukoliko se i ona razmatra u okvirima teorije prototipa, može se predstaviti kao skup svih značenja jedne lekseme okupljenih oko prototipa, odnosno osnovnog značenja od koga su sva ostala značenja u datoj strukturi direktno ili indirektno izvedena. Tu se prepoznaje i jedna od najistaknutijih karakteristika prototipičnosti koju beleži Geeraerts (1989), a to je princip porodične sličnosti, što znači da se članovi kategorije okupljaju oko prototipa na osnovu svoje sličnosti sa njim, dok on, kao najbolji predstavnik kategorije, sadrži svojstva zajednička za sve članove kategorije, s tim da svaki član ne ispoljava sva ova zajednička svojstva, pa otud i njihov različit status u okviru kategorije; neki članovi pokazuju sličnost sa prototipom u većem stepenu pa se pozicioniraju bliže njemu, dok su drugi slični sa prototipom u nižem stepenu usled čega se nalaze i na većoj udaljenosti od njega, tj. postaju periferni članovi kategorije. Ipak, s obzirom da se svi članovi okupljaju oko zajedničkog centra bez obzira na stepen svoje sličnosti sa njim, oni jesu međusobno povezani, i to po osnovu koji se naziva porodičnom sličnošću. U slučaju polisemične strukture potrebno je istaći da su sva značenja međusobno povezana jer potiču od istog osnovnog značenja, čime se ostvaruje princip porodične sličnosti. Pri tom, važno je uočiti i to da je osnovno značenje kognitivni model od koga se motivisano izvode ostala značenja u strukturi putem različitih mehanizama semantičke derivacije poput: metafore, metonimije, specijalizacije, generalizacije i dr. Uzimajući u obzir pomenutu međusobnu povezanost značenja i motivisanost njihove derivacije, Lakoff (1987) predstavlja polisemičnu strukturu po modelu radijalnog skupa gde su značenja radijalno raspoređena oko prototipa: Dijagram 1: Lejkofov model radijalnog skupa

80 DEFINISANJE ZNAČENJA LEKSEMA U LEKSIKOGRAFSKOJ PRAKSI ENGLESKOG I SRPSKOG JEZIKA Autorka ovog rada postavlja Lejkofov model radijalnog skupa za osnovu formulisanja modela detaljnijeg i podrobnijeg prikaza unutrašnje organizacije polisemične strukture, koji, takođe, u sam centar postavlja osnovno, prototipsko značenje oko kojeg se raspoređuju ostala značenja i to po derivacionim nivoima u vidu koncentričnih krugova, ali tako da se među njima uspostavlja odgovarajuća hijerarhija. Tako, na prvom koncentričnom krugu, tj. derivacionom nivou nalaze se značenja direktno izvedena od prototipa, te su njemu i najbliža, ali se od njih, takođe, mogu izvoditi nova značenja, koja se nalaze na sledećem derivacionom nivou, udaljenija od prototipa, a, hijerarhijski gledano, imaju status podznačenja u odnosu na značenja od kojih su izvedena (ona sa prvog derivacionog nivoa), odnosno sebi nadređena značenja. Dalje se polisemična struktura može po istom principu proširivati time što značenja sa drugog nivoa postaju nadređena sopstvenim podznačenjima, koja se raspoređuju po trećem nivou, još udaljenijem od prototipa. Prikaz dijagrama po objašnjenom, nadograđenom modelu sledi: 79 Dijagram 2: Nadograđeni model prikaza polisemične strukture Ovakvom analizom i prikazom polisemične strukture prodire se u njenu dubinu, putanje međusobne motivisane povezanosti značenja postaju jasno vidljive, kao i unutrašnja hijerarhijska organizacija. Time se potvrđuje stav koji iznosi Dragićević (2007: 84) o tome da se teorija prototipa može s uspehom koristiti za analizu slučajeva polisemije. S tim u skladu i predstavljeni model sačinjen prema načelima teorije prototipa pruža čvrstu teorijsku osnovu leksikografima za formiranje rečničkog članka koji će verodostojno predstaviti polisemičnu strukturu lekseme uključujući i formulaciju definicija značenja. 3. REČNIČKE DEFINICIJE tipa. U ovom odeljku biće reči o opštim karakteristikama definicija i njihovoj osnovnoj podeli na dva 3.1. Podela rečničkih definicija Definicije značenja koje nalazimo u rečnicima mogu se podeliti na dva opšta tipa: tradicionalne i one formulisane prema teoriji prototipa.

81 Ana Halas Tradicionalne definicije su opisne a sastoje se od dve komponente, a to su: genus proximum koja određuje širu kategoriju kojoj entitet pripada i differentiu specificu koja navodi karakteristike po kojima se dati entitet razlikuje od ostalih članova kategorije kojoj pripada (Šipka 2006: 168). Primer ovakvog opisa semantičkog sadržaja koji navodi Šipka (2006: 168) je definicija lekseme gavran, koja glasi krupna ptica zagasitocrnog perja i dugačkog kljuna gde ptica predstavlja genus proximum, a ostatak definicije differentiu specificu. Ovakve definicije su podesne za opis pojmova čije su granice jasno određene i koji se mogu definisati tačno određenim skupom osobina, što bi značilo da bi se na isti način morale definisati i sve varijacije datog pojma, a to zahteva suviše detaljne i duge definicije. Međutim, problem predstavlja i to što pojmovi nisu uvek jasno omeđeni. Drugi tip čine definicije sa kognitivističkim polazištem po kome kategorije nemaju jasno određene granice, te da ne postoji skup neophodnih i dovoljnih svojstava koji bi definicija sadržala kako bi opisala određeni pojam ili kategoriju. Prema ovom tipu definicija, na osnovu posmatranja većeg broja primera javljanja određene reči utvrđuju se tipične odlike njene upotrebe, koje se unose u definiciju čineći prototipski slučaj. Definicija pri tom mora pokazivati i fleksibilnost, te biti formulisana tako da obuhvata i podrazumeva i varijacije prototipskog slučaja koje se mogu javiti u zavisnosti od konteksta, kao što je to slučaj u definiciji lekseme bus a large motor vehicle carrying passengers by road, typically one serving the public on a fixed route and for a fare (Atkins i Rundell 2008: 418), koja jasno ističe prototipski slučaj, ali je opet i dovoljno fleksibilna da može podrazumevati i različite varijacije poput: školskog autobusa, autobusa za prevoz putnika sa aerodroma itd. Na ovaj način u definiciji značenja odslikavaju se varijabilnost i nedosledna preciznost, što Atkins i Rundell (2008: 419) vide kao postupak definisanja značenja koji je u skladu sa jezičkom stvarnošću, te je time i verodostojniji i realističniji. Van der Meer (2004: 808) objašnjava i to da definicija značenja mora odslikati i motivisanost derivacione povezanosti među značenjima u polisemičnoj strukturi. Time se postiže i potpuna utemeljenost definisanja značenja u kognitivnolingvističkim teorijskim postavkama, te definicije tako stiču naučnu zasnovanost Šta čini rečničku definiciju? Potpuno sagledavanje rečničkih definicija moguće je samo ukoliko se u obzir uzmu njihovi i sadržinski, i formalni aspekti. Pod sadržinom se podrazumeva informacija koju definicija prenosi, a pod formom reči i strukture upotrebljene pri formulaciji definicije kako navode Atkins i Rundell (2008: 407) ističući da su oba parametra uslovljena namenom rečnika i, samim tim, njegovom ciljnom korisničkom grupom. Usled pokušaja preciznijeg određenja forme definicija, ona se u ovom radu raščlanjuje na tri komponente: obim, upotrebu dopuna definiciji i definicijski vokabular. Obim definicije podrazumeva vrstu sintaksičke jedinice kojom se definicija formuliše, što je najčešće složena rečenica, klauza ili fraza. Upotreba celovitih rečenica pri formulaciji definicije omogućava prikaz kolokacija, koligacija i drugih elemenata u okviru same definicije, ali ukoliko leksikograf teži sažetijem obimu, neki od podataka beleže se uz definiciju kao njene dopune u vidu napomena o upotrebi date reči, gramatičkih oznaka i dr. Takođe, u formalne odlike može se svrstati i definicijski vokabular, tj. sloj opšteg vokabulara koji se koristi pri formulaciji definicija, a najčešće su to visoko frekventne reči u savremenoj upotrebi datog jezika. S obzirom da je analiza definicija u ovom radu zasnovana na teoriji prototipa, sadržinski aspekti se odnose na verno odslikavanje prototipičnih svojstava polisemične strukture, a to su: njena hijerarhijska organizacija, motivisanost derivacije značenja i njihova međusobna povezanost po principu porodične sličnosti, kao i fleksibilnost značenja kao kategorije. Dakle, čvrsta naučna zasnovanost i praktična efikasnost definicije zavise od adekvatnog ispunjenja zahteva po pitanju kako sadržinskog, tako i formalnog aspekta.

82 DEFINISANJE ZNAČENJA LEKSEMA U LEKSIKOGRAFSKOJ PRAKSI ENGLESKOG I SRPSKOG JEZIKA 4. ANALIZA Kao što je već nagovešteno, u ovom radu analizira se definisanje značenja polisemičnih leksema u leksikografskoj praksi engleskog i srpskog jezika, i to na primeru po jednog njihovog istaknutog predstavnika, a to je, u slučaju engleskog jezika, The Oxford Dictionary of English (drugo izdanje), te u slučaju srpskog jezika, Rečnik srpskog jezika Matice srpske (jednotomni). The Oxford Dictionary of English (ODE 2) odabran je kao podesan uzorak za ovu analizu jer je to prvi rečnik s teorijskim utemeljenjem u saznanjima kognitivne lingvistike i teorije prototipa primenjujući nov pristup obradi polisemije, te se inovativan pristup opravdano može očekivati i pri definisanju značenja. Rečnik srpskog jezika Matice srpske (RMS I) odabran je za ovu analizu kao najmlađi opšti rečnik srpskog jezika, pa se očekuje osavremenjen pristup obradi polisemije uključujući i definisanje značenja, što će se u analizi koja sledi i proveriti. Analiza obuhvata definicije značenja po tri odrednice svakog od odabrana dva rečnika, i to po tri glagola sa vrlo bogatom polisemičnom strukturom: engleski jezik drop drive fly srpski jezik gledati igrati kazati Dati glagoli odabrani su isključivo zbog svoje izražene višeznačnosti i raznovrsnosti mehanizama semantičke derivacije, te kao takvi predstavljaju izazov za leksikografsku obradu uključujući i definisanje značenja, koja je potrebno međusobno jasno razgraničiti, a opet u definicijama odslikati i njihovu međusobnu povezanost i motivisanost derivacije, i to u formi koja će korisniku omogućiti razumevanje značenja i njegovog statusa u datoj polisemičnoj strukturi bez napora. Definicije su analizirane na osnovu dva već naznačena glavna kriterijuma, forme i sadržine, kao i njihovih potkriterijuma obima, dopuna i definicijskog vokabulara s jedne i prikaza hijerarhijskog statusa značenja u strukturi, motivisanosti derivacije značenja i njihove fleksibilnosti, s druge strane Analiza formalnih aspekata definicija U pogledu formalnih odlika rečničkih definicija, dobrom praksom ovde se smatra formulisanje definicija ograničenog obima, ali uz upotrebu relevantnih dopuna (gramatičkih informacija, kolokacija, registra ili domena u kome se dato značenje javlja itd) u vidu oznaka kako bi se pružila potpuna slika o datom značenju, pri čemu je, svakako, važno i svesti vokabular za formulisanje definicija na visoko frekventne reči savremene upotrebe jezika na kome se definicija formuliše. U analizi koja sledi proverava se da li su i u kom stepenu prethodno izneti zahtevi dobre prakse ispunjeni u posmatranim rečnicima, predstavnicima leksikografske prakse engleskog i srpskog jezika Obim definicije Oba rečnika teže sažetim definicijama ograničenog obima, što se i vidi u primerima koji slede: drive 2 hit a ball drop 2 fall vertically fly 4 depart hastily ODE 2 Ilustracija 1: Obim definicije u ODE 2

83 Ana Halas Kao što primeri u tabeli i pokazuju, u posmatranom rečniku engleskog jezika, u osnovi mnogih definicija je formula glagol+objekat/adverbijal, te imaju formu vrlo sažetih klauza, pa je ograničavanje obima definicija sasvim očigledno. RMS I gledati 1 d. (ne) podnositi, (ne) trpeti igrati 2 pokretati se, micati se kazati 1 usmeno saopštiti, reći Ilustracija 2: Obim definicije u RMS I U RMS I, sažetost definicija se ostvaruje nizanjem sinonimnih glagola u objašnjenju značenja ili formulacijom nefinitne klauze praćene sinonimnim glagolom. U svakom slučaju, sužen obim je zajednička odlika definisanja značenja kod oba posmatrana rečnika Definicijske dopune Upotreba različitih vrsta dopuna definicijima sasvim je očekivana kod oba rečnika uzimajući u obzir sažetost samih definicija, te kako bi one u potpunosti ispunile svoju eksplanatornu funkciju. Neke od najčešćih vrsta dopuna koje se javljaju uz definicije u ODE 2 i RMS I ilustrovane su primerima u tabelama koje slede: 82 ODE 2 drive 2 [no obj.] (of wind, rain or snow) move or fall with great force drop 1 [with obj.] let or make (something) fall vertically fly 4 [usu. with adverbial of direction] go or move quickly Ilustracija 3: Dopune definicijama u ODE 2 RMS I gledati 4 (u nekome, u nečemu) nalaziti, videti, smatrati igrati 2 nemirno gledati, treptati (o očima) kazati 10 (u oblicima: da kažem, kažem, kažimo) kao poštapalica, uzrečica Ilustracija 4: Dopune definicijama u RMS I Dakle, ODE 2 potkrepljuje svoje definicije prvenstveno gramatičkim podacima koje smešta u uglaste zagrade ispred samog teksta definicije, a oni se odnose na tranzitivnost glagola u datom značenju ili, pak, gramatičku kolokaciju u kojoj se glagol javlja u datom značenju (npr. sa određenim tipom adverbijala itd). Potom, u okviru teksta definicije navode se u oblim zagradama specifični referenti sa kojima se glagol u datom značenju javlja, kao u primeru za glagol drive, te da li je u pitanju animatni ili inanimatni referent kao u primeru za glagol drop. RMS I, takođe, upotpunjava eksplanatornu moć svojih definicija beležeći ispred njih u oblim zagradama gramatički podatak o obliku reči ili predloško-padežnoj konstrukciji (npr. u nekome, u nečemu) u kojoj se glagol javlja u datom značenju, kao što se vidi u primerima definicija iz članaka za

84 DEFINISANJE ZNAČENJA LEKSEMA U LEKSIKOGRAFSKOJ PRAKSI ENGLESKOG I SRPSKOG JEZIKA glagole gledati i kazati. Na isti način, ali u samom tekstu definicija, beleže se tipični referenti koji se sa posmatranim glagolom javljaju u datom značenju kako se vidi u primeru definicije iz članka za glagol igrati Definicijski vokabular Opseg definicijskog vokabulara u posmatranom rečniku engleskog jezika nije ograničen na visoko frekventne reči u savremenoj upotrebi engleskog jezika, što se jasno vidi u izdvojenim primerima definicija u kojima se prepoznaju i reči niže frekventnosti i formalnog registra, koje su i istaknute u primerima u tabeli. ODE 2 drive 2 propel or carry along by force in a specified direction drive 4 (of a fact or feeling) compel (somone) to act in a particular way, especially one that is considered undesirable or inappropriate fly 3 wave or flutter in the wind Ilustracija 5: Definicijski vokabular u ODE 2 Analizom definicijskog vokabulara u okviru posmatranih članaka u RMS I nisu pronađeni primeri upotrebe vrlo retkih izraza ili onih koji pripadaju formalnom registru, te se pretpostavlja postojanje težnje ka jednostavnosti objašnjenja značenja, mada se ne može zasnovano tvrditi da je korišćen ograničen ili određeni sloj vokabulara za formulaciju definicija, s obzirom i na to da takva praksa nije najavljena u predgovoru rečniku Analiza sadržinskih aspekata definicija 83 Sadržina definicije, ukoliko praksa formulisanja definicija ima čvrsto utemeljenje u savremenoj leksikološkoj teoriji, verodostojno odslikava hijerarhijski status datog značenja u polisemičnoj strukturi kojoj pripada, ali i motivisanu derivacionu vezu pomenutog značenja sa svojim nadređenim ili podređenim značenjima, kao i njegovu tipičnu realizaciju uz moguće varijacije kao odraz fleksibilnosti granica njegovog opsega Prikaz hijerarhijskog statusa značenja ODE 2 uspešno ostvaruje svoju težnju ka prikazu hijerarhijskog statusa značenja, a to postiže tako što u okviru svakog članka za određenu odrednicu, pojedinačna značenja smešta u okviru odvojenih paragrafa, i to hijerarhijski ustrojenih tako da svaki ima numerisano i, na taj način, jasno izdvojeno nadređeno značenje iza koga slede njegova podznačenja. Pri tom, u kontekstu o kome je ovde reč, najvažnije je napomenuti to da je nadređeno značenje dovoljno široko definisano da može svojim opsegom uključiti, obuhvatiti sva svoja specifična i uže određena podznačenja. Ilustracija objašnjenog postupka definisanja data je primerima paragrafa iz članaka za glagole drive i fly: ODE 2 drive 4 (of a fact or feeling) compel (someone) to act in a particular way, especially one that is considered undesirable or inappropriate: bring someone forcibly into a specified negative state, force (someone) to work to an excessive extent

85 Ana Halas fly 4 go or move quickly: depart hastily, (of time) pass swiftly, (of accusations or insults) be exchanged swiftly and heatedly, (of a report) be circulated swiftly and widely, run away, escape from in haste. Ilustracija 6: Prikaz hijerarhijskog statusa značenja u ODE 2 84 Očito je da paragraf 4 u članku za glagol drive počinje opštijim nadređenim značenjem izazivanja određenog vida ponašanja kod neke osobe, obično nepoželjnog i neprihvatljivog, čije se specifičnije realizacije prepoznaju u podznačenjima koja ga slede, a koja se odnose na izazivanje nečijeg negativnog psihološkog stanja i primoravanje osobe na prekomeran rad. Ista praksa se javlja i u paragrafu za glagol fly u kome nadređeno značenje 4. paragrafa jasno obuhvata specifičnije kontekstualne varijacije opšteg značenja brzog kretanja, koje se, između ostalog, realizuju i uvođenjem specifičnih referenata poput vremena koje brzo prolazi, izveštaja koji se brzo razmenjuju itd, a tu su i one koje se odnose na beg odnekud, žurno napuštanje određenog mesta i dr. Dakle, izdvojeni primeri jasno ukazuju na prepoznavanje prototipske, a samim tim i hijerarhijske, strukture i organizacije polisemične strukture u analiziranom rečniku. Međutim, RMS I se ne može pohvaliti usklađenošću svoje prakse sa savremenom leksikološkom teorijom, što dokazuje paragraf iz članka za glagol gledati, koji je tipičan primer numerisanog paragrafa u ovom rečniku, a u kome ne postoji izdvojeno nadređeno značenje, već se samo podznačenja označena slovom nižu jedno za drugim. Ona jesu grupisana u isti odeljak na osnovu uočene srodnosti ili zajedničke komponente, ali je svima dodeljen isti status, čime se korisniku ne omogućava uvid u hijerarhiju koja postoji među značenjima u polisemičnoj strukturi uopšte, pa i u ovom slučaju u kom je podznačenje a. zapravo prototipsko značenje čitave ove polisemične strukture, dok je značenje b, koje se odnosi na čin posmatranja nekoga ili nečega, očigledno nadređeno značenju v, koje se može tumačiti kao njegova specifičnija varijacija odnoseći se na posmatranje nekoga na određeni način (s interesovanjem). RMS I gledati 1 a. primati svetlosne utiske čulom vida, b. upravljati pogled u nekom pravcu; obuhvatati pogledom, posmatrati; motriti, v. upravljati, bacati zainteresovane poglede, posmatrati s interesovanjem Ilustracija 7: Prikaz hijerarhijskog statusa značenja u RMS I Prikaz motivisanosti derivacije značenja Nijedan od posmatranih rečnika načinom formulacije definicija ne odslikava motivisanost derivacije značenja, što znači da ne postoji formalna indikacija povezanosti podznačenja sa svojim nadređenim značenjem od koga su izvedena. Pomenuta formalna indikacija takve povezanosti podrazumeva upotrebu iste formulacije u definiciji nadređenog značenja i njegovog podznačenja za komponentu koju dele, odnosno na osnovu koje je dato podznačenje izvedeno od svog nadređenog značenja određenim derivacionim mehanizmom, poput metafore, metonimije, generalizacije, specijalizacije, i dr. Izneta zapažanja ilustrovana su primerima iz oba rečnika.

86 DEFINISANJE ZNAČENJA LEKSEMA U LEKSIKOGRAFSKOJ PRAKSI ENGLESKOG I SRPSKOG JEZIKA ODE 2 drop 1 let or make (something) fall vertically: deliver (supplies or troops) by parachute, score (a goal) by a drop kick, take (a drug) orally. Ilustracija 8: Prikaz motivisanosti derivacije značenja u ODE 2 U paragrafu prvog značenja glagola drop istaknuto je nadređeno značenje od koga su određenim vidom specijalizacije, tj. uvođenjem specifičnog referenta (supplies, a goal, a drug), izvedena sva izlistana podznačenja i to na osnovu, u primeru podvučene, komponente nadređenog značenja make something fall vertically, koja, stoga, predstavlja zajedničku dominantnu komponentu za sva data značenja. Ipak, ona nije eksplicitno predstavljena u definicijama ovih podznačenja, odnosno ne postoji ponavljanje istovetne formulacije za zajedničku semantičku srž, čime bi se porodična sličnost među najuže derivaciono povezanim značenjima učinila jasno uočljivom, a time bi i derivacioni put svakog pojedinačnog značenja postao sasvim transparentan. Isti komentar važi i za primer koji ilustruje prvi paragraf u članku za glagol gledati (ilustracija 7), u kojem, kao što je već napomenuto, značenje a. predstavlja prototip date polisemične strukture, te bi osnovna zajednička komponenta primati svetlosne utiske morala biti eksplicitno prisutna u definicijama svih nadređenih značenja (direktno izvedenih od prototipskog), među kojima je i značenje b Prikaz fleksibilnosti značenja Sastavljači oba rečnika prepoznaju fleksibilnu prirodu kategorije značenja, kao i nemogućnost povlačenja oštrih i jasnih granica između dva značenja u okviru iste polisemične strukture. Tu fleksibilnost teže odslikati i u definicijama značenja, ali koristeći različita sredstva. U svojim definicijama, ODE 2 veznikom or povezuje moguće varijacije datog značenja koje se javljaju u zavisnosti od konteksta u kome je značenje upotrebljeno, kao što se to jasno vidi u primeru numerisanog, nadređenog značenja glagola drive. Pored toga, ovaj rečnik izrazima especially i typically ukazuje na tipičan kontekst javljanja datog značenja, s tim da u tekstu definicije opisu tipičnog slučaja prethodi opštije objašnjenje značenja o kome je reč. Na ovaj način, definicijom se jasno ukazuje na fleksibilnost opsega određenog značenja čija je tipična kontekstualna realizacija prikazana ali ne decidno i kruto određena, jer može pokazati i različite varijacije, koje su obuhvaćene opštijom formulacijom u prvom delu definicije. Postupak nizanja sinonima u okviru teksta definicije može se protumačiti kao odraz težnje RMS I da predstavi moguće varijantne realizacije određenog značenja kako se i vidi u primerima definicija iz članaka za glagole igrati i kazati. Drugi oblici prikaza fleksibilnosti značenja u RMS I nisu utvrđeni analizom. 85 ODE 2 drive 1 own or use (a specified type of private car) convey (someone) in a vehicle, especially a private car drop 5 mention in passing, typically in order to impress Ilustracija 9: Prikaz fleksibilnosti značenja u ODE 2 RMS I igrati 2 v. pokretati se, micati se kazati 6 proricati, prokazati Ilustracija 10: Prikaz fleksibilnosti značenja u RMS 1

87 Ana Halas 5. DISKUSIJA 5.1. Poređenje dve prakse 86 Sumiranjem i poređenjem uočenih odlika dve posmatrane leksikografske prakse uviđaju se i značajne sličnosti među njima, posebno u pogledu formalnih odlika definisanja značenja. Naime, i ODE 2, i RMS I pokazuju tendenciju ka sažetom formulisanju definicija tako da njihov obim u nekim slučajevima obuhvata samo jednu frazu ili, pak, niz od dva sinonimna glagola. S obzirom na ovakvu težnju ka ograničavanju obima definicija, sasvim je očekivana i uputna upotreba različitih dopuna u vidu oznaka kako bi se obezbedila celovitost objašnjenja značenja, što uključuje i podatak o kontekstu u kome se upotrebljava u smislu specifične sintaksičke konstrukcije, kolokacije, registra, domena itd, a upravo takvu praksu neguju oba analizirana rečnika. Ipak, nijedan od posmatranih rečnika nije u potpunosti dosledan u obezbeđivanju celovitosti i jasnoće objašnjenja značenja, jer ne ispunjava važan zahtev u pogledu formulacije teksta definicije, a to je jednostavnost objašnjenja koja se postiže upotrebom definicijskog vokabulara ograničenog na visoko frekventne reči u savremenoj upotrebi datog jezika. Sličnosti su uočene i u pogledu sadržinskih aspekata definisanja značenja. Ni ODE 2, a ni RMS I ne prikazuju motivisanost derivacije značenja u definicijama. Međutim, oba rečnika u svojim definicijama odslikavaju fleksibilnost opsega pojedinačnih značenja, što je još jedan aspekt u kome pokazuju sličnost, ali, u ovom slučaju, i usklađenost prakse sa kognitivnolingvističkom percepcijom kategorije značenja. Jedini aspekt prakse u kome se dva rečnika razlikuju jeste sadržinske prirode, a odnosi se na prikaz hijerarhijskog statusa značenja, koji ODE 2 postiže specifičnim strukturiranjem i organizovanjem članaka, ali i formulacijom definicija nadređenih značenja, koji su prethodno već objašnjeni. RMS I u potpunosti zanemaruje ovaj sadržinski aspekt definisanja značenja u kome ODE 2 pokazuje veću osavremenjenost prakse i utemeljenost u savremenoj leksikološkoj teoriji, te postiže i verodostojniji prikaz polisemične strukture u svojim člancima Prednosti i nedostaci dve prakse U ovom odeljku sagledavaju se prednosti i nedostaci primenjenih strategija u okviru prakse definisanja značenja u ODE 2 i RMS I uzimajući u obzir najpre formalne, a potom i sadržinske aspekte. Kako je već istaknuto, oba rečnika se odlikuju sažetim definicijama, što, svakako, doprinosi preglednosti članka i omogućava korisniku brzo uočavanje traženog značenja. Pored toga, sažeto objašnjenje značenja, ukoliko je jezgrovito u smislu da izlaže samu srž datog značenja, omogućava korisniku razumevanje značenja bez napora kakav bi zahtevala suviše opširna i detaljna definicija. Već je naglašeno u radu da sažeta definicija, iako jezgrovita, zahteva i dopune kako bi dostigla punu eksplanatornu moć. Stoga, upotreba relevantnih dopuna, tj. onih koje pružaju korisniku neophodne podatke o upotrebi date reči u određenom značenju, ali, pri tom, i adekvatno i dosledno označenih prethodno utvrđenim sistemom simbola i oznaka kako se ne bi narušila preglednost članka, pruža korisniku celovitu informaciju o traženom značenju. Do sada istaknute formalne odlike definisanja značenja u posmatranim rečnicima usmerene su ka potpunom zadovoljenju potreba korisnika za brzim i jednostavnim pronalaženjem značenja i njihovim razumevanjem bez napora, ali se isto ne može tvrditi i za treću analiziranu formalnu odliku definicijski vokabular, koji nema određen, sistematski ograničen opseg sveden na visoko frekventne reči u savremenoj upotrebi datog jezika, čime se potencijalno ugrožava jednostavnost i jasnoća objašnjenja značenja od koga se očekuje da bude lako razumljivo širokoj grupi korisnika. Prednosti i nedostaci sadržinskih odlika definisanja značenja u datim rečnicima sagledavaju se kroz prizmu utemeljenosti u teoriji prototipa s polazištem u tvrdnji da samo čvrsto teorijsko utemeljenje

88 DEFINISANJE ZNAČENJA LEKSEMA U LEKSIKOGRAFSKOJ PRAKSI ENGLESKOG I SRPSKOG JEZIKA prakse rezultira njenom efikasnošću, što je, u ovom slučaju, pružanje verodostojne predstave polisemične strukture. Samo ODE 2 u svojim definicijama daje prikaz hijerarhijskog statusa pojedinačnih značenja u strukturi, čime ne samo da pokazuje utemeljenje u savremenoj leksikološkoj teoriji, koje njegovoj praksi daje sistematičnost i naučnu zasnovanost, već i sasvim eksplicitno pokazuje odnos subordinacije među značenjima u jednoj polisemičnoj strukturi jasno ističući primarna ili nadređena značenja, ali čineći vidljivim i dublje slojeve polisemične strukture izlistavanjem podznačenja iza odgovarajućeg nadređenog značenja od koga su izvedena. Na ovaj način, korisnik samo letimičnim pregledanjem članka stiče uvid u najistaknutija značenja za kojima slede njihova specifična podznačenja, te može brzo detektovati željeno značenje. S druge strane, izostanak prikaza motivisanosti derivacije značenja u definicijama znači to da su sva značenja definisana kao nezavisne, zasebne upotrebe date reči, a ne kao značenja motivisano izvedena od osnovnog ili određenog nadređenog značenja, što onemogućava korisniku uvid u putanje derivacije značenja i njihovu međusobnu povezanost po osnovu porodične sličnosti, a takav uvid bi potencijalno olakšao korisnicima memorisanje značenja zahvaljujući sistematskom i logičnom definisanju značenja. Prikaz fleksibilnosti značenja koji postoji u definicijama oba rečnika omogućava vidljivost mogućih kontekstualnih varijacija svakog pojedinačnog značenja. 6. ZAKLJUČAK Na osnovu sprovedene analize kako formalnih, tako i sadržinskih aspekata definisanja značenja u ODE 2 i RMS I, kao predstavnicima leksikografske prakse engleskog i srpskog jezika, zaključuje se da su obe posmatrane prakse nedovoljno utemeljene u savremenoj leksikološkoj teoriji, koju u ovom radu predstavlja teorija prototipa. Ipak, poređenje dve prakse je pokazalo da ODE 2 pokazuje značajno viši stepen usklađenosti svoje prakse sa pomenutom teorijom u odnosu na RMS I, a to znači i viši stepen osavremenjenosti prakse, mada se ni u slučaju ovog rečnika ne može govoriti o potpunom i doslednom poštovanju principa teorije prototipa prilikom obrade polisemičnih leksema. Utvrđivanjem prednosti i nedostataka strategija definisanja značenja korišćenih u posmatranim rečnicima uočena je nedovoljna naučna zasnovanost prakse, koja za posledicu ima nepotpuno zadovoljenje potreba korisnika rečnika, bilo da su u pitanju izvorni govornici datog jezika, učenici datog jezika kao stranog ili, pak, korisnici istraživači, kojima članci u ovim rečnicima ne daju verodostojnu sliku polisemične strukture i ključne međusobne povezanosti njenih značenja po principu porodične sličnosti. Sve prethodno rečeno jasno ukazuje na potrebu za definisanjem novog modela prakse definisanja značenja polisemičnih leksema u rečnicima koji bi bio zasnovan na dostignućima i saznanjima kognitivnolingvističke teorije ili, preciznije, teorije prototipa kako bi zahtev koji se tiče čvrste teorijske utemeljenosti prakse, odnosno njene naučne zasnovanosti, bio ispunjen, što bi obezbedilo i njenu efikasnost u pogledu maksimalne predusretljivosti prema korisničkim potrebama. 87 Literatura Atkins, B.T.S. & Rundell, M. (2008). The Oxford Guide to Practical Lexicography, Oxford: Oxford University Press. Dragićević, R. (2007). Драгићевић, Рајна. Лексикологија српског језика, Београд: Завод за уџбенике. Geeraerts, D. (1989). Prospects and Problems of Prototype Theory. Linguistics 27, Lаkoff, G. (1987). Women, Fire, and Dangerous Things. What Categories Reveal about the Mind, Chicago: The University of Chicago Press. Šipka, D. (2006). Osnovi leksikologije i srodnih disciplina, Novi Sad: Matica srpska. Meer, G. van der. (2004). On Defining Polysemy, Core Meanings and Great Simplicity. In: G. Williams and S. Vessier (eds.). Proc. EURALEX, UBS, Lorient, Vitgenštajn, L. (1980). Filosofska istraživanja, Beograd: Nolit.

89 Ana Halas Rečnici RMS 1. РМС1: Речник српскога језика (2007). Нови Сад: Матица српска. ODE 2: The Oxford Dictionary of English. Second edition. (2005). Oxford: Oxford University Press. SENSE DEFINING IN LEXICOGRAPHIC PRACTICE OF ENGLISH AND SERBIAN Summary 88 The analysis presented in this paper is focused upon answering the question whether sense defining in lexicographic practice of the English and Serbian language is founded on the contemporary, cognitively oriented lexicological theory, or more precisely, the prototype theory, i.e. whether this challenging aspect of lexicographic practice has a solid scientific foundation, which is expected to ensure practical effectiveness, that, in this case, is related to complete fulfillment of users needs concerning quick detection of senses and understanding of sense definitions without effort. Sense definitions in The Oxford Dictionary of English (ODE) and Rečnik srpskoga jezika, selected as the representatives of the two lexicographic practices, have been analysed according to two criteria: their form and content. The formal aspects of sense defining include the length of definitions, the use of various definition complements and the range of defining vocabulary. The content of definitions has been analysed on the basis of three subcriteria: the representation of the hierarchical status of a sense in its definition, the representation of motivated derivation of senses in their definitions including their mutual relatedness on the basis of family resemblance and the representation of flexibility of meaning. The results of the analysis have shown that there are similarities between the two practices concerning both the form and content of definitions. Still, it has also been concluded that the practice of the examined dictionary of English has been modernized to a considerably greater extent taking into account its foundation on the principles of the prototype theory. However, neither of the two practices is scientifically founded to an expected extent. Consequently, these practices have not achieved a satisfactory degree of practical effectiveness. This has led to the conclusion that there is a strong need for creating a new, advanced, theoretically founded but practically effective model for sense defining. Keywords: prototype theory, lexicology, lexicography, polysemy, sense definition. Ana Halas University of Novi Sad, Serbia Faculty of Philosophy

90 III ТРАДУКТОЛОГИЈА

91

92 Ivana Bošković SOCIJALNI KONSTRUKCIONIZAM KAO JEDAN OD NAČINA RAZUMEVANJA DRUGOG U PREVODILAČKOM TROUGLU : KLIJENT PREVODILAC PREDSTAVNIK DRŽAVNIH SLUŽBI Interkulturalnost je pojava o kojoj se danas mnogo govori i koja obeležava XXI vek i novi milenijum, te stoga predstavlja predmet izučavanja mnogih naučnih disciplina. Interkulturna komunikacija zahteva traženje novih naučnih pristupa u ovakvoj društvenoj realnosti. Jedno od rešenja, ili, možemo reći, neophodnosti, jeste prevođenje u državnim službama. Kada govorimo o ovoj vrsti prevođenja, imamo na umu prevodilački trougao, odnosno interakciju između predstavnika državne službe, klijenta (stranca, pridošlice) i prevodioca (Valero Garcés & Gauthier Blasi, 2010: 2). Ovaj rad teži da poveže jedan od novih pristupa u savremenoj sociologiji i psihologiji poznat pod imenom socijalni konstrukcionizam sa ovom vrstom prevođenja, i time doprinese boljem razumevanju pomenutih odnosa. Drugi cilj ovog rada jeste da doprinese istraživanjima o prevođenju u državnim službama, kao i podizanju svesti šire javnosti o ovoj temi. Ključne reči: prevođenje, državne službe, Drugi, socijalni konstrukcionizam 1. UVOD Interkulturalnost je pojava o kojoj se mnogo govori i koja, može se reći, obeležava XXI vek i novi milenijum, te stoga predstavlja predmet izučavanja mnogih naučnih disciplina. Ona je vezana za mešanje kultura, običaja i načina života, što je rezultat mnogobrojnih migracija, svojevoljnih ili prisilnih, i odnosi se na sposobnost suživota, zajedništva i uzajamnog razumevanja u jednom društvu. Drugim rečima, o interkulturalnosti govorimo kada se radi o interakciji grupa ljudi koje pripadaju različitim kulturama, ali istoj teritoriji (Palop 1997 u: Valero Garcés & Gauthier Blasi 2010: 2). Samim tim, interkulturna komunikacija zahteva traženje novih naučnih pristupa ovakvoj društvenoj realnosti. Jedno od rešenja, ili, možemo reći, neophodnosti, jeste prevođenje u državnim službama. Ova disciplina, kao grana jedne od najstarijih svetskih profesija, nastala je iz urođene potrebe društva za komunikacijom, pre svega u situacijama kada dolazi do mešanja različitih jezika i kultura (Valero Garcés & Gauthier Blasi 2010: 2). Prevođenje u državnim službama jeste disciplina koja je i dalje u razvoju, i vrlo je aktuelna u svetu, kako na praktičnom, tako i na istraživačkom nivou. Odnosi koji nastaju u prevodilačkom trouglu, odnosno interakciji između predstavnika državne službe, klijenta (stranca, pridošlice) i prevodioca (Valero Garcés & Gauthier Blasi 2010: 2) predmet su mnogih debata, a na neka od pitanja tek treba ponuditi odgovore. Ovaj rad teži da poveže jedan od novih pristupa u savremenoj sociologiji i psihologiji socijalni konstrukcionizam sa ovom vrstom prevođenja, i time doprinese boljem razumevanju pomenutih odnosa. U radu će se bliže objasniti karakteristike kako prevođenja u državnim službama, tako i socijalnog konstrukcionizma, kako bi se lakše uspostavila veza između ovih disciplina. Takođe, drugi cilj ovog rada jeste da doprinese istraživanjima o prevođenju u državnim službama, kao i podizanju svesti šire javnosti o ovoj temi. U ovom odeljku bismo želeli i da damo napomenu vezanu za terminologiju koju koristimo. Naime, u mnogim stranim jezicima, npr. engleskom i španskom, postoji razlika u imenovanju usmenih (interpreters, intérpretes) i pisanih prevodioca (translators, traductores). U srpskom jeziku su, pored sintagmi pisani/usmeni prevodilac, u upotrebi reči prevodilac (za one koji prevode pisani tekst) i tumač (za one koji se bave usmenim prevođenjem), s tim što smatramo da šira srpska javnost nije dovoljno upoznata sa razlikom između ova dva termina. Mi ćemo se u daljem tekstu služiti terminom 91

93 Ivana Bošković prevodilac da imenujemo kako jedne, tako i druge, pošto za potrebe ovog rada nije neophodno praviti razliku. 2. PREVOĐENJE U DRŽAVNIM SLUŽBAMA 92 Kada govorimo o državnim službama, mislimo na institucije koje su pod okriljem centralne ili lokalne vlasti (npr. pravne, zdravstvene i socijalne službe) (Corsellis 2008: 4-5). Drugim rečima, u pitanju su policijske stanice, državne bolnice, sudovi, opštine, azilantski centri i druge ustanove u kojima može doći do susreta ljudi koji govore različitim jezicima (najčešće su to imigranti, nekad i turisti). Da bi se uspostavila komunikacija između pojedinaca ili grupa koji ne govore jezik države u kojoj se nalaze, i zaposlenih u državnim službama, potrebno je prisustvo prevodica (profesionalnog, koji radi za pomenute službe), čije će lingvističko i kulturno znanje potrebnih jezika omogućiti uspešnu razmenu informacija. Tako nastaje prevodilački trougao klijent predstavnik držvanih službi prevodilac o kome će biti reči dalje u radu, a dodaćemo i da, kako Hrehovčik (2009: 1) podseća, jedan od naziva za prevođenje u državnim službama jeste i prevođenje u trouglu (engl. triangle interpreting). Uopšteno gledajući, u fokusu svakog prevođenja jeste omogućavanje komunikacije između ljudi koji govore različite jezike, odnosno različitih kultura. Međutim, za razliku od prevođenja na internacionalnom nivou (npr. na međunarodnim konferencijama), ono koje se vrši u državnim službama ima za cilj komunikaciju između govornika različitih jezika, ali u granicama jedne države, i sa akcentom na situacijama koje se dešavaju u svakodnevnim životima ljudi (Corsellis 2008: 1). Kakva je uloga prevodioca u prevodilačkom trouglu? Iako uloga, obaveze i odgovornosti prevodioca nisu centralna tačka našeg rada, značajno je istaći pomenute karakteristike radi stvaranja celokupne slike o odnosu u ovakvoj interakciji. Budući da ne dele zajednički jezik, nekada je veoma teško da doseljenici i zaposleni državnih službi vode čak i najjednostavniji razgovor. Tada je potreban pouzdan i siguran kanal koji će sprečiti verbalne konflikte između imigranata i predstavnika službi. Pomenuti kanal jeste profesionalni prevodilac, koji ne samo da govori oba tražena jezika i zna tehnike prevođenja, već poseduje i znanje o kulturološkim razlikama, neverbalnoj komunikaciji ili čak o značenju ćutanja sve navedeno može biti prepreka za uspostavljanje dijaloga. Stoga i ne čudi što se o prevođenju u državnim službama sve češće govori kao o medijaciji između jezika i kultura 1, a o prevodiocima koji rade u pomenutim kontekstima kao o interlingvističkim medijatorima (Valero-Garcés & Lázaro Gutiérrez 2005: 10). U ovakvim društvenim situacijama prevodioci imaju jedinstvenu mogućnost da razumeju sve što je rečeno i sa jedne i sa druge strane, odnosno na oba jezika, i stoga poseduju i jedinstvenu šansu da nadgledaju i koordinišu interakciju. Imajući to u vidu, učešće prevodioca u trouglu može se, i treba, posmatrati sa dva aspekta: jedan je aspekt prevođenja ili prenošenja informacija (engl. translating or relaying), dok je drugi aspekt koordinisanja ili medijacije (coordinating or mediating). Važno je napomenuti i da su ova dva aspekta istovremeno prisutna, odnosno da jedan ne isključuje drugi naprotiv, jedan uslovljava drugi (Wadensjö 1995: 113). Ovakav pristup naziva se i interakcionistički model (engl. interactionistic model), za razliku od tradicionalnog modela prenosa ili transfera (transfer model), i podrazumeva posmatranje jezika kao istorijskog i društvenog fenomena koji se proizvodi i oblikuje neprekidnim korišćenjem (Bakhtin 1986 u: Wadensjö 1995: 114). Kako smo već objasnili, prevođenje u državnim službama je vrsta socijalnog i angažovanog prevođenja (Sales 2005: 1), koje ima za cilj da premosti jaz između dve strane nastao ne samo lingvističkim nerazumevanjem, već možda čak i u većoj meri kulturološkim nerazumevanjem. Sales (2005: 4) podvlači da su imigranti u svojoj novoj zemlji jednaki članovi društva koji imaju pravo da razumeju šta im se govori, kao i pravo da ih drugi razumeju. Međutim, iako je u teoriji više puta naglašavana, pomenuta ideja u praksi ne nailazi uvek na opštu prihvaćenost, te se stoga se i javljaju problemi u komunikaciji. 1 Godine u Alkali de Enares (Španija) održana je konferencija sa temom Prevođenje kao medijacija između jezika i kultura (Traducción como mediación entre lenguas y culturas).

94 SOCIJALNI KONSTRUKCIONIZAM KAO JEDAN OD NAČINA RAZUMEVANJA DRUGOG U... Spomenuli smo već da u ovim slučajevima jezik nije jedina prepreka za komunikaciju, jer kada dva govornika progovore u razgovoru ne učestvuju samo njihove jezičke sposobnosti, već i one društvene (Valero Garcés & Gauthier Blasi 2010: 6). Nameće se sledeće pitanje: koji je inicijalni razlog za nerazumevanje? Pre svega, smatramo da problem nastaje jer su imigranti viđeni kao Oni, ili Drugi, koji ne pripadaju Nama i našoj grupi bilo kulturnoj, etničkoj, profesionalnoj ili društvenoj. Razlike mogu biti više ili manje vidljive (boja kože, jezik, način oblačenja, ponašanje), ali ljudi teže tome da ukazuju na njih ne kao na pozitivne primere kulturne raznovrsnosti, već pre kao razloge za društvenu segregaciju. Često se u interkulturnu komunikaciju ulazi sa predrasudama, neistinitim stereotipima, ili čak sa određenom dozom straha prema sagovornicima (koji obično proizilazi iz straha od nepoznatog i drugačijeg). Tada prevodioci treba da pokušaju da premoste sve poteškoće kako bi olakšali komunikaciju, odnosno dostigli sledeći cilj: priznavanje i poštovanje Njih od strane Nas (Sales 2005: 3). 3. SOCIJALNI KONSTRUKCIONIZAM Jedan određeni jezik po sebi favorizuje jedan određeni način poimanja sveta, zanemarujući druge moguće poglede na iste pojave (Ber 2001: 13, predgovor). Prema Sapir-Vorfovoj hipotezi, misli i delanje pojedinca određeni su jezikom ili jezicima koje taj pojedinac govori (The Linguist List, online). Naveli smo pitanje kojim se bavio Vorf, a koje se može predstaviti i na sledeći način: šta ako su naši načini opažanja i razumevanja sveta određeni strukturama jezika koji govorimo? (Cameron 1999: 153). I Sapir (1958:69 u: The Linguist List, online) potvrđuje da način na koji vidimo, čujemo i doživljavamo svet oko nas u velikoj meri nastaje jer jezičke navike naše zajednice predodređuju određeni odabir interpretacija. Ova teorija je bitna za socijalni konstrukcionizam jer predstavlju glavnu premisu od koje se polazi. Socijalni konstrukcionizam, kao pristup društvenim naukama, jeste multidisciplinarna teorija koja se javlja pod uticajem mnogih disciplina, uključujući sociologiju, filozofiju, lingvistiku (Sremac 2010: 9), a ne smemo zaboraviti ni socijalnu psihologiju (Ber 2001: 27). Pošto se može reći da je socijalni konstrukcionizam teorija čije karakteristike još uvek nisu potpuno utvrđene, ne može se istaći jedna sveobuhvatna definicija ove teorije (Sremac 2010: 9), kao što se ne može pronaći jedinstven opis ili odlika koji bi u potpunosti odgovarali svim predstavnicima ovog pravca (Ber 2001: 32-33). Kako naš cilj u ovom radu nije bavljenje socijalnim konstrukcionizmom kao takvim, već želimo da uputimo na neke karakteristike ove teorije koje će je predstaviti kao jedno od mogućih načina tumačenja stvarnosti i tako pomoći u razumevanju odnosa u prevodilačkom trouglu o kome je ranije bilo reči, u nastavku teksta nećemo razmatrati moguće nedostatke konstrukcionizma. Takođe, ne želimo ni da prikažemo sve opšteprihvaćene odlike ove teorije, već samo one koje su od značaja za temu o kojoj je trenutno reč. U glavnom fokusu socijalnog konstrukcionizma jeste otkrivanje načina na koji individue i grupe učestvuju u stvaranju društvene realnosti koju opažaju. Ovakva perspektiva socijalnog konstrukcionizma predlaže da sva značenja nastaju iz uzajamne interakcije individua unutar društva (Sremac 2010: 10). Da bismo pojasnili pomenute teze, predstavićemo pretpostavke o kojima raspravlja socijalni konstrukcionizam, a izložene su u delu Uvod u socijalni konstrukcionizam Vivijen Ber, koje je ujedno i osnova za naš rad. Te pretpostavke su sledeće: Znanje nije pouzdano 2 Naše razumevanje sveta, razumevanje nas samih, ili naša opažanja i predstave o svetu nisu pouzdani. Socijalni konstrukcionizam zahteva zauzimanje kritičkog stava prema svemu što opažamo, vi- 2 Svi izdvojeni podnaslovi preuzeti su iz knige Uvod u socijalni konstrukcionizam (Ber 2001: 33-39).

95 Ivana Bošković dimo, smatramo, odnosno dovođenje u pitanje svih kategorija prema kojima je svet podeljen, tj. prema kojima smatramo da je podeljen (Ber 2001: 33) Shvatanje sveta je istorijski i kulturno specifično Navedena teza jedna je od najznačajnih za razvijanje glavne ideje našeg rada. Po rečima Vivijen Ber (2001: 34): Načini na koje obično poimamo svet, kategorije i pojmovi kojima se koristimo, istorijski su i kulturno specifični. /.../ Oni ne samo što su specifični za posebne kulture i istorijska razdoblja već predstavljaju i proizvode određene kulture i određenog istorijskog perioda, to jest, zavisni su od društvenih i ekonomskih uređenja koja preovlađuju u datoj kulturi u dato vreme. Posebni oblici znanja kojima obiluje svaka kultura predstavljaju, prema tome, njene artefakte, i nema razloga da verujemo kako su naši načini razumevanja nužno bolji (to jest, bliži istini) od drugih načina shvatanja sveta. Mesto i vreme u kome smo rođeni u velikoj meri utiče na to kakvo ćemo razumevanje sveta usvojiti, šta ćemo podrazumevati pod društveno prihvatljivim i normalnim, ili, čak, istinitim. Ono na čemu se insistira u socijalnom konstrukcionizmu, a što smatramo da je izuzetno važno ne samo za temu kojom se bavimo, već za funkcionisanje društva uopšte, jeste sledeće: ne postoji (naj)bolja kultura ili (naj) bolji i pravilan način razumevanja sveta. Svaka kultura je jedinstvena na svoj način, sva znanja kojima obiluje zaslužuju uvažavanje i prihvaćanje da se ne radi o boljem ili manje dobrom, već, jednostavno, o drugačijem Društveni procesi kao osnov znanja 94 Istina se razlikuje u zavisnosti od istorijskog razdoblja i kulture, i ona predstavlja trenutno prihvaćen način shvatanja sveta (Ber 2001: 35). Čak i kad se radi o jednom istom društvu, istina se razlikuje u odnosu na vremenski period o kome je reč (pogledajmo, na primer, promenu u muško-ženskim odnosima, kako u Srbiji, tako i u svetu). Socijalni konstrukcionizam podržava ideju da istina nije proizvod objektivnog posmatranja sveta, već socijalnih procesa i interakcija u kojima su ljudi neprestano angažovani (Ber 2001: 35). Drugim rečima, ljudska interakcija i međusobna komunikacija jesu ono što stvara, odnosno konstruiše, naše razumevanje sveta i predstave o njemu. Zato su predmet interesovanja socijalnog konstrukcionizma društvene interakcije svih vrsta, a naročito jezičke (Ber 2001: 35) što je ujedno i razlog zbog kojeg smatramo da se može uspostaviti veza između ove teorije i prevođenja u državnim službama Znanje i društveno delanje su neraskidivo povezani Kako proističe iz svega navedenog, raznovrsnost kultura implicira postojanje mnogobrojnih socijalnih konstrukcija sveta. Iz takvih konstrukcija proizilaze i različite vrste ljudskih delanja (Ber 2001: 35). Istorija je puna takvih primera recimo, odnos prema bolesnima ili hendikepiranima nekada je bio drugačiji; umesto pomoći, dobijali su pokudu jer su smatrani neprirodnim i društveno neprihvatljivim. Stoga, može se istaći značaj načina na koji ćemo konstruisati svet, jer će od toga zavisiti način na koji ćemo delati u njemu. Iz pomenuta četiri osnovna socijalnokonstrukcionistička načela prozilaze određene odlike koje se u velikoj meri razlikuju od tradicionalne psihologije i socijalne psihologije (Ber 2001: 36). U cilju približavanja našoj temi, navešćemo najznačajnije:

96 SOCIJALNI KONSTRUKCIONIZAM KAO JEDAN OD NAČINA RAZUMEVANJA DRUGOG U Jezik kao preduslov mišljenja Jezik kojim se ljudi koriste uslovljava način njihovog mišljenja, same kategorije i pojmove pomoću koji stvari dobijaju neko značenje (Ber 2001: 38). Kroz jezik ljudi su od davnina oblikovali stvarnost koja ih okružuje i, prenoseći taj jezik svakoj sledećoj generaciji, prenose i stvorene kategorije, načine razmišljanja i poglede na svet. U tom kontekstu potvrđuje se ranije izrečena tvrdnja da ljudska interakcija konstruiše naše razumevanje sveta. Drugim rečima: Naši načini shvatanja sveta ne potiču iz objektivne stvarnosti, već od drugih ljudi, kako od onih koji su živeli u prošlosti, tako i od onih koji su naši savremenici (Ber 2001: 37). Zagovornici tradicionalne psihologije se verovatno ne bi složili sa ovom tezom, jer smatraju da je jezik neposredan izraz misli, a ne preduslov za nju (Ber 2001: 38). Naš cilj nije da razmatramo istinitost teorija tradicionalne psihologije, tako da se time ovde nećemo baviti, ali složićemo se sa izrečenom tvrdnjom socijalnog konstrukcionizma. Smatramo da se u jezicima svih naroda (npr. u njihovim leksičkim, morfološkim ili sintaksičkim strukturama) u velikoj meri kriju načini opažanja i razumevanja sveta. Svaki narod kroz svoj jezik iskazuje ono što ga okružuje, ono što mu je potrebno i značajno za održivost zajednice, i tako kroji svoj svet i svoju realnost. Vremenska i geografska određenja pokazala su da okruženje i potrebe nisu iste za sva društva, a samim tim ni jezik, te stoga ne čudi zašto između različitih kultura dolazi do nerazumevanja i nemoguće komunikacije, koja nije samo leksičke prirode Jezik kao oblik društvenog delanja i fokusiranje na interakciju i društvenu praksu Navedena odlika javlja se kao nastavak sledeće budući da je rečeno da znanje i društvene pojave nastaju interakcijom ljudi i njihovom komunikacijom, što podrazumeva aktivnost, dešavanje, odnosno delanje, može se zaključiti da je i sam jezik oblik društvenog delanja. Socijalnokonstrukcionističkim jezikom rečeno, kad ljudi razgovaraju među sobom, oni konstruišu svet. Time se jeziku pridaje performativna uloga, koja je centar interesovanja socijalnog konstrukcionizma. Samim tim, i društvena praksa ljudi i njihove interakcije jesu u žiži interesovanja socijalnog konstrukcionizma (Ber 2001: 38-39). Ovde se ogleda važnost jezika u samoj teoriji jezik je aktivni činilac u društvenom životu, i njegova upotreba jeste značajna za kvalitet društvenih odnosa Fokusiranje na procese Kako je socijalna interakcija ono što interesuje socijalne konstrukcioniste, naglasak se stavlja na procese, a ne na strukture. Umesto pitanja u vezi sa prirodom ljudi ili društva, istražuju se načini na koji ljudi u interakciji dolaze do izvesnih znanja. Stoga znanje predstavlja nešto što ljudi zajedno proizvode (konstruišu), a ne kao nešto što poseduju ili ne poseduju (Ber 2001: 39). 4. SOCIJALNI KONSTRUKCIONIZAM KAO JEDAN OD NAČINA RAZUMEVANJA DRUGOG U PREVODILAČKOM TROUGLU jer je jedina stalna odlika društvenog života činjenica da se on neprestano menja (Gergen, 1973 u: Ber 2001: 42). Smatramo da jedan od najvažnijih preduslova za napredak društva jeste mogućnost promene i prihvatanje iste. Iako na prvi pogled možda ne deluje problematično, ova ideja često nije s lakoćom prihvatana u praksi, što pokazuju i mnogi primeri u ljudskoj istoriji (npr. ideja da je Zemlja okrugla, borba za pravo glasa žena ili, na jednom ličnijem nivou, činjenica da žene rade i van kuće). Zašto govorimo o važnosti promena kada se bavimo prevođenjem u državnim službama? Pre svega, njihov značaj za

97 Ivana Bošković pobošljanje društvenih odnosa, bilo da su interkulturne ili drugačije prirode, jeste veliki. Prevođenje u državnim službama predstavlja društvenu interakciju čiji (ne)uspeh zavisi od samih aktera. Samim tim, smatramo da su promene veoma značajne i za kontekst prevođenja, što ćemo ilustrovati dalje u radu. Naime, nije oduvek bilo profesionalnih prevodilaca koji su stalno zaposleni u državnim službama (štaviše, u mnogim zemljama ih i dalje nema, uključujući Srbiju). Samo njihovo uključivanje u rad državnih službi zahteva od zaposlenih obuku za rad sa prevodiocima, a prvenstveno prihvatanje da se promeni način rada poznat do tada. Ono zahteva uključivanje treće osobe u dotadašnju dvosmernu komunikaciju ( klijent predstavnik državnih službi ), što često može da zbuni sagovornike (npr. da ne znaju kome tačno da se obraćaju, da li da govore u prvom ili trećem licu, da ne budu sigurni da li se reči prenose na tačan i precizan način, i sl.). S druge strane, i sama pojava stranca ili, kako smo rekli Drugog, kome treba pružiti pomoć, iziskuje neku vrstu promene. Drugi je drugačiji, nije deo Nas, a treba ga uključiti u naše društvo nije li onda i tu potrebno menjanje, i to ono u načinu razmišljanja i konstruisanja stvarnosti? Treba pomiriti i uskladiti identitete, naše i njihove, kako bi interkulturna komunikacija bila moguća. 96 U već citiranom Uvodu u socijalni konstrukcionizam, autorka (Ber 2001: 74) podvlači ideju strukturalizma i poststrukturalizma u kojoj se kaže da jezik predstavlja glavni teren na kome se osoba konstruiše i da naša osoba, naše iskustvo, identitet, ličnost sve to proizilazi iz jezika. Socijalni konstrukcionizam posmatra jezik kao društveni čin koji se izvodi među ljudima jezik je područje na kojem se identiteti grade, čuvaju ili osporavaju i zato on ima glavnu ulogu u ličnim i društvenim promenama (Ber 2001: 77). Ovde možemo uspostaviti vezu sa temom koja je cilj našeg istraživanja ako jezik utiče na odnose koje ćemo stvoriti sa drugim ljudima, onda je jako bitno šta i kako ćemo govoriti i na koji će način naše reči biti prenošene, ukoliko se radi o različitim jezicima. Ujedno je rečeno i da se identitet konstruiše na osnovu diskursa kojima raspolažemo u okviru svoje kulture i na koje se oslanjamo u komunikaciji sa drugim ljudima (Ber 2001: 87). Drugim rečima, kultura i društvene prilike će u velikoj meri oblikovati naša razmišljanja i identitet (ili bar pokušati to da učine, jer će celokupan ishod zavisiti i od naše lične svesti da se tome odupremo). Kada kažemo kultura, mislimo na skup pravila i konvencija u vezi s dobrim, lošim i ispravnim ponašanjem u okviru kojih osoba svakodnevno deluje (Ber 2001: 172). Primera radi, na odnos prema Hrvatima ili muslimanima u srpskoj kulturi (i obrnuto) utiču i (više)vekovna istorija i neprijateljski diskurs prenošen s generacije na generaciju. Takođe, različitost kultura u kojima se žene nalaze utiče na različitost njihovih pozicija i prava u XXI veku. A zatim možemo zaključiti sledeće: /.../povest o ljudskim jezicima istovremeno je povest o njihovim zloupotrebama i nasilju činjenom zbog jezika, u ime jezika, ili putem jezika.../.../upravo pitanja o jeziku najčešće iniciraju pitanja o identitetu, pripadnosti, naciji, državi, domovini, domu... (Đurić Bosnić, online). Jezik i identitet (mislimo na razumevanje nas samih i razumevanje drugih, bilo sličnih, bilo različitih ) stoje u isprepletenom i neodvojivom odnosu gde jezik konstruiše identitet(e), a način na koji to čini zavisiće od kulture o kojoj je reč. Već smo rekli da je, prema socijalnom konstrukcionizmu, shvatanje sveta istorijski i kulturno specifično. Naveli smo da, na primer, čak ni u XXI veku žene nemaju isti položaj u svim zemljama sveta, odnosno, kako kaže Maluf (2005: 13), nije isto roditi se kao žena u Kabulu i u Oslu, niti to što je neko žena podrazumeva isti način življenja na ova dva mesta. Isto tako je i sa bojom kože, ili socijalnim statusom. Sve te specifičnosti biće izražene u našem jeziku kako u odabiru leksike, tako i u načinu tretiranja naših sagovornika, u nivou formalnosti ili u osećanju superiornosti/ inferiornosti. Svemu rečenom treba dodati i situacionu specifičnost ponašanja o kojoj govori teorija socijalnog učenja, koja kaže da naše ponašanje zavisi od prirode situacija u kojima se nalazimo, odnosno menjaće se u zavisnosti toga kakvu ulogu trenutno igramo (Ber 2001: 59). 3 Kako sve prikazano primeniti na prevođenje u državnim službama i na prevodilački trougao? 3 Naravno, ovde se ne misli na to da se igranjem uloga pretvaramo da smo nešto što nismo, već na činjenicu da svako od nas ima različite uloge u isto vreme, a od trenutne situacije u kojoj se nalazimo zavisiće i naša trenutna uloga. Na primer, žena može biti u isto vreme i sestra, majka, profesorka ili ćerka, i u svakoj od tih situacija odnos sa drugim ljudima, kao i jezik koji se koristi u tom odnosu, biće drugačiji (zavisiće umnogome od vremena i podneblja), ali to je i dalje jedna ista žena.

98 SOCIJALNI KONSTRUKCIONIZAM KAO JEDAN OD NAČINA RAZUMEVANJA DRUGOG U... Zamislimo sledeću situaciju: pacijent kineske nacionalnosti došao je na medicinski pregled kod srpskog lekara (radnja se odvija u Beogradu). On ne zna srpski jezik, niti lekar govori kineski, tako da je prevodilac neophodan. U pitanju je žena prevodilac, srpske nacionalnosti. Može se zamisliti neograničeni broj mogućih ishoda, a raznovrsni faktori utiču na krajnji rezultat ovakve situacije. Navešćemo one koji su, po našem mišljenju, najvažniji: 1. Kineski pacijent potiče iz kulture sa značajno drugačijim kodeksom ponašanja u odnosu na srpsku kulturu; kinesku kulturu odlikuje visok nivo učtivosti veliko poštovanje se mora pokazati nekome ko je na višoj društvenoj lestvici (u ovom slučaju, lekaru); stoga dominiraju potvrdni odgovori (znak poštovanja), iako pacijent ne razume sve što mu je rečeno; društveno dostojanstvo je jako bitno za pojedinca, ne govori se javno o neuspesima, naročito ne pred nepoznatim osobama bolesti mogu spadati u neku vrstu neuspeha, samim tim, neće otvoreno govoriti sa lekarima; visok prag tolerancije bola i lečenje (čak i težih bolesti) prirodnim putem odlazak lekaru kada može da bude prekasno; nepoznavanje jezika uz sve navedeno, komunikacija je još teža (Requena Cadena 2010: 52-55); 2. Srpski lekar ne zna kineski jezik, to su hijeroglifi koje je nemoguće dešifrovati, kako se često misli; Kinezi su svi isti (Requena Cadena 2010: 57) javljaju se poteškoće pri razlikovanju azijatskih karakteristika (čak i kada pojedinci potiču iz Japana ili Koreje, svrstavaju se među Kineze ); pored lingvističke barijere, i nepoznavanje kineske kulture i običaja dovodi do nerazumevanja odgovora pacijenata; pacijent se često doživljava kao potpuni stranac, Drugi, čime se unapred uspostavlja distanca između govornika; 3. Srpska žena prevodilac govori oba jezika (srpski i kineski); potiče iz srpske kulture, tako da poseduje isti kulturni prtljag kao i lekar, ali je zbog svoje profesije upućena u različitosti kineske kulture; obavlja ulogu interlingvističkog medijatora između pacijenta i lekara treba da premosti sve poteškoće u komunikaciji i, u najboljem slučaju, stekne poverenje kako pacijenta, tako i lekara; to nije lak zadatak jer obe strane ulaze u komunikaciju gledajući je na određeni način na čijoj je strani (kao Srpkinja, bliža je lekaru, ali govori kineski, pa je možda postala Njihova ), da li prevodi tačno i precizno, žena je, i sl.; njena kultura, odrastanje i jezik uticali su na formiranje njenih stavova treba zadržati objektivnost u što većoj meri (iako je ona nemogućna jer se svi mi, iz nužnosti, moramo suočiti sa svetom iz neke perspektive (sa svog stanovišta) (Ber 2001: 207). 97 Svaki od učesnika u ovoj komunikaciji svojim jezikom konstruisao je svoju stvarnost, odnosno način na koji je on doživljava. To će prikazati upotrebom tog jezika iskazaće svoj osećaj superiornosti/ inferiornosti, otvorenosti/zatvorenosti, stida, prihvatanja, načina tretiranja sagovornika, (ne)formalnosti, itd. Međutim, ono što je zanimljivo jeste da će često to raditi nesvesno, bez razmišljanja. Kada govore, ljudi ne moraju biti svesni asocijacija i implikacija koje njihov izbor reči nosi sa sobom (Ber 2001: 164). Ono što socijalni konstrukcionizam ističe kao jednu od svojih osobenosti jeste i pojam pozicioniranja (ima i sličnosti i razlika sa ranije spominjanim ulogama, ali trenutno o tome ovde neće biti više reči, в. Бер 2011). Pozicija subjekta koju zauzmemo u diskursu određivaće ono što smatramo da jesmo ili nismo, da možemo (smemo) ili ne možemo (ne smemo) da uradimo. Kad jednom zauzmemo poziciju subjekta u diskursu, na raspolaganju nam stoji određen, ograničen skup pojmova, slika, metafora, načina govora, autonarativa i tako dalje, koje preuzimamo kao svoje (Ber 2001: 190). Drugim rečima, određivaće i način na koji razgovaramo sa sagovornikom da li ga posmatramo kao nekog potpuno stranog i drugačijeg, ili ga prihvatamo kao nama jednakog. Ideja socijalnog konstrukcionizma, koju smatramo jednom od ključnih za temu koju obrađujemo, jeste sledeća činjenica da su neke od tih pozicija prolazne ili promenljive znači da naš identitet nikad nije utvrđen već se stalno nalazi u procesu, uvek je otvoren za promene (Ber 2001: 198). Iako postoje nepromenljive pozicije, kao što su rod ili majčinstvo/očinstvo (koje takođe mogu imati udela na razvoj i promenu drugih pozicija), osećaj ko mi jesmo može se promeniti i, svesni mi toga ili ne, neprestano

99 Ivana Bošković 98 se i menja (Ber, 2001: 190). Na ovo ćemo dodati da se ujedno menja i osećaj, odnosno razmišljanje o tome ko su drugi. Tu se vraćamo na prevodilački trougao i interkulturnu komunikaciju koja se razvija u njemu. Svaki od tri člana ovog trougla u komunikaciju ulazi sa svojim već konstruisanim, svesnim ili nesvesnim, kulturnim prtljagom, i sa znanjem određenog (-ih) jezika. Oni zauzimaju određene pozicije koje su podložne promenama, kako smo takođe videli. Zašto onda to ne iskoristiti u cilju stvaranja najbolje moguće komunikacije? Ako je jezik zaista područje na kojem se identiteti grade, kao što smo ranije naveli, zašto ga ne iskoristiti za menjanje načina na koji posmatramo druge, a i sebe? Za brisanje granica i različitosti? Ovakve promene nije lako postići, no potrebno je pronaći način da se one započnu. Uzmimo za početak jednu običnu reč, veznik ili. Prema rečima Bugarskog (2010: 59), treba olakšati prelazak od nasleđene disjunkcije MI ili ONI ka produktivnijoj konjukciji MI i ONI. Odnosno, ako zamenimo ili sa i u odnosu Mi Oni, već ćemo dobiti malo drugačiji pogled na svet. Smatramo da prvi korak može, i treba biti podizanje svesti ljudi o rečenicama koje izgovaraju. Izjava: Svi Turci/Kinezi su prevaranti 4 nosi sa sobom mnogo dublje značenje nego što se na prvi pogled možda čini. Ili, nepotrebno je pitati prevodioca čiju stranu zauzima u ovakvoj komunikaciji ne postoje strane kojima se treba priklanjati, interkulturna komunikacija nije borba koja zahteva pobednika. Ona zahteva od nas, učesnika u komunikaciji, da postanemo svesniji pozicija koje nam se nude i koje mi nudimo drugima u interakcijama (Ber 2001: 197) i da izađemo iz sopstvenih okvira kako bismo videli stvari iz drugačije perspektive, iz ugla Drugog (Interculturality, online). Treba imati to na umu i zbog sledećeg svi smo nekada Oni, ili Drugi, jer, već danas ili sutra, možemo se naći u tuđoj zemlji gde će se prema nama ponašati kao prema strancima, odnosno onako kako se mi ponašamo prema svima koji ne pripadaju našoj grupi (Todorov 2008, online). Možemo se i mi naći negde gde će nas ocenjivati ne prema onome što jesmo, već što nismo gde će naša različitost i ono što ne posedujemo dobiti primat nad onim što govorimo, mislimo, radimo. Ne možemo znati da li će se ikada potpuno izbrisati granice između Nas i Njih, ma gde smatrali da pripadamo. Poznajući ljudsku istoriju, pre bi se moglo reći da neće. Međutim, to nije razlog da, kao ljudi, prestanemo da se borimo i menjamo svaka individualna promena je bitna, svako pojedinačno prihvatanje različitosti će dati rezultate. Možda nećemo izbrisati granice s druge strane, i ne treba ih sasvim izbrisati, različitost je ono što daje lepotu svetu ali ćemo ih barem ublažiti. Kako slično napominje Bugarski (2010: 59) - tako ćemo prihvatiti da živimo jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih. 5. ZAKLJUČAK Interkulturna komunikacija jeste neizostavna komponenta života u XXI veku, a prevođenje u državnim službama jedan od njenih sve učestalijih vidova. Prevodilački trougao, odnosno jezičkokulturna interakcija koja nastaje između predstavnika državne službe, klijenta i prevodioca budi sve veću pažnju kako istraživača, tako i šire javnosti, jer predstavlja realnu situaciju sa kojima se mnogi suočavaju u svakodnevnom životu. U ovom radu, naš cilj je bio da povežemo socijalni konstrukcionizam, kao jedan od novih pristupa u savremenoj sociologiji i psihologiji, sa ovom vrstom prevođenja, i time doprinesemo boljem razumevanju pomenutih odnosa i poboljšanju interkulturne komunikacije u prevodilačkom trouglu. Želimo da napomenemo da naš rad predstavlja samo jednu od mogućih interpretacija ove teme, a ujedno je i početak naših istraživanja o vezi između socijalnog konstrukcionizma i prevođenja u državnim službama. Smatramo da je za bolja i konkretnija rešenja potrebna dublja analiza, kojoj planiramo da se posvetimo u narednim radovima. 4 Naveli smo pripadnike turskog/kineskog naroda kao primer, isto kao što smo mogli da navedemo bilo koji drugi narod. Namera nam nije da nekoga uvredimo.

100 SOCIJALNI KONSTRUKCIONIZAM KAO JEDAN OD NAČINA RAZUMEVANJA DRUGOG U... Takođe, ovom prilikom smo želeli da povećamo broj istraživanja koja se bave prevođenjem u državnim službama, istaknemo njihov značaj i, samim tim, podignemo svest javnosti o ovoj temi. Literatura Ber, V. (2001). Socijalni konstrukcionizam, Zepter Book World, Beograd. Bakhtin, Mikhail, M. (1986), (1979): Estetika Slovesnogo tvorcestva. Moscow: Isskusstvo. Bugarski, R. (2010). Naše i strano u jeziku, Jezik i identitet, Biblioteka XX vek, Beograd. Cameron, D. (1999). Linguistic relativity: Benjamin Lee Whorf and the return of the repressed, Critical Quarterly, vol. 41, no. 2, pp Corsellis, A. (2008). Public Service Interpreting: The First Steps. Palgrave Macmillan, Hamshire. Đurić Bosnić, A. Časopis Interkulturalnost (Novi Sad), broj 03, Artmagazin.info. Skinuto sa sajta < Gergen, K.J. (1973). Social Psychology as History, Journal of Personality and Social Psychology 26, pp Hrehovčik, T. (2009). Teaching Community Interpreting: A New Challenge? In: Milan Ferenčik an Jurag Horváth (eds.) Language, literature and culture in a changing transatlantic world: International conference proceeding (April 22-23, 2009) Prešov: Prešovská Univerzita, pp Skinuto sa sajta < Interculturality, In Search of a Definition. Skinuto sa sajta < Maalouf, A. (2005). Identidades asesinas, Madrid: Alianza Editorial. Palop-Iranzo, A. (1997). La interculturalidad: revisión conceptual. In Hernández-Sacristán, Carlos y Morant- Marco, Ricard (eds.) Lenguaje y emigración. Valence: Université de Valence. Requena Cadena, R. (2010). La relevancia del origen cultural del mediador/intérprete en los servicios públicos españoles: el caso de la comunidad china, Memoria de Máster, Universidad de Alcalá. Sales, D. (2005). Panorama de la mediación intercultural y la traducción/interpretación en los servicios públicos en España, Translation Journal, Volume 9, No.1. Skinuto sa sajta < Sapir, Edward. (1958). Culture, Language and Personality. Berkeley: University of California Press. Sremac, S. (2010). Converting into a New Reality: Social Constructionism, Practical Theology and Conversion, Nova prisutnost 8, 1, pp The Sapir-Whorf Hypothesis, The Linguist List. Skinuto sa sajta < Todorov, T. (2008) Todos somos extranjeros, El País digital, el 25 de octubre. Skinuto sa sajta < diario/2008/10/25/cultura/ _ html> Valero-Garcés, C. & Lázaro Gutiérrez, R. (2005). Traducción como mediación entre lenguas y culturas. Introducción, en: Traducción como mediación entre lenguas y culturas (Translation as Mediation or How to Bridge Linguistic and Cultural Gaps), Universidad de Alcalá, Servicio de publicaciones, pp Valero Garcés, C. & Gauthier Blasi, L. (2010). Bourdieu and Public Service Interpreting and Translation. Towards a Social Theory in PSIT, MonTI, Monografías de Traducción e Interpretación, no. 2, pp Wadensjö, C. (1995). Dialogue Interpreting and the Distribution of Responsibility, Hermes, Journal of Linguistics, no.14, pp EL CONSTRUCCIONISMO SOCIAL COMO UNA FORMA DE ENTEDER AL OTRO EN EL TRIÁNGULO DE INTERPRETACIÓN/TRADUCCIÓN Resumen La interculturalidad es un fenómeno muy actual hoy en día que está marcando el siglo XXI y el nuevo milenio. Consiguientemente, representa el foco de muchas investigaciones científicas, en más de una disciplinas. La comunicación intercultural demanda nuevas estrategias científicas para esta realidad social. Una de las soluciones o, más bien, necesidades, sería la interpretación/traducción en los servicios públicos. Cuando se habla de este tipo

101 Ivana Bošković de interpretación/traducción, se piensa en el triángulo de interpretación y traducción, es decir, en la interacción entre los proveedores de servicios, el cliente (extranjero) y el intérprete/traductor (Valero Garcés & Gauthier Blasi, 2010: 2). El objetivo de este trabajo es relacionar el construccionismo social, una teoría relativamente nueva en sociología y la psicología contemporáneas, con la interpretación/traducción en los servicios públicos, y así contribuir a un mejor entendimiento de dichas relaciones. Dicho trabajo está basado en el libro de Vivien Burr, Introducción al construccionismo social. En este trabajo se pretende detallar tanto en las características de la interpretación/traducción en los servicios públicos, como en las del construccionismo social, con el objetivo de establecer una relación entre dichas disciplinas. Al mismo tiempo, se procura contribuir a las investigaciones sobre la interpretación/traducción en los servicios públicos, igual que aumentar la consciencia pública sobre el tema. Palabras clave: interpretación/traducción, servicios públicos, Otro, construccionismo social Ivana Bošković Univerzitet u Beogradu, Srbija Filološki fakultet, 100

102 Nikolina Zobenica PODUNAVSKE ŠVABE U POLISISTEMU SRPSKE KNJIŽEVNOSTI U okviru književnosti kao polisistema (Itamar Even-Zohar) razlikuju se dva literarna sistema: nacionalna književnost i prevodna književnost. Svako književno delo se automatski svrstava ili u domaću ili u stranu književnost, s obzirom na to da li se radi o prevodu ili ne. Međutim, postoje i književnosti koje se mogu označiti kao hibridni sistemi, jer one u isto vreme pripadaju i stranoj i domaćoj literaturi. Takav je slučaj sa književnošću podunavskih Švaba u polisistemu srpske književnosti, jer ona spada i u srpsku književnost (pišu je srpski pisci na srpskom jeziku) i u prevodnu književnost (pišu je nemački pisci na nemačkom jeziku), tako da ona predstavlja poseban sistem na preseku dve kulture kojima ova književnost i pripada srpskoj i nemačkoj. U ovom radu će se prikazati položaj i funkcija književnosti podunavskih Švaba na periferiji polisistema srpske književnosti, njene odlike kao hibridnog sistema, kao i faktori koji uslovljavaju marginalnu poziciju ove književnosti u okviru celokupnog polisistema srpske literature. Ključne reči: polisistem, prevodna književnost, književnost podunavskih Švaba, srpska književnost. 1. KNJIŽEVNOST KAO (POLI)SISTEM Predstava o književnosti kao o sistemu potiče još od ruskih formalista i prisutna je i u praškom strukturalizmu (Hermans 2010: 102). Prvi je koncept sistema uveo ruski formalista Jurij Tinjanov, koji je isticao da elementi jednog sistema uvek postoje u međuzavisnosti sa elementima drugih sistema i da se čitav književni i vanknjiževni svet može podeliti u višestruke strukturalne sisteme, pri čemu se i književne tradicije i žanrovi, pa i književna dela mogu posmatrati kao zasebni sistemi. Tinjanov je uočio da se bez koncepta istosti, sistema, normi, prilagođavanja, ne može prepoznati ono novo, drugačije, ono što mutira u književnosti. Njegov stav je bio da literarnost književnog dela zavisi od stepena njegove defamilirizacije, a da njegova inovativnost doprinosi mutaciji sistema. Tinjanovljev glavni doprinos ogleda se u tome što je proširio parametre formalizma kako bi uključio književne i socijalne norme (književne norme, zakone produkcije, socijalne konvencije). Dovodeći u vezu književnost i vanknjiževni svet, on je smatrao da treba da se analiziraju odnosi strukturalnih elemenata unutar književnog teksta, odnos književnog teksta prema književnom redu i književnog sistema prema društvenim konvencijama. U tom odnosu je književnost nadređeni sistem, jer ona se razvija nezavisno od vanknjiževnog, materijalnog sveta koji predstavlja njenu sadržinu (Gentzler 2001: ). Ova koncepcija književnosti kao sistema ima široku primenu u nauci o književnosti, i od svojih početaka je neprestano revidirana i dopunjavana. Svoju novu primenu je našla kada ju je izraelski kulturni teoretičar Itamar Even-Zohar uveo i u nauku o prevođenju (Hermans 2010: 102). On je preuzeo i razradio teoriju sistema ruskih formalista i u velikoj meri doprineo razvoju obe naučne discipline, i nauke o književnosti i nauke o prevođenju. Even-Zoharova teorija polisistema se nadovezuje na teoriju Jurija Tinjanova o sistemu kao hijerarhijskoj tvorevini, o defamilijarizaciji, mutaciji i inovaciji unutar književnog sistema. Njegov ključan doprinos je u tome što je oživeo i dalje razvio teoriju o književnosti kao sistemu i u svoja razmatranja uključio i prevodnu književnost, njen uticaj na književni sistem u celosti, kako u dijahroniji, tako i u sinhroniji, zatim i odnos između prevedenih dela i književnog polisistema (Gentzler 2001: ). Pri tome je Even-Zohar koristio binarne opozicije kao što su primaran-sekundaran, inovativan-konzervativan, centar-periferija, kako bi opisao funkciju i status elemenata u okviru polisistema. Prevodna književnost je integralni sistem književnog polisistema, ali i njen najaktivniji deo. Prema načinu na koji ciljna književnost bira izvorne tekstove i prema načinu na koji prevedena dela usvajaju specifične norme, načine ponašanja i politiku koja proizilazi iz veza sa domaćim ko-sistemima, 101

103 Nikolina Zobenica 102 prevodna književnost u okviru književnog polisistema može da bude centralna ili periferna, da raspolaže inovativnim ( primarnim ) ili konzervativnim ( sekundarnim ) repertoarom. Normalna pozicija prevodne književnosti jeste da bude periferna i u tim slučajevima prevodilac teži tome da pronađe najbolji gotov sekundarni model kako bi prilagodio strani tekst ciljnoj kulturi. Ukoliko prevodna književnost zauzme centralnu poziciju, prevod često odstupa od konvencija ciljne kulture, a verovatnoća da bude veran originalu u smislu adekvatnosti je daleko veća. Ako prevlada novi trend koji se uvodi prevodom, repertoar prevodne književnosti može da bude obogaćen i daleko je fleksibilniji. Pri tome princip izbora dela koja će se prevoditi zavisi od njihove kompatibilnosti sa novim pristupima i potencijalno inovativnom ulogom koju ti tekstovi mogu da poprime u okviru ciljne književnosti. Pošto centralna pozicija prevodne književnosti nije uobičajena, da bi prevedeno delo zauzelo takvu poziciju i preuzelo inovativnu funkciju, potrebno je da se steknu posebni uslovi: književni polisistem mora da bude u fazi razvoja, kad se još nije u potpunosti iskristalisao, odnosno kad je književnost još uvek mlada, tek formirana; zatim kad je periferna ili kad je slaba u odnosu na druge književnosti, ili čak oboje. Osim toga, prevodna književnost može da zauzme centralnu poziciju i u snažnim, etabliranim književnostima kada se one nađu u krizi, kada nastanu prekretnice ili kada se stvore određeni vakuumi (Even-Zohar 2001: ). U tom slučaju se unošenjem novih elemenata ostvaruje neophodna dinamička raznolikost književnosti (Gentzler 2001: 118). Dakle, prevodna književnost zauzima centralnu poziciju onda kada je u mogućnos ti da popuni praznine u književnom polisistemu, ukoliko on sam u datom trenutku ne može da obezbedi neophodnu inovativnost i raznolikost. Jasno je da je koncepcija književnosti ili prevođenja kao vrste sistema samo način da se stekne uvid u unutrašnju strukturu i evoluciju književnosti ili prevođenja, u njihove odnose prema spoljašnjem svetu, tako da nikada ne treba gubiti iz vida hipotetičku prirodu tog sistema (Hermans 2010: 102). Isto tako, ne treba smetnuti s uma da je književnost kao polisistem kinetička tvorevina, a ne statični predmet kanoničara, jer u okviru tog sistema se različiti žanrovi, škole, pravci i ostalo, stalno nadmeću za naklonost čitalaca. Književni prevodi su u tom krajnje dinamičnom makrosistemu uvek igrali važnu ulogu i između prevoda i književne produkcije su uvek postojale kompleksne interakcije (Stolze 2011: ) koje se podložne stalnim promenama. Jednom utvrđena pozicija prevodne književnosti ne mora da ostane takva, jer, kako ističe Even-Zohar, socioliterarni status prevođenja zavisi od njegove poziciju u polisistemu, kao i same prakse prevođenja. Prevođenje nije fenomen čije su priroda i granice date jednom za sva vremena, već je to aktivnost koja zavisi od postojećih odnosa u okviru određenog kulturnog sistema (Even-Zohar 2001: 197). Ne treba gubiti iz vida da je književnost kao sistem jedna hijerarhijski organizovana celina koja se stalno obnavlja i zamenjuje poznato sa nepoznatim, što dovodi do njene stalne nestabilnosti, promene odnosa dominacije i zavisnosti, centra i periferije. Kulturne sisteme uopšte odlikuje dinamički funkcionalizam, odnosno kompleksnost, otvorenost i fleksibilnost (Hermans 2010: ), pa ni književni (poli)sistem ne predstavlja izuzetak. Iako u okviru teorije polisistema jedinica proučavanja može biti velika ili mala, odnosno, može da se proučava Petrarkin ljubavni sonet u renesansnoj Veneciji ili međuzavisne umetničke scene zapadne hemisfere, najčešće se ideja (poli)sistema izjednačava sa nacionalnom književnošću i kulturom (Hermans 2010: 108). U okviru posmatranja nacionalne književnosti kao polisistema, za teoriju prevođenja je pre svega relevantno proučavanje kultura u kojima prevođenje zauzima centralnu poziciju, dakle, nove, slabe, periferne književnosti ili snažne književnosti u krizi, jer u tim kulturama prevodna književnost ima inovativnu snagu. Teorija polisistema je i proizašla iz proučavanja upravo takvih, perifernih književnosti: izraelske i holandsko-belgijske. 2. TEORIJA POLISISTEMA Pošto su periferne književnosti na zapadnoj hemisferi uglavnom književnosti manjih naroda, one su vrlo često modelovane prema drugim, snažnim književnostima iz okruženja. Preko prevodne književnosti one imaju mogućnost da se upoznaju sa savremenim repertoarom u drugim kulturama, a to je

104 PODUNAVSKE ŠVABE U POLISISTEMU SRPSKE KNJIŽEVNOSTI i izvor preraspodele i dopune alternativa u polisistemu te književnosti. Dok bogatije ili snažnije književnosti mogu da usvoje novine sa periferije u okviru svojih granica, inovativnost slabih književnosti uglavnom zavisi samo od uvoza (Even-Zohar 2001: 194). Takav je bio status izraelske, holandske i belgijske književnosti u vreme kad je počela da se razvija teorija polisistema, jer su one kao periferne književnosti bile upućene na druge, snažnije književnosti: holandska i belgijska na nemačku, francusku i anglo-američku, a izraelska na nemačku, rusku i anglo-američku literaturu (Gentzler 2001: 107). Upravo zahvaljujući takvoj poziciji Izraelci su mogli da se upoznaju sa delima ruskih formalista i da odig raju značajnu ulogu u njihovom posredovanju, budući da ruski tekstovi uglavnom nisu bili prevedeni, a time su bili nepoznati na Zapadu. U tome je, između ostalog, i značaj Even-Zohara. Even-Zoharov rad je svakako relevantan za teoriju književnosti, jer ukazuje na privremenu prirodu estetskih presupozicija, ali se smatra jednim od najznačajnijim za teoriju prevođenja, jer je otvorio put teoriji prevođenja van preskriptivne estetike, proširo je granice tradicionalne teorije i smestio prevodnu književnost u širi kulturni kontekst (Gentzler 2001: ). Gideon Turi je primenio Even- Zoharovu teoriju polisistema prilikom proučavanja istorije književnog prevođenja na hebrejski i razvio svoju sopstvenu teoriju. Godine Turi je bio u prilici da svoje ideje prvi put predstavi holandskobelgijskoj grupi u Levenu (Belgija), pa se otuda ta godina smatra istorijskim datumom koji je označio početak plodne saradnje između Holanđana i Belgijanaca, s jedne strane, i Izraelaca, s druge strane (Gentzler 2001: 106), što je dovelo i do daljeg razvoja teorije o polisistemu. Tako je, na primer, Andre Lefevr (André Lefevere) razvio koncept sistema u književnosti i prevođenju sa naglaskom na socijalnim i ideološkim faktorima, a revidirana je i sociološka terminologija zahvaljujući istraživanjima Pjera Burdijea (Pierre Bourdieu) i Niklasa Lumana (Luhman) (Hermans 2010: 102). Međutim, do značajnih revizija same teorije polisistema nije došlo, već je ona ostala u obliku u kojem je predstavljena pre nekoliko decenija. Iako je godine objavio knjigu Studije polisistema (Polysystem studies), Even-Zohar u njoj nije dalje razvio svoju teoriju, tako da su njeni nedostaci ostali neotklonjeni. Najvećom manjkavošću Even-Zoharove teorije se smatra formulisanje univerzalija zasnovanih na vrlo malo dokaza, odnosno na malo empirijskih istraživanja, čime se uočava tendencija njegove teorije ka uopštavanju (Gentzler 2001: ). Pored toga, kritičari su isticali i imobilnost polisistemskog mišljenja i odsustvo dijaloga sa drugim teorijama. Binarne opozicije s kojima ova teorija operiše, kako ističe Hermans, ostaje slepa za sve one ambivalentne, hibridne, nestabilne, mobilne elemente koji se preklapaju i ruše i izbegavaju binarnu klasifikaciju. Otuda prilikom proučavanja prevođenja pored teorije polisistema treba primeniti deskriptivnu ili manipulativnu paradigmu, Vermerovu teoriju skoposa, Pimov (Pym) interkulturni režim ili neki drugi pristup (Hermans 2010: 102, 104). Drugim rečima, teorija polisistema treba da se poveže sa novijim pristupima, da se revidira i uskladi sa novim tokovima u nauci o književnosti i prevođenju. U ovom radu će se prikazati književnost podunavskih Švaba u okviru polisistema srpske književnosti, imajući u vidu da podunavskošvapska književnost spada upravo u hibridne i ambivalentne sisteme. Teorija polisistema je pogodno polazište da bi se na jednostavan način opisali kompleksni odnosi književnosti podunavskih Švaba koja pripada delom nemačkom, delom srpskom književnom polisistemu. Pri tome će se voditi računa da se prevaziđu slabosti i nedostaci teorije, a istaknu njene prednosti prilikom prikaza odnosa različitih literarnih sistema PODUNAVSKE ŠVABE U JUGOISTOČNOJ EVROPI Podunavske Švabe ( Donauschwaben ) su se naselile na područje Banata početkom 18. veka. Uprkos njihovom uvreženom nazivu, Švabe su došle iz različitih delova nemačkog govornog područja: iz pokrajine Baden-Virtermberg, Bavarske i Alzas-Lorena, Falačke i Hesena (Bešlin 2004: 194). Živeli su na ovim prostorima dva veka, a onda se u prvoj polovini dvadesetog veka sve promenilo. Godine je u Štutgartu organizovana centrala za okupljanje svih Nemaca van granica Carstva, pa su otuda svi sistematski pripremani da posluže kao peta kolona. Reakcija pola miliona podunavskih

105 Nikolina Zobenica 104 Švaba koji su živeli na prostorima nekadašnje Jugoslavije na ove odredbe bila je dvojaka: jedan deo je rado prihvatio promene, drugi su im se suprotstavili. Međutim, početak i tok Drugog svetskog rata su neminovno doveli do otuđenja među narodima koji su pre toga vekovima živeli u miru jedni pored drugih, a konačna posledica je bila gubitak domovine za podunavske Švabe (Konstantinović 1999: 192) i za one koji su bili krivi i za one koji nisu. Široj javnosti je dugo bilo nepoznato šta se desilo njihovim nekadašnjim susedima, jer je to bila službena tajna i namerno se prećutkivalo da su domaći Nemci kolektivno, bez sudskih presuda, proterani iz svojih domova i poslati u logore, na prinudni rad, mučeni i izgladnjavani do smrti, bez lekarske i druge nužne pomoći. Retki preživeli su uspevali da prebegnu u Austriju i dalje na Zapad (Bakić 2015). Cela etnička zajednica iz koje su pojedinci, bilo regrutacijom bilo dobrovoljno, odlazili da ratuju za nacističku Nemačku, postala je po završetku Drugog svetskog rata nosilac kolektivne krivice i bila je proterana iz svoje domovine u onu izvornu, zbog koje je i stradala. Kažnjena je bez tačnog utvrđivanja pojedinačne odgovornosti i krivice, mada jeste činjenica da je njen značajan deo, dobrovoljno ili prisilno, pasivno ili aktivno, učestvovao u zločinačkom političkom projektu (Medenica 2007). Međutim, čak ni žene i deca nisu bili oslobođeni krivice. Iako se o njihovoj sudbini dugo nije govorilo, i ona je u nekom momentu izronila iz potisnute prošlosti. Diskusija o istorijskoj neminovnosti ovog egzodusa je postala aktuelna tek u vreme krize zbog raspada Jugoslavije, kada je istorija podunavskih Švaba u Srbiji postala tema više od stotinu radova na nemačkom i srpskom jeziku, u obimnim monografijama, u kraćim ili dužim radovima i novinskim člancima. Raspravu o podunavskim Švabama nisu vodili samo pisci i naučnici, već i čitaoci dnevnih novina; tako se, na primer, u listu Politika rasplamsala polemika o Švabama u Zemunu. Folksdojčeri i njihova sudbina su dugo bili tabu tema (Konstantinović 1999: , 196) i u Srbiji i u Hrvatskoj, iako su oni nekada bili najveća nacionalna manjina u Kraljevini Jugoslaviji. Ćutanje su pre svega prekinuli intelektualci, sasvim nezavisno jedni od drugih, i veze među njima su uspostavljene tak nakon što se svako od njih dvadesetak svojim delom već izjasnio na temu podunavskih Švaba. Budući da su došli do ove teme različitim putevima, literarna produkcija sa podunavskošvapskom tematikom u Srbiji je raznolika, bogata i osebujna (Radović 2013). Iako nije zabranjena, nije joj ni posvećena pažnja. Ne može se reći da je to slučaj samo na ovim prostorima. Proterivanje Nemaca i njihov gubitak zavičaja posle Drugog svetskog rata su malo tematizovani i u nemačkoj književnosti (Beyersdorf 1992: 46-67). Tek na prelazu vekova su nemački pisci starije generacije koji su posle Drugog svetskog rata napustili svoj zavičaj van prostora današnje Nemačke počeli da u tom iskustvu nalaze izvorište inspiracije, među njima i oni koji su poreklom sa područja nekadašnje Ugarske (Bekić 2006: 86). U isto vreme su i kod nas sazrele prilike, kako to kaže Maticki, i došla vremena da se vratimo prevažnoj temi povratka, posle uskovitlanih godina i raznih moralnih i sudbinskih sunovrata, koji se svakako tiču nas, ali ništa manje i drugih naroda sa kojima delimo sudbinu na ovim prostorima, ali još više naroda koji odlučuju o tuđim sudbinama (Maticki 2000: ). Gotovo sinhronizovano oglašavanje nemačkih i srpskih pisaca na ovu temu posledica je velikih političkih promena u Srednjoj i Istočnoj Evropi koje su uticale i na književni izraz na tim prostorima. U ovim delima se često razmatraju pitanja krivice i odgovornosti, udela pojedinaca u ratnim zločinima, stradanja nevinih, ali ne sa političko-istorijskog, pravnog i moralnog stanovišta, već sa čisto ljudskog. Reč je o životnim pričama, delimično zasnovanim na stvarnim, a delimično na fiktivnim događajima. 4. KNJIŽEVNOST PODUNAVSKIH ŠVABA NA SRPSKOM JEZIKU S obzirom na to da je književnost podunavskih Švaba u Srbiji izvorno pisana i na nemačkom i na srpskom jeziku, kriterijumi za njeno definisanje su dvojaki: ona može da se definiše prema autoru, pa je to prevedena književnost nemačkih pisaca koji su poreklom sa ovog područja, ili prema temi, pa je to domaća ili strana književnost koja se bavi istorijskim događajima koji su se odigrali od vremena naseljavanja Nemaca na Banat, pa sve do njihovog iseljavanja dva veka kasnije. Bilo da je presudan pisac ili

106 PODUNAVSKE ŠVABE U POLISISTEMU SRPSKE KNJIŽEVNOSTI tematika, ova književnost je vremenski i prostorno jasno omeđena: dva veka u Ugarskoj. Pisci, dakle, mogu i ne moraju da budu podunavske Švabe, jezik na kome su pisana ova dela može i ne mora da bude nemački, ali referencijalni okvir je uvek prostor nekadašnje Ugarske od osamnaestog do dvadesetog veka, u neposrednoj vezi sa podunavskošvapskom istorijom. Književnost podunavskih Švaba je u polisistemu srpske književnosti prisutna i kao prevodna književnost (uglavnom sa nemačkog jezika) i kao srpska književnost. Otuda se ona nalazi na preseku dva sistema: strane, prevodne književnosti, i domaće, srpske književnosti i tako će ovde biti i razmatrana Prevodna književnost podunavskih Švaba Književnost podunavskih Švaba pisana na nemačkom jeziku je geografsko-istorijski vezana za prostor Jugoistočne Evrope, delove nekadašnje Austro-Ugarske, tako da prevođeni autori nisu samo poreklom iz današnje Srbije (Johanes Vajdenhajm, Franc Huterer), već i iz Rumunije (Nikolaus Lenau, Ilze Hen, Herta Miler) i Mađarske (Ferenc Herceg, Bela Balaž, Ervin Gvido Kolbenhajer). Iako su se podunavske Švabe na ovaj prostor doselili početkom 18. veka, njihova prva ozbiljnija književna ostvarenja su nastala tek u prvoj polovini 19. veka, dok je afirmacija švapskih pisaca počela nekoliko decenija kasnije, kada su oni uglavnom odlazili u Beč i priključivali se savremenim književnim strujanjima i modernim tokovima, dokazujući se kao pesnici, pripovedači i književni kritičari (Krčmar 2011: 46-47). Književnost ovih pisaca se uglavnom nije prevodila na srpski jezik, već se čitala u originalu, s obzirom na veliki procenat čitalaca koji je tada vladao nemačkim jezikom. Međutim, kako je vremenom sve više rastao broj obrazovanih čitalaca koji nisu znali nemački jezik, povećavala se potreba za prevođenjem ovih dela na srpski. Među tim piscima se svakako ističe podunavski Švaba iz rumunskog dela Banata, Nikolaus Lenau ( ), pesnik kasnog romantizma i autor jedne verzije Fausta (Beutin 2008: 229, 250, 256). Njegove pesme su prevođene na srpski jezik u časopisu Brankovo kolo, koji je izlazio od do godine (Kostić 1974), dakle, još pre dvesta godina, a prevodio ih je i Branimir Živojinović u drugoj polovini dvadesetog veka (Kalođera-Petrović 2009). Godine sastavljen je i spisak prevoda Lenauovih pesama u Banatu (Topalović; Bobik 2002), tako da s obzirom na pažnju koja mu je posvećena, može se reći da je Lenau najpoznatiji podunavski Švaba starijeg perioda kod nas. Čak je i njegovo poprsje u Gradskom parku u Vršcu, postavljeno godine i sklonjeno 1944, ušlo u čuvenu pesmu Vaska Pope Čas iz pesništva, zahvaljujući kojoj je i vraćeno u park godine. Od drugih podunavskošvapskih pisaca iz Rumunije u srpskoj literaturi se pominje nemačka spisateljica Ilze Hen (Ilse Hehn, Lovrin 1943-), koja je učestvovala na Evropskom Fejsbuk pesničkom festivalu u martu godine u Novom Sadu i tom prilikom predstavila svoju poeziju čitalačkoj publici u Srbiji (Evropski fejsbuk pesnički festival 2012). Iste godine su njeni tekstovi izašli u izboru pesama četiri nemačka pesnika, u originalu i u prevodu (Hübel; Hehn; Herzog; Kerler 2012). Recepcija dela ove autorke je pre bila slučajna, budući da ona nije recipirana kao predstavnica podunavskošvapske književnosti, već kao savremena nemačka spisateljica. Kao i Hen, i Herta Miler (Müller, Ničidorf 1953-) je rodnu Rumuniju napustila decenijama posle završetka Drugog svetskog rata (1987). Iako su njena dela bila dostupna na srpskom jeziku i pre dodeljivanja Nobelove nagrade, do godine su prevođena mahom njena kraća ostvarenja (Kod nas u Nemačkoj 1955/ 2010, Crveni cvet i prut 1955/ 2010, Na vrhovima prstiju 1989, Na železničkoj stanici 1989, Čovek koji nije jeo 1989, Udovica 1989, Onaj ko samo dotiče vazduh, ne otputuje nikud 1989, Radni dan 1992, Crni park 1992, Moja porodica 1992, Posmrtni govor 1992). U tom periodu je preveden samo jedan njen roman, Remen, prozor, orah i uže (2002). Nakon što je Milerova dobila Nobelovu nagradu (2009) usledili su prevodi više kraćih tekstova (Mačke na parkingu 2010, Svaka reč o vrzinom kolu ponešto zna 2010, Kada sam došla sa saslušanja 2010), ali i više njenih romana (Čovek ti je veliki fazan na ovome svetu 2010/ 2011 i Ljuljačka daha 2010). Budući da je Herta Miler sada postala poznata široj javnosti što pre toga nije bio slučaj (Tomić 2009: 14) usledili su i napisi o njoj: poneki kritički 105

107 Nikolina Zobenica 106 glasovi su bili mišljenja da nagrada nije zaslužena kvalitetom njenih književnog dela ( Herta Miler: Nova Nobelova bruka 2009), već je njen izbor zasnovan na kriterijumu političke korektnosti. Međutim, bilo je i objektivnih, informativnih tekstova (Sretenović 2009), čiji autori su nastojali da čitaocima približe i ličnost i delo ove Nobelovke (Vlahović 2011; Vukčević 2010). Otuda je Herta Miler podunaskošvapska autorka koja je najintenzivnije recipirana u Srbiji posle Nikolasa Lenaua, ako se uzme u obzir broj prevedenih dela i objavljenih napisa o njoj. Dela dva mađarska pisca, jednog švapskog porekla, Ferenca Hercega (Herczeg Ferencz, rođ. Franz Herzog, Vršac, 1863 Budimpešta, 1954), i jednog jevrejskog porekla, Bele Balaža (Béla Balázs, rođ. Herbert Bauer, Segedin, 1884 Budimpešta, 1949), uglavnom su recipirana na mađarskom jeziku, mada ima i nekoliko prevoda na srpski jezik. Pripovetke Đurkovićeve ćerke Ferenca Hercega prevedena je još krajem 19. veka sa mađarskog na srpski jezik (Herceg 1895), kao i njegov roman Mladi Đurkovići (Herceg 1901). Međutim, da Herceg nije pisac nestao u prošlom veku, svedoči i dvojezični zbornik radova posvećen ovom autoru (Herczeg Ferenc tanácskozások 2003). Bela Balaž je zapažen zbog svoje delatnosti u domenu filma, sa člankom Značaj: Vrednost (Bergman; Balaž 2003) i esejom Filmska kultura (Balaž 1948). Međutim, na srpski je prevedena i njegova drama u četiri čina Poslednji dan (Balaž 1914) i članak Dnevnik: Subotica, 1915 (Balaž 1984). S obzirom na to da su dela ovih autora nemačkog porekla prevedena sa mađarskog, njihova pripadnost podunavskošvapskoj književnosti je donekle diskutabilna, što nije slučaj sa jednim drugim podunavskošvapskim piscem koji je rođen u Mađarskoj, Ervinom Gvidom Kolbenhajerom (Erwin Guido Kolbenheyer, Budimpešta ). Ovaj pisac nije podlegao mađarizaciji i pisao je na svom maternjem, nemačkom jeziku. Od njegovih brojnih romana, pripovedaka, drama i pesama sa nemačkog jezika na srpski su prevedene samo Božićne priče (Kolbenhajer 1943). Kad je reč o podunavskim Švabama iz Rumunije i Mađarske, oni su recipirani kao strani autori, bez ikakvog odbijanja ili velikog interesovanja. Njihova lična istorija i istorija zajednice kojoj pripadaju, tema odlaska, bilo svojevoljnog bilo prisilnog, tema povratka u zavičaj i slično, nisu u centru pažnje. Međutim, kad je reč o podunavskim Švabama iz Srbije situacija je drugačija. Među podunavskim Švabama koje su rođene na području Srbije, svakako se ističe ime Johanesa Vajdenhajma (Johannes Weidenheim, rođ. Ladislaus Jakob Johannes Schmidt, Bačka Topola 1918, umro u Bonu 2002). Čitalačka publika u Srbiji se mogla upoznati sa ovim piscem pre svega zahvaljujući profesoru nemačke književnosti i prevodiocu Tomislavu Bekiću ( ), koji je preveo njegove pripovetke Letnja svetkovina u Mareziju, Slatki kolač svetog Save, Panonska novela, Poema o prašini i Profesor Severa, zatim ceo roman Povratak u Marezi i tri poglavlja iz Vajdenhajmovog poslednjeg romana Marezi: Jedno detinjstvo u jednom podunavsko-švapskom selu, koja su objavljena pod naslovom Tri priče. Radnja svih ovih dela odigrava se u Mareziju koji nosi crte zavičajnog grada i pisca i prevodioca, grada Vrbasa. Nakon prevoda Vajdenhajmovih tekstova usledili su i napisi o autoru i delu, kako bi se javnost upoznala sa ovim u Srbiji skoro sasvim nepoznatim piscem. Na najveći odjek je svakako naišla Panonska novela: Životna povest Katarine D, s univerzalnom temom gubitka zavičaja. Zanimanje je izazvao i roman Povratak u Marezi, roman sa svetskom temom povratka izgnanika u zavičaj, kojeg muči čežnja za zavičajem, susret sa uspomenama (Zobenica; Beli-Genc 2010: ). Vajdenhajm je nesumnjivo najzastupljeniji podunavskošvapski pisac u Srbiji, i to pre svega zahvaljujući prevodiocu kao posredniku između dve kulture kojima je i sam pripadao, budući da je Bekićeva majka bila Nemica, tako da je i njegovo zanimanje za ovog autora uslovljeno ličnim iskustvom. Značajnu ulogu u posredovanju između dva Vrbašanina, pisca Vajdenhajma i prevodioca Bekića je odigrao Franc Huterer (Radović 2005: 4), koji je i sam bio podunavski Švaba iz Srbije (Franz Hutterer, Futog, ). Od Franca Huterera su prevedena samo tri teksta, Ruže (Huterer 1997), Stari rit (Huterer 2003) i Noćne ptice (Huterer 2006). U intervjuu sa Nenadom Stefanovićem, Huterer je ispričao i svoju biografiju koja je objavljena pod naslovom Dvorci i logori dunavskog sliva (Stefanović 2007: 20-26). Ovo je pisac kojem bi srpska javnost trebalo da posveti više pažnje, budući da je sa ovih prostora i da na osnovu ličnog iskustva može da svedoči o životu i svetu kojeg više nema, a deo je ne tako daleke zajedničke prošlosti.

108 PODUNAVSKE ŠVABE U POLISISTEMU SRPSKE KNJIŽEVNOSTI U medijima su prisutni i drugi pisci podunavskošvapskog porekla koji su rođeni u Srbiji, ali čija dela do sada nisu prevođena. Tako Tomislav Bekić pominje Franca Bala, koji je takođe poreklom sa ovih prostora (Franz Bahl, Čelarevo 1926-) (Radović 2005: 4), ali njegova dela još uvek nisu recipirana na srpskom jeziku. Na zvaničnoj prezentaciji Bele Crkve predstavljena je Mari Ojgeni Dele Graci (Marie Eugenie Delle Grazie, ), pesnikinja rodom iz Bele Crkve, koja je živela i pisala u Beču. Iako je više puta nagrađivana za svoj spisateljski rad, iako su njena dela prevedena sa nemačkog jezika na ruski, češki, poljski, švedski i flamanski (Ličnosti Bele Crkve 2007), njena dela nisu prisutna u srpskoj književnosti. Isto tako, prvo poglavlje memoara Žrtve rata, sećanje na detinjstvo (Casualty of War, a Childhood Remembered, 2003) Amerikanke podunavskošvapskog porekla Luize Lang Oven (Luisa Lang Owen, Ostojićevo 1935-), u kojima su prikazana njena sećanja na iskustva u logoru Knićanin ( ) objavljeno je u originalu na internet stranici Društva za srpsko-nemačku saradnju (Owen 2003), ali nije prevedeno na srpski jezik, kao ni njeno sledeće delo, zbirka poezije na nemačkom jeziku (Des Bischofs Kleid 2011), za koju je održana promocija u maju godine u Kikindi i koju je ilustrovao austrijski slikar iz Vršca, Robert Hamerštil ( Des Bischofs Kleid Luise Lang Oven u Kikindi 2013). 1 Da li će prisustvo ovih pisaca u medijima podstaći prevodioce da se pozabave njihovim delom, ostaje otvoreno pitanje, ali je izvesno da je broj pisaca podunavskošvapskog porekla čija dela su se prevodila u prethodna dva veka veoma mali. Prevodna podunavskošvapska književnost zauzima krajnje periferni deo prevodne književnosti u Srbiji, a samim time i polisistema srpske književnosti. Situacija je nešto drugačija kada je reč o domaćoj podunavskošvapskoj književnosti pisanoj na srpskom jeziku Podunavske Švabe u srpskoj književnosti Iako su se srpski pisci podunavskim Švabama bavili još sedamdesetih (Mladen Markov: Žablji skok 1974, Banatski voz 1979) i osamdesetih godina dvadesetog veka (Momir Čalenić: Tuđe godine 1981, Miroslav Popović: Sudbine 1984, Borislav Mihajlović Mihiz: Kako je feter-mihl postao gazda u kući 1989), intenzivnije bavljenje ovim temama u srpskoj književnosti počinje tek devedesetih godina prošlog veka (Miodrag Maticki: Idu Nemci 1994, Viktorija Aladžić: Ana 1998, Nenad Stefanović: Jedan svet na Dunavu 1996) i nastavlja se u prvim decenijama novog milenijuma u daleko većem broju (Nenad Stefanović: Zemlja u koferu 2007, Nenad Novak Stefanović; Stefan Bart: Dijalog Srbina i Nemca na Dunavu 2013, Slobodan Elezović: Fric 2004, Dragi Bugarčić: Sporedna ulica 2006, Gatalica: Hamerštil ili mirovanje: Roman über Robert Hammerstiel 2013, Slepi spomenik 2014, Dragi Bugarčić; Nadežda Radović: Krsta na vršačkom Šinteraju 2014, Nemanja Rotar: Netrpeljivost 2006, Živan Ištvanić: Crni baron 2008, Nadežda Radović; Dobrila Sinđelić-Ibrajter: Dunavske Švabice I i II 2001, Uglješa Šajtinac: Banat 2007, Igor Marojević: Majčina ruka 2011, Tomislav Ketig: Duga senka svitanja 2007, Stjepan Seder: Prvoj smrt, drugoj patnja, trećoj hleb 2002, Plitki grobovi 2006). Autori i likovi ovih dela su mahom iz Vojvodine, gde su podunavske Švabe uglavnom i živele. U zbirci pripovedaka Žablji skok (1974) Mladen Markov ( ) opisuje vojvođanski ratni i poratni život, uz upotrebu brojnih lokalizama, nemačkih reči i ostalih izraza nastalih za vreme okupacije. Dok je pisao ovu knjigu na temu folksdojčera i zla u ljudima, istraživao je ko su bili direktni izvršioci zločina, ubice, kojoj socijalnoj strukturi su pripadali. Profesionalno su se time bavili mahom najniži, nepismeni ljudi, seoske lude, šizofreničari, umno zaostali, uglavnom oni koji su od života nečim Da se sećanja na detinjstvo u logorima Srbije ne može zaboraviti, koliko god je vremena prošlo i bez obzira na udaljenost od zavičaja, svedoči i reakcija spisateljice Roze Špajdel (Rosa Speidel, 1943-), koja je takođe rođena u Srbiji (Bačka), ali živi u Nemačkoj od godine. Njen roman o stradanjima podunavskih Švaba u Vojvodini posle Drugog svetskog rata, Prekomerna doza (Überdosis, 2011) nije zapažen u srpskoj javnosti, ali je objavljen njen članak u novinama Danas o šizofreniji nacionalnog ponosa, povodom vandalizma nad spomenikom nastradalim podunavskim Švabama u logoru Gakovo, u kojem je i sama provela izvesno vreme kao dete. Članak završava teškim rečima koje pokazuju da rane nisu zacelile, uprkos vremenskoj i prostornoj udaljenosti: Jesmo li tamo dole očekivali nešto drugo? Jeste, reći će jedni. Mi imamo prijatelje u Srbiji i oni su drugačiji. Ne, reći će drugi. Mi imamo neprijatelje u Srbiji i oni su baš takvi (Speidel 2012).

109 Nikolina Zobenica 108 prikraćeni. Osim toga, Markov ima i svoja sećanja na ta vremena, kad su u Banatu raspoređivali vojnike Vermahta po kućama koji su bili bolji od folksdojčera, mada ni oni nisu svi bili fašisti (Veličković 1991: 38). Njegova namera nije bila da optužuje, već da prikaže događaje i osećanja iz prohujalog vremena. Markov je bio prvi koji je problematiku sudbine jugoslavenskih Nijemaca značajnije uvrstio u svoja djela, u ovoj zbirci u kojoj su prikazane godine Drugoga svetskog rata u južnom Banatu. U središtu je problem koji je jednako moralan i psihološki: šta je dovelo do toga da se ljudi, do rata mirni sugrađani i susedi, Nemci, Srbi i drugi, međusobno obračunavaju i mrze do istrebljenja. Iako uglavnom govori o postupcima folksdojčera prema susedima, Markov likove ne prikazuje koristeći crno-belu tehniku. Nakon objavljivanja zbirka je ocenjena kao prvi pravi obračun s folksdojčerima u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti, izazvala je dosta polemika time što je otvorila pitanje položaja i sudbine (Geiger 2009: 22-23, 29-30). Međutim, Markov se time nije dao omesti, već je nastavio i dalje da piše na istu temu. U zbirci pripovedaka Srednje zvono, koja je objavljena 1979, a u kasnijim izdanjima je naslovljena Banatski voz/ Srednje zvono, neke pripovetke se takođe bave problematikom folksdojčera (Geiger 2009: 30) U pripovetki Banatski voz slika se atmosfera za vreme okupacije koja je odjednom poremetila dotadašnji način života i odnose među ljudima. Prikazujući etape ratnog putovanja vozom kroz Banat, Markov prikazuje okolnosti rata, ali daje i složenu i upečatljivu priču o ljudskoj prirodi (Pavković 2003: 6). Iako su u pripovetki prisutni pripadnici različitih naroda, njihovi postupci i njihova priroda nemaju mnogo veze sa njihovom etničkom pripadnošću, jer iako u voz prvo ulaze Srbi, pa Slovaci, Mađari i na kraju Nemci, svi se oni isto ponašaju (Markov 2003: 9-16). Ipak su sve to - Banaćani. Markov u svojim pojedinim pripovetkama prikazuje surove postupke domaćih Nemaca prema stanovništvu, prema njihovim komšijama, ljudima koje su dobro poznavali i s kojima su odrastali i pre rata zajedno živeli i radili: u priči Cadik među odabranima opisuje stradanje Jevrejina kojeg naročito kinji njegov komšija Feri Antonović (Markov 2003: 17-38), a u priči Služba Adolfine Froman (Markov 2003: 55-63) prikazuje lik daktilografkinje kao predstavnika zadrtih sledbenika nacionalsocijalizma. Međutim, Markov ne gubi iz vida ni humanu stranu koju su pojedini Nemci nekada pokazivali, kao nemački vojnik Vermahta iz priče U očekivanju komisije, za kojeg su deca mogla da kažu kako je njihov Nemac dobar, jer im je dao čokoladu, pomagao je u kući, oko kuhinje, dece i životinja (Markov 2003: ). Tu je i lik uplašenog, mladog žutog vojnika kojeg Milutin Raspopović, poznatiji kao Čibuklija, treba da strelja u priči Kolači za glavatog, ali ne nalazi u sebi snage za to (Markov 2003: ). Markov nije davao ulepšanu, već realnu sliku događaja za vreme okupacije, pa čak ni Srbi u ovim pripovetkama nisu samo žrtve, već i među njima ima izdajica i doušnika kao što je Jelisaveta Ovčarov u priči Žablji skok (Markov 2003: ). Markov i u kasnijim pričama kritički pokazuje godine života u vreme socijalizma, sasvim nepristrasno, iz perspektive i malih ljudi, ali i onih koji su se uspeli na društvenoj lestvici. Momir Čalenić objavio je godine roman Tuđe godine, u kojem prikazuje ljude i događaje pred kraj Drugog svetskog rata u jednom selu blizu Novog Sada, pri čemu je posebnu pažnju poklanjao prikazivanju likova i sudbina domaćih Nemaca. Radnja samog romana traje dve nedelje, koliko i dopust nemačkog vojnika Hansa Majera. U romanu se prikazuju životni putevi nemačkih porodica i drugih stanovnika u selu u tom presudnom periodu (Geiger 2009: 42-43). Tada je došlo do razdvajanja na nacionalnoj osnovi, uprkos viševekovnom zajedničkom životu na ovim prostorima. Prvi roman golootočanina Miroslava Popovića Sudbine nastao je godine, ali je bilo teško objaviti ga. Čak ni recenzija Aleksandra Tišme nije pomogla da knjiga ugleda svetlo dana, dok rukopis nije došao do pesnika Ivana V. Lalića, kojeg je jedan beogradski operski pevač, takođe golootočanin ubedio da se knjiga štampa. Knjiga je objavljena godine i dobila je Nolitovu nagradu (Stamenković 2008). Popović u ovom romanu daje svojevrsnu hroniku tipičnog panonskog grada, fikcionalne Nove Palanke u kojem neki autori prepoznaju njegov zavičajni Zemun. Roman je napisan u stilu kontemplativnog psihološkog realizma, sa nekoliko isprepletenih priča, nizom likova, i prati nekoliko etničkih grupa, Srbe, Jevreje, Nemce, te njihove pojedinačne i kolektivne sudbine u vreme pre i na po-

110 PODUNAVSKE ŠVABE U POLISISTEMU SRPSKE KNJIŽEVNOSTI četku Drugog svetskog rata (Geiger 2009: 45). Njegovo stvaralaštvo pokazuje dodirne tačke sa opusom Johanesa Vajdenhajma. Književnik, kritičar i scenarista Borislav Mihajlović Mihiz (1922, Irig 1997, Beograd) napisao je i jednu priču o folksdojčerima. Pripovetka Kako je feter-mihl postao gazda u kući prvo je objavljena u Književnim novinama godine, a zatim u knjizi zapisa Autobiografija o drugima godine. Autor prikazuje sudbinu banatskih Švaba pred kraj i nakon Drugog svetskog rata, sudbinu običnih ljudi, seljaka, njemu poznatih ili nepoznatih, s kojima je slučajno dolazio u dodir. Kao svedok vremena, oštro i s gorčinom se prisećajući tih dana on posebno pominje tragične sudbine u pančevačkom logoru domaćih Švaba, žena, dece, staraca, seljaka i sirotinje koji su ostali u svom zavičaju (Geiger 2009: 53). I ovde se vidi da su često stradali nevini, oni koji nisu učestvovali u zločinima, već su samo bili pripadnici određene etničke zajednice. Roman Idu Nemci (1994) Miodraga Matickog (1940 ) je izazvao najveću pažnju čitalačke publike i kritike i doživio je čak i drugo izdanje (2003). Tema romana je egzodus banatskih Nemaca po završetku Drugog svetskog rata koji su doživeli kolektivnu odmazdu za posledice postupaka njihove matične zemlje, fašističke Nemačke. Spletena u nerazmrsivo klupko zločina i kazne, krivice i osvete, uzroka i posledica, otpora prema zločinu ili aktivnog ili pasivnog učešća, ova tema je ostala teško savladiva čak i sa dotadašnje poluvekovne distance. U vreme kada je roman nastajao ova tema je dobila još jednu novu, sudbonosnu dimenziju: baš tada je Nemačka među prvima povlačila jednostrane, presudne poteze koji su vodili raspadu Jugoslavije. Mnogi su imali utisak da je reč o revanšizmu i osveti za istorijski poraz u Drugom svetskom ratu. Ta dvostruka perspektiva ove teme nagoveštava se i u naslovu romana sintagma idu Nemci podrazumeva, zapravo, dvosmerni tok događaja: odlazak, odnosno egzodus Nemaca iz Banata po završetku Drugog svetskog rata, ali i njihov povratak na srpski životni prostor devedesetih godina prošlog veka. Ljudska stradanja prikazana u romanu su i onda i sada bila uslovljena ideološkim razlozima, ali Maticki je uspeo da težište radnje prenese sa ideološkog na ljudski plan i tako sve što se sa čovekom i oko njega zbiva dobija univerzalno značenje (Tutnjević 2010: 33). Time ovo više nije priča samo o jednom narodu, već o čovekovoj sudbini uopšte, iako je njeno polazište u bliskoj i autoru poznatoj prošlosti. Maticki je u ovom romanu opisao sudbinu banatskih Nemaca u Vršcu i rodnom Velikom Središtu. Glavni lik romana je bečki novinar Ervin Friš koji je devedesetih godina 20. veka dobio zadatak da napiše nekoliko priloga o banatskim Nemcima. Nakon što je otputovao u Banat, u zavičaj svojih predaka, započinje neobična priča s brojnim retrospekcijama na 1944/45. godinu (Geiger 2009: 43). Prošlost i sadašnjost se neraskidivo prepliću, što potvrđuju i druga dela u kojima se obrađuje ova tematika. Krajem prošlog i početkom novog veka sve više pažnje se posvećuje podunavskim Švabama i njihovoj istoriji, tako da raste i broj dela u kojima se oni tematizuju. Viktorija Aladžić je u svojoj kratkoj priči Ana (objavljenoj u zbirci pripovedaka Sunčani grad, godine) opisala stradanja Nemaca u jednom logoru u Bačkoj, u Titelu. Ovaj logor je postojao sve do godine (Babin 1999: 82), iako je to malo poznata činjenica u široj javnosti. Veliki proučavalac i poznavalac podunavskošvapske istorije i kulture, Nenad Stefanović (1961, Beograd ), objavio je godine knjigu o podunavskim Švabama pod naslovom Jedan svet na Dunavu. Knjiga je proizašla iz intervjua sa podunavskim Švabama koje su lično ispričali svoje životne sudbine ili su o njima pisali drugi (npr. Zoran Žiletić i Goran Nikolić). Godine je objavljen svojevrstan nastavak ove knjige, Zemlja u koferu, u kojoj se prikazuje sudbina podunavskih Švaba u Americi (Radović 2007), a Nenad Novak Stefanović je zajedno sa podunavskim Švabom rođenim u Futogu, a koji danas živi u Erlangenu, Stefanom Bartom (Stefan Barth), vodio razgovore koji su zabeleženi u knjizi Dijalog Srbina i Nemca na Dunavu (2013). To su priče o prošlosti, o tabuima sadašnjosti, ali o budućnosti, o preprekama koje Nemačka postavlja Srbiji na putu ka Evropskoj uniji (Radović 2013). Ovim delom su sagovornici nastojali da prevaziđu ogroman jaz koji je nastao između Nemaca i Srba, a koji nije oduvek postojao, o čemu svedoče brojni primeri izneseni u delu. Pored Stefanovića, i mnogi drugi srpski pisci su počeli se okreću nekadašnjem zajedništvu podunavskih Švaba i Srba, pre svega u Vojvodini. 109

111 Nikolina Zobenica 110 Često su to priče posvećene podunavskim Švabama u rodnom gradu pisaca i sadrže lokalne crte. Vrbašanin Slobodan Elezović (preminuo prošle godine) u svojoj pripovetki Fric, objavljenoj u zbirci Latice nezaboravka (2004), tematski se nadovezuje na svog zemljaka i prethodnika Johanesa Vajdenhajma. Time se oživljava zaboravljena prošlost ovog vojvođanskog grada. Dragi Bugarčić se u romanu Sporedna ulica (2006) bavi stradanjima Nemaca u Vršcu, a u svom najnovijem delu Gatalica: Hamerštil ili mirovanje: Roman über Robert Hammerstiel (2013) čitaocima predstavlja poznatog austrijskog slikara Roberta Hamerštila (1933, Vršac ). Posvećena Senima Michaela Weiferta, ova biografija je otvorena citatom Serena Kjerkegora: Ponavljanje i sećanje su isti pokret, samo u suprotnom smeru. Jer, ono čega se sećamo jeste bilo, ponavlja se unazad, dok se, naprotiv, pravo ponavljanje seća unapred. (Bugarčić 2013: 7) Drugim rečima, da se ne bi ponovilo, neophodno je sećati se. Usledila je dokumentarna knjiga u saradnji sa Nadeždom Radović Krst na vršačkom Šinteraju (2014) u kome su sabrani novinski tekstovi i polemike povodom inicijative da se posleratno stratište vršačkih Nemaca na stočnom i psećem groblju poznatom pod nazivom Šinteraj, dostojno obeleži krstom. Drugi deo ove knjige čine svedočenja Nemaca logoraša i prognanika. Sledeće Bugarčićevo delo, roman Slepi spomenik (2014), predstavlja novo poglavlje ove tragedije. U ovom romanu se u paralelnim pripovedačkim linijama prate ratne i poratne sudbine Gerharda Šmita, Tereze Veber i Beatriks Fiksman, koja bez uspeha pokušava da ubedi predsednika opštine da podigne krst na Šinteraju. Beatriks, Gerhard i Tereza razgovaraju u Vršcu i Beču sa novinarkom N. R. i urednikom lokalne vršačke televizije, Branislavom Lazinom. Mučne sudbine i povesti o detinjim nadanjima i željama prekinutim ratom i progonstvom, ljubav prema rodnom gradu, želja da se patnja i mučeništvo ne zaborave, suprotstavljeni su ravnodušnosti i kalkulantstvu lokalnog moćnika koji čuva svoju karijeru i primer je sveprisutnog siromaštva duhom, nesposobnosti da se izmakne iz ustajalog mrtvila provincijalizma. Otuda je i podnaslov romana Filosofija nove palanke ili Nova filosofija palanke, a njegovo bliže određenje glasi: Roman o događajima sredinom dvadesetog veka s početka trećeg milenijuma i u hromom vremenu. Već na početku se najavljuje da se i u ovoj sumornoj knjizi prepliću prošlost i sadašnjost, glasovi različitih ljudi, snažna tenzija i emocije (Bakić 2015). One guše čoveka upravo zato što nisu izrečene. Nemanja Rotar u romanu Netrpeljivost (2006) slika život za vreme i posle Drugog svetskog rata u Pančevu. Ovo je potresna priča o dvoje mladih ljudi, Srbinu i Nemici, koji usred Drugog svetskog rata pokušavaju da sačuvaju ljubav i veru jedno u drugo, uprkos sveopštem potčinjavanju volji svetskih diktatora. Njihov individualizam se opire i istrajava u vremenu kada je to najmanje poželjno i kada se svaki otklon od unapred zadate matrice ponašanja plaća glavom. Roman je baziran na istinitoj priči, a glavna mesta radnje su Pančevo i Banat, mada se radnja panoramski širi na prostore Evrope, Rusije i Amerike. Nekoliko paralelnih životnih priča jasno i nedvosmisleno svedoče o usponima i porazima ljudskog duha u najkritičnijim trenucima ljudske egzistencije. Vrednost ovog romana je zapažena još dok je bio u rukopisu, te je Rotar za njega dobio Pekićevu stipendiju godine (Trailović 2006). Preplitanje istine i fikcije karakteristika je niza književnih dela koji se bave podunavskošvapskom tematikom. Živan Ištvanić u romanu Crni baron (2008) prikazuje svoju rodnu Belu Crkvu. Napomena na početku romana ne ostavlja prostora za nagađanje: Radnja u ovom romanu bazirana je na istinitim događajima, zasnovanim na istorijskog i arhivskoj dokumentaciji i sećanjima pojedinaca. Sve ličnosti u romanu stvarne su. (Ištvanić 2008: 4) Stvarne ličnosti u ovom romanu, kao i u životu, u sebi nose mnoštvo protivrečnosti, unutrašnjih ambivalentnosti, nejasnih i neprozirnih stanja svesti (niko nije ni sasvim dobar ni sasvim loš), dok se literarni likovi vrte oko osa dobra i zla u nastojanju da budu što konzistentniji i bliži zamišljenom identitetu. Razlika između slike o sebi i slike koju drugi imaju o nama uvek je velika i upravo ta razlika je izvorište najvećeg broja konflikata među ljudima. Da bi se razumeli razlozi drugog treba sa nivoa pojavnog ući u one skrivene, zapretene hodnike lavirinta podsvesti. Ištvanić taj problem rešava hvatajući sitne ljudske geste, one koje nas odaju, detalje vršnjačkih razgovora, malovaroške priče koje svi znaju, ali o kojima se ipak ćuti. On detektuje tragove koji u mladićkim igrama, nadmetanjima, podvalama vode ka čoveku koga će rodni grad godinama videti kao inkarnirano zlo, ka Crnom baronu, advokatu Francu Kunu, čija slika se nalazi na koricama knjige. U skladu sa vlastitim

112 PODUNAVSKE ŠVABE U POLISISTEMU SRPSKE KNJIŽEVNOSTI životom, Ištvanić iznosi i promišlja sakupljene činjenice koje optužuju ovog doslednog hitlerovca, masovnog ubicu Srba i Jevreja i navodeći činjenice progovara o tajni koju je Franc Kun, ne osvestivši je ni sâm sasvim, poneo u grob: da su dve jedine žene koje su mu pružile ljubav i zadovoljstvo u životu, dve rođene sestre, prostitutke Ana Helebrand i Fani Braun, bile Jevrejke i da je posle njega na ovom svetu njegovu lozu nastavio sin Jevrejin. Na taj način je kosmička pravda zadovoljena barem na simboličkoj ravni, jer zločinac umire, a njegovo krvavo blago vraća se u ruke pripadnika naroda od kojeg je oteto. Njegovi saučesnici u zločinima su izigrani, a razotkrivena je i tajna o promeni identiteta hiljadu i dvesta belocrkvanskih Nemaca. Ištvanić čitaoce navodi da shvate da tek kad mnogo znaju, mogu razumeti koliko malo znaju. Ni na osnovu višedecenijskog traganja ne može se doneti jednoznačan sud o prošlosti, a sve što bi trebalo da bude istorijski relevantno pokazuje se kao pohabano i banalno. Autor je izlaz pronašao napisavši triler sa elementima kostimirane sapunice u kojoj se pojavljuju najrazličitiji likovi (uvaženi advokati, notari, sudije, generali, lokalne prostitutke, lezbejke, denuncijanti, karijeristi, sitne šićardžike...), ljudi čas dobri čas zli, roman u kojem iz malih sukoba i mladićkih nadmetanja nastaju velika zla ukoliko se stvori prilika za to. Tada smrt preplavljuje život i sve vrednosti prestaju da važe. Glavni junak i sam postaje zatočenik i žrtva ideja u čiju službu se stavio (Radović 2009). Radnja je fokusirana na kratak vremenski interval u istoriji Bele Crkve, na 27. septembar 1944, dan u kojem je polovina nemačkog stanovništva Bele Crkve zauvek napustila grad po striktno utvrđenoj proceduri i planu. Kad opisuje atmosferu tog dana Ištvanić ne prikriva svoja osećanja, a iznad njegovih redova lebdi: dobili ste što ste zaslužili. Da je knjiga objavljena godine, kada je i napisana, predstavljala bi primetan pomak u odnosu na diskurs koji je do tada vladao. Međutim, s knjigama Nenada Novaka Stefanovića, Nemanje Rotara, Dragog Bugarčića, Uglješe Šajtinca, Tomislava Ketiga i drugim književnim i publicističkim tekstovima, težište diskursa se pomera na mogućnost pomirenja, uz razmatranje problematike kolektivne krivice. Umesto dinamike žrtva-zločinac koja stalno proizvodi večno vraćanje istog, u svim ovim knjigama lebdi intencija: obelodaniti, razumeti, pružiti ruku, graditi svet u kome se slični scenariji neće ponavljati (Radović 2009). U tom smislu treba shvatiti i Kjerkegorov citat kod Bugarčića: od sećanja se ne može pobeći. Ukoliko se sa njim ne raščisti u prošlosti, ono će nas proganjati u budućnosti. Očigledno istorija podunavskih Švaba u Srbiji nije samo tema za sebe, priča samo jednog naroda, već su to životne priče koje dobijaju na opšteljudskom značaju. U romanu Dunavske Švabice I i II (2001) Nadežda Radović i Dobrila Sinđelić-Ibrajter prikazuju žensku perspektivu života podunavskih Švaba. Knjiga je nastala kao deo međunarodnog projekta Sećanje žena sa ciljem da se sakupe i publikuju priče žena u zemljama u tranziciji, a objavljena je u ediciji Ženski identiteti. U ovom delu su prikazane do sada skrivene sudbine Nemica koje su uprkos progonima posle Drugog svetskog rata ostale tamo gde su rođene i gde su njihovi preci vekovima živeli. U prvom delu su zabeležene četiri priče sedamdesetogodišnjakinja iz Kikinde u potrazi za sećanjem i identitetom žene. Autorke su podstakle Nemice da razmišljaju o svom etičkom kodeksu, o svojim vrednostima i o onome šta im je najvažnije. Namera knjige je bila i da pokaže besmisao i nepravednost kolektivne krivice koju je snosio nemački narod: te žene nisu krive, jer i njima je Drugi svetski rat odneo njihove najbliže i nije im doneo ništa dobro. Ove četiri Nemice su preživele zahvaljujući klasičnoj ženskoj strategiji preživljavanja, udaji za neprijatelja, dok su u drugoj knjizi predočena iskustva žena koje su posle rata bile u logorima za Nemce, ali su ipak ostale da žive u Vojvodini, a treća knjiga je trebalo da govori o Nemicama koje su bile u partizanima. Autorke nisu pisale samo ženske priče, već su razmatrale i pitanja krivice, kazne i osvete, u nastojanju da poruče da zlu ne treba uzvraćati. Svaka kazna je neka vrsta osvete, nastavak iste borbe, te treba tražiti neke delotvornije mehanizme u kojima nema pobednika i pobeđenih, a to žene jesu u stanju, jer njihovo životno iskustvo je puno kompromisa (Ćetković 2000). Ženski način je samo jedna od mogućih strategija za prevazilaženje problematične zajedničke prošlosti, ali i on vodi ka prekidanju lanca odmazdi, vraćanja milo za drago. U drami Uglješe Šajtinca Banat (2007) gledalac i čitalac može da prati sudbinu banatskih Nemaca i Srba pred Drugi svetski rat. Drama je izvedena na pozornici beogradskog Jugoslovenskog dramskog pozorišta godine u režiji Dejana Mijača. U ovoj drami predočen je život dve porodice: s jedne strane se nalaze članovi nemačke porodice Volf, a s druge strane brat i sestra jedne srpske porodice. Otac 111

113 Nikolina Zobenica 112 Jozer Volf je umoran i umeren čovek, svestan da je njihova jedina domovina ona u kojoj već vekovima žive, dok je njegov sin Ervin vatreni pristalica Hitlera, a ćerka Magdalena povučena u svet ručnog rada, filmova i sanjarenja o dalekim putovanjima. S druge strane se nalazi srpska porodica iz istog sela: brat Dobrivoje kao vatreni pristalica Staljina i njegova pravdoljubiva sestra Đuđa koja je takođe osuđena na svet kuće i ručnog rada kao i Magdalena. Glavni junak, Svetislav, nalazi se između dva sveta, nije ni komunista ni nacista, flertuje i sa Đuđom i s Magdalenom, prilagodljiv je i realan, nije opsednut nekom ideološkom strašću, već samo umetničkom obožava holivudske filmove. Već iz ovakve konstelacije likova i njihovih odnosa može se uočiti izvesni šematizam i uopštavanje: dve ideološke isključivosti bez razrađenih motiva Ervin je krut i priglup, a Dobrivoje osvetoljubiv zbog siromaštva dve slične ženske sudbine, kliše o provincijalcu kome je film sredstvo bega (Medenica 2007). Iako Šajtinac jeste sproveo istorijska istraživanja dok je radio na ovoj drami, njega je prevashodno zanimalo ono suštinsko u istoriji, večne teme kao što su očaj, sreća, razočaranje, izdaja i osveta. Za njega je Banat pojam veći od ličnog doživljaja prostora na kojem su vekovima živeli njegovi preci (Vujičić 2006), te je nastojao da prevaziđe ono lično, pojedinačno, i prenese svoj pogled na neke opšteljudske teme. Igor Marojević u romanu Majčina ruka (2011) otvoreno progovara o sudbini podunavskih Švaba posle rata, ali ju je zaodenuo u priču o nevinosti i ljubavi. Roman je deo Etnofikcije, piščevog najavljenog romanesknog petoknjižja koje obrađuje odabrane istorijske periode u dvadesetom veku u sudbinama tri naroda koji su bili izolovani zbog svoje nerazumne etnocentrične politike ukorenjene u nacionalizmu. Iako tu prednjače Španci, Nemci i Srbi, pominju se i neki drugi narodi koji se tretiraju i kao žrtve i kao agresori. Marojević ne staje ni na čiju stranu, već zauzima stav individue koja je svedok ili posrednik. Čini se da je cilj ovih romana posmatranje savremenih istorijskih pojava kroz prošlost, jer da bismo saznali šta će nam se događati, moramo se suočiti s onim što nam se već desilo. Da bismo tačno percipirali sadašnjost, ne smemo ćutati o prošlosti ili se zavaravati (Župac 2011) lajtmotiv podunavskošvapske književnosti. Marojević je do sada objavio tri dela Etnofokcije: Žegu, Šnit i Majčinu ruku. U romanu Žega (2004) autor je ironično predstavio građanski rat bjelaša i zelenaša (pristalica i protivnika Kraljevine SHS) s početka 20. veka u Crnoj Gori. U romanu-tabloidu Šnit (2007), pisao je o vladavini ustaša u Zemunu krajem Drugog svetskog rata, i o saživotu Hrvata, Srba i Nemaca u ovom smrtonosnom trouglu. Navedena dela izazvala su pažnju jedino književne javnosti, ali ne i masovnih medija. Međutim, svojim poslednjim romanom, Majčina ruka, ovaj pisac provokativne poetike čije su tematske osnove ironičan odnos prema svetu, multikulturalizam i problem identiteta u područjima gde je etnicitet glavno obeležje individue, uspeo je da ustalasa medije zbog jedne slučajnosti. Roman je objavljen u septembru godine, kada je održana i javna rasprava o Zakonu o restituciji. Ova rasprava je izazvala burne reakcije, a pojedini književni poslenici su optužili Marojevića da je namerno objavio roman u trenutku vođenja rasprave o pomenutom zakonu, optuživali su ga da je strani plaćenik, da radi za interese Mađara u Vojvodini, da dobija novac iz stranih fondacija, a dokaz su im bile književne stipendije koje je dobio u inostranstvu, kao i prevodi njegovih dela na strane jezike i sl. (Župac 2011). Njegovo delo jeste naišlo i na oštru osudu i među novinarima, kao i među čitaocima (Dunđerin 2011), te recepcija ovog romana pokazuje da književnost na ovu temu još uvek može da izazove burne ideološke rasprave i da ne bude percipirana samo kao umetnost. Među autorima koji pripadaju srpskoj književnosti izdvajaju se dva pisca: Tomislav Ketig (1932, Nova Gradiška ) i Stjepan Seder (1941, Sremski Karlovci ). Obojica su podunavskošvapskog porekla, ali pišu na srpskom jeziku, uspeli su da ostanu u Vojvodini i danas su aktivni u njenom kulturno-političkom životu. S obzirom na to da je Ketigov otac podunavski Švaba iz Hrvatske, Ketig piše i na hrvatskom i na srpskom jeziku, a i živi i u Vojvodini i u Hrvatskoj. Seder je čitav život proveo u Karlovcima i sva njegova literarna i javna delatnost vezana je za Sremske Karlovce. Tomislav Ketig je napisao niz drama, romana i zbirki poezije, a među njima i dva romana koja se bave istorijskom tematikom. U romanu Rakova djeca (napisan na hrvatskom 2007) bavi se sudbinom šestoro žitelja Bele Crkve, dok je Duga senka svitanja (2007) istorijski roman o Vojvodini u periodu od do godine. Za ovaj roman, koji je preveden i na nemački, Ketig je dobio nagradu pokrajine

114 PODUNAVSKE ŠVABE U POLISISTEMU SRPSKE KNJIŽEVNOSTI Baden-Virtemberg (2011), koja se naročito ističe u podršci podunavskošvapske književnosti i kulture na ovim prostorima. Stjepan Seder je svoju spisateljsku karijeru započeo istorijskim prikazom sudbine sremskokarlovačkih Nemaca pod naslovom Prvoj smrt, drugoj patnja, trećoj hleb (2002), prema čuvenoj nemačkoj poslovici o tri talasa naseljavanja Banata: prva generacija je masovno umirala, druga je teško živela, dok je tek treća uspela da uživa u plodovima svog rada. Roman Plitki grobovi (2006) prikazuje sudbinu brata i sestre i njihovu traumu izgnanstva, likove koji bi mogli da predstavljaju bilo koji narod na ovoj balkanskoj vetrometini (Radović 2003), zatim povratak brata u zavičaj i sećanja na njegov celokupan život, posebno na stradanja prve zime, na zamrznutu zemlju i plitke grobove (Bekić 2005). Međutim, iz opisa tog bolnog iskustva ne provejava želja za odmazdom, već želja da ljudi žive u miru i slozi, da brinu jedni o drugima (Radović 2003). Iz mukotrpnih iskustava se uči, ona služe kao podsticaj da se sadašnjost promeni i poboljša, da se izgradi zajednički život u miru i toleranciji. 5. ANALIZA SISTEMA PODUNAVSKOŠVAPSKE KNJIŽEVNOSTI U POLISISTEMU SRPSKE KNJIŽEVNOSTI U okviru evropske književnosti, srpska književnost spada u perifernu književnost, književnost malog naroda koja radi inovativnosti i raznolikosti zavisi od snažnih književnosti, u koje spada i nemačka književnost. Još uvek ne postoje potpuna i isrcpna istraživanja u kojoj meri i na koji način je nemačka književnost u dijahronoj i sinhronoj perspektivi uticala na celokupnu srpsku književnost, ali svakako se može sa sigurnošću reći da književnost podunavskih Švaba pisana na nemačkom i mađarskom jeziku, kao prevodne književnosti u okviru polisistema srpske književnosti danas zauzimaju krajnje perifernu poziciju i imaju sekundaran značaj. Isto tako, podunavskošvapska književnost na srpskom jeziku, iako daleko više zastupljena nego prevodna književnost podunavskih Švaba, takođe ostaje na periferiji srpske književnosti. Kao književnost sekundarnog značaja, ona preuzima već utvrđene tradicionalne forme, tako da u tom pogledu nije inovativna. Inovativnost ovih dela ogleda se u njihovoj sadržini i rušenju višedecenijskih tabua. Prilikom selekcije podunavskošvapskih dela za prevođenje retko su bili odlučujući estetski kriterijumi. O tome može biti reči kod Nikolasa Lenaua, koji je bio istaknuti pesnik kasnog bečkog romantizma, ili kod Herte Miler pre dodeljivanja Nobelove nagrade. Motivi za prevođenje Vajdenhamove i Hutererove književnosti su bili lične prirode, s obzirom na to da je, na primer, prevodilac Tomislav Bekić bio iz istog mesta kao i Vajdenhajm. Kad je reč o prevodu pesama Ilze Hen, one su prevedene sticajem okolnosti, budući da je autorka sama došla u Novi Sad kao učesnica Festivala. Prevođenjem mađarizovanog pisca Ferenca Hercoga srpskoj publici je predstavljen jedan od najčitanijih mađarskih pisaca, a Bela Balaž je svojom povezanošću sa Vojvodinom takođe prevodiocima dao lične razloge da se pozabave njegovim delom. Osim toga, oni su mahom recipirani kao mađarski, a ne kao podunavskošvapski pisci. Čak i kod autora koji su se bavili ovom tematikom na srpskom jeziku, razlozi za pisanje dela o podunavskim Švabama su pretežno lične prirode, jer uglavnom predstavljaju sučeljavanje sa prošlošću rodnog mesta, istorijom porodica koje su nekada živele u susedstvu. Tek poslednjih godina ova tematika se sve više povezuje sa nekim drugim, opšteljudskim temama, s obzirom na to da istorijskim distanciranjem od vremena događaja oni bivaju sve manje protkani emotivnim nabojem. Udaljavanjem od vremena dešavanja, prošlost podunavskih Švaba postaje na izvestan način apstraktna i opšteljudska, jedna od niza istorijskih neminovnosti u spletu ljudskih sudbina. Bez obzira na to da li je reč o prevodima ili domaćim autorima, pisci koji otvoreno govore o ovim temama, kao što su to činili, na primer, Maticki i Vajdenhajm, nailazili su na nerazumevanje i odbijanje u svojoj sredini, jer većina je želela da čuje samo o nedelima koje su pretrpeli njihovi sunarodnici, a ne i o patnji koju su pretrpeli oni koje su smatrali isključivo neprijateljima, iako su nekada bili njihove komšije s kojima su živeli u miru. Ipak, broj pisaca i dela koja se bave podnavskošvapskom tematikom 113

115 Nikolina Zobenica pokazuju neporecivu tendenciju porasta. Nestankom pola miliona podunavskih Švaba sa ovih prostora je ipak nastao određeni vakuum koji je samo delom ispunjen (Konstantinović 1999: ). Iako su prošle decenije od velikog egzodusa folskdojčera, tema sudbine podunavskih Švaba ne napušta ni starije, ali ni mlađe generacije, mada je i dalje na periferiji srpske književnosti. Jedno od otvorenih pitanja ostaje da li razlog za to treba tražiti u estetskoj vrednosti ovih književnih dela ili u istorijskim i političkim okolnostima. Budući da se ovim tekstovima ne posvećuje velika pažnja, na ovo pitanje još uvek ne može da se jednoznačno odgovori, ali ono svakako predstavlja jedno od najvažnijih polazišta u proučavanju podunavskošvapske književnosti u Srbiji. 6. ZAKLJUČAK 114 Posmatrano sa stanovišta teorije polisistema, pitanje je da li su za perifernu poziciju ovog sistema u polisistemu srpske književnosti presudni literarni ili vanliterarni faktori i odnosi među njima. Potreban je detaljan opis književnih dela, kao i vanliterarnih okolnosti u kojima su ona nastala i recipirana, kako bi se mogao jasno pojmiti sistem, izvesti validni zaključci zasnovani na detaljnim istraživanjima i kako bi se izbegla tendencija teorije polisistema ka neosnovanoj generalizaciji. Iako Hermans ističe ograničenost teorije polisistema kad su u pitanju ambivalentni, hibridni elementi, budući da je i sam Even-Zohar sisteme koji se ne uklapaju nazivao defektnim (Gentzler 2001: 122), fleksibilnost prilikom identifikovanja sistema dozvoljava mogućnost da se književnost podunavskih Švaba posmatra kao zaseban, višeslojan sistem. On svakako predstavlja jedan hibridan sistem, jer delom spada u srpsku, a delom u prevodnu i nemačku (i mađarsku) književnost i nalazi se na njihovom preseku. Uprkos tome, ovaj sistem se može prikazati i objasniti preko teorije polisistema, ali samo ukoliko se uključi detaljna analiza i opis književnih dela i njihov odnos u okviru sistema podunavskošvapske književnosti, polisistema srpske i nemačke književnosti, kao i srpskog i nemačkog društveno-političkog polisistema u dijahronijskoj i sinhronijskoj perspektivi. Na taj način bi prikupljeni podaci dali potpun uvid u odlike književnosti koja već decenijama ostaje na periferiji srpske književnosti. Literatura Bakić, Ilija (2015). U spomen nevinim žrtvama. Dnevnik URL: ( ). Balaž, Bela (1914). Poslednji dan: drama u četiri čina. Prev. Branko Roler. Novi Sad: B. Roler. Balaž, Bela (1948). Filmska kultura. Prev. Sonja Perović. Beograd: Filmska biblioteka. Balaž, Bela (1984). Dnevnik: Subotica, Prev. Sava Babić. LMS 433/3: Bekić, Tomislav (2005). Recenzija za knjigu Stjepana Sedera Plitki grobovi. URL: com/recenzija_bekic_plitkigrobovi.doc ( ). Bekić, Tomislav (2006). Pripovedačko delo Johanesa Vajdenhajma. Trag 2/ 5: Bešlin, Branko (2004). Dva istorijska romana o podunavski Švabama u XVIII veku. Istraživanja 15: Beutin, Wolfgang et al. (2008). Deutsche Literaturgeschichte. Stuttgart: Metzler. Babin, Radomir (1999). Slatko mleko ravnice. Rukoveti. 45: Beyersdorf, Herman (1992)....den Osten verloren : Das Thema der Vertreibung in Romanen von Grass, Lenz und Surminski. Weimarer Beiträge 38: Bugarčić, Dragi (2013). Gatalica: Hamerštil ili mirovanje: Roman über Robert Hammerstiel. Novi Sad: Čigoja. Ćetković, Nadežda (2000). Ženska strategija preživljavanja. URL: srpski/i shtm ( ). Des Bischofs Kleid Luise Lang Oven u Kikindi (2013). URL: com/2013/06/des-bischofs-kleid-luise-lang-oven-u.html ( ). Dunđerin, Aleksandar (2011). Budalaština (o novom romanu I. Marojevića). URL: budalastina-o-novom-romanu-i-marojevica/ ( ). Even-Zohar, Itamar (2001). The Position of Translated Literature within the Literary Polysystem. In: Lawrence Venuti (ed.). The Translation Studies Reader. London and New York: Routledge,

116 PODUNAVSKE ŠVABE U POLISISTEMU SRPSKE KNJIŽEVNOSTI Evropski fejsbuk pesnički festival (2012). URL: ( ) Geiger, Vladimir (2009). Sudbina jugoslovenskih Nijemaca u hrvatskoj i srpskoj književnosti. Zagreb: Zajednica Nijemaca u Hrvatskoj. Gentzler, Edwin (2001). Contemporary Translation Theories. Multilingual Matters Ltd: Clevedon, Buffalo, Toronto, Sydney. Herceg, Ferenc (1895). Đurkovićeve ćerke. Prev. P. Novi Sad: Braća M. Popović. Herceg, Ferenc (1901). Mladi Đurkovići. Prev. Jovan Grčić. Novi Sad: Štamparija Braća M. Popović. Herczeg Ferenc tanácskozások (2003). Újvidék: Atlantis. Hermans, Theo (2010). Translation in Systems: Descriptive and System-oriented Approaches Explained. Manchester: St. Jerome Publishing. Herta Miler: Nova Nobelova bruka (2009). URL: ( ). Huterer, Franc (1997). Ruže. Prev. Josip Babić. Književne novine 49/ 957: 14. Huterer, Franc (2003). Stari rit. Prev. Susanne Milosavljević. U: Sveske 15/70: Huterer, Franc (2006). Noćne ptice. Prev. Tomislav Bekić. Dometi 33/ : Hübel, Adi; Hehn, Ilse; Herzog, Dietmar; Kerler, Marco (2012): Das Ulmer Quartett=Ulmski kvartet. Nachdichtung ins Serbische Johann Lavundi. Novo Miloševo: Banater Kultur-Zentrum. Ištvanić, Živan (2008). Crni baron. Bela Crkva: Narodna biblioteka. Kalođera-Petrović, Dolores (2009). Bibliografija Branimira Živojinovića. Beograd: Udruženje književnih prevodilaca. Kolbenhajer, Ervin Gvido (1943). Božićne priče. Prev. Vera Stojić. Beograd: Jugoistok. Konstantinović, Zoran (1999). Dve slike o jednom egzodusu. Johanes Vajdenhajm i Miodrag Maticki, u Srpski roman i rat: Naučni skup Despotovac (Dani srpskog duhovnog preobraženja VI), ur. Miodrag Maticki (Despotovac: Narodna biblioteka Resavska škola ): Kostić, Strahinja (1974). Nikolas Lenau u časopisu Brankovo kolo. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 17/1: Krčmar, Filip (2011). Adam Miler Gutenbrun i nacionalni preporod podunavskih Švaba. Zbornik Matice srpske za istoriju 83: Ličnosti Bele Crkve (2007). URL: ( ). Markov, Mladen (2003). Najlepše priče Mladena Markova. Beograd: Prosveta. Maticki, Miodrag (2000). Tema povratka. Sveske 10/ 53: Owen, Luise Lang (2003). Sacred Ground. URL: sacred%20ground.html ( ). Pavković, Vasa (2003). Mladen Markov Hroničar Banata, u: Najlepše priče Mladena Markova (Beograd: Prosveta): 5-8. Radović, Nadežda (2003). Recenzija. URL: ( ). Radović, Nadežda (2005). Intervju sa Tomislavom Bekićem: Zaljubljenici u grad vrba. Fenster 3: 4-6. Radović, Nadežda (2007). Nenad Novak Stefanović, Zemlja u koferu. Beograd, Razvrgavanje monopola na istorijsku istinu. URL: ( ). Radović, Nadežda (2009). Roman sa stvarnim ličnostima. URL: stvarnim_licnostima.26.html?news_id= ( ). Radović, Nadežda (2013). Dijalog Srbina i Nemca na Dunavu. URL: php?nav_category=1069&nav_id= ( ). Speidel, Rosa (2012). Šizofrenija nacionalnog ponosa. URL: nacionalnog_ponosa_.46.html?news_id= ( ). Sretenović, Mirjana (2009). Nobelova nagrada Herti Miler. URL: Miler-Nobelova-nagrada-za-knjizevnost.lt.html ( ). Stamenković, Stanko (2008). Golgota Miroslava Popovića. URL: Golgota-Miroslava-Popovica.lt.html ( ). Stefanović, Nenad (2007): Jedan svet na Dunavu. Beograd: Habitus. Stolze, Radegundis (2011). Übersetzungstheorien: Eine Einführung. Tübingen: Narr Verlag. Topalović, Vesna; Bobik, Aleksandar (2002). Aleksandar Bobik, prevodi: Lenau u Banatu. U: Bibliotečki bilten: informator Gradske biblioteke Vršac za popularisanje književnosti, kulture i bibliotekarstva 3-4: Tomić, Petar (2009). Herta, ko---? Dnevnik 67/ ( ):

117 Nikolina Zobenica Trailović, Goran (2006). Kritika o romanu Netrpeljivost. URL: kritike-o-romanu-netrpeljivost ( ). Tutnjević, Staniša (2010). Raznovrsnost stvaralačkog opusa Miodraga Matickog. U: Folklor: Poetika: Književna periodika: Zbornik radova posvećen Miodragu Matickom. Beograd: Institut za umetnost i književnost, Veličković, Dušan (1991). Teški smo Evropi. NIN 25/10/91: 38. URL: nsf/ e3076fd1cc a7216/080edb7c119f78b0c125723b0050dbfd?opendocument ( ). Vlahović, Gordana (2011). Lične sudbine u sudaru dve diktature. Bagdala 53/487: Vukčević, Miodrag (2010). Herta Miler ili: Pisanjem se zadržavam tamo gde sam, u sebi, najviše povređena. LMS 486/ 4: Zobenica, Nikolina; Beli-Genc, Julijana (2010). Recepcija Johanesa Vajdenhajma u Srbiji. U: Ljiljana Subotić; Ivana Živančević-Sekeruš: Peti međunarodni interdisciplinarni simpozijum Susret kultura: Zbornik radova. Novi Sad: Filozofski fakultet, Župac, Nenad (2011). Nevinost i masovni zločin prikaz romana Majčina ruka Igora Marojevića. Književni magazin URL: romana_majcina_ruka_igora_marojevica_laguna.html ( ). DANUBE SWABIANS IN THE POLYSYSTEM OF SERBIAN LITERATURE Summary 116 There are two systems in literature as a polysystem: national literature and translated literature (Even-Zohar). Each literary work is automatically classified either as home or foreign literature, depending on it if it has been translated or not. However, there are literatures which can be defined as hybrid systems, because they at the same time belong to home and foreign literature. This is the case with the literature of Danube Swabians, which belongs to Serbian literature (written by Serbian writers in Serbian language) and to translated literature (written by German writers in German language), and represents a system of its own, at the crossroads of two cultures Serbian and German. This paper has shown the position and function of the Danube Swabian literature at the periphery of the polysystem of Serbian literature, as well as its characteristics and factors which have determined the marginal position of this literature in the whole of the polysystem of Serbian literature. Keywords: polysystem, translated literature, Danube Swabian literature, Serbian literature. Nikolina Zobenica Univerzitet u Novom Sadu, Srbija Filozofski fakultet

118 Olga Panić Kavgić PREVOĐENJE NASLOVA SRPSKIH IGRANIH FILMOVA NA ENGLESKI JEZIK* Rad se bavi postupcima koji su primenjivani od do godine prilikom prevođenja naslova srpskih dugometražnih igranih filmova na engleski jezik, u cilju njihovog prikazivanja i distribucije na engleskom govornom području. Analizirani korpus čini 175 naslova filmova na srpskom jeziku i njihovih prevodnih ekvivalenata na engleskom. Ciljevi rada jesu da se utvrde strukturne i semantičke specifičnosti naslovâ na izvornom i ciljnom jeziku, kao i preovlađujući prevodni postupci. Pretpostavka je da su prilikom prevođenja odabranih naslova uglavnom primenjeni postupci direktnog prevođenja (kao u primeru naslova Mali svet, prevedenog kao A Small World) ili kontekstualne reformulacije (Atomski zdesna From Zero to Hero). Posebna pažnja biće posvećena naslovima koji sadrže igru rečima i/ili kulturno specifične reči i izraze. Prilikom analize biće primenjena kvalitativna metoda, a očekuje se da njeni rezultati na odabranim primerima ukažu na specifičnosti primene određenih prevodnih postupaka na obrađenom jezičkom materijalu. Ključne reči: filmski naslov, prevodni postupak, direktno prevođenje, kontekstualna reformulacija, kulturno specifična reč 1. UVOD Imajući u vidu definiciju filmskog naslova kao vrste parateksta kraćeg teksta koji služi kao uvod u duži, kompleksniji tekst knjigu, priču, pesmu, film, pozorišnu predstavu, muzičko ili likovno delo (Kolstrup 1996), te njegove osnovne funkcije identifikacionu, informativnu, estetsku i apelativnu (Panić Kavgić 2010: 84), kao i vanjezičke momente koji bitno utiču na ishod prevođenja filmova i njihovih naslova (sadržinu filma, društveno-kulturni i istorijski trenutak, te ciljnu grupu kojoj je ostvarenje namenjeno), nameće se pretpostavka da je prevođenje naslova srpskih igranih filmova za englesko govorno područje u poslednjih 25 godina kompleksan i izazovan zadatak 1. S jedne strane, velike jezičke razlike na leksičkom, strukturnom i fonološko-ortografskom nivou, a s druge, nejezičke na društvenom i kulturnom planu, od prevodioca iziskuju veliku kreativnost, jezičko umeće i vanjezičko znanje, kako bi srpska kinematografija naslovima svojih filmova što lakše i uspešnije otvorila vrata anglofonog sveta. Kako su teme srpskih filmova u poslednje dve-tri decenije pre svega usredsređene na jugoslovenske ratove tokom devedesetih godina i na iz njih proisteklo moralno, socijalno i egzistencijalno beznađe i haotičnu društvenu i političku tranziciju deceniju kasnije, trebalo je naći valjan način kako jedan toliko stran i drugačiji istorijski, društveni i kulturni momenat predstaviti gledaocima engleskog govornog područja, neretko opterećenim neznanjem, poluznanjem, pa i predrasudama o svim skorijim dešavanjima na ovim prostorima. Ako se pak ne bave ovom široko definisanom temom iz novije prošlosti i sadašnjosti, srpski filmovi često se oslanjaju na motive, mitove i činjenice iz ranijih perioda, što, bilo da se radi o komičnom ili tragičnom zapletu filmske priče, neumitno opet dovodi do opasnosti da će strani gledalac 117 * 1 Rad je nastao u okviru projekta br Jezici i kulture u vremenu i prostoru, pod okriljem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Višeslojnim i širokim poljem analize različitih aspekata formiranja i prevođenja filmskih naslova kao jezičkih jedinica (od minimalnih, što su u ovom slučaju pojedinačne reči, do onih najdužih čitavih rečenica) u svom jezičkom, situacionom i kulturološkom kontekstu, do sada se bavio relativno mali broj autora, između ostalih sledeći: Kalmán 1993a, 1993b, Liu i Wei 2006, Lotfollahi 2012, Lu 2009, Panić Kavgić 2010, 2011, 2012, 2013a, 2013b, 2014, Peng 2007, Schnetzer 2003, Steinsaltz 2000 i Xiuquan 2007.

119 Olga Panić Kavgić ostati uskraćen za celovito razumevanje aluzija i asocijacija kako u samom dijaloškom i narativnom toku radnje, tako neretko i pri prvom susretu s filmom kada ugleda njegov naslov. Odeljci koji slede pokušaće, kroz reprezentativne primere naslovâ i njihove opise, da ponude odgovor na pitanje koliko su prevodioci srpskih filmova, stvarajući naslove na engleskom jeziku, bili uspešni u ovom prvom (mada za prevodioca po pravilu poslednjem) koraku u svom poslu, koje su prevodne postupke primenjivali i kako su se izborili sa prevođenjem kreativnih naslova koji sadrže igru rečima ili, pak, počivaju na razumevanju kulturno specifičnih reči i izraza. 2. ANALIZA KORPUSA 2.1. Korpus za istraživanje 118 Korpus za ovo istraživanje čini 215 srpskih dugometražnih igranih filmova iz perioda od do godine, od čega je analizirano 175 naslova koji su prevedeni na engleski jezik, u svrhu prikazivanja na međunarodnim festivalima i/ili za bioskopsku i DVD distribuciju na engleskom govornom području. U izvore korpusa spadaju, pre svega, The Internet Movie Database najveća filmska baza podataka na internetu, kao i vebsajtovi Filmskog centra Srbije i novosadskog multipleks bioskopa Arena Cineplex. Tokom analize opisanog korpusa ustanovljeno je da su osnovni uočeni prevodni postupci direktno prevođenje i kontekstualna reformulacija (delimična i potpuna), da je izvestan manji broj naslova transkribovan ili direktno preuzet u izvornom obliku, te da su poseban izazov za prevodioca predstavljali kreativni naslovi koji počivaju na igri rečima ili, pak, oni koji sadrže kulturno specifične izraze. Konačno, pronađeno je i nekoliko neadekvatno prevedenih naslova o kojima će takođe biti reči na kraju razmatranja Direktno prevođenje U analiziranom korpusu, postupak direktnog prevođenja predstavlja najčešći, a istovremeno i za prevodioca najlakši i kreativno najmanje zahtevan put do naslova na engleskom jeziku. Kad je reč o prevođenju ovakvih jezičkih jedinica, pod ovim postupkom, prema Panić Kavgić (2010: 84), podrazumeva se doslovno prenošenje forme (ali ne nužno i čitave sadržine) jednočlanog (Led, prevedeno kao Ice, sa nultim članom na engleskom jeziku ili, sa određenim, poput Stršljen The Hornet) ili višečlanog naslova (Smrt čoveka na Balkanu Death of a Man in the Balkans), sa jednog jezika na drugi, po principu reč za reč. U okviru ovog postupka, naročito kad se radi o višečlanim naslovima, može doći do određenih strukturnih promena uslovljenih morfosintaksičkim pravilima jezika na koji se prevodi (Sivi kamion crvene boje The Red Colored Grey Truck). U ovu podgrupu spadali bi i direktno prevedeni naslovi kod kojih je došlo do izvesnog pojednostavljenja ili neznatnog usložnjavanja u odnosu na izvornu strukturu, odnosno, kod kojih je deo polazne celine, uslovno rečeno, direktno preveden, a deo jednostavno izostavljen, tj. odsečen ili dodat, kao što je slučaj s naslovima Dnevnik uvreda 1993, preveden kao A Diary of Insults, Na lepom plavom Dunavu kao The Beautiful Blue Danube ili, pak, Ptice koje ne polete, kao Some Birds Can t Fly. Poseban slučaj predstavlja prevod naslova Top je bio vreo, po istoimenom književnom predlošku Vladimira Kecmanovića. Naime, u prevodu na engleski jezik došlo je do promene informacijske strukture rečenice, primenom postupka tematizacije kojim se u inicijalnu rečeničnu poziciju, umesto subjekta, postavlja neki drugi element, u cilju naglašavanja sadržaja koji se njime prenosi. Tako naslov na engleskom jeziku glasi So Hot Was the Canon.

120 PREVOĐENJE NASLOVA SRPSKIH IGRANIH FILMOVA NA ENGLESKI JEZIK Sa stanovišta polazne strukture izvornih naslova koji su na engleski jezik prevođeni direktno (a kojih je u korpusu bilo najviše čak 127), uključujući i one sa minimalnim strukturnim izmenama u prevodu, najbrojnije jedinice u korpusu jesu: sintagmatske strukture: a) imeničke sintagme jednočlane imeničke sintagme (Bumerang Boomerang, Varvari Barbarians, Falsifikator Falsifier, Klopka The Trap, Parada The Parade, a neretko glagolske imenice poput naslovâ Šišanje Skinning ili Odumiranje Whithering); višečlane imeničke sintagme: s pridevskom premodifikacijom (Obični ljudi Ordinary People, Crni bombarder The Black Bomber, Beli beli svet White White World), s imeničkom postmodifikacijom u genitivu (Država mrtvih The State of the Dead, Stvar srca Heart s Affair, Zemlja istine, ljubavi i slobode Land of Truth, Love and Freedom, Šešir profesora Koste Vujića Professor Kosta Vujić s Hat) s postmodifikacijom u vidu predloške sintagme (Terasa na krovu Terrace on the Roof, Pogled sa Ajfelovog tornja A View from Eiffel Tower, Žena sa slomljenim nosem The Woman with a Broken Nose, Tri karte za Holivud Three Tickets to Hollywood, Čitulja za Eskobara Obituary for Escobar), s rečeničnom postmodifikacijom (Ptice koje ne polete Some Birds Can t Fly), koordinisane sintagme sa sastavnim veznikom i (Tito i ja Tito and Me, Ljubav i drugi zločini Love and Other Crimes) ili bez veznika (Crna mačka beli mačor Black Cat White Cat); b) predloške sintagme (U ime oca i sina In the Name of Father and Son, Pored mene Next to Me, Kao rani mraz An Early Frost), c) priloške sintagme (Sutra ujutru Tomorrow Morning, Zajedno Together), d) pridevske sintagme (Bolje od bekstva Better than Escape); rečenične strukture 1. а) nezavisne rečenice (izjavne: Mi nismo anđeli We Are Not Angels, Gorila se kupa u podne Gorilla Bathes at Noon, Život je čudo Life Is a Miracle; uzvične (imperativne): Kupi mi Eliota Buy Me an Eliot, Diši duboko Take a Deep Breath i upitne: Gde je Nađa? Where Is Nadia?), a znatno ređe b) zavisne priloške rečenice (vremenske: Kad svane dan When Day Breaks i načinske: Kako su me ukrali Nemci How I Was Stolen by the Germans) ili pak c) složene rečenice (zavisno složene: Kad porastem biću Kengur When I Grow Up I ll Be a Kangaroo i nezavisno složene: Čekaj me, ja sigurno neću doći Wait for Me and I Will Not Come) Kontekstualna reformulacija Kontekstualna reformulacija, prema Panić Kavgić 2010, 2011, 2014, jeste prevodni postupak kojim se filmskom delu u ciljnom jeziku daje sadržinski i/ili strukturno nov naslov, koji se delimično ili u potpunosti razlikuje od izvornog, a koji je u skladu sa jezičkim i vanjezičkim kontekstom u kom dati prevod nastaje. Jezički kontekst uslovio bi upotrebu optimalnih jezičkih sredstava u ciljnom jeziku, odnosno, odgovarajući izbor leksičkih jedinica i gramatičkih struktura u jeziku na koji se naslov prevodi. S druge strane, vanjezički kontekst, znatno složeniji i za prevodioca često izazovniji od jezičkog, sačinjavalo bi kompleksno preplitanje dve njegove podvrste: situacionog i kulturološkog. Situacioni, kao vanjezički mikrokontekst, odnosi se na samu filmsku priču i sve njene bitne i (samo naizgled) manje važne detalje, dok kulturološki, kao vanjezički makrokontekst, podrazumeva kulturne osobenosti i polazne i ciljne kulture, odnosno, kulture jezika sa kog se prevodi i jezika na koji se prevodi (Panić Kavgić

121 Olga Panić Kavgić : ). Ovaj fenomen na nešto drugačiji, ali suštinski sličan način definiše Xiuquan 2007, i naziva ga kontekstualnom adaptacijom (eng. contextual adaptation). Pored najopštije podele na delimičnu i potpunu kontekstualnu reformulaciju, tj. onu kojom se između izvornog naslova i njegovog prevodnog ekvivalenta može uspostaviti izvesna, makar i labava asocijativna veza (npr. Poludeli ljudi, prevedeno kao Belgrade Follies) i reformulaciju na osnovu koje je nemoguće naslutiti polazni naslov (npr. Čarlston za Ognjenku Tears for Sale), Panić Kavgić (2011: ) ustanovljava još nekoliko podtipova: asocijativnu, dopunsku i unutarjezičku kontekstualnu reformulaciju, koje ovom prilikom neće biti detaljnije razmatrane. Reprezentativni primeri delimične kontekstualne reformulacije, kojih je u korpusu ukupno bilo 25, jesu sledeći: - Guča! (Gucha: Distant Trumpet) 2 - Zavet (Promise Me This) - Miloš Branković (Who the Fuck is Milos Brankovic?) - Ustanička ulica (Redemption Street) - Urnebesna tragedija (The Tragic Burlesque) - Crna Zorica (Loveless Zoritsa) - Poludeli ljudi (Belgrade Follies) - Sjaj u očima (Loving Glances) - Žućko priča o Radivoju Koraću (Ginger: More Than a Game) - Vukovar, jedna priča (Vukovar Poste Restante) - Kad ljubav zakasni (Love Isn t Always on Time) - Lepa sela lepo gore (Pretty Village, Pretty Flame) - Branio sam Mladu Bosnu (The Man Who Defended Gavrilo Princip) Potpuna kontekstualna reformulacija, koja je u analiziranom korpusu zastupljena sa ukupno 11 naslova, ovde je predstavljena sledećim primerima: Mamula (Nymph) Bure baruta (Cabaret Balkan) Čarlston za Ognjenku (Tears for Sale) Do koske (Rage) Kud plovi ovaj brod (Wanderlust) Navedeni primeri delimične i potpune kontekstualne reformulacije dokazuju tvrdnju iznesenu u Panić Kavgić 2011, da delimična ili potpuna promena naslova u ciljnom jeziku ne mora nužno, shodno uvreženom laičkom mišljenju, da se posmatra kao negativna i neprihvatljiva pojava, te da prilagođavanje naslova ciljnom jeziku i kulturi putem promene konceptualizacije izvornog naslova može itekako biti izvedeno na umešan način koji vodi lakšem i uspešnijem prihvatanju naslova, a, samim tim, i čitavog filmskog dela. Ovo je naročito uočljivo kad srpski naslov predstavlja ili sadrži mikrotoponime ili toponime koji su poznati samo u lokalnim ili regionalnim okvirima, te stranom gledaocu ne bi značili gotovo ništa. U analiziranim primerima, naslov dat po beogradskoj Ustaničkoj ulici preveden je kao Redemtion Street, što, na metaforičkoj ravni, predstavlja odlično rešenje, s obzirom na to da je ova ulica adresa Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. Nadalje, Guča, malo mesto u centralnoj Srbiji koje je poznato po saboru trubača najvećem regionalnom takmičarskom festivalu ove vrste muzike, svojom dopunom u prevedenom naslovu (Distant Trumpet) nagoveštava stranom gledaocu tematske okvire u kojima se film kreće. Mamula, ostrvce s utvrđenjem na ulazu u Bokokotorski zaliv, poprište je fantazmagorične priče o nimfi koja preti da uništi preplašene posetioce, te se prevodom Nymph daje uvid u okosnicu radnje. Konačno, naslovna metafora Bure baruta u istorijskom i geografskom kontekstu na ovim prostorima u poslednjem veku odnosi se na Balkan i 2 Redosled primera prati polazne strukture izvornih naslova redom kajim su predstavljene u prethodnom odeljku.

122 PREVOĐENJE NASLOVA SRPSKIH IGRANIH FILMOVA NA ENGLESKI JEZIK neprekidne sukobe i nemire koji potresaju ovaj nestabilni deo Evrope. Naslov Cabaret Balkan pak odmah otkriva manje upućenom gledaocu na kojoj se istorijsko-geografskoj sceni odvija radnja filma. Zanimljiv je i naslov Branio sam Mladu Bosnu preveden kao The Man Who Defended Gavrilo Princip, u kojem je najistaknutiji Mladobosanac i atentator na austrougarskog prestolonaslednika, kao pokretač događaja koji će dovesti do izbijanja Prvog svetskog rata, u svetskim razmerama svakako poznatiji od organizacije kojoj je pripadao i u ime koje je preuzeo odgovornost za svoje odluke i postupke. Kako je pravi heroj ove filmske priče ipak advokat optuženih, mladi pravnik Rudolf Cistler, još jedno dobro rešenje predstavlja formulacija prevedenog naslova u vidu postmodifikovane imeničke sintagme koja glasi The Man Who..., čime se u središte pažnje postavlja upravo Cistler, što je i bila namera autora ovog ostarenja Transkribovani i direktno preuzeti naslovi Adaptacija stranih leksema sistemu ciljnog jezika odvija se najočiglednije na nivou forme, a u slučaju adaptacije engleskih leksema sistemu srpskog jezika sastoji se od prilagođavanja izvornih oblika izgovornoj, pravopisnoj i gramatičkoj normi standardnog srpskog jezika njenu okosnicu čini transkripcija na ćiriličko i latiničko pismo (Prćić 2005: 230). U odabranom korpusu adaptacija se odvija u suprotnom smeru srpske lekseme prilagođavaju se ortografskoj normi engleskog jezika. Ovakva adaptacija u naslovima najočiglednija ja u slučaju vlastitih imena ličnih (Nataša Natasha, Nađa Nadia, Zorica Zoritsa, Crni Gruja Black Gruya, Mamaros Mamarosh) i geografskih (Tilva Roš Tilva Rosh, Guča Gucha, Beograd Belgrade). U ovu grupu spadale bi i direktno preuzete jedinice prilagođene takozvanom nultom transkripcijom (Jagoda Jagoda, Panama Panama, Travelator Travelator, Off Off), ali i zanimljiva pojava da se izvorno strana reč ili ime, koja je prošla proces fonološko-ortografske adaptacije sistemu srpskog jezika, u prevodu vraća u svoj izvorni oblik (Klip Clip, Hadersfild Huddersfield, Eskobar Escobar). Ređe, umesto transkripcije, dolazi do prevođenja ličnih i institucionalnih imena (nadimaka: Žućko Ginger, Kengur Kangaroo, sportskih klubova: Zvezda Red Star, muzičkih kompozicija: Ne lepom plavom Dunavu The Beautiful Blue Danube) Prevođenje kreativnih naslova koji sadrže igru rečima Pod igrom rečima (eng. word play), u užem smislu, u ovom radu podrazumeva se pre svega igranje značenjem (eng. pun), odnosno semantičkim potencijalom jezičke jedinice da u određenom kontekstu, najčešće u kombinaciji sa susednim elementima, njeno značenje, pa stoga i značenje naslova kao celine, može da se tumači dvojako. Isto tako, tu bi spadalo i poigravanje rečima istog ili sličnog oblika, a različitog značenja, koje spaja pripadanje istom konkretnom kontekstu filmske priče. Nije potrebno posebno naglašavati da prevođenje ovakvih naslova za prevodioca predstavlja najizazovniji zadatak jer zahteva visok stepen kreativnosti, domišljatosti i jezičkog umeća. Bez obzira na to da li se opredeli za postupak direktnog prevođenja ili delimične ili potpune kontekstualne reformulacije, prevodilac najčešće ne uspeva da zadrži višesmislenost polaznog naslova, pošto je ona, po pravilu, uslovljena igrom rečima zasnovanom na morfofonološkim i semantičkim osobenostima jedinica izvornog jezika. Iako inače postoje izuzeci, pa i prevodi koji su u smislu kreativnosti čak i uspeliji od izvornog naslova (videti Kálmán 1993a, 1993b, Panić Kavgić 2011, 2014, Steinsaltz 2000 i Schnetzer 2003), u odabranom korpusu naslovi na engleskom jeziku uspeli su da očuvaju samo jedan od dva prvobitna semantička toka. Tri palme za dve bitange i ribicu jeste komedija o kriminalcima i zabačenom ostrvu na koje žele da pobegnu nakon pljačke. Dve bitange su prijatelji Lane i Moma, a ribica, što je i asocijacija na tropski raj, jeste Nadica, koja zarađuje za život pružajući usluge preko vruće telefonske linije. Osim

123 Olga Panić Kavgić 122 dvosmislenosti reči ribica, naslov ovdašnjeg gledaoca asocira i na popularnu pesmu Korni grupe iz sedamdesetih godina Tri palme na otoku sreće. Naslov Three Palms for Two Punks and a Babe ne uspeva da parira izvornom naslovu ni na jednoj od spomenutih asocijativnih ravni. Manje slojevitu višeznačnost nalazimo u naslovu Jagoda u supermarketu, gde je ime prodavačice u radnji u kojoj se, između ostalog, prodaju i jagode, upravo Jagoda, koja uspeva da uspostavi odnos sa otmičarem, povratnikom s ratišta, koji je uzima za taoca. Film je na engleskom govornom području imao dva naslova nastala postupkom direktnog prevođenja jedan za festivalsku, a drugi za DVD distribuciju (Strawberries in the Supermarket i Jagoda in the Supermarket), iz čega je jasno da prevodilac nije uspeo da prenese nameravanu dvoznačnost imena glavne junakinje. Mrtav ladan, naslov crne komedije u kojem dvojica braće putuju vozom sa svojim mrtvim (i, stoga, hladnim) dedom, trudeći se da budu mrtvi ladni pred drugim putnicima koji bi trebalo da misle da je živ, predstavlja odličan primer poigravanja doslovnim i prenesenim, odnosno, idiomatskim, značenjem ovog izraza. Idiom Frozen Stiff, iako predstavlja najpribližniji mogući ekvivalent izvornom naslovu, u datom filmskom kontekstu ne funkcioniše jednako verodostojno na ravni doslovnog i prenesenog značenja. Dvosmislen naslov S/Kidanje odnosi se na iscrpljujuću potragu za ljubavlju, tokom koje se glavni likovi emocionalno kidaju i ogoljuju svoja osećanja ( skidaju se). Prevodni ekvivalent Trolling uspeva da prenese neumornu i opsesivnu potragu za predmetom njihove želje, ali ne postiže dvostruki značenjski efekat izvornog naslova, potpomognut i odgovarajućim interpunkcijsko-vizuelnim rešenjem. Na koncu, filmski hitovi o učešću jugoslovenskih fudbalera na svetskom prvenstvu u Urugvaju godine Montevideo, Bog te video i Montevideo, vidimo se na engleskom govornom području prikazani su kao Montevideo: Taste of a Dream (alternativni naslov: Montevideo, God Bless You!) i See You in Montevideo. U ovim prevodima, iako oni dobro zvuče bez poređenja sa izvornim naslovima, izgubljena je veza između imena grada Montevideo i glagola videti, koja simbolizuje san i žudnju mladih fudbalera da ih svet po svaku cenu vidi na prvom svetskom prvenstvu u dalekoj zemlji na drugom kraju planete. Moguće rešenje bilo je povezati ime glavnog rada Urugvaja s imenicom vision (Montevideo: a Grand Vision), što bi jasno ukazivalo na stremljenje grupe idealista nečemu teško ostvarivom, pri čemu bi se prenela izvorna asocijacija koja podrazumeva čulo vida Prevođenje naslova koji sadrže kulturno specifične izraze Prema Prćiću (2008: 415), kulturno specifična reč u izvornom jeziku jeste reč bilo kakve morfološke strukture proste, složene ili frazne [ ], kojom se upućuje na koncept specifičan za izvornu kulturu, koji ne postoji u potpuno istom ili pak bilo kakvom obliku u ciljnoj kulturi i koja, iz tog razloga, nema direktan leksički korespondent u ciljnom jeziku. Kako ovaj autor dalje objašnjava, kulturno specifične reči prevodimo bilo postupkom kulturne supstitucije (ako sličan koncept postoji i u drugoj kulturi), bilo funkcijskom aproksimacijom, strukturnim prevođenjem (kalkiranjem), definicionim prevođenjem ili, pak, pukim pozajmljivanjem strane reči (ukoliko sličnog koncepta nema u ciljnoj kulturi). U analiziranom korpusu uočeni su primeri kulturno specifičnih izraza koji se, pre svega, odnose na odrednice iz srpske tradicionalne ili popularne kulture, kao i zajedničkog jugoslovenskog kulturno-istorijskog nasleđa. U sferi srpske nematerijalne tradicionalne kulturne zaostavštine svakako najpoznatiji koncept jeste slava, koja se funkcijskom aproksimacijom na engleski jezik ustaljeno prevodi kao family patron saint( s) day. Kada je reč o naslovu Ivkova slava, prema istoimenom romanu Stevana Sremca, prevodilac se, sasvim opravdano, opredelio za jednostavnije rešenje Ivko s Feast, čime se izbegava nezgrapnost spomenutog ekvivalenta, a naglasak se stavlja upravo na gozbeni aspekt slave, koji u filmu zauzima centralno mesto. Drugi primer iz balkanske narodne tradicije jeste srednjovekovni običaj plemena severne Albanije oličen u pojmu bese čvrstom obećanju koje se mora održati i po cenu života. Filmski naslov Besa, o Albancu koji za vreme Prvog svetskog rata u južnoj Srbiji svom prijatelju Srbinu

124 PREVOĐENJE NASLOVA SRPSKIH IGRANIH FILMOVA NA ENGLESKI JEZIK čuva mladu suprugu u njegovom odsustvu, stoga je, u nedostatku odgovarajućeg koncepta u ciljnoj kulturi, adekvatno preveden kao Solemn Promise. Treći naslov iz ove podgrupe bio bi Zduhač znači avantura, u kojem se pojam zduhač, prema srpskom narodnom verovanju, odnosi na čoveka ili duha sa posebnim sposobnostima da zaštiti svoje imanje, selo ili kraj od vremenskih nepogoda, sukobljavajući se sa demonima ili izvodeći posebne magijske rituale. Direktnim prevodom Zduhac Means Adventure, u kojem je termin iz narodne tradicije samo pozajmljen i prilagođen pravilima transkripcije engleskog jezika, u potpunosti se gubi asocijacija na folklorne elemente i natprirodne sile, pri čemu značenje ostaje nejasno. U okviru novijeg jugoslovenskog nasleđa, izdvajaju se dva naslova čiji je nastanak pre svega vezan za tekovine oslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu. Iako je na prvi pogled u pitanju direktno prevođenje, naslov Drug Crni u Narodnooslobodilačkoj borbi preveden kao Comrade Black in WWII, nije u potpunosti preslikan, s obzirom na to da idiomatizovana sintagma Narodnooslobodilačka borba, osim istorijske činjenice da je u pitanju oslobodilačka borba protiv nacističkog okupatora, krije još nekolicinu specifičnih kulturno-istorijski uslovljenih značenjskih slojeva to je istovremeno borba i za narodno i nacionalno, ali i za idejno i klasno oslobođenje. Kako Drugi svetski rat nije imao ovakav višeslojni karakter u zemljama engleskog govornog područja, prevod ostaje osiromašen, pre svega u smislu borbe za novu ideologiju i besklasno društvo. U ovu grupu spadao bi i naslov Atomski zdesna, semantički potpuno neproziran svakom ko nije odrastao u SFR Jugoslaviji i služio vojni rok u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Ova sintagma iz žargona nekadašnje JNA odnosila se, naime, na opasnost od potencijalnog atomskog napada sa zapada, za razliku od izraza atomski sleva, što bi značilo da opasnost preti od zemalja Istočnog bloka, pre svega SSSR-a. U filmu Atomski zdesna opasnost koja devastiranim državama bivše Jugoslavije i njenim osiromašenim stanovnicima metaforički preti sa zapada sasvim je druge vrste i pojedinca tera do svojih krajnjih psihičkih, fizičkih i moralnih granica. Zato je opsesivni moto jedne grupe likova, da od sebe po svaku cenu za što kraće vreme naprave nekog i nešto From Zero to Hero uzet i kao naslov filma na engleskom, čime je prevodilac, s pravom, pribegao postupku kontekstualne reformulacije i priču sagledao, umesto atomski zdesna, s druge, ali svakako ne manje relevantne strane. Treću podgrupu naslova činili bi oni koji sadrže odrednice iz srpske popularne kulture. Filmska trilogija o Savi Lađarskom Jesen stiže, dunjo moja, Konji vrani i Bledi mesec, nastala prema priči o životu Vase Ladačkog, antiheroja iz istoimene pesme Đorđa Balaševića, oslanja se na tri odrednice: kultnu, kontekstualno sličnu, pesmu istog autora Jesen stiže, dunjo moja, konje vrane kao simbol bogatstva kojem je Vasa Ladački dao prednost u odnosu na svoju jedinu pravu mladalačku ljubav i Bledi mesec, vojvođansku ljubavnu starogradsku pesmu. Za sva tri filma zajednički je setni vojvođanski ruralni ambijent iz prošlih vremena, kao scena na kojoj se odvija ljubavna i životna drama glavnog junaka. U nedostatku kulturološko-kontekstualne niti koja bi na engleskom jeziku kroz naslove povezala ova tri ostvarenja, prevodilac se odlučio za potpunu kontekstualnu reformulaciju: naslovi Goose Feather I, II i III trebalo bi da kod gledaoca izazovu asocijaciju na ruralnu tradiciju punjenja posteljine guščijim perima, kao simbolom prošlih vremena na panonskim prostorima. Konačno, opsesija protagonista filma Ona voli Zvezdu jeste beogradski fudbalski klub Crvena zvezda. Iako je na osnovu velikog početnog slova u izvornom naslovu domaćim gledaocima jasno da se radi o najvećem srpskom sportskom društvu, u prevodu to postaje očigledno samo proširenjem direktnog prevoda She Likes Red Star Pogrešni prevodi Prema Panić Kavgić 2012, moguće je ustanoviti najmanje tri slučaja u kojima je naslov manje ili više adekvatno prenet u ciljni jezik, iako postoji uvreženo mišljenje da su u pitanju primeri pogrešno odabranih prevodnih ekvivalenata. Tako se primena postupaka kontekstualne reformulacije, direktnog prevođenja sa strukturnim pojednostavljivanjem, te direktnog preuzimanja naslova po pravilu, a najčešće bez osnova, proglašavaju neprihvatljivim načinima na koje je filmsko ostvarenje naslovljeno u

125 Olga Panić Kavgić 124 ciljnom jeziku (2012: 74-75). Pod pogrešno prevedenim naslovom podrazumeva se prevod koji, kao prvo, na semantičkom planu ne odgovara polaznom naslovu na srpskom jeziku, pri čemu cilj prevodioca nije bio da skuje nov naslov, kao u primerima primene kontekstualne reformulacije (koji najčešće predstavljaju uspele i kreativne tvorevine), već je u pitanju očigledno nerazumevanje značenja naslova na polaznom jeziku, ali, neretko, i prevodiočeva neupućenost u sadržaj samog filma. U neadekvatno prevedene naslove, osim onih koji se odlikuju neodgovarajućim deskriptivnim i/ili asocijativnim semantičkim obeležjima, spada i svaki naslov koji nije formiran po morfosintaksičkim, sintaksičkim i pravopisnim pravilima engleskog jezika. U obrađenom korpusu pronađeno je samo nekoliko naslova koji su u nekim od navedenih aspekata neadekvatni. Tako je srpski film Kad porastem biću Kengur na engleski jezik preveden kao When I Grow Up, I ll Be a Kangaroo, što stranog gledaoca navodi na pomisao da je u pitanju primerak australijskog torbara, dok se, zapravo, radi o fudbalskom idolu iz kraja, s nadimkom Kengur, što se jasno vidi na osnovu velikog početnog slova ove reči u izvornom naslovu. Dakle, sve što je trebalo uraditi jeste u prevodu izostaviti neodređeni član (When I Grow Up, I ll Be Kangaroo) jer, u suprotnom, ova gramatička omaška dovodi do semantički pogrešnog naslova. S gramatičke tačke, u prevodu naslova Kaži zašto me ostavi Say Why Have You Left Me, nije ispoštovano sintaksičko pravilo o redu reči u zavisnoj upitnoj rečenici na mestu objekta u neupravnom govoru, prema kome bi rečenica trebalo da glasi Say Why You Have Left Me. Nadalje, film Ljubav dolazi kasnije inostranoj publici prikazan je pod naslovom Love Comes After, pri čemu je prenebregnuta činjenica da reč after može imati prilošku upotrebu samo nakon nekog drugog vremenskog priloga, dok je inače predlog ili veznik. Ovde je, stoga, trebalo koristiti prilog afterwards ili later. Konačno, filmski naslov Artiljero preuzet je iz slenga brazilskih navijača i odnosi se na nekog ko uvek pogađa cilj. Drugim rečima, u fudbalskom slengu Brazila, artiljero znači onaj koji nikad ne promašuje. Autorska ekipa ovog filma namerno se odlučila za naslov koji asocira na fudbal upravo u južnoameričkoj i svetskoj prestonici ove igre. Prevodom Artillery Man, koji nema nikakvu naročitu fudbalsku konotaciju, gubi se asocijativna veza s Brazilom, te je ekvivalent na engleskom jeziku osiromašen na planu stilskog značenja, iako je deskriptivno najvećim delom zadržano. 3. ZAKLJUČAK Prevođenje odabranih naslovâ srpskih igranih filmova na engleski jezik u ovom radu prikazano je u svetlu dva najčešća prevodna postupka direktnog prevođenja kao daleko najzastupljenijeg, ali i najjednostavnijeg, te delimične i potpune kontekstualne reformulacije, kao zahtevnijeg i kreativnijeg postupka. Pažnja je posvećena i transkribovanju jezičkih jedinica srpskog jezika i prilagođavanju sistemu engleskog, pre svega kad se radi o vlastitim imenima. Razmatrana je i problematika prevođenja naslova koji počivaju na igri rečima, kao i onih koji sadrže kulturno specifične reči i izraze, a ukazano je i na zaista mali broj neadekvatno prevedenih naslova. U kontekstu prevođenja nalsovâ sa srpskog jezika na engleski, ne bi bilo zgoreg ovu kratku analizu završiti stavom Lua (2009: 171), koji smatra da je veoma važno da prevodilac filma ne smetne s uma da pre svega prevodi za gledaoca, i da se zato pridržava pristupa koji favorizuje gledaoca i usredsređuje se na njegove potrebe, krećući se u okvirima pretpostavljenog gledaočevog jezičkog i vanjezičkog znanja i pogleda na svet. Kako je već istaknuto i u Panić Kavgić 2010, ovakav pristup se u literaturi naziva usmerenost ka gledaocu (eng. framework of audience-based approach, prema Lu 2009: 171). Pored činjenice da predstavlja posrednika između pojedinačnog gledaoca i filmskog dela čiji je naslov i scenario preveo, prevodilac filma jeste i posrednik između dve filmske publike, dva jezika i dve kulture. Uspešno i adekvatno preveden filmski naslov stoga je prvi korak u takvom posredovanju, koji može imati bitne posledice po percepciju stranog filma, kinematografije, pa i cele strane kulture od strane domaće filmske publike u ovom slučaju govornikâ engleskog jezika koji se upravo kroz naslov upoznaju sa srpskim filmom.

126 PREVOĐENJE NASLOVA SRPSKIH IGRANIH FILMOVA NA ENGLESKI JEZIK Izvori Arena Cineplex. Na: Filmski centar Srbije. Na: The Internet Movie Database. Na: Literatura Kálmán, E. (1993a). Ahová lépek szörny terem, avagy a filmcímek stilisztikumáról. Na: us/wordtheque/hu/aaacyr.txt. < > Kálmán, E. (1993b). Az angol nyelvből fordított filmcímek nyelvészeti vizsgálata. Na: Wordtheque/hu/AAACYQ.TXT. < > Kolstrup, S. (1996). The Film Title and Its Historical Ancestors, or How Did We Get Where We Are?. P.O.V. filmtidsskrift 2. Na: < > Liu, K. and Wei X. (2006). On English and Chinese Movie Title Translation. Canadian Social Science 2 (2), Lotfollahi, B. (2012). Translation of Movie Titles from English into Persian: Strategies and Effects. Mediterranean Journal of Social Sciences 3 (3), Lu, Y. (2009). On the Translation of English Movie Titles. Asian Social Science 5 (3), Panić Kavgić, O. (2010). Filmski naslovi i njihovi prevodi: šta se promenilo u poslednjih trideset godina?. U: B. Mišić Ilić i V. Lopičić (ur.). Jezik, književnost, promene jezička istraživanja. Zbornik radova. Niš: Filozofski fakultet, Panić Kavgić, O. (2011). Kontekstualna reformulacija kao prevodni postupak prilikom prevođenja filmskih naslova. Godišnjak Filozofskog fakulteta U Novom Sadu 36 (1), Panić Kavgić, O. (2012). Greške u prevođenju filmskih naslova sa engleskog jezika na srpski. Primenjena lingvistika 13, Panić Kavgić, O. (2013a). Prevođenje naslova dugometražnih crtanih filmova. U: I. Lakić (ur.). Translation and Interpreting as Intercultural Mediation. Conference Proceedings. Podgorica: Institut za strane jezike, Univerzitet Crne Gore, Panić Kavgić, O. (2013b). Naslovi filmskih nastavaka na engleskom jeziku i njihovi prevodi na srpski. U: I. Živančević Sekeruš (ur.). Šesti međunarodni interdisciplinarni simpozijum Susret kultura. Zbornik radova. Knjiga II. Novi Sad: Filozofski fakultet, Panić Kavgić, O. (2014). Jezička kreativnost u formiranju filmskih naslova na engleskom jeziku i njihovom prevođenju na srpski. U: T. Prćić, M. Marković i dr. (ur.). Engleski jezik i anglofone književnosti u teoriji i praksi. Zbornik u čast Draginji Pervaz. Novi Sad: Filozofski fakultet, Peng, Y. (2007). Translation of Film Titles with the Application of Peter Newmark s Translation Theory. Sino-US English Teaching 4 (4), Prćić, T. (2005). Engleski u srpskom. Novi Sad: Zmaj. Prćić, T. (2008). Culture-Specific Words and How to Deal with Them in Bilingual Dictionaries. In: K. Rasulić and I. Trbojević-Milošević (eds.). International Conference English Language and Literature Studies: Structures across Cultures. ELLSSAC Proceedings. Vol. 1. Belgrade: Faculty of Philology, Schnetzer, M. (2003). The Translation of Film Titles in Switzerland. Članak je pronađen na veb stranici koja više nije u funkciji. Steinsaltz, D. (2000). What s German for G. I. Joe?: How Film Titles Travel. Na: papers/film.pdf. < > Xiuquan, W. (2007). Application of Contextual Adaptation in Film Title Translation. Na: com/p html. < > 125

127 Olga Panić Kavgić TRANSLATING SERBIAN FILM TITLES INTO ENGLISH Summary The paper deals with various aspects of translating recent Serbian film titles into English, based on the analysis of a corpus of 175 titles of Serbian films and their English translations shown at international festivals and to foreign audiences in the period starting with the breakup of Yugoslavia, up to the present day ( ). Following the introductory remarks on the nature and functions of film titles, especially in the context of contemporary Serbian and Anglophone society and culture, the central section of the paper discusses the main translation procedures in the selected corpus: direct translation and (partial and full) contextual reformulation. There are also examples of titles which were directly taken over from Serbian, with or without orthographic adaptation to the system of the English language. Two categories of titles deserve special attention when it comes to their translation from Serbian into English: creative titles based on puns and other forms of word play, as well as those containing culture-specific words and expressions. Finally, albeit few, there are titles whose translations into English contain semantic or grammatical errors and are thus considered wrong renderings of their corresponding counterparts in Serbian. The concluding section represents a summary of the points discussed and stresses the importance of translating film titles in providing an adequate portrayal of recent Serbian cinematography abroad, emphasizing the importance of the so-called audience-based approach in film translation. Keywords: film title, translation procedure, direct translation, contextual reformulation, culture-specific word Olga Panić Kavgić Univerzitet u Novom Sadu, Srbija Filozofski fakultet, 126

128 Sara Ralić AVOIR LES DENTS LONGUES ÊTRE SANS DENTS: PREVOĐENJE KULTURE KULTURA PREVOĐENJA U središtu rada je problematika prevođenja frazema i njihovih modifikacija sa francuskog na srpski jezik. Ovi izrazi se prvo posmatraju kroz mehanizme globalnosti i konceptualizacije koji ih karakterišu, i šire kroz kontekst i kompleksnu izotopiju teksta. Oni se zatim izučavaju kao prevodilački problem, s osvrtom na pojedine savremene tendencije u translatologiji. Osnovni cilj rada nije da utvrdi srpske ekvivalenate, već da ukaže na to da interpretativni proces ovih izraza, koji prethodi prevodilačkom činu, iziskuje uočavanje slojevitosti kao odlike frazema i njihovih modifikacija. Ukoliko prevodilac teži ka kulturi i jeziku cilja, moguće je da putem analogije pronađe rešenje koje će odražavati neraskidivu vezu između analitičkog i sintetičkog tumačenja. Korpus (modifikovanih) frazema s komponentom zub (fr. dent) za izražavanje ambicioznosti u francuskoj frazeologiji je ekscerpiran iz jedne savremene francuske drame i novinskih članaka. Ključne reči: prevodilački problem, frazem, igra rečima, analogija 1. UVOD U ovom radu izučavaćemo frazeme i njihove modifikovane oblike u svetlu prevođenja sa francuskog na srpski jezik. Frazeme ćemo posmatrati kao elemente diskursa, čiji se smisao upotpunjava u određenom kontekstu. Kriterijumi identifikacije frazema su prevashodno njegova polileksikalnost i opšte značenje. Smatra se, takođe, da frazem odlikuje stabilna struktura, koja podrazumeva neraščlanjivost njegovih komponenti, njihovu nezamenjivost, te nepromenjivost njihovog redosleda. Sinhrono posmatrano, pomenuto opšte značenje je rezultat desemantizacije svih ili gotovo svih komponenata frazema 1. Namerne modifikacije frazema podrazumevaju igru rečima. Iako manipulisanje frazemima izaziva duhovit efekat, njihova interpretacija je rezultat kognitivnih procesa, te smatramo da su modifikovani frazemi dostojni kognitivnolingvističke analize, isto kao što su to sami frazemi koji su poslužili kao model za osmišljavanje igre rečima. Imajući u vidu da se manipulisanjem frazemima postiže određeni cilj i da oni iskazuju stav njihovog autora, bitno je naglasiti da modifikovani frazemi održavaju logički odnos sa frazemom od kojeg su nastali. U vezi s tim, skrenućemo pažnju i na jezgrovitost 2 kao ključnu karakteristiku frazema i njihovih modifikacija u diskursu. Predmet rada je, dakle, interpretacija igre rečima zasnovane na modifikaciji frazema i, zatim, problem njenog prevođenja. U pitanju su naizgled dva problema, koja, međutim, čine jednu kompleksnu celinu jer se nalaze u međusobnoj zavisnosti. Ne može se govoriti o problemu njenog prevođenja bez prethodnog izučavanja problema njene interpretacije. Strategije tumačenja ovakvih izraza upravo dolaze do izražaja prilikom prevođenja. I obrnuto, analiza prevoda je ujedno i dobar metod za rasvetljavanje strategija tumačenja. Takođe, prevedena igra rečima je najbolji pokazatelj prevodiočevog pristupa, teorijske potkrepljenosti i strategija koje primenjuje u praksi. Prevedena igra rečima je, dakle, odraz prevodiočeve poetike prevođenja, te ćemo ovaj prevodilački problem posmatrati kroz prizmu pojedinih savremenih tendencija u translatologiji U srpskoj stručnoj literaturi se razlikuju komponentni frazemi, odnosno oni u kojima jedna komponenta održava svoje osnovno značenje i u tom smislu ostaje samostalni nosilac značenja, od globalnih frazema čije sve komponente učestvuju u procesu frazeologizacije. Videti, između ostalih, Mršević-Radović (1987: 14). Mnogi autori su prepoznali u fenomenu ustaljenosti bitan faktor ekonomičnosti. Videti, na primer, Mejri (1998: 6).

129 Sara Ralić Kroz analizu jednog konkretnog primera, pokušaćemo da ukažemo na obim problema njegovog prevođenja. U pitanju je izraz les sans dents (doslovno: bezubi) koji predstavlja specifičan slučaj jer se u francuskoj štampi pojavio kao citat koji se pripisuje sadašnjem predsedniku Republike Francuske, Fransoa Olandu USTALJENOST I PRIVIDNA DESTRUKCIJA USTALJENOSTI 128 Osnovno pitanje koje se postavlja u ovom radu jeste priroda odnosa između globalnog, odnosno sintetičkog značenja i komponentnog, odnosno analitičkog značenja. Analiza prirode ovog odnosa podrazumeva i analizu odnosa između forme i značenja, izraza i sadržaja. U vezi s tim, ukazujemo i na neraskidivu vezu koja postoji između jezičke ustaljenosti, odnosno postojećeg leksikalizovanog značenja i strukture s jedne strane, i inovativnih jezičkih transformacija koje dovode u pitanje pravila ustaljenosti, a da je ne narušavaju u potpunosti, s druge strane. Čak i u okviru ustaljenosti, misao nije fiksirana. I obrnuto, čak i narušena ustaljenost ne gubi svoj prvobitni smisao i na taj način poziva čitaoca/sagovornika da se vrati korak unazad i ponovno osloni na prvobitni smisao ustaljenog izraza. U tom smislu, prilikom manipulisanja ustaljenošću, potpuni rascep između novog i prvobitnog smisla je samo prividan. Kao što je već navedeno, frazemi poseduju opšte značenje. Njihove komponente su odložile svoje referencijalno značenje, te se ono ne aktualizuje u okviru frazema. Uprkos njihovom globalnom značenju, uvršteni u određeni kontekst, frazemi mogu biti analitički protumačeni, te dobijaju konkurenciju u vidu nefrazeološke sintagme, kao drugu stranu njihove ustaljene strukture. U ovom slučaju možemo govoriti o odmrzavanju njihove ustaljenosti. Od suštinskog je značaja razlikovati varijacije frazema od njihovih modifikacija. Naime, leksikalizovane varijacije u okviru istog frazema ne dovode do promena na semantičkom planu. One su uostalom navedene u rečnicima. Pokupiti/kupiti (skinuti/skidati, pobrati/ brati) kajmak bez obzira na upotrebljeni glagol znači imati najviše koristi od svih (Otašević 2012). Nasuprot varijacijama, modifikacije su namerne, ciljne i bez obzira na to da li su sprovedene na paradigmatskom ili sintagmatskom nivou, aktiviraju referencijalno značenje komponenata. Opšte uzev, svako manipulisanje kriterijumima identifikacije frazema može dovesti do njihove dezidiomatizacije 4, pa tako u Marko se ne žali, jede svoj hleb i pomaže roditeljima koliko može, frazem jesti svoj hleb ima značenje izdržavati se svojim radom, imati posao, zaposlenje (RMS 1), dok u Marko jede svoj hleb, a ti baš ništa ne jedeš, jesti svoj hleb predstavlja slobodan skup reči. Za pojedine frazeme kaže se, dakle, da se mogu interpretirati, u zavisnosti od konteksta, analitički ili sintetički (Achard et Fiala 1997). Ipak, smatramo da nije ispravno reći da frazemi imaju istovremeno dva značenja, komponentno i opšte. Zajedno s Mežrijem i Kleberom, smatramo da frazemi imaju isključivo opšte značenje. Dupli semantizam ili dualitet značenja koji odlikuje frazeme mahom implicira pojam polisemije. Naprotiv, frazemi nisu višeznačni i ne mogu se istovremeno u svojoj realizaciji u diskursu interpretirati na dva različita načina. Njihovo značenje je uvek opšte. Međutim, ovo ne isključuje postojanje traga komponentnog značenja. Komponentno značenje nikad nije izbrisano u potpunosti. Ono je prisutno u formalnom smislu, odnosno ima ulogu formalne podrške opštem značenju (Mejri 1998: 6). Frazem je polileksičan i služi se formom svojih komponenata kako bi stavio u drugi plan označene, a istakao označitelje. Drugim rečima, trag označitelja ostaje prisutan uprkos leksikalizovanoj polileksičnoj jedinici (ibid: 8). Upravo ovaj trag je pogodan motiv za kreiranje igre rečima. Mežri je istakao dve primarne osobine frazema. Globalnost (globalité) koja prirodno proizilazi iz globalnog označenog i označitelja takođe prihvaćenog kao globalnog, ali i pluralitet (pluralité) koji proizilazi iz polileksikalnosti, odnosno višestrukog označitelja, naveli su Mežrija da uoči, po ugledu na Martineove artikulacije, dvostruku prvu artikulaciju kao ključnu odliku frazema. Ova dvostruka artikulacija podrazumeva komponente koje su obdarene smislom na dva nivoa. U pitanju su prva globalna 3 4 Ovaj izraz u pisanom obliku prva beleži u svojoj knjizi njegova supruga. Navodna upotreba ovog izraza od strane predsednika, izazvavši nebrojene polemike, biva negativno ocenjena u francuskoj javnosti. Pojam dezidiomatizacija smo preuzeli od Prćića (1997: 125).

130 AVOIR LES DENTS LONGUES ÊTRE SANS DENTS: PREVOĐENJE KULTURE KULTURA PREVOĐENJA artikulacija i ona koju Mežri dodaje, prva pluralna artikulacija. Mežri je takođe ukazao da su ova dva mehanizma, globalnost i pluralitet, rezultat konceptualizacije, koja je, u slučaju frazema, specifična. Naime, kada je reč o frazemima, reč je zapravo o skupu jedinica koje imaju, van frazema, sopstvene označitelje i označene, ali i sopstvenu denominativnu funkciju, kao i semiotičku, referencijalnu i semantičku vrednost. Mežri zaključuje da je priroda konceptualizacije u slučaju frazema jezička, jer ona ima polazište u samom jeziku. Ovaj višestruki semantizam je, u stvari, uzrok pomenutih mehanizama (Mejri 1999: 81). Neosporno je da modifikacije zasnovane na manipulisanju ustaljenošću jednog frazema ne nastaju bez prethodnog postojanja same ustaljenosti (Fiala et Habert 1988: 86). Naša hipoteza je da ustaljenost, pak, opstaje i u okviru izmanipulisanog izraza, odnosno i u okviru odmrznute strukture. Ukoliko ustaljenost u modifikaciji nije prepoznatljiva, ne bismo mogli govoriti niti o modifikacijama, niti o igri rečima zasnovanoj na modifikacijama. Kroz primere koji slede, pokazaćemo da pluralitet i globalnost deluju istovremeno, kao oslonac jedan drugome, i da ostaju prisutni kao ključne karakteristike čak i u modifikovanim frazemima. Na primeru komponente zub sa frazeološkim značenjem biti ambiciozan, videćemo da značenje frazema opstaje i u njegovom modifikovanom obliku. Ako Mežri (1998) govori o pamćenju (la mémoire) frazema, mi ćemo, u ovom radu, govoriti o pamćenju modifikovanog frazema. Time već nagoveštavamo kompleksnost ovog prevodilačkog problema. 3. KOMPONENTA ZUB U FRANCUSKIM FRAZEMIMA KOJI IZRAŽAVAJU AMBICIOZNOST Frazem avoir les dents longues (doslovno: imati duge zube) u svom prvobitnom figurativnom značenju biti gladan, lakom, preuzima drugo figurativno značenje semantičkom transpozicijom, i ekstenzivno izražava biti gladan počasti, novca, uspeha, odnosno biti jako ambiciozan (Rey et Chantreau 1997). U današnjem francuskom društvu, ovaj frazem je izuzetno frekventan i upućuje na karijeriste. Samo prvo od ova dva značenja, biti mrtav-gladan, biti lakom, je ponuđeno u francuskosrpskohrvatskom frazeološkom rečniku (Drašković 1990). Prvo prilažemo odlomke drame Demande d emploi Mišel Vinavera (1973: 26-27, 49-50), odnosno Prijava za posao (2012: 264, 280) u zvaničnom prevodu na srpski jezik. (1) FAGE. On peut dire que j ai entièrement façonné cette équipe dans les premiers six mois j ai viré tous les vieux bonshommes qui traînaient la-dedans j ai embauché de jeunes loups des types aux dents longues qui cherchaient à mordre FAŽ: Može se reći da sam ja u potpunosti formirao taj tim u prvih šest meseci otpustio sam svu stariju gospodu koji su se tu smucali zaposlio sam mlade vukove ambiciozne tipove koji samo čekaju da zagrizu (2) WALLACE. Que souhaitait-il que vous fassiez? FAGE. Des études apprendre alors que moi c est la vraie vie qui m intéressait mordre à pleines dents dedans tout de suite VALAS: Čime je želeo da se vi bavite? FAŽ: Da studiram da učim mene je zanimao pravi život da odmah počnem da ga živim Kao što je navedeno u francuskom rečniku ustaljenih izraza (Rey et Chantreau 1997) i atestirano u navedenoj drami, česti su primeri upotrebe frazema avoir les dents longues s imeničkom sintagmom jeune loup (doslovno: mladi vuk). Kroz rečnička objašnjenja, uočljivo je da struktura ovog frazema nije u potpunosti stabilna, odnosno da je raščlanjiva, te je moguće reći aux dents longues (doslovno: dugih zuba). U odlomku (1) francuskog teksta, očigledna je korelacija između types aux dents longues (doslovno: tipovi dugih zuba) i glagola mordre (zagristi), koja nije izražena u srpskom jeziku, iako glagol zagristi i u srpskom i u francuskom jeziku figurativno izražava boriti se, suočiti se. Smisao je preveden slobodnim spojem reči ambiciozni tipovi koji kao parafraza, svakako, odražava smisao francuskog izra- 129

131 Sara Ralić 130 za, ali ne jednakom ekspresivnošću. Povratni prevod sa srpskog na francuski jezik bi glasio types ambitieux. Takođe, prevodilac nije uočio da izraz jeune loup ima težnju da se kombinuje sa frazemom avoir les dents longues, te da je i on sam po sebi frazeološki izraz, čiji bi adekvatan prevod u srpskom glasio (krupna/velika) zverka, kojom se upravo naglašava osobina uticajne osobe, željne napretka. U odlomku (2) ponuđen je prevod koji takođe ne sadrži frazem mordre à pleines dents (doslovno: zagristi punim zubima). U književnom prevodu je vrlo važno zadržati idiomatizovanost kao ekspresivno sredstvo. Srpski jezik raspolaže odgovarajućim frazemima, kao što je, na primer, živeti punim plućima. Ukoliko bi se ovi frazemi našli u kontekstu koji bi omogućavao i njihovu analitičku interpretaciju, problem njihovog prevođenja bi bio znatno otežan. Mogućnost analitičke interpretacije svedoči o najverovatnijem prethodnom svrsishodnom manipulisanju frazemom, osim ako nije reč o pukom slučaju ili lapsusu. Međutim ova mogućnost nije sama po sebi uzrok izazivanja duhovitog, komičnog, ironičnog ili drugog efekta. U nastavku ćemo videti da igra rečima potiče od sudara dva domena koja su dovedena u vezu. Pogledajmo delove članka naslova Médecine: bientôt la fin des dents qui rayent le parquet? (doslovno: Medicina: uskoro kraj zubima koji grebu parket?) iz elektronskog časopisa Bilboquet Magazine. (3) C est une petite révolution dans le monde de l orthodontie. Le Dr Moukrane, chirurgien dentiste et professeur honoraire à la Faculté de médecine de Tours, vient de mettre au point un appareil dentaire révolutionnaire qui permettrait de raccourcir les gigadents, ou dents qui rayent le parquet. Beaucoup de Français ont les dents trop longues et ne le savent pas. Écoles de commerce, cabinets d avocat, milieux politiques, mes patients sont de tous les horizons, précise-t-il, soucieux d éviter les clichés véhiculés sur ce handicap. Patrick M., directeur de cabinet du maire de Montigny-le-Bretonneux souhaitant garder l anonymat, a les dents longues depuis de nombreuses années: Cette maladie nous ronge J ai déjà dû faire remplacer plusieurs lames du parquet de mon bureau, sans parler des barres de seuil. Le plus difficile, c est de manger les artichauts à la cantine. Dents longues et système D Jusqu ici, les personnes souffrant du syndrome des dents longues utilisaient la débrouille pour trouver des solutions, comme Carla, étudiante de 21 ans qui chausse de petits patins dentaires afin de ne pas abîmer le sol de son appartement du 8eme arrondissement. Tekst, iako očigledno šaljivog karaktera, je izrazito kompleksan, ne samo u frazeološkom smislu. Sastavni deo članka je fotografija na kojoj se nalazi nekoliko osoba koje neumorno grebu parket. Fotografija se s razlogom nalazi u članku, kome doprinosi kao važan vizuelni faktor. Brojni frazemi su izrazito slikoviti, te se upravo iz tog razloga kombinuju sa vizuelnim elementom 5. Oni izražavaju stav autora i u kolektivnoj svesti određene jezičke zajednice nosilac su određenih konotacija. S obzirom na to da su frazemi avoir les dents longues, avoir les dents qui rayent le parquet (doslovno: imati zube koji grebu parket) i mordre/croquer à pleines dents vrlo slikoviti, prisustvo navedene fotografije doprinosi odmrzavanju, odnosno razbijanju frazema na njegove sastavne delove, čime se jedinstveno značenje razlaže na komponente. Prateći izotopiju celokupnog teksta, i posebno podvučenih delova, uviđamo da su duhovitost teksta, komičan i, pre svega, ironičan efekat, bazirani na igri rečima. Ova igra je sa svoje strane bazirana na upotrebi frazema ili njegovih delova u neuobičajenom kontekstu. Manipulisanje se, pre svega, odnosi na domen u koji je tekst integrisan. Navodno naučni članak iz oblasti stomatologije govori o problemu dugih zuba. Zubni hirurg je otkrio revolucionarni aparat koji bi u budućnosti mogao da reši raširenu zubnu anomaliju, i time umanjio problem brojnih Francuza koji suviše dugim zubima grebu parket. Ova anomalija je prisutna kod ljudi različitih profesija i profila, kao što su advokati, funkcioneri, političari, drugim rečima, osobe na visokim položajima. U tekstu su navedena različita iskustva pacijenata, pa tako ova bolest izjeda osobe koje pate od sindroma dugih zuba, odnosno gigazuba. Oni 5 S obzirom na to da je sadržaj poruke izražen u svega nekoliko reči, kombinacija modifikovanog frazema i slike je vrlo česta u svetu novinarstva i marketinga jer predstavlja efikasno komercijalno sredstvo.

132 AVOIR LES DENTS LONGUES ÊTRE SANS DENTS: PREVOĐENJE KULTURE KULTURA PREVOĐENJA osećaju različite posledice: neki su morali da zamene parket, drugi da menjaju okvire od vrata, a neki pak da navuku zubne čarapice kako ne bi uništili pod. Postavlja se pitanje na koji se način čitalac (i potencijalni prevodilac) suočava s ovim interpretativnim procesom i na koji način ga rešava. Po završetku čitanja, koji smisao ima izmanipulisani frazem za čitaoca? Modifikacije ostvarene manipulisanjem frazemima možemo podeliti u dve velike grupe: formalne i neformalne modifikacije 6. Obe grupe obuhvataju širok spektar modifikacija. Opšte uzev, formalne modifikacije su one koje vidljivo menjaju strukturu frazema bilo na sintagmatskom ili paradigmatskom planu. Neformalne modifikacije ne dovode do strukturnih, već samo do semantičkih promena. Sve komponente frazema ostaju materijalno prisutne, a manipulisanje je zasnovano na upotrebi frazema u neodgovarajućem, odnosno neočekivanom kontekstu. U članku (3), upravo je reč o ovoj drugoj grupi modifikacija. Manipulisanje je, dakle, zasnovano na aktiviranju referencijalnog značenja komponenata zahvaljujući kontekstu. Problem velike ambicioznosti koji se izražava u francuskom jeziku dugim zubima, moguće je rešiti stomatološkim putem, prema ovom šaljivom članku. Izotopija zasnovana na ambicioznosti, želji za uspehom i počastima kroz tekst prerasta u izotopiju medicinske anomalije koju treba lečiti. Rezultat manipulisanja frazemom avoir les dents longues i njegovom varijantom avoir les dents qui rayent le parquet je taj da tekst zaista govori o dugim zubima koji grebu parket. Međutim, čitalac ne gubi iz vida značenje biti suviše ambiciozan koje je sadržano u frazemu avoir les dents longues. Prepoznato ustaljeno značenje, koje ostaje prisutno u svesti čitaoca, i njegova destabilizicija stvaraju sudar dva tumačenja. Suprotstavljena su u stvari dva domena, domen stomatologije i domen ambicioznosti. Izmanipulisani frazem pamti semantičku strukturu frazema iz kojeg nastaje, a zadobija i novu, te postaje sadržinski obogaćen. Preveden na srpski jezik, tekst bi bio potpuno nerazumljiv ukoliko bi prevodilac zasnovao svoj prevod na leksemi zub. Pored nerazumljivosti, čitava aluzija bi bila izgubljena, jer se ambicioznost u srpskom jeziku ne izražava na taj način. Moguće je, ipak, razmišljati o figurativnoj upotrebi glagola zagristi, koji pak nije višeleksemski spoj, te ne predstavlja frazeološki izraz. Prevođenje celokupne izotopije na kojoj je zasnovan francuski članak, a imajući u vidu njegovu funkciju, tačnije njegov osuđujući karakter, i iznad svega ironičan efekat, bi u srpskom jeziku moglo da se ostvari upotrebom frazema gaziti preko mrtvih ili boriti se zubima i noktima. Čitava dvostruka semantika bi se mogla zasnovati, na primer, na oštećenju zubiju i noktiju usled neprekidne borbe ili pak na odsečnom gaženju koje ni mrtve ne zaobilazi. U oba slučaja ideja počiva na borbi čoveka koji ne bira sredstva radi postizanja svog cilja, a pri tom nanosi štetu bilo samom sebi, bilo drugima. Analiza pomenutih primera nam je poslužila kao etapa koja prethodi analizi jednog posebnog tipa igre rečima, izrazu les sans dents, i diskusiji o problemu njegovog prevođenja Avoir les dents longues être sans dents les sans dents Izraz les sans dents se nedavno pojavio u francuskoj javnosti, a prvi ga je navodno upotrebio predsednik Francuske, Fransoa Oland, nazivajući tako siromašne i neuspešne francuske građane. Izraz je trenutno svojstven njegovom izumitelju, citira se kao takav u štampi i ne predstavlja opšti izraz 7. Ovaj vrlo važan momenat na aktuelnoj političkoj sceni Francuske nije zaobiđen ni u srpskoj štampi. Navodimo primere iz dveju dnevnih novina: (5) Kako je navela [Valeri Trirvajler] u knjizi pod naslovom «Hvala za ovaj trenutak», Oland je jednom prezrivo nazvao siromašne «bezubima», misleći na ljude koji sebi ne mogu da priušte stomatološke usluge. (Blic online, ) 6 7 Za detaljniju tipologiju manipulacija, i posebno njihovog prevođenja, upućujemo na Henry (2003). Nije isključivo da će izraz les sans dents prevazići uobičajenu efemernu prirodu karakterističnu za igru rečima i da će se kao takav zadržati u političkom i medijskom kontekstu. Moguće je da će se funkcija citata vremenom izgubiti s prestankom aludiranja na Olanda i da će u jeziku ostati prisutno samo globalno značenje ovog izraza. Na ovu temu videti Schapira (1999).

133 Sara Ralić 132 (6) Nekoliko redova iz knjige bilo je dovoljno da izazove lavinu kritika. «On se predstavlja kao neko ko ne voli bogate. U stvarnosti, predsednik ne voli siromašne. On, levičar, zove ih bezubi i pritom je vrlo ponosan na svoj humor», navela je Trirvajlerova koja se 25. januara rastala sa Olandom. (EurActiv.rs, ) Osim što je komentar (5) novinara kojim argumentuje Olandovu upotrebu ovog izraza, misleći na ljude koji sebi ne mogu da priušte stomatološke usluge, proizvoljan, on istovremeno predstavlja upravo fazu koja prethodi odmrzavanju ustaljenosti, te dato objašnjenje aktualizuje osnovno značenje komponenata izraza bezubi. U nastavku ćemo razmotriti efekat ovog doslovnog prevoda i uporediti ga s nekim drugim rešenjima. Izraz bezubi ima snažan vizuelni efekat i u srpskom jeziku, što se može objasniti činjenicom da zubi imaju univerzalnu simboliku, te u tradicijama najrazlitičitijih geografsko-kulturnih zona simbolizuju napad i odbranu (Kuper 2004). Ipak, postavlja se pitanje zbog čega bi autor izraza bezubi bio ponosan na svoj humor (6). Izuzimajući politički, etički ili moralni sud u odnosu na ovaj negativno ocenjen izraz u francuskoj javnosti, njegov autor, kako navodi i francuska štampa, uistinu jeste ponosan na svoj humor, i to s razlogom, iz naše lingvističke perspektive. Pokazaćemo u nastavku da je ovaj izraz rezultat kognitivnolingvističkog procesa, koji se ne može svesti na prostu upotrebu prefiksa za označavanje negacije reči s kojom se kombinuje u složenici les sans dents, odnosno bezubi. Značajno je uspostaviti paralelu s još nekim izrazima kojima se kroz francusku istoriju okarakterisao određeni sloj ljudi pomoću predloga sans/bez. U periodu Revolucije, francuski radnici su se zvali, nasuprot aristokratiji, sankiloti (od le sans-culotte/bezgaćnik). Predlog bez ima degradirajuću snagu i njime je sankilotima, kao ljudima iz naroda, oduzeto sve ono što podrazumeva aristokratsko poreklo. Usuđujemo se reći da su les sans dents savremeni pandan sankilotima. Uopšteno govoreći, u savremenom francuskom jeziku postoji tendencija da se određena kategorija stanovništva okvalifikuje pomoću predloga bez. Ovi izrazi uvek imaju nedvosmislenu negativnu konotaciju, i obuhvataju kategorije siromašnih, imigranata, nezaposlenih, beskućnika: les sans-papiers, les sans domicile fixe, les sans-abri, les sans-emploi. Međutim, nijedan kvalifikator zasnovan na predlogu sans nije toliko uznemirio francusku javnost kao izraz les sans dents 8. Ovaj izraz se odnosi na sve one koji su lišeni svih sredstava, koji su isključeni iz društva, koji su siromašni, ekonomski i politički slabi i nemaju sve ono što drugi i drugačiji imaju zube, te mogu da grizu život punim zubima 9. Srpski jezik takođe gradi određeni broj složenica uz pomoć predloga bez kao prefiksa radi ukazivanja na odsustvo, nepostojanje onoga što znači osnovna reč : bezbrižan, bezub, bezglasan, bespravan, besposlen ; bezemljaš, besparica, bespuće ; bezazlen itd. (RMS 1). Međutim, primećujemo da francuski jezik pokazuje veću tendenciju ka upotrebi predloga sans/bez u cilju društveno-političke kategorizacije određene grupe ljudi Zašto izraz les sans dents predstavlja igru rečima? Igra rečima bazirana na frazemu je fokusirana na jednu njegovu komponentu koju oslobađa putem homonimije, homofonije, polisemije, sinonimije, itd. i na taj način se vrši njen transfer ka drugom domenu. Može se reći da se igra rečima služi svim navedenim jezičkim fenomenima, te u njoj dolazi do suprotstavljanja dve kategorije. U našem primeru na francuskom jeziku, to je s jedne strane želja za ostvarivanjem jakog političkog i ekonomskog položaja i prisustvo/odsustvo zuba, s druge strane. Francuski frazemi avoir les dents longues i mordre (croquer) la vie à pleines dents su osa koja omogućava da se putem analogije dovedu u vezu dve navedene suprotstavljene kategorije. Čitalac ulaže napor kako bi opravdao neuobičajeno dovođenje u vezu, odnosno približavanje ove dve kategorije. Kako bi se uspešno realizovao interpretativni proces, neophodno je, dakle, uložiti trud koji se zasniva na 8 9 Sa sociološko-političkog aspekta, tome je svakako doprinela činjenica da je predsednik države taj koji je navodno na ovaj način okvalifikao svoj narod. Reč je o frazemu mordre à pleines dents čiji bi odgovarajući srpski ekvivalent bio živeti punim plućima.

134 AVOIR LES DENTS LONGUES ÊTRE SANS DENTS: PREVOĐENJE KULTURE KULTURA PREVOĐENJA operaciji približavanja po analogiji. Drugim rečima, potrebno je naći opravdanje za kategorijalni delikt (Conenna et Kleiber 2002: 66). Nakon interpretativnog procesa i uočavanja onoga što bismo mogli nazvati pravila igre, u svesti francuskog govornika ova relacija je opravdana, čak neobično interesantna. Pojednostavljenim šematskim prikazom pokazujemo prosede kojim je transformisan frazem avoir les dents longues: Avoir les dents longues [avoir] [quelque chose] Negacija Ne pas avoir les dents longues [ne pas avoir] [quelque chose] Zamena, parafraza Être sans dents [être sans] [quelque chose] Zamena, parafraza Personne sans dents [personne] [sans] [quelque chose] Elipsa i nominalizacija pomoću određenog člana Les sans dents Moguće je, dakle, posmatrati izraz les sans dents i frazem avoir les dents longues 10 kao antonimski par. Vidljivi smisao izraza les sans dents je bezubi. Pokazali smo, međutim, da bezubi upućuje u francuskom jeziku na određenu referencu. U pitanju je referenca na frazeološko nasleđe. Galison (1995: 45-46) u tom kontekstu govori o vidljivom, odmah uočljivom smislu, koji se nalazi na površini, ispod kojeg se nalazi drugi smisao, onaj koji izbija postepeno na površinu i ugrađuje se u smisao s površine. Ovu višeslojnu strukturu Galison slikovito poredi s palimpsestom. Možemo reći da izraz bezubi i u srpskom i u francuskom jeziku ima isto denotativno značenje, no na asocijativnom polju divergencije su značajne. U srpskom jeziku izraz bezubi ne pokreće pomenutu frazeološku referencu, a samim tim ni celokupni smisao ispod površine, zato što ne eksploatiše na isti način ovu leksemu. Suočen s izrazom les sans dents, frankofoni čitalac je primoran da se vrati jedan korak unazad kako bi uspostavio relaciju između kategorije zuba, s jedne strane, i gladi, s druge strane. Zatim se u ovaj odnos uključuje, metaforičkom transpozicijom, treća kategorija, glad za uspehom, odnosno ambicioznost. Tek nakon osvešćivanja veze između ovih kategorija, moguće je konstruisati vidljivi, površinski smisao, nastao negiranjem prethodnih kategorija. Interpretacija površinskog sloja zavisi, dakle, direktno od prethodne interpretacije dubinskog sloja. Pomenuto vraćanje unazad ne znači ništa drugo nego anticipiranje dubinskog sloja, odnosno prepoznavanje frazeološke reference. Ovo prepoznavanje svedoči o mehanizmima globalnosti i pluraliteta koji odlikuju frazem. Rezultat modifikacije, u ovom slučaju, okrnjeni frazem, ne isključuje pojavljivanje asocijacije na celokupnu strukturu frazema-modela. Odlike frazema, globalnost i pluralitet, se potvrđuju, dakle, i u njegovim modifikcijama. Da francuski jezik konceptualizuje glad pomoću lekseme zub, i to ne samo u standardnom jeziku, već i u familijarnom registru, potvrđuje i frazem avoir une dent creuse (doslovno: imati šupalj zub). U značenju biti gladan, on pokazuje indirektno, da je neophodan zub, pa makar i šupalj, kako bi se utolila glad, što oni koji su bezubi ne mogu/nemaju 11. U srpskom jeziku se ne konceptualizuje na ovaj način odnos zub-glad, te smatramo da ni korelacija domena zuba i domena ambicioznosti nije relevantna, niti opravdana u srpskom jeziku. Iako veza postoji, srpski govornik je ne doživljava kao direktnu. Drugim rečima, bezubost ne asocira direktno na manjak ambicioznosti i volje za uspehom, i time na neuspeh Osim mordre (croquer) à pleines dents, ovome bi se mogli dodati i drugi francuski frazemi, kao na primer, avoir la bouche pleine de dents (doslovno: imati usta puna zuba) u značenju biti surovo ambiciozan. 11 Pretpostavke ovog tipa smo potkrepili rezultatima usmenog upitnika o interpretaciji izraza les sans dents od strane govornika francuskog jezika. Upravo odgovori na pitanje o asocijacijama koje im izaziva ovaj izraz su nam poslužili kao argument za njegovu analizu s aspekta igre rečima zasnovane na modifikaciji frazema.

135 Sara Ralić 134 Dodajmo tome da RMS 1 pod bezub nudi denotativno značenje kao jedino njegovo značenje: koji je bez zuba. RMS 1 pod imati zub navodi jezičav je, zubat je, dok Matešić (1982) beleži biti oštar, neugodan, opasan, a Otaševič (2012) biti opasan, oštar, biti jezičav, čiji bi semantički ekvivalent u francuskom jeziku bio avoir la dent dure (doslovno: imati tvrd zub). Njegov formalni ekvivalent avoir la dent (imati zub) u francuskom jeziku pak znači biti gladan. Očigledno je da su, pored svih sličnosti koje dele dva jezika po pitanju univerzalne simbolike zuba, semantizam zuba i metafora koju zubi vezuju drugačiji u francuskom. Ovim kratkim osvrtom na delimične ekvivalente frazema koji sadrže komponentu zub smo samo ukazali na to da nije moguće prevesti izraz les sans dents, niti frazem avoir les dents longues izrazima koji bi i u srpskom jeziku sadržali komponentu zub 12. Izraz les sans dents je jedan od mnogobrojnih dokaza da se transfer u različitim jezicima odvija između različitih domena. Osnovni zadatak prevodioca je da uspostavi u srpskom jeziku (približno) istu vezu koja je u francuskom uspostavljena između aktuelnog društveno-političkog i sociokulturološkog konteksta, s jedne strane, i nacionalnog frazeološkog nasleđa, i šire kulturno-istorijske tradicije, s druge strane. Razmotrićemo nekoliko predloga koje smatramo adekvatnima jer imaju potencijal da u svesti srpskog čitaoca pokrenu dovoljno jake kulturološke asocijacije. Ovi predlozi ne mogu biti konačna rešenja. Konačno rešenje to može biti samo u datom kontekstu. Istraživanjem frazeoloških izraza koji u srpskom jeziku izražavaju umeti zaraditi, zaraditi za sopstveni život, boriti se za sopstveni opstanak, i koji istovremeno označavaju borbu za duhovnu i materijalnu vrednost, pa čak i gastronomski užitak, kao i svemu ovome suprotna značenja, uvideli smo da su to izrazi čija je komponenta hleb. Tako u srpskom jeziku, što potvrđuju RMS 1 i rečnici Matešića (1982) i Otaševića (2012), imamo dati kome komad hleba u značenju osposobiti nekoga da živi samostalno, od sopstvenog rada, zaposliti, deliti koru hleba s kim, živeti složno u siromaštvu i bedi deleći osnovno za opstanak, jesti hleb tuđim zubima i jesti nečiji hleb, živeti od tuđeg rada, napora, borba za nasušni hleb, napori, briga, rad za održavanje života, imati svoje parče (komad) hleba i jesti svoj hleb, izdržavati se svojim radom, imati posao, zaposlenje, dočekati nekoga s hlebom i solju, poželeti nekome dobrodošlicu, ukazati nekome gostoprimstvo, jesti hleba bez motike, lako, ugodno živeti, ne raditi, trebati nekome kao parče hleba, biti nekome neophodno potrebno, lezi hlebe (hlebu), da te jedem, lenština, neradnik i ići trbuhom za kruhom, odlaziti tamo gde se može zaraditi za egzistenciju. Ovi frazemi svedoče o izrazito kompleksnoj vrednosti koju hleb ima u svakodnevnom životu, ali i o njegovom kulturološkom i religioznom, obrednom simbolizmu. Hleb je simbol zadovoljstva i zadovoljenja fizioloških potreba. Hleb obezbeđuje samostalnost i slobodu. Simbolizuje rad i zaposlenje. Hleb je izvor života, i kao takav, prožet je simboličkim značenjem kroz sve kulture i prostore. Međutim, u našoj etnologiji, s obzirom na tradicionalno najzastupljenije sektore poljoprivrede i zemljoradnje, na prostorima gde se život obezbeđuje žitom, hleb je posebno značajan. On je, uostalom, prisutan i u današnjim zdravicama, liturgijama i uopšte običajima. Imajući u vidu biblijsku aluziju koju sadrže neki od ovih frazema, nije začuđujuće što francuski jezik takođe raspolaže formalnim i/ili semantičkim ekvivalentima koji sadrže komponentu hleb kao što su to gagner son pain à la sueur de son front (doslovno: zaraditi svoj hleb znojem sa svog čela) i manger le pain de quelqu un (doslovno: jesti nečiji hleb). Nasuprot česte upotrebe ovih frazema u srpskom jeziku, u francuskom jeziku oni nose mnogo veću notu arhaičnosti i ređe se upotrebljavaju. Hleb u srpskom jeziku poznaje i dijalektizme (leb) i deminutive (lebac), a pogrdni izraz za osobu koja hoće da dobije, postigne sve džaba, badava, onaj koji hoće da živi na tuđ račun, gotovan, lenština je džabalebaroš/džabalebar/džabalebović (RMS 1). Inovativno rešenje tehnikom negiranja bi se moglo dobiti izrazom bezlebaroši/bezlebari ili nelebaroši/nelebovići/nelebari. Prevodilac bi svakako mogao razmišljati i o drugim izrazima koji bi odrazili odnos između slikovitog površinskog sloja i reference iz dubinskog sloja koja aludira na frazeloško nasleđe srpske kulture, kao što su kuka i motika/ustala je kuka i motika/kukom i motikom. Ovaj frazem, koji izražava pobunu 12 Srpski i francuski frazemi s komponentom zub imaju brojne formalne i/ili semantičke ekvivalente, ali ne u značenju biti ambiciozan : biti naoružan do zuba/être armé jusqu aux dents ; pokazati zube nekome/ montrer les dents à quelqu un ; imati nekog na zubu/avoir une dent contre quelqu un ; stisnuti zube/serrer les dents ; škrgutati zubima/claquer des dents.

136 AVOIR LES DENTS LONGUES ÊTRE SANS DENTS: PREVOĐENJE KULTURE KULTURA PREVOĐENJA siromašnih, bi takođe mogao biti predmet produktivnih modifikacija, u smislu eksploatacije raznih mogućnosti njegovih komponenata. U pitanju je frazem u kome se metonimijski oruđem označava korisnik (neživo umesto živog). Tehnikom proširenja, izraz les sans dents bi se mogao prevesti izrazom (oni) bez kuke ni motike ili (oni što) niti kukaju niti motikaju. Interesantne rezultate bi moglo da donese i ispitivanje mogućnosti frazema doći (stići) na zelenu granu u značenju poboljšati svoj položaj, uspeti u nečemu, napredovati, odnosno popeti se na više grane ili stajati na visokim granama u značenju biti u veoma povoljnom položaju, uživati veliki ugled, u odnosu na frazem pasti (spasti, stati, doći) na niske (slabe, tanke, donje, zadnje) grane čije je značenje suprotno prethodno navedenim frazemima - dospeti u gori položaj, izgubiti viši položaj, osiromašiti ; moralno se srozati (Otašević 2012). 4. MODIFIKOVANI FRAZEM KAO PREVODILAČKI PROBLEM Pod hipotezom da se može dovesti u vezu s frazemom avoir les dents longues, izraz les sans dents se može tumačiti kroz prizmu igre rečima u vidu semantičke i sintaksičke transformacije frazema kao modela. Ovaj izraz je jedan od retkih primera igre rečima zasnovane na elipsi i antonimiji u smislu oduzimaja i negiranja postojećih karakteristika koje izražava frazem. Pokazali smo da se tokom interpretativnog procesa, otkrivanjem bilo strukturalne, bilo kontekstualne modifikacije, na očekivani smisao nadograđuje još jedan. Koncentracija dvostruke sadržine izaziva kod čitaoca iznenađenje. Paradoksalno, uspešna interpretacija igre rečima je u stvari posledica neostvarenog očekivanja 13. Tenzija između dva čitanja, podjednako ispravna, između figurativnog značenja samog frazema i njegove neočekivane destabilizacije, stvara željeni efekat. S obzirom na to da se smisao gradi u diskursu (Fónagy 1997: 136), frazem, kao i reč, počev od svog značenja, dobija precizan smisao u upotrebi. Stoga se problem prevođenja ne može posmatrati kroz dimenziju jezičkih ekvivalenata i izolovanih rešenja. Problem prevođenja nastaje i rešava se samo u okviru određenog teksta, odnosno u okviru prevodnog posredovanja između dve kulture. U nastavku ćemo prodiskutovati o frazemu kao kulturološkom fenomenu iz perspektive pojedinih teorija prevođenja. Savremene translatološke tendencije u Francuskoj se mogu grubo podeliti na dva tipa prema Lamiralovoj (2014) podeli prevodilaca na one koji su okrenuti kulturi i jeziku izvora (les sourciers) i one koji su okrenuti kulturi i jeziku cilja (les ciblistes). S jedne strane bi se nalazili Mešonik i Berman, a s druge Lamiral, Munen, Lederer i Selesković. Prvi se ograničavaju na označitelja jezika izvora koji se prevodi, na jezik 14 i na jezik izvora, dok se drugi, među kojima se svrstava sam Lamiral, fokusiraju na označeno jezika koji se prevodi, i više od toga, na smisao poruke i efekat koji ona stvara, zatim na diskurs, odnosno tekst i na sva sredstva jezika cilja kojima on raspolaže kako bi se izrazio efekat jezika izvora. Pored ova dva pola translatoloških pristupa, koncept dihotomije je veoma čest u samim translatološkim istraživanjima. Lederer (2002) i Selesković uvode pojmove korespondencija i ekvivalencija (correspondances et équivalences), koje odgovaraju Najdinim (1969) formalnim i dinamičkim ekvivalencijama (formal equivalences and dynamic equivalences). Munen (1955) govori o transparentnim i obojenim stihovima (verres colorés et verres transparents). Interpretativna teorija ili teorija smisla proces prevođenja posmatra kao proces prenošenja smisla. Počev od njihovih iskustava u simultanom prevođenju, Selesković i Lederer, osnivači ove teorije, ustanovile su da je, tokom faze deverbalizacije, neophodno napustiti materijalnu formu poruke jezika izvora, te u fazi reformulacije, pretočiti smisao poruke u jezičku formu jezika cilja. Neizostavni deo svakog prevoda su korespondencije i ekvivalencije. Korespondencije se uspostavljaju između lingvističkih elemenata, na nivou jezika, a njihova značenja se nalaze u rečnicima. Kao deo terminologije određenog Videti Veisbergs (1997): defeated expectation. 14 U smislu Sosira: jezik (langue) u odnosu na govor (parole).

137 Sara Ralić 136 jezika, korespondencije su uspostavljene a priori. Ekvivalencije se uspostavljaju na nivou diskursa, one su inovativna rešenja datog prevoda, stvaraju se uvek iznova, te su neponovljive. Prema ovoj teoriji, ključno je osloboditi se forme reči tako da ništa ne podseća na tekst jezika izvora (Lederer 2002). Međutim, argument suprotnog tabora, Mešonika (1999) na primer, je da prevod ne treba da pretenduje ka zamenjivanju originala jer prevod treba da ostane ono što jeste, prevod. Osnovna zamerka Mešonika se, opravdano, odnosi na to što interpretativna teorija gubi iz vida specifičnost književnosti. Mešonik je izgradio sopstveni pristup kroz pojam poetike prevođenja. U centru njegove poetike je ritmika teksta koju treba prevesti iznad svega. Mešonik, dakle, eksplicitno govori o važnosti prevođenja svih označitelja jezika izvora, jer se smisao gradi zahvaljujući svojoj formi. Smisao je sastavljen od forme 15. Ritmika književnog dela je osnovni argument Mešonika u prilog prevođenju orijentisanom ka jeziku izvora. Smatramo, međutim, da se ovaj argument zapravo uopšte ne ubraja u argumente protiv prevođenja orijentisanog ka jeziku cilja. Naime, slažemo se da je važno preneti ritmiku teksta izvora, ali upravo u skladu sa jezikom cilja. Ritam se, dakle, isto prilagođava jeziku cilja. Mišljenja smo da je prevodilac dužan da traži ritmički ekvivalent u jeziku cilja, što ne znači da se time zanemaruje jezik izvora. Dodajmo tome Bermanova (1999) razmatranja o zapadnjačkom prevođenju (traduction occidentale) prevođenju. Berman osuđuje pristup zastupljen u zapadno-evropskoj kulturi prevođenja smatrajući ga etnocentričnim (ethnocentrique), naspram etičkog (éthique) prevođenja. Etnocentrični pristup je okrenut sopstvenim vrednostima, a strano prilagođava svojoj kulturi. Takav pristup je izvor lepih nevernica (belles infidèles). Odomaćivanje u skladu sa kulturom cilja Berman, dakle, oštro osuđuje. On isto tako uočava određene postupke koji oslabljuju kvalitet prevoda. Jedna od takvih zamerki se odnosi na kvalitativno osiromašivanje (appauvrissement qualitatif) kojim se zamenjuju ikonički, slikoviti izrazi onima koji to nisu (ibid: 58). Suštinsko pitanje se formuliše na sledeći način: Čemu/kome prevod treba biti veran? Jeziku izvora ili jezika cilja? Lamiral (2014: 23) smatra da je u pitanju alternativa koja ne dopušta neutralnu poziciju 16. Prevodilac nužno pravi izbor i donosi odluke u smeru poštovanja jezika izvora ili jezika cilja. Kao posledica svesnosti o odlučivanju, u teoriji prevođenja su se razvili koncepti gubitaka, dobitaka i kompenzacija (Eco 2006). Prevodilac, dakle, odlučuje koji aspekt prevoda je spreman da izgubi, a koji će zadržati. Kako pristupiti prevođenju frazema i njihovih modifikacija kroz prizmu Lamiralove dihotomije, imajući u vidu kulturološku dimenziju frazema? Smatramo da je u književnom prevodu, kao i u prevodu štampe, od suštinskog značaja očuvati idiomatičnost iskaza u jeziku cilja, upravo radi sprečavanja kvalitativnog osiromašivanja o kojem govori Berman. Stava smo da frazem treba prevesti odgovarajućim frazemom u jeziku cilja kad je to moguće iz razloga što je upotreba frazema u diskursu namerni i svesni izbor autora koji nosi mnogobrojne efekte. Složeni postupak pronalaženja adekvatnog prosedea kojim se odabrani frazem kreativno modifikuje ne osiromašuje ideju jezika izvora, već naprotiv, doprinosi stvaranju slojevitog rešenja kao proizvoda istog kognitivnolingvističkog procesa. Zauzeti suprotan stav, prividno Bermanov stav, značilo bi prevesti samo prvi, vidljivi sloj modifikovanog frazema. Proces prevođenja podrazumeva razmatranje brojnih faktora: karakter dokumenta/dela, ciljna publika, zemlja-destinacija, tržište, itd. Prevodilac je dužan i da donese procenu o reakciji publike, odnosno da li će nameravano značenje biti kao takvo i protumačeno. Frazemi predstavljaju poseban problem čije prevođenje obuhvata razne prepreke i faktore koji neizostavno moraju biti uzeti u obzir, kao što su postojanje odnosno nepostojanje odgovorajućeg frazema u jeziku cilja, poklapanje odnosno nepoklapanje konotacija u jeziku izvora i jeziku cilja, zatim faktor učestalosti, faktor registra i nivoa jezika, stereotipija, itd. Ovaj problem se znatno uvećava uklapanjem frazema u kontekst celokupnog teksta koji se prevodi. Izuzetan izazov predstavlja frazem čija modifikacija u jeziku izvora manipuliše njegovom slikom i njegovim komponentnim značenjem. Suočen s igrom rečima zasnovanoj na frazemu, prevodilac treba da teži dvostrukom cilju preneti idiomatičnost i preneti igru rečima. Izraz les sans dents nije 15 Interesantno je uočiti da svi teoretičari prevođenja priznaju neprikosnoveno jedinstvo forme i smisla, označitelja i označenog, ali ovo usmeravaju u različite svrhe istraživanja, u skladu sa teorijama koje razvijaju. 16 Ipak je važno ne banalizovati ove pozicije. One nisu ekstremno različite. Razume se da nijedan prevodilac ne privileguje samo formu ili samo smisao.

138 AVOIR LES DENTS LONGUES ÊTRE SANS DENTS: PREVOĐENJE KULTURE KULTURA PREVOĐENJA zasnovan na pogrdnom postojećem izrazu, već je sarkazam rezultat složenih kognitivnolingvističkih procesa, a njegov autor je uložio izvesni umni napor ne bi li ga stvorio. Ovaj primer je utoliko interesantan što njegov doslovan prevod, bezubi, ne bi delovao neprirodno kao što bi se to moglo očekivati, iz prostog razloga što bi on sam po sebi uključio prenošenje slike koja je upečatljiva bez obzira na jezik prevoda. Suvišno je konstatovati da je životni standard osoba bez zuba izrazito loš. Međutum, aluzija u ovom primeru, kao što smo već pomenuli, prevazilazi samu činjenicu odsustva zuba, za koju uostalom francuska stručna terminologija raspolaže pridevom édenté (bezub). Ovde dolazi do izražaja dihotomija između prevodilaca orijentisanih ka jeziku izvora i prevodilaca orijentisanih ka jeziku cilja. Sa stanovišta prvih, izbor bi prevagnuo ka rešenju bezubi, dok bi se drugi odlučili za homologni izraz izrazu bezubi kako bi slojevitost izrazili sredstvima jezika cilja. Smatramo da je poželjnije da prevodilac, ukoliko je primoran da donese odluku u nedostatku formalno-semantičkog ekvivalenta u jeziku cilja 17, prevede funkciju modifikovanog frazema nego njegov materijalni identitet. Gubitak funkcije je poguban za prevod na jezik cilja, utoliko što se gubi čitava igra rečima. Takođe, pred ovakvim izborom, prevagnuće ono rešenje koje odgovara pragmatičnom aspektu teksta. Ukoliko je u pitanju stručna politička analiza, adekvatnije je ostaviti doslovan prevod bezubi sa odgovarajućim objašnjenjem u fusnoti. Ukoliko je, pak, u pitanju drama koja se izvodi na pozorišnoj sceni, u određenom trenutku teatarske iluzije, odgovarajuće rešenje bi moglo da bude bezlebović ili nelebović. 5. ZAKLJUČAK Ovom analizom smo pokazali da kompleksni fenomen ustaljenosti nije trajno fiksiran u jeziku. Frazemi su podložni kreativnim modifikacijama koje na svoj način doprinose njihovom opstanku u jeziku. Izučavanju frazema značajno doprinosi analiza njihovih kreativnih modifikacija. Upravo polazeći od njihovih modifikacija, moguće je potvrditi i ustanoviti njihove osobine. Njihovo prevođenje predstavlja izuzetno kompleksan problem i sastoji se iz dve etape: etapa interpretacije i etapa pronalaženja odgovarajućeg rešenja. Sama interpretacija je takođe složen proces jer je struktura frazema sama po sebi slojevita, a igra rečima zasnovana na manipulisanju frazemom dodatno obogaćuje ovu slojevitu strukturu. Smisao ovakvih kreativnih modifikacija je proizvod kompleksnih relacija unutar samog frazema, a zatim i relacija između frazema i njegovih modifikacija. Ova slojevitost se na različite načine ostvaruje u različitim jezicima, što otežava njihovo prevođenje. Naime, frazemi odaju način na koji određeni jezik kategorizuje svet, konstatuje Mežri (2008: 245). Stoga je pristup prevodioca od suštinskog značaja za održavanje figurativnog, inventivnog, kulturološkog i pragmatičnog aspekta ovih izraza u jeziku cilja. Radi postizanja ovog sveobuhvatnog cilja, ukazali smo na to da je neophodno zauzeti stanovište prevođenja u skladu s jezikom i kulturom cilja, što nipošto ne znači zanemarivanje jezika izvora. Naprotiv, polazeći od jezika izvora, uočivši prethodno adekvatan okvir (frazem-model) za operaciju analogije, prevodilac može uspešno da preslika slojevitost na jezik cilja, i to sredstvima jezika cilja. 137 Literatura Achard, P. et Fiala, P. (1997). La locutionalité à géométrie variable. In La locution entre lexique, syntaxe et pragmatique. Identification en corpus, traitement et apprentissage (Fiala, P., Lafon, P. et Piguet, M.F., dir.), Paris, Klincksieck, Berman, A. (1999). La traduction et la lettre ou l auberge du lointain, Paris: Éditions du Seuil. Conenna, M. et Kleiber, G. (2002). De la métaphore dans les proverbes. Langue française N 134, Nouvelles approches de la métaphore, Podrazumeva se da postojanje formalno-semantičkog ekvivalenta u jeziku cilja znatno olakšava prevod kreativnih modifikacija frazema, pri čemu istovremeni prenos idiomatičnosti i igre rečima ne predstavlja prevodilački problem.

139 Sara Ralić 138 Eco, U. (2006). Dire presque la même chose. Expériences de traduction, Paris: Grasset (prevela s italijanskog Myriem Bouzaher). Fiala, P. et Habert B. (1988). La langue de bois en éclat: les défigements dans les titres de la presse quotidienne française. Mots 21, Fónagy, I. (1997). Figement et changement sémantiques. In La locution entre langue et usages (Martins-Baltar, M., éd.), Fontenay Saint Cloud: ENS Editions, Galisson, R. (1995). Les palimpsestes verbaux: des révélateurs culturels remarquables, mais aussi peu remarqués. In La locution en discours (Martins-Baltar, M., éd.), Cahiers du français contemporain 2, ENS-Fontenay- St-Cloud, Didier Erudition, Henry, J. (2003). La traduction des jeux de mots, Paris: Presses Sorbonne Nouvelle. Kuper, K. Dž. (2004). Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola, Beograd: Nolit (preveo s engleskog Slobodan Đorđević). Ladmiral, J.R. (2014). Sourcier ou cibliste, Coll. Traductologiques, Paris: Les Bellles Lettres. Lederer, M. (2002). Correspondances et équivalences, faits de langue et faits de discours en traduction. In Identité, altérité, équivalence? La traduction comme relation (Israël, F., dir.). Actes du colloque international tenu à l ESIT les 24, 25 et 26 mai 2000, en hommage à Marianne Lederer, Lettres Modernes Minard, Paris Caen, Martin, R. (1997). Sur les facteurs du figement lexical. In La locution entre langue et usages (Martins-Baltar, M., éd.), Fontenay Saint Cloud: ENS Editions, Mejri, S. (1998). La mémoire des séquences figées: une troisième articulation ou la réhabilitation du culturel dans le linguistique? In La mémoire des mots (Clas A., Mejri S., Baccouche T., éds.), Actes des cinquièmes journées scientifiques du réseau LTT (AUPELF-UREF), Mejri, S. (1999). Unité lexicale et polylexicalité, LINX, 40, Mejri, S. (2008). Figement et traduction: problématique générale, Meta: journal des traducteurs, Vol. 53, N 2, Meschonnic, H. (1999). Poétique du traduire, Lagrasse: Editions Verdier. Mounin, G. (1955). Les Belles infidèles, Paris: Cahiers du Sud. Mršević-Radović, D. (1987). Мршевић-Радовић, Д. Фразеолошке глаголско-именичке синтагме у савременом српско-хрватском језику, Филолошки факултет, Београд. Nida, E.A. and Taber, Ch. R. (1969). The Theory and Practice of Translation, With Special Reference to Bible Translating, 200. Leiden: Brill. Prćić, T. (1997). Semantika i pragmatika reči. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Schapira, Ch. (1999). Les stéréotypes en français: proverbes et autres formules, Paris: Ophrys. Veisbergs, A. (1997). The Contextual Use of Idioms, Wordplay, and Translation. In Essays on Punning and Translation (Delabastita, D., ed.), St. Jerome Publishing, Manchester: Presses Universitaires de Namur, Rečnici Drašković, V. (1990). Francusko-srpskohrvatski frazeološki rečnik sa poslovicama, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Matešić, J. (1982). Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskog jezika. Zagreb: Školska knjiga. Otašević, Đ. (2012). Оташевић, Ђ. Фразеолошки речник српског језика. Нови Сад: Прометеј. Rey, A. et Chantreau, S. (1997). Dictionnaire d expressions et locutions. Paris: Le Robert. RMS 1. РМС 1: Речник српског језика (2007). Нови Сад: Матица српска. Izvori Blic online, Na Bilboquet Magazine, Na

140 AVOIR LES DENTS LONGUES ÊTRE SANS DENTS: PREVOĐENJE KULTURE KULTURA PREVOĐENJA EurActiv.rs, Na predsednika- Metronews, Paris, Vinaver, M. (1973). La demande d emploi, Pièce en trente morceaux, Paris: L Arche. Vinaver, M. (2012). Prijava za posao, Drama iz trideset delova. U Antologija savremene francuske drame: Pre i posle Balkona, priredio Ćirilov, J. Beograd: Biblioteka Ogledalo, Zepter book world (prevele s francuskog Iva Brdarić i Tijana Krivokapić), str AVOIR LES DENTS LONGUES ÊTRE SANS DENTS: TRADUIRE LA CULTURE CULTURE DE LA TRADUCTION Résumé Cet article est focalisé sur les problèmes de traduction des expressions figées et de leurs modifications du français vers le serbe. Ces expressions, dont les manipulations donnent lieu à des jeux de mots, sont analysées à partir des mécanismes de conceptualisation et globalisation qui les caractérisent. Plus généralement, elles sont examinées à la lumière du contexte et de l isotopie complexe du texte. Quelques tendances actuelles en traductologie sont passées en revue, allant de la poétique de Meschonnic aux theorèmes de Ladmiral, cela en vue d envisager la meilleure approche pour traduire la dimension culturelle des expressions (dé)figées. L objectif principal n est pas d établir des équivalences serbes, mais de démontrer que le processus interprétatif préalable à l acte de traduction nécessite une analyse à la fois cognitive et linguistique. Cette dernière montre que l expression défigée est décomposable en plusieurs strates. Si le traducteur est orienté vers la langue et la culture cibles, il lui est possible de trouver une solution analogique qui reflèterait le lien indissociable entre la lecture analytique et la lecture synthétique. Les expressions (dé)figées avec le constituent dent, exprimant l ambition dans la phraséologie française, sont extraites du corpus constitué d une pièce de théâtre contemporaine et d articles de presse français. Mots clés: problème de traduction, expression figée, jeu de mots, analogie Sara Ralić Université Paris Sorbonne (Paris IV), Francuska 139

141

142 IV МЕТОДИКА НАСТАВЕ

143

144 Biljana Babić GREŠKE U TVORBI OBLIKA FUTURA I NA POČETNIM NIVOIMA UČENJA SRPSKOG JEZIKA KAO STRANOG Predmet rada je morfološka analiza grešaka u prostim i složenim oblicima futura I. Analiza se sprovodi na korpusu dobijenom totalnom ekscerpcijom grešaka iz pismenih sastava studenata koji su intenzivni kurs srpskog jezika kao stranog u trajanju od jednog ili dva semestra, na nivoima znanja A1 i A2 pohađali u Centru za srpski jezik kao strani (pri Odseku za srpski jezik i lingvistiku) na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Ciljevi analize su: identifikacija grešaka, njihova sistematizacija prema tipovima, izdvajanje i opis unutarjezičkih grešaka, kao i uzroka njihovog nastanka (kad god je to moguće), kvantifikacija i statistička obrada, zatim izlaganje rezultata analize prema tipovima grešaka, učestalosti njihovog pojavljivanja i prema maternjem jeziku studenata. Ovakva analiza treba da otkrije probleme koji nastaju prilikom građenja futura I, probleme u upotrebi njegovih dvaju oblika kao i stepen uticaja ranije (na)učenih prezentskih oblika i infinitivne osnove na oblike futura I, koji se uče nakon prezenta, perfekta i potencijala. Ključne reči: srpski jezik, morfologija, futur I, greške I UVOD Polazeći od činjenice da u nastavi srpskog jezika kao stranog 1 studenti uče srpski standardni jezik, njihovim greškama se mora smatrati svako odstupanje od srpske standardnojezičke norme (normativni pristup, Bugarski 1996: 156; Ellis 1996: 51). Zbog toga se u ovoj analizi forme zabeležene u pisanoj jezičkoj produkciji studenata porede sa formama srpskog standarda. Dalje, identifikuje se i opisuje svaka greška pojedinačno, i tom prilikom uočavaju se dva osnovna uzroka njihovog nastanka jedan je prenos navika i znanja iz prvog jezika studenta (ili međujezička interferencija), a drugi je prenos navika i znanja iz samog jezika koji se uči, iz ciljnog jezika (ili unutarjezička interferencija). Ako se shodno tome greške u nastavi stranih jezika klasifikuju na međujezičke i unutarjezičke, ako se unutarjezičke definišu kao greške nastale pod uticajem samog jezika koji se uči (Richards 1971: 173), ako se greške mogu uočiti i analizirati na svakom jezičkom nivou pa i na morfološkom, onda bi unutarjezičke greške na morfološkom nivou bile one koje nastaju izborom i upotrebom pogrešnih morfoloških sredstava jezika koji se uči, i pod uticajem samog tog jezika. Na ovaj način analizirane su greške u građenju oblika futura I u nastavi srpskog jezika kao stranog, na početnim nivoima znanja jezika. Korpus je formiran totalnom ekscerpcijom grešaka, u ovoj kategoriji, iz pismenih sastava studenata koji su intenzivni kurs srpskog jezika kao stranog jednosemestralni (u trajanju od 210 školskih časova) ili dvosemestralni (240 časova), na nivoima znanja A1 i A2 pohađali u Centru za srpski jezik kao strani (pri Odseku za srpski jezik i lingvistiku) na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Pregledano je ukupno 513 sastava, i ekscerpirane su 93 greške. 2 Ciljevi analize su: identifikacija grešaka i izdvajanje unutarjezičkih među njima, njihova sistematizacija prema tipovima, opis unutarjezičkih grešaka, kao i uzroka njihovog nastanka (kad god je to moguće), kvantifikativna i statistička obrada, zatim izlaganje rezultata analize prema tipovima grešaka, učestalosti njihovog pojavljivanja i prema prvom jeziku studenata (ukupno 18 jezika) Ili drugog studentima mađarske nacionalnosti, ili pripadnicima neke druge nacionalne zajednice, rođenim i odraslim u Srbiji, srpski nije strani nego drugi jezik. Analiza je nastavak ranije sprovedenog istraživanja o građenju prezentskih oblika u pisanoj produkciji stranih studenata, v. Babić 2014.

145 Biljana Babić Pravila građenja futura I sa stanovišta izvornih govornika mogu se smatrati lakšim i jednostavnijim među pravilima građenja glagolskih oblika u srpskom jeziku, i pored postojanja njegovih dvostrukih oblika prostog i složenog. Da je tako, potvrđuje i pregled gramatika 3 srpskog jezika, koje su gotovo u potpunosti saglasne po pitanju oblikovanja budućeg vremena. (Što nije slučaj u vezi s prezentom i participom aktiva, na primer.) Na osnovu toga, možemo pretpostaviti da će i stranim studentima tvorba ovog glagolskog oblika biti laka, naročito od glagola na -ći, koji prost oblik futura I i ne grade. S druge strane, problemi bi se ipak mogli očekivati u tvorbi oblika glagola na -sti, kod kojih dolazi do glasovne alternacije, odn. do jednačenja konsonanata po mestu tvorbe (jesti ješću), kao i u upotrebi i distribuciji prostih i složenih oblika futura. Analiza građe će pokazati da li je zaista tako. U analizi polazim od morfološke strukture oblika futura I, i posebno posmatram proste a posebno složene oblike. Prost oblik raščlanjujem na osnovu i nastavak (nastavak za oblik i nastavak za lice), 4 pri čemu osnovom smatram infinitivnu osnovu 5 a ne okrnjeni infinitiv 6, i posmatram greške u oba navedena strukturna elementa. Za ovu analizu irelevantno je da li je, istorijski gledano, prost oblik futura I nastao od okrnjenog infinitiva ili ne, taj infinitiv u analizi nema poseban značaj i njeni rezultati ne bi bili ništa drugačiji kad bi se operisalo pojmom krnjeg infinitiva, a ne pojmom infinitivne osnove. Uz to, ovakav pristup odgovara i metodičkoj koncepciji nastave u Centru za srpski jezik kao strani. U složenom obliku posmatrane su greške u njegovoj strukturi, a ne greške u strukturi samih sastavnih elemenata (enklitičkog oblika pomoćnog glagola hteti i infinitiva). Za razliku od prvog nivoa klasifikacije, utemeljenog na greškama u strukturi oblika, drugi nivo klasifikacije obuhvata greške u upotrebi oblika prostog umesto oblika složenog futura I, i obrnuto. II PROST OBLIK FUTURA I 144 A. Tvorba prostog oblika 1. Kao osnova za tvorbu prostog oblika futura I umesto infinitivne osnove (npr. VIDE-) upotrebljena je prezentska osnova, sa nastavkom za prezent, na koju je dodat enklitički oblik prezenta pomoćnog glagol hteti (npr. VID-I-M : VID-I-ĆU) JEDE-ĆU hleb, jaje, šunka, beli luk i feta sir, a piću jogurt za doručak. (korejski) 7 (Za ručka, ja ću ići u Caribik.) JEDE-ĆU 8 moj omiljenu piću. (korejski) Možda, VIDI-ĆETE mesara. Ova mesara je najjeftiniji u Novom Sadu i sve je svež! (korejski) Uveče TRČI-ĆU i ićiću u teretanu za jogu i strečind. (mađarski) Na ovaj način studenti su gradili oblike futura od tri glagola: jesti, videti i trčati. Greške u oblicima glagola videti svojstvene su ne samo stranim studentima nego i izvornim govornicima. I dok se za izvorne govornike kaže da ih čine pod uticajem i(je)kavskih govora, za strane studente se to ne može tvrditi. U njihovom slučaju nesumnjivo se radi o tome da se povode za prezentskim oblicima, koje uče pre futura, na samom početku kursa. Za pogrešne oblike glagola jesti moglo bi se reći da i ne čude ako imamo u vidu da studenti greše i u formama glagola jednostavnije promene (videti, trčati), zatim ako imamo u vidu da se glagol završava na -sti, kao i glasovnu alternaciju u njegovim prezentskim oblicima (jesti : jedem), što već samo po sebi studentima predstavlja ozbiljnu poteškoću za savladavanje. Tome treba dodati i glasovnu alternaciju u V. u Literaturi spisak konsultovanih gramatika srpskog jezika. Greške u nastavku za lice ostavljene su za analizu u okviru istraživanja jednog šireg problema. Up. Mrazović Vukadinović 1990: 123; Klajn 2005: 119; Klajn Piper 2013: 173. Up. Stevanović : 362; Stanojčić Popović : 112. Uz svaki primer naveden je prvi jezik studenta. Ista osnova glagola jesti (i kod istog studenta) uplivisala je čak i na oblik infinitiva: Ja ću JEDETI na doručak sutra ujutru (korejski).

146 GREŠKE U TVORBI OBLIKA FUTURA I NA POČETNIM NIVOIMA UČENJA SRPSKOG JEZIKA KAO... prostom obliku futura I (jesti : ješću, do koje u ovom slučaju nisu ni došli), da bi se razumela i shvatila sva težina učenja sistema glagolskih oblika srpskog jezika. Ako posmatramo sintaksičku poziciju u kojoj su se našli, oblici futura su mahom pravilno upotrebljeni, samo u poslednjoj rečenici bila bi primerenija upotreba složenog oblika. Ukupno šest grešaka ovog tipa načinilo je petoro studenata kojima je prvi jezik jedan od sledećih: korejski (3 studenta), engleski (1) ili mađarski (1 Mađarska), pa se na osnovu njihove jezičke različitosti, ali i morfološke strukture građenih oblika može reći da se radi o unutarjezičkim greškama. 2. Prost oblik futura I građen je od punog oblika infinitiva kao osnove i enklitičkih oblika prezenta pomoćnog glagola hteti, koji su dodati na takvu osnovu. Na ovaj način studenti su gradili futur ne samo od infinitiva sa završetkom -ti nego, čak i znatno češće, i od infinitiva sa završetkom -ći, zaboravljajući pri tom na činjenicu da se od takvih glagola prost oblik ne gradi: Ja POĆETI-ĆU 9 da družim dietu od sutra. (korejski) Možda ti IĆI-ĆEŠ na pijaca. (korejski) Ja IĆI-ĆU u banci i promeniću sve novca. (korejski) Posle treninga tuširaću kod kuće, najšminkaću se i IZAĐI-ĆU 10 za večera sa prijateljicom i sentar. (mađarski) Mi još razgovaramo na engleskom ali nadam se da MOĆI-ĆEMO da pričamo na srpskom krajem semestra. (mađarski) U većini rečenica sa glagolima ići, izaći i moći treba zapaziti da je prisutan još jedan glagol u istom vremenu i obliku u futuru I, prostom obliku. Ta okolnost, kao i nenaviknutost studenata na kratke glagolske lekseme, mogla je uticati na pojavu ovakve nepravilnosti. Za razliku od pomenutih primera, oblici glagola početi posve su neobični i neočekivani. Svi ovi primeri, međutim, odlično ilustruju ukrštanje morfoloških pravila, pravila distribucije enklitičkih oblika u rečenici i pravopisnih pravila. Iako je u prvom planu morfološka analiza, nije naodmet zapaziti i to da se skoro svi oblici futura nalaze u poziciji koja zahteva njihovo razlaganje na infinitiv i enklitiku, a zatim i njihov obrnuti raspored (enklitika + infinitiv). Što znači da se u ovim slučajevima ujedno radi i o zameni složenog oblika prostim. Zbog svega toga, ovde će morfološkom analizom pored grešaka u građenju oblika i grešaka u njihovoj upotrebi biti obuhvaćene i greške u redu reči, ali samo u onoj meri u kojoj se prepliću sa morfologijom. 145 Ukupno 11 grešaka u oblicima četiri glagola (početi, ići, izaći, moći) napravilo je troje studenata, kojima je prvi jezik korejski (2 studenta) ili mađarski (1 Mađarska). Iako su greške malobrojne, iako se kao prvi javljaju svega dva jezika, nesumnjivo se radi o oblicima nastalim pod uticajem samog srpskog jezika i njegovih morfoloških struktura. 3. Nekoliko tipova sporadičnih fonoloških grešaka zabeleženo je: 3.1. u glagolskom prefiksu samo jednom, u sastavu studenta kojem je prvi jezik mađarski (i koji dolazi iz Mađarske), prefiks na- zamenjen je pridevskim prefiksom (za tvorbu superlativa), sličnog fonemskog sastava, naj-: Posle treninga tuširaću kod kuće, NAJŠMINKAĆU se i izađiću za večera sa prijateljicom i sentar. (mađarski) 9 Uz fonološku grešku u osnovi č : ć. 10 Može se pomisliti da je studentu u ovom slučaju 2. lice jednine imperativa poslužilo kao osnova na koju je dodao odgovarajući nastavak za lice i broj, ali budući da je sastav pisan ćirilicom, vrlo je verovatno da je greška nastala zamenom ćiriličnih slova sličnog lika (ћ i ђ: изађи-ћу). Nesigurnost u upotrebi ćiriličnog pisma potvrđuju i druge dve slovne greške u nastavku iste rečenice, koje u ćiriličnom tekstu izgledaju ovako: u сентар.

147 Biljana Babić 3.2. u infinitivnoj osnovi glagola, od kojeg se gradi futur I, uz pogrešan nastavak za lice: Volim je [sobu] i NADOSTAJEĆU mi kada se preselimo u Niš. (engleski) NEDOSTAJ ĆU mi moj stan kad vratiti u Koreju. (korejski) U prvom primeru permutovani su prvi i poslednji vokal infinitivne osnove, dok je u drugom primeru od prostog oblika načinjen nepravilan složeni oblik razbijanjem na njegovoj morfemskoj granici, uz ispuštanje krajnjeg vokala infinitivne osnove. Zbog toga bi se moglo reći da se u ovom slučaju možda radi o podražavanju ili imitaciji pojavi koja je zabeležena i u prezentskim formama ove iste lekseme (Babić 2014). Budući da se u oba primera radi o glagolu nedostajati, ove greške i ne čude jer su u formama navedene lekseme ogrešenja zabeležena i u drugim glagolskim oblicima, drugim kategorijama, pa i na drugim jezičkim nivoima. Jednu od njih ilustruje sledeći primer: Prvo, NEDOSTAĆE mi JE Karađorđeva šnicla, Burek sa sirom, burek sa mesom, roštilji. (korejski) u kojem je došlo do ispuštanja krajnjeg sloga iz infinitivne osnove (nedosta-ja-će), i čini se njegovog izmeštanja i zamene sa fonemski sličnim oblikom pomoćnog glagola jesam. U svakom slučaju, i ovde bi se moglo govoriti o podražavanju. Od glagola kod kojih infinitivnom nastavku -ti prethodi s, u korpusu je nađen samo jedan primer u kojem nije izvršeno jednačenje po mestu artikulacije. Verovatno zbog toga što takvih leksema na nivoima A1 i A2 nema mnogo (svega 12 od blizu 560, prema popisu u Babić 2011), ali praksa pokazuje da ovaj tip greške nije redak: 146 JESĆEMO paštu zato što ja je volim. (korejski) Ukupno četiri fonološke greške, od toga 3 u formama glagola nedostajati, načinilo je troje korejskih studenata i jedan student sa engleskim kao prvim jezikom. Za sve njih može se reći da imaju karakter unutarjezičke greške. B. Upotreba prostog oblika umesto složenog U sledećim primerima radi se o specifičnim greškama, o greškama koje to možda i nisu: U junu i julu verovatno još BIĆU u Srbiji. U junu ZAVRŠIĆU drugi semestar u Novom Sadu. (nemački) Od sredine avgusta verovatno RADIĆU do početka sledećeg semestra. (nemački) Mislim, da ovaj nizak sto BIĆE sledeće nedelje u našoj prodavnici. (češki) Moj tata IMAĆE šezdeset godine u trinaesti Novembar. (engleski) Prvo, ja OŠAMARIĆU se jer ne verujem da se ovo desilo. (korejski) Kod kuće PLANIRAĆU gde ćemo ići u jun sa Lin. (korejski) Jesćemo paštu zato što ja je volim. Onda RADIĆU domaći zadatak i čitaću knjigu. (korejski) Retko nosim duboke čizme u Koreji, ali KUPIĆU smeđe i duboke čizme u Srbiji. (korejski) Morfološki gledano svi ovi oblici futura I sasvim su pravilni. Sintaksički gledano pozicija u kojoj se javljaju (drugo mesto u rečenici, iza nekog drugog rečeničnog člana: subjekta, adverbijala, veznika) zahteva složen a ne prost oblik. Iako je smisao rečenice nenarušen, pa ih zbog toga možda i ne bi trebalo tretirati kao greške, primeri su obuhvaćeni analizom jer i oni ukazuju na međusobnu uslovljenost morfološkog oblika i sintaksičke pozicije. Osim toga, i pored gramatički pravilnog oblika, rečenica zvuči stilski neuglađeno, pa bi od samog početka trebalo raditi na otklanjanju takvih nedostataka.

148 GREŠKE U TVORBI OBLIKA FUTURA I NA POČETNIM NIVOIMA UČENJA SRPSKOG JEZIKA KAO... Na ovaj način, ukupno 17 puta o srpsku standardnojezičku normu ogrešilo se 11 studenata, sa jednim od sledećih šest jezika kao prvim: korejskim (5 studenata), nemačkim (1), češkim (1), engleskim (2), hindijem (1) ili mađarskim (1 Mađarska). Grešili su u formama glagola: kupiti, biti, završiti, raditi, imati, kuvati, ošamariti se, planirati, upoznati. Sa stanovišta morfologije, ovi primeri su pravilni za razliku od onih 11 u tački A.2 (poćetiću, ićiću, izađiću, moćiću), ali sa stanovišta sintakse i jednima i drugima zajedničko je to da se javljaju u poziciji koja ne dozvoljava upotrebu prostog oblika nego zahteva složen, bar kad je futur I u pitanju, i to u sledećem rasporedu: enklitika + infinitiv. Njima treba dodati i poslednji primer iz tačke A.1 (trčiću) uz koji je rečeno da je u datoj poziciji primereniji složen oblik i zaključiti da su studenti ukupno 29 puta složenu formu budućeg vremena zamenili prostom. III SLOŽEN OBLIK FUTURA I U okviru složenog futura I treba odvojeno posmatrati njegove pravilno i nepravilno građene oblike. 1. Kao i u tački B kod prostog futura I, pravilno građeni oblici su vrlo specifični. Njihova specifičnost je i ovde određena preplitanjem morfoloških i sintaksičkih faktora Složen oblik morfološki gledano sasvim je korektan, čine ga enklitički oblik prezenta pomoćnog glagola hteti i infinitiv glagola koji se menja. Problem je, međutim, u sintaksičkoj poziciji koju futur zauzima: ĆU KUPITI voće. (korejski) ĆU NARUČITI jedno torte i onda jedemo zajedno! (korejski) Čekajte molim. ĆU PLATITI račun. (korejski) Posle časa ću vratiti nas kući i ĆU UČITI srpski jezik oko čistiti moju kuću i odmoriću slobodno vreme. (korejski) 147 S obzirom na to da je upotrebljen na samom početku rečenice, eventualno posle sastavnog veznika, redosled njegovih sastavnica je neprihvatljiv. Početna pozicija dozvoljava upotrebu samo prostog oblika futura I, nikako ne i upotrebu složenog oblika ne samo u ovakvom rasporedu njegovih elemenata nego ni u obrnutom (infinitiv + enklitika). U samo jednom od zabeleženih primera, četvrtom po redu, neposredno okruženje moglo je pogodovati nepravilnoj upotrebi složenog oblika (glagola učiti), jer se u prvom delu složene rečenice pojavljuje isti takav oblik glagola vratiti se. Činjenica da su korejski studenti (njih četvoro) napravili sve greške ovog tipa (ukupno osam, u formama sedam glagolskih leksema: kupiti, dati, naručiti, platiti, učiti, sresti, pijesti [piti]) ukazuje na to da bi se možda moglo raditi o uticaju njihovog prvog jezika, ali nikako ne isključuje mogućnost da su greške nastale i pod uticajem samog srpskog jezika, u kojem su u drugačijem sintaksičkom okruženju navedeni oblici i te kako mogući. Svi primeri ujedno predstavljaju i redak pokušaj izostavljanja subjekta u rečenici, potez na koji se studenti na nivoima A1 i A2 ne odlučuju često i sa kojim se teško saživljavaju, bez obzira na njihov prvi jezik, što je vrlo verovatno za posledicu imalo ovakav red reči Zamenom mesta enklitike pomoćnog glagola i infinitiva punoznačnog, i dalje imamo složeni futur I koji je morfološki pravilan, problem je u rasporedu njegovih sastavnih elemenata i u tome što ne postoji sintaksička pozicija u kojoj je realizacija takvog rasporeda moguća:

149 Biljana Babić IMATI ĆE jednu spavaću sobu, jedno kupatilo, sobu za muziku i ples. (hindi) KUPITI ĆU pirinač, kupus, meso, voče.. i tako dalje. (korejski) (Ove putovanje je bila jako umorna. Zatim obih dana ne želim da putujem. Ali znam da volim putovanje.) Tako PUTOVATI ĆU drugi put. (korejski) U oko devet sati JESTI ĆU doručak. (korejski) Možda, JESTI ĆU brzu hranu. (korejski) Na apsolutnom početku rečenice složen oblik nije moguć ni u ovakvom rasporedu (infinitiv + enklitika), ni u obrnutom (enklitika + infinitiv), nužna je upotreba prostog oblika. Verovatno bi se i ove greške mogle dovesti u vezu sa izostavljanjem subjekta rečenice, poštovanjem pravila da se enklitika raspoređuje na drugom mestu u rečenici, i zanemarivanjem činjenice da raspored infinitiv + enklitika ipak nije moguć. U ostalim pozicijama, pre svega u drugoj, složeni oblik je moguć samo u obrnutom rasporedu (enklitika + infinitiv, v. 3. i 4. primer). Pri čemu ostaje nejasno zašto enklitika nije raspoređena ispred infinitiva, pogotovo u 3. primeru. Poseban problem u navedenim primerima predstavlja to što pravilo o rasporedu enklitike u rečenici ne važi za upotrebljeni glagolski oblik, jer do futura I, učeći perfekat i potencijal, studenti uče da enklitika dolazi na drugom mestu u rečenici, iza akcentovane reči. Suočeni smo, dakle, s prividno paradoksalnom situacijom. Enklitika može doći poslije bilo koje akcentuirane riječi (u zavisnosti od toga koja se riječ nalazi na prvom mjestu u rečenici), samo ne može poslije infinitiva, tj. poslije onog elementa u rečenici s kojim je inače najtješnje povezana (Browne : 43). 148 Sedam grešaka u oblicima glagola: kuvati, imati, kupiti, putovati, biti, jesti, napravilo je petoro korejskih studenata i jedan student kojem je hindi prvi jezik. Opet je moguće da greške nastaju pod uticajem prvog jezika, ali su očigledna morfološka sredstva i uticaj srpskog jezika koji greškama daju unutarjezički karakter. Složeni oblici futura I upotrebljeni umesto prostih dokaz su i strategije koju studenti primenjuju, a to je izbegavanje brojnih pravila različitog karaktera (fonoloških, morfoloških, sintaksičkih, pravopisnih) i njihovo svođenje na ono najlakše osnovno, morfološko pravilo Treći vid upotrebe složenog umesto prostog oblika nastao je zanemarivanjem i morfoloških i pravopisnih pravila, i podelom pravilnog prostog oblika na dva dela, na njegovoj morfemskoj granici. S obzirom na to da se radi o razbijanju pravilnog oblika, greška je moguća samo u pisanoj formi, ne i u govoru: Kuća neće biti velika ali IMA ĆE veliku teresa. (engleski) Zabeležena je samo jedna greška u pismenom sastavu studenta s engleskim kao prvim jezikom. Načinjena je pod uticajem samog futura I, njegovog složenog oblika, pa je unutarjezičkog karaktera. Dakle, gotovo svi primeri pravilno građenog složenog oblika futura I (osim dva primera u tački 1.2 tako putovati ću; u oko devet sati jesti ću) predstavljaju zamenu prostog oblika složenim. 2. Nepravilno građeni oblici futura I nastaju upotrebom: 2.1. elemenata koji grade standardne i elemenata koji grade supstandardne oblike futura I, ili 2.2. potpuno pogrešnih elemenata, koji ne učestvuju u tvorbi standardnih oblika Elementi koji grade standardne i elementi koji grade supstandardne oblike futura I Enklitički oblik prezenta pomoćnog glagola hteti i konstrukcija da + prezent (u odgovarajućem licu), upotrebljena umesto infinitiva glagola koji se menja:

150 GREŠKE U TVORBI OBLIKA FUTURA I NA POČETNIM NIVOIMA UČENJA SRPSKOG JEZIKA KAO... Malo kasnije ĆU DA PIJEM tursku kafu, zato što ne želim da spavam na času. Ja ĆU DA JEDEM doručak za 10 minuta. (korejski) Zato što ja ĆU DA SE VEČAM i UZGAJAM mnogo dece. (korejski) (Hoću da kažem dobro srpski jezik.) Tako ja ĆU DA tvrd STUDIRAM srpski jezik. (korejski) Ja NEĆU DA ga ZABORAVIM zauvek. (korejski) Ovakve konstrukcije, iako se ne preporučuju, svojstvene su razgovornom stilu i usmenoj nezvaničnoj komunikaciji izvornih govornika (Klajn Piper 2013: 173; up. i Vojvodić 1995: 343), 11 s kojima su studenti u svakodnevnom kontaktu, pa su greške lako mogle nastati i pod njihovim uticajem. Drugi izvor ovih nepravilnosti može biti u tome što na samom početku kursa A1 uče da su infinitiv i da + prezent komutabilni uz modalne glagole, pa onda to pravilo uopštavaju i kod futura, uz enklitički oblik pomoćnog glagola. U poslednjem primeru, budući da se radi o odričnom obliku futura, konstrukcija da + prezent celoj rečenici daje sasvim drugačije značenje od onog nameravanog futurskog (što se vidi iz šireg konteksta). Ovakva struktura ima voluntativno značenje, izražava samo želju, nameru da se data radnja ne realizuje glagol htjeti nema ovdje funkciju desemantizovanog pomoćnog glagola i semantički je ekvivalent glagolu željeti, tj. ne željeti, a u vremenskom smislu (kao indikativ) označava sadašnje vrijeme (Vojvodić 1995: 342). U ovom slučaju (i kontekstu) jedino bi struktura sa infinitivom 12 bila primerena jer označava pravu budućnost, odn. radnju koja se neće realizovati u vremenu koje sledi za vremenom govorenja što i jeste bio nameravani iskaz studenta. Opet su sve greške ovoga tipa (ukupno četrnaest, od glagola: piti, (po)jesti, biti, venčati se, uzgajati, kupiti, plivati, zaboraviti, studirati, ukrasiti, kuvati, promeniti) napravili samo korejski studenti, njih šestoro. No, i pored toga, jasno je da se radi o unutarjezičkom poremećaju, pogotovo kad znamo da je ista pojava svojstvena i izvornim govornicima Enklitički oblik pomoćnog glagola hteti i oblik prezenta u odgovarajućem licu: 149 Ja ĆU PREDSTAVIM o moja tata. (korejski) Uveće ja ĆU IDEM u bioskopu. (korejski) Ali to šta znam to ĆE OPISUJEM. (mađarski) I sutra ĆE IDEMO zajedno na rođendanu. (mađarski) Sada ona nema momka ali nadam se ona ĆE IMA momka. (korejski) Ove greške su mogle nastati na dva načina. Tako što su studenti pošli od standardnog oblika futura I (enklitika pomoćnog glagola + infinitiv) i, već spominjane, supstandardne strukture koja se često koristi u službi futura (enklitika pomoćnog glagola + da + prezent), što je u njihovim rečenicama dalo strukturu: enklitika + prezent. Ili tako što su redukovali konstrukciju karakterističnu za razgovorni stil (enklitika + da + prezent) i sveli je na enklitiku i oblik prezenta. Šta je više uticalo na nastanak grešaka ovog tipa, to bi možda mogla razrešiti neka naknadna analiza primera ispuštanja veznika, pre svega veznika da, i u drugačijem sintaksičkom okruženju. Treba samo spomenuti i to da je ovakva struktura sa značenjem futura I svojstvena i nekim srpskim dijalektima. 11 Autori triju gramatika srpskog jezika uopšte i ne spominju konstrukciju da + prezent kao sastavnicu složenog oblika futura I (Stevanović : 362; Stanojčić Popović : ; Klajn 2005: ), dok Mrazović Vukadinović i D. Klikovac smatraju da se ova konstrukcija može upotrebiti umesto infinitiva (Mrazović Vukadinović 1990: 124; Klikovac 2002/ : 106). 12 D. Klikovac, za razliku od D. Vojvodića, smatra da i odrični oblik futura I može imati dva vida: jedan građen od odričnog oblika prezenta pomoćnog glagola hteti i infinitiva (Neću raditi), i drugi građen od odričnog oblika prezenta pomoćnog glagola hteti i konstrukcije da + prezent (Neću da radim), s tim što ovom drugom obliku pripisuje i funkciju odričnog oblika glagola hteti sa značenjem Ne želim da radim (Klikovac 2002/ : 106).

151 Biljana Babić Šest grešaka napravilo je četvoro korejskih studenata i dvoje mađarskih rođenih i odraslih u Vojvodini Puni oblik pomoćnog glagola hteti i infinitiv glagola koji se menja: U moijoj sobi OCE IMATI jednu velikog plavog krevet, plavu komodu, plavog orman i velikog prozor. (grčki) Ovde zanemarujem izbor glagola koji se menja (imati umesto biti), ta greška će biti analizirana drugom prilikom. Posmatram samo oblik futura, u kojem je enklitički oblik zamenjen punim ili naglašenim oblikom pomoćnog glagola, vrlo verovatno pod uticajem upitnog oblika futura I, koji se gradi pomoću naglašenog oblika. A ovakav nazovi puni oblik student je mogao čuti od izvornih govornika, u čijem se govoru inicijalno h, usled slabe frikcije, često gubi, naročito u nezvaničnoj komunikaciji i nebrižljivom izgovoru (Subotić i dr. 2012: 41). Samo jedan primer ovakvog ogrešenja zabeležen je u sastavu jednog grčkog studenta Enklitika pomoćnog glagola hteti i konstrukcija da + infinitiv: Imam novo momku i želim da znam šta će se deseti sa nama. Možete da kažete koliko dugo ĆEMO DA OSTAVATI 13 zajedno? (mađarski ili korejski)... ja ne volim da idem planina zatošto posle idem planina, ja ĆU DA IMATI upala mišića za moja noga!! (korejski) 150 Infinitiv je upotrebljen u konstrukciji s veznikom da, umesto prezenta, a uz enklitiku pomoćnog glagola. I ovaj oblik je rezultat ukrštanja dveju srpskih konstrukcija futura I jedne standardne (enklitika + infinitiv) i jedne supstandrardne (enklitika + da + prezent). Dva puta je zabeležena ovakva greška, jednom u korejskom domaćem radu, i drugi put u sastavu koji su zajedno pisale dve studentkinje jedna Korejka i jedna Mađarica (iz Mađarske). Nemoguće je odrediti koja od njih je načinila grešku, ali to je i nebitno s obzirom na njen unutarjezički karakter Od elemenata koji ne učestvuju u tvorbi standardnih oblika dva puta su dva korejska studenta upotrebila particip aktiva glagola koji se menja umesto infinitiva, uz enklitiku pomoćnog glagola hteti: I ja ĆU RAZGOVARAO sa Boškom o vikendom planu. (korejski) Sutra, ono NEĆE BIO mi posebno dan. Zato što sutra je nomalan dan u nedelji. (korejski) Samo jednom jedan portugalski student umesto odričnog oblika pomoćnog glagola upotrebio je odričnu rečcu ne: Ali NE STIĆI brzo, oho 70 dana. [neće stići] (portugalski) Moguće je da se i ovde radi o ukrštanju strukture odričnog oblika prezenta (ne stignem) i strukture odričnog oblika futura I (neću stići), što daje ne stići. 13 I greške u infinitivu biće analizirane drugom prilikom, ovde me zanima samo struktura futura I.

152 GREŠKE U TVORBI OBLIKA FUTURA I NA POČETNIM NIVOIMA UČENJA SRPSKOG JEZIKA KAO... IV ZAKLJUČAK Sprovedena analiza pokazuje da futur I stranim studentima predstavlja ozbiljan problem već samim postojanjem njegovih dvostrukih oblika prostog i složenog. Pored toga, morfološki oblik futura I najčešće je uslovljen sintaksičkom pozicijom u kojoj se pojavljuje, što kod studenata za posledicu ima greške bilo u građenju ovog glagolskog vremena, bilo samo u redu reči. To pokazuje možda ne toliko broj njihovih grešaka u tvorbi (ukupno 93), koliko raznovrsnost ogrešenja (14 tipova). Treba zapaziti i to da nema grešaka u izboru nastavka za oblik, što znači da je za studente nastavak primaran, da on reprezentuje oblik a ne osnova, za njih je nastavak = oblik. 14 A. Tvorba prostog oblika Tip greške Ukupan broj grešaka Broj UJG 14 Prvi jezik A.1. prezentska osnova umesto 6 6 engleski, korejski, mađarski infinitivne A.2. infinitiv umesto infinitivne korejski, mađarski osnove A.3. fonološka greška u osnovi 5 5 engleski, korejski, mađarski B. Upotreba prostog oblika umesto složenog češki, engleski, hindi, korejski, mađarski, nemački Upotreba prostog oblika umesto složenog (A korejski, mađarski poslednji primer, i A.2) Ukupno Tabela 1 Greške u prostom obliku futura I Tip greške Broj grešaka Broj UJG Prvi jezik 1. Pravilno građeni 1.1. enklitika + infinitiv 8 8 korejski oblici (ili upotreba 1.2. infinitiv + enklitika 7 7 korejski, hindi složenog oblika umesto prostog) 1.3. razbijanje prostog oblika na morfemskoj 1 1 engleski granici 2. Nepravilno građeni enklitika + da + prezent korejski oblici enklitika + prezent 6 6 korejski, mađarski puni oblik pom. glagola + infintiv 1 1 grčki enklitika + da + infinitiv 2 2 korejski, mađarski enklitika + particip aktiva 2 0 korejski odrična rečca ne + infinitiv 1 1 portugalski Ukupno Tabela 2 Greške u složenom obliku futura I 151 Upadljivo je da u ovom segmentu sistema glagolskih oblika najviše greše Korejci, napravili su 57 od ukupno 93 greške (ili 61%), i učestvovali su u pravljenju čak jedanaest od četrnaest zabeleženih tipova grešaka. Pri tom su u ostvarenju tri tipa grešaka učestvovali samo oni. Ali učešće predstavnika 14 UJG unutarjezička greška.

153 Biljana Babić ostalih sedam jezika (češkog, engleskog, grčkog, hindija, mađarskog, nemačkog i portugalskog) ukazuje na to da ne može biti u pitanju samo uticaj korejskog jezika, ako takav uticaj uopšte i postoji. Što se tiče karaktera načinjenih grešaka, od zabeležene 93 čak za 91 (ili 98%) može se tvrditi da je unutarjezičkog karaktera jer nastaje pod uticajem samog jezika koji se uči. Ako posmatramo odnos grešaka u prostom i onih u složenom obliku, zapažamo da se češće greši u tvorbi i upotrebi prostog oblika (51:42 primera). Ako posmatramo zamenu prostog oblika složenim i obrnuto, vidimo da i tu studenti malo češće pogrešno upotrebljavaju prost umesto složenog (29:16 primera). Pojedinačno gledano, studenti najviše grešaka prave upotrebljavajući prost oblik u pozicijama koje zahtevaju složen (29 grešaka), zatim upotrebljavajući složen oblik na samom početku rečenice bilo da rečenicu započinju enklitikom bilo infinitivom (15 grešaka), i na kraju skloni su upotrebi nestandardne forme složenog oblika futura I (enklitika + da + prezent, 14 primera). Literatura 152 Babić, B. (2011). Naučimo srpski 1 i 2 Rečnik glagola, Novi Sad: Filozofski fakultet. Babić, B. (2014, u štampi). Greške u tvorbi prezentskih oblika na početnim nivoima učenja srpskog jezika kao stranog, Jezici i kulture u vremenu i prostoru 3, Novi Sad: Filozofski fakultet. Browne, W. ( ). O oblicima futura tipa čitat ću i čitaću, Jezik XVIII, br. 2, Zagreb, str Bugarski, R. (1996). Greške u jeziku, Lingvistika o čoveku. Beograd: Čigoja štampa, str Ellis, R. (1996). The Study of Second Language Acquisition. Oxford: Oxford University Press. Klajn, I. (2005). Gramatika srpskog jezika, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Klajn, I. (2013). Клајн, Иван и Предраг Пипер. Нормативна граматика српског језика, Нови Сад: Матица српска. Klikovac, D. (2002/ ). Кликовац, Душка. Граматика српскога језика за основну школу, Београд: Српска школска књига. Mrazović, P. i Zora Vukadinović (1990). Gramatika srpskohrvatskog jezika za strance, Sremski Karlovci Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Dobra vest. Richards, J. C. (1971). A Non-Contrastive Approach to Error Analysis, Error Analysis (Perspectives on Second Language Acquisition), London: Longman, str Stanojčić, Ž. ( ). Станојчић, Живојин и Љубомир Поповић, Стеван Мицић. Савремени српскохрватски језик и култура изражавања, Београд Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства Завод за издавање уџбеника. Stevanović, M. ( ). Стевановић, Михаило. Савремени српскохрватски језик (Граматички системи и књижевнојезичка норма). I Увод Фонетика Морфологија, Београд: Научно дело. Subotić, Lj. i Dejan Sredojević, Isidora Bjelaković (2012). Fonetika i fonologija: ortoepska i ortografska norma standardnog srpskog jezika, Novi Sad: Filozofski fakultet. Vojvodić, D. (1995). Војводић, Дојчил. Облици футура I као варијанте и/или као стандарди (?), Научни састанак слависта у Вукове дане, 24/1, Београд, стр ERRORS IN FORMING FUTUR I AT THE ELEMENTARY AND PRE-INTERMEDIATE LEVELS OF LEARNING SERBIAN AS A FOREIGN LANGUAGE Summary The subject of the paper is a morphological error analysis of simple and complex forms of futur I, which has been done on the corpus formed by total excerption of errors from essays written by students who have attended an intensive course of Serbian as a foreign language for one or two semesters at the levels A1 and A2 in the Centre for Serbian as a Foreign Language (within the Department of Serbian Language and Linguistics) at the Faculty of Philosophy in Novi Sad. The aims of the analysis are the following: the identification of errors, their systematization according to types, the excerption and description of intralinguistic errors and their cause (whenever it is possible),

154 GREŠKE U TVORBI OBLIKA FUTURA I NA POČETNIM NIVOIMA UČENJA SRPSKOG JEZIKA KAO... quantification and statistical processing, presenting results of analysing errors according to their types, frequency of their occurrence and according to students native language. The analysis has shown that the existence of double forms of futur I, a simple and a complex one, including the syntactic position that conditions the use of one or the other form leads to breaking the rules for forming this verb tense or for word order in a sentence. Out of the total of 93 errors, no error is related to the verb ending for this form. 91 errors (or 98%) were caused by the choice and use of incorrect Serbian morphological elements, or due to the influence of this language itself, so that such errors can be regarded as intralinguistic ones. Errors related to irregular forms of futur I were made by representatives of eight languages: Czech, English, Greek, Hindi, Korean, Hungarian, German and Portuguese. As for error types, it should be pointed out that: a) the most frequent errors are those related to the use of the simple form, b) most errors are caused by the use of the simple form in positions that require the complex one, c) by using the complex form at the beginning of a sentence regardless of whether students start the sentence with an enclitic or infinitive, d) students are prone to the use of the nonstandard complex form of futur I (enclitic+da+present form). Key words: Serbian, morphology, futur I, errors Biljana Babić University of Novi Sad, Serbia Faculty of Philosophy 153

155

156 Radmila Bodrič MOTIVACIJA ZA UČENJE ENGLESKOG KAO STRANOG JEZIKA VAN FORMALNOG SISTEMA OBRAZOVANJA Motivacija, kao jedan od najbitnijih afektivnih faktora za učenje jezika, predstavlja kombinaciju uloženog napora i želje da se postigne određeni cilj, kao i pozitivnih stavova prema narodu i kulturi ciljnog jezika. Dosadašnja istraživanja su se uglavnom bavila ispitivanjem motivacije dece školskog uzrasta i studenata u okviru formalnog sistema obrazovanja, te se nametnula potreba za istraživanjem motivacije van formalnog sistema obrazovanja (tj. u centrima stranih jezika). Cilj rada je istraživanje vrste orijentacije za učenje engleskog jezika i provera u kojoj meri se ustanovljene motivacijske orijentacije uklapaju u podelu na integrativnu i instrumentalnu. U radu se pošlo od pretpostavke da se polaznici privatnih škola odlučuju na učenje engleskog jezika uglavnom iz pragmatičnih, praktičnih razloga, dok bi integrativni bili manje zastupljeni. Rezultati istraživanja na uzorku od 126 ispitanika pokazuju da od tri motivacijske orijentacije, afektivno-kulturna ima prednost nad, drugoj po zastupljenosti, instrumentalno-utilitarnom orijentacijom, i trećom integrativno-komunikativnom, čime je opovrgnuta postavljena hipoteza. Ključne reči: motivacija, engleski kao strani jezik, centri stranih jezika, kvantitativno istraživanje, motivacijske orijentacije. 1. UVOD Motivacija predstavlja isprepletan sistem motiva ili podsticaja koji učenika pokreću na raznovrsne mentalne i druge aktivnosti u procesu učenja bilo kog nastavnog predmeta, pa i učenja stranog jezika. Od velike je važnosti za uspeh u učenju stranog jezika jer od motivacionih uslova u najvećoj meri zavisi kvalitet učinka učenika. Motivacija se ogleda u učenikovoj spremnosti za rad, želji da ostvari postavljeni cilj, težnji za postignućem i uspehom. Brojne studije koje se bave ispitivanjem odnosa motivacije i uspeha u nastavi stranog jezika pokazuju da između ova dva aspekta postoji pozitivna korelacija (Dӧrnyei i Schmidt 2001; Dӧrnyei 2005; Lightbown i Spada 2006; Dӧrnyei i Ushioda 2009). Psihologija motivacije je izuzetno složena i u zavisnosti od pristupa problematici postoje različite teorije i definicije. Brojni istraživači koji su se bavili pojmom motivacije polaze od stava da je jednostavnije opisati nego definisati motivaciju (Covington 1998: 1). Dӧrnyei, tako, smatra da motivaciju treba posmatrati kao okvirni termin (eng. umbrella term) koji obuhvata niz značenja (Dӧrnyei 2001: 1). To je sasvim razumljivo budući da su ljudske potrebe raznolike i neograničene, i kreću se od bioloških, društvenih, psiholoških, kulturnih, materijalnih i mnogih drugih. Motivacija može biti usmerena ka pokretanju različitih radnji i postizanju različitih vrsta ciljeva, te stoga razlikujemo različite vrste orijentacija motivacije. Kada je reč o učenju stranih jezika, motivacija uključuje kognitivnu, afektivnu i društvenu dimenziju, koje u sprezi utiču na usvajanje jezika. Motivacija, kao jedan od najkompleksnijih i najznačajnijih afektivnih faktora u nastavi stranih jezika, osvetljava individualne razlike u izboru i učenju stranih jezika (Vaezi 2008: 54, navedeno u Bošnjaković i Knjižar 2012: 95), tj. utiče na to u kojoj meri i na koji način će doći do određenog ponašanja ili kada će učenik početi da uči određeni strani jezik (Balenović 2011: 190). Dӧrnyei (2001: 2) smatra da bi se većina pedagoga i istraživača složili da motivacija igra važnu ulogu u određivanju uspeha ili neuspeha u učenju. Prema socijalnom psihologu Gardneru (1985), motivacija za učenje stranog jezika predstavlja kombinaciju tri različite komponente: truda, želje da se postigne cilj učenja jezika i pozitivnih stavova prema prema učenju jezika. Učenik je motivisan kada su njegova želja da postigne cilj i pozitivni stavovi o cilju povezani s uloženim trudom (Gardner 1985: 155

157 Radmila Bodrič 10-11). Prirodno, učenici se razlikuju u pogledu nivoa motivacije i orijentaciji te motivacije (tj. vrsti motivacije). Orijentacija motivacije odnosi se na suštinske stavove i ciljeve koji podstiču na delanje (Ryan i Deci 2000: 54). Dosadašnja istraživanja su se uglavnom bavila ispitivanjem motivacijskog konstrukta dece školskog uzrasta i studenata u okviru formalnog sistema obrazovanja, te se nametnula potreba za istraživanjem motivacije za učenje engleskog kao stranog jezika van formalnog sistema obrazovanja (tj. u privatnim školama stranih jezika). Cilj ovog rada je istraživanje vrsta orijentacije za učenje engleskog kao stranog jezika i provera u kojoj meri se uočene tendencije uklapaju u dihotomnu podelu na integrativnu i instrumentalnu motivacijsku orijentaciju (više reči o ovim dvema vrstama orijentacije u narednom odeljku). U radu će se poći od pretpostavke da se polaznici privatnih škola odlučuju na učenje engleskog jezika uglavnom iz pragmatičnih razloga, odnosno zbog potrebe poznavanja engleskog jezika koja uključuje instrumentalnu orijentaciju, dok bi integrativna bila manje zastupljena. Pretpostavka je da su polaznici tečajeva engleskog jezika u privatnim školama veoma motivisani za sticanje međunarodnih jezičkih kvalifikacija, kao i da im je poznavanje engleskog jezika potrebno radi efikasnijeg obavljanja svakodnevnih ličnih i profesionalnih obaveza, u okviru svog radnog mesta i životnog okruženja. 2. PRIMENJENOLINGVISTIČKA ISTRAŽIVANJA MOTIVACIJE ZA UČENJE STRANOG JEZIKA 156 Dijahronijski posmatrano, vrlo značajan doprinos istraživanju motivacije za učenje stranog jezika dali su kanadski socijalni psiholozi Gardner i Lambert (1972). Oni su došli do zaključka da motivacija za učenje određenog stranog jezika nije socijalno neutralna varijabla budući da je jezik temelj ličnog identiteta čoveka i da je priroda jezika veoma složena. To je jedan od razloga zašto se konstrukt motivacije za učenje stranog jezika može posmatrati i tumačiti drugačije od motivacije za učenje drugih nastavnih predmeta. U osnovi istraživanja Gardnera i Lamberta stoji dihotomna podela na integrativnu i instrumentalnu motivaciju (1972: 12-14). Integrativno motivisan pojedinac uči strani jezik radi približavanja govornoj zajednici i kulturi čiji strani jezik uči. Ova vrsta motivacije za učenje stranog jezika podrazumeva poštovanje, otvorenost i prisnost s drugom jezičkom zajednicom, njenom kulturom i načinom života, a u pojedinim i slučajevima i težnju učenika stranog jezika da se intergrišu i uklope u društveno okruženje drugog govornog područja i postanu slični njegovim govornicima. Integrativnost obuhvata, dakle, emocionalnu identifikaciju s drugom kulturnom grupom, ali i osnovni proces identifikacije unutar samog pojedinca (Csizér i Dӧrnyei 2005). Instrumentalna motivacija, s druge strane, podrazumeva praktične, utilitarne razloge za učenje stranog jezika. Ona se očituje u težnji učenika da ostvari određeno društveno priznanje ili ekonomsko napredovanje poznavanjem stranog jezika. Instrumentalni razlozi za učenje stranog jezika odnose se, na primer, na unapređenje na radnom mestu, materijalnu stimulaciju, dobru ocenu iz predmeta/ispita, dobijanje stipendije, učeničke/studentske razmene, postizanje ličnog uspeha, i sl. U kasnijim istraživanjima motivacije za učenje stranih jezika, ova integrativno-instrumentalna dihotomija je delimično pobijena jer je otkrivena integrativna motivacijska komponenta koja uključuje instrumentalnu orijentaciju, o čemu detaljno govori primenjeni lingvista iz Mađarske Zoltan Dӧrnyei (1994, 2002). Brown (2007: 170) smatra da bi integrativno-instrumentalni konstrukt trebalo posmatrati kao dve među većim brojem različitih orijentacija, gde orijentacija predstavlja razloge za učenje ciljnog jezika, odnosno cilj učenja (Gardner 1985: 54; Dӧrnyei i Ottό 1998: 49; Dӧrnyei i Ushioda 2011: 41), a motivacija usmereni napor koji učenik stranog jezika ulaže kako bi ga uspešno naučio. Orijentacije mogu da doprinesu motivaciji učenika da uči određeni jezik. Bitno je istaći da integrativna i instrumentalna orijentacija nisu međusobno isključive: obe se mogu javiti istovremeno, a ponekad se mogu i smenjivati. Učenik može biti motivisan obema orijentacijama različitim intenzitetom. Ilustracije radi, učenik može da započne učenje stranog jezika s ciljem da postane deo ciljne jezičke zajednice, ali isto

158 MOTIVACIJA ZA UČENJE ENGLESKOG KAO STRANOG JEZIKA VAN FORMALNOG SISTEMA... tako da veruje da će njegova integracija u kulturu ciljne jezičke zajednice moći da doprinese njegovom ličnom razvoju (samoostvarenju) ili uzdizanju na društvenoj lestvici, o čemu govore Dӧrnyeievi nalazi. Isto tako, na početku kursa stranog jezika može se javiti jedna vrsta orijentacije koja se vremenom može promeniti i oslabiti, i pretvoriti u drugu vrstu orijentacije u zavisnosti od situacije u kojoj se uči jezik (tj. da li se uči kao drugi ili strani jezik), konteksta učionice i drugih faktora koji utiču na nastavu jezika. To sve ide u prilog činjenici da motivacija nikada nije statična već dinamična i da do fluktuacija u nivou posvećenosti učenju stranog jezika dolazi često i na dnevnoj osnovi. Dӧrnyei smatra da je motivacija dinamički entitet koji se vremenom menja, pa tako i odgovarajuća količina uloženog napora ka ostvarenju postavljenog cilja oscilira između redovnih uspona i padova (Dӧrnyei i Ottό 1998: 45; MacIntyre i Serroul 2015: ). Međutim, retka su istraživanja koja se bave vremenskom dimenzijom motivacionog kontrukta i ne postoje nalazi koji ukazuju na to kako takve promene mogu da se istražuju. Dӧrnyei i Tseng (2009, navedeno u MacIntyre i Serroul 2015: 113) smatraju da bi istraživanja trebalo da ispitaju veze između motivacije usmerene na zadatak (eng. task motivation) u oblasti učenja stranog jezika, obraćanja pažnje i procesa samovrednovanja. U svakom slučaju, mnogi istraživači koji su merili integrativnu i instrumentalnu orijentaciju smatraju da su integrativno orijentisani učenici uspešniji u učenju stranog jezika od instrumentalno orijentisanih učenika (Baker 1993: 33-34, navedeno u Bošnjaković i Knjižar 2012: 96). Gardner (2000) smatra da je integrativna orijentacija za učenje jezika povezana s brzinom učenja novih reči, s uspehom u ovladavanju izgovorom, spremnošću da se uče nova gramatička pravila, većom aktivnošću na časovima, trudom da se isprave greške u usmenom i pismenom izražavanju i da se o njima razmišlja na proaktivan način, kao i težnjom da se nastavi s učenjem stranog jezika i van okvira formalnog obrazovanja. Gardnerov siocioedukativni model motivacije dovodi u međusobnu vezu četiri važna aspekta učenja stranog jezika: 1) društvenu i kulturnu sredinu u kojoj učenik odrasta, 2) individualne razlike učenika (kao što su inteligencija, sposobnost za učenje stranog jezika, motivacija i anksioznost), 3) kontekst učenja: formalna ili neformalna situacija u kojoj se odvija učenje, i 4) ishode učenja (Gardner 1985: ). Pitanje uticaja društvenog i kulturnog konteksta na orijentaciju motivacije i stavove učenika izuzetno je složeno i zahteva pažljivo razmatranje niza različitih faktora, kao što su društveni status ciljnog jezika u odnosu na izvorni jezik, potom etnolingvistički odnosi govornika, ekonomski i politički faktori. Dӧrnyei (2002) posebno ističe uticaj geografskih i geopolitičkih razloga na stavove i motivaciju za učenje stranog jezika. Budući da se učenje stranog jezika razlikuje od usvajanja, i budući da nema direktnog kontakta s jezičkom zajednicom koji bi doveo do formiranja stava o toj društvenojezičkoj zajednici i jeziku, proizlazi da je uloga društvenog konteksta u kojem se strani jezik uči veoma značajna. Ellis (1985) tako smatra da je integrativna orijentacija važnija kada se uči strani jezik, tj. kada jezik nema društveno-kulturnih uticaja izvan učionice; ako se uči kao drugi jezik, odnosno kada se koristi kao sredstvo komunikacije izvan učionice onda će orijentacija instrumentalne prirode biti važnija. Gardner i Lambert (1972) su u izučavanju dinamike učenja francuskog jezika od strane engleskih govornika u dvojezičnoj Kanadi došli do zaključka prema kojem je integrativnost ključan faktor u nivou motivacije učenika i ishodima učenja. U opsežnoj nacionalnoj studiji u Mađarskoj gde se strani jezici uče kao školski predmet sa ograničenim kontaktom s govornicima ciljnog jezika, Dӧrnyei i Clément (2001, navedeno u Dӧrnyei i Ushioda 2011: 43) otkrili su da je integrativnost najsnažnija komponenta opšte jezičke sklonosti učenika. Integrativna komponenta je određivala izbor jezika i količinu napora koji su učenici nameravali da ulože u proces učenja. S druge strane, Stern (1983) tvrdi da ukoliko je društvenojezički status učenikove društvene zajednice niži u odnosu na govornike ciljnog jezika vrlo je izvesno da će orijentacija učenikove motivacije biti instrumentalna, jer dobro poznavanje ciljnog jezika može da doprinese napredovanju u ekonomskom i materijalnom smislu. Kao što je rečeno ranije u tekstu, moguće je da učenik bude istovremeno i integrativno orijentisan, tj. da se želi da se identifikuje s kulturom ciljnog jezika i njoj prilagodi. U svakom slučaju, Dӧrnyei (2003: 18, navedeno u MacIntyre i Serroul 2015: 112) objašnjava da se mnoge kontroverze i neslaganja u vezi sa istraživanjem motivacije za učenje stranog jezika javljaju zbog nedovoljne svesti o vremenskom aspektu, kao i da različite i, čak, kontradiktorne teorije nisu međusobno isključive, već se jednostavno odnose na različite faze proce- 157

159 Radmila Bodrič 158 sa motivisanog ponašanja. A istraživanje motivacije počinje i završava se, prema rečima Fernandéz i Cañado (2001: 322), sa istraživanjem ponašanja. Na osnovu dobijenih rezultata Dӧrnyei (2005, 2009a) zaključuje da konstrukt integrativnosti sadrži dve različite varijable: tzv. bezličnu praktičnu inicijativu i lične stavove prema članovima društvene i kulturne zajednice ciljnog jezika. Da bi obe varijable zajedno funkcionisale konstrukt integrativnosti je potrebno sagledati oslanjajući se na istraživanje mogućeg ja (eng. possible selves), koje predstavlja ideje pojedinaca, odnosno ono što jesu, što bi mogli ili se boje da postanu. Na taj način moguće je uspostaviti pojmovnu vezu između spoznaje i motivacije (Csizér i Dӧrnyei 2005). Dӧrnyei smatra da moguće-ja daje oblik, značenje, strukturu i usmerenje ka nečijim nadama i strepnjama, i tako podstiče i usmerava svrsishodno ponašanje (Dӧrnyei 2005: 100). On, takođe, ističe da što je življe i razrađenije moguće-ja to se više očekuje da će biti motivaciono efikasno. Naime, pozitivna slika o sebi će biti jači motivacioni pokretač ako je povezana s predstavama o tome šta bi moglo da se desi ako se željeno stanje ne ostvari. Sledeće važno određenje mogućeg-ja dao je Higgins (1987, 1998, navedeno u Dӧrnyei 2005: 100), razlikujući idealno ja (eng. ideal self), koje se odnosi na osobine koje bi pojedinac želeo da poseduje (želje, težnje, nade) i neispunjeno ja (eng. ought self), što podrazumeva osobine za koje pojedinac veruje da bi trebalo da poseduje i ostvari (osećaj obaveze i odgovornosti). Ako se ovo poveže s konstruktom integrativnosti u učenju stranog jezika, tj. ukoliko osobu kojoj težimo da postanemo, naše idealno-ja, povežemo s tečnim znanjem stranog jezika, onda smo integrativno orijentisani. Idealno poimanje o jeziku pojmovno je predstavljanje svih činilaca i uticaja vezanih za poznavanje jezika radi razvijanja profesionalne kompetencije. Drugim rečima, u okviru razmatrane varijable instrumentalni motivi, kao što je učenje stranog jezika iz profesionalnih razloga, povezuju se s idealnim-ja. S druge strane, ako je učenicima jedini motiv da polože ispit, onda im se može pripisati kvalifikator neispunjenoja. Konačno, Csizér i Dӧrnyei (2005), predlažu da se pojam integrativnosti preimenuje u pojam idealno poimanje o sebi kao govorniku stranog jezika (eng. ideal L2 self), što predstavlja središnji pojam motivisanog ponašanja prilikom učenja stranog jezika. Kod ispitivanja konstrukta motivacije treba istaći važeću i značajnu podelu u kognitivnoj psihologiji na unutrašnju i spoljašnju motivaciju (eng. intrinsic i extrinsic motivation). Ova podela je proistekla iz teorije samoodređenja (eng. Self-Determination Theory) Decia i Ryana (1985, navedeno u Ryan i Deci 2000: 55), prema kojoj su motivisane radnje, s jedne strane, samoodređene ukoliko pojedinac sam donosi odluku da se njima bavi, odnosno ukoliko su posledica unutrašnje motivacije. S druge strane, motivisane radnje mogu biti i kontrolisane, tj. posledica pritisaka ili podsticaja iz okoline, dakle posledica spoljašnje motivacije. Kada je jedini razlog zbog kojeg učenik nešto radi dobijanje određene vrste nagrade koja dolazi od spolja, iz okruženja (npr. prvo mesto na takmičenju, novac, bolja ocena, položen ispit, čak i pozitivna povratna informacija) onda je njegova motivacija spoljašnja (Ryan i Deci 2000: 60). Prema Ryanu i Deciu (2000: 56) unutrašnja motivacija podrazumeva bavljenje samom aktivnošću radi unutrašnjih zadovoljstava, zabave, radoznalosti, izazova, a ne zbog spoljašnjih pritisaka ili nagrada. Ljudi ispoljavaju spremnost da uče i istražuju i za te aktivnosti im nisu potrebni neki spoljašnji podsticaji. Ova prirodna motivaciona tendencija, kako kažu Ryan i Deci (2000: 56), važan je element u kognitivnom, društvenom i fizičkom razvoju čoveka jer se kroz unutrašnja zanimanja razvijaju veštine i proširuje znanje. Učionica, dakle formalni kontekst, i sopstveni dom mogu da potpomognu ili smanje unutrašnju motivaciju podsticanjem ili osujećenjem potreba za autonomijom i kompetencijom. Brown (2007: 174) ističe da su mnogi slučajevi unutrašnje motivacije integrativni po prirodi, ali i insturmentalni motivi su svakako mogući. Tako, na primer, osoba sa veoma razvijenom unutrašnjom motivacijom želi da nauči drugi ili strani jezik radi profesionalnog usavršavanja ili unapređenja, ili radi uspeha na određenom akademskom programu. Isto tako, osoba može da razvije želju za identifikacijom s govornicima ciljnog jezika zbog nekog spoljašnjeg podsticaja od strane roditelja ili nastavnika. U svakom slučaju, ova podela na unutrašnju i spoljašnju motivaciju veoma je značajna u izučavanju motivacionog konstrukta i mnogim istraživačima je okosnica za objašnjavanje razlika između učenika.

160 MOTIVACIJA ZA UČENJE ENGLESKOG KAO STRANOG JEZIKA VAN FORMALNOG SISTEMA... Na kraju, istraživači se slažu da je teško raspravljati o motivaciji učenika bez detaljnog razmatranja obrazovnog konteksta ili konteksta učionice u kojoj se uči strani jezik (Wigfield i Eccles 2002: 114). Julkunen (2001), na primer, prilikom definisanja motivacije u kontekstu učionice govori o situaciono specifičnoj motivaciji (eng. situation-specific motivation), koja se odnosi na motivaciono stanje u određenoj situaciji i, ranije u tekstu spomenutoj, motivaciji usmerenoj na zadatak (eng. task motivation), koju karakteriše način na koji učenik za vreme nastave pristupa zadatku ili oblasti učenja. Crookes i Schmidt (1991, navedeno u Dӧrnyei 2005: 74) smatraju da je kontekst učionice veoma bitan i da nastavnici mogu da utiču na razvoj i održavanje motivacije kod učenika izborom efikasnih nastavnih metoda i sredstava kako bi nastavne jedinice učinili privlačnim i zanimljivim, i, s druge strane, podsticanjem učenika da ulože trud kako bi te nastavne jedinice uspešno savladali. Posebno se ističe značaj kooperativnog učenja (Clément i Gardner 2001, navedeno u Dӧrnyei 2005: 73; Julkunen 2001) u nastavi stranih jezika koje uveliko doprinosi razvijanju motivacije i, naročito, samopouzdanja koje predstavlja značajan faktor za učenje jezika jer učenici nemaju dovoljno pristupa kulturi ciljnog jezika ukoliko ga uče kao strani jezik. Mnoga istraživanja konstrukta motivacije u svetu i kod nas uglavnom su se bavila ispitivanjem motivacije unutar institucionalizovanog sistema učenja stranih jezika kod učenika na školskom uzrastu (mlađem i starijem) i na univerzitetskom nivou, te se nametnula potreba za istraživanjem vrste orijentacije za učenje engleskog kao stranog jezika van formalnog sistema obrazovanja, o čemu će detaljno biti reči u narednom odeljku. 3. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA Istraživanje u ovom radu imalo je za cilj da ispita vrste orijentacije za učenje engleskog kao stranog jezika van sistema formalnog obrazovanja, u centrima stranih jezika, i proveri u kojoj meri se uočene tendencije uklapaju u podelu na integrativnu i instrumentalnu orijentaciju. Postavljena je hipoteza da su polaznici tečajeva engleskog jezika u privatnim školama stranih jezika veoma motivisani za učenje engleskog jezika iz praktičnih razloga: za sticanje međunarodnih jezičkih kvalifikacija i za potrebe svog radnog mesta i životnog okruženja. Metod. Sprovedeno istraživanje je anketnog tipa (v. Prilog 1). Za potrebe ovog kvantitativnog istraživanja prvobitno je konstruisan probni upitnik kvalitativnog tipa kojim su se prikupili opisi lične motivacije za učenje engleskog jezika, na uzorku ispitanika od 17 do 49 godina. Većina ipsitanika je vrlo detaljno i precizno opisala razloge pohađanja tečaja, potom su detaljni opisi grupisani i na taj način se došlo do 36 anketnih tvrdnji u glavnom upitniku, testiranih Likertovom skalom procene s rasponom od 1 (uopšte se ne slažem) do 5 (u potpunosti se slažem). Poslednja anketna tvrdnja, br. 37, bila je otvorenog tipa i zahtevala je tekstualni odgovor od ispitanika. Glavni upitnik se sastojao od dva dela: prvog koji je obuhvatao demografske varijable i drugog koji je sastojao od 37 anketnih tvrdnji, 36 zatvorenog i poslednjeg pitanja, br. 37, otvorenog tipa. Upitnik je bio anoniman kako bi se omogućila veća objektivnost i validnost istraživanja. Postupak anketiranja realizovan je popunjavanjem anketnih listova koji su učenicima doneti neposredno u škole. Istraživanje je sprovedeno u aprilu i maju godine. Svi podaci su obrađeni deskriptivnim statističkim metodama, predstavljanjem srednjih vrednosti ispitivanih varijabli i standardne devijacije, i potom metodom bivarijantne korelacije, izračunavanjem Pirsonovog koeficijenta korelacije, koristeći program za statističku obradu podataka SPSS Statistics Uzorak. U anketnom istraživanju sprovedenom u aprilu i maju godine učestvovalo je 126 ispitanika (N = 126) iz dve renomirane škole stranih jezika u Novom Sadu: Excalibur i Lingua. Odabir uzorka je nasumičan. Od tog broja ukupno je bilo 79 ispitanica (62,7%) i 47 ispitanika (37,3%). Kao što se iz priloženog Grafikona 1. može videti, prosečna dob ispitanika iznosila je 23,9 godina. Najmlađi ispitanik imao je 14 godina, a najstariji

161 Radmila Bodrič Struktura ispitanika prema godinama starosti Broj ispitanika Godine starosti Grafikon 1. Struktura ispitanika prema godinama starosti Radi što potpunije slike o profilu ispitanika, ispitanici su, takođe, dali opšte podatke o obrazovnom nivou tj. zanimanju, pa su analizom dobijene tri približno ujednačene kategorije: 1) srednjoškolski učenici 44 (34,9%), 2) studenti 45 (35,7%), i 3) zaposleni 37 (29,4%). Među zaposlenima je bilo ispitanika sa sledećim profesijama: dipl. ekonomista, dipl. pravnik, dipl. inženjer elektrotehnike i računarstva, profesor istorije, farmaceut, građevinski tehničar, mašinski inženjer, lekar, strukovni menadžer-specijalista, finansijski analitičar, programer i sl. Ispitivani uzorak obuhvatio je svih šest nivoa znanja engleskog jezika: A1, A2, B1, B2, C1 i C2, klasifikovanih prema Zajedničkom evropskom okviru za žive jezike Saveta Evrope (2001). Prosečan nivo znanja engleskog jezika nalazi se između jezičkih nivoa B1 i B2, ali više naginje ka nivou B2, što se vidi iz Grafikona 2. Raspodela ispitanika prema nivou znanja engleskog Broj ispitanika A1 A2 B1 B2 C1 C2 Nivo znanja engleskog j. Grafikon 2. Raspodela ispitanika prema nivou znanja engleskog jezika Zanimalo nas je i koliko godina su učenici učili engleski jezik tokom formalnog obrazovanja, pa je prosečan broj godina učenja tokom školovanja iznosio 97,7 meseci odnosno 8,1 godinu, što se može videti iz Grafikona 3. Raspodela ispitanika prema nivou znanja engleskog Broj ispitanika A1 A2 B1 B2 C1 C2 Nivo znanja engleskog j. Grafikon 3. Godine učenja engleskog jezika u toku školovanja

162 MOTIVACIJA ZA UČENJE ENGLESKOG KAO STRANOG JEZIKA VAN FORMALNOG SISTEMA... Isto tako, želeli smo da saznamo koliko godina ispitanici pohađaju tečajeve engleskog jezika u privatnim školama, te je uzorak ispitanika tečajeve u proseku pohađao 49,4 meseci (4,1 godinu), što prateći Grafikon 4. slikovito prikazuje. Godine u?enja engleskog j. u privatnim školama Broj ispitanika g<1 1<g<2 2<g<4 4<g<6 6<g<8 8<g<10 10<g Godine Grafikon 4. Godine učenja engleskog jezika u privatnim školama Upitani potom da li su dosad polagali neki međunarodno priznati ispit iz engleskog jezika kao što su Cambridge ESOL ispiti, IELTS, TOEFL i sl. i ako jesu koji, od celokupnog uzorka samo 35 polaznika (28%) je položilo neki međunarodno priznati ispit iz engleskog jezika, a 91 polaznik (72%) nije nijedan. Od tog broja koji su položili, 15,9% su srednjoškolski učenici, koji su najviše bili motivisani za sticanje međunarodnih jezičkih kvalifikacija, potom zaposleni 9%, i na kraju studenti 6%. To su uglavnom bili Cambridge ESOL: YLE, KET, PET, FCE, CAE ispiti, koji procenjuju opšte jezičke sposobnosti polaznika, potom BEC (Business English Certificate) i LCCI (London Chamber of Commerce and Industry Qualifications), koji procenjuju znanje poslovnog engleskog jezika. Položen me?unarodni ispit 161 DA, 28% NE, 72% Grafikon 5. Položen međunarodni ispit Upitani da li pored engleskog uče i neki drugi, odnosno treći strani jezik i koji, 53% ne uči ni jedan drugi osim engleskog jezika, potom 36% uzorka uči još jedan, 10% ispitanika uči još dva jezika osim engleskog, i 1% još tri i više jezika. Ovi rezultati nisu zanemarujući i svakako govore o razvijenoj svesti ispitanika o poznavanju što više jezika u okviru savremenih procesa globalizacije i sve veće mobilnosti građanstva, studenata i akademske zajednice, uopšteno uzev.

163 Radmila Bodrič Broj drugih stranih jezika koje ispitanici 2 10% 3+ 1% 1 36% 0 53% Grafikon 6. Broj drugih stranih jezika koje ispitanici znaju Sledećim pitanjem u okviru ovog dela upitnika koji se ticao demografskih varijabli želeli smo da proverimo da li su ispitanici posetili neku od zemalja engleskog govornog područja i ako jesu koja je bila svrha posete. Zanimljivo je da je samo 25 ispitanika (20%) posetilo neku anglofonu zemlju (SAD, Veliku Britaniju, Kanadu i Irsku), uglavnom turistički (12%), poslovno (4%) i radi usavršavanja znanja engleskog jezika u letnjim školama (4%). Od celokupnog uzorka, 101 ispitanik (80%) nije boravio ni u jednoj anglofonoj zemlji. Ovi podaci govore o ne baš tako velikom iskustvu vezanom za anglofone kulture, i o eventualnom nedostatku prilike da koriste engleski jezik za svakodnevnu komunikaciju. Da li su ispitanici posetili neku od zemalja engleskog gov. podru?ja? DA 20% 162 NE 80% Grafikon 7. Da li su ispitanici posetili neku od zemalja engleskog govornog područja? Na pitanje kako bi ocenili svoje trenutno znanje engleskog jezika, prosečna vrednost dobijenih odgovora iznosila je 2,5, tj. između osrednje i dobro. Samoprocena znanja engleskog j. od strane Broj ispitanika NP SL SR DB OD Znanje engleskog j. Grafikon 8. Samoprocena znanja engleskog jezika od strane ispitanika

164 MOTIVACIJA ZA UČENJE ENGLESKOG KAO STRANOG JEZIKA VAN FORMALNOG SISTEMA... Drugi deo upitnika obuhvatao je 36 anketnih tvrdnji zatvorenog tipa i još jedno pitanje, br. 37, koje je bilo tekstualnog tipa, te će u narednom pododeljku biti izloženi rezultati sprovedenog istraživanja i njihova analiza Rezultati istraživanja i diskusija Kao što je već rečeno u odeljku o metodologiji istraživanja, detaljnom analizom i klasifikacijom svih odgovora iz probnog upitnika izdvojile su se tri skupine motivacijskih orijentacija ili kompozicijskih varijabli koje smo definisali kao: 1) afektivno-kulturnu orijentaciju, 2) integrativno-komunikativnu orijentaciju, i 3) instrumentalno-utilitarnu orijentaciju. Afektivno-kulturna orijentacija podrazumeva razloge učenja engleskog jezika iz ljubavi prema tom jeziku i želje za boljim upoznavanjem i razumevanjem anglofone kulture i kulturnih proizvoda. Afektivni tip motivacije se odnosi na emocije tj. činjenicu koliko je engleski jezik učenicima zanimljiv i lep, i u kojoj meri učenje tog jezika u njima stvara osećaj zadovoljstva. Tvrdnje iz upitnika koje ilustruju navedenu orijentaciju jesu, na primer: Engleski jezik učim: jer je lep i zanimljiv jezik (tvrdnja 1 (T1), jer mi pričinjava veliko zadovoljstvo (T2), jer želim da naučim što više jezika i tako postanem bogatija osoba (T6), jer je nastava u privatnoj školi odlično organizovana, savremena, interaktivna i sadržajna (T10), jer su profesori u privatnoj školi fleksibilni, neposredni, motivisani da na najzanimljiviji i najefikasniji način prenesu znanje (T12), itd. Upitnik je u celosti dat u Prilogu 1, na kraju rada. U svakom slučaju, tvrdnje 1-14 manifestuju afektivno-kulturnu orijentaciju. O postojanju afektivnog tipa motivacije za učenje engleskog jezika govori Mihaljević-Djigunović (1998, navedeno u Balenović 2011: 193), koja je u svojim istraživanjima došla do zaključka o postojanju tri tipa motivacije za učenje engleskog jezika: uporabno-komunikacijskog, afektivnog i integrativnog tipa, gde se uporabno-komunikacijski i integrativni tip motivacije povezuju s ranijim podelama na instrumentalnu i integrativnu motivaciju. Treba istaći da pojedine tvrdnje u okviru jedne orijentacije iz upitnika nužno ne isključuju drugu, odnosnu treću vrstu orijentacije, što je zapravo i stav Dӧrnyeia (2005; Dӧrnyei i Ushioda 2011), koji pobija Gardner-Lambertovu poznatu dihotomiju. Tako, recimo, tvrdnja: Engleski jezik učim jer će ulaskom Srbije u EU engleski postati jezik komunikacije s drugim narodima. (T4) osim afektivno-kulturne orijentacije, uključuje i integrativno-komunikativnu, ali i instrumentalno-utilitarnu orijentaciju. Integrativno-komunikativna orijentacija odnosi se na želju za integracijom i komunikacijom s govornicima kojima je engleski jezik maternji, drugi ili strani jezik kojim ostvaruju komunikaciju među ljudima drugog govornog područja. To zapravo znači da ukoliko osobu kojoj težimo, tj. naše idealnoja povezujemo s tečnim znanjem stranog jezika, onda smo integrativno orijentisani: npr. engleski jezik učim jer želim da posetim jednu od zemalja engleskog govornog područja (T15), jer želim da steknem mnogo prijatelja iz zemalja engleskog govornog područja (T18), jer želim da stvaram prijateljstva i da se dopisujem s ljudima širom sveta (T22), jer se tako uključujem u izvorna muzička i medijska dešavanja (T23), itd. Tvrdnje u upitniku odnose se na integrativno-komunikativnu orijentaciju. Treća vrsta orijentacije koja se izdvojila definisana je kao instrumentalno-utilitarna orijentacija, i odnosi se na potrebu učenja engleskog jezika zbog tehničkih ili praktičnih razloga vezanih za radno mesto ili životno okruženje, npr. engleski jezik učim jer mi je potreban za posao koji obavljam (T24), jer želim da polažem međunarodno priznate ispite (28), jer želim stručno da se usavršavam i pohađam međunarodne naučne skupove, seminare i sl. u zemlji i inostranstvu (T29), jer želim da pišem naučne radove (T30), itd. Tvrdnje podrazumevaju instrumentalno-utilitarnu orijentaciju. Svi podaci su obrađeni, kao što je ranije rečeno, deskriptivnim statističkim metodama, prvo izračunavanjem srednjih vrednosti ispitivanih varijabli (M) i standardne devijacije (SD), koje su u celosti prikazane u Prilogu 2, i potom metodom bivarijantne korelacije, izračunavanjem Pirsonovog koeficijenta korelacije (Pearson s correlation, r) između osobina ispitanika zavisnih varijabli: starosti, zanimanja, nivoa jezičkog znanja ispitanika, godina učenja engleskog jezika tokom školovanja, godina učenja engleskog jezika u privatnoj školi stranih jezika, samoprocene znanja engleskog jezika i anket- 163

165 Radmila Bodrič nih tvrdnji nezavisnih varijabli. Budući da smo korelacionom analizom dobili mnogo statističkih podataka prikazaćemo određene, indikativne rezultate, tj. statistički značajne korelacije za svaku orijentaciju ponaosob, kako ne bismo opteretili okvire ovog rada. U Tabeli 1. koja sledi prikazani su rezultati korelacione analize nezavisnih i zavisnih varijabli u okviru afektivno-kulturne orijentacije sta. prof nivo d. šk. d. priv s.o. Pearson -0,067-0,040-0,012 0,170-0,257 ** -0,170-0,264 ** Sig (2-tailed) 0,453 0,659 0,890 0,056 0,004 0,058 0,003 N Pearson -0,160-0,121 0,041 0,206 * -0,166-0,162-0,204 * Sig (2-tailed) 0,073 0,175 0,652 0,020 0,064 0,071 0,022 N Pearson 0,065 0,187 * 0,090-0,150-0,097 0,072 0,064 Sig (2-tailed) 0,472 0,036 0,318 0,093 0,282 0,421 0,476 N Pearson 0,042 0,085-0,035-0,181 * 0,082 0,077-0,012 Sig (2-tailed) 0,639 0,342 0,700 0,042 0,360 0,390 0,898 N Pearson 0,085 0,188 * 0,059-0,206 * -0,070 0,168 0,032 Sig (2-tailed) 0,343 0,035 0,509 0,021 0,435 0,060 0,722 N Pearson 0,004 0,253 ** 0,144-0,055-0,050 0,163 0,104 Sig (2-tailed) 0,962 0,004 0,107 0,539 0,578 0,068 0,247 N sta. prof nivo d. šk. d. priv Pearson 0,245 ** 0,147 0,076 0,023 0,027-0,108-0,213 * Sig (2-tailed) 0,006 0,102 0,397 0,798 0,763 0,229 0,017 N Pearson 0,324 ** 0,166 0,102 0,007 0,037-0,165-0,284 ** Sig (2-tailed) 0,000 0,063 0,257 0,939 0,680 0,065 0,001 N Pearson -0,351 ** -0,143-0,156-0,199 * 0,053 0,088 0,089 Sig (2-tailed) 0,000 0,109 0,081 0,025 0,553 0,325 0,323 N Pearson -0,151-0,049-0,019-0,013 0,075 0,178 * 0,228 * Sig (2-tailed) 0,092 0,583 0,835 0,889 0,403 0,046 0,010 N Pearson -0,337 ** -0,174-0,138-0,174-0,069-0,009 0,096 Sig (2-tailed) 0,000 0,051 0,123 0,052 0,442 0,919 0,283 N

166 MOTIVACIJA ZA UČENJE ENGLESKOG KAO STRANOG JEZIKA VAN FORMALNOG SISTEMA... Pearson -0,381 ** -0,052-0,005-0,086 0,075 0,134 0,077 s.o. Sig (2-tailed) 0,000 0,565 0,958 0,340 0,401 0,135 0,394 N legenda: sta: starost ispitanika prof: zanimanje ispitanika (učenik, student, zaposlen) nivo: nivo jezičkog znanja ispitanika d. šk. : godine učenja engleskog jezika tokom školovanja d. priv : godine učenja engleskog jezika u privatnoj školi stranih jezika s. o. : ispitanikova ocena sopstvenog znanja engleskog jezika Tabela 1. Pirsonov koeficijent korelacije ispitivanih varijabli afektivno-kulturne orijentacije Na osnovu rezultata prikazanih u Tabeli 1. primetna je pozitivna korelacija (r = 0,228) između godina učenja engleskog tokom školovanja i tvrdnje 14. da u privatnoj školi imaju mnogo više i češće prilike aktivno da ga koriste, što znači da što su ispitanici duže učili engleski u državnoj školi, to više žele da ga uče u privatnoj školi zbog aktivne jezičke upotrebe; nadalje, ustanovljena je negativna, statistički značajna, korelacija (r = -0,351) između nivoa jezičkog znanja ispitanika i tvrdnje 8. prema kojoj ispitanici tokom školovanja nisu stekli zadovoljavajuće znanje engleskog pa žele da ga usavrše u privatnoj školi. To zapravo govori da što su ispitanici na nižem nivou jezičkog znanja to, prirodno, više žele da ga usavrše u privatnoj školi budući da tokom školovanja nisu stekli zadovoljavajuće znanje. Razlozi zašto je to tako mogu otkriti samo istraživanja kvalitativnog tipa poput intervjuisanja ili postavljanja otvorenih, tekstualnih pitanja kojima bi se tražilo da ispitanici obrazlože svoj odgovor. Na isti način, nađena je negativna korelacija između ispitanikovih ocena sopstvenog znanja engleskog jezika (r = -0,381) i iste tvrdnje 8 (T8), što dokazuje da što su ispitanici nižim ocenama ocenili sopstveno znanje engleskog jezika to više žele da ga usavrše u privatnoj školi jer tokom institucionalizovanog učenja jezika nisu stekli njegovo zadovoljavajuće znanje. Ustanovljena je pozitivna korelacija između samoprocene znanja engleskog ispitanika i nezavisne varijable 2. da im to pričinjava veliko zadovoljstvo (r = 0,253), dakle što smatraju da bolje znaju engleski jezik to im veće zadovoljstvo pričinjava njegovo učenje. U Tabeli 2. date su vrednosti korelacione analize nezavisnih i zavisnih varijabli u okviru integrativno-komunikativne orijentacije. 165 sta. prof nivo d. šk Pearson - 0,224 * - 0,132 0,069-0,216 * - 0,087-0,074-0,144-0,245 ** - 0,246 ** Sig (2-tailed) 0,012 0,140 0,444 0,015 0,331 0,407 0,109 0,006 0,006 N Pearson - 0,248 ** - 0,100 0,166-0,184 * - 0,038-0,069-0,150-0,181 * - 0,116 Sig (2-tailed) 0,005 0,264 0,063 0,039 0,673 0,442 0,093 0,042 0,197 N Pearson - 0,066-0,108-0,326 ** - 0,074-0,017 0,137 0,141 0,136 0,188 * Sig (2-tailed) 0,465 0,228 0,000 0,409 0,846 0,127 0,115 0,128 0,035 N Pearson 0,132 0,018-0,175-0,003 0,096 0,003 0,112 0,154 0,120 Sig (2-tailed) 0,141 0,841 0,051 0,975 0,286 0,974 0,211 0,085 0,181 N

167 Radmila Bodrič d. priv s.o. Pearson - 0,044 0,017-0,201 * 0,049 0,120 0,147 0,075 0,071 0,201 * Sig (2-tailed) 0,623 0,846 0,024 0,584 0,180 0,101 0,403 0,427 0,024 N Pearson 0,079 0,004-0,214 * 0,051 0,050 0,262 ** 0,232 ** 0,235 ** 0,274 ** Sig (2-tailed) 0,381 0,964 0,016 0,574 0,578 0,003 0,009 0,008 0,002 N legenda: sta: starost ispitanika prof: zanimanje ispitanika (učenik, student, zaposlen) nivo: nivo jezičkog znanja ispitanika d. šk. : godine učenja engleskog jezika tokom školovanja d. priv : godine učenja engleskog jezika u privatnoj školi stranih jezika s. o. : ispitanikova ocena sopstvenog znanja engleskog jezika Tabela 2. Pirsonov koeficijent korelacije ispitivanih varijabli integrativno-komunikativne orijentacije 166 Varijable koje se odnose na integrativno-komunikativnu orijentaciju podrazumevaju pozitivne stavove prema zajednici govornika ciljnog jezika, uključujući zanimanje za njihov način života i kulturu, kao i želju za ostvarivanjem kontakta s njima. Primetna je negativna korelacija između starosti učenika i tvrdnje 22, tj. želje ispitanika da stvaraju prijateljstva i da se dopisuju s ljudima širom sveta (r = -0,245), i tvrdnje 23, da se tako uključuju u izvorna muzička i medijska dešavanja: dakle što su mlađi učenici, to su više motivisani da uče jezik zbog navedenih razloga (r = -0,246). Zabeležena je značajna negativna korelacija između nivoa jezičkog znanja i tvrdnje 17 da ispitanici u privatnoj školi uče engleski jezik jer većina njihovih prijatelja i kolega zna ili uči engleski jezik (r = -0,326), dakle što su na nižem nivou jezičkog znanja to više žele da nauče engleski jezik iz navedenog razloga. Ovde se nameće intuitivan zaključak da ispitanici verovatno osećaju neku vrstu pritiska jer odskaču od nečega što sve više postaje norma, a to je da znanje engleskog jezika omogućava normalno funkcionisanje u globalnom društvu i, naposletku, društveno-kulturnu prihvaćenost. Nadalje, ustanovljena je statistički značajna veza između samoprocene jezičkog znanja i tvrdnji 20, 21, 22 i 23. tj. učenja engleskog jezika radi čitanja književnih dela u originalu (r = 0,262), jer žele da budu deo sveta i kulture engleskog govornog područja (r = 0,232), jer žele da stvaraju prijateljstva i da se dopisuju s ljudima širom sveta (r = 0,235) i radi uključivanja u izvorna muzička i medijska dešavanja (r = 0,274), dakle što smatraju da bolje znaju engleski jezik to su više motivisani da ga uče zbog svega navedenog. Ispitanici imaju pozitivne stavove o anglofonoj kulturi i zemljama, izražavaju zanimanje za upoznavanje društva i govornika ciljnog jezika, kao i otvorenost za drugačije norme i pravila ponašanja. Svesni su činjenice da je engleski jezik širom sveta postao dominantan jezik, lingua franca, i da bez njegovog znanja nema daljeg napredovanja kako u socioekonomskom, tako i u obrazovnom pogledu. Na ovom mestu valja istaći činjenicu da neki naučnici (Noels 2001) pojmove integrativne i instrumentalne orijentacije shvataju kao sinonime za unutrašnju i spoljašnju motivaciju. Tako se, na primer, unutrašnja motivacija definiše kao razlozi za učenje jezika zbog njegove kulture i vlastite vrednosti; spoljašnja, kao i instrumentalna, odnosi se na pragmatične razloge učenja jezika. Međutim, Gardner smatra (1985) da su instrumentalna i integrativna orijentacija spoljašnje zbog toga što su obe usmerene na učenje jezika radi postizanja određenog cilja, što se, naravno, razlikuje od učenja jezika iz unutrašnjeg zadovoljstva ili uživanja u učenju. U pozadini pojedinih varijabli iz integrativno-kulturne orijentacije ustanovljene u našem istraživanju stoje određeni ciljevi, tako da možemo da tvrdimo da ove dve varijable ne isključuju jedna drugu, već da učenici ujedno mogu da imaju i integrativne i instrumentalne razloge za učenje stranog jezika. Na kraju, u Tabeli 3. prikazani su rezultati korelacione analize nezavisnih i zavisnih varijabli u okviru instrumentalno-utilitarne orijentacije.

168 MOTIVACIJA ZA UČENJE ENGLESKOG KAO STRANOG JEZIKA VAN FORMALNOG SISTEMA... sta. prof nivo d. šk. d. priv s.o Pearson 0,289 ** - 0,430 ** - 0,026 0,069-0,329 ** - 0,016-0,091 Sig (2-tailed) 0,001 0,000 0,769 0,442 0,000 0,860 0,310 N Pearson 0,407 ** - 0,279 ** 0,132 0,205 * - 0,228 * 0,119-0,001 Sig (2-tailed) 0,000 0,002 0,140 0,021 0,010 0,185 0,987 N Pearson - 0,190 * 0,055-0,101 0,004 0,272 ** 0,106 0,142 Sig (2-tailed) 0,033 0,541 0,259 0,962 0,002 0,239 0,114 N Pearson - 0,147 0,145 0,013-0,098 0,136 0,068 0,123 Sig (2-tailed) 0,101 0,104 0,885 0,275 0,129 0,451 0,171 N Pearson - 0,280 ** 0,028-0,178 * - 0,123 0,209 * - 0,120 0,014 Sig (2-tailed) 0,001 0,754 0,046 0,170 0,019 0,181 0,881 N Pearson - 0,167 0,181 * - 0,058 0,044 0,288 ** 0,112 0,162 Sig (2-tailed) 0,061 0,043 0,516 0,622 0,001 0,210 0,071 N sta. prof nivo d. šk. d. priv s.o Pearson 0,147-0,527 ** 0,048-0,088-0,021-0,004 Sig (2-tailed) 0,101 0,000 0,596 0,326 0,814 0,964 N Pearson 0,238 ** - 0,474 ** 0,145-0,085-0,074 0,005 Sig (2-tailed) 0,007 0,000 0,106 0,342 0,412 0,954 N Pearson - 0,079 0,213 * 0,082 0,042 0,050-0,246 ** Sig (2-tailed) 0,379 0,017 0,361 0,642 0,576 0,006 N Pearson - 0,064 0,169 0,050 0,144 0,127-0,042 Sig (2-tailed) 0,474 0,059 0,580 0,109 0,157 0,640 N Pearson - 0,197 * 0,301 ** - 0,088-0,040 0,012-0,106 Sig (2-tailed) 0,027 0,001 0,329 0,660 0,893 0,237 N Pearson 0,016 0,236 ** 0,103 0,045 0,042-0,153 Sig (2-tailed) 0,859 0,008 0,250 0,615 0,644 0,088 N

169 Radmila Bodrič legenda: sta: starost ispitanika prof: zanimanje ispitanika (učenik, student, zaposlen) nivo: nivo jezičkog znanja ispitanika d. šk. : godine učenja engleskog jezika tokom školovanja d. priv : godine učenja engleskog jezika u privatnoj školi stranih jezika s. o. : ispitanikova ocena sopstvenog znanja engleskog jezika Tabela 3. Pirsonov koeficijent korelacije ispitivanih varijabli instrumentalno-utilitarne orijentacije 168 Kao što se da videti, u okviru instrumentalno-utilitarne orijentacije zabeležena je pozitivna korelacija između starosti ispitanika i varijable 24, jer im je engleski potreban za posao koji obavljaju (r = 0,289), tj. što su ispitanici stariji više su motivisani da uče engleski jezik u privatnoj školi iz profesionalnih razloga za potrebe posla koji obavljaju. Nadalje, ustanovljena je značajna negativna korelacija između starosti ispitanika i nezavisne varijable 32, jer žele da nastave studije u inostranstvu (r = -0,527): drugim rečima, što su ispitanici mlađe starosne dobi to je veća želja za studiranjem u inostranstvu i učenjem jezika u te svrhe. Ovaj rezultat svakako može da se učini očiglednim, ali on može da posluži kao merilo ispravnosti statističkih proračuna. Utvrđena je pozitivna korelacija između profesije ispitanika i varijable 24, jer im je potreban za posao koji obavljaju (r = 0,407), što znači da što su više profesionalno angažovani to im je engleski potrebniji za posao koji obavljaju. Nađena je pozitivna korelacija između nivoa jezičkog znanja i varijable 28, tj. učenja engleskog zbog polaganja međunarodno priznatih ispita (r = 0,272), dakle što su na višem nivou jezičkog znanja to su više motivisani da uče engleski jezik u privatnoj školi kako bi položili međunarodno priznate ispite engleskog jezika. Primetna je pozitivna korelacija između godina učenja engleskog jezika i varijable 32, jer žele da nastave studije u inostranstvu (r = 0,301), dakle što su ispitanici duže učili jezik u privatnoj školi stranih jezika to više žele da nastave studije u inostranstvu. Na osnovu rezultata prikazanih u Tabeli 3. primetno je da upravo ova vrsta orijentacije pokazuje najjaču korelaciju između zavisnih i nezavisnih varijabli. Međutim, na celom uzorku ispitanika za procenu značajnosti razlike utvrđena je aritmetička sredina dobijenih odgovora, i dobijena je sledeća distribucija rezultata: 1. afektivno-kulturna orijentacija (M=4,27) 2. instrumentalno-utilitarna orijentacija (M=3,83) 3. integrativno komunikativna orijentacija (M=3,56) Kao što se da videti, nijedna od orijentacija ne odnosi veliku prevagu nad drugom ali je ipak afektivno-kulturna orijentacija izraženija, čime je pobijena hipoteza od koje se pošlo u ovom istraživanju: da će instrumentalna orijentacija biti dominantnija. Dakle, ispitanici su, suprotno očekivanjima, manje prednosti dali pohađanju tečaja engleskog jezika da bi jezik koristili kao sredstvo/instrument za ostvarivanje specifičnih ciljeva/potreba, kao što su profesionalno ili stručno napredovanje i sl. Rezultati pokazuju da su ispitanici prednost dali afektivnim razlozima. Drugim rečima, engleski jezik u privatnoj školi uče prvenstveno zbog toga što je veoma lep i zanimljiv jezik, što ima lep ritam, naglasak, melodiju i intonaciju, što im to pričinjava veliko zadovoljstvo, što je zabavno, što uče neopterećeni u neobaveznim i neobavezujućim okolnostima, u kontekstu koji podstiče kooperativno učenje i gde su profesori motivisani, fleksibilni i trude se da im na najefikasniji i najzanimljiviji način prenesu znanje. Nadalje, pored uživanja koje im učenje jezika u ovakvoj atmosferi donosi, ispitanicima se pojačava samopouzdanje, a učenici s visokim samopouzdanjem postižu bolje rezultate (Du 2009: 164), tečnije će govoriti strani jezik koji uče i imaće pozitivno mišljenje o sebi i svom jezičkom znanju. Takođe, ispitanici su svesni činjenice da u današnje vreme treba da znaju što više jezika, da ih to čini bogatijim osobama, a višejezičnost podstiče kreativnost (Skutnabb-Kangas 2002: 14); učenje jezika za njih predstavlja intelektualni podsticaj jer se razvija nov način razmišljanja, osećanja i delanja nov jezički ego (termin

170 MOTIVACIJA ZA UČENJE ENGLESKOG KAO STRANOG JEZIKA VAN FORMALNOG SISTEMA... preuzet iz Brown 2007: 61-62). O svemu tome, kao i razlozima integrativne i instrumentalne prirode ispitanici su objektivno odgovorili u okviru pitanja 37, na primer: Ispitanica br. 62, učenica: Svakako će mi trebati u daljem školovanju jer želim da studiram na engleskom jeziku u inostranstvu, a učim ga i zbog nekog ličnog zadovoljstva jer svakog dana mi se dokaže da je ipak dobro i produktivno znati kako engleski, tako i još neki strani jezik. Ispitanica br. 98, dipl. ecc: Učenje engleskog jezika u privatnoj školi mi pričinjava zadovoljstvo, znanje engleskog predstavlja deo opšte kulture i pismenosti, a i potreban mi je za posao koji obavljam. Konačno, analizom ispitivanih motivacijskih orijentacija došlo se do zaključka koji potvrđuje Dӧrnyeijev stav da jedna orijentacija ne isključuje drugu. Verovatno bi se dobili drugačiji rezultati da je istraživanje sprovedeno isključivo među zaposlenom odraslom populacijom, ili samo među učenicima, ili samo studentima, ali takvo istraživanje iz praktičnih razloga ne bi bilo lako izvodljivo zbog dostupnosti dovoljnog broja određene vrste ispitanika. Isto tako, ni ove rezultate nije lako uopštavati jer sve zavisi od pojedinačnih zavisnih varijabli između kojih se izvodila korelacija. Naposletku, ni prave motive možda nije moguće ispitati dovoljno precizno jer na početku učenja engleskog ili bilo kog drugog stranog jezika, može biti prisutna jedna vrsta orijentacije, dok sve većim interesovanjem za učenje ta vrsta može da preraste u drugu ili treću vrstu orijentacije, ili, pak, one mogu da egzistiraju paralelno i objedinjene da doprinesu efikasnom i motivisanom učenju stranog jezika. 4. ZAKLJUČAK Motivacija za učenje stranih jezika je izuzetno važan, ali i izuzetno složen fenomen. Njen intenzitet se menja tokom vremena, i zavisi prvenstveno od situacije u kojoj se jezik uči (kao strani ili drugi jezik), od učioničkog okruženja i mnogih drugih didaktičko-metodičkih i psiholoških faktora koji se javljaju u nastavi stranih jezika i na nju (ne)posredno utiču. Kada je reč o institucionalizovanom učenju stranih jezika, izbor stranog jezika je u većini slučajeva određen nastavnim planom i programom škole, što utiče na vrstu i intenzitet motivacijskih orijentacija. Međutim, kada se radi o učenju stranih jezika van okvira formalnog obrazovanja učenici/polaznici imaju visok stepen autonomije prilikom izbora stranog jezika i cilja učenja. Zanimalo nas je koji su sve razlozi zbog kojih se polaznici opredeljuju za učenje engleskog kao stranog jezika. Rezultati sprovedenog empirijskog istraživanja na uzorku od 126 ispitanika pokazali su da je od tri ustanovljene vrste motivacijskih orijentacija ona afektivno-kulturnog tipa najviše izražena, potom instrumentalno-utilitarna i, na kraju, integrativno-komunikativna orijentacija. Ispitanici ističu emotivnu vezu s engleskim jezikom, njegove estetsko-vrednosne dimenzije i lično zadovoljstvo koje proizlazi iz učenja ovog jezika, što nesumnjivo govori o važnosti afektivnog domena u nastavi engleskog jezika. Engleski jezik je postao deo opšte kulture u dvadeset prvom veku, društvu znanja, pa i ispitanici imaju visoko razvijenu svest o tome da su jezička kompetencija i interkulturno razumevanje neodvojivi deo građanina 21. veka i da je učenje stranog jezika proces koji doživotno traje. Neka buduća istraživanja bi mogla biti usmerena ka istraživanju razloga pohađanja tečajeva ostalih stranih jezika (npr. nemačkog i španskog), te ih uporediti s dobijenim rezultatima za engleski jezik, kako bi se utvrdile eventualne razlike među polaznicima drugih stranih jezika s obzirom na status engleskog jezika u savremenom društvu. Sasvim je moguće da bi kod učenika, na primer, španskog jezika afektivno-kulturna orijentacija bila znatno dominantnija, a instrumentalno-utilitarna znatno slabija, ali za takve zaključke bilo bi potrebno izvršiti detaljnu komparativnu analizu. 169 Literatura Baker, C. (1992). The Origin of Language Attitudes. Attitude and Language, Balenović, K. (2011). Motivacija odraslih učenika za učenje engleskog jezika u kontekstu globalizacije. Napredak 152 (2),

171 Radmila Bodrič 170 Bošnjaković, Ž. (2012). Značaj integrativne i instrumentalne orijentacije pri izboru slovenačkog jezika kao stranog. Slavistična revija, letnik 60/2012, št. januar-marec, Brown, H. D. (2007). Principles of Language Learning and Teaching. New York: Longman. Brown, H. D. (2007). Teaching by Principles. An Interactive Approach to Language Pedagogy. New York: Longman. Clément, R., Gardner, R. C. (2001). Second Language Mastery. In: H. Giles, W. P. Robinson (Eds.). The New Handbook of Language and Social Psychology (2 nd Edition). London: Wiley. Covington, M. (1998). The Will to Learn: A Guide for Motivating Young People. New York: Cambridge University Press. Common European Framework of Reference for Languages: Learning, Teaching, Assessment. (2001). Council of Europe; Cambridge: Cambridge University Press. Crookes, G., Schmidt, R. (1991). Motivation: Reopening the Research Agenda. Language Learning 41, Csizér, K., Dӧrnyei, Z. (2005). The Internal Structure of Language Learning Motivation: Results of Structural Equation Modelling. Modern Language Journal 89 (1): Deci, E. L., Ryan, R. M. (1985). Intrinsic Motivation and Self-Determination in Human Behavior. New York: Plenum. Dӧrnyei, Z. (1994). Motivation and Motivating in the Foreign Language Classroom. Modern Language Journal 78: Dӧrnyei, Z. (2001). Teaching and Researching Motivation. Harlow: Pearson Education Ltd. Dӧrnyei, Z. (2002). The Motivational Basis of Language Learning Tasks. In: P. Robinson (Ed.). Individual Differences and Instructed Language Learning (pp ). Amsterdam: John Benjamins Publishing Company. Dӧrnyei, Z. (2003). Attitudes, Orientations, and Motivations in Language Learning: Advances in Theory, Research, and Applications. Language Learning 53, Dӧrnyei, Z. (2005). The Psychology of the Language Learner. Individual Differences in Second Language Acquisition. Mahwah, New Jersey, London: Lawrence Erlbaum Associates. Dӧrnyei, Z. (2009a). Individual Differences: Interplay of Learner Characteristics and Learning Environment. Language Learning 59, Dӧrnyei, Z., Ottό, I. (1998). Motivation in Action: A Process Model of L2 Motivation. Working Papers in Applied Linguistics 4. London: Thames Valley University, Dӧrnyei, Z., Clément, R. (2001). Motivational Characteristics of Learning Different Target Languages: Results of a Nationwide Survey. In: Z, Dӧrnyei, R. Schmidt (Eds.). Motivation and Second Language Acquisition (pp ). Honolulu, HI: University of Hawaii Press. Dӧrnyei, Z., Schmidt, R. (Eds.). (2001). Motivation and Second Language Acquisition. Honolulu, HI: University of Hawaii Press. Dӧrnyei, Z., Tseng, W. T. (2009). Motivational Processing in Interactional Tasks. In: A. Mackey, C. Polio (Eds.). Multiple Perspectives on Interaction: Second Language Research in Honor of Susan M. Gass (pp ). London: Routledge. Dӧrnyei, Z., Ushioda, E. (Eds.). (2009). Motivation, Language Identity and the L2 Self. Bristol: Multilingual Matters. Dӧrnyei, Z., Ushioda, E. (2011). Teaching and Researching Motivation. Harlow: Pearson Education Limited. Du, X. (2009). The Affective Filter in Second Language Teaching. Asian Social Science 5, Ellis, R. (1985). Understanding Second Language Acquisition. Oxford: Oxford University Press. Fernandéz, D. M., Cañado, L. P. (2001). Exploring the Student s Motivation in the EFL Class. In: E. Garcia Sanchez (Ed.). Present and Future Trends in TEFL (pp ). Universidad de Almeria: Secretariado de publicaciones. Gardner, R. C. (1985). Social Psychology and Second Language Learning: The Role of Attitudes and Motivation. London: Edward Arnold. Gardner, R. C. (2000). Correlation, Causation, Motivation, and Second Language Acquisition. Canadian Psychology 41, Gardner, R. C., Lambert, W. (1972). Attitudes and Motivation in Second Language Learning. Rowley, Mass.: Newbury House. Higgins, E. T. (1987). Self-Discrepancy: A Theory Relating Self and Affect. Psychological Review 94, Higgins, E. T. (1998). Promotion and Prevention: Regulatory Focus as a Motivational Principle. Advances in Experimental Social Psychology 30, 1-46.

172 MOTIVACIJA ZA UČENJE ENGLESKOG KAO STRANOG JEZIKA VAN FORMALNOG SISTEMA... Julkunen, K. (2001). Situation- and Task-Specific Motivation in Foreign Language Learning. In: Z. Dӧrnyei and R. Schmidt (Eds.). Motivation and Second Language Acquisition (pp ). Honolulu, HI: University of Hawaii Press. Lightbown, P. M., Spada, N. (2006). How Languages are Learned. Oxford: Oxford University Press. MacIntyre, P. D., Serroul, A. (2015). Motivation on a Per-Second Timescale: Examining Approach-Avoidance Motivation During L2 Task Performance. In: Z. Dӧrnyei, P. D. MacIntyre, A. Henry (Eds.). Motivational Dynamics in Language Learning. Bristol, Buffalo, Toronto: Multilingual Matters. Mihaljević-Djigunović, J. (1998). Uloga afektivnih faktora u učenju stranog jezika. Zagreb: Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu. Noels, K. A. (2001). New Orientations in Language Learning Motivation: Towards a model of intrinsic, extrinsic, and integrative orientations and motivation. SLTCC Technical Report, University of Hawai i Press, Ryan, R. M., Deci, E. L. (2000). Intrinsic and Extrinsic Motivations: Classic Definitions and New Directions. Contemporary Educational Psychology 25: Skutnabb-Kangas, T. (2002). Why Should Linguistic Diversity Be Maintained and Supported in Europe? Some Arguments. Strasbourg: Council of Europe. Stern, H. (1983). Fundamental Concepts of Language Teaching. Oxford: Oxford University Press. Vaezi, Z. (2008). Language Learning Motivation among Iranian Undergraduate Students. World Applied Sciences Journal 5 (1), Wigfield, A., Eccles, J. S. (Eds.) (2002). Development of Achievement Motivation. San Diego, CA: Academic Press. MOTIVATION FOR EXTRA-CURRICULAR EFL LEARNING Summary Motivation, as one of the most significant affective factors in foreign language learning, represents a combination of invested effort and the desire to achieve a goal, as well as of positive attitudes towards the culture of the target language. Previous research mainly explored motivation in schoolchildren and students within the formal educational system, namely the school curriculum, which meant that it was necessary to study motivation for extra-curricular foreign language learning (i.e. in foreign language schools). The aim of this paper is to examine the types of motivational orientation involved in EFL learning and to determine the extent to which established types of motivational orientation can be classified into the integrative and instrumental categories. The original hypothesis in the paper was that learners who attend private language schools mainly do so for pragmatic or practical reasons, while integrative reasons are less common. The results of the study involving 126 subjects indicate that of the three types of motivational orientation, the affective-cultural is the most common, followed by the instrumental-utilitarian one, with the integrative-communicative motivation coming in last, thereby disproving the original hypothesis. 171 Key words: motivation, English as a foreign language, foreign language schools, quantitative research, motivational orientation Radmila Bodrič Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet

173 Radmila Bodrič PRILOG 1 Upitnik za polaznike tečaja engleskog jezika Poštovani/a, Upitnik pred Vama je osnov istraživanja koje se bavi motivacijom za učenje engleskog kao stranog jezika van formalnog sistema obrazovanja, tj. u privatnim školama/centrima stranih jezika. Upitnik je anoniman, a dobijeni podaci biće korišćeni isključivo u naučne svrhe. Molimo Vas da što iskrenije odgovorite na postavljena pitanja, zaokruživanjem jedne od ponuđenih opcija ili dopisivanjem odgovora na liniji (tamo gde se to traži). Mnogo Vam hvala na pomoći! Pol: M Ž Godine starosti:... Zanimanje:... Nivo jezičkog znanja:... Godine učenja engleskog jezika tokom školovanja (upišite cifru):... Godine učenja engleskog jezika u privatnoj školi stranih jezika (upišite cifru): Da li ste dosad polagali neki međunarodno priznati ispit iz engleskog jezika kao što su Cambridge YLE, KET, PET, FCE, CAE, IELTS i sl., i ako jeste navedite koji. 2. Da li, pored engleskog, učite i neki drugi, odnosno treći strani jezik? Ako da, navedite koji jezik. 3. Da li ste posetili neku od zemalja engleskog govornog područja? Ako jeste, navedite koju i koja je bila svrha posete? Kako biste ocenili svoje sadašnje znanje engleskog jezika? a) odlično b) dobro c) osrednje d) slabo e) ne mogu da procenim Molimo Vas da na tvrdnje navedene u tabeli ispod date svoje mišljenje ZAOKRUŽIVANJEM SAMO JEDNOG od sledećih brojeva: 1 (uopšte se ne slažem), 2 (delimično se ne slažem), 3 (nemam stav), 4 (delimično se slažem), 5 (u potpunosti se slažem) Engleski jezik učim: 1. jer je lep i zanimljiv jezik i voleo/la bih da ga govorim tečno jer mi to pričinjava veliko zadovoljstvo jer njegovo znanje predstavlja deo opšte kulture i pismenosti jer će u budućnosti ulaskom Srbije u EU engleski postati jezik komunikacije s drugim narodima jer je postao globalni jezik i neophodno je što više ga usavršiti jer želim da naučim što više jezika i tako postanem bogatija osoba jer mi omogućava komunikaciju s ljudima širom sveta jer tokom školovanja nisam stekao/la zadovoljavajuće znanje pa želim da ga usavršim u privatnoj školi. 9. jer mi časovi u privatnoj školi pomažu da budem u veselom, zanimljivom i korisnom okruženju i tako smanjim pritisak svakodnevnog života, obaveza i odgovornosti. 10. jer je nastava u privatnoj školi odlično organizovana, savremena, interaktivna i sadržajna jer nastava nije nametnuta već sam ovde svojevoljno, što svakako utiče na postignuće jer su profesori u privatnoj školi fleksibilni, neposredni, motivisani da na najzanimljiviji i najefikasniji način prenesu znanje.

174 MOTIVACIJA ZA UČENJE ENGLESKOG KAO STRANOG JEZIKA VAN FORMALNOG SISTEMA jer profesori u privatnoj školi mogu i žele da se posvete svakom polazniku ponaosob jer u privatnoj školi mnogo više i češće imam priliku aktivno da ga koristim jer želim da posetim jednu od zemalja engleskog govornog područja jer želim da bolje razumem ljude kojima je engleski maternji jezik, kao i njihovu kulturu jer većina mojih prijatelja i kolega zna ili uči engleski jezik jer želim da steknem mnogo prijatelja iz zemalja engleskog govornog područja jer često turistički putujem u inostranstvo pa mi je potreban radi lakšeg snalaženja jer želim da čitam književna dela u originalu jer želim da budem deo sveta i kulture engleskog govornog područja jer želim da stvaram prijateljstva i da se dopisujem s ljudima širom sveta jer se tako uključujem u izvorna muzička i medijska dešavanja jer mi je potreban za posao koji obavljam jer postoji mogućnost zaposlenja u inostranstvu jer mi omogućava napredovanje u poslu jer moj poslodavac traži poznavanje engleskog jezika jer želim da polažem međunarodno priznate ispite jer želim stručno da se usavršavam i pohađam međunarodne naučne skupove, seminare i sl., u zemlji i inostranstvu. 30. jer želim da pišem naučne radove jer mi olakšava poslovnu saradnju s inostranim partnerima jer želim da nastavim studije u inostranstvu jer želim da čitam stručnu literaturu jer mi je potreban u svakodnevnom životu (PC, internet, slušanje muzike...) jer želim da gledam angloameričke filmove i serije bez titlova jer je većina uputstava za tehniku na engleskom jeziku Veoma sam motivisan(a) da pohađam tečaj engleskog jezika u privatnoj školi zbog... (Molimo Vas da iskreno i precizno obrazložite svoje mišljenje)

175 Radmila Bodrič PRILOG 2 Tabela 1. Rezultati ispitivanih varijabli obrađeni deskriptivnom metodom 174 Br. pitanja Min. Max. M SD Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv %

176 MOTIVACIJA ZA UČENJE ENGLESKOG KAO STRANOG JEZIKA VAN FORMALNOG SISTEMA Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv % Frekv %

177

178 Маја П. Ивановић СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ У ПИСАНОЈ СИНТАКСИ ИЗМЕЂУ ДВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ УЧЕНИКА ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ* 1 Основни циљ рада је да се испита способност продукције и употребе различитих типова синтаксичких (реченичних) конструкција које се јављају у писаним радовима ученика две генерације четвртог разреда, односно да се испитају постојеће разлике у синтаксичкој структури текстова које су продуковали десетогодишњаци. Као теоријска подлога за истраживање употребљене су чињенице које се односе на досадашња испитивања развоја синтаксе на млађем основношколском узрасту, али и подаци до којих се дошло испитивањем писаног дискурса. Испитаници су подељени у две групе (укупно 88 ученика) и сви су писали по три састава тако да се корпус састојао од укупно 264 текста. Анализа прикупљеног материјала обухватила је квантитативне и квалитативне параметре. Добијени резултати омогућавају увид у просечну дужину текстова и реченица које ученици 4. разреда продукују, као и којим се средствима користе (какве реченице формирају), али и шта им на испитиваном узрасту ствара тешкоће у писаној продукцији. Резултати су утолико драгоценији јер се односе на испитивање синтаксе деце која су изворни говорници српског језика. Ово истраживање је такође показало да се у текстовима десетогодишњака могу појавити сви анализирани типови реченичних конструкција, али да је фреквенција њихове употребе различита. Кључне речи: синтаксички развој, каснији језички развој, реченичне конструкције, писани дискурс, десетогодишњаци УВОД Усвајање матерњег језика почиње од тренутка када се родимо, а поједини сегменти језичке структуре развијају се целог живота. С поласком у школу, развој језика се превасходно односи на усвајање и развијање писане језичке форме. Од тог тренутка способност да се реченице које су граматички и смисаоно потпуне преточе из говорног или мисаоног садржаја у писану форму постаје саставни део опште језичке способности. У цивилизацији која,,почива на папиру тешко је преувеличати значај комуникације која се одвија путем написане или одштампане речи (Moskovljević, 1989:138). Тако се као готово нужна тема за истраживање намеће испитивање писаног језика начин на који се овај језички медијум усваја и какав је његов развојни ток. Једно од недовољно истражених поља у оквиру каснијег језичког развоја односи се и на синтаксички план и на промене до којих долази у структури писане реченице током школског узраста. Језичка средства која омогућавају успешно формирање и разумевање порука у оквиру писаног израза базирају се на познавању структурних и тематских својстава различитих регистара и жанрова. Успех у писаној комуникацији највећим делом почива на одговарајућој и примереној употреби језичких средстава која су на располагању у једном појавном облику језика, а најчешће се сагледава у виду продукованих синтаксичких конструкција које су у складу са датим комуникативним контекстом (Ravid, 2004). 1 Рад је реализован у оквиру пројеката Језици и културе у времену и простору ОИ и Евалуација третмана стечених поремећаја говора и језика ОИ које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, циклус научних пројеката

179 Маја П. Ивановић Овладавање основним принципима формирања писаног дискурса не односи се на чињеницу да је дете савладало препреке у виду недовољне аутоматизације рукописа и развило способност да се неки текст прочита и разуме, већ подразумева подстицај за богаћење лексикона као и приписивање нових функција изразима и конструкцијама које му пре описмењавања нису биле ни познате ни доступне. Такође, има више могућих начина и врста међусобног повезивања и усклађивања реченица у тексту што за крајњи циљ има разумевање и продукцију сложених реченичних структура (Tolchinsky, 2004). Синтаксички развој на млађем основношколском узрасту 178 Основном структуром матерњег језика дете овлада најчешће до своје пете године, током активног синтаксичког развоја (Kašić, 2002; Kašić i Borota, 2003: 439). Елементарну граматику коју су усвојила до предшколског периода деца настављају да проширују током првих година школовања. Кад крену у школу, деца и даље изграђују своју језичку компетенцију за језик који су усвојила као први и шире и продубљују своја знања и вештине у различитим доменима језика. Нарочито велику експанзију доживљава развој синтаксе школска деца продукују и разумеју велики број различитих граматичких конструкција; онима којима су овладала додају неке нове функције и значења а све чешће користе и нове, сложеније структуре којима ће у потпуности овладати мање или више успешно до окончања средње школе. Промене до којих долази у разумевању и конструисању исказа код деце од најранијег доба до предшколског узраста и даље, током школовања, представљале су изазов за лингвисте (али и за истраживаче у другим областима) да одговоре на питање: како заиста језик функционише. Будући да су за усвајање језика неопходни одређени когнитивни механизми као и одговарајући језички подстицај, то јест језик којем је дете изложено и који чује у свом ближем и ширем окружењу (поред генетске предиспозиције), још увек је нејасно како се наведени фактори уклапају и комбинују да би дете постало изворним говорником са потпуном компетенцијом за први (матерњи) језик (Hohle, 2009). Тако ће деца раног школског узраста употребљавати далеко већи број независних клауза формирајући од њих напоредно сложене конструкције, док ће старији основношколци чешће користити зависне клаузе које укључују у структуру главне реченице и којима се приближавају синтакси одраслог говорника. И једни и други ће се, свесни могућности да их други учесници у разговору не разумеју, потрудити да допуне своје исказе, да употребе неку другу лексему, поткрепе их одговарајућим примерима или на неки други начин објасне шта су хтела да кажу (Ninio & Snow, 1999). То размишљање о језику и развој метајезичких способности је једна од кључних карактеристика касније фазе језичког развоја. Када би се поредило језичко знање и његова примена у конкретним комуникативним ситуацијама, деца млађег школског узраста су успешнији учесници у комуникацији, користе сложеније синтаксичке конструкције и свеснија су своје улоге и као говорника и као саговорника у различитим контекстима од највећег броја деце предшколског узраста (Ivanović, 2014). Развој језика на школском узрасту,,,каснији језички развој (Nippold, 1998) или фаза проширивања језичке компетенције (Kašić, 2002; Kašić i Borota, 2003) захвата све језичке слојеве и одиграва се на свим језичким плановима, од морфофонолошког до прагматског. Ови термини се не односе само на развој језика у основној школи него обухватају и језички развој током периода адолесценције, односно до завршетка средње школе па чак и после ње. Већина формалних структурних компонената језичког система формира се до краја адолесценције, док се усавршавање садржајних компонената (семантике и прагматике) одвија до краја живота (Gleason & Ratner, 2009). Везу између врло бурног језичког развоја на предшколском узрасту и каснијег споријег развоја представљају поједини сегменти језика који се усвајају дуже времена иако се у први мах не чини тако. Синтаксичке конструкције, сличне по сложености, али различитих функција, поне-

180 СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ У ПИСАНОЈ СИНТАКСИ ИЗМЕЂУ ДВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ УЧЕНИКА... кад захтевају вишегодишње усвајање (Tolchinsky, 2004) (у српском језику, на пример, секундарни конституенти изражени зависним клаузама). Зато треба обратити пажњу на то које критеријуме је неопходно узети у обзир да би могло да се каже да је дете овладало одређеном категоријом или конструкцијом. Повремена употреба нечега није еквивалентна његовом овладавању. Овладавање подразумева ефикасну употребу конструкције у складу са типом текста, ако је у питању писана продукција, или са конкретном комуникативном ситуацијом ако се ради о говорнику и саговорнику (Scott, 2004); тј. успешан спој знања и употребе, језичке компетенције и говорне делатности (Berman, 2004). Промене синтаксичких својстава (и квантитативних и квалитативних) говорног и писаног израза деце млађег основношколског узраста не односе се искључиво на усвајање нових конструкција и облика. Акценат је на чињеници да се већ усвојене граматичке структуре користе за постизање нових циљева, док се добро познате и увежбане функције допуњују и проширују новим конструкцијама. Дете има већу слободу избора средстава која су му на располагању и могућност да бира којом ће јединицом или конструкцијом исказати одређено значење, као и да познатим конструкцијама дода нову употребу односно значење (Berman & Slobin, 1994). То води освешћивању чињенице да један језички израз може имати више различитих значења и да може бити полифункционалан, као што више различитих конструкција и израза могу бити истозначне и обављати исту функцију. Проширивање синтаксичког репертоара и слободнији приступ у формирању реченица и надреченичних целина током школовања обезбеђује подлогу да се употребљавају све сложеније конструкције које су одраз комплексних идеја а да су истовремено јасне и разумљиве (Nippold, Hesheth, Duthie & Mansfield, 2005). Развој писаног језика на млађем основношколском узрасту Попут говорног, и писани језик има свој развојни ток. До првог сусрета детета са писањем најчешће долази током предшколског периода. Усвајање писања је дуготрајан процес који укључује неколико компонената различитог карактера и може се пратити са различитих аспеката. Описмењавање није само учење слова него подразумева и способност детета да овлада структуром текстова различитог жанра, одговарајућим лексиконом и другачијом синтаксом која је примерена писаном дискурсу (Wangelin & Stromquist, 2004). Време које је детету потребно да усвоји и развије писани израз је културно условљено а у првом реду зависи од едукације. Како се код већине деце усвајање писања поклапа са поласком у школу када и формално почиње процес обуке писања, развој писане способности представља најзначајнији сегмент проширивања језичке компетенције. Степен успешности у области писања зависи од инструкција које деца добијају током ране фазе описмењавања, али и од времена које се проведе у увежбавању ове способности (Berman & Katzenberger, 2004). С поласком у први разред од детета се очекује да се пре свега описмени јер ће се сва остала знања базирати на његовој способности да чита и пише. Савремено тумачење језичке писмености посматра овај феномен у светлу опште језичке способности као један њен део који карактерише постојање специфичних језичких средстава и захваљујући коме се развија капацитет да се свесно приступи сопственом језичком знању из различити углова (Ravid & Tolchinsky, 2002). Тако бити писмен данас подразумева познавање правила у структурирању различитих типова текста средстава која су најпогоднија за писану форму изражавања а потом и средстава која су типична за различите жанрове. Усвајање структуре писане реченице највећим делом се односи на употребу сложених синтаксичких конструкција односно могућност да деца како постају старија и зрелија продукују текстове вишег степена синтаксичке зрелости а самим тим и сложености (Hunt, 1965, 1970). Током школовања деца су у прилици да увежбавају новостечену вештину дискурсну писменост продукујући новоусвојене синтаксичке конструкције у многим ситуацијама које за- 179

181 Маја П. Ивановић хтевају писано изражавање (Nippold, 1998). Сматра се да око десете године писање преузима примат над говорењем. На том узрасту се читање користи за богаћење лексикона и разумевање и употребу сложених синтаксичких конструкција. Учећи да пишу текстове, деца истовремено уче како да своје идеје не ређају линеарно него да их организују у конструкције међу којима постоји хијерархија. Распоређивање и слагање клауза подразумева да се језичке јединице унутар реченице и ван ње повезују синтаксички, тематски и дискурсно (Beers & Nagy, 2011). И деца, као и одрасли прилагођавају своје исказе циљу који желе да постигну (Tolchinsky, 2004). То усклађивање при избору језичких средстава доводи до тзв. компетиције међу конструкцијама (Slobin, 1996). Компетиција међу конструкцијама подразумева да никад не постоји само један начин за исказивање садржаја у било којој ситуацији и да се говорнику/писцу нуди велики број могућности; а избор, за коју ће се конструкцију говорник определити зависи од његовог виђења ствари и од ситуационог контекста (Jisa, 2004). Готово је немогуће предвидети тачно када ће једна форма или конструкција бити изабрана уместо неке друге, конкурентне, нарочито кад су у питању сложенији текстови. Коначни избор језичких средстава мора бити направљен у оквиру структуре језика на ком се пише (у духу језика) да би се реченице на крају повезале у текстуалну целину која има почетак, средину и крај (Jisa, 2004). 2. ИСТРАЖИВАЊЕ 2.1. Циљ истраживања 180 Основни циљ истраживања је да се региструје и испита способност продукције различитих врста синтаксичких конструкција у писаним радовима ученика четвртог разреда основне школе односно да се испитају могуће разлике у синтаксичкој структури текстова које су писали ученици двеју генерација четвртог разреда. Детаљном анализом текстова који сачињавају корпус могу се пружити иницијалне претпоставке о даљем току синтаксичког развоја: којим структурама су деца на испитиваном узрасту овладала, које су у процесу усвајања а које конструкције су још увек изван њихових језичких и когнитивних могућности Испитаници У истраживању су учествовали ученици једне београдске основне школе. Истраживањем је обухваћено укупно 88 ученика четвртог разреда у две генерације и то по два одељења из сваке. Испитаници су били сврстани у две групе првој групи састављеној од четрдесет шест ученика су припадали десетогодишњаци који су школске 2008/2009. год. похађали четврти разред, док су другу групу од четрдесет двоје испитаника чинили ученици који су школске 2011/2012. год. били у четвртом разреду. Скрећемо пажњу да су сва деца учесници овог истраживања изворни говорници српског језика односно штокавског дијасистема. Пре спровођења самог поступка испитивања утврђено је да у изабраном узорку деце нема ниједног ученика коме је утврђен говорно-језички статус који одступа од типичног за дати узраст, и ниједно дете није у тренутку спровођења експеримента ишло на логопедски третман. Корпус за анализу је сачињен од писаних задатака које су продуковала деца типичног језичког развоја и која немају специфичних језичких тешкоћа ни тешкоћа у учењу.

182 СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ У ПИСАНОЈ СИНТАКСИ ИЗМЕЂУ ДВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ УЧЕНИКА Поступак спровођења истраживања Сви испитаници су имали исти задатак да током једног школског часа напишу састав на задату тему. Сваки ученик је добио идентично писано упутство које му је давало опште смернице и тему за писање наративног, експозиторног и аргументативног текста али које му је такође и омогућавало да самостално одабере о чему ће писати, као и какав ће наслов дати свом задатку. Тематска и жанровска разноврсност значајно је обогатила корпус и створила услове за појаву већег броја различитих типова реченица. Време које су имали на располагању за писање (укључујући фазу планирања и фазу провере написаног) ограничено је на један школски час, односно на 40 минута јер је 5 минута искоришћено за дељење упутстава и давање инструкција током писања Формирање и обрада корпуса Сваки испитаник је добио своју шифру, тј. код. Шифра је садржала следеће информације: римски број којим је означен разред (тј. IV); скраћеницу за ознаку жанра текста (Nar, Exp, Arg); редни број ученика, као и ознаку пола, на пример: IV Arg 37 ž, итд. Како би се припремили за анализу, сви радови су прекуцани и пребачени у дигиталну верзију. Приликом прекуцавања текстова посебно се водило рачуна да прекуцани текст буде у потпуности идентичан изворном тексту што значи да све грешке које су се јавиле у задацима нису исправљане будући да би анализа грешака могла бацити више светла на сам процес усвајања појединих типова синтаксичких конструкција. Квантитативни синтаксички параметри које смо испитивали су следећи: дужина текста изражена бројем речи, бројем комуникативних реченица и клауза. Затим је мерена дужина комуникативне реченице изражена бројем речи и бројем клауза. Анализом су обухваћене и следеће синтаксичке варијабле, тј. реченични типови који су се јавили у тексту: језгрене реченице, проширене реченице, напоредно сложене реченице, зависно сложене реченице као и вишеструко сложене реченице. Осим наведених типова реченица, анализиране су још и неграматичне, бесмислене и непотпуне реченице, међутим, како су се ове јавиле спорадично, на нивоу инцидента, нису узете у обзир приликом даље обраде података РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА У делу који следи погледаћемо да ли се значајно разликују две генерације ученика четвртог разреда како у квантитативним тако и у квалитативним својствима текстова које су писале. Статистичка обрада свих наведених варијабли урађена је софтверским пакетом SPSS. Подаци у табелама су приказани коришћењем дескриптивне статистике (аритметичке средине, стандардне девијације, минималне и максималне вредности), а за поређење резултата и довођења у везу појединих варијабли коришћена је једнофакторска анализа варијансе (ANOVA) Разлике у дужини текста У Табели 1 је приказана структура субјеката у испитивању синтаксичких својстава текстова ученика четвртог разреда. У првој групи групи 1 (деца која су шк. 2008/09. год. била четврти разред) било је четрдесет шесторо деце, а у другој групи 2 (деца која су шк. 2011/2012. год. била четврти разред) четрдесет двоје.

183 Маја П. Ивановић Табела 1 Табела субјеката Вредност N Група Као што се сви међусобно разликујемо по сремности на излагање говором, разликујемо се и по спремности за изражавање мисли писаним путем. Неко воли да своје мисли стави на папир, а неко пише само кад мора или кад је у школи, што се свакако одражава на дужину текста. Тако се из резултата који су представљени у Табели 2 види да су дуже текстове на основу свих мерених параметара писали десетогодишњаци из друге генерације (група 2). Они су писали текстове који су се састојали од више речи, више комуникативних реченица и већег броја клауза. 182 Табела 2 Дужина текста (број речи, реченица, клауза) АS Sd N Број речи у тексту Група Група Укупно Број комуникативних реченица у тексту Група Група Укупно Број клауза у тексту Група Група Укупно У Табели 3 се види да између свих датих квантитативних показатеља постоји статистички значајна разлика између једне и друге генерације ученика четвртог разреда (p<0.05), односно да су дуже текстове по свим варијаблама писали десетогодишњаци из групе 2. Табела 3 Тест међугрупних разлика (дужина текста број речи, реченица, клауза) Зависна варијабла Mean Square F Sig. Број речи у тексту Број комуникативних реченица у тексту Број клауза у тексту У налазима других аутора налазимо делимично преклапање са нашим резултатима. У раду Mосковљевић (1989) која је пратила две узастопне генерације четвртог разреда констатује се да се разлике у писаним саставима јављају само унутар квантитативних категорија броја речи и реченица. Према овим резултатима просечан број речи у тексту једног десетогодишњака је (Moskovljević, 1989), што би значило да су испитаници у нашем истраживању далеко надмашили просечан број речи својих вршњака од пре 20 година. У споменутом истраживању просечан број реченица у тексту ученика четвртог разреда је 7.67, односно 5.37 што у значајној мери одступа од наших резултата. Постојеће разлике у дужини текста могле би се посматрати као последица различитог степена способности из чега проистиче да су ученици једне генерације (група 2) способнији од друге (група 1), или што је вероватније да су разлике у дужини текста последица различитих методских поступака којима су ученици били изложени (Moskovljević, 1989).То би значило да способност деце у продуковању текстова зависи у великој мери од приступа онога ко децу обучава писању,

184 СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ У ПИСАНОЈ СИНТАКСИ ИЗМЕЂУ ДВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ УЧЕНИКА... тј. од учитеља: док једни инсистирају на сажетом и кратком писању, други од деце очекују да пишу дуге и разливене реченице и такве текстове боље вреднују и оцењују вишом оценом. Овоме иду у прилог и налази истраживања из године на основу којих се заступа теза да деца чији родитељи и учитељи чешће користе конструкције са зависним клаузама чешће их и сама продукују (Huttenlocher, Vasilyeva, Cymerman, & Levine, 2002). Ипак, на основу материјала који имамо, ниједно од овде изнетих тумачења не може се прихватити као једино могуће Разлике у типовима синтаксичких (реченичних) конструкција Табела 4 Поједини типови реченица у тексту АS Sd N Број језгрених реченица у тексту Група Број проширених реченица у тексту Број напоредно сложених реченица у тексту Број зависно сложених реченица у тексту Број вишеструко сложених реченица у тексту Група Укупно Група Група Укупно Група Група Укупно Група Група Укупно Група Група Укупно Ако бисмо погледали синтаксичку структуру текстова обе генерације десетогодишњака (различити типови комуникативних реченица), онда бисмо могли да видимо да је она скоро уједначена, тј. да не постоје значајне разлике у просечном броју језгрених и проширених, те зависно и вишеструко сложених реченица. Разлика која је статистички значајна једино постоји у броју напоредно сложених реченица (Табеле 4 и 5). Табела 5 Тест међугрупних разлика (поједини типови реченица) Зависна варијабла Mean Square F Sig. Број језгрених реченица у тексту Број проширених реченица у тексту Број напоредно сложених реченица у тексту Број зависно сложених реченица у тексту Број вишеструко сложених реченица у тексту У раду који смо већ наводили (Moskovljević, 1989), ученици две узастопне генарације четвртог разреда су продуковали 32%, односно 26% простих реченица; 19% односно 23% напоредно сложених реченица; 26% односно 24% зависно сложених реченица и 23% односно 27% реченица у којима се јавља и зависни и напоредни однос (Moskovljević, 1989). Како се види из презентованих табела, они у великој мери корелирају са резултатима у нашој студији. Ако бисмо добијене

185 Маја П. Ивановић просечне вредности изразили у процентима, наши испитаници су најчешће продуковали проширене реченице, тј. 33,63% односно 31,21% што је око једне трећине свих реченица у корпусу. На другом месту по учесталости употребе су зависно сложене реченице (24,51%, односно 25,4%). Извесно одступање у броју вишеструко сложених реченица, (код нас су ученици из групе 1 употребили овај тип реченице у 16,69%, а ученици из групе 2 у 17, 36% ) могло би да се окарактерише као поступност у усвајању структура са напоредним и зависним клаузама те да су деца у нашем истраживању продуковала мање вишеструко сложених реченица јер су у покушајима да их напишу како ваља правила више бесмислених и неграматичних продукција (укупно је на ове реченице које нису приказане у резултатима отпало 5,29%, односно 3,04%). Напоредно сложене реченице су представљене једном петином или нешто мање од укупног броја реченица (17,67%, односно 20,40%). Из наведених примера је очигледно да је структура реченице најважнији стожер реченичне флуентности. Тешко је и замислити да ће текст који се састоји искључиво од простих реченица оставити упечатљив утисак на онога ко чита. Да би могла да се игра реченицама, да употребљава и дуге и кратке, као и стилски разноврсне реченице које могу почињати на различите начине, да би могла да користи све погодности и варијанте на синтаксичком плану у свом матерњем језику, одрасла особа или дете треба да познаје и да усвоји што већи број разноврсних синтаксичких конструкција (Higgins, Miller, & Wegmann, 2006). Та разноврсност се најпре огледа у броју речи који се продукује у комуникативној реченици (овде спадају и сви типови зависних и напоредних синтагми, све непредикативне комбинације међу речима које формирају језгрене и проширене реченице) и броју клауза (различити типови сложених реченица: напоредно сложене, зависно сложене, вишеструко сложене реченице) Разлике у дужини реченице 184 Поред дужине текста која се израчунава на основу укупног броја речи и укупног броја реченица (и клауза), често се у литератури наводе и додатни критеријуми за утврђивање степена синтаксичке зрелости текста који дају јаснију слику усложњавања писане синтаксе деце школског узраста. То су показатељи који се односе на комуникативну реченицу као основну јединицу текста. Њена се дужина може изразити преко броја речи које је дете употребило да би формирало синтаксичку јединицу са комуникативном функцијом, било да је она проста, проширена или нека од сложених реченица. Дужина комуникативне реченице се осим бројем речи такође изражава и преко броја клауза од којих је формирана: на тај начин имамо моноклаузалне конструкције, тј. комуникативне јединице које се састоје од једне клаузе (језгрене и проширене реченице) или биклаузалне и поликлаузалне конструкције (напоредно сложене, зависно сложене, вишеструко сложене реченице). Дужина клаузе пак, може се представити укупним бројем речи од којих је формирана. Још један у низу показатеља синтаксичког развоја на школском узрасту такође је и број зависних клауза у оквиру зависно сложених реченица чијим се израчунавањем добија тзв. индекс субординације, тј. синтаксичке сложености (La Brant, 1933; према Hunt, 1965; Silva, Sanchez- Abchi & Borzone, 2010).

186 СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ У ПИСАНОЈ СИНТАКСИ ИЗМЕЂУ ДВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ УЧЕНИКА... Табела 6 Дужина реченице (број речи, клауза; дужина клаузе; број зависних клауза у зависно сложеним реченицама) AS Sd N Дужина комуникативне реченице изражена Група бројем речи Група Укупно Дужина комуникативне реченице изражена Група бројем клауза Група Укупно Дужина клаузе изражена бројем речи Група Група Укупно Број зависних клауза у зависно сложеној Група реченици Група Укупно Како показују резултати мерења дужине комуникативне реченице (изражене бројем речи и бројем клауза), десетогодишњаци из групе 1 су у просеку продуковали реченицу од 10,54 речи, а из групе 2 су имали више речи - у просеку 11,07. Број клауза је у првој групи износио 2,06, а у другој је минимално порастао на 2,16. Сличне вредности су добијене и приликом мерења дужине клаузе: прва генерација је имала 5,11, а десетогодишњаци из групе речи у просеку. Уједначене су обе генерације и по броју зависних клауза у оквиру зависно сложене реченице 1,26 у групи 1 и 1,28 у групи 2. Пошто је број за све приказане варијабле прилично уједначен између два четврта разреда, нису утврђене ни статистички значајне разлике међу њима (p>0.05) (Табеле 6 и 7). 185 Табела 7 Тест међугрупних разлика (дужина реченице - број речи, клауза; дужина клаузе, број зависних клауза у зависно сложеној реченици) Зависна варијабла Мean Square F Sig. Дужина комуникативне реченице изражена бројем речи Дужина комуникативне реченице изражена бројем клауза Дужина клаузе узражена бројем речи Број зависних клауза у зависно сложеној реченици Према Хантовим испитивањима дужине текста (Hunt, 1965) у IV разреду просечан број речи у комуникативној реченици износи 13,4, што се поклапа са налазима у нашем раду (Hunt, 1965). Остали аутори, Stormzand i O Shea (Stormzand& O Shea, 1924; према Hunt, 1965) наводе сличне резултате за број речи у писаној реченици десетогодишњака:11,1 односно 10,9 у просеку (Hunt, 1965). У истраживању које наводи Московљевић (Moskovljević, 1989) просечна дужина реченице десетогодишњака је од 11 до 12 у просеку. Деца узраста од девет до дванаест година у просеку пишу реченицу у којој има 9,2 речи, док иста деца у говору продукују исказе од 10,7 речи (Gillam & Johnston, 1992). У истраживању које је спроведено међу тринаестогодишњацима и петнаестогодишњацима, показало се да просечан број речи у реченици износи код првих 17,4 а код других 18 (Myhill, 2008). Студије бележе број од 6,6 речи унутар клаузе у четвртом разреду (Hunt, 1965).

187 Маја П. Ивановић 186 Од свих параметара на нивоу реченице, најмање поуздан показатељ је број речи у комуникативној реченици због тога што се из њега не види структура реченице. Број клауза у оквиру комуникативне реченице је значајнији јер на основу њега можемо да видимо са колико клауза је у стању дете да се носи у писаном изражавању. Међутим, не сме се пренебрегнути чињеница да број клауза у склопу комуникативне реченице расте и кад дете само додаје везнике и једноставно ређа више глагола у личном глаголском облику, слаже предикате. Оно на тај начин продужава реченицу, али таква јединица никако није последица вишег нивоа синтаксичке свести, напротив. Због тога се поред броја клауза, нарочита пажња поклања броју речи у клаузи, тј. дужини клаузе. Како је Ла Брантова сматрала (La Brant, 1933; према Hunt, 1965), дужина клаузе, ни главне ни зависне није значајна мера језичког развоја за децу од четвртог разреда па до краја средње школе због тога што та мера јако споро расте. На пример, у четвртом разреду је број речи у клаузи 6,6, а а на крају осмог 7,2 што значи да је потребно да прође више од четири године да би клауза била дужа за мање од једне речи (La Brant, 1933; Hunt, 1965; према Hunt, 1965). Ла Брантова је зато сматрала да је битан показатељ синтаксичког развоја проценат зависних клауза, тј. индекс субординације (он се израчунава тако што се број зависних клауза подели бројем главних реченица, тј са један) (La Brant, 1933; према Hunt, 1965). Тај проценат, сматра Ла Брантова расте до шеснаесте године, па и даље. На основу овога се изводи закључак да дужина клаузе не расте, али да индекс субординације расте са хронолошким узрастом деце (La Brant, 1933; према Hunt, 1965). Деца продужавају реченице на два начина: или продукују већи број зависних клауза или продукују клаузе које су дуже, са више речи. Старија деца су склона да пишу дуже реченице тако што додају необавезне елементе у главну реченицу; неки од њих су клаузе (временске, узрочне), а неке нису (прилошке одредбе за место или начин које се најчешће изражавају појединим речима или синтагмом). Већи број предикатских конструкција и неклауза води продужавању комуникативне реченице. Док су мања, деца конструишу више краћих предикатских реченица, а како расту повећавају број речи у клаузи. Навику да гомилају клаузе деца релативно брзо превазиђу тако да се сам број клауза углавном смањује са поласком у више разреде основне школе (Hunt, 1965, 1970). Перера (1984) сматра да како деца расту конструишу све више зависних клауза и почињу да употребљавају разноврсније клаузалне структуре. Осим тога, што се дуже школују, напредују све више у савладавању пасивних реченица и реченица са сложеним формама предиката, а активне конструкције постепено остављају по страни (Perera, 1984). Флуентност у писању се искључиво постиже реченичном структуром која варира на различите начине (Faigley, 1980). Флуентност је у овом случају представљена варирањем броја речи и клауза у комуникативним реченицама. Да би се написао добар, квалитетан текст, неопходно је обезбедити његову флуентност. Смењивање дугих и кратких реченице, простих и сложених, не само да је пожељно, него се и очекује на основношколском узрасту. 4. ЗАКЉУЧАК Генерално, боље постигнуће су имала деца из групе 2, али те разлике које су у већини параметара на њиховој страни нису статистички значајне. Статистичка значајност постоји само у квантитативним обележјима текста (дужина текста изражена преко броја речи, реченица и клауза) што је и очекивано јер постоје велике индивидуалне разлике у томе ко пише дуже, а ко пише краће саставе, као што и много тога зависи од мотивације, прикладности теме и сл. Другим речима, постојање статистички значајних разлика у дужини текста између две генерације четвртог разреда је очекивано. Врло је битно да таквих разлика нема у типовима реченица које су они конструисали, да су на том плану прилично уједначени што иде у прилог тези да постоје извесне законитости у каснијем синтаксичком развоју те да се достигнути ниво развоја може и кванти-

188 СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ У ПИСАНОЈ СИНТАКСИ ИЗМЕЂУ ДВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ УЧЕНИКА... фиковати. Захваљујући тим чињеницама могу се омеђити њихови домети на одређеном узрасту, а самим тим се отвара могућност да предвидимо у ком смеру ће даље ићи ток синтаксичког развоја. За разлику од постојања статистички значајних разлика на нивоу текста, које су последица индивидуалних разлика, дужина реченице је параметар који није превише подложан индивидуалним варијацијама, па обе генерације десетогодишњака имају прилично стабилну структуру писане реченице чија се дужина у броју речи углавном преклапа са налазима других истраживача. Дакле, суштинских разлика нема у структури текстова десетогодишњака из различитих генерација осим у њиховој дужини што спада у површинске разлике и не нарушава општу структуру текстова деце на том узрасту. Могло би се рећи да деца поступно усвајају све сложенију синтаксу: најпре у највећем броју продукују једноклаузалне конструкције и ређају независне клаузе у напоредним структурама што за њих не представља већи проблем. У старијим разредима почињу да продукују и конструкције у којима формирају најчешће једну до две зависне клаузе док их потпуно не савладају да могу све типове реченица српског језика да користе без тешкоћа. Литература Beers, S. & Nagy, W. (2011). Writing development in four genres from grades three to seven: syntactic complexity and genre differentiation. Reading and Writing, 24: Berman, R. A. (2004). Between Emergency and Mastery. In R. A. Berman (Ed.), Language Development across Childhood and Adolescence (pp. 9-35). Philadelphia: John Benjamin s Publishing Company. Berman, R., Katzenberger, I. (2004). Form and function in introducing narrative and expository texts: A developmental perspective. Discourse Processes, 38/1: Berman, R A., & Slobin, D. A. (1994). Relating events in narrativve: a crosslinguistic developmental study. Psychology Press. Faigley, L. (1980). Names in Search of a Concept: Maturity, Fluency, Complexity, and Growth in Written Syntax. College Composition and Communication, 31/3, Gillam, R. & Johnston, J. (1992). Spoken and written language relationships in language/learning impaired and normally achieving school-age children. Journal of Speech and Hearing Research, 35, Gleason, B. J., Ratner, N. B. (2009). The Development of Language, 7 th ed. Boston: Pearson Allyn & Bacon. Higgins, B., Miller, M., & Wegmann, S. (2006). Teaching to the test...not! Balancing best practice and testing requirements in writing. The Reading Teacher, 60, Hohle, B. (2009). Bootstrapping mechanisms in first language acquisition. Linguistics, 47/2, Hunt, K. W. (1965). Grammatical structures written and three grade levels (Research Report No.3). Champaign, IL: national Council of Teachers of English. Hunt, K.W. (1970). Maturity in School Children and Adults. Monographs of the Society for Research in Child Development, 35 (1), Huttenlocher, J., Vasilyeva, M., Cymerman, Levine, S. (2002). Language input and child syntax. Cognitive Psychology 45, Ivanović, M. (2014). Sintaksičke konstrukcije u pisanom diskursu dece uzrasta od sedam do deset godina. Filološki fakultet, Beograd (doktorska disertacija). Jisa, H. (2004). Growing into Academic French. In R. A. Berman (Ed.), Language Development across Childhood and Adolescence (pp ). Philadelphia: John Benjamin s Publishing Company. Kašić, Z. (2002). Agramatična produkcija i semantička,,zbrka kod dece ranog školskog uzrasta. Istraživanja u defektologiji, br.1, Defektološki fakultet, Beograd, Kašić, Z., Borota, V. (2003). Negramatičnost i agramatizam u aktivnom sintaksičkom razvoju. Srpski jezik VIII/1-2: (ćir.). Moskovljević, J. (1989). Razumevanje i upotreba rečenica kod desetogodišnjaka. Književnost i jezik 2: Myhill, D. (2008).Towards a Linguistic Model of Sentence Development in Writing., Language and Education, vol. no. 5, 2008, Ninio, A. and Snow, C. (1999). The development of pragmatics: Learning to use language appropriately. Invited chapter, in T. K. Bhatia & W. C. Ritchie (Eds.), Handbook of language acquisition (pp ).New York: Academic Press. 187

189 Маја П. Ивановић Nippold, M. A. (1998). Later Language Development (The School Age and Adolescent Years). Austin, Texas. Nippold, M. A., Hesketh, L. J., Duthie, J. K., & Mansfield, T. C. (2005). Conversational versus expository discourse: A study of syntactic development in children, adolescents, and adults. Journal of Speech, Language, and Hearing Research, 48, Perera, K. (1984) Children s Writing and Reading: Analysing Classroom Language Oxford: Blackwell Ravid, D. (2004). Derivational morphology revisited. In R. A. Berman (Ed.), Language Development across Childhood and Adolescence (pp ). Philadelphia: John Benjamin s Publishing Company. Ravid, D., Tolchinsky, L. (2002). Developing Linguistic Literacy: A Comprehensive Model. Journal of Child Language, 29, Scott, Ch. M. (2004). Syntactic Ability in Children and Adolescents with Language and Learning Disabilities. In R. A. Berman (Ed.), Language Development across Childhood and Adolescence (pp ). Philadelphia: John Benjamin s Publishing Company. Silva, M.L., Sanchez Abchi, V. & Borzone, A. (2010). Subordinated clauses usage and assessment of syntactic maturity: A comparison of oral and written retellings in beginning writers. Journal of Writing Research, 2 (1), Slobin, D. (1996). From Thought and Language to Thinking for Speaking. In J. J. Gumperz & S. C. Levinson (Eds.), Rethinking Linguistic Relativity, (pp ), Cambridge University Press. Tolchinsky, L. (2004). The Nature and Scope of Later Language Development. In R. A. Berman (Ed.), Language Development across Childhood and Adolescence (pp ). Philadelphia: John Benjamin s Publishing Company. Wengelin, A., Stromquist, S. (2004). Text-writing Development Viewed through On-Line Pausing in Swedish. In R. A. Berman (Ed.), Language Development across Childhood and Adolescence (pp ). Philadelphia: John Benjamin s Publishing Company. DIFFERENCES IN WRITTEN SYNTAX OF TEN-YEAR-OLD CHILDREN 188 Summary The main purpose of this study is to present an inventory of different types of syntactic constructions found in written discourse of ten-year-old fourth graders. Written text corpus was collected from 88 fourth graders coming from Belgrade. In three different sessions, students composed three texts in three different genres: narrative, expository, and argumentative. Thematic and genre versatility enriched the corpora and created favorable conditions for elicitation of different types of syntactic constructions. Different quantitative and qualitative characteristics of texts from the database were taken into account and analyzed: mean length of text measured by number of words, number of utterances, and mean length of utterance measured by number of words, and clauses, as well as the presence of various types of syntactic constructions (kernel, simple, compound, complex and complex-compound sentences) and frequency of an appearance of each of them was established. Besides providing the inventory of syntactic attainments in written production of ten-year-old children, the research presented the new insight into their syntactic competence. Кeywords: L1, syntactic development, written production, syntactic constructions, ten-year-old children Maja Ivanović University of Belgrade, Serbia Faculty of Special Education and Rehabilitation

190 Аnna Makišová VEDOMOSTI A ZNALOSŤ SLOVENSKÉHO JAZYKA AKO MATERINSKÉHO JAZYKA U ŽIAKOV ZÁKLADNÝCH ŠKÔL* 1 Cieľom nášho výskumu sú poznanie a vedomosti zo slovenského jazyka u žiakov základných škôl, ktorým je slovenčina materinský jazyk. Vyučovanie na školách, kde sa výskum konal, prebieha po slovensky. Pokúsime sa zhodnotiť výsledky z republikových súťaží zo slovenského jazyka za posledné dva roky. Na základe výsledkov žiakov 7. a 8. ročníkov základných škôl pokúsili sme sa zhodnotiť vedomosti zo slovenského jazyka v oblasti fonetiky, morfológie, syntaxe, štylistiky, pravopisu, lexikológie a dejín slovenského jazyka. Na základe výsledkov máme prehľad, v ktorej oblasti vedomosti u žiakov stúpajú alebo klesajú. Výsledky výskumu sú dôležité nielen pre žiakov, ale aj pre učiteľov slovenského jazyka, ktorí chystajú žiakov pre súťaže. Rovnako tak výsledky nášho výskumu sú dôležité aj pri príprave žiakov pre záverečné skúšky z materinského jazyka po ukončení ôsmeho ročníka. Kľúčové slová: pravopis, fonetika, morfológia, lexikológia, syntax. Cieľom nášho výskumu sú poznanie a vedomosti zo slovenského jazyka u žiakov základných škôl, ktorým je slovenčina materinský jazyk. Vyučovanie na školách, kde sa výskum konal, prebieha po slovensky. Pokúsime sa zhodnotiť výsledky z republikových súťaží zo slovenského jazyka za posledné dva roky v oblasti fonetiky, morfológie, syntaxe, štylistiky, pravopisu, lexikológie a dejín slovenského jazyka. V práci zhodnotíme výsledky a poukážeme, či vedomosti žiakov stúpajú alebo klesajú. Predmetom nášho výskumu sú testy z republikovej súťaže zo slovenského jazyka, ktorá sa každoročne organizuje v druhej polovici mája, vlastne pred ukončením školského roka. Podľa Pravidiel republikovej súťaže sa môžu zúčastniť tí žiaci, ktorí na medziobecnej súťaži získali minimálne 14 z možných 20 bodov. Už podľa stanovených pravidiel súťaže sa zúčastňujú žiaci z Báčky, Banátu a Sriemu. Podľa Pravidiel test zo slovenského jazyka a kultúry vyjadrovania obsahuje 18 otázok a žiak môže úhrnne získať 20 bodov. Dve otázky nesú po dva body. Vypracovanie úloh trvá 90 minút, čo považujeme a sme si priamo aj overili, že uvedený čas celkom stačí na vypracovanie úloh. Pretože už dlhšie obdobie sa zúčastňujem pri vypracovaní úloh pre súťaž a som členkou komisie, ktorá hodnotí úlohy, dovolím si zmieniť sa o výsledkoch súťaže za posledné dva roky. V školskom roku 2012/13 republiková súťaž prebiehala v Pivnici. Siedmaci boli zastúpení z týchto škôl: z Kovačice, Padiny, Starej Pazovy, Aradáča, Kulpína, Pivnice, Báčskeho Petrovca, Selenče, Jánošíka. Súťažilo 19 žiakov. Prvá úloha je vždy diktát, žiaci majú za úlohu dopísať vynechané písmená, i/í, y/ý. Tí, ktorí bezchybne vypracovali úlohu získali dva body, s jednou chybou 1½ bodu, s 2 chybami 1 bod, s 3 chybami ½ bodu. Z diktátu výsledky boli takéto: žiakov 2012/13 2 body 1½ bodu 1 bod ½ bodu 0 bodov ,31% 15,78% 21,05% 10,52% 26,31% Z lexikológie mali vypracovať päť úloh. V prvej úlohe mali k podstatnému menu mužského rodu utvoriť podstatné meno ženského rodu, išlo o prechyľovanie. Správne odpovedalo 6 žiakov, 31,57%, deviati žiaci mali jednu chybu, ½ bodu, 47,36%, dve a viacej chýb mali štyria žiaci, 21,05%. V druhej * Príspevok je súčasťou projektu Diskurzy menšinových jazykov, literatúr a kultúr v juhovýchodnej a strednej Európe, ktorý financuje republikové Ministerstvo vedy a technologického rozvoja.

191 Аnna Makišová 190 úlohe vo vete mali rozlíšiť, či je použitý frazeologizmus. Štrnásti žiaci odpovedali správne, 73,68%, piati žiaci mali negatívnu odpoveď, 26,31%. V tretej úlohe mali roztriediť slová na odvodené príponou a predponou. Všetko správne napísalo štrnásť žiakov, 73,68%, jednu-dve chyby mali štyria žiaci, ½ bodu, 21,05%, viacej ako dve chyby mal jeden žiak, 5,26%. V štvrtej úlohe k prídavnému menu, príslovke a slovesu mali dopísať po dve synonymá. Správne odpovede mali 6 žiaci, 1 bod, 31,57%, 1-2 chyby 11 žiakov, 57,89%, získali ½ bodu a dvaja žiaci mali viacej ako dve chyby, 0 bodov, 10,52%. V piatej úlohe mali slovné spojenia roztriediť na združené pomenovania a podstatné mená s prívlastkami. Úlohu správne vypracovalo trinásť žiakov, 68,42%, traja mali jednu-dve chyby, ½ bodu, 15,78% a traja viacej ako dve chyby, nula bodov, 15,78%. Z oblasti lexikológie s odpoveďami z troch úloh môžeme byť spokojní, keď správne odpovede boli v rozpätí 68%-73%. Z dejín jazyka mali jednu úlohu. O tom či poznajú slovanské jazyky, v úlohe mali vyznačiť len ten riadok, v ktorom sú uvedené aj iné okrem slovanských jazykov. Žiaci úlohu vypracovali na 100 %. Z morfológie mali päť úloh. V prvej úlohe ponúknuté boli štyri skupiny podstatných mien v rozličných pádoch. Žiaci mali za úlohu vyznačiť tie podstatné mená, ktoré sa skloňujú podľa rovnakého vzoru a v druhej časti úlohy mali napísať, ktorý je to vzor. Správne odpovedalo trinásť žiakov, 68,42%, dvaja žiaci mali len jednu časť odpovede správnu, ½ bodu, 10,52%, štyria žiaci mali negatívnu odpoveď, 21,05%. V druhej úlohe mali slovesá roztriediť na plnovýznamové a neplnovýznamové. Správne odpovedali štyria žiaci, 21,05%, šiesti žiaci mali 1-2 chyby, ½ bodu, 31,57%, deviati tri a viacej chýb, 47,36%. V tretej úlohe mali napísať či je sloveso v činnom rode alebo v trpnom rode. Za všetko správne mali možnosť získať 2 body. Úlohu správne vypracovalo 15 žiakov, 78,94%, jeden žiak mal jednu chybu, získal 1½ bod, 5,26%, a dve chyby mali 3 žiaci, 1 bod, 15,78%. V štvrtej úlohe mali ponúknuté štyri skupiny slov. Vyznačiť mali tú skupinu, v ktorej sú len neurčité slovesné tvary. Správne odpovedalo 15 žiakov, 78,94%, štyria žiaci mali negatívnu odpoveď, 21,05%. V piatej úlohe boli vymenované prídavné mená v štyroch skupinách. Za úlohu mali vyznačiť tú skupinu, v ktorej sú všetky prídavné mená rovnakého druhu. Správne odpovedalo 15 žiakov, 78,94%, štyria negatívne odpovedali, 21,05%. Celkove s odpoveďami z oblasti morfológie môžeme byť spokojní. Zo syntaxe siedmaci mali štyri úlohy. V prvej úlohe z ponúknutých štyroch skupín viet žiaci mali za úlohu vyznačiť jednočlenné vety. Dvanásti žiaci správne odpovedali, 63,15%, siedmi žiaci mali negatívnu odpoveď, 36,84%. V ďalšej úlohe mali rozčleniť súvetia na priraďovacie a podraďovacie. Piati žiaci odpovedali správne, 26,31%, dvanásti žiaci mali jednu chybu, ½ bodu, 63,15%, a dvaja žiaci mali dve-tri chyby a 0 bodov, 10,52%. V tretej úlohe v štyroch vetách mali podčiarknuť prísudok a vedľa napísať, či je slovesný alebo slovesno-menný. Siedmi žiaci odpovedali správne, 36,84%, štyria mali jednu chybu, ½ bodu, 21,052%, kým ôsmi žiaci mali dve a viacej chýb a nula bodov, 42,10%. V štvrtej úlohe podčiarknuté slová v troch vetách mali určiť ako vetné členy. Správnu odpoveď napísalo 16 žiakov, 84,21%, traja žiaci mali jednu chybu, 15,78%, ½ bodu. Celkove úlohy zo syntaxe u siedmakov nedopadli najlepšie, zdá sa, že žiaci celkom nezvládli. Z teórie literatúry mali pomenovať umelecké prostriedky. Dvanásti odpovedali správne, 63,15%, dvaja mali jednu chybu, ½ bodu, 10,52% a piati dve chyby, 0 bodov, 26,31%. K trom srbským slovám mali dopísať slovenské slová. Správne odpovedali desiati žiaci, 52,63%, jednu chybu malo 9 žiakov, ½ bodu, 47,36%. V školskom roku 2013/14 súťaž prebiehala v Báčskom Petrovci. Žiaci siedmeho ročníka súťažili z týchto škôl: Kovačice, Pivnice, Erdevíka, Hložian, Kysáča, Selenče, Starej Pazovy, Aradáča, Padiny, Báčskeho Petrovca, Jánošíka. Úhrnne bolo 24 siedmakov. Úlohy vypracovali takto: prvá úloha bola diktát, žiaci mali za úlohu dopísať vynechané písmená, i/í, y/ý. 24 žiakov 2013/14 2 body 1½ bodu 1 bod ½ bodu 0 bodov ,33% 16,66% 12,50% 8,33% 29,16%

192 VEDOMOSTI A ZNALOSŤ SLOVENSKÉHO JAZYKA AKO MATERINSKÉHO JAZYKA U ŽIAKOV... V školskom roku 2013/14 z pravopisu mali riešiť ešte jednu úlohu, správne mali zapísať násobnú číslovku. Úlohu správne vyriešilo 16 žiakov, 66,66%, piati žiaci mali jednu chybu, 20,83%, získali ½ bodu, jeden žiak mal dve chyby a dvaja žiaci tri chyby. Všetci traja mali 0 bodov, 12,5%. V tretej úlohe z pravopisu žiaci mali ponúknuté štyri skupiny slov. Vyznačiť mali ten riadok, v ktorom všetky slová boli zapísané správne z hľadiska pravopisu. S odpoveďou na túto otázku nemôžeme byť celkovo spokojní, len 33,33% žiakov napísalo správnu odpoveď alebo ôsmi žiaci a šestnásti žiaci mali negatívnu odpoveď, 66,66%. V úlohe išlo o písanie i/y po obojakých spoluhláskach. Predpokladáme, že žiaci siedmeho ročníka a najmä žaici na republikovej súťaži by uvedenú úlohu mali vedieť vyriešiť. Z lexikológie mali vypracovať dve úlohy. V prvej úlohe k slovesu a príslovke mali napísať po dve synonymá. Siedmi žiaci úlohu vyriešili správne, 29,16%, trinásti žiaci mali jednu chybu, 54,16% a ½ bodu, štyria žiaci mali dve a viacej chýb, 16,66%, nula bodov. V druhej úlohe uvedené slová mali roztriediť na historizmy a neologizmy. 83,33% žiakov odpovedalo správne alebo dvadsať žiakov, dvaja žiaci mali jednu chybu, 8,33%, získali ½ bodu, kým dvaja žiaci mali dve chyby, 8,33, získali nula bodov. Z morfológie žiaci mali vyriešiť štyri úlohy. V prvej úlohe mali vyznačiť určité slovesné tvary. Mali štyri ponúknuté možnosti a len jedna z nich bola správna. Dvadsiati traja žiaci odpovedali správne, 95,83%, jeden žiak mal nesprávnu odpoveď, 4,16%. V druhej úlohe bolo uvedené šesť podstatných mien, vedľa každého mali napísať vzor podľa ktorého sa skloňuje. Šiesti žiaci úlohu vypracovali správne, 25%, trinásti žiaci mali jednu nesprávnu odpoveď a traja žiaci dve nesprávne odpovede, všetci 16 získali ½ bodu, 66,66%, jeden žiak mal tri chyby a jeden žiak štyri. Obaja mali nula bodov, 8,33%. V tretej úlohe z morfológie pri uvedených slovesných tvaroch v troch vetách mali určiť slovesný čas a spôsob. Úlohu správne vyriešilo sedem žiakov, 29,16%, získali jeden bod, jednu chybu malo osem žiakov a jeden žiak mal dve chyby, všetci deviati získali ½ bodu, 37,5%, štyria žiaci mali tri chyby, traja žiaci štyri chyby a jeden žiak päť chýb, všetci ôsmi nezískali ani jeden bod, 33,33%. V štvrtej úlohe žiaci mali uvedené štyri vety. Vo vetách mali podčiarknuté zámená. Vedľa na čiaru mali napísať základný tvar zámena a pád, v ktorom sa vyskytuje zámeno vo vete. Za všetko správne žiak mal možnosť získať 2 body. Štrnásti žiaci správne odpovedali, 58,33%, piati žiaci mali jednu chybu, 20,83%, získali 1½ boda, štyria žiaci mali dve chyby, 16,66%, získali jeden bod, a jeden žiak mal tri chyby, 4,16%, získal ½ bodu. Zo syntaxe žiaci na súťaži mali vyriešiť tri úlohy. V prvej z nich mali vedľa štyroch uvedených súvetí napísať či je podraďovacie alebo priraďovacie. Štrnásti žiaci úlohu urobili bez chyby, 58,33%, získali jeden bod, ôsmi žiaci mali jednu chybu, 33,3%, získali ½ bodu, a dvaja žiaci mali dve chyby, 8,33%, získali nula bodov. V druhej úlohe mali určiť vo vete vetné členy a zapísať. Úlohu úspešne vypracovalo dvadsaťjeden žiakov, 87,5%, traja žiaci mali jednu chybu, 12,5%, získali ½ bodu. V tretej úlohe mali z dvoch viet vypísať prísudky. Desiati žiaci odpovedali správne, 41,66%, získali jeden bod, 14 žiaci mali jednu chybu, 58,33%, najčastejšia chyba, ktorú urobili v teste bola tá, že pri slovesno-mennom prísudku uviedli len pomocné sloveso a mennú časť prísudku neuviedli. Zo štylistiky v školskom roku 2013/14 siedmaci mali za úlohu rozlíšiť, či ide o dynamický alebo statický opis. V rámci tejto úlohy, ako druhá časť, žiaci mali zakrúžkovať vlastnosti uvedeného textu, mali ponúknuté štyri možnosti, len dve boli správne. Správne odpovedalo sedemnásť žiakov, 70,83%, jednu chybu malo päť žiakov, 20,83%, získali ½ bodu, a dvaja žiaci mali dve chyby, 8,33%, mali nula bodov. Druhá úloha bola kombináciou štylistiky a lexikológie. V prvej časti úlohy žiaci mali vyznačiť príslovie, ktoré vyjadrovalo uvedenú myšlienku. V druhej časti úlohy mali vyznačiť štýly, v ktorých sa nepoužívajú frazeologizmy. Uvedenú úlohu žiaci vyriešili na 100%, všetci získali jeden bod. Žiaci mali vyriešiť aj takú úlohu, ktorá sa vzťahuje na naše bilingválne prostredie. V úlohe mali uvedené tri srbské spojenia, ku ktorým mali dopísať ekvivalentné slovenské spojenia. Pri zostavovaní úloh tohto typu vždy sa prihliada na to, volia sa také spojenia, v ktorých badať vplyv srbského jazyka, ide o interfernčné javy. Jedenásti žiaci mali správne odpovede, 45,83%, jedenásti žiaci pri vypracovaní úlohy mali jednu chybu, 45,83%, získali ½ bodu, a dvaja žiaci mali dve chyby, 8,33%, nula bodov. V ďalšej úlohe mali ponúknuté dve predložkové spojenia, z ktorých jedno bolo použité pod vplyvom srbského jazyka. V troch vetách mali ponúknuté dve predložkové spojenia, za úlohu mali prečiark- 191

193 Аnna Makišová nuť nesprávnu konštrukciu. Úlohu správne vyriešilo 16 žiakov, 66,66%, jednu chybu mali ôsmi žiaci, 33,33%, mali ½ bodu. Siedmaci v školskom roku 2013/14 z teórie literatúry mali vyriešiť jednu úlohu. V troch spojeniach mali pomenovať umelecké prostriedky. Úlohu správne vypracovalo šestnásť žiakov, 66,66%, siedmi žiaci mali jednu chybu a jeden žiak mal dve chyby, všetci ôsmi žiaci získali ½ bodu, 33,33%. Z dejín jazyka mali vyriešiť jednu úlohu. Otázka znela, ktorý bol prvý slovanský spisovný jazyk. Mali ponúknuté štyri odpovede, len jedna bola správna. Správne zakrúžkovalo dvadsaťjeden žiakov, 87,5%, získali jeden bod a traja žiaci mali negatívnu odpoveď, 12,5%, mali nula bodov. Výsledky testu ôsmakov: V školskom roku 2013/14 republiková súťaž prebiehala v Báčskom Petrovci. Súťažili 24 ôsmaci z týchto škôl: z Kulpína, Padiny, Starej Pazovy, Kovačice, Pivnice, Aradáča, Báčskeho Petrovca, Selenče, Erdevíka, Jánošíka, Kysáča. V prvej úlohe overujeme ako žiaci zvládli písanie mäkkého a tvrdého i pri všetkých slovných druhoch. Je to úloha z oblasti pravopisu. Zvyčajne majú dopísať i/y. Ak správne vypracujú úlohu, bezchybne, môžu získať 2 body, s jednou chybou 1½ bodu, s 2 chybami 1 bod a s troma chybami ½ bodu. 24 žiakov 2013/14 2 body 1½ bodu 1 bod ½ bodu 0 bodov ,66% 8,33% 20,83% 12,50% 41,66% V školskom roku 2012/13 republiková súťaž prebiehala v Pivnici. Zúčastnilo sa 20 žiakov z týchto základných škôl: zo Starej Pazovy, Pivnice, Aradáča, Báčskeho Petrovca, Padiny, Kovačice, Kysáča, Selenče, Hložian. Z prvej úlohy výsledky boli nasledujúce: žiakov 2012/13 2 body 1½ bodu 1 bod ½ bodu 0 bodov % 20% 10% 40% Z pravopisu v tomto školskom roku žiaci mali odpovedať na ešte jednu otázku. Ponúknuté im boli štyri skupiny slov, mali vyznačiť len tú, v ktorej všetky slová boli z hľadiska pravopisu správne napísané. V rámci tejto úlohy mali možnosť získať jeden bod alebo nula bodov. Deviati žiaci odpovedali správne, získali jeden bod, 45% a jedenásti žiaci mali nula bodov, 55%. S výsledkami tejto úlohy nemôžeme byť spokojní, lebo viacej ako polovica žiakov mala nesprávnu odpoveď. Z oblasti fonetiky v školskom roku 2012/13 na teste žiaci mali jednu úlohu, z ponúknutých štyroch skupín slov mali vyznačiť len tú, v ktorej nastáva spodobovanie vo všetkých vymenovaných slovách. Odpovede dopadli takto: sedemnásti žiaci odpovedali správne, 85%, získali jeden bod, traja žiaci mali nesprávnu odpoveď, 15%, získali nula bodov. Z oblasti fonetiky v šk.r. 2013/14 boli dve otázky. Za správnu odpoveď žiak mohol získať jeden bod. Jedna sa vzťahovala na rytmický zákon. Uvedené boli štyri vety, v každej vete žiaci mali podčiarknuť slovo, v ktorom neplatí rytmický zákon. Výsledky boli nasledujúce: správne odpovedalo 18 žiakov, získali jeden bod, 75%, dvaja žiaci nezískali ani jeden bod lebo mali dve a viacej chýb, 8,33% a štyria žiaci ½ bodu, zo štyroch správnych odpovedí tri boli správne, teda mali jednu chybu, 16,66%. V druhej úlohe z fonetiky v prvej časti úlohy mali vyznačiť slová, v ktorých nastáva spodobovanie, kedy sa spoluhláska v vyslovuje ako f. Z dvanástich vymenovaných lexém žiak mal za úlohu podčiarknuť len tie, v ktorých nastáva spodobovanie. V druhej časti úlohy mali dopísať koncovku -ou alebo -ov, či je to koncové v inštrumentáli jednotného čísla v ženskom rode alebo genitív množného čísla mužského rodu. Pätnásti žiaci odpovedali správne, 62,5%, získali jeden bod, deviati žiaci v odpovedi mali jednu dve chyby, 37,5%, získali ½ bodu.

194 VEDOMOSTI A ZNALOSŤ SLOVENSKÉHO JAZYKA AKO MATERINSKÉHO JAZYKA U ŽIAKOV... Z lexikológie v skúmaných rokoch na teste boli zastúpené úlohy. V školskom roku 2013/14 vymenované boli štyri skupiny deminutív a žiak mal za úlohu zakrúžkovať písmeno pred tým riadkom, v ktorom boli uvedené len zdrobnené príslovky. Aj keď sme považovali, že uvedená úloha patrí k tým ľahším, nevypracovali všetci žiaci správne. Dvadsaťjeden žiakov odpovedalo správne, 87,5%, získali jeden bod, traja žiaci mali nesprávnu odpoveď, 12,5%, získali nula bodov. V druhej úlohe z lexikológie k slovesu a príslovke žiaci mali dopísať po dve synonymá. Štrnásti žiaci správne vypracovali úlohu 58,33%, získali jeden bod, ôsmi žiaci mali jednu chybu (lebo bolo tak stanovené v kľúči) 33,33%, získali ½ bodu a dvaja žiaci mali dve chyby, 8,33%, mali nula bodov. V školskom roku 2012/13 žiaci mali vypracovať tri úlohy. V jednej úlohe mali vyznačiť vetu, v ktorej sú antonymá. Mali ponúknuté štyri vety a len v jednej boli zastúpené antonymá. Z dvadsiatich žiakov osemnásti odpovedali správne a získali 1 bod, 90%, dvaja žiaci mali negatívnu odpoveď, 10%. V ďalšej úlohe z uvedených lexém mali vyznačiť, podčiarknuť slová cudzieho pôvodu. Vymenovaných mali 15 lexém, z toho mali podčiarknuť 8, boli to slová cudzieho pôvodu. V tejto úlohe žiak mal možnosť za všetko správne získať 1 bod, ak mal 1-2 chyby ½ bodu a ak mal viac ako dve nesprávne odpovede 0 bodov. Siedmi žiaci na túto otázku odpovedali správne, 35%, získali jeden bod, až dvanásť žiakov v odpovedi urobilo jednu až dve chyby, 60% a získalo z tejto úlohy ½ bodu, kým jeden žiak nepodčiarkol až tri slová cudzieho pôvodu a nezískal z tejto odpovede ani jeden bod, 5%. V tretej úlohe z lexikológie žiak mal dopísať k prídavnému menu, slovesu a príslovky po dve synonymá. Polovica žiakov, desiati žiaci odpovedali správne a získali jeden bod, 50%, v prípade, že v odpovedi boli 1-2 chyby žiak mal možnosť získať ½ bodu. Tak odpovedalo sedem žiakov, 35%, traja žiaci pri odpovedi urobili viac ako dve chyby a v tom prípade mali nula bodov, 15%. Z derivatológie žiaci na republikovej súťaži mali vypracovať jednu úlohu. Z podstatného mena v slovnom spojení mali za úlohu odvodiť prídavné meno. V rámci jednej úlohy mali odvodiť jedno privlastňovacie prídavné meno, jedno akostné a jedno druhové, zvieracie prídavné meno. Úlohu správne vypracovali traja žiaci, 15%, získali jeden bod, štrnásti žiaci urobili jednu chybu, 70%, získali ½ bodu. Pri našej anlýze sme zistili, že všetci žiaci urobili chybu pri odvodzovaní zvieracieho prídavného mena. Navrhujeme, aby sa v tomto smere venovala zvýšená pozornosť pri nacvičovaní a vysvetlil spôsob tvorenia druhových prídavných mien a najmä dodržiavanie mäkkosti bázy aj pred príponou -om (včeľom). Traja žiaci mali viacej ako jednu chybu, 15%, získali nula bodov. Chyby sa nevzťahovali len na deriváciu, ale aj na pravopis, lebo v zátvorke vedľa úlohy bol pokyn, aby si žiaci dávali pozor aj na pravopis. Mali sme tu odvodzovaciu príponu -in, ktorú vždy píšeme s mäkkým i (sestriných príbuzných), dokonca pri jednej odpovedi sme mali nesprávne napísané aj zdvojenné nn (v drevennom ráme). Spomenuté prídavné meno píšeme s jedným n, lebo základ sa nekončí na n, to by sme mali napr. pri denný, nástenný a pod. Tu pripomíname, že treba akceptovať všetky zložky úlohy. V rámci každej úlohy treba dodržiavať spisovnú normu, prihliadať na pravopis, ale sú aj také úlohy, kde sa zvlášť upozorňuje na dodržiavanie pravopisu, lebo už dopredu sa predpokladá, že žiak urobí pravopisnú chybu. Z morfológie v školskom roku 2013/14 ôsmaci mali zadané štyri úlohy. V prvej úlohe mali z ponúknutých štyroch skupín slov vyznačiť len tú skupinu, v ktorej sú len nesklonné podstatné mená. Išlo o slová cudzieho pôvodu. Trinásti žiaci odpovedali správne, 54,16%. V druhej časti otázky mali podčiarknuť slová, v ktorých sa slabiky di, ti, li, ni vyslovujú mäkko. Deviati žiaci na jednu časť otázky odpovedali nesprávne, 37,5%, získali ½ bodu, kým dvaja žiaci mali viacej ako dve chyby, 8,33%, 0 bodov. V druhej úlohe žiaci mali napísať k štyrom podstatným menám podstatné meno v požadovanom páde. Jedenásti žiaci napísali všetko správne a získali jeden bod, 45,83%, ôsmi žiaci mali jednu chybu a ½ bodu, 33,33%, piati žiaci mali zo štyroch dve nesprávne odpovede, 0 bodov, 20,83%. V tretej úlohe uvedené boli tri vety a v každej vete podčiarknuté podstatné meno. Žiak mal za úlohu určiť pád podstatného mena. Väčšina žiakov odpovedala na otázku správne, 87,5% alebo dvadsaťjeden žiakov, dvaja žiaci mali jednu nesprávnu odpoveď, ½ bodu, 8,33% a jeden žiak dve nesprávne odpovede alebo 0 bodov, 4,16%. V štvrtej úlohe z morfológie žiaci mali podčiarknuť pomnožné podstatné mená a odpísať na čiaru. Mali uvedené tri vety a v každej sa vyskytovalo jedno pomnožné podstatné meno. Správne odpovedalo dvadsaťjeden žiakov, 87,5%, jednu chybu mali dvaja žiaci, 8,33%, a jeden žiak mal štyri chyby, 4,16%, získal nula bodov. Z morfológie v školskom roku 2012/13 žiaci na teste mali vypracovať 193

195 Аnna Makišová 194 štyri úlohy. Bola to znovu kombinácia úloh so zakrúžkovaním, resp. dopísať požadovaný tvar. V jednej úlohe žiaci mali k uvedeným podstatným menám utvoriť lokál jednotného čísla a zapísať na čiaru. Prečo sme od žiakov žiadali, aby tvorili lokál? Preto, lebo pri niektorých vzoroch, napr. pri mužskom rode pri vzore dub existujú variantné pádové prípony a pri iných zase, napr. pri ženských podstatných menách vzoru žena badať vplyv nárečia, pod vplyvom nárečia bežne sa používa prípona -i namiesto spisovnej podoby s -e. Žiaci mali uvedených šesť podstatných mien z toho štyri podstatné mená mužského rodu a dve podstatné mená ženského rodu. Správne, bezchybne, odpovedali štyria žiaci, 20%. Ak žiak mal jednu negatívnu odpoveď, mal možnosť získať polovicu bodu. Takých odpovedí bolo päť, 25%. Nula bodov získalo jedenásť žiakov, 55%. Z toho ôsmi žiaci mali dve nesprávne odpovede a traja žiaci tri nesprávne odpovede. Podľa kľúča žiak mohol získať bod, resp. polovicu bodu len s jednou chybou. Rozhodli sme sa preto tak, lebo ide o republikovú súťaž a od žiakov sa žiada poznanie normy spisovnej slovenčiny. V ďalšej úlohe z morfológie žiaci mali vyriešiť dve podotázky. Roztriediť vymenovaných 11 slovies podľa vidu na dokonavé a nedokonavé (úmyselne sme dali nepárne číslo, lebo podľa nášho predpokladu, ak je párne číslo, žiak očakáva, že polovica slovies bude jeden vid a druhá polovica ďalší vid). V druhej časti úlohy žiaci mali z ponúknutých štyroch skupín slov vyčleniť len tie, ktoré sú stavové. Za obidve správne odpovede žiak mal možnosť získať jeden bod, a ak urobil 2-3 chyby polovicu bodu. Výsledky boli nasledujúce: žiaci uvedenú úlohu vypracovali dobre, až 18 žiakov získalo jeden bod, 90%, jeden žiak mal dve chyby a jeden žiak mal tri chyby, preto títo žiaci získali polovicu bodu, 10%. V ďalšej úlohe z morfológie vymenované boli podstatné mená v rozličných tvaroch, pádoch, zatriedených do štyroch skupín. Žiak mal za úlohu zakrúžkovať písmeno pred tým riadkom, v ktorom sú zoradené podstatné mená, ktoré sa skloňujú podľa rovnakého vzoru. Správne odpovedalo sedemnásť žiakov, získali jeden bod, 85%. Traja žiaci nesprávne odpovedali a získali nula bodov, 15%. V poslednej úlohe z morfológie v školskom roku 2012/13 žiaci mali uvedené tvary podstatných mien a zámen. Ich úlohou bolo napísať vedľa pád. Trinásti žiaci odpovedali bezchybne, získali jeden bod, 65%, štyria žiaci mali jednu chybu a traja žiaci dve chyby. Všetci získali ½ bodu, 35%. Zo syntaxe v školskom roku 2013/14 žiaci mali vypracovať šesť úloh. V prvej úlohe mali určiť štyri vety podľa členitosti. Devätnásti žiaci správne roztriedili vety na jednočlenné a dvojčlenné a získali jeden bod, 79,16%, jeden žiak mal jednu chybu a získal ½ bodu, 4,16%, kým traja žiaci mali dve nesprávne odpovede a jeden žiak tri nesprávne odpovede. Všetci štyria mali 0 bodov, 16,66%. V druhej úlohe zo syntaxe uvedené boli štyri súvetia. Žiaci mali určiť súvetia a v priraďovacom určiť druh a pri podraďovacom súvetí určiť druh vedľajšej vety. Dvanásti žiaci odpovedali na všetky otázky správne, získali jeden bod, 50%, traja žiaci mali jednu nesprávnu odpoveď a siedmi žiaci dve nesprávne odpovede, všetci desiati získali ½ bodu, 42%, dvaja žiaci mali tri nesprávne odpovede, nula bodov, 8%. V ďalšej úlohe žiaci mali vypísať sklady. Za všetko správne 20 žiakov získalo 2 body, 83,33%, dvaja žiaci mali jednu chybu, získali 1½ bodu, 8,33%, dvaja žiaci mali dve chyby, 1 bod, 8,33%. V štvrtej úlohe zo syntaxe mali zaradiť vetu do jednej z ponúknutých možností (holá, súvetie, rozvitá, nevyjadrený podmet). Devätnásti žiaci odpovedali správne, získali jeden bod, 79,16%, piati žiaci nevyznačili správnu odpoveď, mali 0 bodov, 20,83%. V piatej úlohe mali určiť vetné členy, úhrnne päť. Osemnásť žiakov odpovedalo správne, záskali jeden bod, 75%, šiesti žiaci mali jednu chybu, ½ bodu, 25%. V šiestej úlohe uvedené boli štyri vety a v každej vete bol podčiarknutý jeden vetný člen. Žiaci mali za úlohu určiť vetný člen. Všetci 24 odpovedali správne a získali jeden bod, 100%. Zo syntaxe v školskom roku 2012/13 žiaci na súťaži mali vypracovať päť úloh. V prvej úlohe uvedené boli štyri vety. Žiaci mali za úlohu podčiarknuť vo vete podmet a napísať akým slovným druhom je vyjadrený. Správne odpovedalo 16 žiakov, 80%, získali jeden bod, štyria žiaci mali jednu chybu, 20%, získali ½ bodu. V ďalšej úlohe mali určiť v troch vetách druh vedľajšej vety. Štrnásti žiaci odpovedali správne, 70%, získali 1 bod, traja žiaci mali jednu chybu, 15%, získali ½ bodu, dvaja žiaci mali dve chyby, jeden žiak vôbec na túto otázku neodpovedal. Všetci traja mali nula bodov, 15%. V ďalšej úlohe mali vo vete určiť vetné členy. Úloha bola tak koncipovaná, že žiaci mali určiť päť vetných členov. Iba traja žiaci mali všetko správne, 15%, získali jeden bod, pätnásti mali jednu nesprávnu odpoveď, 75%, získali ½ bodu. Pri analýze až štrnásti žiaci urobili rovnakú chybu, namiesto prívlastu vyznačili predmet. Dvaja žiaci mali dve nesprávne

196 VEDOMOSTI A ZNALOSŤ SLOVENSKÉHO JAZYKA AKO MATERINSKÉHO JAZYKA U ŽIAKOV... odpovede, 10%, podľa pokynov mali nula bodov. V tretej úlohe zo syntaxe žiaci mali z vety vypísať sklady. Za všetko správne žiak mohol získať dva body. Pravdepodobne predmetní profesori sa venovali pri príprave žiakov tejto oblasti, lebo je to náročnejšie a výsledky dobre dopadli. Až dvanásti žiaci získali maximálny počet bodov, dva body, 60%, siedmi žiaci mali jednu chybu a 1½ bodu, 35%, jeden žiak mal dve chyby, 5%, jeden bod. S výsledkami sme spokojní. Ďalšia úloha zo syntaxe pozostávala z dvoch častí. V prvej časti žiak mal ponúknuté tri vety a mal vyznačiť vetu s viacnásobným predmetom. V ďalšej časti boli ponúknuté štyri vety, žiaci mali vyznačiť jednočlennú vetu. Za obidve správne odpovede žiak získal 1 bod. Takých odpovedí bolo štrnásť, 70%, šiesti žiaci mali jednu chybu, ½ bodu, 30%. Všetci mali rovnakú chybu, nesprávne vyznačili jednočlennú vetu. Keďže žijeme v bilingválnom prostredí, v školskom roku 2013/14 do testu zaradili sme aj túto úlohu: predložka, ktorá sa používa aj v slovenčine, aj v srbčine. Žiak mal za úlohu prečiarknuť nesprávnu väzbu predložky. Devätnásti žiaci odpovedali správne, získali jeden bod, 79,16%, piati žiaci mali jednu chybu, ½ bodu, 20,83%. V školskom roku 2012/13 z okruhu slovenčina v kontakte so srbčinou, žiaci v úlohe mali k trom srbským slovám napísať ekvivalentné slovenské slovo, vlastne sú to pomenovania, ktoré veľmi často sa používajú v srbskom znení. Deviati žiaci správne odpovedali a získali 1 bod, 45%, siedmi žiaci mali jednu negatívnu odpoveď, ½ bodu, 35%, kým štyria žiaci dve chyby, 0 bodov, 20%. V školskom roku 2013/14 jedna úloha bola zo štylistiky. Uvedené boli štyri skupiny žánrov. Žiak mal za úlohu označiť len tú skupinu žánrov, v ktorej sú vymenované žánre príznačné pre administratívny štýl. Žiaci na 100% odpovedali správne a každý získal jeden bod. V školskom roku 2013/14 jedna úloha bola z teórie literatúry. V troch vetách boli podčiarknuté umelecké prostriedky. Vedľa mali napísať, ktorý je to umelecký prostriedok. Správne odpovedalo 16 žiakov, 66,66%, ôsmi žiaci mali jednu chybu, ½ bodu, 33,33%. Aj v školskom roku 2012/13 ôsmaci mali vypracovať úlohu z teórie literatúry. V štyroch vetách mali určiť umelecké prostriedky. Odpovede dopadli na výbornú, devätnásti žiaci odpovedali správne, získali jeden bod, 95%, jeden žiak mal jednu chybu, ½ bodu, 5%. Otázka, ktorá sa každoročne opakuje v teste je diktát. Žiaci do ponúknutého textu majú dopísať i,í/yý. Vo výskume sme zistili, že približne 30% žiakov bezchybne rieši úlohu, ale približné percento žiakov získa nula bodov, lebo má v úlohe 4 a viacej chýb. Keďže ide o republikovú súťaž z materinského jazyka, tejto oblasti jazyka treba venovať viac času na hodinách slovenského jazyka. Percentuálne žiaci mali lepšie výsledky v tých úlohách, kde mali len zakrúžkovať jednu odpoveď z ponúknutých troch-štyroch. Výsledky boli slabšie v tých úlohách, kde mali žiaci dopísať synonymá a pod. Keď sme si všimli výsledky, počet bodov, za posledné dva roky, môžeme konštatovať, že za obsadené prvé tri miesta, rozdiel je len polovica boda, prípadne jeden bod (20, 19,5, 19, 18,5; 18, 17, 16,5, 16). To čo je menej uspokojujúce, to je počet bodov z druhého konca tabuľky (10,5, 11, 11,5; 11, 12, 12). Celkove môžeme zhodnotiť, že výsledky na teste boli lepšie u ôsmakov. Určite je to výsledok prípravy žiakov na záverečnú skúšku z materinského jazyka. Výsledky výskumu sú dôležité nielen pre žiakov, ale aj pre učiteľov slovenského jazyka, ktorí chystajú žiakov pre súťaže. Rovnako tak výsledky nášho výskumu sú dôležité aj pri príprave žiakov pre záverečné skúšky z materinského jazyka po ukončení ôsmeho ročníka. 195 ПОЗНАВАЊЕ СЛОВАЧКОГ ЈЕЗИКА КАО МАТЕРЊЕГ КОД УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА Резиме У раду смо приказали резултате ученика основних школа са републичких такмичења из словачког језика и културе изражавања. Ученици решавају задатке из области правописа, фонетике, морфологије, синтаксе, стилистике, лексикологије, теорије књижевности и историје језика. Процентуално ученици су боље решили оне задатке, где је требало само заокружити одговор, где су имали понуђена три-четири одговора и имали су заокружити један одговор. Процентуално слабије су урадили задатке, где су требали написати

197 Аnna Makišová синониме и сл. Са одговорима из области правописа не можемо бити сасвим задовољни. Предлажемо, да настаници словачког језика овој области посвете више часова и сматрамо да више практичног вежбања може на неки начин елиминисати недостатке у овој области. Такође смо запазили, да ученици осмог разреда постижу на такмичењима боље резултате, бољи успех, што је сигурно резултат припремања ученика за завршни испит из матерњег језика. Резултати истраживања су значајни не само за ученике, него и за наставнике словачког језика, који припремају ученике за такмичења. Исто тако наша анализа може послужити код припреме за завршни испит из матерњег језика у осмом разреду. Кључне речи: правопис, фонетика, морфологија, лексикологија, синтакса. Ана Макишова Универзитет у Новом Саду, Србија Филозофски факултет 196

198 Jelena Marković METADISCOURSE IN UNDERGRADUATE TEXTBOOKS: DOES IT RING A BELL? This paper explores the role and function of metadiscourse in undergraduate textbooks. The theoretical framework used in the paper is Hyland s metadiscourse model (2005). The research question in the article is exploring whether metadiscourse features are actually noticed and exploited by the proposed users of introductory textbooks. The participants in the study are university students of the English language, and the corpus is a university linguistic textbook, A Student s Introduction to English Grammar (2005), by Rodney Huddleston and Geoffrey Pullum. The textbook is written, as the authors say, in an engagingly accessible and informal style. We were interested to see whether the participants would notice various specific metadiscourse markers used in the textbook and whether they actually consider those markers valuable aids in text comprehension. The specifically-designed questionnaire and semi-structured interviews were used in the research. The results of the study have shown that the participants mostly do not find the specific metadiscourse markers to be extremely useful. Their attitudes are much more moderate. However the tentative conclusions we may draw are more general. Namely, the study has shown that recognizing specific metadiscourse markers in the authentic academic language may not be easy for non-native speakers of English. Keywords: academic English, undergraduate textbooks, non-native speakers, metadiscourse, metadiscourse markers 1. INTRODUCTION: THE AIM OF THE PAPER The success of any academic enterprise today, no matter how brilliant the aims and the ideas may be, depends directly on the recognition and reception by the relevant disciplinary community. In other words, the members of the relevant disciplinary community are the consumers of the spoken/written discourse communicating the academic enterprise. Thus we may agree with Hyland that discourse is at the heart of the academic enterprise (Hyland 2009: 2); consequently studying academic discourse must reveal a lot about the social practices of the relevant disciplinary community, apart from the knowledge and ideas themselves. Academic discourse is usually defined as discourse used by wide academic community. It has attracted the attention of scholars in numerous fields for decades. It has also been the topic of numerous linguistic articles and monographs, from the primarily contrastive 1 and descriptive perspectives. 2 The general concept of academic discourse includes several genres, which are usually divided into the two large groups: non-educational and educational. The most prominent genre among the noneducational ones is research article. It is, at the same time, the most typical and probably most respected academic genre. Among educational genres, we find undergraduate textbook as the most typical genre. We may also note that research articles, as objects of linguistic interest, have attracted more attention than undergraduate textbooks for numerous reasons. However, this article is aimed at contributing to research on undergraduate textbooks. Undergraduate textbook is usually seen as a collection of codified and valid facts. We may state that textbooks are absolutely necessary in academic life, since they usually constitute the primary As the result of contrastive research on academic discourse, a new discipline, Contrastive Rhetoric, has emerged, and has become a very popular scientific discipline, focusing mainly on tradition- and culture-driven differences in literary practices in academic discourse. E.g. Blagojević 2012, Hyland 2007, Crawford 2003, Hyland 1999.

199 Jelena Marković 198 means by which the concepts and analytical methods of a discipline are acquired (Hyland 2009: 112). Apart from the codified discipline knowledge and methodology they offer, they are also models of acceptable literary practice in the relevant field. The focus of this article is a very important feature of undergraduate textbook, strongly related to academic genres and style: metadiscourse. Namely, the aim of this paper is to focus on some metadiscourse features in A Student s Introduction to English Grammar, by Rodney Huddleston and Geoffrey Pullum, being the corpus in the article. The perspective which is taken in the article is rarely used. Namely, we have been interested in metadiscourse perceptions of a group of university students of English language and literature, being native speakers of Serbian. The students who participated in the research come from the University of East Sarajevo, Faculty of Philosophy. They are native speakers of Serbian. Most of them speak one more foreign language (mostly French or German). The two questions we have addressed in the article are the following: Do the participants, representing the target readers, notice the existence of specific metadiscourse markers in the corpus? Do they think that the specific metadiscourse markers help while reading the academic text? The corpus, A Student s Introduction to English Grammar, is not a typical representative of its genre. This undergraduate textbook is written in an informal style on purpose, as the authors state in the introduction. That is also the direct reason for taking it as the corpus in the article. The two research questions were formed on the basis of strongly divided students reactions when using this textbook as a reference recommended for a few university courses. Namely, what we have noticed are strongly opposed attitudes towards using this undergraduate textbook: fewer students seem to be in favour of using it and more students do not seem to be in favour of using it on the contrary. These strongly different attitudes may be partially caused by the positive or negative perceptions of metadiscourse features in this specific undergraduate textbook. Therefore this article is devoted to the students perceptions of metadiscourse in the corpus. The following chapter in the paper is devoted to presenting in more detail one of the most influential models of metadiscourse in general, Hyland s model. 2. HYLAND S MODEL OF METADISCOURSE 2.1. Defining metadiscourse Metadiscourse is usually briefly defined as discourse about discourse. However, the concept of metadiscourse is rather complex. The term itself was coined by Zellig Harris in It represented a writer s or speaker s attempts to guide a receiver s perception of a text (Hyland 2005: 3). Thus research on metadiscourse has been focused on various features used by the writer in the text in order to enable the reader to understand and accept his ideas. Metadiscourse is a very important feature of any text since it is supposed to provide a framework for understanding communication as social engagement (Hyland 2005: 4). In other words, being a central pragmatic feature (Hyland 1998: 453), metadiscourse intermediates among the writer, the content and the target readers, though it is different from the propositional contents of the discourse. The importance of metadiscourse has been widely recognized in a range of academic and non-academic genres: in undergraduate textbooks and dissertations, just as in casual conversations. Although briefly defined as discourse about discourse, metadiscourse is a term very difficult to explain. Hyland defines it in the following way: Metadiscourse is the cover term for the self-reflective expressions used to negotiate interactional meanings in a text, assisting the writer (or speaker) to express a viewpoint and engage with readers as members of a particular community. (Hyland 2005: 37)

200 METADISCOURSE IN UNDERGRADUATE TEXTBOOKS: DOES IT RING A BELL? Metadiscourse is necessarily both a syntactic and functional category. Namely, metadiscourse markers appear in the form of different syntactic units, but they also depend on the overall social and pragmatic contexts. Therefore, most scholars explore metadiscourse from the primarily functional point of view. Metadiscourse markers are always internal to the discourse they necessarily refer to the discourse itself, not to the outer world. Thus they are always realizations of text reflexivity. Generally speaking, reflexivity is a universal feature of all human languages, and at the same time the feature which seems to be unique in natural languages (Lucy 1993: 9). The three key principles of metadicourse, according to Hyland (Hyland 2005: 38, Hyland and Tse 2004) may be summarized in the following way: 1. [...] metadiscourse is distinct from propositional aspects of discourse; 2. [...] metadiscourse refers to aspects of the text that embody writer-reader interactions; 3. [...] metadiscourse refers only to relations which are internal to the discourse Identifying and classifying metadiscourse Identifying metadiscourse depends on the overall context in which the discourse is analysed. Thus the form which is a metadiscourse marker in the specific context case is not necessarily a metadisourse marker in the other. Apart form this demanding context-dependent identification, classification of metadiscourse markers is also demanding. In Hyland s model, all metadiscourse markers are divided into the two groups which are closely interrelated and connected. The first group includes all metadiscourse markers which are not esentially engaging the reader, though they necessarily exibit the writer s awareness of the target audience. These markers are called interactive markers. They mostly refer to the text directly, and to the reader indirectly, via the text only. They are divided into several types: transitions, frame markers, endophoric markers, evidentials, and code glosses. The classification of interactive markers is summarized in the Table 1 below Interactive Help to guide the reader through the text Examples 3 Transitions express relations between main clauses in addition; but; thus; and; in the same way; on the other hand Frame markers Endophoric markers refer to discourse acts, sequences or stages refer to information in other parts of the text finally; to conclude; my purpose is; first; to look more closely we noted above; in section 2, in chapter X; Evidentials refer to information from other texts according to X; Z states; (to) quote X; Code glosses elaborate propositional meanings namely; e.g.; such as; in other words; as a matter of fact; put another way; that is to say Table 1: The classification of interactive discourse markers (Hyland 2005: 49, adapted) Apart from these, writers frequently use specific markers trying to build the writer-reader interaction, or engage the reader more directly. They are called interactional markers. They are further divided into hedges, boosters, attitude markers, self mentions, and engagement markers. The classification is summarized in Table 2. 3 The examples given here typically function as metadiscourse markers in academic discourse, since they mostly refer to the discourse itself, e.g.: We noted above that perfective interpretations of present tense clauses with present time reference are restricted to situations of very short duration, since they have to be co-extensive with the act of utterance. (Huddleston and Pullum 2005: 46). However that is not necessarily the case, since they may refer to the outer world, thus not being metadisourse markers (e.g. We saw a display of fireworks above the town.)

201 Jelena Marković Interactional Involve the reader through the text Examples Hedges withhold commitment and open dialogue perhaps; possible; approximately; fairly Boosters emphasize certainty or close dialogue in fact; definitely; it is clear that Attitude express writer s attitude to proposition admittedly; surprisingly; unfortunately; I agree; markers Self mentions explicit reference to author(s) I; we; my; me; the author Engagement markers explicitly build relationship with reader consider; note; you can see that; as we have seen; consider the following data Table 2: The classification of interactional discourse markers (Hyland 2005: 49, adapted) 200 Hyland studied the frequencies of interactive and interactional metadiscourse markers in research articles and undergraduate textbooks. He concluded that there was a considerable balance between the two in research articles, whereas more interactive forms appeared in undergraduate textbooks. The most frequent interactional markers in textbooks were hedges and engagement markers. In this article we want to study the reactions of EFL university students towards the use of specific metadiscourse features, which should contribute to the successful writer-reader interaction. As it has already been mentioned in the article, we have frequenly been faced with completely unexpected students reactions towards the corpus. Therefore we have chosen to inspect code glosses, as representatives of interactive markers, and engagement markers, as typical representatives of interactional markers. Code glosses are broadly defined as various structural devices used in order to clarify the meaning of the sentence/part of the discourse. In Hyland s terms, they supply additional information, by rephrasing, explaining or elaborating what has been said, to ensure the reader is able to recover the writer s intended meaning (2005: 52). In other words while negotiating meaning the writer chooses specific ways of clarifying, reformulating or exemplifying in order to achieve the ultimate goal, i.e. enhance understanding: 1. In [ib] they lived nearby is thus interpreted counterfactually, i.e. as contrary to fact, or false: this is the highest degree of modal remoteness. (Huddleston and Pullum 2005: 47) 4 2. What we mean by core meaning can be explained more precisely. This is the meaning which, in declarative clauses, determine the truth conditions, the conditions under which they can be used to make a true statement. When we ask whether the two declarative clauses have the same core meaning, we are asking whether they have the same truth conditions, whether it is impossible for there to be any situation where one is true and the other false. (ibid 217) However, in the research we particularly wanted to investigate students attitudes towards numerous instances of less typical examples of code glosses in the corpus, such as the following ones: 3. When I say [ib] 5 I m not directing you to sleep well, I m wishing you a peaceful night. (Huddleston and Pullum 2005: 8) 4. So [iiib] 6 suggests a readiness to believe that he doesn t love her; this is the version I d use, for example, in a context where he s not planning to change his job and I m arguing from this that he doesn t love her. (ibid 46) Engagement markers, the typical representatives of interactional markers, are further sub-classified into reader pronouns, directives, questions, appeals to shared knowledge, and personal asides. The description of engagement markers in the same corpus, A Student s Introduction to English Grammar, by Huddleston and Pullum, was the topic of our paper entitled Engagement Markers in Introductory Textbooks. Instances of all the five types of engagement markers were found in the corpus. The most frequent among engagement markers were reader pronouns, directives and appeals to shared knowl In the examples provided from the corpus the metadiscourse markers will be underlined. [ib]: Sleep well. The chapter containing this example is provided in Appendix I (Fragment 1). [iiib]: If he loved her, he d change his job.

202 METADISCOURSE IN UNDERGRADUATE TEXTBOOKS: DOES IT RING A BELL? edge. Questions and personal asides were much more infrequent. All the five types of engagement markers are exemplified in Table 3 below. Engagement marker Reader pronouns Directives Questions Appeals to shared knowledge Personal asides Example (taken from Huddleston and Pullum 2005) So in general, if you take a PP that can be the complement of be, you will find it cannot be the compliment of become, but with AdjPs there is no such restriction [ ]. Consider these cases and think about which of them (if any) could possibly be said to have something to do with possessing: [ ]. Why would this exhaustive conditional meaning be expressed by an interrogative form? Because the interrogative expresses a question whose answers define an exhaustive set of conditions. But of course I don t assume that you can name the language, since the whole point of the rest of the sentence is to tell you its name. [ ] to some speakers a non-subject NP in the matrix clause seems just as good as a basis for figuring out what the understood subject in the adjunct should be (though speakers often don t agree on which ones) [ ] Table 3: Classification of engagement markers page Our general conclusion was that the frequent use of engagement markers, apart from other features, adds to the overall informal style of the textbook Metadiscourse in L1 and L2 In her monograph on metadiscourse in L1 and L2 English, Annelie Ädel divides all metadiscourse elements into text-oriented, and participant-oriented (writer-oriented or reader-oriented) metadiscourse. The starting point in her model is Jakobson s functional model of language. Ädel emphasizes the important fact that the non-native speakers use of metadiscourse seems quite different from that of the native speakers (2006: 5). In other words the differences between native and non-native speakers are not primarily certain individual instances of errors, but, much more importantly, the overall impression of non-nativeness in the discourse produced by non-native speakers. This has also made us think in terms of the overall impression of non-nativeness in the context of this research, where the readers, or the consumers of (authentic) academic discourse, are non-native speakers THE RESEARCH 3.1. The research and the participants The research took place at the University of East Sarajevo in October and November The participants, as already stated, are university students of English, native speakers of Serbian. The methodolody used in the research was a mixed-method approach: quantitative and qualitative. We used the survey (the questionnaire containing mostly open-ended questions) first, and later organized semi-structured interviews with some participants. The questionnaire contained the three parts. 7 The first part consisted of a few general background questions. The second part was the central part, containing the six fragments from the corpus, rich in the 7 The questionnaire is provided in Appendix III.

203 Jelena Marković metadiscourse features in the focus: code glosses and engagement markers. 8 The last part contained the four final questions (multiple-choice) providing the final and general insight into the students perceptions. The total number of participants in this part of the research was 35 students, mostly in their second and fourth years of study. The six fragments, as already stated, are rich in metadiscourse markers. Fragment 1 contains instances of engagement markers (reader pronouns, realized as inclusive we) and code glosses (rephrasing the two sentences given above using 1st person sg). Fragments 2 and 3 contain instances of code glosses (explaining the definite article using 1st person sg; rephrasing the two examples on modal remoteness; respectively). Fragments 4 and 5 contain engagement markers (personal asides). Fragment 6 contains instances of engagment markers (directives, reader pronouns and questions) and code glosses (rephrasing the sentences on ordinary and raised subjects) The procedures 202 The participants were asked to read the fragments and answer the questions following, thus revealing much about their perceptions of metadiscourse markers. The questions were mostly open-ended, so that the participants had the freedom to say whatever they wanted to say about the fragments. Subsequently it was not easy to codify the students answers in the quantitative part. The only solution was to classify them according to the following scale: a) in favour of the metadiscourse used; b) partially in favour of it; c) not in favour of it; d) strongly negative attitude towards it. Since the answers to openended questions in the questionnaire contained quite varied attitudes and reactions, we also applied qualitative analysis to the answers. The interviews contained the general introduction and the central part. The central part was supposed to provide some more insight into the answers to the questionnaire. The number of interviews, which were recorded and later analysed, was four. We may note that qualitative analysis yielded better results, and subsequently was more important in the research. 4. RESULTS AND INTERPRETATION 4.1. INTERPRETING THE RESULTS OF THE RESEARCH The results of the questionnaire will be discussed in the following paragraphs. 9 We will present the results concerning different metadiscourse markers individually (Part II), the results of the general reports (Part III), and the analysis of additional remarks (Part IV). The analysis of Part II showed that the participants mostly noticed reader pronouns. It was clear that they correctly interpreted the occurrences of inclusive we. They also noticed directives in the fragments, addressing themselves as readers. They reported that they were mostly in favour of using both reader pronouns and directives. When they were supposed to comment on various specific code glosses, they expressed different attitudes. Namely, if the topics discussed were familiar to the participants, they were moderately in favour of paraphrasing where the author acts as a participant in the situation being discussed. The participants mostly described it as taking things partially personally, which, they noticed, is not the case in other textbooks. Among their exact answers we found the following expressing positive attitudes: 8 9 The fragments are presented in Appendix I. Fragments 1, 4, and 6 are given in the full form. The results are presented in Appendix II.

204 METADISCOURSE IN UNDERGRADUATE TEXTBOOKS: DOES IT RING A BELL? Great example. I noticed the use of pronouns I and you and it made it easier to understand, or The author uses the pronoun I, stating the context in which he would use this sentence. However, they were not in favour of code glosses in the two fragments where the more demanding concepts (of raised subject and modal remoteness) were discussed. Among their reports there were the following: The only thing that is left in my mind after reading that part is the explanation that he may or may not love her, Maybe the way of explaining this sentence was a bit confusing. I could understand the explanation when I read it twice, or Very confusing explanation. It opens many discussions. What turned out to be the most difficult to follow was using personal asides. Namely, most of their answers did not actually address the questions being asked. Thus, in fragment 4, the question was to recall what was mentioned by the way about the expression a date which will live in infamy, i.e. that it is Franklin D. Roosevelt s often misquoted remark about the day of the 1941 Pearl Harbour attack. 10 The answers were mostly like the following: Integrated wh-relatives with non-personal heads have been occurring in impeccable English for about 400 years, that an integrated relative should not begin with which, or some misquoted remark about the day of the 1941 Pearl Harbour attack. In fragment 5 the question referred to the remark about the term split infinitive itself. 11 The answers provided by the participants ranged from the following: Such usage of infinitive is not typical for written English but for French, or They mean the construction illustrated in to really succeed, where an adjunct comes between to and the verb. Few participants explicitly mentioned their dislike concerning personal asides in the general comments at the end of the questionnaire (e.g. I was confused by prescriptive grammar notes ). All in all very few participants actually answered the questions concerning personal asides. In Part III the participants were asked to describe the textbook. They mostly described it as unusual (52%), but still as moderately clear (54%) and moderately picturesque (50%). They mostly felt being addressed by the authors from time to time (62%), whereas less than a third (about 30%) felt being addressed constantly. The additional remarks in Part IV were varied. Some remarks expressed mainly positive attitudes, such as There are lots of examples, which I personally find very useful, or The text is written in a way which requires the reader to really think and try to understand how language functions at certain levels. Some participants expressed both positive and negative sides of the unusual structure of this book, saying that the ways of connecting with readers sometimes leave the impression of clumsiness. Other participants found this way of explaining to be unusual, [ ] making the reader feel uncomfortable, or at least objected to it because it lacked visual representations. What was dominant in the remarks was the feeling of the questionnaire itself being quite difficult. The results of the interviews firmly supported the results of the questionnaire: the participants talked about their own experiences, and about the reactions and experiences of their colleagues. Their reaction was that reading the text fragments and answering the questions were rather demanding tasks. They also noticed that they found the corpus to be unusual on the one hand, but not necessarily helpful and user-friendly on the other. Summarizing the results of the research, we may say that the participants generally found the text fragments unusual, but still (only) moderately clear and picturesque. They noticed reader pronouns, questions and directives, whereas they were not able to read personal asides, presumably because it may require more socio-cultural knowledge. Their most varied reactions were towards code glosses, since the topics were also different General conclusions The results of the research lead us to wider conclusions. As already mentioned in the article, Ädel (2006) emphasized the difference between writing in L1 and L2, focusing on the elements of 10 In this fragment the authors argue against the prescriptive grammar rule not to use which with non-personal heads. 11 The authors state that the term split infinitive is misleading, since English doesn t have an infinitive form of the verb in the way that, say, French does (Huddleston and Pullum 2005: 206).

205 Jelena Marković metadiscourse. Her conclusion was that writing in L2 frequently produces the overall impression of non-nativeness mostly because of the metadiscourse used by non-native speakers. Our research made us think in a very similar way. We have already stated that the participants in the research, a group of non-native speakers of English, found it rather demanding to interpret untypical metadiscourse markers in the undergraduate textbook. Subsequently a more general tentative conclusion may be drawn. Non-native speakers, apart from not using metadiscourse naturally while writing, seem to find it difficult to identify and correctly interpret the existing metadiscourse markers in the discourse while reading. In other words, non-native speakers will at least find it difficult to cope with the specific metadiscourse markers in the discourse, even though they may easily cope with the propositional material. This tentative conclusion does support Ädel s stand, but it also supports the well-known distinction between native and non-native speakers, not primarily in their linguistic proficiency in the narrow sense, but in recognizing the non-propositional contents of the discourse, where metadiscourse occupies a prominent position. These differences deserve more attention and interest than they usually receive. Furthermore they are more difficult to discover, since, when compared to the propositional contents, they may be seen as secondary. Nevertheless metadiscourse should not be seen just an additional ornament, but rather as an active part of the discourse. In the end we may add that metadiscourse does not receive the attention it deserves, since advanced non-native speakers of English should be able to cope with different types of metadiscourse: the typical ones and the emerging hybrid forms, where genres seem to be overlapping. References 204 Ädel, A. (2006). Metadiscourse in L1 and L2 English. Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins. Blagojević, S. (2012). O engleskom i srpskom akademskom diskursu. Niš: Filozofski fakultet. Crawford, B. (2003). Metadiscourse and ESP reading comprehension: An exploratory study. Reading in a Foreign Language, vol. 15/1, Huddleston, R. and G. Pullum (2005). A Student s Introduction to English Grammar. Cambridge: CUP. Hyland, K. (1998). Persuasion and context: the pragmatics of academic metadiscourse. Journal of Pragmatics, 30, Hyland, K. (1999). Talking to Students: Metadiscourse in Introductory Coursebooks. English for Specific Purposes, vol. 18/1, Hyland, K. (2005). Metadiscourse: Exploring Interaction in Writing. London: Continuum. Hyland, K. (2007). Applying a Gloss: Exemplifying and Reformulating in Academic Discourse. Applied Linguistics, 28/2, Hyland, K. (2009) Academic Discourse: English in a Global Context. London: Continuum. Hyland, K. and P. Tse (2004). Metadiscourse in Academic Writing: A Reappraisal. Applied Linguistics, 25/2, Lucy, J. (1993). Reflexive language and the human disciplines. In: Lucy, J. (ed.) Reflexive Language: Reported Speech and Metapragmatics. Cambridge: Cambridge University Press, Lucy, J. (ed.) (1993). Reflexive Language: Reported Speech and Metapragmatics. Cambridge: Cambridge University Press. Marković, J. (2013). Engagement Markers in Introductory Textbooks. Komunikacija i kultura online, IV/4, MЕТАДИСКУРС У УНИВЕРЗИТЕТСКОМ УЏБЕНИКУ: ЗВУЧИ ЛИ ВАМ ТО ПОЗНАТО? Резиме Метадискурс и академски дискурс веома су честе теме научних радова и монографија већ неколико деценија, и то углавном из дескриптивне или контрастивне перспективе. Управо из тог разлога циљ овог рада

206 METADISCOURSE IN UNDERGRADUATE TEXTBOOKS: DOES IT RING A BELL? јесте да опишемо метадискурс усмеравајући се на његову перцепцију, односно представљајући специфичне реализације метадискурса у једном нетипичном универзитетском уџбенику из угла студената. Испитаници у истраживању су студенти енглеског језика, а њихов матерњи језик је српски језик. Методологија рада комбинује квантитативне и квалитативне методе. Корпус који смо одабрали је нетипични представник академског жанра универзитетског уџбеника, A Student s Introduction to English Grammar, аутора Хадлстона и Пулама (2005). Циљ аутора уџбеника управо јесте следећи: користећи неформални стил и специфична метадискурсна обележја текста, они желе да омогуће лакше разумевање и усвајање представљеног граматичког описа савременог енглеског језика. Њихова очекивања су да ће читаоцима бити лакше да прочитају и разумеју текст који је пред њима. Теоријски модел описа метадиксурса у раду јесте Хајлендов модел (2005), тако да смо усвојили поделу на интерактивне и интеракционе метадиксурсне маркере. Као представнике две поменуте велике групе маркера, за истраживање смо одабрали глосе (енг. code glosses) и маркере укључивања читаоца (енг. engagement markers). Одабрали смо фрагменте текста уџбеника и употребили их као задатке за испитанике. Обрадом резултата дошли смо до закључка да су перцепције испитаника значајно различите. Ипак, можемо закључити да су најзаступљенији ставови да текст уџбеника садржи нетипичне елементе метадиксурса, али и да је текст у целини тек делимично јасан и делимично сликовит. Испитаници су најлакше препознали маркере укључивање читаоца употребом заменичких облика и директивима. Уочили су и делимично разумели парафразирање, а најтеже им је било да препознају маркере у виду напомена уколико захтевају значајно социо-културно знање. На основу ставовеa у литератури и резултата истраживања, дошли смо до ширих закључака. Метадискурс у аутентичном академском енглеском може бити захтеван за неизворне говорнике језика. Управо метадискурс академског дискурса може да представља један од кључних разлога различитог читања академског текста код изворних и неизворних говорника, односно другачијег читања текста на матерњем или страном језику. Кључне речи: академски енглески, универзитетски уџбеник, неизворни говорник, метадискурс, метадискурсни маркери Jelena Marković Faculty of Philosophy University of East Sarajevo, Bosnia and Herzegovina 205

207 Jelena Marković APPENDIX I Representing the corpus: FRAGMENT 1: Huddleston and Pullum 2005: 8 Imperative The typical definition of imperative is that it is a form or construction used to issue a command. To begin with, notice that command is in fact far too narrow a term for the meaning usually associated with imperatives: we use lots of imperatives in talking to friends and family and co-workers, but not (mostly) as commands. The broader term directive is more suitable; it covers commands (Get out!), offers (Have a pear), requests (Please pass me the salt), invitations (Come to dinner), advice (Get your doctor to look at it), instructions (To see the picture click here), and so on. Even with this change from command to directive, though, the definition runs into the same kind of problems as the usual definitions of pat tense. It works for some examples and fails for others: [5] DEFINITION WORKS DEFINITION FAILS i a. Go to bed. b. Sleep well. ii a. Please pass me the salt. b. Could you pass me the salt? a) In [i] both examples are imperatives, but while [a] is a directive, [b] is not. When I say [ib] I m not directing you to sleep well, I m wishing you a peaceful night. b) In [ii] we have the opposite kind of failure. Both examples are directives, but while [a] is imperative, [b] is not. In terms of grammatical structure, [b] is an interrogative (as seen in questions like Are you hungry?, or Have you seen Sue?, or Could you find any tea?). But it is not being used to ask a question: If I say [iib], I m not asking for an answer, I m asking for the salt. So directives can be issued in other ways than by use of an imperative. 206 Representing the corpus: FRAGMENT 4: Huddleston and Pullum 2005: 191 Prescriptive grammar note Some prescriptive usage books and style guides insist that integrated (or defining or restrictive ) relative clauses with non-personal heads should never be of the wh type that is, that an integrated relative should not begin with which. We have paid no attention to this so far (the second example in this chapter, [1ii], is an integrated relative with which). Our reason is that the suggested restriction has no basis; no one who looked at the evidence could continue to believe it. Integrated wh relatives with non-personal heads have been occurring in impeccable English for about 400 years. Among the most famous cases are sentences that everyone will recall hearing, such as Render therefore unto Caesar the things which are Caesar s (the King James Bible, 1611), and a date which will live in infamy (Franklin D. Roosevelt s often misquoted remark about the day of the 1941 Pearl Harbor attack). Those who recommend against integrated which often turn out to use it in their own writing (one usage expert said I recommend using that with defining clauses, but then wrote a typical situation which a practiced writer corrects on the very next page!). Integrated relatives with which are grammatical in all varieties of English, and the notion that there is something wrong with them is just an invention of prescriptivists. Representing the corpus: FRAGMENT 6: Huddleston and Pullum 2005: 217 [25] ORDINARY SUBJECT RAISED SUBJECT Active non-finite clause Sara wanted to convince Ed. Sara seemed to convince Ed. Passive non-finite clause Ed wanted to be convinced by Sara. Ed seemed to be convinced by Sara. Same meaning in both? No Yes [ ]

208 METADISCOURSE IN UNDERGRADUATE TEXTBOOKS: DOES IT RING A BELL? 1. Can you imagine any situation in which Sara wanted to convince Ed while Ed didn t want to be convinced? Obviously, yes. That means that want takes an ordinary subject. The subject of want denotes the person whose desires are being talked about. If Ed is the subject, Ed felt the desire; if Sara is the subject, Sara felt it. 2. Now, can you imagine circumstances in which Sara seemed to convince Ed but Ed didn t seem to be convinced? This time the answer must be no: if you think about what must be true if Sara seemed to convince Ed, and what must be true if Ed seemed to be convinced by Sara, then it is fairly clear that you simply can t invent a situation where one is true and the other is simultaneously false. That is the sign of a raised subject. The subject of seem makes its meaning contribution in the subordinate clause, but it is positioned in the matrix clause. NOTE: The three remaining fragments are the following: FRAGMENT 2: Huddleston and Pullum 2005: 19, chapter 5.4 FRAGMENT 3: Huddleston and Pullum 2005: 46-47, chapter 5.2, (b) FRAGMENT 5: Huddleston and Pullum 2005: 206, Prescriptive grammar note 207

209 Jelena Marković APPENDIX II The questionnaire data: Part II 208 metadiscourse marker reader pronoun (fragment 1) code glosses (fragment 1) code glosses (fragment 2) code glosses (fragment 3) personal asides (fragment 4) personal asides (fragment 5) directives, reader pronouns, questions (fragment 6) code glosses (fragment 6) realized as a) in favour of the metadiscourse b) partially in favour of it c) not in favour of it d) strong negative attitude inclusive we paraphrasing paraphrasing paraphrasing personal asides personal asides directives, reader pronouns, questions The questionnaire data: Part III paraphrasing THE TEXTBOOK a) b) c) I think the textbook is... I think the textbook is... I think the textbook is... I think that the authors (keep)... unusual 52% clear 31% picturesque 32% addressisng the reader constantly 29% ordinary 44% moderately clear 54% moderately picturesque 50% addressing the reader from time to time 62% boring 4% not clear enough 15% not at all picturesque 18% do not address the reader at all 10%

210 METADISCOURSE IN UNDERGRADUATE TEXTBOOKS: DOES IT RING A BELL? APPENDIX III THE QUESTIONNAIRE ON METADISCOURSE IN UNDERGRADUATE TEXTBOOKS This questionnaire will be used for presenting and preparing a paper in English linguistics. All information provided by interviewees will be confidential. You are kindly asked to provide answers to all the questions in the questionnaire. Thank you in advance for taking the questionnaire. PART I: Background information Age: Gender: male / female The year of studies 2nd/ 3rd/ 4th/ 5th You started learning English at primary school secondary school How do you rate your overall proficiency in English? excellent very good good Other remarks: PART II: Now please read the text fragments you are given. They are taken from a university textbook on English grammar published in 2005, A Student s Introduction to English Grammar, by R. Huddleston and G. Pullum. Then read them carefully again, one by one, and answer the questions below. FRAGMENT 1, PAGE 8 The authors frequently use the pronoun we. Do they always denote themselves by the pronoun? What is the way (or the exact wording) in which the authors are explaining and rephrasing the following sentences: Sleeep well. Could you pass me the salt? 209 FRAGMENT 2, PAGE 19 Is there anything you have noticed about the way of explaining the use of the determinative the? FRAGMENT 3, PAGES 46 and 47 Is there anything you have noticed about the way of explaining the meaning of the following two sentences: I d rather she arrived tomorrow. If he loved her, he d change his job. FRAGMENT 4, PAGE 191 Do you remember what was mentioned by the way about the expression a date which will live in infamy? FRAGMENT 5, PAGE 206 Do you remember what was mentioned by the way about the term split infinitive? FRAGMENT 6, PAGE 217 Have you noticed the ways in which the authors are addressing you as the reader? Is there anything you have noticed about the way of explaining the meaning of the following sentences:

211 Jelena Marković Sara wanted to convince Ed. Sara seemed to convince Ed. PART III: You would describe the text you have read in the following way: (Circle the answer under a/b/c that suits you best) a quite unusual for a university coursebook an ordinary university textbook a boring university coursebook b very clear moderately clear not clear enough c very pictureque ordinary not picturesque at all You, as the reader, felt that the authors keep addressing you directly in the text that the authors address you directly in the text from time to time that the authors do not address you in the text at all PART IV: Other remarks 210

212 Sabina Halupka-Rešetar Ljiljana Knežević KORELACIJA IZMEĐU SPREMNOSTI ZA PISANJE NA ENGLESKOM JEZIKU I ORIJENTACIJE KA UČENJU KOD STUDENATA DRUŠTVENIH I PRIRODNIH NAUKA Polazeći od pretpostavke da društvene nauke po svojoj prirodi podrazumevaju veću potrebu za komunikacijom, dok su prirodne nauke egzaktne i u skladu s tim, i jezik koji se koristi u njima obično je koncizan i u obliku formula i obrazaca, u radu se ispituje i upoređuje odnos između spremnosti za pisanu komunikaciju i orijentacije ka učenju engleskog jezika kod dve grupe ispitanika studenata prirodnih i studenata društvenih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Merni instrument predstavlja modifikovana verzija upitnika o spremnosti za komunikaciju na engleskom jeziku (MacIntyre et al. 2001). Početna hipoteza jeste da će studenti društvenih nauka pokazati veću spremnost za pisanje na engleskom jeziku, što se može dovesti u vezu kako sa integrativnom orijentacijom koja prevladava kod ove grupe ispitanika, tako i sa činjenicom da tokom studija imaju više mogućnosti da stečeno znanje i ideje iskažu u kreativnijoj formi pisanog izražavanja u odnosu na studente prirodnih nauka. Međutim, iako rezultati istraživanja pokazuju da profesionalno usmerenje utiče na spremnost za pisanu komunikaciju na engleskom jeziku, ono se ne može dovesti u tesnu vezu sa stepenom orijentacije ka učenju jezika pa se nameće potreba za ispitivanjem veze između spremnosti za pisanje i drugih faktora. Ključne reči: spremnost za komunikaciju, pisanje, orijentacija ka učenju, engleski jezik struke. 1. UVOD Jedna od najznačajnijih i ujedno najkompleksnijih individualnih razlika koja utiče na uspešno savladavanje stranog jezika jeste motivacija. Iako se pojam motivacije neretko izjednačava sa orijentacijom, Gardner (2007) naglašava da postoji značajna razlika između njih i pod orijentacijom podrazumeva krajnje ciljeve učenja jezika koji su uključeni u motivaciju, ali nisu merljiva komponenta motivacije (2007:15). Orijentacija ka učenju stranog jezika može se, dakle, definisati kao dugoročni cilj koji zajedno sa stavovima učenika predstavlja motivaciju za učenje datog jezika (Belmechri & Hummel 1998). Gardner i Lambert (1959) razlikuju dve vrste orijentacije: integrativnost, kao želju da se učenjem stranog jezika integriše u kulturu ciljnog jezika i instrumentalnost, kao prednosti koje se stiču ovladavanjem stranog jezika (npr. bolje radno mesto ili veća plata). Istraživanja su pokazala da je integrativnost od presudnog značaja za motivaciju (Csizér & Dörnyei 2005). Pored ovog faktora, uticaj afektivnog domena u usvajanju stranog jezika odražava se, između ostalog, i kroz spremnost za komunikaciju (engl. willingness to communicate), kao svojevrsnu predispoziciju za prihvatanje ili izbegavanje komunikacije na stranom jeziku kada za to postoji sloboda izbora (MacIntyre 2007:567). Dosadašnja istraživanja ukazuju na korelaciju između spremnosti za komunikaciju i raznih društvenih i individualnih faktora, pored ostalih, i orijentacije (Hashimoto 2002, Peng 2007). Budući da se savremena nastava stranih jezika temelji na razvijanju komunikativne kompetencije učenika, neophodno je ustanoviti koji sve faktori utiču na ovu varijablu kako bi se moglo uticati na poboljšanje spremnosti učenika za komunikaciju, kako usmenu, tako i pismenu (individualne razlike razmatra Knežević 2011, dok se uticajem raznih društvenih i situacionih faktora detaljno bave MacIntyre et al. 1998). Dosadašnja istraživanja pokazala su da na spremnost za komunikaciju mogu uticati anksioznost i samoprocena jezičke kompetencije (MacIntyre & Charos 1996; Clément, Baker & MacIntyre 2003). Uticaj ovih dveju varijabli je recipročan veća anksioznost smanjuje spremnost za komunikaciju, dok je veća samoprocena jezičkog znanja pospešuje. Orijentacija ka učenju stranog jezika 211

213 Sabina Halupka-Rešetar Ljiljana Knežević 212 takođe stoji u pozitivnoj korelaciji sa spremnošću za komunikaciju (MacIntyre et al. 2001; Hashimoto 2002; Peng 2007, Zarrinabadi & Abdi, 2011). McIntyre i dr. (2001), tako, uočavaju pozitivnu korelaciju između orijentacije i spremnosti za komunikaciju, kako unutar tako i izvan učionice dok Zarrinabadi i Abdi (2011) konstatuju da je korelacija veća u odnosu na spremnost za komunikaciju izvan učionice. U longitudinalnoj studiji Cao (2013) ispituje ulogu situacionih faktora na spremnost za komunikaciju i zaključuje da ova varijabla zavisi od atmosfere na času, tipa zadatka i niza ličnih faktora, te tako potvrđuje dinamičnost spremnosti za komunikaciju koja se ogleda kroz varijacije iz dana u dan, ili nedelje u nedelju. U svetlu svega rečenog, cilj ovog rada je da ustanovi da li postoje razlike u pogledu spremnosti za pismenu komunikaciju na engleskom jeziku unutar i izvan učionice kod studenata prirodnih i kod studenata društvenih nauka, imajući u vidu situacione razlike u sveopštem kontekstu učenja, kao i razlike u konvencijama pisanja akademskih tekstova pomenutih disciplina. Naime, kako navodi Hyland (2009), akademsko znanje u prirodnim naukama predstavljeno je kao empirijsko i objektivno, dok je u društvenim naukama ono eksplicitno interpretativno. Za razliku od prirodnih nauka, u kojima se novo znanje predstavlja isključivo eksperimentalnim dokazivanjem, društvene nauke se više oslanjaju na studije slučaja i narativne forme, te se iskazane tvrdnje prihvataju snagom argumenata (Hyland 2009: 9). Na osnovu toga, mozemo reci da je jezik prirodnih nauka mahom koncizan i u obliku formula i obrazaca, te tako nema toliko kreativne komunikacije koliko je to slučaj u društvenim naukama. Pored ovog fenomena, istraživanje se usredsredilo i na utvrđivanje vrste orijentacije ka učenju engleskog jezika koja dominira među pomenutim studentima, kao i na to da li se ta orijentacija može dovesti u vezu sa iskazanom spremnošću za pisanje na stranom jeziku. Struktura rada je sledeća: teorijski okvir daje se u naredna dva odeljka rada u drugom odeljku se opisuje pojam orijentacije, a u trećem odeljku definiše se spremnost za komunikaciju. Sledi opis metodologije istraživanja (odeljak 4), nakon čega se u petom odeljku predstavljaju rezultati istraživanja, koji se tumače u šestom odeljku. Poslednji, sedmi odeljak rada daje rekapitulaciju glavnih rezultata ovog istraživanja, kao i smernice za dalja istraživanja. 2. ORIJENTACIJA KA UČENJU STRANOG JEZIKA Jedna od svakako najuticajnijih teorija u kontekstu učenja stranog jezika jeste Gardnerov (1985) socioedukativni model, koji polazi od pretpostavke da stavovi učenika prema zajednici koja koristi strani jezik nužno utiču na uspeh u savladavanju aspekata tog jezika (Gardner, 1985: 6). U ovom modelu, motivacija se sastoji iz tri elementa: truda, želje i uživanja u zadatku, a iskreno motivisana individua pokazuje sva tri. Međutim, iako se motivacija i orijentacija često izjednačavaju, jako je važno istaći razliku među njima, jer se orijentacija odnosi na cilj učenja i samim tim ne predstavlja deo motivacije, već prosto služi da se podstakne motivacija i da se usmeri ka nekom skupu ciljeva (Dörnyei 1998: 123). Orijentacija je za Gardnera cilj učenja ili aktivnosti, tj. opšta sklonost, a ne specifičan razlog za učenje jezika i deli se na integrativnu i instrumentalnu (Gardner 2001). Integrativna orijentacija je zapravo zainteresovanost učenika za ljude i kulturu ciljnog jezika, odnosno želja da se učenjem stranog jezika integriše u kulturu ciljnog jezika, dok se instrumentalna orijentacija tiče potencijalnih prednosti koje se stiču ovladavanjem stranog jezika, kao što su, recimo, bolje radno mesto ili uspešno položen ispit. Na osnovu meta-analize 75 različitih studija u kojima je učestvovalo preko 10 hiljada ispitanika, Masgoret i Gardner (2003) zaključili su da postoji pozitivna korelacija između oba tipa orijentacije i postignuća učenika. Brojne studije (Clément & Kruidenier 1983, Dörnyei & Csizér 2002, Gardner & MacIntyre 1991) sprovedene u proteklih pedeset godina takođe potvrđuju uticaj orijentacije na motivaciju. Ranija, društveno-psihološka istraživanja na ovom polju (Gardner & Lambert 1972) pokazala su da su integrativno orijentisani učenici u većoj meri motivisani i pokazuju više znanja od učenika koji su instrumentalno orijentisani. Međutim, istraživanja su takođe pokazala da je integrativna orijentacija mnogo manje

214 KORELACIJA IZMEĐU SPREMNOSTI ZA PISANJE NA ENGLESKOM JEZIKU I ORIJENTACIJE KA... važna u slučajevima kada je integracija u ciljnu kulturu gotovo nemoguća (Crookes & Schmidt 1991, Oxford & Shearin 1994, navedeno prema Ehrman, Leaver & Oxford 2003), kao i da ponekad i veoma etnocentrični učenici mogu pokazati izuzetan uspeh u savladavanju stranog jezika, čak i u slučajevima kada im se kultura ciljnog jezika uopšte ne dopada (Leaver 2003, navedeno prema Ehrman, Leaver & Oxford 2003). Šarolikost navedenih rezultata autori Clément i Kruidenier (1983) tumače činjenicom da na odnos između orijentacije i postignuća u učenju stranog jezika utiče i društveni milje, tj. kontekst u kojem se učenje odvija. Oni takođe ukazuju na to da se pojmovi integrativnosti i instrumentalnosti često ne mogu precizno odvojiti i da su preopširno koncipirani, te se stoga zalažu za detaljniju podelu orijentacije ka učenju jezika. Nakon opsežnog istraživanja sprovedenog među različitim grupama učenika, pomenuti autori utvrđuju četiri tipa orijentacije ka učenju stranog jezika: zbog posla (instrumentalna), putovanja (integrativna), sklapanja prijateljstva (integrativna) i poboljšanja sveopšteg nivoa znanja (integrativna). Navedena kategorizacija bolje odražava dinamičnost i varijabilnost motivacije (Dörnyei 1994: 516). U kasnijim istraživanjima (MacIntyre et al. 2001), pomenutim vrstama pridodata je još jedna orijentacija, a to je uspeh u školi/na fakultetu (instrumentalna orijentacija). Ovakva podela na pet tipova orijentacije primenjena je i u ovom istraživanju. S obzirom na to da je pored ispitivanja orijentacije ka učenju engleskog jezika kod studenata prirodnih i studenata društvenih nauka, jedan od ciljeva ovog istraživanja i utvrđivanje eventualne povezanosti ove varijable sa spremnošću za komunikacijom, u narednom odeljku se definiše pojam spremnosti za komunikaciju. 3. SPREMNOST ZA KOMUNIKACIJU Ranija istraživanja pokazala su da na uspešnost savladavanja stranog jezika u velikoj meri utiču individualne razlike među učenicima poput stavova, motivacije, anksioznosti i upotrebe strategija za učenje (Skehan 1989, Gardner & Clément 1990, Knežević 2004, 2012, Topalov i Radić-Bojanić 2011). Kako ističu MacIntyre i dr. (2001), kombinovani efekat ovih faktora i niza društvenih i situacionih varijabli opisan je teorijskim modelom u kome se spremnost za komunikaciju poima kao konstrukt koji obuhvata uticaje svih pomenutih faktora na autentičnu upotrebu stranog jezika. Inače, ovaj konstrukt se prvobitno vezivao za upotrebu maternjeg jezika i definisao se kao verovatnoća za započinjanje komunikacije kada za to postoji sloboda izbora (McCroskey & Baer, 1985, navedeno prema MacIntyre et al., 1998: 546). Spremnost za komunikaciju se tako u prvi mah shvatala isključivo kao osobina ličnosti (engl. personality trait), a time je čitav konstrukt definisan kao stalan i nepromenljiv. Vremenom se ovaj pojam počeo vezivati i za niz društvenih i situacionih faktora koji mogu uticati na nečiju spremnost za komunikaciju. Ovo je naročito došlo do izražaja uvođenjem spremnosti za komunikaciju i u okvire komunikacije na stranom jeziku, budući da ona često zavisi ne samo od individualnih faktora, već i od jezičke kompetencije, društvenih i kulturoloških normi, odnosa i sl. (Cao 2013, Knežević i Vuković- Vojnović 2009, MacIntyre et al. 1998). Sledeći nalaze istraživanja koja su pokazala da kod učenika na početnim nivoima znanja postoji negativna korelacija između spremnosti za komunikaciju na maternjem i na stranom jeziku (Charos 1994), MacIntyre i dr. (1998) su uveli teorijski model spremnosti za komunikaciju na stranom jeziku koji kombinuje različite jezičke, društvene i psihološke faktore. Model predstavljen u obliku piramide sastoji se iz šest nivoa, pri čemu spremnost za komunikaciju, definisana kao namera da se komunicira sa određenom osobom u određenom trenutku, predstavlja najviši nivo i poslednji korak pred započinjanje konverzacije na stranom jeziku. Niži nivoi modela, koji predstavljaju stabilne, trajne uticaje na spremnost za komunikaciju uključuju društveni i individualni kontekst, afektivno-kognitivni kontekst i motivaciju. Viši nivoi modela uključuju specifične situacione uticaje, kao što su želja da se razgovara sa određenom osobom, znanje o temi razgovora, itd. Pomenuti teorijski model poslužio je kao osnova za razna istraživanja u vezi sa spremnošću za komunikaciju na stranom jeziku. Budući da ovaj model uključuje motivaciju shvaćenu kao orijentaciju ka učenju stranog jezika i stavove u vezi sa određenim stranim jezikom, dobar deo istraživanjâ bavi 213

215 Sabina Halupka-Rešetar Ljiljana Knežević se odnosom između spremnosti za komunikaciju i orijentacije učenika ka savladavanju stranog jezika (MacIntyre et al. 2001, Yashima 2002, Peng 2007, Peng & Woodrow 2010, Zarrinabadi & Abdi 2011). Međutim, uprkos velikom broju istraživanja posvećenih proučavanju spremnosti za komunikaciju, u kojima su učestvovali ispitanici različitog društvenog i kulturološkog nasleđa, u literaturi se uočava nedostatak istraživanja u kojima su se spremnost za komunikaciju i orijentacija poredile kod ispitanika različite profesionalne orijentacije, kao što je to slučaj u ovom radu. U našim uslovima spremnost za govor kod studenata različitog profila ispitivale su Knežević i Halupka-Rešetar (2014). Ovaj rad, pak, usmeren je ka ispitivanju spremnosti za pisanje kod studenata jezika struke. Veština pisanja, kako to navodi Jordan (1997), izuzetno je važna za studente svih profila budući da dobar deo vremena tokom studija posvećuju pisanju. Sa metodičkog aspekta, pristup razvijanju ove veštine u nastavi jezika struke isti je kao i u nastavi opšteg jezika, u smislu da se izdvajaju dva osnovna principa rada: pristup usmeren ka gotovom tekstu i onaj usmeren ka samom procesu pisanja. Ono po čemu se nastava jezika struke po ovom pitanju razlikuje jeste vrsta tekstova, odnosno žanrovi koji su zastupljeni u radu sa studentima. U tom smislu, pisanje naučnih članaka, apstrakata ili sažetaka najčešće je zastupljeno u nastavi jezika struke na fakultetu. Imajući u vidu značaj veštine pisanja za nastavu na fakultetu, ovim istraživanjem se želelo ustanoviti u kojoj meri su studenti spremni da primene ovu veštinu i da li se to može dovesti u vezu sa njihovom orijentacijom ka učenju jezika. 4. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA 214 Kao što je već pomenuto, u istraživanju se pošlo od pretpostavke da društvene nauke po svojoj prirodi podrazumevaju veću potrebu za komunikacijom, dok su prirodne nauke egzaktne, te je i jezik koji se koristi u njima obično koncizan i u obliku formula i obrazaca. U skladu s ovom pretpostavkom, ciljevi rada su definisani na sledeći način: ispitati spremnost za pisanu komunikaciju na engleskom jeziku između dve grupe ispitanika, studenata društvenih nauka i studenata prirodnih nauka, ispitati orijentaciju ka učenju između dve grupe studenata, te uporediti ove dve varijable i ispitati korelaciju između njih. Početne hipoteze istraživanja su sledeće: H1: Studenti društvenih nauka pokazaće veću spremnost za pisanje od studenata prirodnih nauka, i unutar učionice i van nje. H2: Kod studenata društvenih nauka prevladava integrativna orijentacija, dok je kod studenata prirodnih nauka u većoj meri zastupljena instrumentalna orijentacija. H3: Razlika u spremnosti za pisanje može se dovesti u vezu sa vrstom orijentacije. Istraživačka pitanja koja slede iz ovih početnih hipoteza i na koja se u ovom radu tražio odgovor su sledeća: c) Da li se uočava korelacija između spremnosti za pisanje unutar učionice i van nje, te orijentacije ka učenju engleskog jezika? d) Da li se korelacija razlikuje kod studenata prirodnih nauka i studenata društvenih nauka? 4.1. Učesnici istraživanja Učesnike istraživanja činilo je ukupno 215 ispitanika (N=215), od kojih 98 studiraju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (studenti društvenih nauka), a njih 117 su studenti Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu (studenti prirodnih nauka). Svi ispitanici su u trenutku sprovođenja istraživanja pohađali nastavu iz engleskog jezika kao izbornog predmeta. Njihov nivo jezičke kompetencije utvrđen je na osnovu rezultata postignutog na testu znanja opšteg engleskog jezika, Quick Placement Test (OUP, 2001). Starost ispitanika kretala se od 19 do 22 godine, a distribucija polova prikazana je u Tabeli 1.

216 KORELACIJA IZMEĐU SPREMNOSTI ZA PISANJE NA ENGLESKOM JEZIKU I ORIJENTACIJE KA... M Ž Ukupno Društveni smer 12,3% 32,7% 45,0% Prirodni smer 10,9% 44,1% 55,0% Ukupno 23,2% 76,8% 100,0% Tabela 1. Distribucija ispitanika (N=215) prema polu 4.2. Merni instrument Za potrebe ovog istraživanja sačinjen je upitnik od četiri celine (v. Prilog). Prvu celinu činilo je nekoliko pitanja čiji je cilj bio da se dobiju opšti podaci o ispitanicima, kao što su godina studija, smer, pol, godine učenja engleskog jezika, te lična procena znanja engleskog jezika (odlično, solidno, loše). Preostala tri dela upitnika predstavljaju unekoliko modifikovanu i na srpski jezik prevedenu verziju upitnika preuzetog iz McIntyre i dr. (2001) kojim se meri spremnost ispitanika za komunikaciju kako u učionici, tako i van nje i uključuje stavke vezane za sve četiri jezičke sposobnosti (govor, čitanje, pisanje, slušanje), od kojih u ovom radu obrađujemo samo spremnost za pisanje. Druga i treća celina upitnika sastojala se od istih stavki i cilj im je bio da ispitaju spremnost za pisanje na engleskom jeziku u učionici, odnosno van nje (treća grupa pitanja u ovim celinama). Zadatak ispitanika bio je da na petostepenoj Likertovoj skali ocene u kojoj meri su spremni da pišu na engleskom jeziku u datoj situaciji, pri čemu su se vrednosti na skali kretale od 1 Skoro nikad nisam spreman/ spremna do 5 Skoro uvek sam spreman/spremna. Pouzdanost skale za procenu spremnosti za pisanje u učionici (8 stavki) iznosi α=0,921, a za spremnost za pisanje van učionice (takođe 8 stavki) α=0,910. Četvrta celina upitnika ispitivala je orijentaciju studenata ka učenju engleskog jezika. Ispitanici su na šestostepenoj Likertovoj skali ocenjivali u kojoj meri smatraju navedene razloge važnima za njih lično, pri čemu su se vrednosti na skali kretale od 1 U potpunosti se slažem do 6 Uopšte se ne slažem. Navedeno je 20 razloga, po četiri za svaku od sledećih orijentacija: posao (stavke 17, 21, 24, 25), putovanje (stavke 18, 22, 27, 30), upoznavanje ljudi/sklapanje prijateljstva (19, 23, 28, 31), znanje (stavke 20, 26, 29, 32), te uspeh na studijama (stavke 33, 34, 35, 36). Pouzdanost ovog dela upitnika, prema orijentaciji, je sledeća: posao α= 0,826, putovanje α=0,681, upoznavanje ljudi/sklapanje prijateljstva α=0,787, znanje α=0,559, i uspeh na studijama α= 0,712. Pouzdanost celokupne skale za orijentaciju je α=0, Tok istraživanja Nakon dobijanja saglasnosti predmetnih nastavnika i studenata, ispitivanje je izvršeno na redovnom času engleskog jezika kao izbornog predmeta na nivou B1-B2 (prema Zajedničkom evropskom okviru za žive jezike, CEFR) na Filozofskom fakultetu i na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, u letnjem semestru akademske 2013/2014. godine. Pre podele upitnika ispitanicima je naglašeno da je učešće u istraživanju dobrovoljno i anonimno. Potom su podeljeni upitnici, a za njihovo popunjavanje predviđeno je oko 15 minuta. 5. REZULTATI ISTRAŽIVANJA Podaci prikupljeni iz ukupno 215 upitnika na način opisan u prethodnim pododeljcima statistički su obrađeni metodom t-testa nezavisnih uzoraka i metodom bivarijantne (Pearsonove) korelacije u paketu SPSS U ovom odeljku prvo dajemo tabelarni pregled rezultata vezanih za spremnost za pisanje u učionici (5.1), potom za spremnost za pisanje izvan učionice (5.2), za orijentaciju ka učenju engleskog

217 Sabina Halupka-Rešetar Ljiljana Knežević jezika (5.3), a na kraju i korelaciju između orijentacije ispitanika i njihove spremnosti za pisanje, kako unutar učionice, tako i izvan nje (odeljak 5.4.) Spremnost za pisanje u učionici Tabela 2 prikazuje rezultate poređenja spremnosti za pisanje u učionici prema stavkama i ukupno, kod ispitanika koji studiraju društvene nauke i kod onih koji studiraju prirodne nauke. 216 Stavka Grupa AS SD Razlika AS T p 1: Da napišem oglas Društveni smer 3,66 1,14 za prodaju starog Prirodni smer 0,63 3,174,002 bicikla 3,03 1,44 2: Da opišem uputstva Društveni smer 4,08 0,96 za moj omiljeni hobi Prirodni smer 0,61 3,521,001 ili igru 3,47 1,29 3: Da napišem Društveni smer 4,12 0,95 izveštaj o mojoj Prirodni smer omiljenoj životinji i 3,60 1,21 njenim navikama 0,53 3,174,002 4: Da napišem priču Društveni smer 4,07 1,09 Prirodni smer 3,19 1,36 0,88 4,651,000 5: Da napišem pismo Društveni smer 4,27 0,99 prijatelju Prirodni smer 3,75 1,23 0,52 3,024,003 6: Da napišem Društveni smer 3,68 1,13 novinski članak Prirodni smer 2,67 1,33 1,01 5,336,000 7: Da odgovorim Društveni smer 4,36 0,89 na pitanja iz nekog Prirodni smer zabavnog kviza iz 3,50 1,32 časopisa 0,86 5,052,000 8: Da napišem spisak Društveni smer 4,42 0,96 stvari koje treba da Prirodni smer 0,42 2,437,016 uradim sutra 4,00 1,30 Ukupno Društveni smer 4,08 0,81 Prirodni smer 3,40 1,02 0,68 4,849,000 Tabela 2. Pregled rezultata analize upitnika za spremnost za pisanje u učionici kod studenata društvenih i studenata prirodnih nauka Podaci u Tabeli 2 pokazuju da su se ispitanici društvenog usmerenja u velikom broju slučajeva uglavnom složili sa izjavom u datoj stavki (AS je u svim stavkama iznad 3,50), dok su ispitanici prirodnog usmerenja pokazali samo umereno slaganje sa izjavama (AS između 2,67 i 4,00). Najnižu zabeleženu prosečnu vrednost imala je stavka 6 (spremnost za pisanje novinskog članka) kod obe grupe ispitanika (3,68 kod ispitanika koji studiraju društvene nauke, odnosno 2,67 kod ispitanika koji su studenti prirodnih nauka). Statistički značajna razlika između dve grupe ispitanika u pogledu spremnosti za pisanje unutar učionice uočava se u svih 8 stavki iz ovog dela upitnika, iz čega sledi da je ukupna razlika između ove dve grupe statistički značajna, bar kada se radi o spremnosti za pisanje u učionici, čime se potvrđuje početna hipoteza H1.

218 KORELACIJA IZMEĐU SPREMNOSTI ZA PISANJE NA ENGLESKOM JEZIKU I ORIJENTACIJE KA Spremnost za pisanje izvan učionice I u ovom delu upitnika ispitanici društvenog usmerenja uglavnom su se složili sa izjavom u datoj stavki (AS je u rasponu između 3,73 i 4,47), dok su studenti prirodnih nauka ponovo pokazali samo umereno slaganje sa izjavama (AS između 2,88 i 3,99). Najnižu zabeleženu prosečnu vrednost imala je stavka 14 (spremnost za pisanje novinskog članka) kod obe grupe ispitanika (3,77 kod ispitanika društvenog usmerenja, odnosno 2,88 kod ispitanika prirodnog usmerenja; up. sa stavkom 6 u Tabeli 2, takođe spremnost za pisanje novinskog članka). Međutim, zanimljivo je primetiti da je prva grupa ispitanika (studenti društvenih nauka) pokazala nešto slabiju spremnost da opiše uputstva za omiljeni hobi ili igru izvan učionice (stavka 10 u Tabeli 3, spremnost za opisivanje uputstva za omiljeni hobi ili igru) nego unutar učionice (stavka 2 u Tabeli 2). S druge strane, ispitanici prirodnog usmerenja najveću spremnost za pisanje izvan učionice pokazuju u pogledu pisanja pisma prijatelju (za razliku od spremnosti za pisanje unutar učionice, gde prednjači stavka 8, tj. spremnost da se napiše spisak stvari koje treba uraditi sutra). Stavka Grupa AS SD Razlika AS T p 9: Da napišem oglas za Društveni smer 3,73 1,19 prodaju starog bicikla Prirodni smer 3,17 1,39 0,56 2,803,006 10: Da opišem Društveni smer 4,06 0,99 uputstva za moj Prirodni smer 0,56 3,112,002 omiljeni hobi ili igru 3,50 1,34 11: Da napišem Društveni smer 4,19 1,01 izveštaj o mojoj Prirodni smer omiljenoj životinji i 3,61 1,25 njenim navikama 0,58 3,303,001 12: Da napišem priču Društveni smer 4,19 1,05 Prirodni smer 3,24 1,41 0,96 5,011,000 13: Da napišem pismo Društveni smer 4,32 0,97 prijatelju Prirodni smer 3,99 1,26 0,34 1,938,054 14: Da napišem Društveni smer 3,77 1,17 novinski članak Prirodni smer 2,88 1,37 0,90 4,534,000 15: Da odgovorim Društveni smer 4,36 1,00 na pitanja iz nekog Prirodni smer zabavnog kviza iz 3,76 1,39 časopisa 0,60 3,218,002 16: Da napišem spisak Društveni smer 4,47 1,00 stvari koje treba da Prirodni smer 0,55 2,917,004 uradim sutra 3,92 1,43 Ukupno Društveni smer 4,00 1,06 Prirodni smer 3,51 1,06 0,50 3,005,003 Tabela 3. Pregled rezultata analize upitnika za spremnost za pisanje izvan učionice kod studenata društvenih i studenata prirodnih nauka 217 Kao što se može videti u Tabeli 3, statistički značajne razlike između dveju grupa ispitanika uočavaju se i u stavkama koje ispituju njihovu spremnost za pisanje izvan učionice, i to u ukupno 7 stavki iz ovog dela upitnika. Izuzetak čini stavka 13, koja se tiče spremnosti da se napiše pismo prijatelju (up. Tabelu 2, gde je i u pogledu ove stavke postojala statistički značajna razlika). S obzirom na to da statistički značajna razlika u pogledu spremnosti dveju grupa ispitanika za pisanje izvan učionice postoji u ukupno 87,5% slučajeva iz Tabele 3, ne čudi podatak da je i ukupna razlika između ove dve grupe stati-

219 Sabina Halupka-Rešetar Ljiljana Knežević stički značajna i kada se radi o spremnosti za pisanje izvan učionice. Ovakav rezultat potvrđuje tačnost početne hipoteze H Orijentacija ka učenju engleskog jezika Kao što smo već najavili na kraju 2. odeljka, u ovom radu primenjujemo podelu orijentacije koju su sledeći Clémenta i Kruideniera (1983) ponudili MacIntyre i dr. (2001) i prema kojoj postoji pet tipova orijentacije ka učenju stranog jezika: zbog posla, putovanja, upoznavanja ljudi i sklapanja prijateljstva, znanja, te uspeha u školi/na fakultetu. Deo upitnika kojim se želela ispitati orijentacija studenata društvenih i prirodnih nauka ka učenju engleskog jezika sadržao je po četiri stavke za svaki od ovih tipova orijentacije, date nasumičnim redosledom. U narednoj tabeli dajemo pregled rezultata vezanih za orijentaciju za obe grupe ispitanika: Posao Putovanja Poznanstva Znanje Uspeh Društveni smer 1,89 1,81 1,98 2,33 2,10 Prirodni smer 1,70 1,96 2,21 2,36 1,95 p,146,246,104,803,228 Tabela 4. Orijentacije ka učenju engleskog jezika kod studenata društvenih i studenata prirodnih nauka 218 Kao što pokazuje Tabela 4, iako statistički značajna razlika u pogledu orijentacije ne postoji između dve grupe ispitanika, aritmetička sredina (AS) pojedinačnih orijentacija jasno pokazuje da studenti društvenih i studenti prirodnih nauka ne smatraju iste razloge najbitnijim za učenje stranog jezika: dok su za prvu grupu važniji putovanje, potom posao i upoznavanje ljudi/sklapanje prijateljstva, ispitanici prirodnjačkog usmerenja prednost daju poslu, zatim uspehu u studijama i putovanju. Znanje je za obe grupe ispitanika najmanje važan faktor. Iako bez statistički značajne razlike, ovi podaci ipak ukazuju na tek primetnu dominaciju integrativne orijentacije kod studenata društvenih nauka (putovanje na prvom mestu), odnosno instrumentalne kod studenata prirodnih nauka (posao na prvom mestu). Međutim, pošto se i posao kod studenata društvenih nauka i putovanje kod studenata prirodnih nauka visoko rangiraju, opšti zaključak bi bio da se kod obe grupe ispitanika uočava i integrativna i instrumentalna orijentacija. U svetlu ovih podataka, možemo zaključiti da orijentacija ne spada u red faktora koji su odgovorni za razlike u spremnosti za pisanje, odnosno da ne postoji jasna razlika između studenata društvenih i studenata prirodnih nauka u pogledu vrste orijentacije ka učenju engleskog jezika (integrativna nasuprot instrumentalnoj), bez obzira na to što su u ovom istraživanju obe grupe ispitanika pokazale visok stepen orijentacije. Ovakav zaključak ujedno dovodi u pitanje početnu hipotezu H Korelacija između orijentacije ka učenju engleskog jezika i spremnosti za pisanje U cilju provere tačnosti hipoteze H2, ali i hipoteze H3, primenili smo bivarijantnu (Pearsonovu) korelaciju, sa očekivanjem da dobijemo odgovore na istraživačka pitanja postavljena na početku odeljka 4: Da li se uočava korelacija između spremnosti za pisanje unutar učionice i van nje, te orijentacije ka učenju engleskog jezika? Da li se korelacija razlikuje kod studenata prirodnih nauka i studenata društvenih nauka? Dobijene rezultate prikazujemo u Tabeli 5 za pisanje u učionici, odnosno u Tabeli 6 za pisanje van učionice:

220 KORELACIJA IZMEĐU SPREMNOSTI ZA PISANJE NA ENGLESKOM JEZIKU I ORIJENTACIJE KA... Posao Putovanja Poznanstva Znanje Uspeh Društveni smer r -,258 -,122 -,127 -,086 -,036 p,011,233,216,402,724 Prirodni smer r -,267 -,282 -,350 -,270 -,171 p,023,017,003,022,150 Tabela 5. Korelacije između orijentacije i spremnosti za pisanje u učionici Posao Putovanja Poznanstva Znanje Uspeh Društveni smer r -,309 -,094 -,105 -,125 -,120 p,002,361,306,221,241 Prirodni smer r -,289 -,340 -,378 -,282 -,161 p,014,004,001,017,178 Tabela 6. Korelacije između orijentacije i spremnosti za pisanje van učionice Iz priloženih tabela već na prvi pogled jasno uočavamo da postoji negativna korelacija između spremnosti za pisanje i orijentacije kod obe grupe studenata. Negativne vrednosti se javljaju između svih pet segmenata orijentacije i spremnosti za pisanje i u učionici i izvan nje. Štaviše, u pojedinim segmentima uočavamo postojanje statistički značajne negativne korelacije između spremnosti za pisanje i orijentacije. Ovo se pogotovo odnosi na studente prirodnih nauka, kod kojih se statistički značajna korelacija javlja između četiri tipa orijentacije (sve osim uspeha na studijama) i spremnosti za pisanje, kako u učionici tako i van nje. Kod studenata društvenih nauka, pak, značajna negativna korelacija uočava se između orijentacije ka učenju zbog posla i obe situacije u kojima ovi studenti iskazuju spremnost da se u pisanoj formi izraze na engleskom jeziku. Očigledno je da ovi ispitanici ne dovode ni u kakvu vezu svoju buduću profesiju sa potrebom za pisanje na ovom jeziku. Kod studenata prirodih nauka ta veza je odsutna i u segmentu učenja engleskog jezika zbog putovanja, sklapanja prijateljstava i proširivanja sveopšteg znanja. Celokupni rezultati u vezi sa korelacijom između spremnosti za pisanje i orijentacije ka učenju engleskog jezika govore da se razlike između studenata društvenih i prirodnih nauka u pogledu spremnosti za pisanje ne mogu objasniti stepenom ni vrstom orijentacije ka učenju engleskog jezika. Ovim se ujedno opovrgava hipoteza H DISKUSIJA U prethodnom odeljku izneli smo rezultate istraživanja vezane za spremnost za pisanje unutar učionice i izvan nje, orijentacije ka učenju engleskog jezika, te korelacije između orijentacije ka učenju engleskog jezika i spremnosti za pisanje, i to kod obe grupe ispitanika: studenata društvenih nauka s jedne strane, i studenata prirodnih nauka, s druge. U ovom odeljku dajemo tumačenje rezultata u odnosu na početne hipoteze i istraživačka pitanja koja proističu iz njih. Rezultati koji se tiču spremnosti za pisanje na engleskom jeziku jasno ukazuju na to da su studenti društvenih nauka u većoj meri spremni na pisanje na engleskom jeziku nego studenti prirodnih nauka. Uočena razlika je statistički značajna (p<0,05) između dve grupe ispitanika, i to u obe ispitivane situacije (unutar učionice i izvan nje), čime se nedvosmisleno potvrđuje tačnost početne hipoteze H1. Ovakav rezultat je, bar jednim delom, posledica razlike u samom nastavnom procesu kod ovih grupa ispitanika, jer se od studenata prirodnih nauka u toku studija očekuje manje pisanja, u smislu da nastavni program ne predviđa duže forme pisanja, kao što su, recimo, eseji, već kraće oblike, poput pisanja sažetaka i definicija. Štaviše, budući da je opšti nastavni proces u prirodnim naukama u većoj meri usmeren na uspostavljanje zakonitosti, na formule i obrasce, možemo zaključiti da studenti prirodnih nauka ovakav

221 Sabina Halupka-Rešetar Ljiljana Knežević 220 stav zauzimaju i na časovima engleskog jezika, što potvrđuje i činjenica da ova grupa ispitanika pokazuje nešto veću spremnost za pismenu komunikaciju izvan učionice (up. vrednosti u Tabelama 2 i 3). Kod druge grupe ispitanika, pak, uočava se gotovo podjednaka spremnost za pisanje na časovima i u svakodnevnim situacijama. U pogledu druge početne hipoteze, koja pretpostavlja postojanje razlike u orijentaciji između studenata društvenih nauka i studenata prirodnih nauka u smislu da kod prve grupe ispitanika prevladava integrativna orijentacija, dok je kod druge grupe u većoj meri zastupljena instrumentalna orijentacija, analiza rezultata istraživanja jasno pokazuje da su svih pet vrsta orijentacije vrlo ujednačene između dve grupe ispitanika. Posao kao orijentacija ka učenju engleskog jezika pokazao se kao izuzetno važan faktor kod svih ispitanika, bez obzira na sferu znanja i usmerenje. Neznatno manje važan razlog za ovladavanje ovim jezikom kod celokupnog uzorka jeste i putovanje. Mala naznaka pridavanja većeg značaja integrativnosti od strane studenata društvenih nauka uočava se jedino u rezultatima vezanim za upoznavanje ljudi i sklapanje prijateljstava, dok je kod studenata prirodnih nauka primetna blaga dominacija posla i uspeha na studijama, tek mali nagoveštaj nešto većeg stepena instrumentalnosti. Međutim, uopšte posmatrano, ove razlike nisu značajne, a rezultati govore da su svi tipovi orijentacije u značajnoj meri ispoljeni kod svih ispitanika u ovom istraživanju, bez obzira na njihovo profesionalno usmerenje. Iako nisu značajni za tumačenje razlika u spremnosti za komunikaciju, ovi rezultati svakako daju doprinos proučavanju orijentacije. Međutim, iako su obe grupe ispitanika pokazale visok stepen orijentacije, rezultati vezani za ovaj segment istraživanja dovode u pitanje tačnost početne hipoteze H2 jer se na osnovu podataka u Tabeli 4 ne može zaključiti da postoji jasna razlika između studenata društvenih i studenata prirodnih nauka u pogledu vrste orijentacije ka učenju engleskog jezika (integrativna nasuprot instrumentalnoj). U pogledu tačnosti treće početne hipoteze, kojom se razlika u spremnosti za pisanje dovodi u vezu sa vrstom (pretpostavljene) orijentacije kod studenata društvenog i onih prirodnog smera, dobijeni rezultati jasno govore da to nije slučaj te da se postojanje (pozitivne) korelacije između spremnosti za pismenu komunikaciju i vrste i stepena orijentacije u ovom istraživanju ne može potvrditi. Naime, kako smo pokazali u Tabelama 5 i 6, visok stepen orijentacije ne podrazumeva i veću spremnost za pisanje, naprotiv: kod obe grupe ispitanika jasno se uočava postojanje negativne korelacije između spremnosti za pisanje i orijentacije. Što se tiče razlike između dve ispitivane populacije, uočena negativna korelacija naročito se odnosi na studente prirodnih nauka, budući da su vrednosti statistički značajne u čak četiri od ukupno pet posmatranih korelacija. Za ispitanike koji studiraju prirodne nauke dakle, potreba za učenjem engleskog jezika zbog posla, putovanja, sklapanja prijateljstava i širenja opšteg znanja isključuje potrebu za pisanom komunikacijom. Kod ispitanika koji studiraju društvene nauke ovo je izraženo jedino po pitanju budućeg posla, s obzirom na to da je korelacija sa pisanjem značajna samo u ovom segmentu orijentacije. Dobijeni rezultati u suprotnosti su sa navodima izvesnih autora (MacIntyre et al. 2001, Peng 2007, Zarrinabadi & Abdi 2011) koji su uočili značajnu korelaciju između orijentacije i spremnosti za komunikaciju, naročito izvan učionice. Ovde, međutim, moramo imati u vidu da je kontekst u kojem su sprovedena navedena istraživanja drugačiji od konteksta opisanog u ovom radu. Naime, iako su i tu učesnici studenti, istraživanja su sprovedena u kontekstu dvojezične sredine (MacIntyre et al. 2001) i bilingvalnih ispitanika (Zarrinabadi & Abdi 2011). Takođe moramo imati u vidu i činjenicu da su ovo rezultati koji se odnose na jednu jezičku veštinu. Slični rezultati, međutim, dobijeni su i za spremnost za govor u učionici i van nje (Knežević i Halupka-Rešetar, 2014). Zbog svega navedenog, dobijene negativne vrednosti korelacije, u određenim segmentima čak uz statistički značajne razlike, otvaraju prostor za nova istraživanja u našim uslovima, koja bi se svakako morala usredsrediti na utvrđivanje faktora koji utiču na spremnost naših studenata za pisanu komunikaciju na stranom jeziku. No, i pored ovog otvorenog pitanja, rezultati istraživanja imaju izvesne pedagoške implikacije. Za nastavnu praksu važna je činjenica da je u ovom radu konstatovan visok stepen obe vrste orijentacije kod studenata različitih profila, što svakako predstavlja izuzetno povoljnu okolnost i dobar preduslov za organizaciju i unapređenje nastave jezika struke na našim fakultetima. Kada je reč o samoj veštini pisanja, rezultati govore da postoji razlika između studenata različite profesionalne orijentacije u spremnosti za primenu

222 KORELACIJA IZMEĐU SPREMNOSTI ZA PISANJE NA ENGLESKOM JEZIKU I ORIJENTACIJE KA... ove veštine na engleskom jeziku. U tom smislu, u nastavi jezika struke za studente čija profesionalna orijentacija nije usmerena ka proučavanju jezika i komunikaciji uopšte, kao što je to recimo slučaj sa prirodnim naukama, poželjno bi bilo uključiti raznovrsnije oblike pisanja, a ne samo one koji su u neposrednoj vezi sa njihovom budućom profesijom. Ovo se naročito odnosi na primenu moderne tehnologije, poput pisanja putem elektronske pošte, pisanja internet stranica, blogova i sl. Češći i raznovrsniji zadaci pisanja mogli bi podstaći i veću spremnost studenata za primenu ove jezičke veštine. 6. ZAKLJUČAK Rezultati predstavljeni u ovom radu upućuju na nekoliko važnih zaključaka i daju smernice za nova istraživanja u vezi sa ispitivanim varijablama. Prvi zaključak koji se nameće jeste da spremnost za pisanje na engleskom jeziku (može da) varira u zavisnosti od profesionalne orijentacije i usmerenja studenata. S druge strane, različito profesionalno usmerenje ne podrazumeva nužno i postojanje različitih tipova orijentacije ka učenju stranog jezika, na šta jedan deo dobijenih rezultata nedvosmisleno upućuje. Konačno, kada je reč o faktorima koji utiču na spremnost studenata na pisanje na stranom jeziku, rezultati istraživanja pokazuju da visok stepen orijentacije ka učenju jezika ne podrazumeva automatski i veću spremnost za komunikaciju. U tom smislu, buduća istraživanja bi se svakako morala usredsrediti na to koji drugi afektivni faktori, kao što su, recimo, anksioznost ili samoprocena jezičke kompetencije, mogu uticati na veću spremnost učenika da komuniciraju na stranom jeziku. Time bi se svakako dale nove smernice nastavnoj praksi za podsticanje i poboljšanje komunikativne kompetencije naših učenika, što jeste i glavni cilj savremene nastave stranih jezika. Literatura Belmechri, F. & Hummel, K. (1998). Orientations and motivation in the acquisition of English as a second language among high school students in Quebec. Language Learning 48(2), Cao, Y. (2013). Exploring dynamism in willingness to communicate: a longitudinal case study. Australian Review of Applied Linguistics 36, Charos, C. (1994). Personality and individual differences as predictors of second language communication: A causal analysis. Unpublished Honors Thesis, University of Ottawa, Canada. Clément, R., & Kruidenier, B. G. (1983). Orientations in second language acquisition: the effects of ethnicity, milieu, and target language on their emergence. Language Learning 33, Clément, R., Baker, S. C., & MacIntyre, P. D. (2003). Willingness to communicate in a second language: the effect of context, norms, and vitality. Journal of Language and Social Psychology 22, Council of Europe/Conceil de L Europe, (2003) Zajednički evropski okvir za žive jezike: učenje, nastava ocenjivanje. Podgorica: Ministarstvo prosvjete i nauke. Crookes, G. & Schmidt, R. (1991). Motivation: Reopening the research agenda. Language Learning 41(4), Csizér, K., & Dörnyei, Z. (2005). Language learners motivational profiles and their motivated learning behaviour. Language Learning 55 (4), Dörnyei, Z. (1994). Motivation and motivating the foreign language classroom. The Modern Language Journal 78(3), Dörnyei, Z. (1998). Motivation in second and foreign language learning. Language Teaching 31(3), Dörnyei, Z. & Csizér, K. (2002). Some dynamics of language attitudes and motivation: Results of a longitudinal nationwide survey. Applied Linguistics 232 (4), Ehrman, M., Leaver, B. & Oxford, R. (2003). A brief overview of individual differences in second language learning. System 31(3), Gardner, R. C. (1985). The attitude/motivation test battery: technical report. London, Canada: University of Western Ontario. 221

223 Sabina Halupka-Rešetar Ljiljana Knežević 222 Gardner, R. C. (2001). Integrative motivation: past, present and future. Temple University Japan, Distinguished Lecturer Series, Tokyo, February 17, 2001; Osaka, February 24, Na GardnerPublicLecture1.pdf. < > Gardner, R. C. (2007). Motivation and second language acquisition. Porta Linguarum 8, Gardner, R. C., & Lambert, W. E. (1959). Motivational variables in second language acquisition. Canadian Journal of Psychology 13, Gardner, R. C. & Lambert, W. E. (1972). Attitudes and motivation in second language learning. Rowley, MA: Newbury House. Gardner, R. C. & Clément, R. (1990). Social psychological perspectives on second language acquisition. U H. Giles & W. P. Robinson (ur.), Handbook of language and social psychology. Chichester: John Wiley & Sons Gardner, R. C. & MacIntyre, P. D. (1991). An instrumental motivation in language study. Studies in Second Language Acquisition, 13, Hashimoto, Y. (2002). Motivation and willingness to communicate as predictors of reported L2 use: the Japanese ESL context. Second Language Studies 20(2), Hyland, K. (2009). Writing in the disciplines: research evidence for specificity. Taiwan International ESP Journal 1(1), Jordan, R. R. (1997). English for academic purposes.cambridge: Cambridge University Press. Knežević, Lj. (2004). Razvijanje strategija za uočavanje strukture teksta u okviru nastave čitanja. Primenjena lingvistika 5, Knežević, Lj. (2011). Veština usmenog izlaganja u nastavi jezika struke-najčešće poteškoće studenata. U: A. Ignjačević i dr. (ur.), Jezik struke izazovi i perspektive. Beograd: Društvo za strane jezike i književnosti Srbije Knežević, Lj. (2012). Kognitivne i metakognitivne strategije u funkciji bolje organizacije usmenih izlaganja studenata. U B. Radić-Bojanić (ur.), Strategije i stilovi u nastavi engleskog jezika. Novi Sad: Filozofski fakultet Knežević, Lj., i Vuković-Vojnović, D. (2009). Sadržaj i komponente kursa za student prirodnih nauka. U J. Vučo, A. Ignjačević i M. Mirić (ur.), Zbornik radova sa konferencije Jezik struke teorija i praksa. Beograd: Društvo za strane jezike i književnosti Srbije Knežević, Lj. i Halupka-Rešetar, S. (2014). Spremnost za komunikaciju i orijentacija ka učenju engleskog jezika kod studenata prirodnih i društvenih nauka. U B. Radić-Bojanić (ur.), Afektivna dimenzija u nastavi engleskog jezika. Novi Sad: Filozofski fakultet Krashen, S. D. (1982). Principles and practice in second language acquisition. Oxford: Pergamon Press. Leaver, B. L. (2003). Motivation at native-like levels of foreign language proficiency: a research agenda. Journal for Distinguished Language Studies 1(1), Lin, C-H, & Warschauer, M. (2011). Integrative versus instrumental orientation among online language learners. Linguagens e Diálogos 2(1), MacIntyre, P. D. (2007). Willingness to communicate in the second language: understanding the decision to speak as a volitional process. The Modern Language Journal 91, MacIntyre, P. D., & Charos, C. (1996). Personality, attitudes, and affect as predictors of second language communication. Journal of Language and Social Psychology 15, MacIntyre, P. D., Clément, R., Dӧrnyei, Z., & Noels, K., A. (1998). Conceptualizing willingness to communicate in a L2: a situational model of L2 confidence and affiliation. The Modern Language Journal 82, MacIntyre, P. D., Baker, S. C., Clément, R., & Conrod, S. (2001). Willingness to communicate, social support, and language-learning orientations of immersion students. Studies in Second Language Acquisition 23, Masgoret, A.-M. & Gardner, R. C. (2003). Attitudes, motivation and second language learning: a meta-analysis of studies conducted by Gardner and associates. Language Learning 53(1), McCroskey, J. C. (1992). Reliability and validity of the willingness to communicate scale. Communication Quarterly 40, McCroskey, J. C., & Baer, J. E. (1985). Willingness to communicate: the construct and its measurement. Paper presented at the Annual convention of the Speech Communication Association, Denver, Colorado. Oxford, R. L. (1990). Language learning strategies: what every teacher should know. Boston: Heinle & Heinle. Oxford, R. L., & Shearin, J. (1994). Language learning motivation: Expanding the theoretical framework. Modern Language Journal 78(1),

224 KORELACIJA IZMEĐU SPREMNOSTI ZA PISANJE NA ENGLESKOM JEZIKU I ORIJENTACIJE KA... Peng, J. E. (2007). Willingness to communicate in an L2 and integrative motivation among college students in an intensive English language program in China. University of Sydney Papers in TESOL 2, Peng, J. E. & Woodrow, L. (2010). Willingness to communicate in English: a model in the Chinese EFL classroom context. Language Learning 60(4) Skehan, P. (1989). Individual differences in second language learning. London: Edward Arnold. Topalov, J., i Radić-Bojanić, B. (2011). Uticaj povoljnih i nepovoljnih stavova prema izvornoj i ciljnoj kulturi na učenje stranog jezika. Pedagogija LXVI(1), Vuković-Vojnović, D., i Knežević, Lj. (2007). Ispitivanje motivacije u nastavi engleskog jezika struke. Primenjena lingvistika 8, Yashima, T. (2002). Willingness to communicate in a second language: the Japanese EFL context. The Modern Language Journal, 86(1), Zarrinabadi, N., & Abdi, R. (2011). Willingness to communicate and language learning orientations in Iranian EFL context. International Education Studies, 4(4), Zajednički evropski okvir za žive jezike, < > CORRELATION BETWEEN WILLINGNESS TO WRITE IN ENGLISH AND ORIENTATIONS FOR ENGLISH LANGUAGE LEARNING IN STUDENTS OF HUMANITIES AND STUDENTS OF SCIENCES Summary Using as the research instrument modified versions of questionnaires developed by MacIntyre et al. (2001), the paper investigates the relationship between willingness to communicate in writing and language learning orientations in students of humanities and students of sciences. The aim of the study was to establish to what extent the two groups of participants are willing to write inside and outside the classroom, to determine whether there is a difference in terms of orientations between the two groups of research participants and investigate if orientation correlates with the students willingness to apply this productive skill. To this end, a 3-part questionnaire was administered to the research participants. The results obtained from the questionnaires show that students of humanities are more willing to write both inside and outside the classroom than students of sciences. Regarding orientations for learning English, no statistically significant differences were noted between the two groups of research participants: students of humanities do not prove to be more integratively oriented than students of sciences. In fact, jobrelated orientation seems to be the most important type of orientation for all the research participants, regardless of their professional orientation. Finally, the obtained results also show that there is a negative correlation between the students willingness to write and their orientation for learning English, especially so in the case of students of sciences. These results differ significantly from the results reported in some earlier studies (MacIntyre et al. 2001, Peng 2007, Zarrinabadi & Abdi 2011), where orientations and willingness to communicate were proven to correlate strongly. This points to the need to focus future research on determining the factors which affect Serbian students willingness to communicate in English. 223 Key words: willingness to communicate, language learning orientations, integrative and instrumental motivations, writing inside and outside the classroom, ESP. Sabina Halupka-Rešetar Univerzitet u Novom Sadu, Srbija Filozofski fakultet Ljiljana Knežević Univerzitet u Novom Sadu, Srbija Prirodno-matematički fakultet

225 Sabina Halupka-Rešetar Ljiljana Knežević Prilog Upitnik je anoniman i rezultati će biti upotrebljeni za procenu stavova prema učenju engleskog jezika na univerzitetu. Molimo Vas da iskreno odgovorite na pitanja. Hvala. Godina studija: Smer: Pol: M Ž Godine učenja engleskog jezika: Lična procena znanja engleskog: odlično, solidno, loše (zaokružiti) SPREMNOST ZA KOMUNIKACIJU NA ENGLESKOM JEZIKU UNUTAR UČIONICE I IZVAN NJE Ovim upitnikom želimo da ispitamo kako se osećate kada treba da govorite na engleskom jeziku u okviru učionice i izvan nje. Uz svaku stavku upišite jedan od 5 brojeva koji označavaju sledeće: 1. Skoro nikad nisam spreman/na 2. Ponekad sam spreman/na 3. U polovini slučajeva sam spreman/na 4. Obično sam spreman/na 5. Skoro uvek sam spreman/na 224 Spremnost da pišem na engleskom jeziku u učionici: 1. Da napišem oglas za prodaju starog bicikla 2. Da opišem uputstva za moj omiljeni hobi ili igru 3. Da napišem izveštaj o mojoj omiljenoj životinji i njenim navikama 4. Da napišem priču 5. Da napišem pismo prijatelju 6. Da napišem novinski članak 7. Da odgovorim na pitanja iz nekog zabavnog kviza iz časopisa 8. Da napišem spisak stvari koje treba da uradim sutra Spremnost da pišem na engleskom jeziku izvan učionice: 1. Da napišem oglas za prodaju starog bicikla 2. Da opišem uputstva za moj omiljeni hobi ili igru 3. Da napišem izveštaj o mojoj omiljenoj životinji i njenim navikama 4. Da napišem priču 5. Da napišem pismo prijatelju 6. Da napišem novinski članak 7. Da odgovorim na pitanja iz nekog zabavnog kviza iz časopisa 8. Da napišem spisak stvari koje treba da uradim sutra ORIJENTACIJA KA UČENJU ENGLESKOG JEZIKA Molimo Vas da označite u kojoj meri su sledeći razlozi za učenje engleskog jezika Vama lično važni. Izaberite jednu od ponuđenih 6 mogućnosti i upišite odgovarajući broj uz svaku stavku: 1= U potpunosti se slažem 2= Uglavnom se slažem 3= Delimično se slažem 4= Delimično se ne slažem 5= Uglavnom se ne slažem 6= Uopšte se ne slažem Učenje engleskog jezika mi je važno iz sledećih razloga: 1. Koristiće mi za dobijanje dobrog posla 2. Voleo/la bih da putujem u Englesku 3. Voleo/la bih da upoznam Engleze 4. Pomoći će mi da bolje razumem Engleze i njihov način života 5. Engleski će mi trebati za buduću karijeru

226 KORELACIJA IZMEĐU SPREMNOSTI ZA PISANJE NA ENGLESKOM JEZIKU I ORIJENTACIJE KA Voleo/la bih da odem u SAD 7. Želeo/la bih da se sprijateljim sa ljudima iz Engleske 8. Pomoći će mi da budem uspešan/na u svom poslu 9. Pomoći će mi da dobijem bolje plaćen posao 10. Biću obrazovanija osoba 11. Koristiće mi prilikom putovanja 12. Omogućiće mi da se lakše sprijateljim sa ljudima sa engleskog govornog područja 13. Pomoćiće mi da se upoznam sa novim idejama i proširim vidike 14. Voleo/la bih da putujem na englesko govorno područje 15. Omogućiće mi da upoznam ljude sa engleskog govornog područja 16. Pomoćiće mi da bolje upoznam samog/samu sebe 17. Pomoći će mi da dobijem dobre ocene na fakultetu 18. Pomoći će mi da kasnije dospem u bolje institucije ako nastavim školovanje 19. Imaću bolje obrazovanje 20. Dobiću bolju ocenu iz ovog predmeta 225

227

228 V ЈЕДНОЈЕЗИЧКА ИСТРАЖИВАЊА

229

230 Jelena P. Đorđević ZNAČENJSKI ODNOSI U LEKSIČKO-SEMANTIČKOJ GRUPI GLAGOLA SMEJANJA U ENGLESKOM JEZIKU U radu se analiziraju engleski glagoli iz semantičkog polja smejanja koji se posmatraju kao leksičko-semantička grupa. Cilj rada je da se odredi leksičko-semantička grupa glagola smejanja, da se analiziraju njihove semantičke karakteristike, kao i paradigmatski odnosi unutar grupe. U teorijskom okviru izneti su najvažniji pogledi na pojam semantičkog polja, kao i ključni pogledi na paradigmatske odnose unutar leksičko-semantičke grupe. Građa za korpus glagola smejanja prikupljena je iz relevantnih rečnika i Britanskog nacionalnog korpusa. Iz rečnika i korpusa su ekscerpirani glagoli, kolokacije i primeri upotrebe glagola. Na osnovu analize zajedničkih komponenti značenja, u leksičko-semantičku grupu glagola smejanja svrstano je 16 leksema. U radu su iznete osnovne seme glagola laugh i seme nižeg ranga koje ilustruju polisemičnost glagola, a i povezivanje glagola u analiziranoj grupi. Ustanovljeno je da su među značenjskim odnosima u ovoj grupi dominantni odnosi sinonimije i troponimije. Ključne reči: engleski glagoli smejanja, leksičko-semantička grupa, paradigmatski odnosi, sinonimija, troponimija 1. UVOD Rad se bavi semantičkom analizom engleskih glagola koji se odnose na smejanje. Analiziraju se semantičke karakteristike punoznačnih (leksičkih) glagola iz leksičko-semantičkog polja smejanja, a koji se posmatraju kao leksičko-semantička grupa unutar semantičkog polja. To su glagoli smejanja: laugh, cachinnate, cackle, chortle, chuck, chuckle, giggle, guffaw, ha-ha, haw-haw, roar, snicker, snigger, split, tee-hee, titter. Istraživanje je usmereno na analizu paradigmatskih odnosa unutar ove leksičkosemantičke grupe; Interni cilj rada je semantička analiza engleskih glagola iz semantičkog polja smejanja. U okviru ovog opšteg cilja postavljeno je nekoliko ciljeva: određivanje leksičko-semantičke grupe glagola smejanja, analiza njihovih semantičkih karakteristika i analiza paradigmatskih odnosa unutar grupe. Eksterni cilj može se ticati direktne i indirektne primene rezultata analize u leksikografiji i nastavi engleskog jezika Korpus Korpus nije sistematski ekscerpiran, već se pošlo od ideje o potencijalnim članovima datog semantičkog polja pa se preko leksikografskih definicija i sinonima dalje proširivao. Prilikom prikupljanja građe za korpus glagola smejanja krenulo se od Rečnika sinonima i antonima (Oxford Dictionary of Synonyms and Antonyms), kao i od Rožeovog tezaurusa engleskih reči i fraza (Roget s Thesaurus of English Words and Phrases). Polazeći od navedenih rečnika, glagoli su ekscerpirani iz jednojezičnih opisnih rečnika, i to: iz Oksfordskog rečnika engleskog jezika (Oxford English Dictionary - OED), Vebsterovog novog univerzalnog rečnika engleskog jezika (Webster s New Universal Dictionary of the English Language), Rečnika frazalnih glagola (Oxford Phrasal Verbs), Rečnika slenga (Cassell s Dictionary of Slang), Rečnika kolokacija (Oxford Collocations), kao i Rečnika idioma (Oxford Idioms). Primeri su, pored rečnika, ekscerpirani i iz Britanskog nacionalnog korpusa (British National Corpus - BNC). Iz rečnika i iz korpusa su ekscerpirani glagoli, kolokacije i primeri upotrebe glagola.

231 Jelena P. Đorđević U leksičko semantičku grupu glagola smejanja svrstani su glagoli koji sa stožernom leksemom laugh dele zajedničku semu ekspresije emocija i stavova, koja pokazuje da te lekseme pripadaju istoj kategorijalnoj grupi i jednom semantičkom polju. Na taj način izdvojeno je 16 leksema koje su predmet analize u ovom radu. Korpus primera njihove upotrebe čine primeri koji su navedeni u Oksfordskom rečniku engleskog jezika, Oksfordskog rečniku kolokacija i primeri koji su navođenjem svih oblika glagola ekstrahovani iz Britanskog nacionalnog korpusa (u radu je navedeno 49 rečenica koje ilustruju kontekstualnu upotrebu značenjskih komponenti glagola). Korpus je ekscerpiran iz jednojezičnih opisnih rečnika zbog činjenice da se u njima nalaze opisi pojmova koji su imenovani datim leksemama. U pomenutim opisima daje se zbir značenjskih obeležja koja su karakteristična za dati pojam, a to istraživaču omogućuje da izdvoji primarne i sekundarne seme, odnosno različite komponente značenja. Izdvajanju komponenti značenja pomažu i sinonimski nizovi koji se često daju u opisnim rečnicima. 2. POJAM NEVERBALNE EKSPRESIJE 230 Pored jezičke sposobnosti, koja čoveku služi za opštenje sa drugim ljudima, značajan deo izražavanja, karakterističnog samo za čoveka, predstavljaju i sredstva neverbalne ekspresije. Najbitnija sredstva neverbalne ekspresije su: smeh, plač, izraz lica, držanje tela i slično. Ljudi prepoznaju poruke koje se upućuju neverbalnim sredstavima, ali o njima i jezikom komuniciraju. A to znači da ih jezičkim sredstvima imenuju, odnosno da u leksikonu svakog jezika postoje uža semantička polja (leksički skupovi) kojima se imenuje neverbalna ekspresija (u srpskom na primer: smejati se..., plakati..., mrštiti se, skretati pogled..., isprsiti se, poguriti se, slegati ramenima...), ali i šira semantička polja sa značenjem izazivanja neverbalne ekspresije (zasmejavati..., rasplakati...). Neverbalna ekspresija je jedno od ljudskih komunikativnih sredstava i često je simultana sa verbalnom komunikacijom. Navedena simultanost u jeziku je naročito uočljiva u verbalnoj ekspresiji emocija. Tako sagovornici prepoznaju govornikovu ekspresiju radosti na osnovu elemenata smeha koji čuju u govoru radosne osobe. U eksperimentu u kome je od slušalaca traženo da prepoznaju tip emocije u govornim stimulusima i da se izjasne na osnovu čega prepoznaju pojedine emocije, slušaoci su prepoznavali radost i tvrdili da kod govornika postoji elemenat smeha u govornoj produkciji, odnosno davali su iskaze tipa: čuje se prizvuk smeha, dok govori zamišljam mu osmeh na licu, ivica smeha...(jovičić et al. 2004: 52). 2.1 Smeh U rečnicima se smeh obično definiše kao: izražavanje, pokazivanje dobrog raspoloženja, zadovoljstva ili sličnih osećanja isprekidanim karakterističnim zvukovima, praćenim obično kratkim i izrazitim pokretima usana, lica, očiju i slično. Smeh je urođeno sredstvo neverbalne čovekove komunikacije o čemu svedoči činjenica da se svi ljudi na svetu smeju nezavisno od toga kojim jezikom govore. Smeh kao komunikativna (dakle društvena) interakcija javlja se kod dece pre govorne interakcije. To je prva faza koja se pominje kao faza smeha i gukanja u razmatranju usvajanja jezika (Kristal 1996: 236). Iz definicije se vidi da je to izražavanje podstaknuto emotivnim doživljajima pa ga neki autori smatraju nesvesnom reakcijom, što smeh u priličnoj meri i jeste, ali s druge strane smeh je nedvosmisleno i društvena pojava što ga čini pojavom u sferi svesti i moguće samokontrole. Da se smeh ipak može kontrolisati, svedočanstvo su i različite kulturološke pojave koje se odnose na samu ekspresiju smeha a te pojave mogu se uočiti u lingvističkim sredstvima kojima se ova pojava imenuje u različitim jezicima. Vježbicka, na osnovu kulturološkog stava prema ispoljavanju smeha, navodi da se iz perspektive ruske kulture od ljudi ponekad očekuje da se smeju glasno i bez suzdržavanja, iz čiste sreće. Odnosno, da se smeju bez pokušaja da kontrolišu telesni izraz svojih dobrih osećanja

232 ZNAČENJSKI ODNOSI U LEKSIČKO-SEMANTIČKOJ GRUPI GLAGOLA SMEJANJA U ENGLESKOM... (kao što je: drmusanje, padanje, ljuljanje itd). Navodi da ponašanje ovog tipa nije samo kao društveno prihvatljivo, nego se čak u određenim situacijama i očekuje. Analizom tipa engleskih i ruskih glagola smejanja ona ističe da sam tip glagolskih leksema navodi na pretpostavku da se norma u engleskom govornom području i očekivanja u odnosu na smeh znatno razlikuju od ruskih (Wierzbicka 1999: ). Izražavanje smehom ima dva bitna aspekta. Aspekt glasovnog kvaliteta (dakle akustičkog, odnosno auditivnog za slušaoce) i motorički aspekt, odnosno aspekt facijalnih pokreta (vizuelni aspekt za učesnike u komunikaciji). Iako je fenomen smeha izraz pozitivnih emocija i dobrog raspoloženja, on može biti i često jeste sredstvo u izražavanju negativnih emocija (i stavova) prema sagovorniku ili temi komunikacije. Rečeno je da je smeh karakterističan za ljudsku vrstu i da je najčešće neverbalno sredstvo komunikacije, međutim kao elemenat kvaliteta glasa (na primer u verbalnoj ekspresiji radosti) zalazi i u sferu verbalne komunikacije, kao što u sferu verbalne komunikacije zalazi i specifična leksika i druga jezička sredstva (obrti, igra rečima, frazeologizmi i slično) koji služe govorniku da izazove smeh kod sagovornika. Stjuart ističe da društvena priroda smeha pomaže da pojedinac nađe svoje mesto u grupi. Ljudi imaju tendenciju da se smeju zato što se neko drugi smeje, da bi zadržali lojalnost ili da bi bili prihvaćeni u komunikaciji. Kroz smeh se može izraziti čitav niz različitih emocija, od pozitivnih ka negativnim. Smeh ima svoju tamnu stranu kada se koristiti za podsmeh ili izvrgavanje ruglu, da se situacija u razgovoru preokrene, da sagovorniku bude neprijatno, da se izazove problematična situacija. Smeh može da pokaže nervozu, stid, može da da oduška od straha ili bede, da izrazi razumevanje tuđe nesreće. Smeh može takođe da se koristi da se govornik prekine da bi se njegove reči ponovo interpretirale ili da se suprotstave mišljenja. Smeh sa druge, pozitivnije strane, može u razgovoru da se pojavi kao podrška govorniku ili pozitivan odgovor. Može se koristiti da se sagovornik zadirkuje da se pokaže intimnost ili da se interakcija oseti kao igra (Stewart 1995: link). Pošto je smeh bitno sredstvo izražavanja čovekovih emocija, prihvata se sam po sebi, kao što se i emocije prihvataju same po sebi. Ako zamislimo situaciju komunikacije u dužem periodu bez elemenata smeha, onda bi se o velikom značaju smeha u ljudskom životu moglo govoriti kao o nečemu bez čega čovek ne može funkcionisati! TEORIJSKI OKVIR 3.1 Semantičko polje Pošto je za temu ovoga rada odabran skup reči iste vrste koji je povezan zajedničkom semom smeha, potrebno je razjasniti termin semantičko polje. U literaturi postoji više različitih termina kojima se imenuju skupovi reči povezani zajedničkom semom. Kada se krene u analizu značenjskih komponenti ovako povezanih leksema, jasno je zašto postoji ovakva raznolikost. Naime, polisemičnost leksema onemogućava potpuno razgraničenje semantičkih polja jer neke lekseme svojim različitim značenjskim komponentama prelaze u druga semantička polja. U Enciklopedijskom rečniku moderne lingvistike navedeno je da se teorija o semantičkom polju kao pravac počela razvijati tokom tridesetih godina dvadesetog veka - glavni predstavnici: Porcig (Porzig), Trir (Trier). Ova teorija je pošla od gledišta da rečnik nekog jezika nije naprosto popis međusobno nezavisnih jedinica (kao što bi moglo izgledati na osnovu odrednica u štampanom rečniku) nego je organizovan u oblasti, ili polja, u okviru kojih se reči međusobno definišu i povezuju na razne načine (Kristal 1988: 232). Kritički osvrt na teoriju semantičkog polja susreće se kod Lajonsa (Lyons 1978: ). Raspravljajući teoriju polja semantičara Trira (Trier) i Porciga (Porzig) i njihovih pristalica i oponenata, Lajons kaže da je, iako nejasno formulisana, teorija polja dokazala svoju vrednost kao generalni vodič za istraživanje deskriptivne semantike u proteklim godinama. Ona je svakako poboljšala razumevanje

233 Jelena P. Đorđević 232 načina na koji su lekseme nekog jezika povezane po smislu. Isticati činjenicu da nije bila, i da možda ne može biti formalizovana, bila bi opravdana kritika da je postojala neka alternativna teorija ove strukture vokabulara koja je formalizovana i koja je testirana empirijskim dokazima (Lyons 1978: ). Lajons uvodi termin leksičko polje koji je uži od termina semantičko polje. Kaže da se za lekseme i druge jedinice koje imaju semantičke odnose, paradigmatske ili sintagmatske, u okviru datog jezičkog sistema može reći da pripadaju ili da su članovi istog semantičkog polja. A polje čiji su članovi lekseme je leksičko polje. Leksičko polje je stoga paradigmatski i sintagmatski strukturisan podskup vokabulara (Lyons 1978: 268). Lajons se ne slaže sa tvrdnjom teorije polja da su vokabular i svako od polja u vokabularu zatvoreni skupovi leksema, on ostavlja mogućnost da su oni ili otvoreni ili neograničeni. Takođe ističe dve teorijske i metodološke postavke koje su se pojavile i oko kojih postoji prilično široko slaganje. Prva je neophodnost uzimanja u obzir konteksta u kome se reči pojavljuju, a druga je nemogućnost proučavanja vokabulara nekog jezika nezavisno od njegove gramatičke strukture (Lyons 1978: 269). Lajons tvrdi da je smisao lekseme konceptualna oblast u okviru konceptualnog polja, a bilo koja konceptualna oblast koja se asocira sa leksemom, kao njen smisao, je koncept (Lyions 1978: 254). O semantičkom polju i odnosima jedinica u semantičkom polju raspravlja i Palmer, koji tvrdi da jedinice u semantičkom polju nemaju neki prirodni red kada je u pitanju značenje (Palmer 1993: 70). Tvrdi da je teorija polja povezana sa paradigmatskim odnosima, ali i sa sintagmatskim (Palmer 1993: 75-76). Kruz podržava tvrdnju, koju je izneo Has (Haas 1964) da semantičko polje ima žarišnu oblast koja sadrži najnormalnije kontekste neke reči i najnormalnije zamene u ovim kontekstima. Tvrdi da žarišna oblast baca senku postepeno na nedetirminisanu periferiju. Takođe podržava Firtovu (Firth) teoriju da značenje neke reči (na određenom nivou) može biti poznato na osnovu društva u kome se ta reč nalazi (Cruse 2001: 21). Hlebec se opredeljuje za termin leksičko polje, a ističe da ne postoje jasno definisana leksička polja i da je pitanje arbitrarnosti gde će biti povučena demarkaciona linija između dva leksička polja (Hlebec 2007: 68). Istraživači u okviru leksičke semantike su nerado prihvatali termin semantičko polje zbog očiglednog nepostojanja čvrstih okvira za njegovo definisanje. Ovaj problem prevazilazili su na razne načine; za istraživane konceptualno povezanih leksema u okviru polja su predlagali druge termine i za potrebe istraživanja definisali šta se podrazumeva pod predloženim terminom. Tako se iznosi trideset jedno određenje semantičkog polja raznih autora (Dragićević 1996: 98). Za potrebe ovog rada, da bi se definisao termin za skup leksema odabranih za semantičku analizu, prihvaćena je terminologija koju predlaže R. Dragićević, odnosno prihvaćen je termin semantička grupa (leksičko-semantička grupa). U toj definiciji semantičko polje podrazumeva kompletan sistemski deo asocijativnog polja. U semantičkom smislu, polje čine lekseme koje imenuju pojmove sa istom opštom pojmovnom vrednošću i derivati tih leksema. U gramatičkom smislu to su reči koje pripadaju različitim ili istim gramatičkim vrstama i koje imaju različitu ili istu tvorbenu osnovu. Semantička grupa (leksičko-semantička grupa) je deo semantičkog polja. U semantičku grupu ulaze reči koje u semantičkom smislu objedinjuje ista arhisema, a u gramatičkom smislu, to su reči koje pripadaju istoj gramatičkoj vrsti i koje imaju različitu ili istu tvorbenu osnovu (Dragićević 1996: 99). Odnos determinacije (specifikacije) podrazumeva semantičku zavisnost jedne lekseme ili grupe leksema prema drugoj leksemi ili leksičkoj grupi. Za odnos determinacije ilustrativan je sinonimski red. Članovi sinonimskog reda saodnose se (i zavise) od dominante niza koja je takođe jedna od članica grupe (Dragićević 1996: ). Kao primer sinonimskog reda mogu poslužiti engleski glagoli smejanja u užem smislu. Glagol laugh ne podrazumeva druge članice reda, a svi ostali glagoli smejanja podrazumevaju postojanje glagola laugh. Svi ostali glagoli (kao: cachinnate, cackle, chuck, chuckle, chortle, guffaw, ha-ha, haw-haw, giggle, snicker, snigger, roar, split, titter, tee-hee) mogu se definisati preko glagola laugh, tako da on predstavlja (pored toga što sve glagole povezuje zajednička sema-arhisema) koheziono jezgro, dominantu ili stožer leksičko-semantičke grupe.

234 ZNAČENJSKI ODNOSI U LEKSIČKO-SEMANTIČKOJ GRUPI GLAGOLA SMEJANJA U ENGLESKOM... Članove sinonimskog niza osim zajedničke arhiseme povezuje i mnoštvo zajedničkih sema nižeg ranga. Dominantna leksema je i sama član semantičke grupe, ali i njeno koheziono jezgro, jer se nijedan od preostalih članova ne može značenjski odrediti bez saodnošenja sa dominantnom rečju (Dragićević 1996: 103). Dakle, u podeli semantičkih skupova prema kohezionom centru, predloženi skup engleskih glagola smejanja predstavlja leksičko-semantički skup sa zajedničkom semom i dominantom (Dragićević 1996: 104). U ovom radu se upotrebljava termin arhisema (zajednička sema, osnovna sema, nadređena sema) kojim se imenuje ista pojmovna vrednost u okviru leksičko-semantičke grupe. Elementi od kojih se sastoji arhisema označeni su terminom sema (sema nižeg ranga) Značenjski odnosi u semantičkoj grupi reči Pošto je prihvaćen termin leksičko-semantička grupa za lekseme engleskih glagola smejanja, potrebno je određenje prema pojmovima značenjskih odnosa unutar predložene semantičke grupe. Među terminima koji su vezani za značenjske odnose u leksičko-semantičkoj grupi bitni su: polisemija, odnosi smisla - hiponimija i sinonimija, troponimija, kolokacije i semantički parametri Polisemija Polisemija je semantički odnos vezan za jednu leksemu, ali polisemičnost svake pojedinačne lekseme omogućuje njeno semantičko svrstavanje u semantičke grupe preko drugog tipa odnosa, pa će ovaj semantički pojam ipak biti razmatran u okviru ovog potpoglavlja. Jedan broj engleskih glagola smejanja (cackle, roar, split, chuck...) u ovom radu svrstan je u istu semantičku grupu prema delu sadržaja koji se odnosi na smejanje, iako drugi elementi sadržaja pripadaju drugim značenjskim poljima. Drugim značenjima, prema Bet Levin, (vremenski uslovi, oglašavanje životinja, deljenje, bacanje) pripadaju ovi glagoli (Levin,1993), koji su upotrebljeni u sledećim primerima 1 : 1. The wind roared in as she opened the front door, lifting the filthy curtains and blowing the parish magazine into a corner. 2. Lions roar to halt the Hammers. 3. None of the partners here is actually entitled to a salary; in theory we split the profits in accordance with a formula that we fix annually. 4. Malcolm just used to screw them up and chuck them in the bin. Semantičari u raspravljanju pitanja polisemičnosti reči, odnosno u raspravljanju pojave mogućnosti jedne reči da zadobije različite sadržaje (Škiljan 1980: 123), uvek otvaraju i pitanje odnosa polisemije i homonimije. Tako, Lič iznosi da je polisemija pojava da su smislovi reči istog oblika u nekom odnosu za razliku od homonimije gde to nije slučaj. Odnos među rečima može biti dvojak: istorijski i psihološki. Ova dva odnosa se ne moraju obavezno podudarati. Dva značenja su istorijski povezana ako izvor može da se pronađe ili ako jedno značenje može da bude izvedeno iz drugog. Dva značenja mogu da budu psihološki povezana ako savremeni govornici određenog jezika osećaju intuitivno da su značenja povezana i stoga imaju tendenciju da pretpostave da su to različite upotrebe iste reči. Istorijski povezana značenja ne moraju uvek da budu povezana psihološki i suprotno: postoje slučajevi oblika koji nisu istorijski povezani, ali se oseća da su oni povezani psihološki (Leech 1974: 228). Često ljudi vide metaforičku povezanost među rečima i u skladu s tim prilagođavaju svoje razumevanje tih reči. Sa istorijske tačke gledišta homonimija je rezultat slučajne konvergencije formi, a ponekad ona postaje ponovo interpretirana u kontekstu savremenog jezika kao slučaj polisemije (Leech 1974: 229). Lič tvrdi da su dva leksička značenja psihološki povezana ako je govornik nekog jezika u stanju da postulira povezanost među rečima uz pomoć leksičkih pravila, na primer pravilom metaforičkog prenosa (Leech Većina primera koji služe kao ilustracije u ovom radu ekscerpirania je iz BNC, a manji broj primera uzet je iz opisnih jednojezičnih rečnika (OED, Webster s Dictionary, Oxford Collocations). Primeri iz rečnika korišćeni su u slučajevima u kojima nije postojao odgovarajući primer u BNC.

235 Jelena P. Đorđević 1974: 229). Polisemiju definiše kao postojanje više od jedne semantičke specifikacije za istu leksičku jedinicu, a homonimiju kao postojanje više od jedne morfološke specifikacije koja deli istu fonološku i grafičku formu (Leech 1974: 230). I Lajons navodi bliskost između homonimije i polisemije ističući jezičko osećanje izvornih govornika kao bitan kriterijum razgraničenja, a naročito metaforičku kreativnost (Lyons 1995: 58-59). Hlebec ističe da je polisemija zasnovana na figurativnom značenju. Često postoji centralno značenje i određen broj figurativnih značenja koja su sekundarna; naglašava da su sve sekundarne sememe izdanci centralne sememe, a da se polisemična značenja mogu pojavljivati u nizovima (Hlebec 2007: 13-14) Sinonimija Centralni značenjski odnos u semantičkoj grupi reči je sinonimija (centralna je i u semantičkoj grupi engleskih glagola smejanja). U opisnim rečnicima se reči iz navedene grupe objašnjavaju (pored opisa polisemičnih značenja) i sinonimskim nizovima, a ponekad se određeno značenje objašnjava samo preko sinonima. Pitanje sinonimije u jeziku obrnuto je proporcionalno jednom od bitnih svojstava jezika, a to je njegova sistemska ekonomičnost. Prema Lajonsu sinonimi su izrazi sa istim značenjem. On podvlači da je identičnost, a ne sličnost značenja kriterijum za sinonimiju, dok su bliski sinonimi izrazi koji su manje ili više slični, ali ne identični u značenju. U ovom aspektu mnogi od izraza koji su navedeni kao sinonimi u rečnicima su u stvari bliski sinonimi (Lyons 1995: 60). Naglašava da blisku sinonimiju ne treba mešati sa parcijalnom sinonimijom. Parcijalni sinonimi ispunjavaju kriterijume identičnog značenja, ali iz različitih razloga ne uspevaju da ispune uslove apsolutne sinonimije (Lyons 1995: 60). Dalje navodi da je apsolutna sinonimija ekstremno retka kao odnos između leksema u prirodnim jezicima. Naglašava da nije retka između leksički složenih izraza. Prema Lajonsu dva i više izraza su apsolutni sinonimi ako ispunjavaju sledeća tri uslova: 1. sva njihova značenja su identična, 2. ako su sinonimi u svim kontekstima, 3. ako su semantički ekvivalentni (tj. njihovo značenje ili njihova značenja su identična) u svim dimenzijama značenja: deskriptivnim i nedeskriptivnim. Pod deskriptivnom sinonimijom podrazumeva se mogućnost zamene u propozicijama na istim mestima (Lyons 1995: 63). Palmer pokušava da razreši pitanje sinonimije tvrdnjom da je ona u stvari simetrična hiponimija (Palmer 1993: 88). I sam naglašava da ovo ne rešava mnoge probleme s kojima se moraju suočiti istraživači u oblasti leksičke semantike. Navodi pet načina na koji se sinonimi mogu razlikovati: 1. pripadnost različitim dijalektima istog jezika, 2. pripadnost različitim stilovima, 3. pripadnost emotivnom značenju, 4. pripadnost referencijalnom značenju, 5. pripadnost jednoj ili drugoj kolokacionoj restrikciji. Ističe da je supstitucija sinonima u svim kontekstima nemoguća. Predlaže antonimsko kontrastiranje kao jedan od načina testiranja sinonimije. Naročito naglašava da je labav smisao sinonimije koji se koristi u leksikografiji (Palmer 1993: 89-91). Sinonimija je odnos koji postoji između različitih reči koje imaju isto ili skoro isto značenje. Većina slučajeva ne predstavlja apsolutnu sinonimiju (punu ili potpunu sinonimiju) nego blisku ili konstekstualnu sinonimiju (Hlebec 2007: 64). Kruz naglašava da postoji značajan stepen arbitrarnosti u gramatici. Da je to tako pokazuju elementarna razmatranja očiglednih sintaksičkih razlika među bliskim sinonimima - jedan može zahtevati objekat, a drugi ne (Cruse 2004: ). Gortan-Premk ističe da je leksikografska definicija tipična za velike opisne rečnike i da ona sadrži opisni i sinonimski deo. Njena je funkcija direktno semantičko određenje pojma označenog leksemom odrednicom, i to određenje u leksičkom sistemu jezika kome ona pripada; i upravo stoga opisni deo sadrži, ili bi trebalo da sadrži, semantičke komponente bitne i za celu polisemičnu strukturu reči i za ceo paradigmatski red kome reč pripada. Sinonimski deo u ovom slučaju ima funkciju indirektnog upućivanja na značenje, posrednog određenja preko semantičkog sadržaja reči sinonima (Gortan-Premk 1983: 47).

236 ZNAČENJSKI ODNOSI U LEKSIČKO-SEMANTIČKOJ GRUPI GLAGOLA SMEJANJA U ENGLESKOM... Prilikom prikupljanja građe za ovaj rad iz opisnih rečnika potvrđena je labavost smisla sinonima u leksikografiji. Naime, u različitim rečnicima navode se različiti sinonimi u sklopu leksikografske definicije određenog glagola. Za izbor navedenih sinonima odlučujuće su pojedine, najčešće centralne, komponente značenja Troponimija glagolska hiponimija Pošto je za engleske glagole smejanja prihvaćen termin leksičko-semantička grupa koju okuplja zajednička sema i dominantna leksema, uslovno se dominantna leksema može posmatrati i kao nadređena, odnosno neka vrsta hiperonima. Elemenata hiponimije (značenjskog odnosa svrstavanja leksema u podređene i nadređene klase) ima u sinonimskim nizovima. I Palmer tvrdi da je sinonimija simetrična hiponimija (Palmer 1993: 88). Kruz naglašava da je jedan od najvažnijih tipova paradigmatskih struktura u leksikonu hijerarhija grananja. Dati tip hijerarhije može biti karakterisan na dva tipa odnosa. Odnos dominacije i odnos diferencijacije. U dobro formiranoj hijerarhiji ova dva odnosa su konstantna kroz čitavu strukturu (Cruse 2004; 175). Kruz takođe ukazuje na činjenicu da glagoli pokazuju hijerarhijsku strukturu u ograničenijem smislu nego imenice, međutim kako je hiponimija među glagolima veoma uobičajena, pojavljuje se takođe i odnos koji je sličan imeničkoj taksonomiji. Taj odnos se prepoznaje sredstvima okvirnog testa iksovanje na način ipsilovanja. To pravi jasnu razliku između glagolskih hiponima na način koji je veoma sličan načinu x je vrsta y koji se pojavljuje kod imenica. Tako su, na primer, travel i walk, hiponimi od move (u smislu pomerati se ), taksonimi glagola move bili bi walk, run, crawl, fly, hop, swim (Cruse 2001: 139). U semantičkoj literaturi se za organizacioni odnos smisla, koji bi u imeničkom sistemu odgovarao taksonomiji, u glagolskom sistemu koristi termin troponimija - odnos načina. C. Felbaum troponimiju ilustruje primerima različitih načina na koje se može vršiti radnja nadređenog pojma: mucati, šaputati, vikati, brbljati kao troponimi od govoriti. Istovremeno ističe da su značenja troponima nepredvidiva u zavisnosti od semantičkog domena. Smatra da je ovaj odnos dominantan u organizaciji glagolskog leksičkog sistema u engleskom jeziku (Fellbaum 2002: 54). I prilikom analize engleskih glagola smejanja uočava se da veliki broj leksema ilustruje način na koji se može odvijati ova neverbalna aktivnost imenovana nadređenim glagolom laugh: cachinnate, chuck, chuckle, chortle, guffaw, ha-ha, haw-haw, giggle, snicker, snigger, titter, tee-hee. Nadređena je u ovoj komponenti značenja prema načinu i glagolima kojima je smeh samo jedna od sema, kao što su: cackle, roar, split Kolokacije i semantički parametri U semantičkoj analizi engleskih glagola smejanja u razmatranju njihovih paradigmatskih odnosa delimično se primenjivala kolokaciona analiza u izdvajanju značenjskih parametara. Značenjski parametri se u ovom slučaju odnose na seme u okviru polisemičnosti glagola. Kolokacioni pristup značenju prvi put je primenjen u Londonskoj školi čiji je glavni predstavnik Firt (J. R. Firth), a uključeni su Halidej (Halliday), Mekintoš (McIntosh), Sinkler (Sinclair). Kolokaciona analiza podrazumeva izdvajanje sema navođenjem lista kolokacija i izvođenje definicija stavljanjem sema u niz koji ima svoje značenje (Hlebec 2007: 38). Kolokacija je dozvoljena između najčešće dve lekseme u okviru neke gramatičke strukture. Kolokabilnost je mogućnost (ili u strožem smislu) opšteprihvaćena tendencija dveju ili više reči da se zajedno pojavljuju u tekstu. Ta tendencija zavisi od semantičkog sadržaja leksema koje učestvuju u kolokaciji (Hlebec 2007: 69). Pojmom kolokacija označava se samo jedan vid sintagmatskih odnosa, onaj koji reguliše odnose susednih ili bliskih leksema u gramatičnom nizu reči (Riđanović 1988: 314). Veoma čvrsta kolokacija karakteristična je za idiome (Riđanović 1988: 318). U semantičkoj analizi parametara značenja dragocene mogu biti kolokacione restrikcije. Palmer navodi tri vrste kolokacionih restrikcija - prva se zasniva na tome da značenje jedinice nije moguće (green cow), druga je zasnovana na nizu jedna reč može da se koristi sa čitavim skupom reči koje imaju zajedničke semantičke osobine nemogućnost pojavljivanja

237 Jelena P. Đorđević (The rhododendron passed away; pretty boy), neke restrikcije su kolokacione u najstrožem smislu ne uključujući ni značenje ni niz, na primer: rancid butter, rancid bacon, a sa druge strane navedeni pridev ne može se koristiti uz cheese i milk (Palmer 1993: 79). Značenjski parametri mogu se i u ovom radu, na primer u slučaju stožerne lekseme laugh određivati na osnovu kolokacija. Tako na parametar načina ove aktivnosti upućuju kolokacije, kao: gently, lightly, softly, heartily, easily, freely, openly, outright, cheerfully, delightedly, exictedly, happily, politely... (o semama nižeg ranga ovoga tipa biće reči u analitičkom delu rada). 4. ANALIZA 4.1 Kriterijumi za formiranje korpusa Prilikom prikupljanja korpusa engleskih glagola smejanja za potrebe ovog rada, pokazalo se da nije nimalo jednostavno utvrditi kriterijum za svrstavanje glagola u semantičko polje, odnosno u leksičko-semantičku grupu glagola smejanja. Kompleksnost fenomena aktivnosti kojima se imenuje smeh kao ekspresija, kao i emotivna i stavovska komponenta ove ekspresije dovode do izrazite antonimske podvojenosti pojedinih komponenti značenja iste lekseme pa je u ovom domenu bilo donekle nejasno da li značenjska komponenta negativnog stava tipa raznih varijanti podsmeha spada u ovu grupu. Drugi tip teškoće prilikom formiranja korpusa predstavljala je različita frekventnost glagola, odnosno analiza iz ugla savremene upotrebe i arhaičnosti. Ova teškoća prevaziđena je tako što su svi pronađeni glagoli smejanja uvršteni u korpus ukoliko u deskriptivnim rečnicima, iz kojih je korpus ekscerpiran, nije bilo posebno naznačeno da je značenjska komponenta smejanja arhaična (nezavisno od frekventnosti) Glagoli smejanja Za sve glagole koji označavaju aktivnost smejanja generička leksema je glagol laugh u značenju aktivnosti smeha. Svi se nalaze u odnosu troponimije prema glavnoj leksemi. U opisnim rečnicima su data značenja preko vrste ili načina smejanja. Ne pripadaju istom tipu i nemaju iste bliske sinonime. Neki od njih imaju smeh kao glavnu semu i pripadaju užoj leksičko-semantičkoj grupi glagola smejanja, a neki samo svojom komponentom značenja smejanja pripadaju ovoj grupi, a ostalim komponentama značenja pripadaju drugim leksičko-semantičkim grupama. Leksičko-semantička grupa glagola smejanja koja po osnovnoj semi (arhisemi) ekspresije emocija i stavova ima jednu stožernu (prototipičnu) leksemu prema kriterijumu percepcije učesnika u komunikativnoj interakciji. To je glagol laugh koji se percipira i auditivno i vizuelno jer se ova aktivnost izražava i glasovno (odnosno zvučno) i facijalno. U ovu grupu, pored dominantnog glagola laugh, spadaju: cachinnate, cackle, chortle, chuck, chuckle, giggle, guffaw, ha-ha, haw-haw, roar, snicker, snigger, split, tee-hee, titter Glagol laugh Ovaj glagol predstavlja dominantu u leksičko-semantičkoj grupi engleskih glagola smejanja. Dominanta je zbog toga što, pored osnovne seme (arhiseme), sadrži i čitav niz sema nižeg ranga koje deli sa članovima svoje leksičko-semantičke grupe. Glagol laugh, kao prototipičan član grupe glagola neverbalne glasovne i facijalne ekspresije emocija i stavova, koristi se u rečnicima za opis značenja podređenih glagola iz grupe koja je u ovom radu nazvana grupom laugh. Iz definicija u opisnim rečnicima, kao i na osnovu kolokacija koje se kombinuju sa ovim glagolom, proističe da postoje tri ključne seme glagola laugh, koje simultano postoje u njegovom značenju. Osnovna sema je izražavanje emocija i stavova neverbalnom glasovnom i facijalnom ekspresijom to laugh. Ovu arhisemu može ilustrovati sledeći primer:

238 ZNAČENJSKI ODNOSI U LEKSIČKO-SEMANTIČKOJ GRUPI GLAGOLA SMEJANJA U ENGLESKOM We get the papers in the dressing room on Mondays and we just laugh when we read them. I sema izražavanje emocija i stavova specifičnim načinom verbalne ekspresije to say in a laughing manner, to say while laughing, to express with laughter (izgovoriti smejući se, istovremeno govoriti i smejati se, izraziti smehom), sadrži se u osnovnom značenju ovoga glagola, a ilustruju je primeri upotrebe tipa: 6. I say while laughing, No thank you. 7. She told us her story while she was almost laughing. I komponenta značenja izazivanje smeha laughing to create an effect that causes laughter (smejati se da bi se stvorio efekat koji izaziva smeh) sadrži se u osnovnom značenju ovoga glagola, koju ilustruju sledeći primeri upotrebe: 8. But the wish to make fun and see her laugh, laugh with her, was too tempting. 9. Take laughing: I have only to titter and, in seconds, the Monster also is rocking with pretend laughter. Na osnovu navedenih sema (druge dve se uslovno mogu nazvati nadređenim semama u svojoj vrsti) ovoga glagola i formiran je korpus engleskih glagola smejanja u ovom radu. U značenju glagola laugh sadrži se niz parametara značenja u okviru kojih se može identifikovati veliki broj sema nižeg ranga. U značenju nadređene seme izražavanja emocija i stavova neverbalnom glasovnom i facijalnom ekspresijom, na osnovu rečničkih definicija i na osnovu najčešćih kolokacija može se izdvojiti u okviru parametra načina više sema nižeg ranga. Jedna od ključnih sema nižeg ranga je način izražavanja pozitivnih emocija (pozitivnih emotivnih stanja). Ovu semu izdvajaju definicije u opisnim rečnicima tipa: to feel an emotion (happiness, enjoyment); to make sounds and to show facial expression and body movements that are characterised for expressing happiness, pleasure; to feel or show happiness, pleasure, to be happy, to look happy, satisfied, comfortable, lively or brillliant (osećati emociju sreću, zadovoljstvo ; produkovati zvuke ipokazati facijalnu ekspresiju i pokrete tela koji su karakteristični za izražavanje sreće, zadovoljstva; osećati ili pokazivati sreću, zadovoljstvo, biti srećan, izgledati srećno, zadovoljno, opušteno, živahno ili isijavati sreću). Značenjsku komponentu načina izražavanja pozitivnih emocija (pozitivnih emotivnih stanja) naročito podržavaju sledeće kolokacije: lightly, heartily, easily, freely, openly, outright, cheerfully, delightedly, exictedly, happily. Ova sema se može ilustrovati i sledećim primerom upotrebe glagola laugh: 10. When I offer you champagne you laugh in a way that only you have, like a stream all at once a delighted cascade into this deep swirling pool of warm humour. Može izgledati pogrešno što je ova sema proglašena semom nižeg ranga zbog rečničkih definicija i zbog asocijacije koje ljudi imaju kada se pomene fenomen smeha. Međutim, samo početna analiza semantičkog polja smejanja sa stanovišta šta se sve smehom izražava pokazuje da je ovo samo jedna od nižih sema glagola laugh. Da ljudi smehom ne izražavaju samo pozitivne emocije pokazuje i komponenta značenja načina izražavanja negativnih emocija (negativnih emotivnih stanja). Ovu semu podržava veliki broj kolokacija, kao: helplessly, uncontrollably, hysterically, nervously, bitterly, hollowly, humourlessly, mirthlessly, ruefully. Ovu komponentu mogu ilustrovati primeri upotrebe: 11. And then to dismiss any embarrassment they laugh. 12. He laughed nervously at the prospect of seeing her. U značenju glagola laugh može se preko kolokacija tipa: politely, grimly, harshly, sourly, incredulously, in disbelief identifikovati komponenta značenja načina stavovske reakcije na komunikativnu situaciju. Ilustruju je primeri tipa: 13. I laugh, but I dunno what to say so I just shrug. 14. Liberal Christians laugh at the frightened question of traditionalists: What if she were pregnant at the altar? I u rečničkim definicijama ridicule, make fun of (ismevati, izvrgavati ruglu) i u upotrebi koju odražavaju kolokacije tipa: wryly, scornfully, cynically, derisively izdvaja se komponenta značenja gla- 237

239 Jelena P. Đorđević gola laugh kao način izražavanja negativnog stava. Kao ilustracija upotrebe može poslužiti sledeći primer: 15. People laugh at them, but a dispirited army is a miserable spectacle; only their officers are despicable, for they treated their men like dirt, and reaped their harvest of desertions. Jedna od sema nižeg ranga je i intenzitet zvučne (glasovne) ekspresije smeha. Ovu semu potvrđuju kolokacije: aloud, loudly, out loud, uproarosly, quietly, silently, under your breath koje se kombinuju sa glagolom laugh. Primeri upotrebe mogu se videti u rečenicama tipa: 16. It looked so funny that I almost laughed out loud. 17. He laughed uproariously at her joke. Značenjsku komponentu glasovnog kvaliteta ekspresije smejanja u glagolu laugh podržavaju kolokacije tipa: deeply, gently, softly i slične. Upotrebu potvrđuje i sledeća rečenica:. 18. Lucy softly laughed at her daughter, kissing her. Glasovni kvalitet (i govora i smejanja) procenjuju sagovornici i najčešće ga imenuju prema različitim kriterijumima, a terminologija je prilično neprecizna, upotrebljavaju se paralingvistički termini koji su često iz estetskog domena ili domena neke druge dimenzije iskustva izvan govora i smeha. U vezi sa zvučnom (glasovnom) ekspresijom smeha je i sema trajanja smeha, koju potvrđuju kolokacije: just, merely, almost, briefly, a little, shortly, suddenly, a lot. Ovu semu podržavaju i primeri upotrebe, tipa: 19. I thought she would be angry but she suddenly laughed Podređeni glagoli u grupi laugh Svi glagoli, koji su na početku ovog potpoglavlja navedeni kao glagoli neverbalne ekspresije emocija i stavova, koja se izražava i glasovno i facijalno, podređeni su kao troponimi (glagolski hiponimi) glagolu laugh sa kojim se presecaju u jednoj ili više njegovih polisemičnih komponenti značenja. Oni su u opisnim rečnicima definisani ili vrstom izražavanja emocije ili načinom aktivnosti u odnosu na ključnu komponentu značenja koju dele sa nadređenim glagolom. Za njih se može reći i da pripadaju sinonimskom redu u koji se okupljaju prema zajedničkoj semi koju dele sa dominantom. Veliki broj navedenih glagola iz grupe laugh deli sa nadređenim glagolom semu načina izražavanja pozitivnih emocija (pozitivnih emotivnih stanja). U istraživanom korpusu to su sledeći glagoli: cachinnate to laugh loudly or too much (smejati se glasno ili preterano), chuckle to make or show inarticulate signs of exultation or triumph (praviti ili pokazivati neartikulisane znake egzaltacije ili trijumfa), ha-ha to laugh openly (otvoreno se smejati), haw-haw to laugh boisterously (smejati se intenzivno), guffaw (kolokacije: hearty, friendly, kao i rečnički opis to laugh boisterously (smejati se intenzivno). Navedeni tip upotrebe ilustruju primeri: 20. She came to know instinctively the kind of candid, vivid anecdote that found favour with him, the sort of thing that made him chuckle with delight, and sometimes scribble it down in a note-book. 21. Both men guffawed friendly at the remark, while Frankie continued to make faces. Glagol roar - u opisu boisterously (intenzivno); kolokacije: terrific, joyous, koji pripada i drugim klasama ima i značenje smejanja, što ilustruju sledeći primeri upotrebe: 22. The whole party were roaring with laughter. They roar with laughter at the funny bits. Semu nižeg ranga, koja je definisana kao način izražavanja negativnih emocija (negativnih emotivnih stanja) sa glagolom laugh dele glagoli chortle (ovu komponentu značenja podržavaju kolokacije: uncontrolled, grimly, embarassed) i giggle (kolokacije: helplessly, hysterically, nervously), a ilustruju je i primeri: 23. I suppose he s going to tell us that gentlemen now abed in England will be sorry that they re not here, remarked the Magistrate, but nobody was amused by this loathsome display of cynicism and the Magistrate was left to chortle grimly by himself, his soul pickled in vinegar. 24. She began to giggle ruefully.

240 ZNAČENJSKI ODNOSI U LEKSIČKO-SEMANTIČKOJ GRUPI GLAGOLA SMEJANJA U ENGLESKOM The one where you end up buying, out of guilt, an electric toothbrush costing 89 which tickles your gums to the point where you giggle helplessly in your bathroom, alone, and the family get over-concerned and leave jars of Passiflora in obvious places. Način izražavanja negativnog stava kao komponentu značenja sa glagolom laugh dele glagoli: chortle (kolokacija evil), snigger - rečnički opis: to laugh in a cynical manner (smejati se na ciničan način), titter - rečnička definicija to laugh in suppressed or covert way, often as a result of nervousmess, or in affectation or ridicule (smejati se krišom na potuljen način, što je često posledica nervoze ili afektiranja ili podsmeha). Ovu semu ilustruju i primeri upotrebe tipa: 26. Mandy would remember exactly whom she had left her cousin with, and when Charity didn t appear at their cabin she would probably chortle with devilish delight, roll over and go to sleep. 27. The boys at school were sure to snigger at him behind his back, and the Irishman and his rough friends would have one more excuse to belittle him for their own amusement. 28. The staff, predicting that the volunteer would make a fool of himself, began to titter. Jedna od sema nižeg ranga je intenzitet zvučne (glasovne) ekspresije smeha. Sa ovom semom glagola laugh preseca se jedna od sema sledećih glagola: cachinnate to laugh loudly (smejati se glasno), cackle (kolokacija loudly), chortle to laugh loudly or quietly (smejati se glasno ili tiho) kolokacija quiet, chuck to laugh quietly (smejati se tiho), chuckle to laugh vehemently (smejati se žustro), ha-ha to laugh loudly (smejati se glasno), haw-haw to laugh loudly (smejati se glasno), guffaw to laugh loudly (smejati se glasno), roar to laugh loudly (smejati se glasno) i split to burst with laughter, (pući od smeha). Ovu semu potvrđuju i primeri upotrebe navedenih glagola, kao: 29. He cackled loudly at the thought; hear how the demons chuckle and yell. 30. For the first time in what seemed an age to him, he wanted not only to laugh but to guffaw loudly, like he used to do when Harry or Martin came out with something funny. 31. They roar with laughter at the funny bits. 32. I nearly split my sides with loud laughter. Aktivnost smejanja se realizuje i različitim glasovnim kvalitetima, kako je već rečeno prilikom izdvajanja ove seme nižeg ranga u značenju glagola laugh. Jedan broj glagola iz grupe laugh definiše se opisima značenja (ili tipom kolokacija) i preko ove seme nižeg ranga. U tu grupu, kojoj se pomenuta sema preseca sa ovom semom glagola laugh, spadaju: chortle (kolokacija nasal), chuckle to laugh convulsively, to laugh in a surpressed manner smejati se grčevito, smejati se na potuljen način) guffaw (kolokacije - throaty, coarse), snicker to laugh in a half-suppressed, light or covert manner (smejati se delimično potuljeno na tih ili prikriven način), snigger surpressed (potuljeno), tee-hee surpressed (potuljeno), titter surpressed (potuljeno), roar (kolokacija raucous). Navedenu podređenu semu mogu ilustrovati primeri upotrebe u sledećim rečenicama: 33. My apologies, Honourable Trader, Carnelian chortled hectically. 34. Described in her student days as tall and stately with magnificent hair worn in a plaited coronet, she was serious and slightly forbidding to some, but to family and friends was full of fun, chuckling deeply when amused. 35. Lorimer guffawed coarsely. 36. The fact that the auditorium sniggered in a surpressed way, suddenly destroyed her. 37. It was a fun evening that ricocheted between their giggling, belly laughing and roaring. Trajanja smeha kao sema nižeg ranga u značenju glagola laugh preseca se sa semom produženog (ponovljenog) trajanja, svojevrsnom iterativnošću nekoliko glagola iz istraživane leksičko-semantičke grupe. Iterativnost je jedna od ključnih sema u značenju glagola: giggle to laugh continuously in a manner not uproarious (smejati se kontinuirano na način koji nije smehotresan), cackle (sinonim sa giggle), snicker (sinonimi to giggle, to titter), snigger like an echo (kao eho), sinonim snicker), teehee type of laughter (tip smeha), sinonim titter, giggle, titter (sinonim giggle), roar (kolokacija incessant). Zanimljivo je da se ova grupa glagola u opisnim rečnicima navodi u sinonimskom nizu. Čak se sinonimski niz javlja i u upotrebi, kao u primeru: 38. Now, it wasn t your average giggle, snigger, snicker, titter or tee hee. 239

241 Jelena P. Đorđević 240 Semu produženog trajanja smeha kod ovih glagola potvrđuju primeri upotrebe tipa: 39. We burst out giggling at the sight of his bare bottom and we were still tittering when the door burst open and Mrs Taylor entered. 40. The boy gave an amused flick of his head, swung round unhurriedly, yet not too slowly, either, and sauntered away with a laugh, his admirers tittering after him. 41. The Girls, who roared the whole way, laughing at the odd vehicle. 42. Wet and splattering to keep warm, we giggle too much while small crowish birds squawk strange somethings in the swamp bit. Značajan broj glagola iz grupe, koja je u ovom radu nazvana grupom laugh u svom leksičkom sadržaju ima i semu izražavanje emocija i stavova specifičnim načinom verbalne ekspresije (kao i glagol laugh). U opisnim rečnicima ovo značenje se pripisuje sledećim glagolima: cackle to say or utter in a cackling manner (reći ili izgovoriti poput kokodakanja), chuck speak sarcastically (govoriti sarkastično) - sinonimi chaff, sneer at, chuckle to utter with a chuckle (progovoriti tiho kroz smeh poput kokodakanja) - sinonim - cackle), haw-haw to say this (izgovoriti ho-ho), guffaw a burst of coarse laughter; a loud or boisterous laugh (salva hrapavog smeha kroz govor; energičan, razuzdan smeh), snicker to utter with a snicker (progovoriti kroz potuljen smeh), tee-hee to utter tee-hee while laughing (izgovoriti ti-hi kroz smeh), titter to utter in surpressed laughter (izgovoriti kroz potuljen smeh), roar to shout with laughter (vikanje izazvano smehom). Kao ilustracija ove seme mogu poslužiti sledeće rečenice: 43. Thieves out, thieves out!, cackled his elderly companion. 44. I feel very well, very well indeed, he guffawed, a phrase he was to use throughout the night with growing conviction. 45. Never mind me, tittered Miss Squeers. 46. Instead of showing me the door, he roared with laughter: So what if I clothe gangsters on the screen? Jedna od bitnih karakteristika, koja svakako izražava i bitnu značenjsku komponentu jednog broja glagola iz leksičko-semantičke grupe smejanja je i to što njihova zvučna ekspresija ima neke karakteristike zvukova kojima se oglašavaju životinje. To se odnosi na sledeće glagole: chortle combination of chuckling (kombinacija kvocanja hen (kokoška), dove (golubica)... and snorting (njisak) horse sounds (glasanje konja), snicker - horse, chuckle - hen, snicker - horse, snigger - horse, a glagol roar ima elemente zvuka kojim se oglašavaju životinje (lion) i ispoljavaju vremenski uslovi koji stvaraju buku. Navedena značenja iz drugog značenjskog polja ilustruju naredni primeri: 47. The stock doves chortle. 48. With wide open beaks both birds cackled, Kek-kek-kek-kek-kek-kek, voices rising to an explosive crescendo. 49. The wind roared in as she opened the front door, lifting the filthy curtains and blowing the parish magazine into a corner. 5. ZAKLJUČAK Na osnovu analize leksičko-semantičke grupe engleskih glagola smejanja mogu se izvesti određeni zaključci. Sa glagolom laugh, kao dominantnom leksemom u leksičko-semantičkoj grupi engleskih glagola smejanja, u njegovim semama nižeg ranga presecaju se seme ostalih podređenih glagola iz ove semantičke grupe. Ovo presecanje ilustruje sledeća tabela: Seme nižeg ranga glagola laugh način izražavanja pozitivnih emocija (pozitivnih emotivnih stanja) Presecanje podređenih glagola sa glagolom laugh cachinnate, chuckle, ha-ha, haw-haw, guffaw, roar

242 ZNAČENJSKI ODNOSI U LEKSIČKO-SEMANTIČKOJ GRUPI GLAGOLA SMEJANJA U ENGLESKOM... načina izražavanja negativnih emocija (negativnih emotivnih stanja) način izražavanja negativnog stava intenzitet zvučne (glasovne) ekspresije smeha glasovni kvalitet ekspresije smejanja trajanje smeha izražavanje emocija i stavova specifičnim načinom verbalne ekspresije chortle, giggle chortle, snigger, titter cachinnate, cackle, chortle, chuck, chuckle, ha-ha, haw-haw, guffaw, roar, split chortle, chuckle, guffaw, snicker, snigger, tee-hee, titter, roar giggle, cackle, snicker, snigger, tee-hee, titter, roar chuck, chuckle, haw-haw, giggle, guffaw, snicker, tee-hee, titter, cackle, roar Engleski glagoli smejanja još jednom potvrđuju da semantičko polje nije zatvoren skup, odnosno da se različita semantička polja presecaju u određenim komponentama značenja; tome doprinosi polisemičnost svake pojedinačne lekseme koja omogućuje njeno semantičko svrstavanje u semantičke grupe preko drugog tipa odnosa. Prilikom prikupljanja građe za ovaj rad iz opisnih rečnika i prilikom analize značenjskih komponenti glagola smejanja potvrđena je labavost smisla sinonima u leksikografiji. Engleski glagoli smejanja u užem smislu mogu poslužiti kao primer sinonimskog reda. Glagol laugh ne podrazumeva druge članice reda, a svi ostali glagoli smejanja podrazumevaju postojanje glagola laugh. Svi ostali glagoli (kao: cachinnate, cackle, chortle, chuck, chuckle, giggle, guffaw, ha-ha, haw-haw, roar, snicker, snigger, split, tee-hee, titter) mogu se definisati preko glagola laugh, tako da on predstavlja (pored toga što sve glagole povezuje zajednička sema-arhisema) koheziono jezgro, dominantu ili stožer leksičko-semantičke grupe. I prilikom analize engleskih glagola smejanja uočava se da veliki broj leksema ilustrujue način na koji se može odvijati ova neverbalna aktivnost imenovana nadređenim glagolom laugh. Dakle, i ova leksičko-semantička grupa može potvrditi da je troponimija (glagolska hiponimija) dominantan odnos u organizaciji glagolskog leksičkog sistema u engleskom jeziku. Leksičko-semantička grupa engleskih glagola smejanja predstavlja zanimljivo istraživačko područje. Može mu se prići sa stanovišta leksičke semantike rasvetljavajući samo glagole koji se samostalno pojavljuju (kao što je urađeno u ovom radu), a poseban istraživački zadatak mogu predstavljati frazalni glagoli koji su frekventi u ovom značenjskom domenu. Takođe se otvara i istraživački zadatak glagola osmeha i podsmeha. Odnosima značenja i sintaksičkog ponašanja ovih glagola, naročito u savremenijoj upotrebi, može se prići kao posebnom istraživačkom zadatku. Zanimljiv zadatak bi bio istraživanje kulturološkog stava prema ovom tipu ekspresije emocija koji proističe iz tipa glagolskih leksema koje u engleskom jeziku imenuju smejanje, naročito tip glagola koji se značenjski preseca sa zvukovima kojima se oglašava veliki broj životinja (kokoška, guska, konj, bik, lav...).rezultati analize do kojih se došlo u ovom radu mogu se primeniti kao početni korak za dalje istraživanje, a mogu se direktno ili indirektno primeniti u leksikografiji (adekvatnost opisa i adekvatnost prevoda leksema) i u nastavi engleskog jezika. 241 Izvori Oxford Dictionary of Synonyms and Antonyms (2007). Oxford: Oxford University Press. Roget s Thesaurus of English Words and Phrases (1987). London: Longman Group UK Limited. Oxford English Dictionary (2002). Oxford: Oxford University Press. Webster s New Universal Dictionary of the English Language (1977). New York: Webster s Universal Press. Oxford Phrasal Verbs (2001). Oxford: Oxford University Press. Green, Jonathon (2004). Cassell s Dictionary of Slang. London: Cassell. Oxford Collocations (2002). Oxford: Oxford University Press.

243 Jelena P. Đorđević Oxford Idioms (2001). Oxford: Oxford University Press. British National Corpus (2005). Oxford: University of Oxford. Literatura 242 Crystal, D. (2004). The Cambridge Encyclopedia of the English Language. Cambridge: Cambridge University Press. Cruse, D. A. (2001). Lexical semantics. Cambridge: Cambridge University Press. Cruse, A. (2004). Meaning in Language. An Introduction to Semantics and Pragmatics. Oxford: Oxford University Press. Dragićević, R. (1996). O nekim paradigmatskim leksičkim skupovima. Naš jezik, XXXI 1-5, Fellbaum, C. (2002). Autotroponymy. Ravin & Leacock (eds.). Polysemy. Theoetical and Computational Approaches Gortan-Premk D.(1983). Sinonimski niz u leksikografskoj definiciji. Naučni sastanak slavisata u Vukove dane, 12/1, Hlebec, B. (2007). English Semantics. Beograd: Čigoja štampa. Jоvičić S. et al. (2004). Korpus govorne ekspresije emocija i stavova u srpskom jeziku GЕЕS. Govor i jezik: multidisciplinarna istraživanja (Urednici: Jovičić S.T., Sovilj M.). Beograd: IEFPG, Kristal, D. (1988). Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike. Beograd: BIGZ. Kristal, D. (1996). Kembrička enciklopedija jezika. Beograd: Nolit. Leech, G. (1974). Semantics. Harmondsworth: Penguin Books Ltd. Levin B. and M. Rappaport Hovav(2005). Argument realization. Cambridge: Cambridge University press. Levin, B. (1993). English Verb Classes and Alternations. Chicago and London: The University of Chicago Press. Lyons, J (1977). Semantics, Volume II. Cambridge: Cambridge University Press. Lyons, J (1978). Semantics, Volume I. Cambridge: Cambridge University Press. Lyons, J (1995). Linguistic Semantics. Cambridge: Cambridge University Press. Moskovljević Popović J. (2007). Ogledi o glagolskoj potkategorizaciji. Beograd: Čigoja Štampa, SCP-Beograd. Palmer, F.R. (1985). The English Verb. Harlow: Longman Group Limited. Palmer, F.R. (1993). Semantics. Cambridge: Cambridge University press. Riđanović, M. (1988). Jezik i njegova struktura savremeno lingvističko osvjetljenje. Sarajevo: Biroset. Škiljan, D. (1980). Pogled u lingvistiku. Zagreb: Školska knjiga. Stewart S. (1995). The Multiple Functions of Laughter in a Dominican Spanish Conversation, presented at Language South of the Río Bravo Conference, Tulane University (January 10, 1995). (Posećeno 8. juna 2009) Wierzbicka A. (1999). Emotions across Languages and Cultures: Diversity and Universals. Cambridge: Cambridge University Press. MEANING RELATIONS IN LEXICAL SEMANTIC GROUPS OF VERBS OF LAUGHTER IN ENGLISH Summary Semantic characteristics of English verbs in the semantic field of laughter are analysed in this work, and they are observed as one lexical-semantic group in this field. The goal of this work was to determine what the lexicalsemantic group of the verbs of laughter is, to analyse their semantic characteristics, together with paradigmatic relations in this group. In the theoretical framework the most important views about the notion of semantic field are exposed, together with the key views about the paradigmatic relations in the lexical-semantic group. While the corpus was acquired for the verbs of laughter, these dictionaries were used: Oxford Dictionary of Synonyms and Antonyms, Roget s Thesaurus of English Words and Phrases, Oxford English Dictionary - OED, Webster s New Universal Dictionary of the English Language, Oxford Phrasal Verbs, Cassell s Dictionary of Slang, Oxford Collocations, Oxford Idioms. Apart from dictionaries, the examples were taken from British National Corpus (BNC). Both from dictionaries and from corpus verbs, collocations and examples of verbs use, were taken.

244 ZNAČENJSKI ODNOSI U LEKSIČKO-SEMANTIČKOJ GRUPI GLAGOLA SMEJANJA U ENGLESKOM... According to the analysis of mutual meaning components, 16 lexemes were classified in lexical-semantic verb group. Basic semes of the verb to laugh and subordinate semes were presented in this work and they illustrate the polysemy of verbs, and they also illustrate connecting of verbs in the analysed group. The examples of illustrations were found in 49 sentences of usage. It was determined that, among the meaning relations in this group, the relations of synonymy and troponymy (verb hyponymy) are dominant. English verbs of laughing are sorted in the class of verbs of nonverbal expression, and quite a number of them overlap in meaning with verbs of manner of speaking, verbs of sound emission, verbs of sounds made by animals, verbs of weather conditions. Key words: English verbs of laughing, lexical-semantic group, paradigmatic relations, synonymy, troponymy Jelena P. Đorđević University of Belgrade, Serbia Faculty of Security Studies 243

245

246 Mirjana Zarifović O SKRAĆENICAMA U SAVREMENOM NEMAČKOM JEZIKU Skraćenice kao jedan od načina ostvarivanja jezičke ekonomičnosti predstavljaju gotovo uvek višeznačan jezički fenomen koji brzo nastaje, ulazi u jezik, menja značenje, proširuje ga, ali i zastareva ili potpuno nestaje iz upotrebe. Možda upravo zbog takvog karaktera skraćenica u nemačkom jeziku lingvisti retko poklanjaju pažnju toj oblasti jezika. Cilj rada je utvrđivanje načina nastajanja skraćenica u savremenom nemačkom jeziku, odnosno, stvaranje nove klasifikacije skraćenica i utvrđivanje gramatičkih i pravopisnih karakteristika skraćenica. Korpus je ekscerpiran iz savremenih stručnih tekstova, odgovarajućih rečnika skraćenica, ali i iz drugih tipova leksikona i iz gramatika koje izvesnu pažnju poklanjaju ovom fenomenu. Primenjena metoda je, pre svega, empirijska, jer veliki broj skraćenica još nije leksikalizovan, ili su one promenile značenje u odnosu na značenja zabeležena u rečnicima skraćenica. U radu je ponuđen mali glosar do sada neleksikalizovanih skraćenica u nemačkom jeziku koje se koriste u savremenim stručnim tekstovima iz oblasti prava, socijalnog sektora i medicine. Ključne reči: skraćenice, savremeni nemački jezik, klasifikacija, pravopis, gramatička pravila 1. UVOD Skraćenice predstavljaju s jedne strane ostvarivanje težnje ka jezičkoj i leksikografskoj ekonomičnosti, a sa druge strane one su jedan od načina građenja novih reči 1 (Donalies 2007: 98). Postoje od davnina, ali u 19. i posebno u 20. i 21. veku dolazi do porasta broja novonastalih skraćenica i njihove upotrebe, što i odgovara tempu savremenog života. U nemačkom jeziku postoji čak i termin Aküsprache 2 kojim se označava grana jezika koja se bavi skraćenicama. Ipak, mali broj autora se posvetio ovom fenomenu, zbog čega skraćenice predstavljaju za sada nedovoljno istraženo polje jezika. Jedan od razloga za manje posvećivanje pažnje skraćenicama verovatno je i brzina nastanka, nestanka ili promene značenja većine skraćenica. Cilj rada je stvaranje nove klasifikacije skraćenica. Polazimo od postojećih klasifikacija i proširujemo ih na osnovu rezultata istraživanja korpusa, utvrđujemo gramatička i pravopisna pravila u domenu skraćenica i predstavljamo kratki glosar do sada neleksikalizovanih skraćenica koje se koriste u savremenim stručnim tekstovima u nemačkom jeziku. Korpus rada čine gramatike nemačkog jezika koje se (izuzetno malo) bave skraćenicama, rečnici skraćenica, te savremeni tekstovi iz oblasti prava, medicine i osiguranja u kojima su zabeležene skraćenice koje do sada nisu leksikalizovane ili čije se značenje promenilo, a novo nije zabeleženo u rečnicima. U radu se pri klasifikaciji polazi od kombinacije klasifikacija Volfganga Flajšera (Fleischer 1995) i Elke Donalis (Donalies 2007), jer je ovim klasifikacijama obuhvaćeno najviše tipova skraćenica 3 i njima su na sličan način podeljene skraćenice prema postanku i obliku. Pojedini tipovi skraćenica su kod jednog autora izostavljeni a kod drugog obuhvaćeni, te je bilo neophodno stvaranje kombinacije ove dve klasifikacije. Međutim, kako su skraćenice veoma promenljiv fenomen u jeziku, nužno je bilo proširiti ove podele uvrštavanjem tipova skraćenica zastupljenih u savremenim tekstovima Tvrtko Prćić posmatra skraćenice kao jedan od četiri načina tvorbe reči, koji imenuje terminom suptraktivna modifikacija. Kod suptraktivne modifikacije uočljivo je odbacivanje pojedinih delova višesložne osnove. Ukoliko su to fonološki segmenti, promenljive i proizvoljne dužine, uglavnom različiti od morfema, radi se o abrevijaciji; ona ne uzrokuje promenu morfosintaksičke klase osnove. (Prćić 1998: 71). Termin Aküsprache predstavlja skraćenicu oblika Abkürzungssprache, što potvrđuje činjenicu o zastupljenosti skraćenica u svim segmentima života. Uporediti klasifikacije Flajšera (Fleischer 1969), Agrikole (Agricola 1969), Šmita (Schmidt 1985).

247 Mirjana Zarifović 2. KOMBINOVANA KLASIFIKACIJA FLAJŠER DONALIS Flajšer i Donalis razlikuju, pre svega, Abkürzungen i Kurzwörter. Pod terminom Abkürzungen navedeni autori podrazumevaju čisto grafičke oblike koje se uvek izgovaraju kao potpuni oblici: km- Kilometer, kg-kilogramm, D-Deutschland itd, u koje bi se, u glavnom, svrstale opšte merne i internacionalne skraćenice. Pod terminom Kurzwörter 4 podrazumevaju se skraćeni oblici reči koji se fonetski mogu realizovati i koji imaju sopstveni način izgovora Unisegmentalne skraćenice Unisegmentalne skraćenice (unisegmental gekürzte Kurzwörter) predstavljaju tip skraćivanja reči gde je sačuvan jedan kontinuirani segment punog oblika reči. Zavisno od oblika koji se odbacuje razlikuju se tri tipa unisegmentalnih skraćenica: 1 Kopfwörter 5, odnosno, skraćenice svedene na početni segment reči Prof-Professor 6, Ober- Oberkellner, Akku-Akkumulator, Uni-Universität, Auto-Automobil itd. 2 Schwanzwörter ili Endformen, odnosno, skraćenice svedene na krajnji segment reči Cello- Violoncello, Bus-Autobus, Rad-Fahrrad, Platte-Schalplatte itd. 3 Sinistralno-dekstralne 7 skraćenice nastaju odbacivanjem početka i kraja reči, tako da sačuvan ostane središnji segment punog oblika reči Lisa-Elisabeth Parcijalne / delimične skraćenice Parcijalne skraćenice (partiell gekürzte Kurzwörter) nastaju od determinativnih složenica, kod kojih se determinator, odnosno leva strana složenice svodi na početno ili početna slova O-Saft-Orangensaft, U-Bahn-Untergrundbahn. Kod kompleksnijih složenica moguće je skraćivanje leve strane na početna slova podjedinica složenice, kao na primer UV-Strahlen-Ultraviolettstrahlen, dok je u nekim slučajevima moguće i skraćivanje determinatora na slogove, kao u primeru Schukostecker Schutzkontaktstecker Multisegmentalne skraćenice Multisegmentalne skraćenice (multisegmental gekürzte Kurzwörter) sastoje se od dva ili više diskontinuirana segmenta punog oblika reči. Izostavljanjem određenog dela punog oblika reči mogu se razlikovati sledeći oblici multisegmentalnih skraćenica: 1. Inicijalne reči čiji se konstituenti izgovaraju pojedinačno kao slova abecede: PLZ-Postleitzahl, NEF-Notarzteinsatzfahrzeug 2. Inicijalne reči sa fonetskom povezanošću: BAföG-Bundesausbildungsförderungsgesetz 3. Slogovne reči (Silbenwörter) sastavljene od početnih slogova složenice Trafo-Transformator 4. Centralne 8 skraćenice (Klammerwörter) nastale spajanjem početnog i krajnjeg segmenta složenice, dok se središnji segment izostavlja Sanizelle-Sanitärraumzelle, Betriebslehre-Betriebswirtschaftslehre U radu su analizirane tzv. Kurzwörter, dakle, bez osvrta na opšte merne i internacionalne skraćenice. Nemački termini preuzeti su od Flajšera. U daljem radu, radi bolje preglednosti, kod punog oblika reči biće podvučen segment koji je u skraćenici izostavljen. Kako za ovaj tip skraćenica ni jedan od analiziranih autora ne daje naziv, već samo opis, termin sinistralno-dekstralne skraćenice preuzet je iz Prćić Termin preuzet iz Prćić 1998.

248 O SKRAĆENICAMA U SAVREMENOM NEMAČKOM JEZIKU 3. PROŠIRENJE MODIFIKOVANIH KLASIFIKACIJA U savremenom nemačkom jeziku, posebno u stručnim pisanim tekstovima, česti su oblici skraćenica koji se ne mogu svrstati ni u jednu od navedenih grupa skraćenica, što svakako otežava i odgonetanje punog značenja reči, odnosno skraćenice koja nije leksikalizovana ili je neki od njenih segmenata promenio prvobitno značenje. Zbog toga je bilo neophodno i ovako modifikovanu klasifikaciju Flajšer Donalis proširiti određenim grupama skraćenica. Prema postanku i načinu skraćivanja, osim navedenih, utvrđene su još dve vrste skraćenica, koje se upotrebljavaju, uglavnom, u pisanom jeziku: unisegmelntalno slobodne skraćenice i multisegmentalno slobodne skraćenice Unisegmentalno slobodne skraćenice Pod unisegmentalno slobodnim skraćenicama 9 u radu se podrazumevaju skraćenice nastale skraćivanjem, odnosno završavanjem reči na mestu gde to autor smatra prikladnim. Prilikom takvog skraćivanja reči neophodno je sačuvati mogućnost dešifrovanja skraćenice (neretko tu mogućnost imaju samo korisnici određenog stila jezika), kao i nedvosmislenost izraza 10. Prema broju skraćenih leksema i načinu skraćivanja razlikuju se tri vrste unisegmentalno skraćenih reči: a) unisegmentalno slobodne skraćenice nastale skraćivanjem samo jedne reči: Schäd. Schädiger, vollstat. -vollstationär b) unisegmentalno slobodne skraćenice nastale skraćivanjem više reči 11 : Schad.Nr. -Schaden- Nummer, Zul./Zuschl.-Zulagen und Zuschläge c) unisegmentalno slobodne skraćenice nastale skraćivanjem jedne lekseme, dok je druga leksema potpuno sačuvana 12 : Zahlungszw. Zahlungszweck Multisegmentalno slobodne skraćenice Multisegmentalno slobodne skraćenice predstavljaju kombinaciju inicijalnih skraćenica i još jednog (slobodno skraćenog) elementa. S obzirom na poziciju slobodno skraćenog konstituenta razlikuju se tri vrste ove podgrupe slobodnih skraćenica. a) Multisegmentalno slobodne sinistralne skraćenice kod kojih je slobodno sažet prednji, odnosno levi segment osnove: GebVO IM -Gebührenverordnung des Innenministeriums, Bem.SV-SZ -Bemessung Sozialversicherung-Sonderzahlung, Bem.SV-lfd -Bemessung Sozialversicherung -laufend b) Multisegmentalno slobodne centralne skraćenice kod kojih je slobodno sažeta sredina složenice: KHEntgG Krankenhausentgeltgesetz, LGebG Landesgebührengesetz c) Multisegmentalno slobodne dekstralne skraćenice kod kojih je slobodno sažet zadnji, odnosno desni segment složenice: MVK-Leitz. -Mitarbeitervorsorgekasse Leitzahl GRAMATIČKA I PRAVOPISNA PRAVILA Skraćenice u nemačkom jeziku zadržavaju, uglavnom, sva gramatička pravila koja imaju i potpuni oblici reči. To se, pre svega, odnosi na gramatički rod, kao na primer der Professor der Prof, 9 Termin slobodne skraćenice koristi se prema uzoru na Pravopis srpskoga jezika Nedvosmislenost izraza nije moguće uvek ostvariti, što se može ilustrovati primerom skraćenice Bet.-Beteiligter (učesnik), koja, pak, u složenoj skraćenici Eigenbet. ima drugačije značenje Eigenbeteiligung (samostalno učešće). 11 Za razliku od Flajšera i Donalis, koji bi ovakav tip skraćenica svrstali u multisegmentalne skraćenice, kod slobodnih skraćenica ovaj tip je svrstan u unisegmentalne, jer nije reč o skraćivanju uzastopnih segmenata jedne složenice, već o skraćivanju (delimično) nezavisnih reči. 12 Za razliku od Donalis, koja uočava sličan tip skraćenica (koje svrstava pod parcijalno skraćene skraćenice), kod ovog tipa skraćenica nije skraćen determinator, već nosilac konstrukcije, odnosno, desna strana složenice.

249 Mirjana Zarifović die Universität die Uni, ali ipak postoje i izuzeci: die Fotografie das Foto, der Kinematograf das Kino, die Frustration der Frust itd, dok slobodne skraćenice uvek zadržavaju gramatički rod punog oblika reči. Skraćenice oblik množine grade uglavnom dodavanjem nastavka s: LKWs, DVDs, Infos, dok slobodne skraćenice, kako se gotovo uvek izgovaraju kao puni oblici reči, množinu grade na isti način kao i puni oblici reči. Prema pravilu, tačka iza skraćenica koristi se samo kod slobodnih skraćenica. Međutim, ukoliko iza slobodne skraćenice sledi još neki element skraćenice, tačka se ne upotrebljava (KHEntgG). Crtica se upotrebljava ako iza slobodne skraćenice sledi pun oblik reči, kao što je slučaj kod multisegmentalno slobodnih sinistralnih i multisegmentalno slobodnih dekstralnih skraćenica: Bem.SV-SZ, E-Preis. 5. UPOTREBA SKRAĆENICA 248 Kako je već istaknuto, skraćenice se sve češće koriste u nemačkom jeziku, kako u usmenom, tako i u pisanom govoru. Njihova upotreba posebno je izražena u jeziku reklama, upravo zbog lakog pamćenja skraćenica. Takođe, često se koriste u novinskim naslovima, kako radi uštede slovnih mesta, tako i radi ekspresivnosti. One su izuzetno zastupljene u stručnim terminologijama i stručnim žargonima, gde imaju funkciju kako uštede vremena i prostora, tako i određenog šifrovanja i uvrštavanja primaoca poruke u određenu grupu ljudi koji razumeju tako kodiran jezik. Međutim, neki autori (Agricola 1969) smatraju da skraćenice mogu previše da opterete primaoca poruke, pa samim tim da naruše komunikaciju. Takođe, skraćenice, posebno slobodne skraćenice, neretko mogu da budu problem prilikom prevođenja, gde se, osim odgonetanja često neleksikalizovanih skraćenica, prevodilac može opteretiti i nedoumicom da li bi trebalo da u prevodu upotrebi skraćenicu i šta da uradi ukoliko za termin u dolaznom jeziku, za razliku od polaznog, ne postoji adekvatna skraćenica. Ipak, bez obzira na takve nedoumice i zamke preterane upotrebe skraćenica, evidentno je da se mnogi nazivi institucija, organizacija, zakona itd. uče upravo kao skraćenice, pod kojim imenom postaju i popularnije nego pod punim, originalnim nazivom, kao na primer ARD Arbeitsgemeinschaft der öffentlich-rechtlichen Rundfunkanstalten der Bundesrepublik Deutschland, GmbH Gesellschaft mit begrenzter Haftung, StGB Strafgesetzbuch itd. 6. GLOSAR DO SADA NELEKSIKALIZOVANIH SKRAĆENICA АSK Ambulanzselbstzahlerkatalog AV/AE-Ab. Alleinverdiener/Alleinerhalter Absetzbetrag Bem. SV-lfd. Bemessung Sozialversicherung laufend Bem. SV-SZ Bemessung Sozialversicherung-Sonderzahlung Bet. Beteiligter DG Dienstgeber DN Dienstnehmer DW Durchwahl Eigenbet. Eigenbeteiligung Е-Preis Einzelpreis ER Erstes Risiko Fg.Nr. Fahrgestell-Nummer GebVO IM Gebührenverordnung des Innenministeriums G-Preis Gesamtpreis I.Z. Ihr Zeichen IK-NR Institutionskennzeichen-Nummer KHEntgG Krankenhausentgeltgesetz LGebG Landesgebührengesetz LSt.-Fb. Lohnsteuerfreibetrag

250 O SKRAĆENICAMA U SAVREMENOM NEMAČKOM JEZIKU MV-Kasse Mitarbeitervorsorgekasse МVK-Leitz. Mitarbeitervorsorgekasse Leitzahl Pend.P Pendlerpauschale Schäd. Schädiger Schad.Nr. Schaden-Nummer SVKZ Sozialversicherung-Kennzeichen U.Z. Unser Zeichen Verk.-Bet. Verkehrs-Beteiligter vollstat. vollstationär VVRVG Vergütungsverzeichnis zum Rechtsanwaltsvergütungsgesetz Z.n.ChE Zustand nach Cholezystektomie Zahlungszw. Zahlungszweck Zul./Zuschl. Zulagen und Zuschläge 7. ZAKLJUČAK U radu je, polazeći od postojećih podela i kombinacije podela skraćenica Volfganga Flajšera i Elke Donalis, data nova klasifikacija skraćenica koje se koriste u savremenom nemačkom jeziku. Kako su skraćenice jezički fenomen koji brzo nastaje, nestaje i menja značenje, neophodno je bilo kombinovanu klasifikaciju pomenutih autora dopuniti tipovima skraćenica koji su zabeleženi u savremenim tekstovima iz oblasti osiguranja, medicine i prava. Kombinovanjem klasifikacija Flajšera i Donalis utvrđene su unisegmentalne, parcijalno segmentalne i multisegmentalne skraćenice (sa podtipovima). Uključujući skraćenice zabeležene u savremenim tekstovima zabeležen je slobodan tip skraćenica, koje nastaju proizvoljnim skraćivanjem reči na mestima kako bi one ostale razumljive korisnicima, uglavnom, određenog stila jezika. Kao podtipovi slobodnih skraćenica izdvojene su unisegmentalno slobodne skraćenice i multisegmentalno slobodne skraćenice. Zavisno od broja ili uloge reči koja se skraćuje, kod unikalno slobodnih skraćenica razlikuju se tri vrste skraćenica. Kod multisegmentalno slobodnih skraćenica, zavisno od pozicije skraćenog segmenta, takođe su utvrđene tri vrste multisegmentalnih slobodnih skraćenica. Takođe, utvrđeno je da slobodne skraćenice zadržavaju sva gramatička obeležja punog oblika reči, kao i to da se crtica koristi prilikom pisanja multisegmentalno slobodnih skraćenica (sinistralnih i dekstralnih). 249 Literatura Agricola, E. (Hrsg.) (1969). Die deutsche Sprache, Leipzig: VEB bibliographisches Institut. Donalies, E. (2007). Basiswissen. Deutsche Wortbildung, Tübingen; Basel: A.Francke Verlag. Duden (2000). Die deutsche Rechtschreibung, Mannheim-Leipzig-Wien-Zürich: Dudenverlag. Fleischer, W. (1969). Wortbildung der deutschen Gegenwartssprache, Leipzig: VEB bibliographisches Institut. Fleischer, W. / Barz I. (1995). Wortbildung der deutschen Gegenwartssprache, Tübingen: Max Niemeyer Verlag. Hentschel, E. / Weydt, H. (2003). Handbuch der deutschen Grammatik, Berlin; New York: Walter de Gruyter. Pešikan, M. / Jerković, J. / Pižurica, M. (2010). Pravopis srpskoga jezika, Novi Sad: Matica srpska. Prćić, T. (1998). Prilozi za jednu savremenu teoriju tvorbe reči, Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Knjiga XXVI, Novi Sad, str Schmidt, W. (1985). Deutsche Sprachkunde, Berlin: Volk und Wissen volkseigener Verlag. Rečnici Bünting, K.-D. (1994). Wörterbuch der Abkürzungen, Chur: Isis Verlagsgesellschaft AG Chur. Duden (2011). Das Wörterbuch der Abkürzungen, Mannheim; Zürich: Dudenverlag.

251 Mirjana Zarifović KURZWÖRTER IN DER DEUTSCHEN GEGENWARTSSPRACHE Zusammenfassung Im Beitrag wird eine neue Klassifikation der gegenwärtigen deutschen Kurzwörter vorgeschlagen. Die Ausgangsbasis für die vorgeschlagene Klassifikation bildet die Verknüpfung der Klassifikationen von Wolfgang Fleischer und Elke Donalies. Das Ziel des Beitrags ist, die schon bestehenden Kurzwörter-Klassifikationen durch Kurzwörter zu erweitern, die in gegenwärtigen deutschsprachigen Texten zwar vorhanden sind, jedoch noch keine sprachwissenschaftliche Klassifizierung erfahren haben. Durch diese Erweiterung ergibt sich eine neue Klassifikation, in der nicht nur zwischen den unisegmental, partiell segmental und multisegmental gekürzten Kurzwörtern unterschieden wird, sondern in die auch die frei gekürzten Kurzwörter eingeschlossen werden. Zusätzlich bietet der Beitrag einen kurzen Überblick der für den Beitrag relevanten grammatischen Regeln, sowie ein kleines Glossar der bisher noch nicht lexikalisierten Kurzwörter. Schlüsselwörter: Kurzwörter, deutsche Gegenwartssprache, Klassifikation, Rechtschreibung, grammatische Regeln Mirjana Zarifović Univerzitet u Novom Sadu, Srbija Filozofski fakultet 250

252 Vladimir Ž. Jovanović PERCEPCIJA PRIDEVSKIH SLOŽENICA KOD GOVORNIKA SRPSKOG JEZIKA* 1 Rad ima za cilj da razmotri glavne karakteristike načina na koje govornici kojima je srpski jezik maternji sagledavaju i koriste pridevske složenice u jeziku. Uzevši u obzir činjenicu da govornici srpskog jezika, kao i govornici drugih jezika, poseduju sposobnost bipolarnog konceptualizovanja pojmova, ovo istraživanje nastoji da rasvetli neke od aspekata percipiranja polimorfemskih i polisememičkih leksičkih struktura kroz subjektivni odnos govornika prema ovoj vrsti leksema. Istraživanje je zasnovano na analizi rezultata dobijenih na osnovu anketiranja 150 ispitanika podeljenih u tri grupe, učenika osnovne škole, studenata nefiloloških odseka i studenata anglistike kojima je srpski maternji jezik. Upitnik od 15 pitanja omogućava da se dobije odgovor na nekoliko značajnih morfološko-leksikoloških i psiholingvističkih pitanja kao što su da li je lakše razumevanje izvedenica od složenica sa sličnim značenjem, da li složenice posmatramo kao jednu ili dve reči, koje su složenice prihvatljive govornicima, a koje ne, da li se složenice sa vezanim korenima uopšte percipiraju kao složenice. Teorijsko-metodološki okvir istraživanja zasniva se na radovima autora kao što su Scovel (1998), Traxler / Gernsbacher (2006), Wind Cowles (2011), Traxler (2012), Warren (2013) i drugi. Ključne reči: pridevske složenice, percepcija, srpski jezik, morfologija, psiholingvistika. 1. UVOD 1.1. Predmet i cilj rada Percepcija reči (word perception) je oblast od interesovanja kako za one grane lingvistike koje kao glavni predmet proučavanja imaju reči ili lekseme, tako i za psiholingvistiku, nauku o odnosu psiholoških procesa i jezičkog ponašanja, i to naročito poslednjih tridesetak godina. U ovom proučavanju, akcenat je stavljen na analizu percepcije pridevskih složenica, kao što je na primer dubokouman kod govornika srpskog jezika iz kombinovane perspektive leksičke morfologije i psiholingvistike. Rad polazi od pretpostavke da postoji razlika u načinu na koji se pojam složenice određuje u jezičkim udžbenicima, najčešće priručnicima i odeljcima o morfologiji i tvorbi reči, i načina na koji matični govornici intuitivno poimaju i mentalno obrađuju reči ove strukture. Na osnovu nekih upadljivih pokazatelja, može se pretpostaviti, a to je ujedno i glavno polažište ovog istraživanja, da se složenice na nesvesnom nivou doživljavaju kao sintagmatski, a ne kao leksički oblici. Do sada je u literaturi prilično pažnje posvećeno pojmu percepcije ili procesiranja reči, te se može reći da je ovaj pojam od osamdesetih godina prošlog veka postao jedan od ključnih predmeta istraživanja grane nauke koja se odnosi na razmeđu lingvistike i psihologije, o čemu može da posvedoči niz studija kao što su Scovel (1998), Traxler / Gernsbacher (2006), Wind Cowles (2011), Traxler (2012), Warren (2013), ali i nešto opštije kao što su one Aitchinson (1987) i Pinkera (1999) o pojmovima koji su od suštinske važnosti za razumevanje reči. Ovo pitanje i druga srodna su svakako veoma blisko povezani sa istraživanjema mentalnog leksikona (Šipka 2006:114), koji se može kratko definisati kao [...] modul dugotrajne memorije, u kojem su uskladištene reprezentacije svih reči koje govornik datog jezika koristi. (Dragićević 2010:44). Sasvim je neosporna činjenica da i kod govornika srpskog i engleskog jezika, na primer, postoji karakteristika bipolarnog konceptualizovanja pojmova, što se ogleda u samoj činjenici da složeni 251 * Rad je nastao u okviru naučnoga projekta br , Jezici i kulture u vremenu i prostoru, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

253 Vladimir Ž. Jovanović pridevi sa svojom polisemantičkom i polisememičnom strukturom postoje u oba jezika, u engleskom u značajnom, u srpskom u ne tako zanemarljivom obimu. Međutim, ostaje otvoreno pitanje iz kojih razloga je dvostruko ili mnogo više pridevskih ili adjektivalnih složenica u engleskom nego u srpskom? Uzroke možemo tražiti u činjenici da je u engleskom daleko više tvorbenih obrazaca, a i u činjenici da su ti obrasci produktivniji, dok u srpskom neki od obrazaca nisu više produktivni, ili je u drugim slučajevima ta produktivnost u jednom trenutku presahla. Očigledno je da govornici engleskog jezika mnogo lakše produkuju i percepiraju složene leksičke strukture u svom jeziku, odnosno da su otvoreniji za konceptualnu fuziju koja se odigrava na leksičko-semantičkom nivou jezičke organizacije. Na takve tvrdnje može da upućuje i podatak da je u srpskom zabeleženo češće ponavljanje istih složenica, odnosno uobičajenih složenica od čestih sastavnih elemenata, u poređenju sa engleskim jezikom gde je zabeležena veća varijabilnost elemenata, mada je ta razlika nevelika. 1 Primarni cilj ovog rada je nastojanje da se utvrde osnovne karakteristika u obradi i razumevanju složenica, prevashodno pridevskih, kod govornika čiji je maternji jezik srpski. Na osnovu projektovanog istraživanja vezanog za znanje i intuiciju izvornih govornika srpskog jezika očekivano je postizanje rezultata koji bi pružili osnovu za zaključivanje o nekoliko značajnih morfološko-leksikoloških i psiholingvističkih pitanja kao što su da li se složenice doživljavaju kao jedna ili dve leksičke jedinice i da li je lakše razumevanje izvedenica od složenica sa sličnim značenjem. Pored toga, konkretni ishodi ispitivanja subjektivnih stavova govornika bi trebalo da pomognu pri zaključivanju koje su vrste složenica prihvatljive govornicima, a koje ne, i da li se složenice sa vezanim korenima uopšte percipiraju kao složenice. Rezultati istraživanja mogu biti upotrebljivi u pravcu potvrđivanja ili opovrgavanja nekih postavki u literaturi u vezi sa percepcijom i identifikacijom reči, ali i pružiti uvid u pravce pospešivanja izrade materijala za nastavu tvorbene morfologije u srpskom jeziku Metodološki pristup 252 Empirijski deo ovog istraživanja zasniva se na tehnici upitnika i na analizi rezultata dobijenih na osnovu anketiranja 150 ispitanika podeljenih u tri grupe. Prvu grupu ispitanike čine učenici sedmog razreda osnovne škole koji su imali standardnu nastavu o tvorbi reči u okviru predmeta srpski jezik, drugu grupu studenti druge i treće godine na nefilolološkoj visokoškolskoj ustanovi, odnosno Filozofskom fakultetu u Nišu, dok je treća grupa bila sastavljena od 50 studenata anglistike kojima je srpski maternji jezik. Svrha ovakvog formiranja treće grupe ispitanika je da se pokuša da utvrdi da li i u kojoj meri dobro poznavanje stranog jezika koji obiluje složenicama, kakav je engleski jezik, ima uticaja na percepciju složenica u srpskom. Upitnik koji je poslužio kao glavni instrument u istraživanju predstavlja zbir od 15 pitanja različitih tipova, od kojih je najzastupljenija kategorija sa višestrukim ponuđenim odgovorima. Za statističku obradu podataka i analizu rezultata korišćen je softver kompanije IBM pod nazivom SPSS Statistics (Statistical Package for the Social Sciences) sa 86 varijabli. 2. POJAM SLOŽENICE I PREPOZNAVANJE REČI Razumevanje i procesiranje reči kao jezičkih struktura je složen kognitivni proces uslovljen delovanjem određenih psiho-linvističkih mehanizama. U jednom od pristupa ovom problemu u nauci, skup ovih mehanizama je opisan kao Parallel Distributed Processing (PDP), gde je jedan od ključnih pojmova logogen ponudio Džon Morton (1969), i koji se određuje kao neurološki element za detektovanje leksičkih jedinica na osnovu koga se prepoznaje i razume pojedina reč (Scovel, 1998: 56). Među drugim modelima koji su težili ka objašnjenju ovog procesa treba navesti Interactive Activation Model 1 Podaci su iz istraživanja o pridevskim složenicama u engleskom i srpskom jeziku sprovedenom na primerima iz korpusa od oko milion reči (neobjavljena doktorska disertacija: Vladimir Jovanović Adjektivalne složenice u engleskom i srpskom, Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu).

254 PERCEPCIJA PRIDEVSKIH SLOŽENICA KOD GOVORNIKA SRPSKOG JEZIKA Meklilenda i Rumelharta (1982) sa tri hijerarhijska nivoa analize pri prepoznavanju, i model Dual Route koji pretpostavlja konverziju grafema u foneme i koji su razvili Kolthart, Rastl, Peri, Lengdon i Zigler (2001). Iako se do sada malo pažnje u literaturi posvećivalo procesiranju složenica, svakako se može pretpostaviti da će percepcija onih reči koje imaju složeniju leksičku strukturu i koje se sastoje od više korenova biti u izvesnoj meri komplikovanija i da može potencijalno da predstavlja latentni izvor zastoja, odlaganja i prepreka u komunikaciji. Prema eksperimentalnim nalazima, izvornom govorniku je potrebno oko 200 milisekundi od početka reči da prepozna reč iz maternjeg jezika (Aitchinson 1987: 7). Postavlja se pitanje da li je prilikom razumevanja i dekodiranja složenica potrebno više vremena za identifikaciju, ali to zahteva drugačiju vrstu ispitivanja. Pored toga, u svetlu teorije PDP, intrigantno je pitanje da li se tokom procesiranja složenica aktivira jedan ili dva logogena? Prilikom svakog čina komunikacije i produkcije govora, govornik poseže za nekom jedinicom koja se nalazi pohranjena u mentalnom leksikonu na osnovu neurolških veza sa datom jedinicom (lexical access ili prepoznavanje reči). Tu se nalazi reč u najrudimentarnijem derivacionom obliku koji se naziva word primitive (Field 2004: 326) ali i sve informacije koje su neophodne za njenu aktivaciju, adekvatnu upotrebu i oblikovanje u skladu sa gramatičkim, semantičkim i pragmatičkim zakonitostima. Flektivni procesi gramatičkog oblikovanja na tom primitivu se, na osnovu proučavanja jezičkih omaški i afazije, odvijaju tek nakon aktivacije. Ponekad, čak i markirani oblici mogu da se nađu u leksikonu, leksikalizovani kao gotove jedinice, ali to u najvećoj meri zavisi od tipa morfema koje su uključene u proces i frekvencije samog oblika u jeziku (Wind Cowles 2011: 25). Što je neka reč uobičajenija, biće je jednostavnije evocirati iz mentalnog leksikona, kao što se cat mačka brže pronađe od reči panther panter ili cheetah gepard (Aitchinson 1987:181). Derivacioni procesi su pak nezavisni i izvedenice iz datog primitiva bi se nalazile na zasebnom mestu. To dovodi do usložnjavanja percepcije kod slušalaca/ čitalaca, jer se proces interpretacije pomera da bi se procesirao koren pre bilo kog afiksa, što je manje izraženo kod sufiksovanih oblika. Kada je pažnja fokusirana na više korena, proces dekodiranja ili dekompozicije je, čini se, još složeniji i zahtevniji, kako u kognitivnom, tako i u vremenskom smislu. Na osnovu takozvanog širenja aktivacije ili spreading activation, jednog hipotetičkog mentalnog procesa (Traxler 2012: 84), povezane reči imaju tendenciju da jedna drugoj olakšavaju pristup do njih, a time verovatno i proste reči olakšavaju dolaženje do složenica, onih sa kojima dele osnovu kao element u kompozitnoj strukturi. Svakako jedan od najzanimljivijih modela u teoriji identifikacije reči predstavlja model frequency ordered bin search (FOBS) koji su sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka profilisali Ken Forster i Marcus Taft (Traxler 2012:101). Model FOBS je pretpostavio da se oblici reči aktiviraju po principu odozdo-nagore na osnovu inputa iz auditornog sistema, nakon čega nastaje pretraga dugoročne memorije da bi se našao odgovarajući odgovor na stimulus. Ovaj process traženja ne obuhvata čitav leksikon, već određene komore zasnovane oko pojedinačnog leksičkog korena na čijem se vrhu nalaze najfrekventnije reči u datoj semantičkoj mreži. Kada se nađe odgovor, pretraga se završava sama po sebi (self-terminating). Ono što je važno za nas je da ovaj model predviđa organizaciju reči u komore na osnovu zajedničkog korena (shared roots). Teorijski gledano, u deskriptivnoj lingvistici se složenice određuju kao proizvod procesa kompozicije kojim se kombinuju slobodne morfeme (Bugarski 2003:169). Sa druge strane, u nekim opisima srpskog jezika stoji da je [...] složenica (složena reč) sastavljena od osnova dvaju reči. (Klajn 2005:211). Ovakvo određenje, kao i ono ponuđeno u udžbeniku opšte morfologije da je [...] složenica (reč izvedena od dve ili više drugih reči), [...] (Šipka 2005:30) ostavlja utisak da se termini ne upotrebljavaju na najkorektniji način i da se ne pravi jasna razlika između pojmova reč, koren, osnova, leksema i složenica. Stiče se utisak da je ovakvo tretiranje pojmova reč i složenica, jedan od mogućih uzroka relativne konfuzije oko razumevanja ovih koncepata kod govornika srpskog jezika. Drugi mogući uzrok je kompleksnost opisa procesa kompozicije u srpskom jeziku, odnosno u literaturi o srpskom jeziku. Prema pregledima tvorbe reči u srpskom jeziku, postoji nekoliko podgrupa u okviru procesa: srastanje, prefiksalno-sufiksalna tvorba, složeno-sufiksalna tvorba, prefiksalna tvorba, prefiksalno-složena tvorba i čisto slaganje (Štasni 2008:137), kao i pojam polusloženica. Sa druge strane, pojedine definicije i objašnjenja pokazuju da situacija sa složenicama nije ni blizu tako jednostavna, kako se nastoji prikazati u većini udžbenika i referentnih knjiga. 253

255 Vladimir Ž. Jovanović [...] u jezicima sa izraženijom fleksijom ovi odnosi se mogu komplikovati formalnim prilagođavanjem morfema, njihovim skraćivanjem i srastanjem itd., što između ostalog dovodi i do tzv. vezanih osnova, odnosno oblika u kojima se neke morfeme, iako inače slobodne, ne mogu javiti samostalno. (Bugarski 2003:169) Ovakvo stanje u deskripciji kompozicije srpskog jezika može umnogome da iskomplikuje razumevanje ovog procesa kod učenika, što se i na svesnom i na nesvesnom nivou može manifestovati nedovoljnom sigurnošću, i na kraju izbegavanjem složeničkih oblika u upotrebi. Za ovo istraživanje su odabrani složeni pridevi iz razloga što je proces kompozicije ovih leksema u srpskoj tvorbenoj morfologiji srazmerno manje prisutan nego u drugim jezicima. Pored toga, iako srpski produktivno gradi složene prideve, broj tvorbeno-semantičkih modela prema kojima se mogu slagati reči dvostruko je manji od onog u engleskom, prevashodno zbog neizražene tendencije da se složenice grade uz pomoć osnova glagolskog porekla REZULTATI ISTRAŽIVANJA I ANALIZA REZULTATA 254 Kao što je već napomenuto, istraživanje na kome se zasniva ovaj rad obavljeno je uz pomoć upitnika koji je poslužio kao sredstvo prikupljanja podataka o načinima na koje matični govornici srpskog jezika posmatraju složene leksičke oblike. Tri grupe sa ukupno 150 ispitanika je davalo odgovore oslanjajući se kako na svoje znanje, tako i na jezičku intuiciju o problemu u vezi sa kojim su bili ispitivani. Upitnik se sastojao od 15 pitanja grupisanih oko zajedničkih ciljeva u četiri celine. S obzirom na to da je u istraživnju sakupljen veliki broj podataka, u daljem tekstu biće predstavljeni i komentarisani samo najupečatljiviji nalazi. Prva grupa pitanja obuhvaćena je zajedničkom temom koja se tiče razlikovanja leksičkih struktura od drugih morfoloških oblika. Zadaci su bili zasnovani na formalno-teorijskom znanju i intuitivnom osećaju, gde je ispitivana sposobnost ispitanika da prepoznaju složenicu i izdvoje je od drugačijih oblika zavisno od toga šta definiše reči složene strukture. Pitanje 3 u vezi sa tim Da li oblik bistrook doživljavate kao jednu, dve reči, skraćenu rečenicu ili sintagmu sasvim jasno predstavlja ključno pitanje sa ciljem da se odredi status složenica kod govornika i način na koji ih oni percepiraju. U celini posmatrano, većina ispitanika doživljava složenicu kao što je bistrook kao jednu reč, ali procenat je direktno zavisan od uzrasta i obrazovanja, pri čemu su studenti anglistike pokazali najbolji rezultat, što se može pripisati boljem teorijskom znanju koje dobijaju u okviru filološkog studijskog programa. Sa druge strane, može se reći da visok procenat ispitanika od oko 30% percepira bistrook kao dve reči, sintagmu ili skraćenu rečenicu, dakle ne kao složenicu, što svakako nije zanemarljivo jer predstavlja gotovo trećinu svih ispitanika. Da li je bistrook Jedna reč Dve reči Skraćena rečenica Sintagma Osnovna škola % % 3 6.1% 1 2.0% Psihologija % % 0 0.0% 4 8.2% Anglistika % % 0 0.0% 2 4.0% Ukupno % % 3 2.0% 7 4.7% Tabela 1. Numerička i procentualna vrednost za ponuđene odgovore na pitanje o adekvatnoj formi reči. 2 Prema nalazima studije koja se odnosi na formulaciju i upoređivanje tvorbeno-semantičkih modela u engleskom i srpskom, u engleskom jeziku se može postulirati 40 modela matričnih klauza iz kojih proističu složeni pridevi, dok je u srpskom takvih obrazaca 23. Vidi V. Ž. Jovanović, (2014) Formative-semantic Models of Adjective Compounds in English and Serbian, presented at 14 th ESSE Conference, Košice, Slovakia.

256 PERCEPCIJA PRIDEVSKIH SLOŽENICA KOD GOVORNIKA SRPSKOG JEZIKA Deo problema oko prepoznavanja složenica i razumevanja njihovog statusa leži verovatno u činjenici da se složenice u mentalnom leksikonu nalaze na pozicijama nezavisnim od pozicija njihovih sastavnih delova, naročito kod takozvanih egzocentričnih složenica, gde značenje nije prost zbir značenja sastavnih elemenata (Šipka, 2006: 128). Svako listanje leksičkih jedinica povlači tumačenje da se radi o monemama, pojedinačnim prostim osnovama većeg ili manjeg volumena. O tome svedoči i podatak iz litarature nastao na osnovu nekih empirijskih proučavanja: The data support the stem-only model whereby morphologically complex words are decomposed into their stems by affix stripping, but morphologically complex high-frequency words may have their own lexical listing. Compound words whose meanings are not transparent from their components (e.g. buttercup ) will also be stored separately (Sandra, 1990). Hence neither milk nor spoon will facilitate the recognition of buttercup. (Harley 2001:173) Sa druge strane, instrukcije o prepoznavanju i formiranju složenica koju učenici dobijaju mogu biti u neskladu sa onim što kao uputstva dobijaju učenici čiji su matični neki drugi jezici. Tvorbeni proces slaganja ili kompozicije definisan je kao građenje složenih reči srastanjem dveju (ili više) reči ili njihovih osnova u jednu. Prefiksalno građenje se navodi kao vrsta srastanja. Slaganjem nastaju i polusloženice, pa se daje pravilo jedinstvenog akcenta na osnovu kojeg se polusloženice razlikuju od složenica. Od svih pitanja u upitniku, njih 4 (pitanja 4, 7, 11, i 12) je imalo za cilj da otkriju sposobnost ispitanika pri prepoznavanju i izdvajanju složenica među ostalim rečima. Pitanje broj 4 Zaokružite slovo ispred oblika koje smatrate složenicama je jedno od nekoliko koja se tiču respoznavanja složenica u okruženju reči drugih struktura, pri čemu je kod svakog od pitanja nešto drugo bilo predviđeno kao centralni faktor raspoznavanja. Reč Procenat ispitanika koji smatraju da nije složenica kiselo-slatki 82,7% crno-beli 76,7% geografija 64,0% anti-fašistički 76,0% transatlantski 49,3% bezgotovinski 43,3% brakorazvodna 24,0% akva-aerobik 78,7% gološijast 56,7% supersenzibilan 36,7% Tabela 2. Procentualna vrednost od ukupnog broja ispitanika koji su negativno odgovorili na pitanje. 255 Kao što se može videti na tabeli 2, složenice su se nalazile pomešane sa rečima izvedenim na osnovu prefiksa, bilo da su pisane sa crticom ili bez, kao i takozvanim neoklasičnim složenicama (eng. neoclassical compounds, nem. neoklassisches Kompositum) složenicama sa vezanim korenima. 3 Skoro jedna četvrtina ispitanika propustila je da prepozna reč brakorazvodna kao složenicu, a više od polovine reč gološijast. U obrnutom smeru, kod pitanja broj 12, od ispitanika je očekivano da se izjasne potvrdno o tome koji je oblik moguće smatrati složenicom. U ovom zadatku, složenice su se našle među izvedenicama i drugim višečlanim složenim leksičkim oblicima. Rezultati pokazuju da se višečlani složeni oblici kao krv-i-znoj ili kakosezvaše ne uzimaju kao takve. Neke manje učestale složenice su kod ispitanika izazvale nedoumicu oko statusa, dok kod onih mnogo češće u upotrebi, kakve su suncokretovo i 3 By neoclassical compounds I mean compounds formed on Greek and Latin bound roots, for example psychopath or pathology. Neoclassical compounds of course continue to be coined in English, especially in technical and medical fields witness 20th century words for devices like the telephone or phonograph or medical terms such as angioplasty or arthroscopic (Lieber/ Štekauer, 2009: 573).

257 Vladimir Ž. Jovanović crvotočina kao da je status složenice ostao zasenjen tom frekventnošću, jer tek četvrtina ispitanika ih je prepoznala kao složenice. Reč Procenat ispitanika koji smatraju da jeste složenica mišolovka 68,7% suncokretovo 25,3% konjokradica 83,3 % krv-i-znoj 14,0% nepismen 23,3% crvotočina 32,0% gluvonem 68,0% blagoglagoljiv 55,3% provinijencija 8,7% kakosezvaše 16,0% Tabela 3. Procentualna vrednost od ukupnog broja ispitanika koji su potvrdno odgovorili na pitanje. Tabela 3 prikazuje rezultate proistekle iz odgovora na pitanje sličnog tipa kao prethodna dva, s tim što su u ovom slučaju složenice u velikoj meri zasnovane na elementima iz klasičnih jezika. Kao i do sada, gotovo svakodnevna složenica kao što je gradonačelnikov je potvrđena samo od strane jedne trećine ispitanika, što je neočekivano nizak nivo strukturalnog prepoznavanja. Kako se ispostavilo, složenice koje kombinuju domaće i strane elemente se bolje prepoznaju od onih koje su formirane isključivo od delova poreklom iz klasičnih jezika. 256 Reč Procenat ispitanika koji smatraju da jeste složenica termofor 13,3% elektromobil 58,0% srbofilni 18,7% visokonaponski 83,3% biologija 37,3% aerozagađenje 76,0% termolabilan 48,7% velegradski 53,3% gradonačelnikov 33,3% bezrazložan 50,7% Tabela 4. Procentualna vrednost od ukupnog broja ispitanika koji su negativno odgovorili na pitanje. U okviru pitanja broj 7 (Koju biste od ovih reči izbacili iz naredne grupe) od ispitanika je zahtevano da grupišu reči na osnovu prihvatljivosti forme, a time i značenja. Ponuđene reči su pravilno formirane složenice, druge su pravilne, ali veoma retko u upotrebi, dok treće predstavljaju nepostojeće složenice, formirane po uzoru na istoznačne reči u engleskom jeziku. Treba istaći da je na ishod u izjašnjavanju po svemu sudeći uticala i razlika u tretmanu složenica u engleskom i srpskom jeziku, s obzirom na to da prema pristupu tvorbi u nastavi srpskog, crtica označava polu-složenicu, ali ne i pravu složenicu, kao u engleskom. Time je i ortografski oblik uticao na odluku ispitanika u zavisnosti od formalnog jezičkog obrazovanja, a ne isključivo konstitutivni elementi. Sudeći po procentu ispitanika koji bi isključili određene oblike iz grupe pravih složenica srpskog jezika, ispitanici su u svojim odgovorima na ovo pitanje demonstrirali srazmernu osetljivost na nedovoljno dobro formirane reči. Osim toga, uočljiv je i relativno visok

258 PERCEPCIJA PRIDEVSKIH SLOŽENICA KOD GOVORNIKA SRPSKOG JEZIKA stepen otvorenosti za nove oblike složenica (npr. izaleđni) nastalih usled razvojnih tendencija u tvorbi, gde se jedinice jezičke strukture višeg reda, kakve su sintagme, leksikalizuju u složene leksičke oblike. Reč Procenat ispitanika koji bi izbacili datu reč iz grupe praznoglav 2,0% slatkorečit 10,7% ironičnonazvan 68,0% sveznajuć 4,7% polupismen 6,0% kolenastiskajuć 70,5 % jednoruk 5,3% rukomnapravljen 53,3% izaleđni 36,7% vlastohlepan 44,0% Tabela 5. Procentualna vrednost od ukupnog broja ispitanika koji nisu prihvatili određeni oblik kao složenicu. U drugom tipu pitanja u upitniku, utvrđivana je opšta sklonost ispitanika ka upotrebi složenica u jeziku u odnosu na druge vrste leksičkih jedinica. Pitanje broj 1 Koju biste od ovih formulacija, po vašem mišljenju, pre upotrebili da izrazite neki sadržaj ili opišete nekog ili nešto? imalo je za cilj da proceni težnju ispitanika ka izražavanju na osnovu kompleksnih lekičkih struktura kakve su složenice na račun kompleksnih jezičkih konstrukcija. Kada je reč o sklonosti ka korišćenju složenica, kod ponuđenog izbora za opis, 85% ispitanika bi se opredelilo za nešto što nije složenica, što je veoma visok procenat koji pokazuje da našim govornicima nije bliska upotreba složenica u jeziku, što se može smatrati odrazom činjenice da srpskom jeziku nije inherentno komponovanje leksičke strukture na bazi većeg broja korena. Pitanje 5 Da li ste do sada u jeziku sreli reč drvolik? i pitanje 6 Da li biste upotrebili pomenutu reč u pisanom sastavu ili govoru? nastoje da provere osećaj za složenice kod govornika i njihovu spremnost da koriste ove lekseme. Složenice kao drvolik je u jeziku srelo tek trećina ispitanika, a samo 17,8 % bi je upotrebilo u svom govoru, što je na neki način predstavljalo potvrdu rezultata iz pitanja broj Da li ste do sada u jeziku sreli reč drvolik? da ne nisam siguran Osnovna škola 24 48% 8 16% 18 36% Psihologija 11 22% 24 48% 15 30% Anglistika 15 30% 27 54% 8 16% Ukupno % % % Tabela 6. Numerička i procentualna vrednost za različite ponuđene odgovore i grupe na pitanje izloženosti određenoj složenici. Da li biste upotrebili pomenutu reč u pisanom sastavu ili govoru? da ne nešto drugo Osnovna škola % % % Psihologija % % % Anglistika % % % Ukupno % % % Tabela 7. Numerička i procentualna vrednost za različite ponuđene odgovore na pitanje o upotrebi složenice u jeziku.

259 Vladimir Ž. Jovanović Pitanje 8 Da li biste za nekog /nešto ko/što ima osobine da mu je glava crna pre upotrebili izraz koji ima: [...] je na direktan način očekivalo od ispitanika da se izjasne o karakteristikama jezika koji se koristi u opisivanju, sa namerom da se ustanovi stepen do kog su govornici naklonjeni leksičkoj kompoziciji u poređenju sa drugim jezičkim sredstvima. U skladu sa ostalim rezultatima istog tipa, tek jedna trećina ispitanika pokazuje težnju ka usložnjavanju kvalifikativa. Da li biste za nekog /nešto ko/što ima osobine da mu je glava crna pre upotrebili izraz koji ima: Jednu reč Dve reči Sintagmu Celu rečenicu Osnovna škola % % 4 8.3% % Psihologija % % % % Anglistika % % % % Ukupno % % % % Tabela 8. Numerička i procentualna vrednost za ponuđene odgovore na pitanje. Pitanje 15 u okviru ove grupacije proverava sa jedne strane prirodnu težnju ka složenim leksičkim oblicima, a sa druge sklonost ka upotrebi složenica ili nekog drugog oblika u kojoj meri ih prihvata jezički osećaj. U tom smilsu, u okviru odgovora nalazilo se 16 ponuđenih pridevskih i imeničkih složenica. Registrovana je najbolja percepcija ispitanika kod najučestalijih reči i onih sa bliskim i transparentnim sadržajem, bez obzira na vrstu korena. 258 Reč Procenat ispitanika koji bi ili su upotrebili sledeće oblike termometar 93,3% rukotvoren 39,3 % srebroljubac 20,7% rukopis 93,3% blaženopočivši 2,7% očigledan 98% bezbrižan 95% plavokos 77,3% dovratak 15,4 % repromaterijal 16,7% mišolovka 88,7% punoznačan 36% opunomoćiteljev 2,7% hladnoratovski 13,3% šestogodišnji 98% Tabela 9. Procentualna vrednost za ponuđene odgovore ispitanika na pitanje o upotrebljivosti određenih reči. Pitanje broj 14 imalo je za cilj da proveri u kojoj meri će se u prepoznavanju odgovarajućih leksičkih oblika, ispitanici osloniti na izbor po principu najbolje opcije. Od 12 ponuđenih reči, trebalo je da ispitanici izaberu 4 odgovarajuće po obliku i značenju. Intencija pitanja ovakve vrste je bila utvrditi u kojoj meri će ispitanici upotrebiti složenice u tekstu, da li pre složenice ili neke druge reči i da li će koristiti neobičnu leksemu glavobolno koja se javlja u originalnom tekstu. Ponuđena rešenja su omogućavala samo po jedan ispravan odgovor na mestima gde po smislu dolaze jedino složenice kao glavobolno i svojevrsni. Od 143 ispitanika 53,1 % je adekvatno smestilo prvu, a samo 36% drugu složenicu. Činjenica da su u ovom slučaju složenice korišćene u manjem obimu, može da govori o tome da se složenice na podsvesnom nivou doživljavaju kao jedinice višeg reda od reči, te stoga ne zadovoljavaju kriterijum umetanja samo jedne reči u ponuđene praznine.

260 PERCEPCIJA PRIDEVSKIH SLOŽENICA KOD GOVORNIKA SRPSKOG JEZIKA S tim u vezi Aitchinson (Aitchinson 1987: 178) kaže: One of the best-known facts about word recognition is that a lot of it is guesswork. People recognize words by choosing the best fit ; they match the portion they have heard with the word in their mental lexicon that appears to be the most likely candidate, and they fill in gaps, often without noticing they do so. 14. Umetnite SAMO po jednu reč od ponuđenih na liniju u tekst: vrsni, dugom, glavobolno, čuveni, kratkom, svojevrsni, teškog, malom, lako, promućuran, bezazleno, stvarno. Šta je starije duh ili materija? pitanje je i te kako, iskušavalo je najveće umove u istoriji. Zadire u samu suštinu stvarnosti. Zato su se u misaoni koštac uhvatili vrhunski teorijski fizičar sa Univerziteta Berkli i propovednik duhovnosti (endokrinolog po obrazovanju) Leonard Mlodinov i Dipak Čopra. Na putovanju u nesporazum, iz kojeg su i krenuli, upustili su se u razjašnjenje svemira, života, uma i mozga i boga. Treći tip pitanja u istraživanju tiče se razlike u razumevanju složenica u odnosu na izvedenice sa istim ili veoma sličnim značenjem. Pitanje 9 Koji od ovih oblika bolje razumete? Zaokružite oznaku ispred oblika je upravo trebalo da pruži jasniju sliku o tome. Ponuđeno je sedam parova složenica i izvedenica nasumičnog rasporeda: crnokosa/ crnka, plavuša/plavokosa, ribolovac/ribar, crnac/crnoputi, ridjokos/ridjan, levak/levoruk, desnoruk/dešnjak. Nalazi potvrđuju da se slično značenje bolje razume kad je reč u obliku izvedenice, mada ne dominantno, jer od sedam parova, u četiri su ispitanici bolje razumeli/lakše prepoznali izvedenice, i to plavuša sa 81%, ribar sa 51%, crnac 88,3%, dešnjak 62,5%, a u tri složenice, uprkos činjenici da složenice nose više informacija, kao kod crnokosa 72,1%, riđokos 98%, levoruk 73,5%. Ovaj problem bi zahtevao i neka dodatna istraživanja kako bi se dobili neki autentičniji pokazatelji. Četvrti segment upitnika okupljao je pitanja koja se odnose na identifikovanje korena reči kao faktora u percepciji reči. Određivanje korena reči pokazalo se kao veoma problematično, iako ključno za razumevanje reči i njihovog statusa. Pitanje 2 Koji je deo reči u bistrook po vašem mišljenju značajniji za opisivanje date osobe? težilo je ka dobijanju objašnjenja o tome šta je fokus kod složenica u svesti govornika srpskog jezika, odnosno da li se složenice sagledavaju kao dvokorenske leksičke jedinice od kojih jedan obično predstavlja glavni ili dominantniji deo. U pitanju 13 Podvucite koren u sledećim oblicima. od ispitanika je očekivano da prepoznaju koji to delovi reči predstavljaju koren, odnosno nose značenje, pri čemu je bilo neophodno razlučiti šta je koren, a šta se ne bi moglo ili trebalo smatrati korenom. Ovde je potvrđivana validnost stečenog znanja o korenu i nastave o složenicama koju su ispitanici imali u tekućim ili prethodnim ciklusima školovanaja. Reči su bile različitog sastava, sa jednim ili više korenskih delova, vezanih i slobodnih korenova. Ono što je zabeleženo u istraživanju je da se vezani koren iz klasičnih jezika ne prepoznaje kao element složenice, što je pokazatelj da postoji značajna razlika u anglističkoj i srbističkoj lingvistici po ovom pitanju, gde se neoklasične složenice u engleskom smatraju proizvodima vezanih korenskih morfema koje se nazivaju combining forms. Sa druge strane, govornici srpskog jezika nemaju tendenciju da korenom smatraju deo koji nije morfološki slobodan, a ponekad se i prefiksi pogrešno uzimaju za korenske morfeme. Prema onome što je pokazala analiza rezultata, izostanak adekvatnog identifikovanja korena kod reči izvedenih afiksima kreće se u rasponu 1,4 do 7 %, što govori o tome da su ispitanici upoznati sa značenjem i ulogom pojma koren. Kada je reč o složenicama, međutim, dvostruki koren nije bilo u stanju da prepozna čak 87,9 do 97, 8% ispitanika svih grupa. Na pitanje Šta po vašem mišljenju nije u redu (ako uopšte nešto nije u redu) sa sledećim oblicima: otvorenokrajnji, ledohladan, zvezdopoprskan, rukobran, gotovo podjednak broj ispitanika je odgovorio da je u pitanju spoj pojmova koji je takav da se ne mogu naći zajedno u istoj reči i da oblik reči koje ulaze u sastav nije moguće uvek prilagoditi kako bi se formirala adekvatna složenica. 259

261 Vladimir Ž. Jovanović Šta po vašem mišljenju nije u redu (ako uopšte nešto nije u redu) sa sledećim oblicima: spoj pojmova podjednaka važnost oblik reči sve je u redu nešto drugo Osnovna škola % % % 0 0.0% 1 2.1% Psihologija % 2 4.1% % 0 0.0% 2 4.1% Anglistika % 4 8.2% % 1 2.1% 3 6.1% Ukupno % % % 1 0.7% 6 4.1% Tabela 10. Numerička i procentualna vrednost za ponuđene odgovore na pitanje o adekvatnoj formi određenih reči. Na kraju, ono što bi moglo da pospeši pravilniju percepciju složenica, posebno pridevskih, je potenciranje na pojednostavljenju procesa kompozicije sa formalnog stanovišta, gde bi se razgraničilo šta se mora smatrati kompozicijom, a šta ne. Svakako treba istaći u prvi plan nedeljivost onoga što se podrazumeva pod pojmom reč, bez obzira da li je ona uspostavljena na ortografskim osnovama, semantičkim ili fonološkim. It is therefore better to attempt once again a formal definition. A common one is Bloomfield s: A word is a minimum free form. This means that what can stand on its own is a free form. For example, child is a free form. Although -ish is meaningful-it indicates relating to, befitting -it cannot be used independently; it is a bound form: childish is therefore a word, because it cannot be divided any more into parts each of which is both meaningful and independent. Although this definition has wide application it, too, runs into difficulties. For example, je ( I in French) would not be a word according to Bloomfield, because it is not a free form. It is always used with a verb. If I is to be used independently, moi is employed. (Hörmann 1979: 46) 260 Osim toga, prilikom definisanja pojma složenica neophodno je izbeći ponavljanje pojma reč, a svakako i pogrešno uopštavanje da se složenice sastoje od dve reči, jer se time uvodi zabuna oko statusa samih složenica. 4. ZAKLJUČAK Ono što je ovo istraživanje zasnovano na naučnom upitniku donelo je činjenica da po prvi put se na nešto solidnijim osnovama i sa nešto konkretnijim pokazateljima može govoriti o tome na koji način govornici srpskog jezika koriste složenice i posebno pridevske, kako se odnose i kakve su im sklonosti ka upotrebi ovog leksičkog oblika. Na ovom mestu izveštaja o istraživanju nameće se nekoliko opšijih zaključaka koji proističu iz sumiranja rezultata analize. Pre svega, nije moguće potvrditi da je prepoznavanje složenica kod izvornih govornika srpskog jezika bez obzira na uzrast i obrazovanje stabilna i sistematična kategorija. Takođe, može se reći da pored nedostatka izraženije sklonosti ka upotrebi složenica u jeziku kod ispitanika, postoji i određeni visok stepen nerazumevanja složenica i njihove prirode. Ove dve činjenice mogu biti i uzročno-posledično vezane, jer su podaci pokazli da oko 90% ispitanika nije svesno da složenice imaju dvostruki koren, što je verovatno i primarni razlog pogrešnog razumevanja bazičnih odrednica u vezi sa složenicama. Iako se ispostavilo da 70% ispitanika prepoznaje jedan izolovani oblik kao složenicu, na drugim mestima se to ne potvrđuje na odgovarajući način. Na primerima gde je mnogo jasnije da je reč o složenicama, na primer suncokretovo ili brakorazvodna, tek manji procenat govornika ih prihvata kao složene reči, samo 25,4%, odnosno 24% od svih 150 ispitanika. Kao i kod drugih leksičkih oblika, prepoznavanje, a time i razumevanje značenja reči, zavisi od frekvencije, s obzirom na to da frekventnija upotreba u jeziku dovodi do lakšeg razumevanja neke reči. Međutim, prema nalazima u ovom istraživanju, frekventnija upotreba nije dala više vrednosti u smislu bolje percepcije statusa složenice. Reči koje sadrže korene koje su poznate govornicima su obično pri-

262 PERCEPCIJA PRIDEVSKIH SLOŽENICA KOD GOVORNIKA SRPSKOG JEZIKA hvatljivije i lakše za prepoznavanje i razumevanje. Prema rečima Dorfmana: When people are exposed to novel words that are made up of real morphemes, such as genvive (related to the morpheme vive, as in revive) they rate that stimulus as being a better English word and they recognize it better than an equally complex stimulus that does not incorporate a familiar root (such as gencule) (Dorfman 1994, 1999). (Traxler 2012:103) Kada se porede sa drugim oblicima, kod parova podjednako nefrekventnih reči na primer, složenice se kao oblici sa više semantičkog sadržaja lakše razumeju od oblika jednostavnije morfološke strukture. Pored toga što je ovo istraživanje pokazalo da se nešto bolje percepiraju izvedenice od složenica sa sličnim ili istim značenjem, što na neki način može da predstavlja potvrdu pretpostavki iznetih oko toka i vrste prepoznavanja u derivacionim procesima (Aitchinson 1987) u odeljku 2, jasno je da je potrebno proširiti ovo pitanje i generalizaciju zasnovati na nešto obimnijem korpusu primera. Na osnovu rezultata i svega izloženog do sada, stiče se utisak da se javlja potreba za izvesnom promenom pristupa u sistemu obrazovanja i nastave jezika kada je reč o predavanju i usvajanju gradiva o složenicama u okviru tvorbe reči. S tim u vezi, neophodan je drugačiji opis procesa kompozicije u tvorbi reči u srpskom jeziku, kao i preciznija terminologija u nastavi kako bi se izbegle određene nejasnoće i nedoslednosti koje su trenutno prisutne u literaturi o ovoj oblasti srpske deskriptivne gramatike u najširem smislu. Kako je koren jedan od ključnih elemenata za razumevanje složenica i njihovog ustrojstva, najbolja praksa bi bila da se u nastavi tvorbe reči srpskog jezika pažnja usmeri ka poboljšanju razumevanja pojma koren i mogućnostima kombinovanja različitih tipova korena i kombinatornih potencijala samih postojećih korenskih oblika. Jedan od zadataka u tom pravcu koji se nakon ovakvih rezultata analize odgovora ispitanika preporučuje je neophodnost razvijanja svesti kod govornika-učenika o tome da koren reči ne mora nužno biti slobodna morfema i da složenička struktura podrazumeva najmanje dve korenske morfeme kako bi njihov status bio potvrđen. Literatura: Andrews, S./ Miller, B./ Rayner, K. (2004). Eye movements and morphological segmentation of compound words: There is a mouse in mousetrap. European Journal of Cognitive Psychology, 16, Aitchinson, J. (1987). Words in the Mind: An Introduction to the Mental Lexicon. Oxford: Basil Blackwell. Arnhold, A. (2012). Prosodically induced perception of compounds and noun phrases in Finnish. nordicprosody.ut.ee/files/arnhold.pdf Baayen, R. H. (2008). Analyzing Linguistic Data: A Practical Introduction to Statistics Using R, Cambridge: CUP. Babić, S. (1986). Tvorba riječi u hrvatskom književnom jeziku: nacrt za gramatiku, Zagreb: JAZU/Globus. Bauer, L. (1983). English Word-Formation, Cambridge: Cambridge University Press. Bugarski, R. (2003). Uvod u opštu lingvistiku, Beograd: Čigoja štampa/xx Vek. Dragićević, R. (2010). Leksikologija srpskog jezika, Beograd: ZZUINS. Fernandez, E. M/ H. S. Cairns (2011). Fundamentals of Psycholinguistics, Chichester: Wiley-Blackwell, Field, J. (2004). Psycholinguistics: The Key Concepts, London: Routledge. Frazier, L. /J. De Villiers, eds (1990). Language Processing and Language Acquisition, Dordrecht: Springer Science and Business Media. Harley, T. (2001). The Psychology of Language, Hove and New York: Psychology Press. Hörmann, H. (1979). Psycholinguistics, An Introduction to Research and Theory, New York: Springer Verlag. Jovanović, V. Ž. (2013). On the Formation of Adjective Compounds: Adjectivization of Clausal Structures in English and Serbian. Научни диалози. Сборник, Велико Търново: ВТУ. Jovanović, V. Ž. (2014). Formative-semantic Models of Adjective Compounds in English and Serbian, presented at 14 th ESSE Conference, Košice, Slovakia. Juhasz, B. J., Starr, M. S., & Inhoff, A. W. (2003). The effects of morphology on the processing of compound words: Evidence from naming, lexical decisions and eye fixations. British Journal of Psychology, 94, Juhasz, B. J., Inhoff, A. W., & Rayner, K. (2005). The role of interword spaces in the processing of English compound words. Language and Cognitive Processes, 20, Klajn, I. (2002). Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku I: slaganje i prefiksacija. Beograd: Matica Srpska / SANU / SKZ. 261

263 Vladimir Ž. Jovanović Klajn, I. (2005). Gramatika srpskog jezika, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Lieber, R. / P. Štekauer, eds (2009). The Oxford Handbook of Compounding, Oxford: Oxford University Press. Oxford English Dictionary (2009). 2nd Edition, Version 4.0, Oxford: Oxford University Press. Pinker, S. (1999). Words and Rules, New York: Basic Books. Plag, I. (2003). Word-Formation in English, Cambridge: Cambridge University Press. Scovel, T. (1998). Psycholinguistics, Oxford and New York: Oxford University Press. Stanojčić, Ž. /Lj. Popović, / S. Micić, (1989). Savremeni srpskohrvatski jezik i kultura izražavanja, Beograd / Novi Sad: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva / Zavod za izdavanje udžbenika. Stevanović, M. (1991). Savremeni srpskohrvatski jezik, tom I, Beograd: Naučna knjiga. Šipka, D. (2005). Osnovi morfologije, Beograd: Alma. Šipka, D. (2006). Osnovi leksikologije i srodnih disciplina, Novi Sad: Matica Srpska. Štasni, G. (2008). Tvorba reči u nastavi srpskog jezika, Beograd: DZSJIKS. Traxler, M. / M. A. Gernsbacher, eds (2006). Handbook of Psycholinguistics, II edition, London: Academic Press. Traxler, M. J. (2012). Introduction to Psycholinguistics, Understanding Language Science, Chichester: Wiley- Blackwell. Vujanić, M. et al (2007). Rečnik srpskoga jezika, Novi