bankarska praksa KARAKTERISTIKE MODERNE BANKAMA

Transcription

1 Mr Mile Stanišić* bankarska praksa KARAKTERISTIKE MODERNE REVIZIJE U BANKAMA Interna revizije je deo tekućeg nadgledanja sistema internih kontrola i interne procedure banke o proceni kapitala, jer se time obezbeđuje nezavisna procena adekvatnosti i usaglašenosti sa politikama i procedurama koje je banka ustanovila. Funkcionisanje interne revizije treba da se zasniva na principima nezavisnosti, nepristrasnosti i objektivnosti, profesionalne stručnosti, definisanja obima rada i pristupa informacijama, definisanja konsultantskih aktivnosti, kao i regulisanje ciljeva, obaveza i odgovornosti putem pravilnika o internoj reviziji. Interna revizija uključuje sastavljanje plana revizije, ispitivanje i procenjivanje raspoloživih informacija, komunikaciju o rezultatima, praćenje ostvarivanja preporuka i izdavanje izveštaja. * Vojvođanska banka ad Novi Sad 58

2 Interna revizija unutar banke treba da bude stalna funkcija. Prilikom izvršavanja svojih dužnosti i odgovornosti, upravni odbor i komitet za reviziju treba da preduzmu sve neophodne mere kako bi banka mogla stalno da se oslanja na adekvatnu funkciju interne revizije koja odgovara njenoj veličini i prirodi njenih poslova. Te mere uključuju obezbeđivanje odgovarajućih resursa i internih revizora u sektoru interne revizije kako bi se ti ciljevi ostvarili. Aktivnosti interne revizije u bankama treba da se obavljaju u skladu sa postojećim profesionalnim standardima. Standardi Instituta internih revizora za profesionalnu praksu interne revizije definišu nezavisnost, stručnost, delokrug rada, obavljanje poslova revizije i upravljanje internom revizojom. Kako će se organizovati funkcija interne revizije zavisi od veličine, složenosti, obima aktivnosti i profila rizika banke, kao i od odgovornosti koje su poverene funkciji revizije. U većim bankama glavni interni revizor je često direktor interne revizije koji ispunjava svoje odgovornosti uz pomoć zaposlenih u reviziji. Odgovornost upravnog odbora za funkciju interne revizije Upravni odbor banke je odgovoran za uspostavljanje i održavanje efikasne funkcije interne revizije koja ispunjavaja statutarne i regulativne zahteve. Upravni odbor ne može da prenose svoje odgovornosti. Međutim, on može da prenese odgovornost za dizajn, primenu i monitoring određenih internih kontrola na menadžment, a testiranje i ocenu internih kontrola na revizore i druge. Upravni odbor je posebno odgovoran za pregled i prihvatanje strategija, politika, programa i organizacione strukture interne revizije. On, takođe, treba da vrši monitoring efikasnosti funkcije interne revizije. 1 Upravni odbor mora pažljivo da razmotri koliko obiman mora biti program interne revizije da bi se na efikasan način izvršilo 1 2 testiranje i monitoring internih kontrola i obezbedila pouzdanost finansijskih izveštaja i izveštavanje banke. Formalnost i nivo programa interne revizije banke zavise od veličine, složenosti, delokruga aktivnosti i profila rizika. Neke male banke ne moraju da imaju formalne programe interne revizije. Upravni odbor mora da obezbedi da se programima banke za reviziju testiraju interne kontrole radi utvrđivanja: netačnih, nekompletnih i neovlašćenih transakcija, nedostataka u zaštiti sredstava, nepouzdanog finansijskog i regulatornog izveštavanja, prekršaja zakona i propisa, i odstupanja od politika i procedura banke. Direktor interne revizije bar na godišnjem nivou treba da utvrdi važnije rizike sa kojima se banka suočava kako bi pomogao upravnom odboru ili komitetu za reviziju da utvrde odgovarajući delokrug revizije. Upravni odbor ili komitet za reviziju treba, takođe, da obezbede da interni revizori budu nezavisni od menadžmenta banke i budu objektivni. Uobičajeno je da komitet za reviziju bude uključen prilikom angažovanja personala višeg ranga za internu reviziju, utvrđivanja naknade za interne revizore, pregleda planova revizije i ocene rada internih revizora. Treba se truditi da se zadrži personal koji je kvalifikovan da obavlja aktivnosti revizije u kojima banka ocenjuje interne kontrole i odlučuje da li menadžment pravilno primenjuje preporuke i obraća pažnju na izražene sumnje od strane revizora. Komitet za reviziju, takođe, može da se sastane sa onima koji vrše ispitivanja po potrebi, da bi izvršili pregled izveštaja i prodiskutovali o nalazima. Komiteti za reviziju imaju specifične zahteve u odnosu na jačanja nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti interne revizije. U razvijenim zemljama uloga komiteta za reviziju je jasno i široko definisana nacionalnim propisima. Dobra je praksa ako upravni odbor banke formira komitet za reviziju da nadzire pitanja revizije. 2 Takav revizorski komitet treba, ako Članom 73. Zakona o bankama regulisana je nadležnost upravnog odbora nad internom revizijom. Prema članu 80. Zakona o bankama banke su obavezne da ustanove Odbor za reviziju. Istim članom određene su njegove dužnosti u skladu sa najvišim svetskim standardima. 59

3 je moguće, da bude sačinjen od neizvršnih direktora, jer to dalje povećava nezavisnost revizorske funkcije. Da bi se održavala dobra komunikacija kao i nezavisnost, pravilnik o internoj reviziji treba da obezbedi glavnom internom revizoru neometan pristup predsedniku revizorskog komiteta. U njemu, takođe, treba da se zahteva da glavni interni revizor dostavlja revizorskom komitetu redovne izveštaje o stanju kontrola u organizaciji. Upravni odbor i komitet za reviziju treba da se uvere da funkcija interne revizije zadovoljava zahteve koje nameću tekuće planirane aktivnosti banke. Oni treba da osiguraju da struktura, delokrug i komunikacija sa internom revizijom budu adekvatno definisani. Struktura. Treba posvetiti posebnu pažnju ugrađivanju (postavljanju) revizijske funkcije u strukturu menadžmenta banke. Ova funkcija treba da bude pozicionirana tako da direktori budu uvereni da će funkcija interne revizije obavljati svoje dužnosti sa nepristrasnošću i da na nju ne utiču menadžeri koji vode svakodnevno poslovanje. U skladu s tim direktor interne revizije treba da podnosi izveštaj direktno upravnom odboru i njegovom komitetu za nadzor koji treba da nadgledaju funkciju interne revizije. Upravni odbor ili njegov komitet za nadzor treba da utvrdi objektivne kriterijume rada za svrhu ocenjivanja rada funkcije interne revizije. 3 Odgovornost za funkciju interne revizije treba dodeliti direktoru koji poznaje ovu funkciju i nema odgovornost za poslovanje banke. Delokrug. Dinamika i obim pregleda interne revizije, kao i testiranje treba da budu konzistentni sa prirodom, složenošću i rizicima u bilansnim i vanbilansnim aktivnostima banke. Komitet za nadzor bar na godišnjem nivou treba da pregleda i odobri ocenu rizika u kontroli koju obavlja direktor interne revizije, i delokrug plana revizije, uključujući i to koliko se direktor oslanja na rad spoljnih provajdera usluga. Treba, takođe, povremeno izvršiti pregled koliko se interna revizija pridržava plana revizije. Komitet za reviziju treba da razmotri zahteve za proširenje osnovnih poslova interne revizije kada iskrsnu značajni problemi ili kada dođe do važnih promena u okruženju, strukturi, a k t i v n o s t i m a, izloženosti riziku, ili sistemima u banci. 4 Komuniciranje. Da bi pravilno ispunjavali svoju odgovornost za internu kontrolu, direktori i viši menadžment treba da jačaju svoje komunikacije i kritičko ispitivanje problema, tako da će se na taj način upoznati sa nalazima internog revizora i rešenjima operativnog menadžmenta u pogledu utvrđenih slabosti u internoj kontroli. Interni revizori treba da podnose izveštaj o nedostacima u internoj kontroli, odgovarajućem nivou menadžmenta čim se oni utvrde. O značajnim stvarima treba odmah izvestiti direktno upravni odbor ili njegov komitet za reviziju i viši menadžment. Na periodičnim sastancima sa menadžmentom i direktorom interne revizije, komitet za reviziju treba da oceni da li su slabosti interne kontrole ili neki drugi izuzeci rešavani na ekspeditivan 3 4 Na primer, kriterijumi za obavljanje mogu da obuhvataju vreme svake obavljene revizije, upoređivanje obavljenih poslova sa planom i ostale mere. Važnije promene u okruženju i uslovima banke mogu da dovedu do promene u sistemu interne kontrole, što, takođe, zahteva dodatni rad interne revizije. One uključuju: (a) novi menadžment; (b) oblasti ili aktivnosti koje su predmet brzog razvoja; (c) nove linije poslovanja, proizvoda ili tehnologija; (d) korporativno prestruktuiranje, integracije (spajanje) i akvizicije (kupovine); i (e) ekspanziju ili akviziciju (kupovinu) inostranog poslovanja (uključujući uticaj promena u odgovarajućem ekonomskom i regulativnom okruženju). 60

4 način od strane menadžmenta. Šta više, komitet za reviziju treba da pruži direktoru interne revizije priliku da prodiskutuje o svojim nalazima bez prisustva menadžmenta. Ciljevi i zadaci funkcije interne revizije Upravni odbor banke ima konačnu odgovornost za obezbeđivanje da više rukovodstvo banke ustanovljava i održava adekvatan i efikasan sistem internih kontrola, sistem merenja za procenjivanje raznih rizika u poslovima banke, sistem za povezivanje rizika sa nivoom kapitala banke i odgovarajuće metode za nadgledanje usaglašenosti sa zakonima, propisima, i supervizorskim i internim politikama. Upravni odbor treba redovno da utvrđuje da li je banka ustanovila adekvatan sistem internih kontrola kako bi se osigurao dobar redosled i pažljivo obavljanje poslovanja. Upravni odbor treba redovno da ocenjuje da li je banka razvila sistem za povezivanje rizika sa nivoom kapitala banke. Na kraju, odbor treba da osigura da banka ima procese za utvrđivanje i adekvatnu kontrolu uključenih rizika prilikom sprovođenja poslovnih ciljeva; za ispitivanje integriteta, pouzdanosti i blagovremenosti finansijskih informacija i informacija o upravljanju; i za nadgledanje usaglašenosti sa zakonima i propisima, nadzornim politikama i internim planovima, politikama i procedurama. Više rukovodstvo treba da održava organizacionu strukturu koja jasno dodeljuje odgovornost, ovlašćenje i odnose izveštavanja i osigurava da se dodeljene odgovornosti efikasno sprovode. Više rukovodstvo je, takođe, odgovorno za razvijanje procesa koji identifikuju, mere, nadgledaju i kontrolišu rizike. Na kraju, više rukovodstvo ustanovljava odgovarajuće politike interne kontrole i nadgleda adekvatnost i efikasnost sistema interne kontrole. Funkcija interne revizije je deo tekućeg nadgledanja sistema internih kontrola i interne procedure banke o proceni kapitala, jer se time obezbeđuje nezavisna procena adekvatnosti i 5 usaglašenosti sa politikama i procedurama koje je banka ustanovila. Kao takva funkcija interne revizije pomaže članovima organizacije da efektivno sprovode odgovornosti kao što je iznad opisano. 5 S opšteg stanovišta obim interne revizije uključuje: ispitivanje i procenu adekvatnosti i efikasnosti sistema interne kontrole; preispitivanje primene i efektivnosti procedura upravljanja rizikom i metodologiju procene rizika; preispitivanje sistema upravljanja i finansijskih informacija, uključujući elektronske informacione sisteme i elektronske bankarske usluge; preispitivanje tačnosti i pouzdanosti računovodstvenih zapisa i finansijskih izveštaja; preispitivanje sistema banke koji se odnosi na procenu njenog kapitala u odnosu na procenu rizika; ispitivanje transakcija i funkcionisanje posebnih procedura interne kontrole; pridržavanje zakonskih i regulatornih zahteva, propisa o poslovanju, sprovođenja politika i procedura; ispitivanje integriteta, pouzdanosti i blagovremenosti redovnog izveštavanja; sprovođenje posebnih istraga. Principi interne revizije Funkcionisanje interne revizije treba da se zasniva na principima nezavisnosti, nepristrasnosti i objektivnosti, profesionalne stručnosti, definisanja obima rada i pristupa informacijama, definisanja konsultantskih aktivnosti, kao i regulisanju ciljeva, obaveza i odgovornosti putem pravilnika o internoj reviziji. Nezavisnost Sektor interne revizije u banci mora da bude nezavisan od aktivnosti za koju se vrši revizija. Sektor, takođe, mora da bude nezavisan od svakodnevnog procesa interne kontrole. To znači da sektor interne revizije ima Dužnosti funkcije interne revizije u Srbiji su članovima 85. i 86. Zakona o bankama postavljene na najviši nivo. 61

5 odgovarajuće mesto unutar banke i da sprovodi svoje zadatke objektivno i nepristrasno. Sektor interne revizije mora da bude u mogućnosti da obavlja svoj zadatak na sopstvenu inicijativu u svim odeljenjima, ustanovljenim delovima i funkcijama banke. Mora da ima slobodu da izveštava o svojim rezultatima i procenama i da ih interno saopšti. Princip nezavisnosti zahteva da sektor interne revizije radi pod direktnom kontrolom ili generalnog direktora banke ili nadzornog odbora ili komiteta za reviziju u zavisnosti od okvira korporativnog upravljanja. Direktor sektora interne revizije treba da ima ovlašćenje za direktnu komunikaciju na sopstvenu inicijativu, sa upravnim odborom, predsednikom, članovima komiteta za reviziju ili eksternim revizorima gde je to pogodno, na osnovu pravila koje definiše svaka banka u svom pravilniku o reviziji. Izveštavanje može da obuhvati, na primer, donošenje odluka od strane rukovodstva banke koje su suprotne zakonskim ili regulatornim odredbama. Funkcija interne revizije treba da podleže nezavisnom preispitivanju. Ovo preispitivanje može da obavlja nezavisna strana poput eksternog revizora, ili može da ga obavlja komitet za reviziju. Nezavisnost interne revizije se postiže ustanovljavanjem posebne organizacione jedinice u banci. Nezavisnost od ostatka organizacije je od suštinskog značaja za internu reviziju. To je zato što revizor ponekad mora da komentariše loše procedure, i ako revizor nije nezavisan od oblasti revizije, na njega se odatle može vršiti pritisak da ne saopšti nezadovoljavajuće nalaze. Procene internih revizora moraju biti nepristrasne i objektivne. Interni revizor ili direktor interne revizije treba direktno i redovno da izveštava upravni odbor i komitet za reviziju. U nekim bankama funkcija interne revizije može da bude deo grupe koja upravlja ili kontroliše ukupne aktivnosti banke koje se odnose na preuzimanje rizika. Ovakav aranžman može da bude zadovoljavajući sve dok funkcija revizije funkcionalno izveštava direktno odbor i zadržava svoju nezavisnost. Ako direktor interne revizije izveštava člana izvršnog odbora o svakodnevnim administrativnim pitanjima, odbor mora da preduzme dodatne mere kako bi obezbedio da taj odnos ne ugrožava nezavisnost revizora ili ne utiče na nedozvoljen način na posao revizora. Odbor je odgovoran za prenošenje ovlašćenja neophodnih da se internim revizorima omogući da efektivno obavljaju svoj posao. Revizori moraju imati ovlašćenja da deluju u skladu sa svojim inicijativama u svim odeljenjima, sektorima i funkcijama banke; da direktno komuniciraju sa osobljem banke; i da imaju pristup kompletnoj evidenciji, fajlovima i podacima neophodnim za pravilno obavljanje revizije. Jasna komunikacija između upravnog odbora, komiteta za reviziju, internih revizora i izvršnog odbora je od suštinskog značaja za blagovremenu identifikaciju i korekciju slabosti u internim kontrolama i poslovanju. Objektivnost i nepristrasnost Sektor interne revizije treba da bude objektivan i nepristrasan, što znači da treba da bude u poziciji da obavlja svoje zadatke bez pristrasnosti, predrasuda, ometanja i sukoba interesa. Objektivnost i nepristrasnost zahtevaju da sektor interne revizije samo želi da izbegne bilo kakav sukob interesa. S tim u vezi, zadaci interih revizora unutar sektora interne revizije treba periodično da se rotiraju kad god je to moguće. Revizori ne treba da obavljaju reviziju posla za koji su na prethodnom poslu bili na neki način odgovorni. Da bi se takve situacije izbegle, politika sektora revizije treba da bude takva da revizor ne obavlja reviziju odeljenja u kojem je radio, recimo, bar šest meseci nakon što ga je napustio. Nepristrasnost zahteva da sektor interne revizije ne bude uključen u poslove banke ili u izbor mera interne kontrole, inače bi to pretpostavljalo odgovornost za to, što bi pogoršalo nezavisnost u procenjivanju. Međutim, potreba za nepristrasnošću ne isključuje mogućnost da više rukovodstvo može da zahteva od sektora interne revizije mišljenje o posebnim stvarima koje se odnose na principe interne kontrole kojih se treba pridržavati. Na primer, više rukovodstvo može radi efikasnosti da zahteva mišljenje kada razmatra važne reorganizacije, početak važnih ili rizičnih novih poslova, nova ustanovljavanja na osnovu kojih treba da se obavljaju rizični poslovi i 62

6 postavljanje ili reorganizaciju sistema kontrole rizika, informacione sisteme upravljanja ili sisteme informacione tehnologije itd. Međutim, konačan razvoj i uvođenje ovih mera treba da ostane odgovornost rukovodstva. Zaista, takva konsultativna funkcija predstavlja pomoćni zadatak koji ni na koji način ne treba da ometa osnovne zadatke ili odgovornosti i nezavisnost sektora interne revizije. Dalji izveštaji interne revizije mogu da sadrže preporuke koje se odnose na nedostatke i slabosti i predloge za unapređenje internih kontrola. Revizori treba da budu objektivni i ne treba da dozvole da spoljni uticaji ili mišljenje drugih lica utiče na njihovo nezavisno mišljenje. Pretnje objektivnosti mogu biti različite: Lice nad čijim se poslom obavlja revizija može da ima mnogo višu funkciju u organizaciji od revizora i to ne treba da pokoleba revizora. Od revizora se može zahtevati da obavi reviziju posla bliskog prijatelja ili rođaka. U takvim slučajevima revizor treba da odstupi i da zahteva da drugi revizor obavi zadatak. Revizori mogu smatrati da njihova karijera može da bude ugrožena obavljanjem revizije posla direktora za koga će raditi kada napusti sektor revizije. I u ovom slučaju revizor treba da odstupi i da traži da drugi revizor obavi zadatak. Profesionalna kompetentnost Profesionalna kompetentnost svakog internog revizora i sektora interne revizije kao celine neophodna je za odgovarajuće delovanje funkcije interne revizije u banci. Profesionalna kompetentnost svakog internog revizora kao i njegova motivacija i stalna obuka su preduslovi za efikasnost sektora interne revizije. Profesionalna kompetentnost mora da se proceni tako što će se uzeti u obzir priroda uloge i mogućnosti revizora da sakuplja informacije, da ih ispituje, ocenjuje i saopštava. S tim u vezi, takođe, treba da se uzme u obzir sve veća tehnička složenost poslova banke i sve veća raznolikost zadataka koje treba da preduzima sektor interne revizije što je rezultat razvoja u finansijskom sektoru. Profesionalna kompetentnost, posebno iskustvo i znanje, u okviru samog sektora interne revizije, takođe, zaslužuje posebnu pažnju. Glavna implikacija ovoga je da sektor kao celina mora da bude dovoljno kompetentan da ispita sve oblasti u kojima banka posluje. Stalno obavljanje sličnih zadataka ili rutinskih poslova može negativno da utiče na sposobnost internih revizora u vezi sa kritičkim rasuđivanjem. Stoga se preporučuje, kad god je moguće, da se interni revizori rotiraju unutar sektora interne revizije. Ova rotacija mora da se ostvari na način koji ne ugrožava nezavisnost internih revizora. Profesionalna kompetentnost treba da se održava putem sistematske, stalne obuke (continuing training) svakog internog revizora. Svi interni revizori sektora interne revizije treba da imaju dovoljno savremenog znanja o tehnikama revizije i bankarskim poslovima. Interni revizori koji obavljaju internu reviziju treba da poseduju neophodno znanje, veštine i disciplinu za uspešnu implementaciju programa revizije na stručan i profesionalan način. Uloga internih revizora zahteva da oni stalno proširuju svoje veštine u analizi, tehnologiji, odlučivanju i komunikaciji. Kao minimum, interni revizori treba da: Imaju odgovarajuće obrazovanje i iskustvo. Imaju organizacione i tehničke sposobnosti koje odgovaraju poverenoj odgovornosti. Budu vešti u usmenoj i pisanoj komunikaciji. Razumeju računovodstvene i revizorske standarde, principe i tehnike. Prepoznaju i procene materijalnost i značaj odstupanja od zdrave poslovne prakse. Priznaju postojeće i potencijalne probleme i prošire procedure u meri u kojoj je to primenljivo. Važno je da svaki član interne revizije, uključujući direktora revizije, učestvuje u programu stalnog obrazovanja i razvoja. Kursevi i seminari koje nude fakulteti, instituti, komore revizora ili revizorske grupe određene delatnosti pružaju mnogobrojne prilike za održavanje revizorskih veština i stručnosti. One, takođe, nude načine dobijanja sertifikata bankarskih revizora, internih revizora ili ovlašćenih spoljnih revizora. Programi obuke u firmi, radno iskustvo u različitim odeljenjima banke, praćenje najnovije literature o reviziji i bankarstvu su, takođe, načini održavanja i 63

7 povećanja veština u reviziji. Obim aktivnosti Obim interne revizije treba da obuhvati ispitivanje i procenu adekvatnosti i efikasnosti sistema interne kontrole organizacije i kvaliteta učinka u ispunjenju poverenih obaveza. Odgovarajući obim revizorskog posla ostvaruje se: 1. obezbeđenjem pouzdanosti informacija, 2. obezbeđenjem usaglašenosti sa procedurama, 3. obezbeđenjem zaštite sredstava, 4. obezbeđenjem efikasnog korišćenja resursa. Nijedan od poslova ili delova banke, uključujući poslove filijala ne mogu da se isključe iz obima ispitivanja sektora interne revizije. Sektor interne revizije treba da ima pristup bilo kojim zapisima, dosijeima ili podacima banke, uključujući informacije rukovodstva i zapisnike konsultativnih tela ili tela koja donose odluke, kad god se to odnosi na obavljanje zadataka. S opšteg stanovišta, obim interne revizije treba da uključi ispitivanje i ocenjivanje da li su interne kontrole odgovarajuće i efikasne i način na koji se ostvaruju date odgovornosti. U mnogome, to predstavlja analizu rizika sistema interne kontrole banke. Posebno, sektor interne revizije treba da oceni: pridržavanje politika i kontrola rizika u banci (i kvantitativnih i nekvantitativnih), pouzdanost (uključujući integritet, tačnost i sveobuhvatnost) i blagovremenost finansijskih informacija i informacija o upravljanju, uključujući eksterne izveštaje, kontinuitet i pouzdanost elektronskih informacionih sistema i funkcionisanje osoblja u odeljenjima. Sektor interne revizije treba da na adekvatan način razmotri zakonske i regulatorne odredbe koje obuhvataju poslove banke, uključujući politike, principe, pravila i smernice koje izdaje nadležni organ u vezi s načinom na koji se banka organizuje i na koji se njome upravlja. Međutim, to ne znači da sektor interne revizije treba da preuzme funkciju usaglašenosti. Neke banke su ustanovile posebne dokumente za kontrolisanje i nadgledanje posebnog posla ili dela banke. Takva odeljenja su deo sistema interne kontrole i stoga njihovo postojanje ne rasterećuje sektor interne revizije od ispitivanja tih posebnih poslova ili delova. Međutim, radi efikasnosti, sektor interne revizije može, prilikom sprovođenja svojih zadataka, da koristi informacije koje su saopštila razna odeljenja kontrole. Ipak, sektor interne revizije ostaje u potpunosti odgovoran za ispitivanje i ocenjivanje adekvatnog funkcionisanja interne kontrole poslova ili određenih delova banke. Ako banka ima značajnu filijalu u inostranstvu, odeljenje interne revizije treba da uzme u obzir ustanovljavanje lokalne službe kako bi se obezbedila efikasnost i kontinuitet njegovog rada. Kao posebna pravna lica, bankarske ili nebankarske podružnice su odgovorne za sopstvenu funkciju interne kontrole i interne revizije u skladu s odredbama bazelskih dokumenata. U ovim podružnicama funkciju interne revizije može da obavlja sektor interne revizije matičnog preduzeća. Kada podružnice imaju sopstvene sektore interne revizije, treba da predaju izveštaje sektoru interne revizije matičnog preduzeća. U ovoj situaciji matično preduzeće treba da preduzme sve neophodne mere, bez toga da ugrožava lokalne zakonske ili regulatorne odredbe i uputstva, kako bi se osiguralo da sopstveni sektor interne revizije ima neograničen pristup svim poslovima i delovima podružnica i da obavlja revizije na licu mesta u dovoljnim intervalima. 64

8 Za filijale u inostranstvu kao i za podružnice principe interne revizije treba da ustanovi matična banka na centralnom nivou. Sektor interne revizije matične banke treba da učestvuje u postavljanju i ocenjivanju lokalnih internih revizora. Konsultantske aktivnosti Potreba za objektivnošću i nepristrasnošću, koja je posebno važna za sektor interne revizije u bankarstvu, ne isključuje mogućnost da sektor interne revizije bude uključen u savetovanje i konsultacije. Savetovanje višeg rukovodstva o razvoju internih kontrola je često racionalan način obezbeđenja da rukovodstvo donosi dobre odluke kada treba da se uvedu kontrole. Međutim, drugi oblici savetovanja ili konsultacija treba da budu od pomoći, kao što je npr. funkcija nezavisne procene koja je ustanovljena u banci da bi se ispitali i ocenili njeni sistemi interne kontrole, uključujući kontrole nad finansijskim izveštajima. Interni revizori ne treba da se isključe iz analize ili kritikovanja internih kontrola koje su postavljene od strane ili po direktivi višeg rukovodstva, čak i ako revizor pruža savete višem rukovodstvu o internim kontrolama koje treba da se uvedu. Interni revizori su sve više odgovorni za davanje poslovnih saveta ili za konsultovanje u vezi sa novim proizvodima ili uslugama. Oni, takođe, mogu da pomognu banci u formulisanju novih politika i procedura i u revidiranju postojećih. Ovi konsultativni tipovi usluga mogu koristiti ukupnom projektovanju novih politika i procedura i poboljšati kontrole koje su im svojstvene. Međutim, da bi se obezbedilo da odgovarajuća nezavisnost i objektivnost budu stalno prisutne, interni revizori ne treba nikada da odobre, planiraju ili sprovode poslovne politike ili procedure koje rezultiraju iz ili su povezane sa njihovim savetodavnim i konsultantskim aktivnostima. Interni revizor ne treba da bude uključen u aktivnosti vrednovanja ili druge funkcije izvršnog odbora. Uz to, interni revizori su često angažovani u aktivnostima kod spajanja, akvizicije ili prenosa. Ova uloga može da uključi takve zadatke kao što je pomoć upravnom odboru i izvršnom odboru u oceni mehanizama zaštite i kontrola, uključujući odgovarajuću dokumentaciju i proveru iznosa tokom procesa planiranja i akvizicije i njene implementacije. Pravilnik o internoj reviziji Pravilnik o internoj reviziji garantuje postojanje i nadležnost sektora interne revizije unutar banke. U pravilniku o reviziji treba da budu navedeni ciljevi i obim funkcije interne revizije; pozicija sektora interne revizije unutar organizacije, njegova ovlašćenja i odgovornosti; odgovornost direktora sektora interne revizije. Pravilnik posebno treba da definiše inicijativu i ovlašćenje internih revizora kod pristupa evidenciji, datotekama ili podacima, uključujući informacione sisteme menadžmenta i zapisnike sa sastanaka odbora/komiteta, potrebne za efektivno proučavanje aktivnosti banke. Ovakvo ovlašćenje treba, takođe, da uključi pristup i komunikaciju sa svim zaposlenima u banci. Pravilnik treba da sastavi i periodično preispituje sektor interne revizije. Treba da ga odobri više rukovodstvo, a potom da ga potvrdi upravni odbor kao deo svoje nadležne uloge. Pravilnik o reviziji treba da se saopšti svima zaposlenim u banci. Pravilnik o reviziji treba da navede uslove na osnovu kojih od sektora interne revizije može da se traži da pruži kosultativne ili savetodavne usluge ili da obavlja posebne zadatke. Metodologija rada revizije Interna revizija uključuje sastavljanje plana revizije, ispitivanje i procenjivanje raspoloživih informacija, komunikaciju o rezultatima i praćenje ostvarivanja preporuka i izdavanje izveštaja. Plan revizije Plan revizije se bazira na oceni rizika kontrole i obuhvata pregled ključnih internih kontrola u okviru svake značajne poslovne aktivnosti, vreme i dinamiku planiranih poslova interne revizije, i budžet resursa. Rukovodstvo sektora interne revizije priprema plan za sve zadatke koji treba da se obave. Plan revizije je zasnovan na metodološkoj proceni rizika kontrole. Procena rizika kontrole dokumentuje razumevanje internog revizora o značajnim 65

9 poslovima banke i rizicima koji su povezani sa tim poslovima. Rukovodstvo sektora interne revizije treba da ustanovi principe metodologije procene rizika u pismenom obliku i da ih redovno ažurira kako bi se odslikale promene u sistemu interne kontrole ili procesa rada, i da bi se ubacili novi delovi poslovanja. Analizom rizika ispituju se svi poslovi i delovi banke i kompletan sistem interne kontrole. Ocena rizika u kontroli (ili metodologija za ocenu rizika) potvrđuje poznavanje značajnih poslovnih aktivnosti banke i odgovarajućih rizika od strane internog revizora. U ovim ocenama se po pravilu analiziraju rizici koji su karakteristični (inherentni) za datu poslovnu liniju i potencijalni rizik zbog nedostataka u kontroli. Kontrole treba da budu ažurirane da bi odražavale promene u sistemu interne kontrole ili radnim procesima i da uključe nove linije poslovanja. Na osnovu rezultata analize rizika, ustanovljava se plan revizije za nekoliko godina, uzimajući u obzir stepen rizika unutar poslova. Plan, takođe, uzima u obzir očekivane razvoje i inovacije, uopšteno veći stepen rizika novih poslova, i nameru da se vrši revizija svih značajnih poslova i delova tokom određenog vremenskog perioda tj. ciklusa revizije. Plan revizije sektora mora da bude realan, tj. mora da uključi vreme za druge zadatke i poslove kao što su posebna ispitivanja, mišljenja koja treba da se daju i obuku internih revizora. Plan uključuje izveštaj u kome se detaljno opisuju neophodni resursi koji se odnose na personal i druge resurse. Što se tiče kadrova, treba da se uzme u obzir ne samo njihov broj već i neophodna profesionalna kompetentnost. Komitet za reviziju treba bar jednom godišnje formalno da odobri ceokupan plan revizije. Direktor interne revizije treba redovno da prezentira realizaciju plana revizije komitetu za reviziju u skladu sa utvrđenom politikom. To se obično radi kvartalno. Kvartalni planovi revizije treba da porede stvarno obavljen posao sa planiranom revizijom i vremenom utrošenim na reviziju i da objasne značajna odstupanja od odobrenog plana. Ciklusi revizije Ciklus revizije treba da identifikuje učestalost revizije. Učestalost revizije se obično utvrđuje procenom rizika poslovnih aktivnosti ili oblasti u kojima će se obaviti revizija, kao i raspoloživim internim revizorima i vremenom. Obično nije praktično da se na godišnjem nivou obavi revizija svake oblasti ili poslovanja. Oblasti visokog rizika, kao što je finansiranje, kreditiranje ili investicije odnosno poslovi sa efektima obično zahtevaju češće revizije nego oblasti malog rizika kao što su prostorije banke. Revizorski ciklusi su dugi od dve do pet godina. Uz to, revizori moraju da imaju u vidu zahteve i smernice u pogledu propisa i nadzora. Procene rizika treba da dokumentuju značajne poslovne aktivnosti banke i rizike povezane sa njima. Rezultati ovih procena rizika usmeravaju razvoj plana i ciklusa revizije, kao i obim i ciljeve individualnih programa revizije. Ovo je novi pravac u reviziji, u literaturi poznat pod nazivom "revizija zasnovana na riziku". Radni programi revizije Radni programi revizije za svaku oblast revizije treba da utvrde obim i vreme procedura revizije, obim testova, uključujući kriterijume za odabir stavki koje će se testirati, i osnovu za zaključke. Programi rada treba da budu detaljni, obuhvataju sve oblasti poslovanja banke i da usmeravaju revizora u prikupljanju informacija, dokumentovanju obavljenih procedura, donošenju zaključaka i sastavljanju izveštaja o reviziji. Kompletiranjem programa posla revizije, interni revizor treba da bude u mogućnosti da dođe do zaključaka koji zadovoljavaju ciljeve interne revizije. Programi rada obično uključuju procedure za: Iznenadne revizije ukoliko je to celishodno. Kontrolu evidencije odabrane za reviziju. Pregled i ocenu politika, procedura i sistema kontrole. Procenu rizika i kontrola. Pregled zakona, propisa i odluka. Metode odabira uzoraka i rezultate. Verifikaciju odabranih transakcija ili iznosa: poređenjem evidencije/knjiga podružnica sa glavnim knjigama ili evidencijom o kontroli; proučavanjem prateće dokumentacije; direktnom potvrdom i odgovarajućim narednim koracima u slučaju izuzetaka; fizičkom inspekcijom. 66

10 Za svaki zadatak revizije treba da se pripremi program revizije. U programu revizije su opisani ciljevi rada u reviziji i navode se neophodne procedure koje će se obaviti u toku svakog pregleda interne revizije da bi se oni ostvarili. To je relativno fleksibilno sredstvo koje mora da se prilagođava i upotpunjuje shodno ciljevima. Metode i tehnike uzorkovanja Metode i tehnike uzorkovanja se koriste za odabir, verifikaciju i testiranje transakcija, kontrola i salda računa za period obuhvaćen revizijom. Program rada revizije treba da utvrdi ciljeve testiranja, procedure u ispunjenju ciljeva i koliko stavki treba pregladati, odnosno sve stavke u grupi ili uzorke stavki. Kada revizori odaberu analizu uzorka, moraju da odluče da li da koriste statističke ili nestatističke metode uzorkovanja. Revizori često koriste nestatističko uzorkovanje za male populacije kada su interne kontrole efektivene i ne isplati se koristiti statističko uzorkovanje. Revizori koriste metode statističkog uzorkovanja kada je kvantifikacija odgovarajuća i kada žele da zaključe sa određenim stepenom pouzdanosti i preciznosti da su karakteristike uzorka indikativne za čitavu populaciju. U oba slučaja revizor utvrđuje veličinu uzorka na osnovu relevantnih faktora, odabire reprezentativni uzorak, primenjuje revizorske procedure, ocenjuje rezultate i dokumentuje zaključke. Ne postoje čvrsta i brza pravila u vezi sa odgovarajućom veličinom "reprezentativnog uzorka". Objavljene tabele daju veličine statističkih uzoraka na osnovu željene preciznosti nivoa pouzdanosti. Kod ocenjivanja procesa uzorkovanja u reviziji, ocenjivači će analizirati dokumentaciju revizora koja se odnosi na ciljeve uzorkovanja, uključujući procedure za: Utvrđivanje ciljeva uzorkovanja, Definisanje karakteristika populacije i analize, Utvrđivanje veličine uzorka, Odabir metodologije uzorkovanja i Ocene rezultata, odnosno nalaza uzorka. Odluka o tome koja će se revizija sprovoditi Zadatak internih revizora je da obezbede da se rizik pravilno kontroliše. Zato resursi interne revizije treba da budu usmereni na oblasti najvećeg rizika. Rizik je teško izmeriti. Ne radi se o naučnom merenju, već se u velikoj meri radi o proceni. Zato se u oceni rizika koriste samo opšte smernice. Smernice se mogu dobiti na različite načine, a jedna od sugestija je data u daljem tekstu. Za svaki sistem u banci (devizni obračun, nadzor nad trezorom, platni spisak, sistem IT, itd.) treba razmotriti sledeća pitanja: 1. Da li je to centralna aktivnost banke? 2. Da li će greška/gubitak narušiti ugled banke? 3. Da li greška/gubitak mogu predstavljati kršenje zakona? 4. Da li će greška/gubitak imati materijalni uticaj na račune banke? 5. Kakav je kvalitet kontrola u sistemu? 6. Koliko je star sistem? 7. Da li je ranije dolazilo do grešaka/ gubitaka? 8. Koji je kvalitet menadžmenta i zaposlenih koji upravljaju sistemom? Svako pitanje se može odmeriti, u zavisnosti od važnosti. Zatim se svako pitanje može bodovati, recimo, od jedan do tri. Broj bodova se množi ponderom, a zatim se svi izračunati bodovi sabiraju. Rezultat je "bodovanje rizika" za određeni sistem. Poređenja bodova za različite sisteme će revizorima pomoći da resurse efektivno usmere. Sistemima sa najviše bodova treba posvetiti najviše pažnje. Praktični aspekti izvođenja revizije Sektor interne revizije ispituje i ocenjuje celokupne poslove banke u svim njenim delovima. Stoga, ona ne treba da se usredsredi na jednu jedinu vrstu revizije, već treba da koristi odgovarajuću vrstu, u zavisnosti od cilja revizije koji treba da se ostvari. Zatim, sektor interne revizije ne treba da se ograniči na reviziju određenih odeljenja banke. Ono treba da obrati pažnju na reviziju bankarskog poslovanja u svim angažovanim delovima unutar banke. Karakter izvođenja revizije će zavisiti od vrste revizije. Postoje različite vrste interne revizije, kao što su: finansijske revizije, čiji je cilj da oceni pouzdanost sistema računovodstva i informacije i godišnje račune koji su iz toga 67

11 proizašli; revizija usaglašenosti, čiji je cilj da oceni pridržavanje zakona, propisa, politika i procedura; operativna revizija, čiji je cilj da oceni kvalitet sistema i procedura i da li su odgovarajuće, da kritički analizira organizacione strukture i da oceni adekvatnost metoda i resursa u odnosu na zadatak; revizija upravljanja, čiji je cilj da proceni kvalitet funkcije upravljanja u okviru ciljeva banke. Prilikom planiranja angažmana interni revizori treba da razmotre: Ciljeve aktivnosti koja se pregleda i način na koji aktivnost kontroliše svoje postupke izvođenja. Značajne rizike za aktivnost, njene ciljeve, resurse i rad kao i način na koji se potencijalni uticaj rizika svodi na prihvatljiv nivo. Adekvatnost i efikasnost sistema upravljanja rizicima i sistema kontrole u poređenju sa relevantnim okvirom ili modelom kontrole. Mogućnost značajnih unapređenja sistema upravljanja rizicima i sistema kontrole. Interni revizori treba da izvrše preliminarnu procenu rizika relevantnih za aktivnost koja se ispituje. Kao što je već navedeno, interna revizija je nezavisna funkcija koja proučava adekvatnost i efikasnost kontrola nad rizicima sa kojima se suočava organizacija. Obim angažovanja treba da obuhvati i razmatranje relevantnih sistema, evidencija, kadrova i fizičke imovine. Važno je da svako u organizaciji zna šta treba postići internom revizijom. Ključ uspešne revizije su: pažljivo planiranje, shvatanje sistema u kojem se obavlja revizija, tačna ocena rizika i kontrole, dobra komunikacija, i detaljna dokumentacija. Interni revizori koji obavljaju reviziju moraju biti adekvatno informisani. Oni moraju razumeti kako sistem u kojem se obavlja revizija funkcioniše i šta se pokušava ostvariti. Da bi interni revizori svoje zaključke i rezultate angažovanja zasnovali na adekvatnim analizama i ocenama, oni treba da identifikuju, analiziraju, ocene i evidentiraju dovoljno informacija. Direktor revizije treba da obavesti subjekta revizije o poseti u vezi sa revizijom, iako, u slučaju revizije nadzora, revizija treba da bude nenajavljenja, jer bi obaveštavanje umanjilo njen efekat. Svaka revizija započinje radnim nalogom za internu reviziju koji daje direktor interne revizije vođi odabranog revizijskog tima. Nalog sadrži naziv revizije i reviziranog subjekta, određuje članove tima i okvirno iznosi vremenski raspored i ostale parametre. Takođe, iznosi detalje vezane za ciljeve i delokrug revizije. Interni revizori treba da evidentiraju relevantne informacije kako bi potkrepili svoje zaključke i rezultate angažovanja. Sve procedure revizije koje formiraju deo zadatka treba da se dokumentuju u radnim papirima. Oni moraju da prikažu ispitivanja koja su urađena i da naglase ocene koje će biti formulisane u izveštaju revizije. Radni papiri moraju da se sastave u skladu s dobro utvrđenim metodom. Takav metod mora da obezbedi dovoljno informacija da bi se ocenilo da li je zadatak dobro obavljen i da bi se omogućilo drugima da provere način na koji je to obavljeno. U radnim listovima treba da budu evidentirane informacije i analize i treba da idu u prilog nalazima i preporukama iz izveštaja. Zatim, revizori treba da koriste standardni format za evidentiranje nalaza revizije, a revizorski menadžemnt treba da obavi temeljan pregled revizorske dokumentacije. Izveštaji o reviziji Izveštaji o reviziji treba da kažu upravnom odboru, komitetu za reviziju i menadžmentu da li se odeljenje, sektor ili aktivnost pridržavaju politika, procedura i važećih zakona ili propisa, da li su poslovni procesi i interne kontrole efektivni i koje je korektivne mere banka preduzela ili mora da preduzme. Revizor mora da saopšti nalaze i preporuke relevantnim stranama, a izveštaje o reviziji da podeli čim je pre moguće nakon što su sačinjeni. Dokumentacija o reviziji treba adekvatno da dokumentuje i potkrepi ove izveštaje. Obično postoje dva tipa izveštavanja o reviziji, kako je navedeno u daljem tekstu. Izveštaji o individualnoj internoj reviziji za 68

12 aktivnosti obuhvaćene revizijom treba da budu strukturisani tako da odgovaraju potrebama funkcije interne revizije banke i oblastima obuhvaćenim revizijom. Ovi izveštaji obično sadrže sledeće informacije: koncizan rezime ključnih rezultata i zaključaka, uključujući identifikaciju osnovnih uzroka značajnih slabosti, obim i ciljeve revizije, detaljne rezultate revizije, uključujući ukupnu ocenu revizije, preporuke, ako ih ima, uključujući koristi koje će se ostvariti, i obaveze menadžmenta u pogledu korekcije materijalnih slabosti. Generalno, izveštaji o individualnoj internoj reviziji treba da se bave pitanjima revizije sa stanovišta: Šta su utvrđeni kriterijumi, Koji problem trenutno postoji, Osnovni uzrok svakog zabeleženog problema, Šta je efekat problema ili šta bi mogao da bude, i Preporuke za korekciju problema. Po završetku revizije, interni revizor se obično sastaje sa direktorom odeljenja kako bi razgovarali o nacrtu izveštaja o reviziji, ispravili netačne informacije i postigli sporazum o obavezama i aktivnostima menadžmenta. Konačan izveštaj o reviziji se zatim deli članovima menadžmenta koji su odgovorni i ovlašćeni za implementaciju predloženih korektivnih mera. Izveštaji upravnog odbora ili komiteta za reviziju treba da budu pripremljeni kao deo redovnog izveštavanja menadžmenta (preporučuje se najmanje kvartalno) i razgovora direktora interne revizije sa komitetom za reviziju. Izveštaji u formi izvršnog rezimea ili paketa informacija o reviziji mogu da uključe: Status u ispunjenju godišnjeg plana revizije; Izveštaje o aktivnostima revizija koje su obavljene, koje su u toku i odloženih i otkazanih revizija; Izveštaje o zaposlenim i obuci; Razgovor o važnim računovodstvenim problemima i regulatornim izveštajima i nalazima; Rezime revizije informacione tehnologije i usaglašenosti sa propisima o zaštiti klijenata; Procene rizika i njihov rezime; Izveštaje o praćenju nerešenih pitanja revizije i kontrole; i Ostale informacije koje komitet za reviziju ili interni revizor smatraju odgovarajućim. Izveštaji o reviziji treba da budu u nekoj formi klasifikacije. Na taj način će direktor ili šef odeljenja imati trenutan uvid u stanje kontrola u njihovoj oblasti. Takva klasifikacija treba da bude veoma jednostavna, odnosno da sadrži termine "dobar", "zadovoljavajući" ili "nezadovoljavajući. " Klasifikacije je potrebno definisati. U ovom primeru klasifikacije mogu biti: Dobro: Kontrolisano okruženje u i oko procesa koji je predmet revizije je potpuno zadovoljavajuće i, na osnovu viđenih dokaza, dobro posluje. Zadovoljavajuće: Kontrolisano okruženje u i oko procesa koji je predmet revizije je adekvatno za zaštitu organizacije od neprihvatljivih rizika, i, na osnovu viđenih dokaza, posluje bez velikih grešaka. Nezadovoljavajuće: Postoje značajne slabosti u projektu ili poslovanju kontrolisanog okruženja u i oko procesa koji je predmet revizije, što organizaciju izlaže neprihvatljivim rizicima. Sektor interne revizije vodi zapis o obavljenim revizijama i izdatim izveštajima. Praćenje realizacije preporuka Revizori treba da budu sigurni da će se preporuke uvažiti. Nije dobro za imidž revizije ako revizirano odeljenje zaboravi da odgovori na preporuke, a interni revizori zaborave da ih zahtevaju. U odeljenju će se na prvom mestu pitati koliko su preporuke važne. Zato sektor interne revizije treba da prati izvršenje svojih preporuka da bi videlo da li su sprovedene. Dakle, aktivnosti nakon izveštaja odnose se na praćenje realizacije preporuka (follow-up activities). Ove aktivnosti treba da omoguće internim revizorima da utvrde izvodljivost dogovorenih aktivnosti i da fokusiraju aktivnosti buduće revizije na nove oblasti. Revizori treba odmah da obave follow-up nakon izveštavanja i da o rezultatima izveste upravni odbor ili njegov komitet za reviziju. Izveštavanje 69

13 upravnog odbora ili komiteta za reviziju o realizaciji preporuka mora biti najmanje jednom u pola godine. Aktivnosti nakon izveštavanja se obično sastoje od dobijanja odgovora od strane menadžmenta i njegovog razmatranja, a zatim potvrde da su korektivne mere blagovremeno sprovedene i da su efektivne. kompetentan način i da ima na raspolaganju osobolje dovoljno stručno i odgovarajuće resurse da bi utvrdila rizike karakteristične (inherentne) za poslovanje banke i da oceni da li su interne kontrole efikasne. Zaključak Upravljanje funkcijom interne revizije Direktor interne revizije treba efikasno da upravlja funkcijom interne revizije kako bi se osiguralo stvaranje dodate vrednosti banci. On treba da ustanovi planove, koji se baziraju na rizicima, u cilju utvrđivanja prioriteta interne revizije, a u skladu sa ciljevima banke. Direktor sektora interne revizije treba da bude odgovoran za obezbeđenje da se sektor pridržava dobrih principa interne revizije i utvrđene metodologije rada. On treba da obezbedi pridržavanje Standarda za profesionalno obavljanje interne revizije. Direktor interne revizije je odgovoran za primenu direktiva za reviziju odobrenih od strane upravnog odbora. On treba da bude odgovoran za ocenu rizika u kontroli, planove revizije, programe revizije i izveštaje o reviziji. Direktor interne revizije nadgleda obavljanje revizije i rukovodi i usmerava primenu i monitoring politika, praksi, programa i procesa revizije. Direktor interne revizije treba da nadgleda interne revizore koji su određeni da obavljaju poslove interne revizije i treba da utvrdi politike i procedure za usmeravanje internih revizija za reviziju. 6 Posebno, on treba da obezbedi ustanovljavanje pravilnika o internoj reviziji, plana revizije i pismenih politika i procedura za svoje osoblje. On mora stalno da obezbeđuje profesionalnu kompetentnost i obuku svih internih revizora i da mu na raspolaganju budu neophodni resursi. Direktor sektora interne revizije, takođe, treba posebno da uzme u obzir motivaciju internih revizora i kvalitetno rasuđivanje. Funkcija interne revizije treba da bude nadgledana na 6 Interna revizija je nezavisna funkcija u okviru banke. Njen zadatak je da ispita rizike sa kojima se banka suočava, da proveri adekvatnost internih kontrola koje se obavljaju radi zaštite od tih rizika i da verifikuje da kontrole funkcionišu kako je planirano. Rizik u organizaciji je polazna tačka revizora. Funkcija revizije predstavlja velik trošak i zato je važno da revizori koncentrišu svoje resurse na oblasti najvećeg rizika. Za banku su to oblasti za koje su najveći rizici gubitak novca ili ugleda. Direktor interne revizije, takođe, treba da obezbedi da interni revizori poseduju potrebno iskustvo, obrazovanje, obuku i stručnost za pravilno ocenjivanje internih kontrola i procenjivanje rizika. Interni revizori moraju razumeti strateški pravac banke, ciljeve, proizvode, usluge i procese u obavljanju svojih aktivnosti. Interna revizija uključuje sastavljanje plana revizije, ispitivanje i procenjivanje raspoloživih informacija, saopštavanje o rezultatima ispitivanja i praćenje realizacije preporuka i izdavanje izveštaja. Izveštaj interne revizije predstavlja svrhu i obim revizije i uključuje zaključke i preporuke sektora interne revizije, kao i odgovore onoga kod koga je vršena revizija. Sektor interne revizije naznačava relativnu važnost nedostataka koji su utvrđeni ili datih preporuka. Banka treba da razmotri obavljanje aktivnosti interne revizije u skladu sa profesionalnim standardima, kao što su Standardi za profesionalnu praksu interne revizije, Instituta internih revizora. Ovi standardi se bave nezavisnošću, stručnošću, delokrugom rada, obavljanjem poslova revizije i upravljanjem internom revizijom. Forma i sadržaj politika i procedura treba da budu konzistentni sa veličinom i složenošću odeljenja interne revizije i banke i mnoge politike i procedure mogu biti prenesene neformalno u malim odeljenjima za internu reviziju, međutim, mnogo veća odeljenja zahtevaju više formalne i sveobuhvatne smernice u pismenoj formi. 70

14 Rezime Primarna uloga internog revizora je da nezavisno i objektivno izvrši pregled i oceni aktivnosti banke radi održavanja ili unapređenja efektivnosti i efikasnosti upravljanja rizikom, internih kontrola i korporativnog upravljanja u banci. Ovo se postiže: Procenom pouzdanosti, adekvatnosti i efikasnosti računovodstvenih kontrola, kontrola poslovanja i administrativnih kontrola. Obezbeđenjem da interne kontrole banke rezultiraju promptnim i tačnim evidentiranjem transakcija i pravilnim čuvanjem imovine. Utvrđivanjem da li je poslovanje banke usaglašeno sa zakonima i propisima i da li se utvrđene politike banke poštuju. Utvrđivanjem da li rukovodstvo preduzima odgovarajuće korake u bavljenju tekućim i ranijim nedostacima kontrole i preporukama iz izveštaja o reviziji. Interni revizori visok učinak postižu: (a) pažljivim planiranjem revizije, (b) pravilnom analizom sakupljenih informacija, (c) pravilnim saopštavanjem rezultata obavljene revizije i (d) redovnim praćenjem realizacije preporuka. Aktivnosti interne revizije u bankama treba da se obavljaju u skladu sa postojećim profesionalnim standardima i smernicama. Standardi Instituta internih revizora za "Profesionalnu praksu interne revizije" daju standarde i smernice za ocenu nezavisnosti, profesionalne stručnosti, obima rada, obavljanja angažmana revizije, upravljanja internom revizijom i obezbeđenja kvaliteta. Upravni odbor treba da pozicionira funkciju interne revizije u organizacionoj strukturi banke tako da ta funkcija obavlja svoje zadatke objektivno, bez uticaja menadžera koji upravljaju svakodnevnim poslovanjem. Idealan aranžman u organizaciji je da funkcija interne revizije izveštava direktno i isključivo komitet za reviziju i upravni odbor u vezi sa pitanjima interne revizije i sa pitanjima rukovođenja, odnosno resursima, budžetom i nadoknadom za interne revizore. Summary The primary role of an internal auditor is to independently and impartially examine and appraise the activities conducted by the bank, for purpose of maintaining or promoting the effectiveness and efficiency of risk management, internal control and corporate governance of the bank. This is achieved as follows: Evaluation of reliability, adequacy and efficacy of the accounting controls, business operation control and administrative control. Providing that the internal control in the bank result in prompt and accurate recording of transactions and proper safeguard of the property. Determination whether bank operations are in compliance with laws and regulations and whether the established bank policies are being respected. Determining whether senior management is undertaking appropriate steps in dealing with the current and past shortcomings in control procedures and recommendations given in the auditing reports. Internal auditors are achieving high performances in the following manner: (a) by careful planning of the audit; (b) by proper analysis of information gathered; (c) by correct communication of the auditing results; and (d) by regular monitoring of the implementation of recommendations made. The activities of the internal auditing in banks should be performed in accordance with the existing professional standards and guidelines. Standards of the Internal Auditors Institute for Professional Internal Auditing Practices provide standards and guidelines for the evaluation of independence, professional proficiency, scope of work, performance of the auditing engagement, internal auditing management, and providing quality. Board of Directors should position the internal auditing function within the organizational structure of the bank in such a manner that this function is performing its tasks objectively, without any influence of managers involved in daily operations management. An ideal arrangement within an organization would be for the function of internal auditing to be performed directly and exclusively by the auditing committee and the Board of Directors, in connection with the issues of internal auditing and issues of management, i.e. resources, budget and compensation for internal auditors. 71