БАЗЕН RA^UNOVODSTVENI BIRO. Сремска Митровица

Transcription

1 KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVII Сремска Митровица Среда 15. новембар Број 2959 Цена 50 динара БАЗЕН Након вишедеценијских снова и 18 месеци изградње, Сремска Митровица је прошле седмице добила најмодернији и енергетски најефикаснији затворени базен у Србији. Страна 5. МESARSKA OPREMA Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb 022/ RA^UNOVODSTVENI BIRO Сремска Митровица РЕКЛАМНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА ПОКЛОН ВАШИМ ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТЕЉИМА: КАЛЕНДАРИ, РОКОВНИЦИ, ОЛОВКЕ, УПАЉАЧИ И ЈОШ МНОГО ТОГА... Ul. Kraqa Petra I 53; Tel: 022/ ; Faks: trg 8; Tel: 022/ ; Mob: 064/ racunovodstvenibiro@gmail.com МАШТА И СТВАРНОСТ Бојана је градоначелница Страна 6. Jarački put 3, Sremska Mitrovica tel: 022/

2 2 Среда, 15. новембар na{ МИНИСТАР БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ СА ИНДИЈСКИМ ЗВАНИЧНИЦИМА И КОМПАНИЈАМА О УНАПРЕЂЕЊУ САРАДЊЕ Ожи вља ва про из вод ња трак то ра у Ср би ји? Пише: Си ни ша Ко ри ца Врућ кром пир Ове године навршава се 30 година од чувене Осме седнице Централног комитета Савеза комуниста Србије на којој је Слободан Милошевић учврстио своју власт. Увео нас у деведесете, у грађански рат, бомбардовање Србије да би скоро читаве две деценије новог Миленијума потрошили у видању и лечењу сопстве них ра на. По не кад их и раш че ша ва ли. Са пле ли смо се или још тачније пали смо на покушају решавања тзв. српског питања које као нерешиво траје више векова. По чет ни уда рац овом пи та њу да ли су Тур ци ка да су у 14. веку разбили средњевековну државу Србију. Својом окупацијом и зулумима притискали српски живаљ присиливши га да се сели према северу и западу. Тако настаје растреситост српског корпу са о ко ји су се ка сни је са пли та ли сви по ку ша ји да се ре ши тзв. српско питање. Тешко је било све Србе поново саборно скупити под исту капу. Други фактор је игра геополитике великих сила. Нај моћ ни ја си ла у 19. ве ку би ла је Ве ли ка Бри та ни ја са по се сивним стра хом од упли ва Ру си је и њен из ла зак на то пла мо ра, Јадранско и Средоземно, те угрожавање британских поморских пу те ва. У том сми слу ва жно јој је би ло Ср би ју, на вод но као ру ску продужну руку, стално држати на оку и под притиском неког јачег. Ви де ла је у Аустро у гар ском цар ству тог ја чег, па је та ко дошло и до Анек си је БиХ и по де ле срп ског на ро да са јед не и дру ге стра не Дри не. Во ди ла је стал но ан ти срп ску по ли ти ку у свет ским ре ла ци ја ма. Не би тре ба ло за не ма ри ти ни тре ћи фак тор, наш медитеранско слободарски менталитет. Крлежа је на то подсетио ка да је за пуч од 27.мар та ре као:... да про ти вље ње Хи тле ру у напону његове снаге могу да ураде само луди народи и Срби. А и ку ћу смо на пра ви ли на сред дру ма. Под утицајем ових фактора српско питање је пренето, као врућ кромпир, и комунистима. Године долази до великих турбуленција у свету. Пада цео Источни блок. Урушава се социјали зам. У тим усло ви ма по чи њу ко ме ша ња и у Ју го сла ви ји. Нај пре Албанци дижу велике демонстрације тражећи за Косово и Метохију статус седме републике у федералној Југославији и ре ви зи ју Уста ва из Вр ши се ве ли ки при ти сак на срп ски живаљ. Иван Стамболић као председник Србије одлази на Косово, на раз го вор са гнев ним Ср би ма. Па жљи во их слу ша, да би на крају закључио: Разумем ја ваше патње, али немојте да наседате на про во ка ци је срп ског на ци о на ли зма. Би ла је то ма три ца на ко јој се вртила ондашња власт. Српској нацији су стално пребациване хегемонистичке тежње, па се уз сваку тему морало провлачити и самокритички нагласак над српским национализмом, и тамо где му (ни)је место. Разговором са Стамболићем Срби са Косова били незадовољни. Годину дана касније, у долази Слободан Милошевић на исту врсту разговора. Пажљиво слуша целу ноћ жалбе Ср ба, да би свој го вор за вр шио: Ни ко не ма пра во да вас по мера са ва ших ве ков них ог њи шта. Остај те ов де, ми ће мо вам по моћи свим сред стви ма ка ко ви ше ни ко не би мо гао да вас би је, те ра да напустите ове просторе, колевку Србије. У његовом говору нешто се променило, нема више речи о српском национализму, отворено се ставио у заштиту српске мањине на Косову. Изазвало је то бурно и негативно реаговање Албанаца. Милошевић иде даље, вриши притисак на промену руководства у обе покрајине, Цр ној Го ри, до но си нов Устав 1990 ко јим су де фак то али не и де јуре, укинуте аутономије. Покушава ову логику да оствари и на југословенском нивоу како би успео да каналише контролу над српским живљем у другим деловима земље. То изазива реакцију свих других у Југославији. Долази до грађанског рата. Показало се још јед ном да ни у по след њим де це ни ја ма 20. ве ка ру ко водство зе мље ни је би ло до ра сло ре ша ва њу исто риј ског тзв. српског питања. Није разумело промену односа снага у свету, и зато је по својим домашајима било уско провинцијалног карактера. Уве ло Ср би ју у го ди не кри зе из ко јих се ни да нас не мо же мо ла ко ишчупати. Та коб нас као радијација озрачује и даље. Свет поново пре ко нас ме ри Ру се. Сти жу нам усло ви над усло ви ма за при јем у ЕУ. Др же нам пре да ва ња иза сла ни ци ве ли ких, али и по не ки но беловац указујући на српску кривицу током историје. На све то ми додајемо лоше стране нашег карактера. Осма седница траје. ВЕСТ ЗА ПРИ МЕР Сузбијање трговине наркотицима Потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих по сло ва Не бој ша Сте фа но вић по ру чио је да Ми ни старство унутрашњих послова наставља бескомпромисну борбу у сузбијању трговине наркотицима, што најбоље потврђују и остварени резултати. Стфа но вић је на вео да је у пр вих де сет ме се ци ове го ди не по лици ја за пле ни ла 3,44 то не раз ли чи тих нар ко ти ка, као и опијата у комадима. Припадници Министарства унутрашњих послова су, из ме ђу оста лог, за пле ни ли 3,27 то на ма ри ху а не, 50,5 ки ло грама ам фе та ми на, 14,5 ки ло гра ма хе ро и на, 14,5 ки ло гра ма ек ста зи ја, 12,4 ки ло гра ма ко ка и на и 3,2 ки ло гра ма ха ши ша. С. Н. Ср би ја је ме ђу 15 зе ма ља ко је је Ин ди ја по зва ла да уче ству ју на Свет ском сај му хра не у Њу Дел хи ју Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић то ком бо рав ка у Ин ди ји од 3. до 5. новем бра го ди не са стао се са нај ви шим зва нич ни ци ма те зе мље са ко ји ма је раз говарао о даљем унапређењу сарадње Србије и Ин ди је у обла сти по љо при вре де, а са представницима компанија о оживљавању производње трактора у Србији. Недимовић, који је предводио српску делегацију на Светском сајму хране у Њу Дел хи ју, имао је при ли ку да се срет не са премијером Индије Нарендром Модијем, а раз го ва рао је и са ми ни стром Рад ха Мо хан Сингх, задуженим за ресор пољопривреде у Индији и министарком за прехрамбену индустрију Хар си мрат Ка ур Ба дал. Министар пољопривреде Републике Србије је током боравка у Индији имао низ са ста на ка са ком па ни ја ма ко је би мо гле да улажу у Србији. Србија је међу 15 земаља које је Индија по зва ла да уче ству ју на јед ној од нај ве ћих Министар Недимовић са индијским званичницима OДРЖАНА СЕД НИ ЦА ВЕ ЋА манифестација овакве врсте, а како је Недимовић објаснио, то је пре свега резулат добрих односа које Србија има, као последица договора председника Србије Александра Вучића и индијског премијера Модија. - На на ма је да за срп ску по љо при вре ду нај бо ље ис ко ри сти мо, ка ко би смо срп ско во ће и по вр ће што лак ше из ве зли на простор Индије - истакао је Недимовић. Не ди мо вић се у Ин ди ји са стао са представницима компанија које су заинтересоване да оживе производњу трактора у Србији, па је од топ 10 произвођача трактора у свету, разговарао са три. - То су Амалгамејшн група, представници Махиндре и Соналике, а идеја је била да им се представе потенцијали Србије за улагање у производњу трактора - навео је министар Недимовић. - Да ће мо све од се бе да у на ред ним недељама нађемо неког купца како бисмо реши ли овај про блем ко ји Ср би ју му чи година, поручио је Недимовић. Сарадња У Индији се производи више брендова пољопривредне механизације Министар Недимовић је објаснио да се оквиру Амалгамејшн групе постоје три бренда: маси фергусон, тафе и ајхер. - Ако то све функ ци о ни ше на про сто ру Ин ди је, Аустра ли је, Тур ске, САД, не ви дим разлог да не постоји и у Србији, закључио је Недимовић. С. Н. Не ди мо вић је на кон одр жа них са ста на ка са ми ни стром по љопривреде Индије и руководством компаније Махиндра, рекао да Ср би ја же ли да отво ри но ва тр жи шта, по себ но ка да је реч о производњи јабуке и крушке, коштуничавог, јагодичастог и бобичастог во ћа. Компанијa Ма хин дра је по ред већ по зна тог би зни са у сек тору по љо при вред не ме ха ни за ци је раз ви ла и сво је ин ве сти ци је у производњи и трговини млеком, воћем и поврћем. Сада Махиндра има фирме у Холандији, Кини, Чилеу, Јужноафричкој Републици, а ускоро и у Египту. Према речима представника Махиндре, они ће вр ло бр зо до ћи у по се ту Ср би ји и на ли цу ме ста ис тра жи ти по тен ци ја ле са рад ње. Солидан прилив средстава у буџет Са седнице Већа На про шло не дељ ној сед ни ци Ве ћа, румски већници су усвојили деветомесечни извештај о извршењу општинског буџета. Укупни приходи и примања за период од 01.јануара до 30. септембра године из но се ,69 ди на ра или 56,68 по сто пла ни ра них бру то при хо да. Председник Општине Рума Слађан Манчић задовољан је приливом средстава, али је уве рен да ће се у по след њем квар та лу у буџет слити више средстава него у трећем. - Има ли смо не што ма њи при ход у трећем квар та лу у од но су на пр ва два квар тала. Но, има мо раз у ме ва ња реч је о лет њим периоду и месецима годишњих одмора. У сваком случају очекујемо да ће четврти квар тал би ти до ста бо љи и да ће мо се прибли жи ти ци фри од ми ли јар ду осам сто или милијарду деветсто милиона динара, што је те жња свих нас у ло кал ној са мо у пра ви, на гла сио је Ман чић. Ве ће је усво ји ло неколико одлука везаних за буџетске апропријације и употребе средстава буџетске ре зер ве, од ко јих је нај зна чај ни је из два јање 10 ми ли о на ди на ра за су фи нан си ра ње санације улица у Буђановцима. Председник Манчић је обавестио већнике да ће поново бити расписан тендер за реализацију пројекта асфалтирања три улице у Буђановцима. Општина је од Покрајине добила нешто преко 46 милиона ди на ра, али се ис по ста ви ло да је пред рачун ма њи не го што је ствар на це на ра до ва и скоро нико од понуђача није нашао своју рачуницу да приступи послу. Једини понуђач ко ји се ја вио је про био це ну за се дам, осам ми ли о на, ре као је Ман чић. - С об зи ром да смо сред ства за ули це у Буђановцима добили из Фонда за капитална улагања АП Војводина у интересу свих нас је да тај по сао за вр ши мо и за то ће мо за нови тендер додати 10 милиона динара из текуће буџетске резерве. Почетком идуће не де ље ће мо рас пи са ти но ву јав ну на бавку и ве ру јем да ће мо у де цем бру пот пи са ти уго вор са из во ђа чем ра до ва и то је га ранција да ћемо посао санације три важне улице у Буђановцима завршити како смо и планирали, казао је Манчић. На седници је изгласана Одлука о утврђивању просечних цена квадратног метра непокретности за утврђивање пореза на имовину за годину на територији Општине Рума. Порез ће остати на истом ни воу као и у го ди ни, чак и за је дан од сто ни жи уко ли ко објек ти ни су до стигли максималну стопу амортизације од 40 од сто. Је ди но ко рек ци ја по ре за је на прављена у четвртој зони и цена грађевинског зе мљи шта је са 580 по ве ћа на на 610 ди на ра по метру квадратном. Усвојено је и неколико планских докумена та ко ји има ју за циљ да омо гу ће не сме тани раз вој Пла ти че ва, Пу ти на ца и Вог ња, а формирана је и јединица цивилне заштите опште намене Општине Рума. Посао процене тржишне вредности грађевинског земљишта за неколико парцела у Руми, Ерему и Кленку поверен је Пореској управи. Јовану Вучковићу је одо бре на јед нократна новчана помоћ у износу од динара. На препоруку Владе Републике Србије усвојен је Нацрт Одлуке о давању сагласности за отпис потраживања по основу усту пље них јав них при хо да у ко рист Друштва за одржавање зграда д.о.о. Београд. С. Л.

3 Среда, 15. новембар Пројекти за још модернији град Током минуле године у Сремској Митровици су реализоване значајне ин фра стрк тур не ин ве сти ци је та ко да су се оства ри ле ви ше го ди шње же ље гра ђа на отво рен је ба зен, а сле ди отва ра ње под во жња ка, подсетио је градоначелник Владимир Санадер Све ча на сед ни ца Скуп шти не гра да До бит ни ци град ских при зна ња са гра до на чел ни ком Са на де ром Централна манифестација богатог програма прославе Митров да на Да на гра да и градске славе у Сремској Митровици била је свечана седница Скупштине града, на којој су додељена највиша градска друштвена признања Новембарска на гра да и Пла ке та гра да. Но вем бар ска награда је припала Дра га ну Ми ло шевићу из Сремске Митровице за хумани тар ни рад, а Пла ке те гра да при па ле су Ком па ни ји Ва ха ли из Ма чван ске Митровице за допринос друштвеном, културном и спортском развоју заједнице и примени дуалног образовања, као и Алек сан дру Ко ва че ви ћу, чла ну Оп штин ског удру же ња осо ба са Да ун син дро мом за из ван ред не спорт ске резултате. Све ча на сед ни ца Скуп шти не гра да по че ла је хим ном Бо же прав де ко ју су от пе ва ли уче ни ци Му зич ке шко ле Пе тар Кран че вић, а по том се ску пу обра тио гра до на чел ник Вла ди мир Са на дер. Он је том при ли ком че ститао сви ма пра зник гра да и ис та као да је у пе ри о ду из ме ђу два Ми тров дана Срем ска Ми тро ви ца ре а ли зо ва ла зна чај не ин фра струк тур не про јек те. - Про шло је го ди ну да на од мог прет ход ног обра ћа ња ка да сам на јављи вао ам би ци о зне про јек те у гра ду, а ево, на сре ћу свих нас, ус пе ли смо да при ве де мо кра ју два ве ли ка пројек та ко ји ма се оства ру ју ви ше го дишње те жње Ми тров ча на са гра ђен је град ски ба зен, по нос свих нас што ће мо са зна ти и од оних ко ји до ђу у наш град. Наш град је је дан од нају спе шни јих, не са мо у при вред ним већ и у дру гим обла сти ма. За ко ји дан отво ри ће мо оно што ни ко 40 го ди на ни је смео да поч не гра ди ти - под вожњак. То је дру ги ка пи тал ни обје кат ко ји смо ура ди ли за го ди ну и по дана. И он је дао но ву ди мен зи ју граду. Улаз од Фру шке го ре са да ви ше не ли чи на онај од пре го ди ну и по да на. Литија Новембарска награда Новембарска награда за годину додељена је хуманитарцу Драга ну Ми ло ше ви ћу из Ма чван ске Митровице за значајну помоћ коју је упутио колективима у овој средини. Милошевић иза себе има 20 година хуманитарног рада. Донације је доносио у Општу болницу Сремска Митро ви ца и то: ме ди цин ски ма те ри јал и опрему, резервне делове, униформе за бол нич ко осо бље, ин стру мен те за опе ра ци о не са ле итд. Спе ци јалној шко ли Ра ди вој По по вић пружао је ма те ри јал ну и фи нан сиј ску по моћ. До ни рао је Цр ве ном кр сту Сремска Митровица, месној заједници и основ ној шко ли у Ма чван ској Митровици. Али, ми смо ту да се бо ри мо да овај град бу де још мо дер ни ји град - рекао је гра до на чел ник Са на дер и додао ка ко је град на до бром пу ту да та ко и бу де јер ће се ру ко вод ство гра да бо ри ти за још мо дер ни ју Сремску Ми тро ви цу. Пред сед ник Скуп шти не гра да Томи слав Јан ко вић по здра вио је на све ча ној сед ни ци пред став ни ке репу блич ким, по кра јин ских и ло кал них ор га на и ме сних за јед ни ца, пред ставни ке вер ских за јед ни ца, до бит ни ке но вем бар ских при зна ња и све госте. Пред сед ник Скуп шти не гра да је уру чио до бит ни ци ма но вем бар ска при зна ња. Све ча ној сед ни ци у Град ској ку ћи прет хо ди ло је обе ле жа ва ње град ске сла ве и мо ли тва. У Са бор ном храму Све тог ве ли ко му че ни ка Ди митри ја слу же на је све та ар хи је реј ска Пред сед ник Скуп шти не гра да То ми слав Јан ко вић уру чио при зна ња лу тур ги ја, а на кон се че ња слав ског ко ла ча, ли ти ја је про шла ули ца ма града до базилике Светог Димитрија Слав ски ко лач где је слу же на мо ли тва за Срем ску Ми тро ви цу и ње не гра ђа не. С.Ђ. - Сл.Н. Две пла ке те гра да Плакете града ове године додељене су холандској Компанији Вахали и Митровчанину Александру Ковачевићу. Вахали у овој средини по слу је од го ди не, ту у Засавици 2 је направљено 12 путничких бродова и на десетине теретних. Компанија запошљава 450 радника са тенденцијом раста сваке године. У са рад њи са Сред њом тех нич ком шко лом Ни ко ла Те сла и сме ром бравар-заваривач Вахали унапређује идеју развоја дуалног образовања у гра ду, али и Ре пу бли ци Ср би ји. Као друштвено одговорна компанија из вр ши ла је ре кон струк ци ју свлачи о ни ца ФК Под ри ње, по мо гла је об но ву вр ти ћа, та лен то ва ну децу и так ми че ња, као и мар ги на лизо ва не гру пе и со ци јал но угро же не породице. Алек сан дар Ко ва че вић, члан Оп штин ског удру же ња са Да у но вим син дро мом гра да има 20 го ди на, а ве о ма је успе шан спор ти ста. Члан је Пли вач ког и ва тер по ло клу ба Срем из Сремске Митровице и Пливачког клуба Спортског друштва Милан Пе тро вић из Но вог Са да. У сво јој ка ри је ри осво јио је 51 ме да љу. Концерт Жељ ка Јоксимовића Поводом празника Сремске Митровице одржан је велики концерт Жељка Јоксимовића на Тргу Ћире Ми ле ки ћа. Оку пи ло се ви ше хи ља да Митровчана који су уживали у Жељковом репертоару и песмама других пе ва ча ко је је пе вао. Овим кон цертом је окончана прослава Градске славе у Сремској Митровици, али се Новембарски дани настављају до краја месеца. Концерт Жељка Јоксимовића (Фото: М. М.)

4 4 Среда, 15. новембар Срп ски пен зи о не ри бе ру ја бу ке у Сло вач кој Власници воћњака у Пљештани, 40 километара од Братиславе, плаћају три и по евра на сат и обез бе ђу ју пре воз и бес плат но ста но ва ње у хо те лу у ко ме са ми рад ни ци спре ма ју хра ну Мил ка За рић за ме сец да на са му жем за ра ди ла го ди шњу пен зи ју Воћњаке у Словачкој, судећи по честим по ла сци ма ван ред них аутобу са из Но вог Са да у ову зе мљу, бе ру пен зи о не ри из Ср би је. Јед на од та квих тура кренула је аутобусом за Словачку у не де љу 12. но вем бра. Ми ни бус са 16 се ди шта био је пун. Све до јед ног путни ка у ауто бу су би ли су пен зи о не ри. Об у че ни као да иду на зи мо ва ње, а у тор ба ма но се рад но оде ло, на мир ни це за при пре му хра не и ре дов не до зе лекова за месец дана. Тачно толико траје јед на ту ра, да би је по том за ме ни ла нова. У овој ту ри, по тре ћи пут, у бра ње во ћа оти шли су и брач ни пар Мил ка и Ла зар За рић, пензионери из сремског села Јамена код Шида.: - Ми смо већ у два на вра та ле тос били по ме сец да на у Сло вач кој. Има мо до бре усло ве, а по сао ни је те жак. Ја буке су ни ске и бе ру се са зе мље. Сло ваци пла ћа ју три и по евра на сат. Ле тос смо за ра ђи ва ли и по 50 евра на дан. Муж и ја смо бра ли сва ки дан. Има мо са мо тро шак за хра ну ко ја је мно го јефти ни ја не го код нас. Днев но нас ис храна ко шта око пет евра. Са ми спре мамо храну у хотелу у којем станујемо о тро шку вла сни ка воћ ња ка. Кад су да ни би ли ду жи, је дан ме сец муж и ја смо зара ди ли две хи ља де евра, а од то га смо на хра ну по тро ши ли укуп но са мо 300 евра. Је де мо до бро, спа ва мо, пи је мо ле ко ве и бе ре мо ја бу ке. Код нас има мо са мо ма лу пен зи ју. За је дан ме сец брања ја бу ка за ра ди ли смо јед ну на шу годишњу пензију говори Милка Зарић. И Ман да Алек сић из Ши да му ку мучи са ма лом пен зи јом и ве ли ким трошко ви ма за нај о снов ни је по тре бе сваког месеца: - Ја сам се дво стру ко опо ра ви ла ис ти че Ман да. Пр во, за два до са дашња од ла ска за ра ди ла сам сво ју го дишњу пен зи ју, а дру го, би ла сам стал но на чи стом ва зду ху у воћ њкау и го то во да ми и ни су би ли по треб ни ле ко ви против високог притиска. Сви ови пензионери у Словачку путу ју као ту ри сти. Ни са ми не зна ју ка ко се за вр ша ва ју па пи ре да мо гу бра ти јабу ке као се зон ски рад ни ци, али зна ју да их ни ко не ди ра и да им ни ко не прави про бле ме ни кад пу ту ју, ни та мо где станују, а најмање код исплата. - Ка да је реч о ис пла та ма, све је у нај бо љем ре ду и по ште но. До би је мо но вац у ке шу ка ко је и ре че но, а за остало не питамо ништа, јер немамо по тре бу кад нам ни ко не пра ви пробле ме. Ве ли ки број пен зи о не ра ра ди у бер би во ћа, а све ви ше је нас из Ср би је. Ми смо ми ран део на ро да. Ве ћи на нас пије лекове, а не алкохол, не правимо про бле ме и та кви ка кви смо, ни ко ме ни смо смет ња. За то нас, ваљ да, и држе та мо чак иако има не ких за кон ских зачкољица закључује Лазар Зарић. Са брач ним па ром из Ја ме не са да је, по други пут, отпутовала и њихова мештанка Ка ти ца Па вло вић ко ја нам је ре кла да је мно го то га се би при у штила кад се пр ви пут вра ти ла са бер бе јабука из Словачке, а зарада је добродошла да се по кр пи ко је шта по ку ћи. Бе ра ча има и из дру гих кра је ва. Овога пута са Зарићима, Мандом и Кати цом, из Ло зни це су кре ну ле и Живка Богићевић и Милена Петровић. Дошле су буквално минут пре поласка ауто бу са, та ман да за бе ле жи мо њи хова име на и да чу је мо Жив ку док у гепек гу ра тор бу: - Ја сам би ла већ јед ном та мо би ла и до не ла сам ку ћи за ра ду ко ју ов де не бих за ра ди ла ни за го ди ну да на, јер у Ло зни ци не ма ју шта да ра де ни они ко ји би тре ба ло да ра де, а ка моли пен зи о не ри. Од ка ко је бу квал но не ста ла Ви ско за, у мом гра ду је тешко на ћи би ло ка кав по сао. Пу не куће мла дих че ка ју да ра де оно за шта су се шко ло ва ли, а то га у Ло зни ци нема. Он да ми ста ри ји бе ре мо во ће да по сле да мо ко ји ди нар омла ди ни да иза ђе у ка фић. Кад је ауто бус од ма као за Сло вачку, мо је ко ле ге и ја, по ка ја смо се што не пи та смо да ли би и нас при ми ли да Мил ка За рић и Ка ти ца Па вло вић иде мо у бер бу во ћа, у Сло вач ку. Има ли смо и па со ше код се бе. И во љу да та мо за ра ди мо ви ше од бер бе во ћа не го овде од новинарства. М. Филиповић ИЗ ЛО ЖБА ФО ТО ГРА ФИ ЈА ПРА ВО СЛА ВЉЕ НА ИН ТЕР НЕ ТУ Фотографије пристигле из 12 земаља ГОЛУБИНЦИ: ПОМОЋ ЗА ПОРОДИЦУ БЕКИЋ Сложно село помаже мештанима у невољи У присуству награђених аутора из Русије, Мак ед оније и Србије, ка о и бројних заљубљеника у овај вид уметности, у суботу је у Дому културе у Беочину свечано отворена традиционална 12. Међународна изложба фотографија Православље на интернету. Ову манифестацију, коју организује Друштво Беофото из Беочина, а која је овога пута окупила 97 учесника из 12 з емаља са 411 ж ирираних фо тографија отворио је председник Скупштине оп штине Бе оч ин Зоран Сто кућа. Свечан и п рограм ув ел ич ан је нас тупом Хора Миленко из Черевића. Д ип ломе Ф ото кино сав ез а Вој водин е и п ла кете беочин ск ог уд ружења фотографа добили су у конкуренцији за појединачну награду: Олга Мендоса из Москве (прво место), Маргарита Толмачева т акође из Мос кв е за друг о место и за тр еће Андреј Расанов из руског града Кирова. У овој конкуренци ји похваљени су и р адови: Сергеја Машонки на из Усть-Каменогорск (Казахстан), И ва не Лу ки ћ из Вели ке Хоче, Чедомира Милосављевића из Панчева, Романа Ђурића из Београда и Саше Лалића из Сомбора. Најбољу колекцију фотографија имао је Зоран Ивановски из Скопља (Македонија). Другу награду за колекцију освојио је Александер Хромев из Мариопоља (Украјина), а трећу Инга Цвијановић и з Доб оја (Бо сна и Херцеговина). Жири Фото кино и видео савеза Војводине, у саставу Душан Живкић и Синиша Бубњевић, похвалио је колекције: Мартина Митова из Софије (Бугарска), Оље Симовић из Учесници изложбе (фото И. А. Иса) Рашке, Мирка Јовића из Вршца и Саше Савовића из Горњег Милановца. Награда Сава Драгојловић, коју додељује жири организатора изложбе за најуспешнију фотографију домаћег аутора, уручена је Снежани Лерх и з Новог Са да. На овогодишњу конкурс приспео је рекордан број фотографија (411 ) од стр ан е 97 аутор а и з 12 з емаља : Русије, Македонија, Бугарске, Црне Горе, Босне и Херцег ови не, Пољ ске, Ук рајине, Аустралије, Немачке, Финске, Казахстана и 27 места Србије. Жири је прихватио 229 фотографија 87 аутора. Поставка овогодишње изложбе од 104 фотографије може да се види у холу Дома културе у Беочину до 22. новембра или на веб страници Друштва Беофото на адреси С. Н. Пен зи о нер Не дељ ко Бе кић са мо је један од мештана Голубинаца чија је кућа претрпела огромну штету на кон не ве ре ме на ко је се до го ди ло у септембру. Захваљујући Удружењу Крајишника из Старе Пазове, голубиначког свештеника, неколико предузет ни ка и ме шта на,кров на ње го вој ку ћи је са ни ран, а ка ко се мо гло чу ти у наредном периоду сличну помоћ би могло добити још неколико домаћинста ва из овог срем ског се ла. - Кров је то ком не ве ре ме на нај ви ше стра дао па је би ло ва жно због про кишња ва ња да се по пра ви. Ште те има и на дру гим де ло ви ма ку ће, али је то мање ва жно ка же он и ис ти че да не би могао сам да са ни ра обје кат јер има ма ла примања и захваљује се свим људима који су учестовавали у овој акцији. Како је истакао председник Удружења Кра ји шни ка Све то зар Клич ко вић, Помогли санацију крова без се о ског па ро ха, по мо ћи ме сне заједнице и свих људи добре воље ова за јед нич ка ак ци ја не би ус пе ла. - Ми смо се ра до ода зва ли по зи ву голубиначког пароха протојереја Данила Стегњајића и то ћемо чинити и даље колико буде у нашој моћи. Желимо да помогнемо оним породицама ко је ни су у мо гућ но сти да са ни ра ју штету и помогнемо им да не дочекају зи му и хлад не да не без кро ва над главом - по ру чио је пред сед ник удру жења и до дао: - Ово ни је је ди ни обје кат у се лу јер је и ку ћа пре ко пу та та ко ђе угро же на, те ће мо ви де ти шта мо же мо да пре дузмемо. Имамо идеју да формирамо једну Ко ми си ју ко ја ће се на те ре ну ба вити про це ном ште те на објек ти ма а чим будемо били у прилици обезбедићемо ма те ри јал за не ке но ве ра до ве - ре као је он. М. Балабановић

5 Среда, 15. новембар Ка да сно ви по ста ну ствар ност Званице на отварању Након две године градње и готово три де це ни је сна о то ме да ће Сремска Митровица добити свој ба зен, ве че уочи Све тог Ди ми три ја, град на Сави је, захваљујући групи ентузијаста ко ји су упр кос мно гим сум ња ма веро ва ли у сво је сне, до био свој пли вач ки цен тар. Пр ви скок мла дих пли ва ча из митровачког пливачког клуба у воду, означио је, ка ко је ре че но на отва ра њу јед не од највећих инвестиција у граду у протеклих неколико деценија, почетак нове епо хе у раз во ју гра да ко ји же ли да ухва ти ко рак са вре ме ном ко је до ла зи. Ар хи тектонске карактеристике грађевине која се пуним правом може сматрати једном од нај леп ших у гра ду, омо гу ћа ва ју јој да за у зме на ро чи то ме сто у ар хи тек ту ри и Димензије Пројектом су изгарђена два базена - је дан по лу о лим пиј ски ди мен зи ја 25 пу та 12, за по тре бе ра зних так мичења и други мањих димензија, 10 пу та осам ме та ра, ко ји је пла ни ран ур ба ни зму је ди ног срем ског гра да. Но во и згра ђе ни ба зен чи ја вред ност из но си го то во 250 ми ли о на ди на ра, свеча но су отво ри ли Ва ња Удо ви чић, министар омладине и спорта, Расим Љајић министар трговине, туризма и телекомуникација, као и митровачки градоначелник Владимир Санадер, а у при су ству Бранислава Недимовића министра за по љо при вре ду и бив шег гра до на чел ника ко ји је и по кре нуо чи та ву ак ци ју око град ње ба зе на, као и чел ни ка гра да. Да ће ба зен би ти на ко рист свим грађанима Сремске Митровице истакао је гра до на чел ник Са на дер. Он је на по менуо да се ра ди о јед ном од нај леп ших обје ка та не са мо у Ми тро ви ци и Сре му, већ и у Вој во ди ни и Ср би ји. Најлепша митровачка грађевина за ре кре а ци ју. У згра ди ба зе на плани ра на је из град ња спа цен тра, теретане, инфо пулта и модерних свлачи о ни ца, као и ВИП део са по себ ним ула зом на ба зен. Пр ви ку па чи Сан стар неколико деценија При ли ком по ла га ња ка ме на темељ ца, та да шњи гра до на чел ник, а са да ми ни стар по љо при вре де Бранислав Недимовић, оста вио је пору ку да су чу да мо гу ћа он да ка да се ше так град ње ба зе на за ње га, као и за пр вог чо ве ка ми тро вач ких пли вача Алек сан дра Га ври ло ви ћа, права чу да, она у ко ја се не ве ру је ни ка да се ви де, тек по чи њу. - Ка да су пр ви пли ва чи ско чи ли у во ду ме не су про шли трн ци од сре ће и искрен да бу дем, ма ло је не до ста ја- смо ве ли ки по сао и оства ри ли сан који Митровчане сањају већ неколико деценија. Могу само да се захвалим сви ма што су би ли до вољ но му дри и притискали ме и натерали да будем хра бар и да до не сем ову од лу ку. Многи су то све оспо ра ва ли али да нас је све за вр ше но, ре као је Не ди мо вић. Отварањем базена, започели су нови, лепши дани за митровачке Ба зен је отво рен - Ка да смо ушли у по сао, до го во ри ли смо се да обје кат мо ра би ти ште дљив, ра ци о на лан, енер гент ски ефик сан и констру и сан та ко да тра је ду го го ди на и деце ни ја. У све му смо ус пе ли. Наш ба зен је је дан од енер гет ски нај е фи ка сни јих обе ја ка та у гра ду и гра ђен је од нај бољих материјала. Нисмо штедели кад смо га пра ви ли и тру ди ли смо се да до би је мо базен који ће омогућити квалитетне базичне припреме спортистима и удобну ре кре а ци ју ста ри ји ма. Кло ни ли смо се ме га ло ман ских про је ка та и са гра ди ли смо је дан леп ба зен ко ји је по свим ФИ НА стан дар ди ма за пли ва ње где ће се мо ћи одр жа ва ти пли вач ка так ми че ња, али и ватерполо утакмице за пионирске селекци је. Ово је не што што смо ду го че ка ли, у шта смо уло жи ли мно го тру да и средста ва, ово је не што што нас одва ја од других градова од других средина. Град је уло жио око два ми ли о на евра, а ми нистар ства су да ла око 20 ми ли о на ди на ра, рекао је Санадер. Це не ула зни ца за ба зен би ће при лаго ђе не стан да ра ду Ми тров ча на, а пр ви човек Града очекује да ће грађани бити задовољни ценом, истичући да је у инте ре су да на ба зе ну бу де што ви ше деце. Све оно што бу де на пла ћи ва но би ће минимално и имаће сврху покривања тро шко ви, ка ко би се бу џет гра да што мање оптеретио одржавањем велелепног објекта. Некадашњи репрезентативац Србије у ватерполу, Ва ња Удо ви чић министар спор та ис та као је да не ма ме ста шпе кула ци ја ма о то ме да ли је ба зен до вољ но ве лик за тре нин ге спор ти ста, на гла сивши да је си гу ран да ће у го ди на ма ко је до ла зе упра во на ње му ста са ва ти но ве ге не ра ци је успе шних ва тер по ли ста и пли ва ча. - Ка да смо се ли за сто и отво ри ли раз го во ре, та да шњи гра до на чел ник, садашњи колега министар Недимовић, коле га ми ни стар Ра сим Ља јић и ја, пи та ли смо Не ди мо ви ћа да ли је он си гу ран у сво је на ме ре и зна ли у шта се упу шта. Ре као нам је да Ми тров ча ни мно го прича ју и са ња ју о за тво ре ном ба зе ну, а нас су у ње го ву ре ше ност да ис тра је убе ди ле емо ци је са ко ји ма је у при чу ушао. Ка да је до дао да и он као Ми тров ча нин од рође ња ма шта о ба зе ну, зна ли смо да не ма ме ста сум њи. По др жа ли смо га и са да види мо да се на ше по ве ре ње ви ше стру ко исплатило. Мени је нарочито драго, јер сам као ва тер по ли ста нај срећ ни ји он да ка да се отва ра ју но ви ба зе ни. У спор ту се нај бо ље по ка зу је тим ски рад и да нас на отва ра њу мо же мо да ка же мо да смо тимским ра дом, за ма ње од го ди ну и осам ме се ци од ка ме на те мељ ца сти гли до отварања најмодернијег, енергетски наје фи ка сни јег ба зе на у Ср би ји, ре као је на отва ра њу ми ни стар Удо ви чић. Он је на гла сио и то да је ми тро вачки ба зен је дан од нај о љих и нај мо дерни јих у ре ги о ну и ши ре и да пру жа одлич не мо гућ но сти за мла де спор ти сте и ре кре а тив це. - Искре но се на дам да ће мо ов де мо ћи да гле да мо и бу ду ће шам пи о не, не са мо ва тер по ло шам пи о не, већ шам пи о не у пли ва њу у син хро ном пли ва њу, али и неким дру гим спор то ви ма где ће ба зен дати могућност за квалитетније припреме. После 30 година заокружујемо спортски центар капацитетима затвореног базена и на дам се да ће то при ву ћи и при ват не ин ве сти то ре. Оно што је нео п ход но јесте да се по ве ћа хо тел ски сме штај да би Митровица поред кошаркашких, рукометних такмичења, могла равноправно да конкурише за такмичења у воденим спор то ви ма. Же ља и је сте да ја ча мо спортски туризам али и да промовишемо Срем, Војводину, Митровицу и Србију на прави начин јер то Митровица заслужује, нагласио је министар Удовичић. Део пројекта изградње базена, финанси ран је и сред стви ма из бу џе та ми нистарства трговине, туризма и телекомуникација. Министар Расим Љајић задовољан је коначним резултатом, истакавши потребу за сличним улагањима која, како је на гла сио, не зна че са мо спор ти сти ма, већ отва ра ју и но во по гла вље у раз во ју туризма. пли ва че, оне ко ји су то ком про теклих го ди на осва ја ли ме да ље на разним такмичењима, тренирајући че сто у усло ви ма не до стој ним спортиста њиховог калибра. Можда и највећи митровачки заљубљеник у пли ва ње, Алек сан дар Га ври ло вић, нагласио је да највећу захвалност за по кре та ње и за вр ше так про јек та, пли ва чи ду гу ју Бра ни сла ву Не ди мови ћу без ко га, ка ко је ре као, ни шта не би било могуће учинити. - Ге не ра ци је Ми тров ча на де цени ја ма при ча ју о ба зе ну и пли вању и по ја вио се је дан чо век ко ји је имао до вољ но хра бро сти јер за ово је тре ба ло има ти хра бро сти, пра ви ти ова кав ба зен. Он је имао и за хва љу јем му се у име са да шње ге не ра ци је пли ва ча и свих оних ге не ра ци ја ко ји су де це ни ја ма желе ли да Ми тро ви ца има ба зен и у име оних ко ји ће до ћи ка сни је. Хвала пуно на храбросит и истрајности, поручио је Гавриловић. Ве ли ке че стит ке пре све га ми ни стру Не ди мо ви ћу, ак ту ел ном гра до на чел нику и сви ма ва ма ко ји сu до при не ли да овај про је кат бу де за вр шен. Же ли мо да спорт и ту ри зам бу ду у функ ци ји раз во ја ове зе мље. Ту ри зам и спорт, вр ло че сто иду ру ку под ру ку, они ни су са мо за бава и ре кре а ци ја, већ ми же ли мо да они кре ну ка раз во ју. И то за и ста мо же да се догоди, у колико имамо добру спортску ин фра струк ту ру, јер са мо она да је усло ве да раз ви ја мо спорт и ту ри зам, да омо гући мо при пре ме ве ли ком бро ју спор тиста, а из ме ђу оста лог и ов де у Срем ској Ми тро ви ци Ваш град има чи ме да се поноси, има пуно туристичких ресурса који тре ба да бу ду у функ ци ји не са мо раз во ја Сре ма и Вој во ди не, не го и чи та ве Ср бије, ре као је мин стар Ља јић и на гла сио да захваљујући близини Београда, античком наслеђу и великом броју манастира на Фру шкој го ри, Ми тро ви ца има шта да понуди туристима којих је у Србији из годи не у го ди ну све ви ше. У тој по ну ди, за кљу чио је ми ни стар Ља јић, но во са гра ђе ни ба зен предста вља не за о би ла зну де сти на ци ју која ни ко га ко у Ми тро ви цу до ђе не ће оста ви ти рав но ду шним. С. Л. - М. М. - Сл. Н.

6 6 Среда, 15. новембар Кад по ра стем, бићу градоначелница На конкурсу Имам право да маштам ја сам градоначелник победила девојчица Бојана Брекић која ће у наредних годину дана бити мала градоначелница великог града Осмогодишња Бојана Брекић, уче ни ци дру гог раз ре да Ош Слободан Бајић Паја из Сремске Митровице, нова је митровачка мала градоначелница". Њој је ову дужност предао досадашњи мали гра до на чел ник" Огњен Костић који је градом руководио минулих годину дана. Примопредаји дужности" у кабинету градоначелника присустовали су начелници неких градских упра ва, гра до на чел ник Владимир Санадер са са рад ни ци ма, но ви нари и ро ди те љи и том при ли ком градоначелник Санадер је малим градоначелницима уручио пригодне поклоне. У пр вој из ја ви за јав ност ма ла гра до на челни ца Срем ске Ми тро ви це Бо ја на по ру чи ла је сво јим дру га ри ма из раз ре да да је кон трол ни за ка зан за тај дан од го ђен. Ре кла је још да ће Нај бо љи рад Кад бих би ла гра до на чел ни ца уве ла бих но ва пра ви ла: са мном у Скуп шти ни ра ди ла би де ца, ми би смо на ре ди ли од ра сли ма да сад они ма ло слу ша ју нас. Ми би смо уме сто кладионица и кафића отворили играонице, спортске терене посластичарнице где би ко ла чи и сла до ле ди би ли бес плат ни за сву децу. Направили бисмо игралиште за сваку ули цу по себ но. У шко лу би смо ишли са мо пре под не да би смо има ли ви ше вре ме на за дружење и играње. Ово су не ке сит ни це ко је бих ја про ме нила. Ако будете гласали за мене усвојићемо и ва ше пред ло ге у ко рист де це. Ба ша бу ду ћа градоначелница Бојана Брекић. Завршна свечаност манифестације Сунчана јесен жи во та ко ју су ор га ни зо ва ла оп штин ска удру же ња пен зи о не ра и ин ва ли да ра да уз по моћ Цр ве ног кр ста Шид, одр жа на је про те кле не де ље у Ловачком дому у Шиду. На традиционалном посе лу, уз дру же ње уз пе сму и игру, по здра ву реч гостима упутили су председница Управног одбо ра Цр ве ног кр ста Шид Душанка Пестелек и секретар Ду ши ца По ле тан, а у име ло кал не самоуправе поздравио их је начелник Општинске управе Ромко Папуга. -На ше нај ста ри је су гра ђа не укљу чи ли смо у низ ак тив но сти ко је су одр жа не то ком ок то бра, Прва изјава за јавност мале градоначелнице са ве ли ким гра до на чел ни ком оби ћи све шко ле и вр ти ће да ви ди шта је по треб но да се ура ди и по пра ви да де ци бу де бо ље. - На пра ви ла бих ви ше игра о ни ца у гра ду, јер их не ма до вољ но, али да се не пла ћа ју же ља је мале градоначелнице којој није било тешко да на пи ше по бед нич ки са став. Гра до на чел ник Вла ди мир Са на дер је изра зио за до вољ ство што са да град има ма лу Примопредаја функција Ме да ље нај бо љи ма у спор ту а у оквиру Сунчане јесени живота. Између осталих, то су би ли ба зар здра вља у Ку ку јев ци ма и Ердевику, разне спортске активности, а такође смо их, за јед но са нај мла ђи ма, укљу чи ли и у обе ле жава ње Деч је не де ље ре кла је Ду ши ца По ле тан, секретар Црвеног крста Шид. Најуспешнијима у спортским такмичењима до де ље не су ди пло ме и ме да ље. Пр во ме сто у спорт ском ри бо ло ву осво јио је Бошко Тарлаћ, а ме ђу же на ма то је би ла Радица Тодоровић, у пика ду у му шкој еки пи нај бо љи је био Никола Ђукић, а међу женама поново Радица Тодоровић, док је у ша ху нај бо љи био Раде Ђелмо. Ог њен Ко стић Бо ја на Бре кић и гра до на чел ник Вла ди мир Са на дер гра до на чел ни цу, а она је истог да на об и- шла Му зеј Сре ма и не ке дру ге ин сти ту ци је. Традиција избора малог градоначелника је у Сремској Митровици уведена поводом обележава ња Свет ског да на де те та ка да је град рас пи сао литерарни конкурс под називом Имам право да ма штам ја сам гра до на чел ник. Ора ни зу је га тре ћу го ди ну за ре дом Град ска упра ва за обра зоав ње у основ ним шко ла ма а уче ству ју уче ни ци дру гог раз ре да. По ре чи ма на чел ни це Мирјане Пје вац, из шко ла је и ове го ди не сти гло мно го радова, а комисија је изабрала најбољи рад Бојане Бре кић. Бо ја ни на же ља је да кад по ра сте бу де зубарка али и градоначелница. С.Ђаковић М. Милеуснић До бром рас по ло же њу до при не ли су и глум ци Аматерског позоришта Бранислав Нушић, а за симобличне поклоне пензионеркама побринула су се де ца ко ја се дру же у окви ру про гра ма психосоцијалне подршке Црвеног крста. Ма ни фе ста ци ја Сун ча на је сен жи во та за вршава се ликовно-литерарним конкурсом на тему Моја бака и мој дека. Награде најуспешнијима на овом кон кур су би ће уру че не на све ча но сти ко ја ће би ти одр жа на 5. де цем бра, по во дом обележавања Светског дана волонтера. С. М. Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра Бећар ски би се ри срем ских там бу раша Избор: Златко Зрилић ПОГЛЕД Плаве очи тако лепо гледе, ал` гараве сто новаца вреде. НАВАЛА Аој моје тамбуре дрвене, кад ме воле и цуре и жене. РАНОРАНИЛАЦ Свиће зора, а ја уранио, код Марије да пијем ракије. СМЕШНА СТРАНА СРЕМА СЕР-БИА ДРУГА-ЧИЈА? Да по вра те пре сто. За почетак Првог светског рата. Ни је наш чо век. Пи ше: Ду шан Ран ков Лон чар Од Ве ли ке Ср би је. Где све мо же а не мо ра да бид не. Да би за др жа ли ста ра тељ ски ста тус. Тре ба је ре дов но про чи та ти. Не образлаже. Хришћанство и комунизам су се си лом ши ри ли. Сви га мо ле за по моћ. Рат је врста надметања. Не ко мо ра да по бе ди. Из гле да ли су као јед но. Постали су лака мета. Уручивање диплома

7 Среда, 15. новембар СРЕМСКА МИТРОВИЦА Припрема: С. Ђаковић КОМУНАЛИЈЕ Град без от па да У оквиру пројекта "Светска знања за развој младих", почетком новембра на Ава ли је пред ста вљен про је кат " Град без от па да" ко ји су кре и ра ле учеснице тог пројекта из Сремске Митровице : Ивана Динчић, Анђела Добраш, Ивана Ердеји и Андреа Томић, уз по моћ и подршку ЈКП "Комуналије". Пројекат је успешно представљен и оце њен као је дан од нео п ход них за ре а- ли за ци ју ра ди раз ви ја ња еко ло шке свести у овој сре ди ни. Ова кав на чин ра да на кре и ра њу про је ка та, ко ји су од ве лике ва жно сти за град, уче сни ца ма је до нео велико искуство, нове вештине и знања, јављају из ЈКП Комуналије. ПОЗОРИШТЕ Јед на са свим обична бајка На великој сцени Позоришта "Добрица Милутиновић" у суботу. 18. но вем бра са по чет ком у 12 са ти, би ће одиграна представа за децу "Једна сасвим обич на бај ка ", у про дук ци ји овог позоришта. "Јед на са свим обич на бај ка, ка ко јој име ка же, је обич на бај ка, ни шта необич ни ја од сва ке дру ге бај ке. У тој бај ци жи ве краљ Му дро љуб, прин це за Раз маженија. Краљ има свог помоћника, дворску лу ду Ми ћу, прин це за има сво ју да диљу Бер ту. Све је обич но, али нео бич но. Прин це за је већ ста са ла за уда ју, краљ је по чео да јој тра жи згод ну при ли ку, али принцеза нема намеру да се одрекне свог без бри жног жи во та, све док се не по ја ви па стир Јо ца. И ка да се чи ни да је све ре ше но, ту ће се по ја ви ти зла ча робни ца Кру е ла да по мр си кон це Аутор и редитељ представе је Стефан Тајбл, а уло ге ту ма че: Да ни ца Црнобрња, Горан Вучановић. Јелена Томић, Сте фан Тајбл, Мар ко Ву ки ће вић, Валентина Јуришић и Алек сан дра Михајловић. НОВЕ КЊИГЕ Представљен књига Бојане Чупић У Би бли о те ци Гли го ри је Во за ро вић" 9. но ве бра одр жа на је про мо ци ја књиге Бојане Чупић Прича о души званој Лена". Промоција је одржана у органи за ци ји Књи жев не за јед ни це и Би блиотеке Глигорије Возаровић". Аутор ка књи ге је ро ђе на у Но вом Саду, али скоро две деценије живи у Канади. После низа година личног преиспитивања и трагања за сопственим идентитетом,константног проучавања моћи људског ума и тражења доказа да се про ме ном на чи на раз ми шља ња за и- ста може допринети промени квалитета жи во та, по че ла је сво је огром но зна ње да де ли са љу ди ма ко ји је окру жу ју и да им на тај на чин ули ва на ду, спо кој и снагу за лич не про ме не. О књи зи је го во ри ла Мирјана Марковић, председница Књижевне заједнице, делове из књиге читала професорка књижевности Ја сна Ка ла у зо вић, у музичком делу програма на гитари свирао Огњен Николајевић. Про грам во ди ла Моравка Тодић, би бли о те кар ка. У БИ БЛИ О ТЕ ЦИ ГЛИ ГО РИ ЈЕ ВО ЗА РО ВИЋ Још је дан школ ски дан На ра ди о ни ци под овим на зи вом уче ство ва ли уче ни ци ОШ Сло бо дан ба јић Па ја У низу радионица за децу које се организују у Библи о те ци Гли го ри је Во за ровић са ци љем да се код младих нараштаја развије љубав пре ма чи та њу у и књи зи је сте и радионица под називом Школ ски дан у би бли о теци. Ра ди о ни ца се одр жа ва јед ном ме сеч но, увек го стује не ка дру га шко ла, а проте кле не де ље су то би ли ученици ОШ Слободан Бајић Паја, са својом учитељицом Јасминком Врцеља. Из ло жба ли ков них радо ва - раз глед ни ца на те му Мој град, ко је су из ра ди ла де це припрем ног пред школ ског уз ра ста ПУ Пче ли це у Срем ској Ми тро ви ци изло же не су у хо лу Услужног цен тра у Град ској ку ћи. Отва ра ју ћи из ложбу за јав ност на чел ни ца Град ске упра ве за образо ва ње Мир ја на Пје вац ис та кла је да су град ске мо ти ве цр та ла де ца у пред школ ским објек тима, да је део из ло жен на овој из ло жби, а оста ли Де ле га ци ја Удру же ња рат них вој них инвалида Града Сремска Митрови ца по ло жи ла је цве ће на Спо мен - пло чу свих жр та ва ра та и не ста лих у ратовима 90-тих година постављену на згра ду Со кол ског до ма. Цве ће је положено поводом празник Светог великомученика Димитрија који је имендан и сла ва гра да, али је и сла ва Удру жење рат них вој них ин ва ли да Ср би је. Слич не ма ни фе ста ци је одр жа не су и у дру гим гра до ви ма. Му зеј Сре ма Срем ска Ми тро ви ца у са рад њи са Ми ни стар ством кул ту ре и ин фор ми са ња Ре пу бли ке Ср би је ор га ни зу је 18. Смо тру ар хе о- ло шког фил ма. Про јек ци је фил мо ва при ка зи ва ће се у пе ри о ду од 13. до 17. но вем бра са по чет ком у 17 ча со ва Ка ко смо са зна ли од библи о те кар ке Мирјане Делић, овај вид са рад ње са шко ла ма показао се веома успешним, деци се припреме занимљиви садржаји, учитељи се радо ода зи ва ли па је са та квим активностима настављено и ове године. Јасминка Врсеља, учитељица у ОШ Слободан Ба јић Па ја чи ји раз ред је био гост ра ди о ни це да је наста ва би ла кон ци пи ра на као спој неколико предмета које би ра ди ли и у шко ли. ГРАД СКА УПРА ВА И ПРЕД ШКОЛ СКА УСТА НО ВА ПЧЕ ЛИ ЦА Наш град у очи ма де це ра до ви кра се про сто рије ми тро вач ких вр ти ћа. - Пред школ ска уста но ва Пчелица је поводом Новембарских дана организовала са родитељима и децом радионицу, а тема је би ла Мој град. Ово су маштовити и креативни радо ви ко је су они ура ди ли. У радионици су учествовала де ца пред школ ског али и мла ђег уз ра ста. Хте ли смо да овом изложбом радове наших маштовитих малиша на ви ди што ви ше су грађа на ре кла је на чел ни ца Мирјана Пјевац. УДРУЖЕЊЕ РАТНИХ ВОЈНИХ ИНВАЛИДА ПОВОДОМ МИТРОВДАНА Сећања не бле де ОВЕ НЕДЕЉЕ Смо тра ар хе о ло шког фил ма у све ча ној са ли Му зе ја Сре ма. Пре ма рас по ре ду у сре ду, 15. новем бра, на про гра му су фил мо ви Ки ре на, африч ка Ати на и Брон зано до ба: ду хов ни жи вот и ри ту а ли. За 16. но вем бар пла ни ра но је да се при ка жу фил мо ви Се ли нун те, град Су срет у би бли о те ци Начелница Мирјана Пјевац поред панова са радовима По ла га ње цве ћа из ме ђу две ре ке и, Тра гом пљач каша хра мо ва, а у пе так, 17. но вем бра, на про гра му су про јек ци је фил мо ва Гра ни ца Ти рен ског и Ја дран ског мора по де ље на из ме ђу Етру ра ца, Фе нича на и Фо ке ја ца и Брон за но до ба: за на ти. РЕПЕРТОАР Од 13. до 17. но вем бра у 17 ча сова, Фе сти вал ар хе о ло шког фил ма у Му зе ју Сре ма У то ку из ло жба Арт -3 у Га ле ри ји, а до 17. новембра изложба слика са Ликовне колоније Видици такође у Му зе ју Сре ма 16.новембра у 19 ча со ва, концерт деч јег хо ра Цен тра за кул ту ру Сирмијумарт у Галерији Лазар Возаревић 18.новембра у 11 ча со ва На слово Е екологијa - деч ја кре а тив на радионица у Библиотеци, гост Саша Јовановић 20.новембра у 18 ча со ва, ре ви ја победника уметника аматера града у По зо ри шту, ор га ни за тор Уста нова за не го ва ње кул ту ре Срем 22.новембра, у 20 ча со ва, ра дионица за израду римских женских фризура у Музеју Срема МАТИЧАР ДОБИЛИ СИНА : Ду шко и Би ља на Трзин-Шид, Зоран и Оливера Коцоље вац-пе ћин ци, Зо ран и Ја сми на Три ву но вић-ман ђе лос, Ни ко ла и Ве сна Ша рац-ла ћа рак, Жељ ко Филиповић и Богданка Филиповић Лекић-Ириг, Славко и Горана Змијанац-Рума,Александар и Љубица Маричић-Сремска Митровица, Милорад и Снежана Јаковљевић- Сремска Митровица, Горан и Марина Мирковић-Ашања, Стеван и Љиљана Радојчић-Краљевци, Владимир Утвић и Марија Радосављевић Утвић-Шуљам, Милан и Та тја на Јев тић-ку змин, Ни ко ла и Да ни је ла Те јић-срем ска Ми тровица. ДОБИЛИ ЋЕРКУ : Да ли бор и Ани та Стевић-Сремска Митровица, Милутин и Је ле на Мај сто ро вић-срем ска Митровица, Слободан Максић и Тања Максић-Тракиловић-Сремска Митровица, Милан и Драгана Поповић-Рума, Мирослав и Желка Частвен-Бингула, Сава и Јелена Ку ра јић-ку змин, Ми лан и Је ле на Окери-Сремска Митровица. УМРЛИ : Јован Тривић рођ.1949., Миодраг Марјановић рођ.1958., Марија Чикарић рођ.1944., Милка Михајловић рођ.1949., Драгица Кесић рођ.1932., Милева Илић рођ.1947., Авра мо вић Живан рођ.1940., Јанковић Марко рођ.1931., По по вић Дра ган рођ.1959., Бобић Даница рођ.1956., Пекеч Драгица рођ.1952., Поповић Евгенија рођ.1932., Шобота Ми лош рођ.1942., Бу њан Фра ња рођ.1930., Зуп чић Иван рођ.1933., Ћалић Славица рођ.1945., Ђури чић Жар ко рођ.1932., Ри стић Си ме он рођ.1942., Цр но го рац Веселин рођ.1940., Живка Вученовић рођ.1933., Бо жић Јо ван рођ.1949., Владић Стипо рођ.1935, Станковић Стан ко рођ.1940., Ко сте лац Иван рођ.1928., Ерак Мир ко рођ.1937., Козаров Јован рођ.1965., Обреновић Раденко рођ.1960., Пушић Ми лош рођ.1934., Не дић Ра дин ка рођ го ди не. ПРИПРЕМИО МАТИЧАР Пројекат Информација ствара живот финансира се из буџета Града Сремска Митровица - Градска управа за културу, спорт и омладину. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

8 8 Среда, 15. новембар Беочинска хроника Припрема: С. Михајловић У ЛУ ГУ ЗА ВР ШНИ РА ДО ВИ НА КА НА ЛИ ЗА ЦИ О НОЈ МРЕ ЖИ Ускоро прикључци за сва до ма ћин ства У ШПИ ЦЕР БА ШТИ Реконструкција спортских терена За овај про је кат По кра ји на је из дво ји ла ди на ра, а оп шти на Бе о чин ди на ра та ко да укуп на вред ност ин ве сти ци је из но си ди на ра Ових дана у току је реализација пројекта реконструкције спортских терена у Шпицер башти који подразумева замену бетонске плоче рукометног игралишта, замену тартан подлоге кошаркашког терена, реконструкцију бетонске подлоге и седишта трибина, одводних канала, клупа и свих других њи хо вих по моћ них са др жа ја. То је још јед на у ни зу на ја вље них ре а ли за ци ја за цр та них пла но ва у години, председника општине Беочин Митра Милинковића и оп штин ског руководства, којом ће након више година запуштености и небриге поново Нова тартан подлога на кошаркашком терену оживети ови популарни терени намењени спортистима, њиховим тренинзима, лигашким такмичењима, разним турнирима, али и рекреативцима и свим другим посетиоцима парка. Инвестиција је остварена на основу правилне и правовремене процене и учешћем општине Беочин на конкурсима аплицирањем према Покрајинској влади и фондовима Управе за капитална улагања АП Војводине, којима се помажу, путем бесповратних средстава и суфинансирањем, пројекти и програми локалних самоуправа са циљем бољих услова живота њихових грађана. Заједничким снагама, средствима АП Вој во ди не, По кра јин ског се кретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство и Општине Беочин, на осно ву рас пи са ног кон кур са и потпи са ног Уго во ра, су фи нан си ра њем, обезбеђено је извођење радова у селу Луг, ко је је ве ли ком ве ћи ном на се ље но житељима словачке националности, на доградњи канализационе мреже у дужини од метара. За овај пројекат Покрајина је издвојила динара, а општина Беочин ди на ра та ко да укуп на вред ност инвестиције износи динара, чиме је исказана велика брига и тежња за руралним развојем у свим срединама. Завршетком радова биће остварено укупно метара канализационе мреже, а тиме омогућено и прикључење свих становника села на мрежу. Преко 200 ку ћа, ко ли ко има у се лу, има ће могућност прикључења што ће знатно побољшати услове становања и укупног живота свих домаћинстава села Луг, а и тог дела општине Беочин. Из град ња ка на ли за ци је у Лу гу Пра вил ним рас по де лом, пре по знава њем про бле ма и при о ри те та у опредељењу средстава буџета општине Бе о чин свим ме сним за јед ни ца ма на територије општине Беочин од стране председника општине Беочин, Митра Милинковића и Оп штин ског ве ћа, ове године додељено је далеко више финансијских средстава чиме се решава и би ђе ре шен зна тан број про бле ма становника тих месних заједница и побољ ша ни усло ви ка ко ста но ва ња, та ко и уопште, целокупног живота у њима. Пројекат Иста смо реч финансира се из средстава буџета Општине Беочин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. ШИД Припрема: С. Михајловић ИЗ ОП ШТИН СКЕ УПРА ВЕ АПЕ ЛУ ЈУ Региструјте стамбене јединице на време У НА СЕ ЉУ Г 2 У ШИ ДУ Теретана на отвореном Рок за извршење регистрације је 12. децембар Општинска управа Шид упутила је оба ве ште ње гра ђа ни ма да је, у складу са Законом о становању и одржа ва њу стам бе них згра да, по треб но извршити регистрацију стамбених једи ни ца у скла ду са од ред ба ма овог Закона. Како каже начелник Општинске управе Ромко Папуга, с об зи ром да рок за регистрацију истиче 12. децембра, стамбене једнице треба да одрже скупштине и изаберу управнике, а изабрани управник ду жан је да под не се при ја ву за упис са пратећом документацијом. - Општинска управа Општине Шид је још од 12. ју на, ка да је на сна гу ступио Закон о становању и одржавању стамбених зграда, кренула са регистра ци јом свих стам бе них за јед ни ца. Део стам бе них је ди ни ца је већ ура дио тај по сао, а ра ди се о оним згра дама где постоје минимално два стана. Зна чи, ов де се не ра ди о ре ги стра цији при ват них ку ћа ко је има ју са мо по је дан стан, не го о стам бе ним згра да ма без об зи ра да ли су их ку пи ла при ватна ли ца или су их гра ди ли при ват ни инвеститори, а у којима постоје минимално две стамбене јединице. Образац пријаве за регистрацију и обавештење о документацији потребној за регистра ци ју, гра ђа ни мо гу пре у зе ти електронским путем на сајту Агенције за привредне регистре и Општине Шид, или до ла ском лич но у згра ду Оп штинске упра ве, у Ули ци Ца ра Ла за ра број 7, изнад Услужног центра. Поступак регистрације покреће се подношењем На чел ник Оп штин ске упра ве Шид Ромко Папуга при ја ве за ре ги стра ци ју, уз ко ју се прилажу следећа документа у оригиналу, овереном препису или овереној фотокопији: записник са седнице скупштине стамбене заједнице, попуњен образац пријаве за регистрацију стамбене заједнице, доказ о уплати административне таксе и очитана лична карта подносиоца захтева објашњава начелник Општинске управе Шид Ромко Папуга и напомиње да се све потребне информације око регистрације зграда могу добити на контакт телефон број Рок за регистрацију је 12. децембар. У на се љу Г 2 у Ши ду ком плет но је ре кон стру и сан ко шар кашки те рен и из гра ђе на је те ре та на на отво ре ном. То је још јед но но во игра ли ште у оп шти ни Шид. Ра до ве је фи нан си ра ла Аме рич ка аген ци ја за ме ђу на род ни раз вој (USAID) који спро во ди Про грам Ује ди ње них на ци ја за раз вој (UNDP), a парт не ри на овом про јек ту су Оп шти на Шид и Ми ни стар ство за др жав ну упра ву и ло кал ну са мо у пра ву. КОН КУРС ЗА СРЕД СТА ВА ЗА ВАН ТЕ ЛЕ СНУ ОПЛОД ЊУ Рок за при ја ву 25. но вем бар У шидској општини обновљен је конкурс за до де лу сред ста ва за ван теле сну оплод њу за го ди ну. Пра во на накнаду трошкова одобрава се према критеријумима који су наведени у документацији која је доступна на сајту општине, на интернет адреси www. opstinasid.org. Конкурс је истакнут и на огла сној та бли оп шти не Шид и тра је до 25. новембра. При ја ве на кон курс мо гу да се предају у Услужном центру, Улица Цара Лазара број 7. Након подношења захтева, он се доставља Комисији за вантелесну оплод њу ко ја ће у ро ку од 15 да на од дана завршетка конкурса прегледати захтеве и медицинску документацију поднету уз захтев, по потреби обавити консултативне и саветодавне разговоре са паровима, размотрити захтев, извршити бодовање и рангирање кандидата, те под не ти пред лог о усва ја њу или од бијању захтева Општинском већу општине Шид које доноси коначну одлуку. Пројекат Сазнај и укључи се финансира се из буџета Општине Шид. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

9 Среда, 15. новембар СТАРА ПАЗОВА Припрема: M. Балабановић СРЕД СТВА ЗА ДРУ ГУ ФА ЗУ УРЕ ЂЕ ЊА НО ВИХ БА НО ВА ЦА Бановци добијају модеран изглед Према унапред припремљеном пројекту у оквиру друге фазе биће извођени радови на архитектонском уређењу платоа, реконструкција постојећих саобраћајница, замена јавне расвете, неопходни радови на канализацији као и други спољни радови на уређењу овог дела Нових Бановаца Центар старопазовачког насеља Но ви Ба нов ци уско ро ће до би ти пот пу но мо де ран из глед јер је про шле не де ље по ти сан уго вор о до де ли средста ва за дру гу фа зу ра до ва. Уго вор је у име oпш тине Ста ра Па зо ва у Ми нистарству привреде у Београду потписао Ми лан Бе а ра, за ме ник пред седника oпштине Стара Пазова. - Ра до ви на уре ђе њу цен тра Но вих Бановаца, односно II фаза реконструкције центра, подразумева уређење Школ ске ули це пре ма спу сту ка Ду наву и про сто ра код хра ма Св. Ва си лија Остр о шког и До ма кул ту ре, ко ји су свакако централни део насеља, које се све ви ше ши ри. По но сни смо што смо ве о ма бли зу ра ни је за цр та ног ци ља да се и Но ви Ба нов ци при дру же дру гим уређеним местима наше општине, и са овим радовима придружимо актуелним реконструкцијама у Старој Пазови - истакао је након потписивања уговора заменик председника општине. Вред ност дру ге фа зе ра до ва је више од 50,5 ми ли о на ди на ра са ПДВ-ом. Oпштина Стара Пазова је буџетским средствима за ову намену обезбедила пре ко 30 ми ли о на ди на ра, чи ме је на се бе пре у зе ла оба ве зу ре гу ли са ња ПДВ-а за це лу ин ве сти ци ју. Оста так од УКРАТКО Нова инвестиција Највећа индустријска периони ца ве ша на Бал ка ну све ча но је отво ре на про шле не де ље, а пери о ни цу су отво ри ли ми ни стар при вре де Го ран Кне же вић, председ ник оп шти не Ђор ђе Ра ди новић и представници компаније. Ка ко се мо гло чу ти на отва ра њу ка да фа бри ка Бе ла хар мо ни ја буде радила пуним капацитетом, посао ће ов де има ти 200 љу ди. Ова ин ве сти ци ја вред на је шест милиона евра и представља пример српско-италијанског партнерства. Иначе, перионица дневно опере око 4 тоне веша, а капацитети су пет пу та ве ћи. Обе ле жи ли Дан просветара Уче ни ци ОШ Бо шко Пал ко вљевић Пин ки за јед но са на став ници ма ор га ни зо ва ли су про шле не де ље при ред бу по во дом Да на просветних радника. Свачаност је би ла по све ће на не го ва њу тра дици је јер се ове го ди не обе ле жа ва 230 година од рођења Вука Стефановића Караџића и 250 година од рођења Филипа Вишњића. Ово је четврта година како се обележава дан просветара, а прослави су присуствовали бројни гости, пред став ни ци шко ла, вр ти ћа, роди те љи и уче ни ци ове шко ле. Ми лан Бе а ра, за ме ник председника општине 20,5 ми ли о на ди на ра без ПДВ-а обез беди ло је Ми ни стар ство при вре де кроз про је кат По др шка раз во ју ло кал не Пред сед ник По кра јин ске владе Игор Ми ро вић при мио је про шле не де ље де ле га ци ју Са ве за па ра пле ги ча ра и ква дри пле ги ча ра Вој во ди не са ко јом је раз го ва рао о мо гућ но сти ма по др шке у ра ду те ор га ни за ци је. У раз го во ру је ис такну то, да је у ци љу по бољ ша ња поло жа ја па ра пле ги ча ра и ква дри плеги ча ра у Вој во ди ни, нео п хо дан конти ну и тет у по др шци про грам ских ак тив но сти Са ве за, ме ђу ко ји ма су, из ме ђу оста лог, зна чај не спо рт ске ак тив но сти као вид ре ха би ли та ци је и ре кре а ци је ин ва ли да. Пред сед ник Ми ро вић је ис та као да ће По крајин ска вла да по др жа ти ор га ни зо вање тра ди ци о нал них по кра јин ских Над ле жни из ста ро па зо вач ког Цен тра за со ци јал ни рад одржа ли су про шле не де ље са ста нак са пред став ни ца ма из Ауто ном ног жен ског Цен тра, Је цом Не дељ ков и Ма ри јом Ба на ух Бру син. Са станку су при су ство ва ли 15 струч них рад ни ка Цен тра за со ци јал ни рад и ди рек тор ка Цен тра Ра да Жу гић. Ова струч на са рад ња фи нан си ра на од стра не По кра јин ског се кре та ри ја та за со ци јал ну по ли ти ку, де мо гра фи ју и рав но прав ност по ло ва има ла је за " Oпштина Ста ра Па зо ва је буџетским средствима за ову на ме ну обез бедила преко 30 милиона ди на ра и регионалне инфраструктуре. Према уна пред при пре мље ном про јек ту у окви ру дру ге фа зе би ће из во ђе ни ра до ви на ар хи тек тон ском уре ђе њу пла тоа, ре кон струк ци ја по сто је ћих са о бра ћај ни ца, за ме на јав не ра свете, нео п ход ни ра до ви на ка на ли заци ји као и дру ги спољ ни ра до ви на уре ђе њу овог де ла Но вих Ба но ва ца, од но сно про сто ра где се на ла зе неке од нај зна чај ни јих ин сти ту ци ја као што су Дом здра вља, основ на шко ла, Дом кул ту ре и пра во слав ни храм Св. Ва си ли ја Остр о шког. СА ВЕЗ ПА РА ПЛЕ ГИ ЧА РА НА СА СТАН КУ У ВЛА ДИ ВОЈ ВО ДИ НЕ Добијају подршку из Покрајине Са састанка у Покрајини спо рт ских ига ра па ра пле ги ча ра и ква дри пле ги ча ра ко је ће би ти одржа не на ред не го ди не. Реч је о три де це ни је ду гој спо рт ској ма ни феста ци ји, зна чај ној ка ко за пси хофи зич ку ре ха би ли та ци ју ин ва ли да, циљ струч но уса вр ша ва ње струч них рад ни ка Цен тра за со ци јал ни рад у скла ду са но вим За ко ном о спре чава њу на си ља у по ро ди ци, ра да Интер ног ти ма за за шти ту од на си ља у Цен тру за со ци јал ни рад као и ак тивно сти Ко о р ди на ци о ног те ла на че лу са Основ ним јав ним ту жи ла штвом. На са стан ку струч них рад ни ка ста ропа зо вач ког Цен тра за со ци јал ни рад и пред став ни ца Ауто ном ног жен ског цен тра ис так ну те су не ке од ди ле ма ко је се ја вља ју то ком струч них посту па ка, а јед не од нај и стак ну ти јих ди ле ма су оне ко је се ти чу ра да Коо р ди на ци о ног те ла за за шти ту од наси ља. Ва жно је ис та ћи да је од го ворност свих ин сти ту ци ја ко је чи не Ко о- р ди на ци о но те ло под јед на ка и из тог раз ло га је нео п ход но раз ме њи ва ти струч не пре по ру ке са свим ин сти туци ја ма ра ди бо љег са гле да ва ња пробле ма и на ла же ња нај це лис ход ни јег ре ше ња. Кон крет но, на са стан ку ЦСР и АЖЦ ис так ну ти су од ре ђе ни случа је ви ко ји су у по ступ ку, а ко ји код Модеран изглед центра Бановаца Подсећамо током године Свето сав ска ули ца у Но вим Ба нов ци ма, која чини жилу куцавицу овог дела Подунавља, реконструисана је у дужини од 340 ме та ра, у окви ру пр ве фа зе радова на реконструкцији центра, за жи вот све по пу лар ни јег и мо дер ни јег насеља. Радови прве фазе који су, поред ре кон струк ци је са о бра ћај ни це, подразумевали и уређење слободних површина, партерно уређење и форми ра ње но вих зе ле них по вр ши на, изградњу недостајућих паркинг места, бициклистичке и пешачке стазе, нових ауто бу ских ста ја ли шта и ни ша, за ме ну електричних стубова, уређење сливника, замену азбестних цеви, поплочава ње при ла зних ста за бе ха тон пло чама, пот пу но су про ме ни ли из глед овог дела насеља. Општина Стара Пазова је за I фа зу ра до ва из свог бу џе та из двоји ла пре ко 30 ми ли о на ди на ра. та ко и за скре та ње па жње јав но сти на ову област. На са стан ку су чла нови Са ве за па ра пле ги ча ра и ква дрипле ги ча ра Вој во ди не из не ли иде ју о осни ва њу кров не ор га ни за ци је, ко ја би на ни воу по кра ји не оку пи ла удру же ња и ор га ни за ци је осо ба са ин ва ли ди те том и за сту па ла за једнич ке ин те ре се у оства ри ва њу права ин ва ли да. У де ле га ци ји Са ве за па ра пле ги ча ра и ква дри пле ги ча ра Вој во ди не би ли су пред сед ник Саве за Сте ван Лу ков њак, се кре тар Са ве за Алек сан дра Ма ња и чла нови Управ ног од бо ра Јо сип Влчек и Го ран Рај ко вић, пред сед ник Удруже ња па ра пле ги ча ра Фру шка го ра- Срем из Ста ре Па зо ве. ИЗ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД Струч на са рад ња и раз ме на ис ку ства Неке од најистакнутијих дилема су оне које се тичу рада Координационог тела за заштиту од насиља струч них рад ни ка иза зи ва ју ди ле му по сту па ња јер су прав на ту ма че ња не ка да раз ли чи та. Сва ка ко да је АЖЦ сво јим струч ним су ге сти ја ма по могао струч ним рад ни ци ма бу ду ћи да по се ду је не са мо вр хун ску струч ност већ и бо га ту прак су, а све то у скла ду са За ко ни ма, про то ко ли ма и пра вилни ци ма. Цен тар је из ре као ве ли ку са гла сност на прак тич ним ко мен тари ма, на су ге сти ја ма ко је се ти чу мето до ло ги је ра да ка ко би се про блем ре шио на нај бо љи мо гу ћи на чин. Пројекат Прецизним информисањем до прецизне одлуке финансира се из буџета Oпштине Стара Пазова. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

10 10 Среда, 15. новембар РУМА Припрема: M. Нинковић У ФАБРИЦИ НУДЛИ По чео из воз у Евро пу Из воз је за по чео ис по ру ком Ве ли кој Бри та ни ји, Пор ту га лу, Дан ској и Ита ли ји, а на ред них не де ља из воз се на ста вља ис по ру ка ма за Не мач ку, Кипар, Холандију, Белгију и Норвешку УРЕЂЕЊЕ ПУТНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ Асфалтирање улице Оби ла зак ра до ва у Ру ми Почео извоз Компанија Koрп Глобал из Непала, која је петог октобра свечано отво ри ла у Ру ми сво ју пр ву фа бри ку у Европи, а у којој ће производити светски по зна те ин стант ну дле Ваи Ваи - почела је извоз на европско тржиште. Прва паковања непалских инстант нудли "Ваи Ваи" произведених у Србији ди стри бу и ра на су у Ве ли ку Бри та ни ју, Португал, Данску и Италију. - Фа бри ка Ваи Ваи у Ру ми је теме љац за бу ду ће по сло ва ње ком пани је на те ри то ри ји це ле Евро пе. Из Ру ме ће мо снаб де ва ти це лу Евро пу на шим про из во дом ко ји је по знат ши ром Ази је и Аме ри ке, а овим про јек том, то ће по ста ти и у чи та вој Евро пи. Из воз је за по чео ис по руком Ве ли кој Бри та ни ји, Пор ту га лу, Дан ској и Ита ли ји, а на ред них неде ља из воз на ста вља мо ис по ру ка ма за Не мач ку, Ки пар, Хо лан ди ју, Бел ги ју Општина Рума приводи крају поделу огревног дрвета социјално најугроженијим породицама. Реч је о дрвету које је срушено и посечено након олуј ног ве тра 17. сеп тем бра ове године, а одлуком Општинског већа то дрво се дистрибуира социјално угроженим породицама. Са платоа ЈП "Стамбено" камиони са огревом кренули су у испоруку последњег контингента дрва, а по три метра кубна дрвета добиће 14 породица. - Са овом испоруком завршавамо пла ни ра ни по сао. Из не чег ло шег, као што је би ла олу ја 17. сеп тем бра ове годи не, ка да су ста бла и по па да ла, на прави ли смо не што до бро и ко ри сно. Ова количина огревног дрвета неће можда решити све проблеме у вези грејања, али сам си гу ран да ће и те ка ко до бро доћи најугроженијим становницима на ше оп шти не. Др ва су исе че на и спрем на за це па ње, а ако бу де ви ше и Нор ве шку, ис ти чу у ме наџ мен ту ком па ни је. Ина че, го ди шње се у све ту про да више од две милијарде паковања Ваи Ваи ну дли а отва ра њем фа бри ке у Руми, ком па ни ја ЦГ Корп Гло бал за по че ла је своје пословање у Европи. Фабрика Ваи Ваи део је гло бал ног кон гло мера та ко ја се са сто ји од 122 ком па ни је и 76 брен да а по слу је у не ко ли ко пословних сфера: инфраструктура, хоте ли јер ство, бан кар ство, те ле фо ни ја, У СУ СРЕТ ЗА ХЛА ЂЕ ЊУ Дрва за социјално угрожене дрвета него што је процењено помоћи ће мо и ви ше од ових 14 по ро ди ца, изјавио је председник Општине Слађан Манчић. Оп шти на Ру ма је до са да на овај начин помогла око 50 породица, а свака породица је добила по три кубна метра др ве та. Др во ко је ће да нас до бити породице из Руме и неколико села румске општине су посечена у Борковачкој шуми, каже вд директор ЈП Комуналац Драган Панић. - Уз сагласност председника општине ангажовали смо шумарског инжење ра ко ји је обе ле жио сва ста бла ко ја мо гу да се исе ку, као и она ко ја су би ла бо ле сна. Ми смо у пе ри о ду од 8-9 да на извршили сечу свих обележних стабала и организовано превезли сва та стабла на плато Јавног предузећа Стамбено како би се даље могла дистрибуирати, односно делити социјално угроженим породицама, истакао је Панић. У Са отва ра ња фа бри ке прехрамбена индустрија, хидроелектране, образовање, цигарете и пића. Вла сник гру пе је пр ви не пал ски ми лијардер - Бинод Чодри, ко ји се на ла зи и на Форбсовој листи. Фа бри ку у Ру ми, све ча но су у октобру отворили председник Србије, Алек сан дар Ву чић и вла сник Корп Глобал, Бинод Чодри. У фа бри ци је тренутно запослено 100 радника, а до краја године посао ће добити ви ше од 400 љу ди. склопу манифеста ци је Да ни руске се стре ми ло ср ђа Наталије Берњикове у Завичајном музеју је отворена изложба У сусрет руском цару. Ову несвакидашњу изложбу чине црнобе ле фо то гра фи је из Историјских архива и личних албума породице Романов. - Ово је део јед не шире изложбе која бро ји не где око 300 фо то гра фи ја. Из ложба је гостовала већ у неколико места у Сре му: Срем ским Кар лов ци ма, Сремској Митровици, Инђији, Шиду и сада у Руми. У оквиру овогодишње манифестације посвећене Наталији Берњиковој спре ми ли смо низ ак тив но сти ко је ће приближити људима време од пре јед ног ве ка и да ти осврт на хе рој ску бор бу срп ске вој ске у Пр вом свет ском рату, рекао је архијерејски намесник румски Сре тен Ла за ре вић и до дао да је из ло жба упри ли че на у са рад њи са Сретењским манастиром из Москве. Дејан Уметић, ди рек тор Исто ријског архива Срема и представник регионалног удружења српско-руског пријатељства Срем напоменуо је да ће се у наредним месецима бити још много догађаја у Срему који ће промови са ти срп ско - ру ску са рад њу. Улица Седме војвођанске ударне бригаде у Руми добија ново рухо. У циљу уређења путне инфраструктуре ова ули ца до би ла је но ви ас фалт, а сви они ко ји се њом кре ћу без бед ни ји и угоднији пут. Пред сед ник Оп шти не Сла ђан Ман чић об и шао је по че так ра до ва, а ме ха ни за ци ја је ан га жо ва на на ас фалтирању дела улице који се простире из ме ђу Је зер ске и Пр во мај ске ули це. Асфалтира се укупно нешто преко 250 метара коловоза широког 6 метара, а радови на новом тротоару су већ завршени. Укупно ће за ове радове бити из дво је но шест ми ли о на ди на ра. - Ова ули ца је пре ви ше од де сет годи на до би ла ас фалт, али је ура ђен само пр ви слој и шах то ви су оста ли ви соко из над по вр ши не ко ло во за. Ре ши ли смо да из буџетских средстава издвојимо го то во шест ми ли о на ди на ра за ову У ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ У су срет ру ском ца ру - Исто риј ски ар хив Сре ма ор гани зу је 15. ја ну а ра, ка да је пра зник срп ско-ру ског при ја тељ ства и празник у цр кве ном ка лен да ру по свећен Се ра фи му Са ров ском, отва рање из ло жбе на те му ру ска ми граци ја у Сре му. Де сет да на ка сни је у Срем ској Ми тро ви ци би ће одр жа ни Да ни ру ске кул ту ре у Сре му где ће би ти пред ста вље на ру ска књи жевност, на ши књи жев ни ци ин спи ри сани Ру си јом, те ме из ре ли ги је, ли ковне умет но сти, ру ска ку хи ња, а јед но ве че је ре зер ви са но и за уче ни ке гим на зи ја Срем ске Ми тро ви це, Руме и Ши да ко ји из у ча ва ју ру ски језик, ка зао је Уме тић. Из ло жбу У су срет ру ском ца ру Ру мља ни ће мо ћи да по гле да ју до 24. но вем бра. М. Н. улицу. Данас се ради завршни, фини слој асфалта, неких квадратних метара. Већ је урађено готово квадратних метара тротоара, изјавио је Ман чић и до дао: - На из во ђа чу је да за вр ши и ко па ње ка на ла са ле ве стра не ули це и да од говарајућом хоризонталном сигнализаци јом обе ле жи ко ло воз. Си гу ран сам да ће мо на кон ових ра до ва има ти пристојну улицу, са одговарајућом путном инфраструктуром, на задовољство грађана који овде живе. КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Позоришни програм Субота 25. новембар Хамлет Југословенско драмско позориште, Београд. Ре жи ја: Алек сан дар По пов ски Игра ју: Не бој ша Гло го вац, Ја сна Ђу ри чић, Вла ста Ве ли са вље вић, Никола Ракочевић, Јована Стојиљковић, Горан Шушљик, Бојан Димитријевић, Милош Самолов, Борис Ми ли во је вић, Ми лан Ма рић. Ве ли ка дво ра на КЦ од 20:00. Цена улазнице. 800 динара. Филм ски про грам Ма ла дво ра на од 20:00 и 22: ок то бар: На те лу и ду ши (Добит ник Злат ног ме две да) Ма тил да. 19. но вем бар, не де ља: Вор ки тим и Културни центар. Циклус филмова Нордијска панорама. (Крат ки сред ње ме тра жни фил мови из нордијских земаља.) Ве ли ки хол од 20:00 ча со ва. Улаз слободан. Му зич ки про грам Сре да 15. Но вем бар Ali ce in Won der band Де и Ре тело као ин стру мент. Велики хол Културног центра од 20:00 часова. Улаз слободан. Ве ли ка дво ра на Кц од 19:00 часова МАТИЧАР Умрли: Петар Милинковић, рођ год, Дра ги ња Ма тић, рођ год, Ана Ро гић, рођ год, Бранислав Теодоровић, рођ год, Ми лош Мар ко вић, рођ год. Пројекат Информација гради стварност финансира се из средстава буџета Општине Рума. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

11 Среда, 15. новембар ИНЂИЈА Припрема: M. Балабановић УКРАТКО Ва жни те ле фо ни: Си стем ; Ауто бу ска Ла ста ; Же ле знич ка ; Дом здра вља ; Општина ; Полицијска стани ца ; По ли ци ја- 192; Ватрогасци- 193; Хитна помоћ- 194; Цен тар за со ци јал ни рад ; Елек тро вој во ди на ; Во довод и ка на ли за ци ја ; Кому на лац ; Ин ђи ја пут ; Ин гас ; ПУ Бо шко Бу ха ; Кул тур ни цен тар ; Би бли о те ка ; Туристичка организација Водовод у улици Десанке Максимовић Како су истакли надлежни из ЈКП Водовод и канализација у то ку су при прем ни ра до ви на изградњи недостајућег дела водовод не мре же у у ули ци Де сан ке Максимовић у Инђији. Завршен је тендер, извршено геометарско обележавање улице и биће урађена са на ци ја де ла те ре на, на кон чега ће уследити главни радови. Ме да ље за каратисте Каратисти инђијског клуба Сен сеи осво ји ли су 8 ме да ља на Ку пу Вој во ди не КФВ ко ји је одржан у Бе че ју а на ко јем је уче ствовало 288 такмичара из 24 клубова. Сре бр не ме да ље осво ји ли су Миљан Црнобрња у категорији петлића и Жигић Саша у категорији мушких нада. Бронзаним одличјем оки ти ли су се Ма те ја Јо ва но вић, Теодора Леђанац, Анђела Кукуљ Ни ко ла Ко раћ, Вла ди слав и До брњац Вик тор, као и ка та тим у са ставу Милан Црнобрња, Саша Жигић и Јо ван Ра ђен. ИЗ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД Тродневна обука за личне пратиоце Ради се о деци основношколског и средњошколског узраста која ће добити личног пратиоца а радимо на томе да од другог полугодишта направимо споразум са школом Антон Скала у Ста рој Па зо ви У про сто ри ја ма По слов но-образов ног цен тра Ин ђи ја про шле не де ље је ор га ни зо ва на обу ка за лич не пра ти о це осо ба ма са смет њама у раз во ју и ин ва ли ди те том ко ју зајед нич ки спро во де ин ђиј ска ло кална са мо у ра ва и Цен тар за со ци јал ни рад. Сви по ла зни ци кур са су до би ли зва нич не сер ти фи ка те, од но сно лицен цу, уз ко ју ће мо ћи да оба вља ју по сло ве лич них пра ти о ца. На обу ку се при ја ви ло 23 осо бе, а кроз проје кат је пла ни ра но фи нан си ра ње 15 лич них пра ти ла ца. - Реч је о про јек ту ко ји је фи нан сиран од Европ ске уни је, оп шти на Инђи ја је ко ри сник гран та а наш Цен тар за со ци јал ни рад спро во ди про је кат. На кон за вр ше не тро днев не обу ке смо из вр ши ли се лек ци ју та ко да ћемо у на ред них 15 ме се ци има ти ову вр сту услу ге - ка же Жељ ка Го дић Авра мо вић, ди рек то ри ца Цен тра за со ци јал ни рад Ду нав и ис ти че да су у пројекат укључена деца са сметњама у раз во ју ко ја су на осно ву ин те ре сор не комисије добила решење. ИЗ ЈКП КОМУНАЛАЦ Из ла зи мо у су срет по тре ба ма про да ва ца Сви про дав ци на град ској пи ја ци у Инђи ји има ће бо ље усло ве за рад јер је недавно постављено 10 нових рефлектора поручује директор ЈКП Комуналац Душан Лемаић и ис ти че да ће у на редном периоду интензивно радити на побољ ша њу усло ва за рад на пи ја ци. - Же ли ли смо да иза ђе мо у су срет нашим пијачним продавцима и уради мо не што ка ко би им по бољ ша ли усло ве за рад. Реч је о нај мо дер ни јој ра све ти, ко ја ће пу но зна чи ти они ма који долазе у раним јутарњим часовима, поготово током зимских месеци - каже директор. Радови на уређењу доњег дела пија це ће се спро во ди ти фа зно, а све зеле не те зге ће до би ти но ви кров ис ти че Са обуке за личне пратиоце Го во ре ћи о овој услу зи ди рек тори ца на во ди да на те ри то ри ји ин ђијске оп шти не по сто ји 23 де це ко ји ма је по треб на ова вр ста услу ге, од носно лич ни пра ти лац, али под се ћа да он и ка же да ових да на по чи њу пр ви радови. - Уважићемо све предлоге пијачних про да ва ца, јер зна мо да они на тај начин себи обезбеђују егзистенцију и на пијаци проводе пуно времена. Очекује се све буде завршено за недељу дана и да тај део пи ја це по ста не леп ши и функционалнији. су по је ди на де ца већ укљу че на у проје кат и обез бе ђен им је ком би пре воз у шко лу Ми лан Пе тр о вић у Но вом Са ду. - Ра ди се о де ци основ но школ ског и сред њо школ ског уз ра ста ко ја ће до бити лич ног пра ти о ца а ра ди мо на то ме да од другог полугодишта направимо спо ра зум са шко лом Ан тон Ска ла у Старој Пазови. Наиме, идеја је да обезбедимо превоз до ове општине која је бли же и по зна то је да је шко ла ре но вира на и има од лич не усло ве за бо ра вак деце - тврди директорица. На кра ју раз го во ра она ис ти че да су по ла зни ци на обу ци рад но спо соб ни и да су иза бра ни са еви ден ци је На цио нал не слу жбе за за по шља ва ње-фили ја ле у Ин ђи ји. Лич ни аси стен ти ће би ти пла ће ни за услу гу ко ју оба вља ју, а по сао ће има ти у на ред них 15 ме се ци колико пројекат траје. Душан Лемаић, директор ЈКП Комуналац ДАН ОСЛО БО ЂЕ ЊА ИНЂИЈЕ У ПРВОМ СВЕТ СКОМ РА ТУ У част слав них пре да ка Поводом Дана ослобођења Инђије у Првом светском рату представници ло кал не са мо у пра ве, Вој ске Ср би је, Удружења Краљевина Србија, Савеза по то ма ка рат ни ка , по ло жили су вен це на спо ме ник Кра љу Пе тру Ве ли ком Осло бо ди о цу у Ин ђи ји. Програм је организован 08. новембра када су све ште ни ци Срп ске Пра во слав не цр кве слу жи ли по мен при пад ни ци ма слав не срп ске кра љев ске вој ске, која је у име Вр хов не ко ман де, по сле 50 дана даноноћног напредовања од Битоља, на Митровдан године, ослободила Инђију. У уметничком делу програма у Културном центру наступили су Градски хор, културно-уметничка друштва, као и најбољи рецитатори из шко ла. АКТУЕЛНИ РАДОВИ У ВОДОВОДУ Бунари за рад фабрике воде Изградња батерије бунара Б-24 је почела и извођач радова је уведен у посао поручио је Драгољуб Трифуновић, директор ЈКП Водовод и канализација и истакао да ће бити интензивирани радови на изворишту. - Пр ви ко рак у овом по слу је сте истражна бушотина након тога по динамичком плану крећу остали радови. Рок за завршетак је 105 календарских дана а очекујемо да нас време послужи. Упоредо са овим по слом за по че ли смо још један зна ча јан, а реч је о из град њи стуб не трафостанице јачине 400 киловата која је неопходна за рад и функционисање не са мо овог, не го и свих бу на ра - ре као је директор. Како даље наводи расписана је јавна набавка за изградњу батерије бунара Б- 25, а реч је о про јек ту ко ји је одо брен од стране Управе за капитална улагања. Према очекивањима радови ан изградњи овог бу на ра мо гли би по че ти на проле ће иду ће го ди не, чи ме ће се сте ћи сви усло ви за пу шта ње у рад фа бри ке во де. Бу на ри нео п ход ни за фа бри ку во де Пројекат Имаш право информиши се, финансира се из буџета Oпштине Инђија. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

12 12 Среда, 15. новембар НОВЕМБАРСКИ ДАНИ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ ДРУ ШТВО ЗА БОР БУ ПРО ТИВ ШЕ ЋЕР НЕ БО ЛЕ СТИ И МЕДИЦИНСКА ШКОЛА Здра вље, ле по та, ква ли тет жи во та У склопу акције Здравље лепота квалитет живота која је одржана 6. новембра на Тргу Ћире Милекића заинтерсовани Митровчани су имали при ли ку да на град ском тр гу из ме ре ни во ше ће ра у кр ви и крв ни при ти сак. Уче ни ци Ме ди цин ске шко ле Дра ги ња Никшић са фармацеутског смера су презентовали креме које су направили са сво јим на став ни ци ма у пи тању су кре ме за ли це, ру ке, гро жђа не ма сти и цин ко ве ма сти и слич но, они са физиотерапеутског смера су покази ва ли ма са же, а скуп је био при ли ка за са ку пља ње сред ста ва за по моћ у лечењу девојчице Милице Кончар из Помоћ за Милицу Ла ћар ка. Ова уче ни ца сед мог раз ре да болује од дијабетеса, Кронове болести, епи леп си је и осте о по ро зе и ко ја тре ба да иде у Ита ли ју на трет ман ма тич ним целијама. Представница Друштва за За по моћ Ми ли ци Кон чар девој чи ци из Ла ћар ка ко ја због сво јих бо ле сти тре ба да иде на опе ра ци ју ма тич ним ће ли ја ма у Ми ла но, сред ства се мо гу уплати ти на жи ро ра чун: По штанска ште ди о ни ца , де ви зни ра чун : Сбер бан ка РС , на име мај ке де вој чи ци не На та ли ја Кончар, са ста ном у Же ле знич кој 16 у Ла ћар ку. бор бу про тив ше ћер не бо ле сти Зо рица Илић ре кла нам је да ово при ли ка да се за јед но са ме ди цин ском шко лом уради успешна акција те врсте. - По зи вам све су гра ђа не да нам се прикључе у акцији прикупљања добро вољ них при ло га за Ми ли цу Кончар уче ни ци Основ не шко ле Три ва Витасовић Лебарник у Лаћарку, којој је шан са за опо ра вак опе ра ци ја ма тичним ће ли ја ма. ре кла је Зо ри ца Илић. На став ник у Ме ди цин ској шко ли Физиотерапеутска акција Драгиња Никшић Димитрије Дукић под се тио је да је ово тра ди ци о нал на ак ци ја у скло пу Но вем бар ских да на гра да на ко јој се пре зен ту је рад ученика и наставника. Акција носи назив "Здра вље, ле по та, ква ли тет жи во та" и организује се већ четврти пут. УКРАТКО Акција добровољног давања крви Цр ве ни крст Срем ске Ми тро ви це и Слу жба за тран сфу зи ју кр ви ор ганизовали су градску акцију добровољог да ва ња кр ви на ко јој је уче ство вало 14 да ва ла ца од 15 при ја вље них. У Црвеом крсту кажу д асу учествовали даваоци крви из Мото клуба Срем, из Лаћарка и општи даваоцим из града. ОБЕ ЛЕ ЖЕН ДАН ЗА ШТИ ТЕ ОД ПО ЖА РА Ватрогасци презентовали рад то ку Но вем бар ских да на Сек тор У за ван ред не си ту а ци је обе ле жио Даваоци крви је Дан за шти те од по жа ра. Тим по водом су протеклог уторка, 7. новембра представници овог сектора на Тргу Ћире Ми ле ки ћа у Срем ској Ми тро ви ци организовали презентацију свог рада. Дан За шти те од по жа ра обе лежа ва се 7. но вем бра, јер је то га дана го ди не он да шњи ми ни стар уну тра шњих по сло ва Ђор ђе Про тић ис пу нио на лог кне за Ми ло ша Обрено ви ћа са чи нио и пот пи сао Уред бу о га ше њу по жа ра. Ова уред ба је осно ва за раз вој прав не ре гу ла ти ве у области за шти те од по жа ра и фор ми ра ња ва тро га сно-спа си лач ких је ди ни ца. Сек тор за ван ред не си ту а ци је МУП-а Ср би је у сва ком мо мен ту спре ман је да пру жи мак си мум у за шти ти и спа са ва њу гра ђа на. При о ри тет припад ни ка је ви со ка про фе си о налност и мо гућ ност бла го вре ме ног ре а го ва ња. У ОРГАНИЗАЦИЈИ МИТРОВАЧКОГ УДРУЖЕЊА ЗА ЗАШТИТУ И ОДГОЈ СИТНИХ ЖИВОТИЊА На изложби 800 експоната Митровачко У дружење за заштиту и одгој ситних животиња, организова ло је од 9, до 12, но вем бра, тра ди ци о- налну, јубиларну, 45. по реду међуградску изложбу ситних животиња под нази вом,,сир ми јум На ово го ди шњој изложби у хали,,стара уљарица,, било је пре ко 800 екс по на та и то : 286 пти ца, 440 го лу бо ва 119 при ме ра ка укра сне жи ви не и 40 ку ни ћа. Удружење је формирано далеке на иницијативу тадашњег помоћника управника Казнено-поправног завода и познатог одгајивача, Миодрага Срећкови ћа, а са мо го ди ну да на ка сни је ор га низована је прва изложба. Трг Ћире Милекића у Сремској Митровици био је у пе так, 10. но вем бра, ме сто где су при падни ци Спе ци ја ли стич ког од ре да жан дар ме ри је из Но вог Са да одр жа ли јав ну пре зен та ци ју по ка зних вежби, опреме, возила и људства. Показна вежба је одр жа на у окви ру Но вем бар ских да на и по водом Да на гра да. - Ак ту ел ни пра зни ци су по во до што се по ново у на шем гра ду на ла зи Спе ци ја ли стич ки од ред жан дар ме ри је из Но вог Са да ко ји је при ка зао сво је вештине, опрему коју користе. Такође, они су грађа ни ма омо гу ћи ли да ужи ва ју у кон тор ли са ном коришћењу опреме коју имају, у вожњи на мотоци кли ма, у спу шта њу низ ко но пац, та ко да се овој ма ни фе ста ци ји ра ду ју на ши нај мла ђи су гра ђа ни који током целог дана, током целе манифестације уживају - рекао је Мирослав Јокић, на чел ник Градске управе за опште и заједничке послове. Оога пута експонате су представили од га ји ва чи из Сом бо ра,ја го ди не, Су ботице, Новог Сада, Београда, Шапца, Лозни це и мно гих дру гих ме ста. За нај боље експонате уручени су пехари и друга признања. Изложбу је отворио председник Удружења, Миле Ђукановић и за хва лио свима ко ји су по мо гли ње ну ор га ни за ци ју, а по себ но Гра ду Срем ска Ми тро ви ца. Свечаном отварању присуствовали су и помоћник градоначелника за малу привреду Богдан Кузмић и за ме ник на чел ни ка за Град ску упра ву за омла ди ну, спорт и кул ту ру Зо ран Ми шче вић. У оквиру традиционалне манифестаци је био је ор га ни зо ван и кон курс за ликовне радове, с мотивима ситних животиња, за основце. Тачније, на конкурсу су учествовали ученици школе,,свети Сава,, и Шко ле,,ра ди во је По по вић,, - Дневни бо ра вак као и де ца сме ше на у хра нитељским породицама. Најбољи радови били су представљени у оквиру изложбе, док су нај ус ше ни јим ауто ри ма уру че на признања. Из ло жбу је ви де ло го то во хи ља ду љубитеља ситних животиња, а међу њима нај ви ше је би ло нај мла ђих. Зад њег дана изложбе организован је веома добро посечен базар ситних животиња, хране и опреме. С. Л. - М. М. У ЦЕН ТРУ ГРА ДА Показна вежба жандармерије Жандармерија у Сремској Митровици Страну припремили: С.Ђ. - М.М. - Сл.Н. Колико дуго чекате на лекарске услуге у амбулантама и код специјалиста? Mилош Петровић, Сремска Митровица - На сву сре ћу ни сам имао већих здравствених про бе ма, па да ме је чекање много коштало, али реци мо на пре глед код очног лекара мо рао сам да че кам два ме се ца и то за јед ног од три ле ка ра. Стојмен Ђорђевић, Шид - Имам ве о ма негативно искуство са за ка зи ва њем пре гле да код специјалиста. У фе бру а ру мо рам да идем на контро лу, али још увек ни сам ус пео да закажем термин. Та ма ра Пе шут, Инђија - Не мам баш добро искуство, јер за сва ки пре глед мора много раније да се за ка же а и кад до ђеш на ред увек се че ка. Та ко на пример ако си бо ле стан и хо ћеш да отвориш боловање пре оздравиш него што дођеш до доктора. Наташа Милинковић, Лаћарак - На сре ћу, за сада не мам по требе да идем код ле ка ра, али сам слушала да има мно го оних ко ји веома дуго чекају на пре гле де специјалиста да их за ка зу ју по ме сец и и ви ше да на уна пред. Ми лан Ћур чи ја, Кукујевци - Ја идем са мо код приватних лекара, баш зато што се у др жавним амбулантама дуго чекају терми ни за пре глед. То сам иза брао због то га што ми лекарске услуге на сре ћу на тре ба ју че сто.

13 Среда, 15. новембар ЗА ОСАМ ЛО КАЛ НИХ СА МО У ПРА ВА По др шка у пла ни ра њу буџета Министарство државне управе и локалне самоуправе Владе Републи ке Ср би је са оп шти ло је да ће седам гра до ва и јед на оп шти на, у окви ру програма Exchange 5, добити стручну по моћ у обла сти ло кал ног стра те шког планирања и програмског буџетирања, као ва жног про це са ши ре ре форме управљања јавним финансијама. Циљ јесте утврђивање приоритета, свр сис ход ни ја по тро шња и ефи ка сније пру жа ње услу га јав не упра ве, а на кон курс за по др шку ло кал ним са мо у- пра ва ма у пла ни ра њу и про грам ском буџетирању у оквиру Програма Exchan ge 5 при ја ви ла се 41 ло кал на самоуправа. Комисија за евалуацију и селекцију до не ла је од лу ку да бу ду по др жа ни: Вр шац, Ша бац, Ниш, Бе о град, По жа ревац, Но ви Сад, Срем ска Ми тро ви ца и Ве ли ко Гра ди ште. Иако је ини ци јал но би ло пла нира но да Про грам Ex chan ge 5 по овом кон кур су по др жи шест ло кал них са моуправа, због великог интересовања и Удружење ратних војних инвали да Ру ме обе ле жи ло је сво ју славу Светог великомученика Димитрија. У просторијама овог удру же ња одр жан је об ред освећења славског колача и кољива, у при су ству до ма ћи на и го сти ју, представника војске, полиције, синдиката, као и пензионерских удружења. - На ше удру же ње је осно вано у ок то бру го ди не, по сле свих оних несретних ратова, било је овде 105 породица палих бораца из це ле бив ше СФРЈ и 97 рат них вој них задовољавајућег квалитета пријава, од лу че но је да се тај број по ве ћа на осам. У оквиру Програма Exchange 5, током године биће расписан још је дан кон курс за по др шку ло кал ним са мо у пра ва ма у пла ни ра њу и програмском буџетирању, а током којег ће би ти по др жан до дат ни број ло кал них са мо у пра ва. Програм Exchange 5 финансира ЕУ у оквиру Националног програма ИПА Сремска Митровица: помоћ за локално стратешко пла ни ра ње и про грам ско бу џе ти ра ње Подршка за борце и породице Рат ни вој ни ин ва ли ди про сла ви ли Ми тров дан 2014, а спроводи га Министарство држав не упра ве и ло кал не са мо у пра ве у са рад њи са Стал ном кон фе рен ци јом градова и општина. У окви ру овог про гра ма, по ред помоћи у програмском буџетирању, локалне самоуправе које ће бити изабра не на по себ ном кон кур су до би ће и струч ну и фи нан сиј ску по др шку у обла сти упра вља ња имо ви ном. С. Н. ин ва ли да. Да нас, по на шој еви ден ци ји, има нас укуп но не што ис под 170 члано ва. На ше удру же ње се углавном финансира из средстава рум ске оп шти не, кроз про јектно финансирање. Имамо тако средстава да годишње пошаљемо осам ин ва ли да или чла но ва породица погинулих војника у бању Врдник, која такође, делом су фи нан си ра овај бо ра вак, рекао је Ми ли ја Ве ре си ја, председ ник УР ВИ у Ру ми и до дао да је про сла ва Ми тров да на прили ка да се при се ти мо свих оних ко ји су да ли сво је жи во те за отаџ би ну. С. Н. О НА КНА ДИ ЗА ОД ВОД ЊА ВА ЊЕ Информације у водопривредним пред у зе ћи ма Пореска управа Републике Србије подсећа да од ове године накнаду за од вод ња ва ње фи зич ких ли ца утврђу ју и на пла ћу ју јав на во до при вред на пред у зе ћа: Ср би ја во де и Во де Вој води не. На и ме, За ко ном о из ме на ма и допунама Закона о водама прописано је да се јав ном во до при вред ном преду зе ћу по ве ра ва ју по сло ви об ра чу на и задужења обвезника плаћања накнаде за од вод ња ва ње, ко је је до сту па ња на сна гу овог За ко на оба вља ла По ре ска управа. За све ин фор ма ци је у ве зи са на кнадом за одводњавање, укључујући податке о стању дуга, решењима и осталим питањима, власници и корисници земљишта на територији Републике Ср би је тре ба да се се обра те јав но водо при вред ним пред у зе ћи ма. На територији Аутономне покрајине Војводинe мо гу да се обра те ко ри сничком сер ви су Во де Вој во ди не и то радним да ни ма од 7.00 до ча со ва, на тел. 0800/ , за тим 021/ и 021/ , или на мејл: korisnik@ vodevojvodine.rs. Захтев за издавање потврде може се послати на мејл: potvrde@ vodevojvodine.rs, затим на поштанску адресу Вод е Војводине, Бу левар Михајла Пупина бр. 25, Нови Сад или п редати лично н а писар ни ци Воде Војводине у Новом Саду. Образац захтева за издавање потврде о стању накнаде за одводњавање за физичка лица може се преузети са сајта Воде Војводине Обвезници накнаде за одводњавање који желе да уплате накнаду пре достављања решења за годину могу то да учине на исти уплатни рачун и позив на број који је назначен у решењу Пореске управе за годину, али као прималац треба да назначе Буџетски фонд за воде АП Војводине. Број жиро-рачуна ( ) и позив на број остају исти. С. Н. У ОШ СРЕМ СКИ ФРОНТ Програмирали роботе Параф на пријатељство Де ле га ци ја Оп шти не Ру ма пред вођена председником Слађаном Манчићем бо ра ви у не мач ком гра ду Бер зен бри ку. Не мач ки град из са ве зне државе Доња Саксонија и Рума успели су у сво јој за јед нич кој ми си ји да две године грађено пријатељство крунишу братимљењем. Скупштина Берзенбрика је одлуку о братимљењу донела крајем септембра, готово једногласно. На ред не сед ми це је пла ни ра на узвратна посета делегације Берзенбрика нашој општини и присуство прослави Дана Општине Рума и градске славе, када ће на све ча ној сед ни ци СО Ру ма би ти потписана и повеља о братимљењу. - Две године градимо пријатељство са Берзенбриком и продубљујемо нашу са рад њу у ви ше сфе ра. По средством удружења "Градимо мостове", задуженог за сарадњу наша два града, успостављена је размена младих, наша де ца од ла зе у Не мач ку, а исто та ко сваке године ми угостимо тинејџере из Бер зен бри ка. За нас је ве ли ка част брати мље ње са гра дом из Европ ске уни је и земље која има најјачу економију у Европи, рекао је председник Манчић. С. Н. Мали роботи шидских ученика Већ четврту годину узастопно у Основ ној шко ли "Срем ски фронт" у Шиду наставница На та ша Ми ља новић је, уз по моћ на став ни ка Ми ла на Гер бе ра, организовала СТЕМ активно сти у окви ру Европ ске не де ље програ ми ра ња. Уче ни ци пе тог и сед мог раз ре да про гра ми ра ли су мбо те које је шко ла до би ла у окви ру про јек та Бит ка за зна ње од Фон да Б92. Осим Ко ди гра ња, ове ра ди о ни це по др жало је и Удру же ње про фе со ра ин форматике Србије. Ученици су имали пет школ ских ча со ва на ко ји ма су про грамирали роботиће сличне аутићима на даљинско управљање да свирају, светле, кре ћу се и из вр ша ва ју пред ви ђе не задатке. Иако је шко ла из ме ште на из сво је школске зграде, наставница Наташа Ми ља но вић по тру ди ла се да оку пи ентузијасте међу ученицима који су доне ли по треб не лап топ ра чу на ре ка ко би се ра ди о ни це одр жа ле и на ста ви ла тра ди ци ја ко ја у овој шко ли тра је већ че ти ри го ди не, а на ме ра ва ју да је за држе и у сле де ћим го ди на ма. С. М. Колико дуго чекате на лекарске услуге у амбулантама и код специјалиста? Мирјана Марић, Ру ма Стана Ђаковић, Шид Ве сна Ска кун, Лаћарак Зо ри ца Ми ха љи ца, Гргуревци Ми ли ца Мар ко вић, Инђија - Гу жве увек има. Не мо ра те да идете код специјалиста да би сте се у то уве ри ли. Ка да иде те и код ле кара оп ште прак се, лепо дођете када вам за ка жу, а он да се ис по ста ви да и ту мо ра да се чека. - Ја не идем на пре гле де код лекара специјалиста, тако да не знам ка ква је ситуација тамо, а са за ка зи ва њем у до му здра вља код лекара опште прак се сам за довољ на. Ни кад не че кам ду го. - Ми слим да се код лекара опште прак се не че ка ду го на пре глед, јер има мо одабране лекаре, али и ту има оних ко ји иду пре ко ре да. Код спе цијалистичких прегледа чујем да постоје тешкоће. - Ја сам пен зи о нерка па ми че ка ње не смета, али када је лекар у питању нико не во ли да че ка. Нико не до ла зи пред ординацију што му се сви ђа већ што мо ра, што га те ра ну жда. Чу ла сам да се за преглед ултразвуком дуго чека. - Ми шље ња сам да ни елек тронско заказивање није значајно сма њи ло вре ме чекања на прегледе. Чекаонице су пу не, па цијенти нервозни, а увек је би ло и увек ће бити улазака преко реда.

14 14 Среда, 15. новембар ПЕЋИНЦИ Припрема: С. Лапчевић ВАН РЕД НИ ЛО КАЛ НИ ИЗ БО РИ На пред ња ци и со ци ја ли сти први на гласачком листићу Општинска изборна комисија Општине Пећинци прогласила прву изборну листу кандидата за одборнике у Скупштини општине Пећинци на ванредним локалним изборима заказа ним за 24. де цем бар. За из бор ну листу која ће на децембарским изборима на гла сач ком ли сти ћу би ти под бро јем је дан про гла ше на је ли ста Aлександар Вучић-Српска Напредна Странка Социјалистичка партија Србије, Ивица Да чић. Представници Српске напредне стран ке су ис пред ко а ли ци је пре да ли листу, а Општинска изборна комисија је на ста ви ла са ра дом и на кон про вере исправности предате документаци је и спи ска гла са ча ко ји ову ли сту подржавају, донела је решење којим је прогласила изборну листу за листу под бро јем је дан, чи ме су се ујед но сте кли услови да ова коалиција именује свог представника у проширени састав Општинске изборне комисије. Пр ви чо век пе ћи нач ких на пред њака Милорад Пантић тим по во дом је из ја вио да је то што су кан ди да ти са ко а ли ци о не ли сте оку пље не око Српске на пред не стран ке пр ви при ку пи ли пот пи се по др шке гла са ча ја сан по ка затељ ко ли ки углед ова стран ка има међу грађанима пећиначке општине. - Углед СНС ме ђу на шим су гра ђани ма ра сте из го ди не у го ди ну, јер ни једног тренутка нисмо изневерили поверење које су нам указали пре четири године. Вршећи власт нисмо се уда љи ли од гра ђа на, већ смо чвр сто стојали на земљи радећи са њима и за њих. Гле да ли смо се у очи и у ле пим и у те шким тре ну ци ма. Та ко ће би ти и овога пута. Изаћи ћемо отворено пред грађане са резултатима нашег досадашњег ра да, а за бу дућ ност не ће мо обећавати куле и градове, већ ћемо изнети ја сне и оства ри ве пла но ве. Си гу ран сам да ће на ши су гра ђа ни пре по зна ти да са Срп ском на пред ном стран ком имају сигурну будућност и да ћемо сви заједно победити и на овим изборима, ре као је Пан тић. Из бор на ком си и ја Про шле не де ље је у Пе ћин ци ма пре да та но ва ко ли чи на при ку пљених че по ва од пла стич не ам ба ла же у оквиру акције Чеп за хендикеп, у којој пе ћи нач ка ло кал на са мо у пра ва, као и број на пред у зе ћа, јав не и обра зов не уста но ве, удру же ња гра ђа на са те риторије општине Пећинци, учествују већ другу годину заредом. Од чепова прикупљених на територији пећиначке општине већ су купљена једна инвалидска колица, а у име ло кал не са мо у пра ве Снежана Гагић се за хва ли ла сви ма ко ји су узе ли учешћа у овој ху ма ни тар ној ак ци ји и на тај начин допринели овако добрим резултатима. - За и ста сам по но сна на на ше су грађане који ревносно учествују у овој акцији и што схватају да уз минималан Подношење листе АК ЦИ ЈА ЧЕП ЗА ХЕН ДИ КЕП Пре да то око 300 ки ло гра ма че по ва Чеп за хен ди кеп труд, као што је уба ци ва ње пла стич ног че па у ку ти ју са озна ком Чеп за хендикеп, некоме могу много да помогну, истакла је Гагић. У про шло не дељ ној ис по ру ци, Удруже њу Чеп за хан ди кеп пре да то је око 300 ки ло гра ма пла стич них чепо ва, а Зо ран Мар ти нов пред седник овог удру же ња ре као нам је да је ви ше не го за до во љан при ку пље ном ам ба ла жом. - Пе ћин ци спа да ју у јед ну од на ма најдражих општина, јер нас не зовете често, а када нас позовете напуните ком би, што је на ма ја ко бит но и то је један од до ка за да сте сло жна оп шти на, ре као је Мар ти нов. Он је по звао сва фи зич ка ли ца ко јима су потребна ортопедска помагала да се ја ве удру же њу Чеп за хен ди кеп. Представили лепоте Пећинаца Дра го нам је да су Ба ња лу ча ни по ка за ли ве ли ку за ин те ре со ва ност з а природне лепоте и културно-историјске вредности наше општине, а по себ но за Спе ци јал ни ре зер ват при ро де Обед ска ба ра и Му зеј хле ба, истакла је Љубица Бошковић ИЗ ОПШТИНСКЕ УПРАВЕ До 12. де цем бра го ди не све скупштине станара - зграде, мора ће да се ускла де са но вим За ко ном о становању и одржавању зграда (Сл. гла сник РС, бр.104/2016), а то зна чи да ће морати да одрже седнице, изаберу управ ни ке и упи шу се у Ре ги стар стамбе них за јед ни ца. На ма ни фе ста ци ји Да ни Вој во ди не, одржаној у Бања Луци другог и трећег новембра, у организацији Тури стич ке ор га ни за ци је Вој во ди не уз подршку Министарства трговине, туризма и телекомуникације Владе Републике Србије и Покрајинске владе АП Вој во ди не, ту ри стич ке по тен ци ја ле представиле су туристичке организације из 16 војвођанских општина, међу којима и Туристичка организација Општине Пећинци. Пре ма ре чи ма в.д. ди рек то ра ТО Оп шти не Пе ћин ци Љу би це Бо шковић пр вог да на ма ни фе ста ци је на При вред ном фо ру му оства ре ни су конк так ти са не ко ли ко ту ри стич ких аген ци ја из Ре пу бли ке Срп ске и начи ње ни су пр ви ко ра ци ка бу ду ћој са рад њи, а број ним гра ђа ни ма Ба ња Лу ке на тр гу Кра ји на, у окви ру постав ке Вој во ђан ски со как про мо висан је и ту ри стич ки по тен ци јал на ше оп шти не. - Представили смо туристичке потенцијале путем слогана - "Упознајте предео где природа грли историју", са посебним акцентом на објектима народног градитељства у Огару, Купинову и Доњем Товарнику. Драго нам је да су Бањалучани показали велику заинтересованост за природне лепоте и културно-историјске вредности наше општине, а посебно за Специјални резерват природе Обедска бара и Музеј хле ба, ис та кла је Бо шко вић. На Привредном форуму, у организацији Привредне коморе Републике Срп ске и При вред не ко мо ре Вој во дине уче ство ва ло је пре ко 60 при вредника, а на отварању Форума присутнима се обратио потпредседник Покрајинске владе Ђорђе Милићевић ко ји је истакао да односи између Републике Српске и Републике Србије, никада Уко ли ко скуп шти не ста на ра то не бу ду ура ди ле са ме, Општинска управа ће би ти у оба ве зи да уве де при нуд ну управу, поверавањем послова управљања зградом професионалном управнику који врши послове управљања све док стамбена заједница не донесе одлуку о избору управника или док не закључи Дани Војводине у Бања Луци ни су би ли бо љи не го што су да нас нагла сив ши да је то, плод му дре по ли тике двају државних руководстава, која успевају да одговоре свим изазовима и искушењима. На отва ра њу Фо ру ма као и на конфе рен ци ји за ме ди је, при сут ни ма су се обратили и потпредседница Владе Републике Српске Сре брен ка Го лић, пред сед ник При вред не ко мо ре Вој водине Бошко Вучуревић, председник При вред не ко мо ре РС Бошко Ђурић и ми ни стар тр го ви не и ту ри зма у Вла ди РС Предраг Глухаковић. Обавештење скупштинама станара уговор о професионалном управљању. Напомињемо да у том случају, станари ће бити у обавези да плаћају професионалним управницима. Апелујемо да скупштине станара изврше своју обавезу до 12. децембра го ди не, иза бе ру управ ни ке и обавесте Општинску управу.

15 Среда, 15. новембар МИТРОВЧАНИН НА СВЕТСКОМ ФЕСТИВАЛУ МЛАДИХ И СТУДЕНАТА СОЧИ 2017 Искуство које се памти Као члан Ор га ни за ци је срп ских сту де на та у ино стран ству, при ли ку да бу де је дан од мла дих из 180 зе ма ља све та, имао је Бра ни слав Јо ва но вић из Ла ћар ка У руском олимпијском граду Сочију, одржана је свечана церемонија затварања 19. Светског фестивала омладине и студената под слоганом "За мир, солидарност и социјалну правду. Боримо се против империјализма. По шту ју ћи на шу про шлост, гра димо будућност". Српска делегација учество ва ла је на број ним ор га ни зо ваним фо ру ми ма и пре зен то ва ла на шу зе мљу у нај бо љем све тлу, а уче ствова ње на свет ском фе сти ва лу под ра зумева развој међународне омладинске са рад ње. Као члан Ор га ни за ци је српских сту де на та у ино стран ству, при лику да бу де је дан од мла дих из 180 зе ма ља све та, и је ди ни из Срем ске Митровице, тачније Лаћарка, имао је Бранислав Јовановић. - Оно што сам у Со чи ју до жи вео за сигур но ће оста ви ти траг на ме не до краја жи во та. Ни ка да ни сам ни по ми слио да ћу има ти дру га ре из Тан за ни је, да ћу играти баскет са Непалцима и екипом са Шри лан ке, или да ћу упо зна ти некога из Северне Кореје ко перфектно го во ри срп ски је зик. Со чи, за си гур но град где немогуће постаје стварност рекао је Бранислав Јовановић. Делегација Србије је, као и остали, била смештена у Олимпијском селу, истом ме сту где су би ли сме ште ни спортисти, учесници зимских Олимпијских игара године. Прве комши је су им би ле са Ку бе, та ко да су представници наше делегације имали нај бо љу му зи ку, али и на у чи ли пар пле сних ко ра ка. - Ру си ја се по ка за ла као од ли чан домаћин, а највећу захвалност дугује мо во лон те ри ма, ко јих је би ло око и ко ји су би ли на ви си ни за дат ка, до ступ ни за нас у сва ка ком мо мен ту, ка ко би нам бо ра вак учи ни ли што пријатнијим. По ред фе сти ва ла имао сам при ли ку да се упо знам и са чу ве ним Џе ком Ма, Јовановић поносно представио свој град оснивачем чувене кинеске компаније за е трговину Алибаба, и уједно најбо га ти јим Ки не зом на све ту. Го спо дин Ма се по ка зао као из у зет но при сто јан и фин чо век, са ко јим смо раз ме ни ли пар ре чи и на рав но, по зва ли га да посети Србију. Оно што смо до жи ве ли у Со чи ју памтићемо засигурно цео живот, а Русија је дала добар домаћи задатак организаторима наредног фестивала, додао је Јовановић. Српска делегација и Џек Ма Де таљ са це ре мо ни је свеч ног за тва ра ња Циљ фе сти ва ла је да се мла ди љу ди збли же, бо ље упо зна ју са дру гим култу ра ма и на рав но да се од све та на прави бо ље ме сто за жи вот. Ру си су да ли свој мак си мум да Со чи сви ма остане у ле пом се ћа њу. Сви уче сни ци су има ли при ли ку да при су ству ју бројним пре да ва њи ма и па нел ди ску сија ма, где су пре да ва чи би ли не ки од најистакнутијих људи данашњице, као што су Вла ди мир Пу тин, Сер геј Ла вров, Ник Ву ји чић, али и мно ги дру ги. С. Н. Сремска Митровица представљена у Сочију ЦР НА ХРО НИ КА НА ГРАНИЧНОМ ПРЕЛАЗУ ШИД Мигранти у скро бу и текстилу Цариници су осмог новембра на гра нич ном пре ла зу Шид и спречили покушај четворице миграната да илегално пређу државну границу сакривени међу робом у камионским това ри ма, са оп шти ла је Упра ва ца ри на. У размаку од свега петнаест минута пре гле да на су два ка ми о на у чи јим това ри ма је от кри ве но по два ми гран та из Авганистана. Ка да су отво ри ли то вар ни део једног од њих, ца ри ни ци су угле да ли двоји цу мла дих Ав га ни ста на ца у обла ку пра ши не ку ку ру зног скро ба. Ис поста ви ло се да су се ми гран ти на шли и у ка ми о ну срп ских ре ги стар ских озна ка ко ји је био на то ва рен ку ку рузним скро бом на ме ње ним италијанском тржишту. Још два младића из Авганистана от кри ве на су у ка ми о ну тур ских ре гистарских ознака који је превозио текстил у Не мач ку. Мла ди ћи су се са крили међу кутијама текстила тако што су пресекли царинску сајлу, искористив ши тре ну так док је тур ски во зач пра вио па у зу на обли жњој бен зин ској пумпи. ИНЂИЈА Малтретирао мајку Припадници Министарства унутрашњих по сло ва у Ин ђи ји су, по нало гу над ле жног ту жи о ца, од ре ди ли задр жа ва ње до 48 ча со ва за П.Г. (53), због по сто ја ња осно ва сум ње да је из вр шио кри вич но де ло на си ље у по ро ди ци. Ка ко је са оп шти ла по ли ци ја, он се те ре ти да је фи зич ки и вер бал но на падао и малтретирао мајку. На кон са слу ша ња у Основ ном јавном ту жи ла штву у Ста рој Па зо ви, судским решењем осумњиченом је одређен при твор до 30 да на. У ПЕЋИНЦИМА И ШИДУ Од у зе то оружје Припадници Министарства унутрашњих по сло ва у Ши ду и Пе ћин ци ма поднеће кривичне пријаве надлежним тужилаштвима, против 52-годишњег мушкарца и 27-годишњег младића, због по сто ја ња осно ва сум ње да су извр ши ли кри вич но де ло не до зво ље на про из вод ња, др жа ње, но ше ње и промет оружја и експлозивних материја. По ли ци ја је од њих од у зе ла ло вач ку и аутоматску пушку. Колико дуго чекате на лекарске услуге у амбулантама и код специјалиста? Марина Бошњаковић, Инђија - Не идем у Дом здра вља и не користим њихове услуге. Мислим да се љу ди све више окрећу приватним лекарима јер не же ле ду го да че ка ју на преглед и ре зул та те. Ка да је здра вље у пи та њу, вре ме ни је са ве зник. Го р да на Бр љак, Лаћарак - Сма трам да се ду го че ка на преглед код не ких специјалисте па се љу ди са ми усмеравају да би оба ви ли пре глед код приватних лекара. Наравно то се пла ћа, иако сви ми имамо здравствено осигурање. Босиљка Божић, Шид - Рет ко идем код лекара, јер на срећу немам неких здравствених про бле ма. И онда ка да мо рам да одем, искључиво бирам приватне ординације, јер се у др жав ним чека јако много. Драгана Јовић, Ру ма - Че сто ми слим да би чо век тре бао да заврши на Хитној па да пре ско чи све те процедуре. Ипак, ни су за то кри ви са ми здрав стве ни радници, закон је та кав. Што се ме не ти че, ни сам има ла ве ћих про бле ма. Бра ни сла ва Ву ко брат, Инђија - На све пре гле де мо ра ду го да се че ка, па се та ко увек одлучујем за приватну праксу и лекаре. Када је здра вље у питању лакше је платити и добити одмах услугу.

16 16 Среда, 15. новембар Пре воз у слу жби грађана Председник општине Инђија Владимир Гак и представници ЈП Ласта пот пи са ли су про шле не де ље уговор о услугама јавног превоза које ће ово пред у зе ће оба вља ти у на ред них годину дана. Како је рекао први човек општине, Ласта је на тендеру дала нај по вољ ни ју це ну, а услов за пот пи сива ње уго во ра је био да бу ду ис пу ње ни сви зах те ви ло кал не са мо у пра ве. - Основ ни услов за пот пи си вање уговора јесте био да јавни превоз функционише и буде у служби свим гра ђа ни ма, ка ко је и за ми шљен - ре као је Гак и по ру чио да има по ве ре ња у ново руководство Ласте, те да очекује Брендирани аутобуси Са пот пи си ва ња уго во ра у оп шти ни да ће договор бити испоштован. Два потпуно нова аутобуса и девет по сто је ћих ко ји су бре ди ра ни нат писом Јав ни пре воз Ин ђи је на услу зи су гра ђа ни ма, а ка ко је на гла сио председ ник бес плат не ауто бу ске кар те ће и да ље има ти пен зи о не ри, шко лар ци и студенти, уз иницијативу да и ова повластица прошири на неке социјално угрожене категорије. - Више пута смо споменули током ра ни јих го ди на, да ће мо пре у зи ма њем ого вор но сти за функ ци о ни са ње општи не за др жа ти све оно што је до бро и уна пре ди ти по је ди не обла сти и ми се на ших обе ћа ња др жи мо - ре као је Гак. Подсећамо, општина Инђија субвен ци о ни ше око два ми ли о на ди на ра ме сеч но за јав ни пре воз, док на го дишњем ни воу тај из нос се кре ће око 24 ми ли о на ди на ра. - Реч је о ве ли ким сред стви ма са којима смо могли до сада урадити неке ва жне про јек те, али са дру ге стра не схва та мо по тре бу за функ ци о ни са ње јавног превоза. Надамо се да је овај превозник озбиљно схватио договоре ни по сао и да не ће мо има ти про блема, поручио је председник. Како су након потписивања уговора рекли надлежни из ЈП Ласта, договор ће се убудуће поштовати, а сви путници који користе услуге јавног превоза у Ин ђи ји ви ше не ће има ти про бле ма. - Ве ли ка ми је част и за до вољ ство што смо пот пи са ли уго вор са ло кал ном самоуправом и што смо им уручили кључеве од два потпуно нова аутобуса, као знак до бре во ље и ис пу ње ног обећа ња - ре као је Вељ ко Ву ко бра то вић, генерални директор Ласте и истакао да ће на сто ја ти да обез бе де још но вих во зи ла. Он је та ко ђе на гла сио да је ово јавно пред у зе ће ус пе ло да пре ва зи ђе потешкоће са којима су се сусретали и да ће уско ро у свим ауто бу си ма ко ји су климатизовани и брендирани обезбедити и интернет конекцију. М. Балабановић BATIKA VAS GREJE OVE ZIME. Bukva, hrast, cer, grab, bagrem... Sečenje i cepanje po meri, isporuka na kućnu adresu. NAJPOVOLJNIJE CENE Sremska Mitrovica, Planinska 16, 022/ , 022/ , 064/ ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС", СРЕМСКА МИТРОВИЦА Трг Војвођанских бригада 14/I Сремска Митровица Телефони: 022/ , , Факс: 022/ Дежурна служба: 064/ Бесплатна телефонска линија за потрошаче: (радним даном од 8 до 12 часова) office@sremgas.rs

17 Среда, 15. новембар Ве ли ка свад ба из сно ва Ове го ди не на веч ну љу бав у једном дану заклело се 15 парова младенаца, а су де ћи по ко мен та ри ма, би ло је то за њих вен ча ње из сно ва Вен ча ња су је дан од нај ве ћих и најрадоснијих догађаја у животу човека. То је до га ђај за пам ће ње па је за то у Сремској Митровици хол Градске куће био протекле суботе претворен у најлеп шу све ча ну са лу за вен ча ње чак 15 парова младенаца. Све је оди са ло сти лом, уку сом, одме ре но шћу и сре ћом за љу бље них па ро ва, а ле пом до жи вља ју је до прино сио ен те ри јер са пу но укра са од бе лог и бле до ру жи ча стог ти ла, ружа, зла та стих де ко ра ци ја... Свад ба је свад ба, а ова је ко лек тив на, па су се ор га ни за то ри по тру ди ли да сва ком од уче сни ка оста не у се ћа њу за сва вре ме на. - Све је феноменално: организација, декорација, венчанице, бидермајери и све оста ло. Не ма мо ни ка кву, па ни најмању замерку каже Љу би ца Тубоњић рођена Машић, а њен су пруг Недељко Тубоњић додаје како овом догађају не може нико ништа замерити, а да се њих дво је ова ко до број организацији нису надали. Ови младенаци су се одлучили за колективно венчање игром случаја. Венчање јесу планирали, али када су видели плакат за пријаву размишљали Шампањац у двоје Матичарке су да се при ја ве или да са ми ор га ни зују сво је вен ча ње. Да се од лу ка о прикључењу колективном венчању брже донесе помогла је подршком младина мама. - Дан је за нас по се бан. На ша же ља је би ла да се вен ча мо, она у вен ча ници а ја у све ча ном оде лу и то смо овим оства ри ли. Има ло ма лог си на и на ша по ро ди ца је са да још срећ ни ја и задо вољ ни ја - ка же мла до же ња Све тозар Чи зма ре вић у сво је и у име сво је супруге Јоване рођене Ста ни шић. Ово је би ло тре ће колективно венчање у организацији Града Сремска Митровица, а на ње му су сво је судбоносно да рекли Мо у тих Ал дро у би и Слађана Крстоношић. Они жи ве за једно од ра ни је, има ју де цу и са да су би ли младенци у колективној свад би. Ис пу ње на су наша оче ки ва ња у ве зи овог вен ча ња у општи ни, све је ка ко смо за ми шља ли и ви ше од то га, На кон вен чања иде мо на шој ку ћи да славимо са породицом ре као је Мо у тих. По здрав на реч гра до на чел ни ка Тамара Перић и Дарко Перић ни су могли да најхвале свадбену свечаност - Овде је магично, одушевљена је са свим - вен ча ни цом, шмин ком, фризуром, атмосфером. Лепше је него што сам очекивала - речи су Тамаре Перић. Градоначелник Сремске Митровице Владимир Санадер је на по чет ку свечаности поздравио младенце, њихове кумове родитеље, госте и подсетио да се у Новембарским данима града по трећи пут слави колективно венчање. - За до вољ ни смо и што сте се од лучили да овде кажете судбоносна да за то смо с по тру ди ли да све бу де нај боље организовано. Оваквих тренутака у животу нема много и зато их памтите. Надам се да ћете у заједничком животу бити срећни, да ћете имати потомство По љу бац Младе бацају бидермајере и то је оно нај ва жни је. Ка да се љу ди воле то је ле по и то сва ком тре ба пру жити. Ово је на чин да сво ју свад би али и град пам ти те по ле пом. Ми ће мо би ти ту да вам по мог не мо у слу ча ју по требе. Надам се да ћемо догодине имати још више младеначких парова рекао је градоначелник Сремске Митровице. За младожењу Сан дра Бе га но вића ова го ди на је за и ста ле по по че ла. Осво јио је ча сни крст за пли ва ње на Бо го ја вље ње, оже нио се и са да он и супруга очекује дете. Венчали су се на колективној свадби. - Нас дво је смо се на шли, она ће бити уз ме не и ја уз њу у до бру и злу. Та ко је по че ло, та ко ће мо жи ве ти. Же ли мо да има мо дуг за јед нич ки жи вот са нашом децом поручује Сандро. У склопу организације ове колективне свадбе Град Сремска Митровица је, као и у прет ход не две би ле бес платне, младенцима обезбедио ваучере за ме де ни ви кенд, мла да ма су обезбеђене венчанице, фризуре, шминка, будермајер послужење и шампањац. Са ове свад бе мла ден ци су пре по ручили другим заинтересованима да се не двоуме око пријаве за колективну свадбу. С.Ђаковић М. Милеуснић Дарови од града Младенци Дочек младенаца На тр гу Вен ча ли су се Све то зар Чи змаре вић и Јо ва на Ста ни шић, Игор Ве сић и Дан ка Лу ке тић, Пре драг Крај но вић и Во ји сла ва Стој ко вић, Дар ко Пе рић и Та ма ра Ка ра лић, Пе ри ца Ри кић и Ста ни сла ва Марко вић, Не дељ ко Ту бо њић и Љу бица Ма шић, Де јан Рајц и Да ни је ла Ми ли во је вић, Сан дро Бе га но вић и Јо ва на Абра мо вић, Мир ко Лукић и Ива на Вр хо вац, Жељ ко Лејић и Сне жа на Пе тро вић, Мо у тих Ал дро у би и Сла ђа на Кр сто но шић, Сло бо дан Сте фа но вић и Ма ри ка Ба рић, Дра ган Ан то нић и Са ња Стан ко вић, Ра до слав Бо жић и Жива но вић Дра га на, Дар ко Лу кић и Ми ле на Ни ко лић.

18 18 Среда, 15. новембар Стоматолошка ординација Др Филиповић Стари шор 48 Сремска Митровица NA NOVOJ ADRESI OČNA KUĆA RADOVANČEVIĆ Sremska Mitrovica Trg Nikole Pašića lok.8 Tel: PIVARSKA 13 Sremska Mitrovica Info Medic ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ Апотека I Kраља Петра I 46, 022/ Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/ Апотека III Шећер сокак 59, 022/ Апотека IV Краља Петра I 3, 022/ Израда свих магистралних галенских и козметичких препарата Широк асортиман козметике и хране за бебе по најповољнијим ценама НОВО У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ Специjалистичка интернистичка ординациjа Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог Pregledi: Kardiološki Endokrinološki Hematološki Reumatološki Gastroenterološki Комплетна ултразвучна диjагностика Тел: , Краља А. Карађорђевића 46 Sremska Mitrovica ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНО Радно време: Телефон: Ул. Кузминска 109, Сремска Митровица 022/ и 066/ MАРКЕТИНГ Novine za savremenu poljoprivredu SREMSKA POLJOPRIVREDA МА ЛИ ОГЛА СИ Про да јем 75 ари зе мље у Но ћа ју. Тел: 063/ Про да јем ку ћу 130м2 на пла цу од 6 ари у ули ци Ђу ре Да ни чи ћа, це на евра. Тел: 065/ Про да јем ку ћу 160м2 се вер но од Планин ске. Тел: 062/ Продајем старију кућу у Шуљму. Тел: и 069/ Продајем кућу у Лаћарку недовршенo поткровље и помоћне згра де и два ју тра и фр таљ зе мље. Тел: 066/ Про да јем две ку ће на истом пла цу по год но за др жа ње ста на ра. По вољ но. Тел: 062/ Про да јем ку ћу 70м2 у бли зи ни Ма тије Ху ђи на пла цу од 2.5 ара це на евра. Тел:065/ Про да јем ку ћу 67м2 на пла цу од 8 ари у близини атлетског стадиона. Тел:065/ Про да јем јед но ју тро об ра ди ве земље у Чал ми на ми тро вач ком пу ту близу села. Цена по договору. Тел: 063/ Из да јем дво со бан стан у цен тру Сремске Митровице са даљинским грејањем. Тел: 064/ Про да јем ма њи стан код Бол ни це, Ста ри шор. Тел:064/ Издајем намештену собу са употребом кухиње и купатила код Палате прав де. Тел: 064/ Про да јем стан 84м2 у на се љу Ста ри мост. Тел: 064/ Издајем двособан намештен стан у насељу Никола Тесла. Тел: 069/ Из да јем стан у Срем ској Ми тро ви ци 100м2 са централним грејањем погодно за студенте, породице, раднике, послодавце. Тел: 065/ Из да јем гар со ње ру у Срем ској Митро ви ци. Тел: 065/ и 022/ Из да јем или про да јем нов стан 136м2 про лаз Зе ле но др во Срем ска Ми трови ца. Тел: 062/ Продајем стан 46м2, улица Доситејева код Гимназије у Сремској Митровици. Тел: 062/ Продајем стан 47м2, инвеститор, колпа сан ка да, хра стов пар кет, пар кинг, оста ва, по врат ПДВ. Тел: 063/ Про да јем стан 34м2, под но гре ја ње, туш ка би на, те ра са, но ва гра да ња, поврат ПДВ. 063/ Из да јем на ме штен стан 36м2 код Касар нер. Тел: 063/ Издајем намештену гарсоњеру, парно грејање, паркинг, Улица Војислава Или ћа 7, Пеј тон. Тел: 022/ и 062/ Про да јем или из да јем јед но со бан, полунамештен, укњижен стан 45м2 у на се љу Ма ти је Ху ђи, ви со ко при земље, за тво ре на те ра са. Тел: 063/ Из да јем јед но со бан стан у Ма ти је Ху ђи. Тел: 063/ Из да јем јед но со бан на ме штен стан у цен тру на пи ја ци. Тел: 064/ Продајем пословни простор 200м2 улица Јовице Трајковића. Тел: 063/ Издајем намештен стан за ученике у Сремској Митровици, даљинско грејање, тв, интернет, компјутер. Тел: 063/ и 022/ Из да јем, или про да јем нов ло кал 150м2 у центру Сремске Митровице про лаз Зе ле но др во. Тел: 062/ Из да јем ло кал 50м2, Ка зан џи лук, код Универекспорта, цена по договору. Тел: 022/ и 069/ Из да јем ло кал кру жни ток Ма ти је Хуђи бивша апотека Медикамент. Тел: 065/ Ку пу јем ауто мо бил до евра стање не бит но. Тел: 069/ Про да јем Ре но 5, плус де ло ви. Тел: 064/ Про да јем Ал фа Ро мео 156 ЈТД ди зел караван, година производње 2001, ли ма ри ја и мо тор од лич но ста ње уз ауто све че ти ри лет ње гу ме гра тис.тел: 064/ Про да јем два ком би ја тур бо ди зел 2010, го ди ште. Тел: 063/ SREMSKA POLJOPRIVREDA МАРКЕТИНГ Нова локација најјефтинијег и најбољег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/ и 060/ Услужно кречење и глетовање попуст за пен зи о не ре 30%. Тел: 061/ Продајем палете, трговачке ваге Бизер ба и са ла мо ре зни це, све вр ло повољ но. Тел: 063/ Tражимо мо ла ре, гип са ре, ке ра мича ре са ис ку ством за рад у Не мач кој. Плата по договору, имаће смештај. По ша љи те свој cv на мејл. senad007mujic@gmail.com -Продајем електрични шпорет. Тел: 065/ Купујем разне електромоторе, ручни и електрични алат, разну грађевинску и пољо опрему, тањираче, прекрупаче, круњаче, шрафштуке, винте, пољопривредну, етно и другу антику, бутан боце и продаја алуминијумске ламперије и лимова за покривање. Тел: 061/ Чувала би старије особе и спремала по кући. Тел: 064/ Озбиљан господин тражи жену до 65 година за брак да није гојазна. Звати после 20 часова. Тел: и 064/ Дипломирани инжињер из Сремске Митровице тражи жену која може да рађа за женидбу. Тел: и 064/ Продајем тешку тањирачу ширина 3,60м произвођач Феро-Коп Темерин. Тел: 063/ и Селидбе и комби превоз робе. Тел: 061/ Шлеп служба и превоз возила у земљи и иностранству. Тел: 062/ Продајем цистерне од полиестера две по 1500 литара, каса пулт за самопослугу више комада, плусну расхладну комору, потрошачка колица више кломада, апарати за декодирање робе, монтажне полице, саламорезнице, аутоматски апарат за прање пода. Тел: 063/ , 064/ Продајем већу количину 300 комада гусани радијатора, различитих висина, котао за ЦГ, продајем црвенкин шећер од 50кг, цена 3600 динара. Тел: 063/ и 064/

19 HOLDING Среда, 15. новембар Де ко ра ци ја је за ме не ин спи ра ци ја Пријатељи, познаници, па чак и моји родитељи су били веома изненађени ка да су чу ли за тај мој хо би, јер ни су мо гли да ве ру ју да имам вре ме на још и за тор те, по ред то га што сам за по сле на и што имам че тво ро де це. По себ но им је би ло нео бич но то што сам по па ди ја, јер су ми го во ри ли да би не ко по па ди ји тре бао да ме си ко ла че, а не да обр ну то. Ме ђу тим, ја се нисам обазирала на коментаре него сам наставила да се бавим оним што ме ис пу ња ва ка же Би ља на Пр шић из Ши да Сви укра си су је сти ви Своју љубав према посластичарству Би ља на Пр шић из Ши да по следње три го ди не пре тво ри ла је у пра ву умет ност и сво ју ве ли ку страст. По занимању је физиотерапеут и запослена је у шид ском До му здра вља, али је свој хо би уса вр ши ла то ли ко да би јој на тортама које прави данас позавидели чак и мно ги про фе си о нал ци. Иако је Би љана мајка четворо деце и супруга шидског све ште ни ка, ипак и по ред број них оба ве за сва ког да на на ђе вре ме на да се ба ви оним што нај ви ше во ли, а то је прављење торти и ситних колача. -По че ла сам са свим слу чај но...ка да сам родила четврто дете пробала сам са ма да на пра вим не ку тор ту за де цу, да их об ра ду јем. На кон то га сам пра вила торте за свечаности својих рођака и ко ле га и та ко је то све и кре ну ло - сасвим спонтано и непланирано. Пошто сам ви де ла ко ли ко се то сви ма њи ма до па ло, на ста ви ла сам и да ље да месим тор те, јер је то хо би ко ји ме ис пуњава и уз који се опуштам, представља не ку вр сту мог из дув ног вен ти ла. Пријатељи, познаници, па чак и моји родитељи су били веома изненађени ка да су чу ли за тај мој хо би, јер ни су мо гли да ве ру ју да имам вре ме на још и за тор те, по ред то га што сам за по слена и што имам че тво ро де це. По себ но им је би ло нео бич но то што сам по падија, јер су ми говорили да би неко по па ди ји тре бао да ме си ко ла че, а не обр ну то. Ме ђу тим, ја се ни сам оба зи ра ла на ко мен та ре не го сам на ста ви ла да се ба вим оним што ме ис пу ња ва. Гле да ла сам на ин тер не ту ре цеп те и раз не са ве те из те обла сти, а након тога сам се заинтересовала и за украшавање торти. Најпре сам поче ла да ку пу јем по тре бан алат, а он да је усле ди ло и при ку пља ње ре це па та. За не ке од уоби чај них тор ти ко је се нај че шће пра ве ре цепт сам већ имала, јер их је код нас у ку ћи ма ма че сто пра ви ла, а оста ле сам на шла на интер не ту. По сто је и оне ко је сам са ма осми сли ла и кроз прак су их још додат но уса вр ши ла, јер ми иде је и инспи ра ци ја са ме на ви ру ка да кре нем у тај део по сла. Пр ва тор та ко ју сам на пра ви ла би ла је ре фор ма, а њу и до бош тор ту нај ви ше и во лим да правим, за пра во до бош тор та је мој фаво рит при ча Би ља на Пр шић из Шида и до да је да по на руџ би ни пра ви и сит не ко ла че и сла на пред је ла. Што се тиче украшавања, каже да је за по треб но ви ше вре ме на не го за са мо пе че ње ко ра и пра вље ње фи ла. Она во ли да тор ту на пра ви два да на ра ни је ка ко би се фил ле по сје ди нио са ко ра ма и ка ко би се по сле она лакше се кла. Укра ша ва је тог да на ка да Би ља на Пр шић са цветовима за украшавање ће би ти из не та пред го сте, а вре ме за декорацију зависи од тога каква врста декорације је потребна. Сав материјал који користи за украшавање је јестив, а не дав но је на у чи ла и да пра ви украсне цветове. -Тај за нат сам на у чи ла од Мире Давид из Беркасова, која већ годинама из ра ђу је цве ће, а та ко ђе сам ишла и у Ва ље во на курс код Оље Бранковић, да на у чим но ву тех ни ку, а то је пр скање тор ти. Укра сно цве ће се пра ви много ра ни је и за то је увек по треб но тор те наручити барем две недеље раније. Свака латица се прави посебно, а после се су ши и пра ви се по фа за ма, што зах те ва вре ме. У том по слу ми по ма жу деца и мама, али највећа подршка ми је су пруг ка же Би ља на. Дечја торта Своје знање и умеће Биљана дели не се бич но, а у пла ну јој је да на ред не године направи и своју малу радионицу за из ра ду тор ти, јер јој ку хи ња породичног дома сада већ постаје према ла за све оно што ње не ру ке уме ју да направе. Како каже, радионици се ве о ма ра ду је, јер ће то би ти њен ку так у ко ме ће мо ћи у пот пу но сти да ужи ва док прави своје омиљене слаткише. Би ља на ка же да за овај хо би тре ба јако пуно времена и стрпљења, а зарада није претерано велика и додаје: -Али, по што ме ни но вац ни је приоритет него љубав према том послу, онда и не правим неку тачну рачуницу колико зарађујем на томе. Битно ми је да ра дим оно што во лим, што ме опушта и за до вољ на сам ти ме. С. Михајловић Фото: лична архива До бош тор та је Би ља нин фа во рит POSEJDON Bog Panonskog mora Мла де нач ка тор та MITROS Fleischwaren POZIVA NA SARADNJU U PROIZVODNJI TOVNIH SVINJA MITROS OBEZBEĐUJE: (vakcinisanih od osnovnih bolesti) PROIZVOĐAČ SE OBAVEZUJE DA: Ribarska obala bb, Sremska Mitrovica Tel: 064/ Menadžer: 064/ posejdonsm@gmail.com Proslavite značajan datum u novo opremljenom restoranu Posejdon koji nudi mogućnost prenoćišta, ukusne hrane i prijatnog ambijenta. Dođite da se opustite i uživate!!! OČEKUJEMO VAS Detaljne informacije na tel: 066/ i 022/

20 20 Среда, 15. новембар МА ЛИ ОГЛА СИ Prodajete ili kupujete nepokretnost? Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine) koji poseduje licencu broj SREMSKA POLJOPRIVREDA Rade Frajtović agent za nekretnine 063/ tel/fax 022/ Vojvođanskih brigada bb Sremska Mitrovica nekretninemitrovica.com SREMSKE PORTAL! 11 SREMSKI POTRČKO EKO sm TEAM Čišćenje tepiha, itisona, mebla Kompletnog poslovnog i stambenog prostora Sremska Mitrovica ul. Laćaračka 21 Tel: 022/ mob: 064/ Donosimo - odnosimo - prenosimo - kupujemo Kamionski i kombi prevoz, selidbe, prevoz ogreva, ketering, plaćanje računa, donošenje lekova i drugo Kućna dostava plina Saradnja sa pravnim licima MАЛИ ОГЛАСИ tel: 022/ / / Facebook: sremski potrčko www. sremskipotrcko.com СВАКЕ СРЕДЕ У ВАШЕМ ДОМУ SN (razmak) TEKST OGLASA ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ За шест ме се ци 1.550,00 динара, За годину дана 3.100,00 динара, За иностранство динара Тел: 022/ redakcija@sremskenovine.rs SMS na broj Mail: infosm@ptt.rs Dežurna služba SMS MALI OGLASI Pošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj 1202 Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202 Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

21 Среда, 15. новембар ПРОЈЕКАТ : СРЕМ НОЈЕВА БАРКА ИЗМЕЂУ САВЕ И ДУНАВА Рат прекинуо најлепше девојачке снове Не ма ви ше осме ха на ли цу, сви мо ји бе же не где, а ни са ми не зна ју где и ку да. Сви смо уне зве ре ни и наш ма ли стан чић ко ји смо у Ба ња Лу ци до би ли као ну жни сме штај, по ста је уто чи ште сви ма ко ји су нас на шли Све срећ не по ро ди це ли че јед на на дру гу, сва ка не срећ на по ро ди ца, не срећ на је на свој на чин Толстојеве су ре чи ко јом се мо гу опи са ти те шке животне судбине људи који су, у потрази за ми ром, мо ра ли на пу сти ти сво ја ог њи шта. Да жи вот пи ше ро ма не испричала нам је Татјана Рокнић ко ја је сва ки свој град во ле ла као дом, ко ју су жи вот не (не)при ли ке се ли ле из места у ме сто, све у по тра зи за мир ним жи во том - За греб, Кар ло вац, Би хаћ, Бања Лу ка, Слан ка мен, Беч.. са мо су не ке од ста ни ца у жи во ту ове же не ко ја је стекла дипломе у три различите државе, и из но ва жи вот за по че ла у јед ној од европских престоница. - Ми де ца вој них ли ца не ма мо пра во на из бор у жи во ту, па та ко ни ја. Ро ђе на сам го ди не у За гре бу. Ве о ма кратак временски период боравимо у Загре бу јер отац до би ја пре ко ман ду и одлазимо за Карловац град мога детињства, мојих пријатеља, град на четири ре ке, пун жа мо ра де це. У Кар лов цу крећем у обданиште, свако јутро устаја ње у по ла пет и кре та ње у об да ни ште јер је мај ка би ла учи те љи ца у јед ној Са пријатељицом gодине на Кордуну Цвет успе ха за же ну зма ја шко ли на се лу ван Кар лов ца. Та да, као ћер ка је ди ни ца и ма за пра вим раз не ком би на ци је и из ми шљам гла во бо ље и оста ле про бле ме да не бих ишла у обданиште него да бих остајала сама. Својом упорношћу успевам и са пет го ди на и по чи њем оста ја ти са ма у стану. О свим мојим дечијим лудоријама и остат ку жи во та мо гла би да на пи шем једну подебелу књигу и гарантујем да би била најчитанија на просторима еx Ју го сла ви је, а и ши ре - по чи ње при чу Татјана Рокнић и наставља: - У Кар лов цу кре ћем у основ ну школу и као на гра ду за кре та ње у шко лу добијам сестру, била сам најсретнија на све ту јер ни сам ви ше са ма, имам сад се ку са ко јом ћу се игра ти и учи ти је лудоријама које сам и сама правила. Завршавам основну школу и уписујем Гимназију, просветно преводилачки смер. Два раз ре да Гим на зи је за вр шавам у Кар лов цу и он да по чи ње про клети рат и ја од де вој чур ка по ста јем вр ло Сре ћу про на шла у Аустри ји Жена змај Татјана Рокнић је као директорица земљорадничке задруге Жене НСЛ из Но вог Слан ка ме на прошле године добила награду Цвет успе ха за же ну зма ја. Удру же ње пословних жена Србије је десети пут за редом доделило признања женама за развој предузетништва на све ча но сти у Те а тру Ма дле ниа нум, а у кон ку рен ци ји се на шло 26 кандидаткиња из целе земље. Награде се додељују у категорији најевропскија женска фирма, нај бо љи мо дел за по шља ва ња же на и под ка те го ри ја са мо за пошља ва ње. брзо одрасла особа. Тог 11. септембра године сестра и ја одлазимо на Кор дун код ба бе и де де у на ди да ће мо се бр зо вра ти ти у наш град и наш стан, али та же ља нам се ни је ис пу ни ла до дана данашњег. С об зи ром да јој је отац вој но лице и услед пре ме шта ња ка сар не се ле се у Би хаћ у ок то бру го ди не где на ста вља тре ћи раз ред гим на зи је, али та ман што су се укло пи ли у сре ди ну и започели нови живот из почетка, почиње рат и у Бо сни. - У апри лу ме се цу бе жи мо из Бихаћа и стационирамо се у Бања Луци где на ста вљам шко ло ва ње и за вршавам Гимназију као прва генерација матураната Репубилике Српске. Живот у Бања Луци је феноменалан, дружења, Бо сан ци ве се ли и срадчни, ла ко се уклопити у средину. Ту уписујем факултет и по ста јем сту дент По љо при вредног факултета. - Лепи дани моје младости које преки да ег зо дус на шег на ро да из Ре публи ке Срп ске Кра ји не у ав гу сту месецу. Моја комплетна родбина остаје без кро ва над гла вом исто као и мо ја по ро ди ца - се ћа се Та ња и при ча: - Не ма ви ше осме ха на ли цу, сви моји бе же не где, а ни са ми не зна ју где и ку да. Сви смо уне зве ре ни и наш ма ли стан чић ко ји смо у Ба ња Лу ци до би ли као нужни смештај, постаје уточиште сви ма ко ји су нас на шли. Од та да кре ћу ње не се о бе, а у Нови Слан ка мен се до се ли ла пре осам го ди на са же љом да се ба ви сво јом стру ком, реч је о по љо при вре ди. Ка ко на во ди, то су би ли са мо иде а ли. Ина че, Но ви Слан ка мен је 90 по сто на се љен љу ди ма из зе ма ља бив ше Ју го сла ви је, те су многе породице из Хрватске овде на ше кров над гла вом. - Се ли ла сам се то ли ко че сто да заи ста не мам про блем да спа ку јем кофере и променим место становања. Жи вот ме је на у чио да се мо рам сна ћи у сва кој при ли ци и свим ме сти ма - наво ди она и ка же да без об зи ра на че сте се лид бе за се бе мо же ре ћи да је срећна и за до вољ на јер у сва ком гра ду има бар по јед ног при ја те ља. Та тја на Рок нић Основ ну шко лу за вр ши ла у Хрватској, средњу школу у Ре пу бли ци Срп ској, факултет на Косову, а са да жи ви и ра ди у Бе чу Ова хра бра же на за се бе ка же да је ве ли ки бо рац и да је све сте кла са ма. Углавном су живели као подстанари, а ни вој ска им ни је обез бе ди ла ну жни сме штај ис ти че она иако је из по ро дице где је отац ра дио у вој сци. - Основ ну шко лу сам за вр ши ла у Хрватској, средњу у Републици Српској а факултет на Косову, то говори да имам дипломе из три државе. Тренутно радим у Аустри ји. Ово је са мо још јед на по твр да да у Ср би ји не ма не ке на де. Ми слим да ће још пу но во де про те ћи док се не ство ре до бри усло ви за живот у Ср би ји. Та ња је са још не ко ли ко же на пре пар година основала прву женску земљо рад нич ку за дру гу у Но вом Сланка ме ну са ци љем да раз ви је пред у- Основ ну шко лиу за вр ши ла у Кар лов цу зет нич ки дух у се лу и да по ка же да су же не спо соб не да по стиг ну не што у по слу. Иде ја за осни ва ње жен ске земљо рад нич ке за дру ге Же не НСЛ је по те кла од три же на ин же ње ра по љопривреде. У почетку је замишљена као скуп спо соб них, са мо стал них, кре а тивних жена које производе и стварају, али су у међувремену њихови мушарци увидели да имају покретачку силу у се лу па су им се при кљу чи ли у ра ду. Ме ђу тим ка ко се пре се ли ла у Беч, та при ча че ка не ке бо ље да не. - Још је дан мој иде ал, али, на жа лост, без по др шке и по мо ћи би ло ко га. Ка да бих ра ди ла 12 са ти и то без ма те ри јалне на док на де све би би ло ле по, али и ја од не чег мо рам да жи вим. За дру га по сто ји и да ље али ми слим да че ка мо бо ља вре ме на за не што озбиљ ни је и ве ће и че ка мо мо ме нат ка да ће не ко од надлежних мало обратити пажњу на оне ма ле и да ти шан су ма ли ма а не само ве ли ки ма и они ма код ко јих се чаша пре си па - твр ди она. - Живим тренутно у Бечу, овде плани рам и да оста нем, за до вољ на сам при ма њи ма и жи во том. Ов де се зна ју правила и одмах је лакше живети, цени се рад и труд и то се увек ис пла ти. Радим у јед ној ор га ни за ци ји ко ја се ба ви бри гом о ста ри ма и мо гу ре ћи да сам се до бро сна шла у стра ној зе мљи. На кра ју раз го во ра ка же да се не може направити поређење између свих др жа ва у ко ји ма је жи ве ла, јер није оти шла из род ног гра да јер је хте ла, већ за то што је мо ра ла, као и мно ги други. - Сва ко ме ња ње ме ста је из ну жде, не из хи ра. За сва ки град у ко јем сам жи ве ла ме ве жу успо ме не и мо ји прија те љи а то је не рас ки ди ва нит без об зи ра на ки ло ме тре уда ље но сти - по ру чу је она. М. Балабановић У Бе чу бри не о ста ри ма Текст је написан у склопу реализације Пројекта Срем - Нојева барка између Саве и Дунава који се финансира средствима Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

22 22 Среда, 15. новембар Недељни хороскоп Ован Ве о ма ла ко из ла зи те на крај са свим оба ве за ма ко је има те. Вред ни сте и ни шта вам не па да те шко. Мак си мал но сте по све ће ни по слу. Пред ва ма је један веома добар период. Бик Очекује вас веома опуштена атмосфера на пословном пла ну, не би тре ба ло да има те пре ви ше обаве за. Мо гу ће је да ће те би ти у при ли ци да уз ме те слободане дане. Бли зан ци Мо же те да се на да те да ће вам не ко из ва ше по родице помоћи у покретању приватног посла. Пред вама је почетак једног занимљивог пројекта. Рак Уко ли ко сте пла ни ра ли пу то ва ње или са рад њу са ино стран ством или осо ба ма из ре ги о на, мо же те да очекујете повољан период. Остварићете неке нове важне контакте. Лав Тру ди те се да до ђе те до бо ље за ра де. Ва жно вам је да будете максимално активни на пословном плану како бисте успели да реализујете све оно што желите. Де ви ца Можете да очекујете солидну ситуацију на пословно-фи нан сиј ском по љу. Пред ва ма је по во љан период. Успећете да остварите мање побољшање зараде и бићете задовољни. Ва га Можете да очекујете да ће неке нове информације до ћи до вас. Пред ва ма је по во љан пе ри од за одлуке. Имате веома добар увид у ситуацију у којој се налазите. Шкорпија Очекује вас период током којег ћете веома лако успети да завршите све обавезе које имате у плану. Не ће те има ти ве ће бри ге или коч ни це, па све иде са свим глат ко. Стрелац Размишљате о томе да покренете неки приватан посао. Можете да очекујете добру ситуацију. Пред вама је веома повољан период за нова улагања. Јарац Мо гу ће је да сте се ко нач но осло бо ди ли не ког великог притиска под којим сте функционисали дуже вре ме. Осе ћа те ве ли ко олак ша ње и но ви на лет енергије. Во до ли ја За бри ну ти сте за сво је фи нан си је, али не би требало да будете. Веома ускоро вам долазе нека позитивна решења. Све ће се преокренути у вашу корист брже него што очекујете. Рибе Има те при лич но ве ли ка оче ки ва ња и же ли те да оства ри те на пре до ва ње на по љу по сла. Пред ва ма је дуг пут до успе ха. Спрем ни сте да да те свој максимум како бисте остварили циљеве. Кувар Крофне са бундевом Састојци: 4 ја је та, 50 г ше ће ра, 125 г ше ће ра у пра ху, 300 г бра шна, 100 мл мле ка, 10 мл уља, пра шак за пе ци во, 400 г очи шће них бун де ва, кесица цимета, 100 г сувог грожђа Начин припреме: Бундеву нарендати и кувати 5 минута. Оцедити је и оста ви ти да се ма ло про хла ди. У по су ди из ме ша ти бра шно са прашком за пециво, сувим грожђем, циметом и шећером у праху. Посебно умутити јаја, шећер, млеко, уље и прохлађену бундеву. Сјединити ове две сме се. Под ма за ти ка луп за кроф не уљем, си па ти сме су и пе ћи минута на 200 степени. СКАНДИНАВКА УКРШТЕНИЦА АУТОР: ЈОВАН ВУКОВИЋ ВРСТА КРУШКЕ СА СЛИКЕ НАШ ПОЗНАТИ ТВ СЦЕ- НАРИСТА СТАНОВА- ТИ ЈАПАНСКИ ДВОРУЧНИ МАЧ РЕКА У БРАЗИЛУ ПРОКОПИ- ЈЕ ОДМИЛА ГРАД У СРБИЈИ СТРАНО ЖЕНСКО ИМЕ ЛУЖНА СО ГЛУМИЦА МИХИЋ ЧОВЕК ОДМИЛА БАЛЕРИНА ЈУНГ ПОВУЋИ СЕ (СТР.) ЧОВЕК КОЈИ КЛИМА УДОВИМА КАД ХОДА ПРВИ И ЧЕТВРТИ ВОКАЛ ПРЕКОРИ, ПОГРДЕ НИЗАК ЗИД О.Ђ. ПОКРЕТНИ ЗИД НА ПОЗОРНИ ЦИ УЈАК ОДМИЛА ИСПОРУ- ЧИЛАЦ НАРОДНИ ЛЕКАР, ХЕЋИМ (МН.) ЈЕДАН ОД ЈЕЗИКА СУДАНСКО ГВИНЕЈ- СКОГ ИВОВ ШУМАРАК ОРЕГОН МУЧИТЕЉ ВРСТА ПОЛУСВИ- ЛЕНЕ ТКАНИНЕ ПОВРШ. ОБЛАСТИ ПОД ВЛАШЋУ ЕМИРА МИРИСНЕ МАТЕРИЈЕ ТЕКУЋИ МЕСЕЦ ПРАВОПИС ЦИ ДОКУМЕНТ О ПЛАНУ КРЕТАЊА (МН.) ГРАД У ЈАПАНУ НА ОСТРВУ ХОНШУ ВОДЕНА ЖИВОТИ- ЊА НЕРЕШЕ- НО У ШАХУ ПОКАЗНА ЗАМЕНИЦА ЗАКОНИК КРСТАША У ПАЛЕСТ ГРАД У АФРИЦИ АЛЕКСИ- НАЦ КРАЉ ИЗ ШЕКСПИ- РОВЕ ДРАМЕ РАЗРЕД АЛКОХОЛ- НО ПИЋЕ ПОКРА- ЈИНА У БЕЛГИЈИ ПОДНОСИ ТИ САСТАВВ- НИ ВЕЗНИК КАЛИЈУМ ОТПОРНО СТ НА БОЛЕСТИ ПОЛУОСТР ВО У РУСИЈИ ГЛУМАЦ, МОСТЕЛО ВОДОРАВНО: 1. Гор дост, охо лост, 7. Узор дру ги ма, 13. Осо бе са ко ји ма се по но си мо, 14. Хемиј ски знак за аме ри ци јум, 15. Ску пи на го ве да (мн.), 16. Пи ле ћи бут, 17. Вр ста круп ног је ле на, 19. За чин ска биљ ка, 30. Др жа ва у Ази ји, 21. Гра нич на згра да, 23. Вр ста ка тран ске смо ле, 24. Жичани музички инструмент, 25. Аутоознака за Пулу, 26. Ознака за (номен несцио) непознато, 27. Део у по го ну хи др о е лек тра не, 28. Дво је, 29. Два иста сло ва, 30. Мај ка Ка сто ра и По лук са, мит, 31. Ат мос фер ска па да ви на, 32. Шу пљи на у те лу, 35. Бог сун ца код ста рих Егип ћа на, 36. Део Војводине, 37. Тупоглавци, 36. Замислити. УСПРАВНО: 1. Они ко ји стал но гу бе, 2. Оба сјан ра до шћу, 3. Члан Ро та ри клу ба, 4. Лу ка у Алжиру, 5. Боја играћих карата, 6. Француски филозоф и просветитељ ( Елементи филозофије ), 7. Ознака за пешака у шаху, 8. Република Србија (скр.), 9. Најстарији превод Библије, 10. Не до ста так, 11. Кра ће име Еду ард, 12. Рас те ра ти, рас ту ри ти, 14. Бо ле шљив, су мо ран, 18. Парна куп ка, 21. Марк со во име, 22. Бој ни по клич, 24. На том ме сту, 25. Се ве ро и сточ ни ве тар, 27. Ита ли јан ски ко ми чар, 28. Вр ста ма лог ко ња, 29. Сре ди ште врт ње (мн.), 31. Оквир за сли ку, 33. Ознака за државу Ајдахо, 34. Коњ у народним песмама, 36. Аутоознака за Будву. СУДОКУ СА СТА ВИО: То ми слав Зе ман ВИЦ Му јо, ка кву же ну би хтео да имаш? - Паранормалну. - Зашто паранормалну? - Да има па ра и да је нормална! Же на ми је оста ви ла по руку на фрижидеру: Ово више не функ ци о ни ше... Оти шла сам код сво јих! Отво рим фри жидер. Све тло ра ди, пи во хлад но, не знам о че му она го во ри!

23 Среда, 15. новембар Ме ђу на род ни фе сти вал, из ло жба и Ка ра ма зо ви Детаљ из представе Општина Инђија и Културни центар биће домаћини полуфинала Четвртог београдског фестивала кантаутора КАНТФЕСТ 2017, потом гостује представа Карамазови - Сабласни ерос Позоришта Славија, а у Га ле ри ји Ку ће Вој но ви ћа Не бој ша Ла зић из ла же гру пу ра до ва ура ђе них у тех ни ци ли ве не па пир не пул пе и руч но пра вље ног па пи ра Установа Културни центар предстојећег викенда припрема богат са др жај, а сви по се ти о ци мо ћи ће да погледају представу Карамазови-Сабласни ерос, Фестивал кантаутора чије полуфинале се одржава у Инђији и изложбу уметника Небојше Лазића. Према речима директорице Културног центра Ружице Јовановић сви љу битељи уметности моћи ће да одаберу програм који их занима. Она нај пре на гла ша ва да ће оп штина Инђија и Културни центар бити домаћини полуфинала Четвртог београдског фестивала кантаутора КАНТФЕСТ 2017 ко ји ће би ти одр жан од 16. до 20. новембра године у Београду и Инђији. Фестивал у Инђији је заказан за петак 17. новембар а учестоваће 10 кан та у то ра из Ср би је, Ма ђар ске, Словеније, Бугарске, Босне и Херцеговине, Хрватске и Македоније и улаз је беспла тан. - Поменути фестивал је већ остварио парт нер ску са рад њу са срод ним фестивалима у Словенији, Хрватској, Босни, Бугарској и Италији, и победници гостују на тим фестивалима. На фестивалу у такмичарском делу кантаутора ће наступити 22 кантаутора, који су одређени на основу међународног кон кур са, као и три спе ци јал на го ста по по зи ву и три мла да ства ра о ца ван конкуренције. У такмичарском делу програма право да учествују имају они аутори, кантаутори који изводе искључи во аутор ске пе сме, уз прат њу јед ног инструмента. У жирију ће бити еминетни аутори, а међународни стручни жири и жи ри пу бли ке са ста вљен од компетентних експерата у овој области, донеће одлуку о прве три награде - истакла је Ру жи ца Јо ва но вић, директорица Културног центра у Инђији. Полуфиналне вечери фестивала биће одр жа не у пе так 17. но вем бра од 20 Ру жи ца Јо ва но вић, ди рек то ри ца сати у Београду и у Инђији у Културном центру Инђија, а финално вече у суботу 18. но вем бра од 20 са ти у сту ди ју те леви зи је Сту дио Б у жи вом ТВ про гра му. Пратећи програм Фестивала обухватају и солистички концерти специјалних гостију, традиционално такмиче ње тек сто пи са ца и про мо ци је но вих издања.фестивал је ове године посвећен Леонарду Коену. Београдски фестивал кантаутора КАНТФЕСТ је претходних година изнедрио и лансирао много регионалних зве зда као што су Са ра Ре нар из Загреба Вања Радовановић из Црне Горе, Сте фа на Шљу ки ћа, Ива ну Ми ло ше вић и Мај ка из Ср би је, Дже ри ја Ма жго на из Словеније и друге ауторе. Другог дана викенда, односно у суботу 18. новембра гостује представа Карамазови-Сабласни ерос Позоришта Славија са почетком у 20 часова. - Реч је одличном позоришном комаду у којем играју Михајло Миша Јан ке тић, Ми љан Пр љета, Жарко Степанов, Небојша Ђорђевић, Сања Радишић и Ивана Ковачевић. Режију и музику је ура дио Вла ди мир Лазић, а драматизацију Ми ли сав Ми лен ко вић. Цена улазнице за ову представу износи 600 динара, а морам да напоменем да ћемо за уче ни ке на ших сред њих шко ла обезбедити попуст од 50 посто. Иначе, представа Карамазови је планом и про гра мом пред ви ђе на као оба ве зна лек ти ра у шко ли, те смо омо гу ћи ли на шим шко лар ци ма да је по гле да ју уз по пуст - ре кла је ди рек то ри ца и подсе ти ла да се кар те мо гу ку пи ти на билетарници сваког радног дана од 18 до 20 часова. На крају разговора она подсећа да ће сви љубитељи уметности током наредног викенда моћи да посете изложбу Београдски фести вал кан та у то ра КАНТ ФЕСТ је претходних година изнедрио много реги о нал них зве зда Небојше Лазића ко ји је добитник неколико награда и при зна ња у зе мљи и иностан ству. До са да је одр жао деветнаест самосталних и девет ауторских изложби у зе мљи и ино странству. У Га лерији Куће Вој но ви ћа излаже групу радова ура ђе них у техници ливене папир не пул пе и руч но прављеног папира различитих ди мен зи ја. Кроз свој рад истражује формалне квалитете геометријске апстракције и могућности приказа који се конструктивно покреће класичним цртачким процесом, а по том се струк ту ри ра у различитим техникама разливања папирне пулпе и ручно прављеног папира. М. Балабановић ДРУГО, ДОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ СИНИШЕ КОРИЦЕ Уми ра ње Ју го сла ви је Десетак потпуно нових есеја, 190 страница с корицама твр дог по ве за Новосадска издавачка кућа Прометеј при пре ми ла је за ово го ди шњи Са јам књи га у Бе о гра ду и на ње му изложила друго допуњено издање књиге Синише Корице Умирање Југославије. У овом из да њу има де се так пот пу но но вих есе ја у од но су на пр во, 190 страница с корицама тврдог повеза. Ово дру го из да ње књи ге мо же се на ру чи ти на те ле фон у Про ме те ју, Трг Ма ри је Тран да вил 11. На руџ би ном књи ге сти че те пра во на по пуст, па је це на књи ге по у зе ћем 400 ди на ра плус ПТТ трошкови. У књи зи аутор на по ет ски обо јен на чин ни јан си ра еко ном ско со ци о лошко вештачење духа времена социјализма, те година деведесетих, да би на исти на чин при чу за вр шио са до бом транзицијским, укључив у то и годину (Зоран Колунџија, Прометеј ). С. Н.

24 24 Среда, 15. новембар Дана 4. новембра у 38. години живота преминуо је наш драги Дана у 11 часова даваћемо четрдесетодневни помен нашој мајци, свекрви и баки ДАРИ ГРЧИЋ Дани пролаз, али ни један без сећања. Имала си радост, топлину и бескрајну љубав према деци. Отишла си изненада, онако како си прижељкивала. Оставила си празнину што те нема и понос што си била наш ослонац и уточиште. Твоји Мирјана, Милан, Цица, Никола, Димитрије и Алекса Обавештавамо родбину, пријатеље и познанике да је у Берлину, у 68-ој години живота престало је да куца срце нашег драгог супруга, оца и деде Дана 15. новембра 2017 навршава се 14 година како није са нама наш НЕНАД ЖЕРАВИЋ Последњи поздрав и збогом. Тата Пера са породицом ДРАГОЉУБ ЈУРИШИЋ БАТА Са великим поносом ћемо чувати твоје име, сећати се и бити захвални за сву љубав, пажњу и заштиту коју си нам пружио. Твоја супруга Милица, ћерка Жаклина и унука Анаис. Испраћај драгог нашег покојника из Берлина, црква Светог Саве RUPPINER str Berlin WEDDING одржаће се у четвртак 16. новембра године 14 часова. Сахрана милог нам покојника је у суботу 18. новембра године у родном селу, у Црној Бари, у Мачви МИЛАН ГЛУМАЦ Не мораш корачати уз нас да би био са нама. Довољна је мисао. Твоја супруга Ружа, синови Душан и Лука, снахе Ивана и Ана, унуци Сара, Милан и Софија навршава се 40 дана од смрти наше драге МАРИЦЕ ЗОРАНОВИЋ С љубављу и поштовањем, твој син Бранко са породицом Дана 13. новембра године навршило се пет година како није са нама Дана 13. новембра године навршило се пет година како није са нама Дана навршава се годину дана од смрти нашег драгог супруга, оца, таста и деде 40. дневни помен нашој драгој МАРИЦИ ЗОРАНОВИЋ Никад те нећемо заборавити. Твоји Дејан, Бошко и Борика Дана навршава се 10 година како нас је напустио ГОРДАНА БАНЧЕВИЋ Године не могу да излече бол за тобом. Како време пролази све нам више недостајеш. Живећеш у нашим срцима вечно. Мајка Иванка, брат Бранислав, снаха Биљана са децом ГОРДАНА БАНЧЕВИЋ С љубављу и поштовањем, супруг Стив, син Дејан, свекар и свекрва ВЕСКА ЗУБОВИЋ С љубављу, поштовањем, тугом и болом, чувамо успомену на Твој лик. Много нам недостајеш и увек ћемо Те волети. Твоји најмилији. БОШКО БАРАЋ Постојиш и трајеш кроз најлепше успомене које болно подсећају на све што твојим одласком изгубим. Твоја сестра са породицом Дана навршава се тужна година како нас је напустио наш драги Сећање Помен Тужно сећање ГАВРА ЛАТИНОВИЋ Како време пролази све нам више недостајеш. Супруга Радинка, син Слободан, ћерка Весна, унук Никола, сестра Мара и зет Стева СМИЉА СЛАДОЈЕВИЋ Увек ћеш бити у срцима и мислима твојих најмилијих. Синови Славко и Никола са породицама ХРВОЈЕ КОМЕЛ Драги тата, деко и прадеко иако је прошло пола године како ниси са нама, увек ћеш бити у нашим срцима и мислима. Твоји најмилији ЈОВАН СУШИЋ Успомене на њега чувају његови најмилији. Супруга Ружа и кћерке Снежана и Ивана са породицама

25 Среда, 15. новембар Мили наш Прошло је пет година како сам изгубила моју вољену мајку ДРАГУТИН ВОЈТЈЕХОВСКИ У неверици прође шест месеци. Живимо од дивних успомена. Љубав траје. Твоји најмилији: Вера, Влада, Ивана, Димитрије, Алекса, Вук, Ана и Синиша. Дана 18. новембра навршава се три тужне године од смрти нашег драгог ВЛАДИМИРА ИЛКИЋА Много је лепих успомена да те вечно памтимо, да о теби с поносом причамо и увек ћеш бити са нама у нашим мислима и сећањима. Твоји супруга Госпојинка, ћерке Биљана и Снежана са породицама. Последњи поздрав зету и течи СЛАВОЉУБУ ТОДОРОВИЋУ ЂОКИ од породица Јевтић и Беко РАДМИЛА СУБАШИЋ Докле год сам жива нећу те заборавити. Твоја једина кћи Добрила Помен БОРИСЛАВ РАДОСАВЉЕВИЋ ЗРИКА Много је лепих успомена да те вечно памтимо, да о теби с поносом причамо и да те никад не заборавимо. Твоји најмилији супруга Анђелија, син Бобан, ћерка Гордана са породицама и брат Рада са породицом Пре две године нас је напустила наша вољенаа сестра, тетка и бака МИРЈАНА ВУКМИРОВИЋ Михаиловић књижевник, преводилац и песник Са тугом и поштовањем сећају се породице Миловановић, Тојагић и Михајлов МАЛЕТИЋ ДУШАН Прође година без тебе тешка, претешка. У мом срцу остали су бол и туга за тобом. Док моје срце куца бићеш у њему. Хвала ти за сву љубав коју си ми пружио. Никада те не могу заборавити. Твоја супруга Добрила Дана 11. новембра преминуо је наш драги супруг, отац, брат и деда СЛАВОЉУБ ТОДОРОВИЋ ЂОКА Заувек ћеш живети у нашим срцима. Твоји најмилији Весна, Зоран, Сојка, Мирјана, Тамара и Радован СЕЋАЊЕ на наше драге ПОПОВИЋ РАДМИЛУ и СПАСОЈА С љубављу и поштовањем породице: Поповић, Радмановић и Миладиновић. Сећање Дана навршава се десет година како је изненада отишао у вечност наш драги и никад заборављени супруг и отац Навршило се три године од како нас је заувек напустила наша вољена ЈАНКО ТУФЕГЏИЋ Протеклих 12 година нису умањили ни љубав, ни тугу с којима те се сећамо. Твоји најмилији САВО МРЂА Почивај у миру наш вољени. Ми ћемо поколењима причати о твојој племенитости. Прим.Др. МИРЈАНА МИЛИЋ Вечно ожалошћена породица Милић

26 26 Среда, 15. новембар Дана 17. новембра године навршава се година дана од смрти нашег драгог Сећање САВЕ СИМИЋA РАДА ИВАНОВИЋ С љубављу и поштовањем чувамо успомену на тебе. Твоји најмилији С љубављу и поштовањем, ћерка Светлана и син Предраг са породицом МАЛЕТИЋ ДУШАН Вечно ћеш остати у нашим мислима и срцу. Хвала ти за љубав коју си нам пружио. Твоји најмилији брат Радован, снаја Радмила, синовице Биља и Љиљана и унуци Исаило и Љиљана РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОПШТИНА ИНЂИЈА Оде ље ње за ур ба ни зам, комунално стамбене послове и заштиту животне средине Број: /2017-IV-02-6 Да на: го ди не Инђија Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но стамбене послове и заштиту животне средине Општинске управе општине Инђија, у складу са чла ном 29. За ко на о про це ни ути ца ја на животну средину ("Службени гласник РС'', број 135/04 и 36/09) об ја вљу је: ОБАВЕШТЕЊЕ О донетом решењу да је потребна процена ути ца ја про јек та на животну средину Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но стамбене послове и заштиту животне средине, на зах тев носиoца про јек та ISA FLEX Д.о.о. из Инђије, Голубиначка број 120 спровело је по сту пак од лу чи ва ња о по тре би про цене утицаја на животну средину за Пројекат изградња пословно-производног објекта намењеног производњи санитарне технике од пластичних и металних делова са управним делом на ка та стар ским пар це лама број 7566/2, 7566/3 и 7565/1 КО Ин ђи ја, на територији општине Инђија. У спроведеном по ступ ку до не то је ре ше ње да за пред мет ни објекат потребна процена утицаја на животну средину. Донето решење заснива се на анализи захтева носиоца пројекта и података о локацији, карактеристикама и могућим утицајима пројек та на жи вот ну сре ди ну, при че му су узе ти у обзир прописани критеријуми за пројекте наве де не у Ли сти I Уред бе о утвр ђи ва њу ли сте про је ка та за ко је је оба ве зна про це на ути ца ја и Листе II пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину (''Службе ни гла сник РС'', број 114/08). Представници заинтересоване јавности, органа и организација могу извршити увид, сва ког рад ног да на у вре ме ну од ча сова у про сто ри ја ма Оде ље ња за ур ба ни зам, комунално стамбене послове и заштиту животне сре ди не Ца ра Ду ша на број 1 и из ја ви ти жал бу на донето решење Покрајинском секретарија ру за ур ба ни зам и за шти ту жи вот не сре дине из Но вог Са да, у ро ку од 15 да на од да на објављивања овог обавештења путем овог органа. Оде ље ње за ур ба ни зам, комунално стамбене послове и заштиту животне средине SREMSKA POLJOPRIVREDA РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ОПШТИНА ШИД ОП ШТИН СКО ВЕ ЋЕ Број:016-76/III-17 Да тум, Ш и д На осно ву од ред бе чла на 46. став 1. тачка 2. За ко на о ло кал ној са мо у пра ви, («Сл. гла сник РС», број 129/07 и 83/14), чла на 59. став 1 тач ка 2.Ста ту та Оп шти не Шид («Сл. лист општине Шид број :18/15-пречишћен текст), чла на 20. став 1. тач ка 2.Од лу ке о Оп штин ском ве ћу («Сл.лист оп шти на Сре ма» бр. 25/08), а у ве зи чла на 8. став 2. Од лу ке о оп штин ским награ да ма и при зна њи ма, по ступ ку и усло ви ма доделе, / Сл.ист општина Срема број :30/08) Општинско веће општине Шид објављује Ј А В Н И П О З И В ЗА УЧЕ ШЋЕ У ПО СТУП КУ ПРЕДЛАГАЊА КАНДИДАТА ЗА ДОДЕЛУ ДЕЦЕМБАРСКЕ НАГРАДЕ ПО ВО ДОМ 6. ДЕ ЦЕМ БРА, ДАНА ОПШТИНЕ ШИД 1. Децембарска награда је највеће општинско при зна ње, а до де љу је се у знак при зна ња за слу жним ор га ни за ци ја ма и по је дин ци ма по во дом 6. де цем бра, а за до стиг ну ћа у областима:.производње, науке, уметности, друге дру штве не де лат но сти и за по се бан до при нос афирмацији општине и насељених места. 2. Право предлагања за доделу награде и при зна ња има ју сва прав на и фи зич ка ли ца са подручја општине Шид. 3. Предлог за доделу награде и признања под но си се у пи са ној фор ми и мо ра би ти образожен и документован. 4. Јав ни по зив за уче шће у по ступ ку предлагaња са оба ве ште њем о усло ви ма за додељивање награде и признања биће објављен на огла сној та бли Оп штин ске упра ве општи не Шид, огла сним та бла ма по на се ље ним местима као и у Сремским новинама. 5. Ор га ни за ци је и по је дин ци мо гу по но во добити Децембарску награду по истеку перио да од 10 го ди на. 6. Предлози за доделу награде и признања достављају се Већу, најкасније у року од 15 дана од дана објављивања овог позива. ПРЕДСЕДНИК Предраг Вуковић Р ЕП УБЛ ИКА С РБ ИЈА АП ВОЈВОДИНА ОПШТИНА ШИД Комисија за вантелесну оплодњу На осн ову о дре дбе чл ана 5. Пр ави лн ика о бл ижим усл ов има, кр ит ер иј ум има, н ач ину и п осту пку за остваривање права на накнаду трошкова за вантелесну оплодњу у општини Шид у години бр /III од године, Комисија за вантелесну оплодњу расписује К О Н К У Р С ЗА ДОДЕЛУ СРЕДСТАВА ЗА ВАНТЕЛЕСНУ ОПЛОДЊУ ЗА Г ОД ИНУ I Ра сп ис ује се Ко нкурс за д од елу сре дст ава за н акн аду тр ошк ова ва нт ел есне опло дње за годину. II Право на накнаду трошкова вантелесне оплодње се одобрава према следећим критеријумима: 1. да брачни пар има држављанство Републике Србије; 2. да пар има пр еб ив ал иште на т ер ит ор ији о пшт ине Шид у п осле дњих г од ину д ана пре по дн ош ења захтева, 3. да остварује право на здравствену заштиту преко Републичког фонда за здравствено осигурање 4. да је, и п оред о дг ов ар ај ућег л еч ења, бра чном п ару ко нст ат ов ана н епло дност, и то, к ако пр има рни стерилитет тако и секундарни стерилитет (примарни стерилитет брачног пара подразумева да никада није остварена трудноћа, односно брачни пар нема ниједно дете, док секундарни стерилитет подразум ева да је оств ар ена тру дн оћа, али да бра чни пар н ема ж иво д ете или има је дно д ете) 5. да је пар и ск ор истио пр аво на три п ок уш аја к оји се ф ина нс ир ају из сре дст ава об ав езног здравственог осигурања или да пар не испуњава испуњава услове за укључивање у Програм вантелесне оплодње који финансира Републички фонд за здравствено осигурање по било којем критеријуму проп ис аном Пр ави лн иком Р ФЗО-а, ук ол ико ж ена има м ање од 40 г од ина. Ук ол ико има в ише од 40 г од ина, потребни су докази о континуираном лечењу неплодности у периоду од две године пре подношења захтева 6. да жена у моменту подношења захтева није навршила 42 године живота Уз за хтев, по дн ос и оци за хт ева пр ил ажу: III - фотокопије личних карти, - ув ер ења о пр еб ив ал ишту, - фотокопије оверених здравствених књижица, - п отв рду да је пар пре тхо дно имао три п ок уш аја к оји се ф ина нс ир ају из сре дст ава об ав езног здравственог осигурања или потврду РФЗО да пар не испуњава услове за укључивање у Програм вантел есне опло дње к оји ф ина нс ира Р ФЗО. Ук ол ико је ж ена у м оме нту по дн ош ења за хт ева н ав рш ила 40 година живота, овај доказ се не прибавља, али је потребно да достави медицинску документацију као д оказ о ко нт ин у ир аном л еч ењу н епло дн ости у п ер и оду од две г од ине пре по дн ош ења за хт ева - и зј аву под м ат ер ија лном и кр иви чном о дг ово рн ошћу да ж ена до с ада н ије ост ај ала у др угом ст ању, о дн осно да бра чни пар н ема п ото мство, о дн осно ук ол ико је ж ена р ан ије ост ај ала у др угом ст ању, а н ема п ото мство или има је дно д ете пр ил аже се м ед ици нска д ок уме нт ац ија као д оказ да је б ила у другом ст ању или и звод из МКР за д ете, - м ед ици нска д ок уме нт ац ија да пр иро дним п утем не м оже оств ар ити (н ово) п ото мство и да је ва нтел есна опло дња ј ед ини н ачин да д ође до ж ељ ене тру дн оће - м ишљ ење из абр аног г ин ек ол ога - предрачуне (рачуне) о трошковима поступка вантелесне оплодње, издате од здравствене установе IV Након подношења захтева, исти се доставља Комисији за вантелесну оплодњу која ће у року од 15 дана од дана завршетка конкурса прегледати захтеве и медицинску документацију поднету уз захтев, по п отр еби об ав ити ко нсу лт ати вне и с ав ет ода вне ра зг ов оре са п ар ов има, ра зм отр ити за хтев, и зв ршити бодовање и рангирање кандидата, те поднети предлог о усвајању или одбијању захтева Општинском већу општине Шид које доноси коначну одлуку. О пр аву на н акн аду тр ошк ова за ва нт ел есну опло дњу О пшти нско в еће о дл уч ује у р оку од 8 дана од дана достављања предлога Комисије. V Конкурс је истакнут и објављен на огласној табли општине Шид и на веб стр ан ици о пшт ине Шид: на дан г од ине и тр аје до 15 д ана од д ана о бј ављ ив ања. VI Пр иј аве на Ко нкурс се пр ед ају у О пшти нској упр ави О пшт ине Шид у Усл ужном це нтру, ул. Ц ара Л аз ара бр.7. Н епо тп уне и н ебл аг овр ем ене пр иј аве на Ко нкурс н еће се ра зм атр ати. VII Број: /I Дана, године Ш И Д ПРЕДСЕДНИК Весна Лукић ср.

27 Среда, 15. новембар Ослушнути и препознати глас мудре птице Непосредно пред овогодишњи 62. Међународни сајам књига у Београду, по зна та из да вач ка ку ћа Езо те ри ја, об ја ви ла је Пе чи је ву но ву књи гу под називом Глас мудре птице, духовне бајке и приче за децу и одрасле Те шко да би се за би ло ко ју епо ху у развоју људског друштва могло рећи да је би ла као из бај ке. Раз вој са временог друштва, крупни кораци којима се кре ће ци ви ли за ци ја, убр зан на учно-тех но ло шки на пре дак, мно го то га је човечанству донео, али истовремено и од у зео. Без сно ва и са ња ре ња, луцидиних креација и идеја, све сиромашнији људски дух, време маркетинга и про фи та, ко је на ме ће по тре бу за го ми ла њем ма те ри јал них вред но сти, притиска за зид и нуди алтернативу кроз ријалити програме и разне шарлатане. Тешко је остварити комуникаци ју и ус по ста ви ти ве зу са они ма ко ји никада нису чули, нити прочитали било шта што је по чи ња ло са Би ла једном јед на.... Бај ке су оно на че му ра сте де тињ ство и ако се па зи, не гу је и чу ва, тај маштовити изданак ће временом наставити да буја и непрестано расте, по ста ће ви дљив и очит у људ ском погле ду, осме ху, ре чи, у ње го вој по тре би да са гле да, при ми и ство ри ле по ту. Ма колико то звучало наивно, као што се наивцима често сматрају они који и да ље ве ру ју у бај ке, је ди но сло бод на, богата људска креативност, помера и мо же да ме ња овај свет, одав но ушанчен и за гли бљен у сво јим жит ким, каљавим рововима прагматизма, материјализма, тероризма. Румског књижевника Јанику Печија, по тре ба за чи та њем, али и ства ра њем бај ки, ни је напустила. Бајке су његов покушај да ме ња њем се бе и свет око се бе учи ни онаквим местом о коме деца сневају ка да ушу шка на у свој то пли кре вет, лага но спу шта ју кап ке не чув ши до кра ја јед ну од бај ки ко ја их во ди на чу де сно пу то ва ње. Та да кроз сан, не ста ју и време и про стор. Не по сред но пред ово годи шњи 62. Ме ђу на род ни са јам књи га у Београду, позната издавачка кућа Езотерија, објавила је Печијеву нову књи гу под на зи вом Глас му дре пти це, ду хов не бај ке и при че за де цу и од расле. Ја ни ка Пе чи је до са да об ја вио пет зби р ки по е зи је за од ра сле, две зби р ке бај ки и при ча за де цу, три зби р ке ха и- ку поезије, две збирке поезије за децу, а при ре дио је и два збо р ни ка пе са ма и при ча за де цу, као и зби р ку при ча за децу са савременом тематиком - живот де це на се лу. Овај слу жбе ник по профе си ји, а књи жев ник по во ка ци ји, ка же да му се по ми сао да се оку ша и у пи сању за децу, појавила 90-тих година. Иза зов да бај ку вра ти на пи ја де стал - Био је то пе ри од ка да су мо ја деца би ла ма ла и ка да сам им пред спава ње го во рио не ке при че ве за не за моје детињство и одрастање. Она су се одушевљавала неким мојим причама и та да ми је пр ви пут па ло на па мет да то што сам њима испричао и забележим. Нови књижевни жанр Та ко је и на ста ла мо ја пр ва књи га бајки и при ча за де цу го ди не, под називом Дворске луде и друге приче, ко ју је об ја вио Но лит. Ту књи гу бај ки је откупило Министарство културе Репу бли ке Ср би је и она се на ла зи у свим би бли о те ка ма у на шој зе мљи. Не ко лико го и на на кон то га, го ди не, об јавио сам дру гу зби р ку бај ки и при ча за децу, Анђео чувар, са нешто сложенијим и ду жим бај ка ма. Ка да сам про читао не ке бај ке Оска ра Вајл да, схва тио сам да мо је бај ке ни су ду гач ке и да мо гу ле по да се про чи та ју (смех). Уследи ла је по том при лич но ве ли ка па у за ка да је реч о пи са њу про зе за де цу, све до ове го ди не ка да ми је ку ћа Езо те рија, објавила књигу Глас мудре птице. Ве о ма сам по но сан што ми је из да вач баш ова ку ћа ко ја је од у век би ла по јам за ме не и чи ја издања годинама купујем и чи там. Реч је о из да ва чу ко ји углавном објављује дела која су по све ће на ду хов но сти и личном духовном развоју. Пе чи ка же да је ова књига на ста ла од не ко ли ко бајки из пр ве и из дру ге њего ве књи ге и од не ко ли ко потпуно нових бајки. - Не ке од прет ход но обја вље них бај ки сам прерадио, дорадио, додао им неке нове завршетке који ви ше од го ва ра ју са да шњем духу времена. У кући Езоте ри ја сам на и шао на вр ло добар пријем, упознао сам ње ног вла сни ка и глав ног уред ни ка, Вла ди ми ра Мадића и оства ри ли смо из у- зетно добру сарадњу. Успели смо не са мо да мо ју књигу вр ло бр зо об ја ви мо, не го смо се до го во ри ли и да распи ше мо Кон курс за нај бо љу бај ку и при чу за де цу у овој го ди ни, за све оне ко ји пи шу на срп ском је зи ку, без об зи ра на то где тре нут но жи ве. Кон курс је отво рен до кра ја го ди не, а жи ри чи не наш по зна ти књи жев ни кри ти чар и бив ши пред сед ник Удру же ња књи жев ни ка Србије, Ср ба Иг ња то вић, некадашњи Вршњачки едукатори Об у че ни во лон те ри ће ре а ли зо ва ти еду ка ци је за ученике и информисати грађане о превентивним мерама и последицама злоупотребе психоактивних супстанци Тим волонтера Црвеног крста Ириг осна жен је са два сер ти фи ко ва на во лон те ра у обла сти пре вен ци је бо лести зависности. Во лон те ри Ми ли ца Цр вен ко вић и Милан Абрамовић, су по чет ком ме сеца боравили у одмаралишту Црвеног кр ста на Вр шач ком бре гу, те про шли обу ку за вр шњач ке еду ка то ре из по ме ну те обла сти. Об у че ни во лон те ри ће у на редном преиоду реализовати едукације за уче ни ке основ не и сред ње шко ле, те ин фор ми са ти гра ђа не о аде кват ним пре вен тив ним ме ра ма и по сле ди ца ма зло у по тре бе пси хо ак тив них суп станци, ка жу у Цр ве ном кр сту у Ири гу. С. Н. - Под на слов мо је но ве књи ге бај ки и при ча Глас му дре пти це је ду хов не бај ке и при че за де цу и одра сле и то је за и ста су шти на ових стра ни ца. То је, ве ру јем, пр ви пут у нашој књижевности означено као но ви књи жев ни жа нр, онај у ко јем је по ен та и по ру ка фо ку си ра на на универзалну љубав, катарзично сагле да ва ње соп стве них по гре ша ка, ква ли та тив но нов од нос ро ди те ља и деце, широкогрудо опраштање и се би и дру ги ма, је дин ство при ро де и све га са сва чим и из јед на ча ва ње по ва жно сти нај сит ни је трав ке са непре глед ном ва си о ном у стал ној космич кој игри пра вед но сти и не пресушне доброте, каже Јаника Печи. уред ник Срп ске књи жев не за дру ге, песник и књижевни критичар Марко Недић и мо ја ма лен кост. Од при спе лих радова ћемо до краја јануара наредне го ди не, иза бра ти нај бо љу бај ку, чи јем ауто ру ће Књи жев на за јед ни ца и Езотерија, заједно обајвити књигу бајки и при ча за де цу. У инстант времену који живимо, свакодневници у којој је комуникацији све де на на све кра ће и ого ље ни је СМС поруке, где уместо речи врло често све об ја шња ва и го во ри фо то гра фи ја, Ја ни ка је осе тио иза зов да бај ку врати на пи ја де стал ко ји она и за слу жу је и која тада постаје неопходни чаробни шта пић у ру ка ма ма ли ша на ко ји чи та ју. Истовремено, његове бајке окренуте су и одраслим читаоцима, јер у себи На штан ду Езо те ри ја са Вла ди ми ром Ма ди ћем са др же и но се уни вер зал не по ру ке, јед ну ко смич ку пра вед ност, по ру ку и по ен ту да исти на и до бро мо ра ју тријум фо ва ти. Ма ли ша ни мо ра ју и тре ба да оста ну у свом бај ко ви том све ту, док од ра сли кроз ове бај ке мо гу да до би ју снажну духовну поуку. Печи искрено у то ве ру је и сва ка бај ка ну ди на свом кра ју ре ше ње или ука зу је на пут ка ко до ње га сти ћи и са мим тим про ме ни ти се бе на бо ље. Упу ће ни јед ни на дру ге - Тач но је да жи ви мо у вре ме ни ма ка да су ме ди ји, ра зна тех но ло шка достигнућа у комуникацији, однели прева гу над оним вре ме ном ка да смо могли на ми ру да се ди мо и чи та мо по не ко ли ко са ти. Сад је све то на брзину, почев од компјутера, мо бил них те ле фо на итд. Вра ћају ћи се бај ка ма раз ми шљао сам ка ко и за што те мо је бај ке ни су 90-тих го ди на на и шле на пра ву књижевну рецепцију пре свега. Схва тио сам да ни је ни мо гло бити дру га чи је у вре ме кр ва вог рата на овим про сто ри ма и ка да је би ло мно го не га тив них до га ђа ја ко ји јед но став но ни су до зво љава ли да та ква вр ста књи жев ности про на ђе пут до чи та ла ца. Ме ђу тим, про то ком вре ме на и за це ли ва њем не ких ра на и поја вом оп штег ни воа све сно сти, схва тио сам да је по но во наи шло вре ме да се та ква вр ста књи жев но сти, у ко јој је пре свега при сут но ср це, ду ша и нај чисти ја људ ска осе ћа ња, по но во вра ти на ме сто ко је јој и при пада. Ја не гу бим на ду и ми слим да ће ова ква вр ста књи жев ности по ла ко да се вра ћа, јер она има у се би не са мо књи жев ну, не го и сна жну ду хов ну по ру ку и вред ност. Та по ру ка је да смо Јаника Печи Нова књига сви ми упу ће ни јед ни на дру ге, да може мо да бу де мо да ле ко бо љи и да је овај свет ко лев ка сви ма на ма. Мо рамо јед ни дру ги ма пру жи ти по моћ и по др шку. Ве ру јем да ће књи га Глас му дре пти це, би ти чи та на. Дра го ми је што је не ко ли ко бај ки из ове књиге об ја вље но и на сај ту ко ји се ба ви ду хов но шћу и лич ној из град њи, Нова свест, ко ји су мо је бај ке опре ми ли вла сти тим ве о ма ле пим илу стра ци јама и фо то гра фи ја ма, а бај ке су на и- шле на ве о ма до бар од зив чи та лач ке пу бли ке пу тем ин тер не та. Ја ни ка Пе чи је пи шу ћи ове бај ке, писао о оно ме што се на ла зи ду бо ко у њему, оно ме што је лич но про жи вео и то преноси као уни вер зал ну по у ку. Њего ве бај ке су бо га тог књи жев ног изра за, са јед ном ду гач ком ре че ни цом ко ју је учио чи та ју ћи сво је оми ље не пи сце као што су Ан дрић, Се ли мовић, До сто јев ски. Ка ко до са да Пе чи ни је про мо ви сао ни сво ју прет ход ну књи гу за де цу, Нај леп ше при че са села, ко ја је увр ште на ме ђу нај бо љих пет књи га за де цу на Бе о град ском сај му књи га го ди не, пр ва промо ци ја ко ја ће усле ди ти би ће за једнич ка про мо ци ја ове књи ге и књи ге Глас му дре пти це. Обе књи ге има ју у се би но ту по уч но сти, ди дак тич ности и мо гу да се сме сте јед на по ред дру ге. Пр ви кон так ти су оства ре ни са би бли о те ком Гли го ри је Во за ро вић у Срем ској Ми тро ви ци, а по том следе књи жев не ве че ри и у дру гим мести ма. Би ло би дра го це но да и шко ле отво ре сво ја вра та Пе чи ју и дру гим пи сци ма и на тај на чин омо гу ће учени ци ма да у не по сред ном ко нр так ту са ауто ри ма, осе те ча ро ли ју и ле поту ко ју ну ди бес ко на чан свет ма ште и ду хов но сти. Ја ни ка Пе чи је члан Удру же ња књи жев ни ка Ср би је и акту ел ни пред сед ник Књи жев не за једни це Фру шка го ра у Ру ми. М. Н. Награђена Жељка Аврић Жељка Аврић На књижевном конкурсу у Лозници, трећу награду за песму добила је сремскомитровачка песникиња Жељка Аврић. Један од књижевних конкурса са најдужом традицијом "Вукови ластари на Ми тр ов дан је, 43. пут по ре ду, оку пио ауторе награђених песама. За протеклих пет година, Књижевни клуб "Караџић" наградио је митровачку песникињу другом наградом за песму го ди не а го ди не, на градом "Стојан Степановић" за најбољи ци клус пе са ма. Ове го ди не је за нај у спе шни ју песму про гла ше на На су шна тај на ми лановачког песника Бошка Ломовића. Дру гу на гра ду је осво јио Алек сан дар Арсенијевић из Бе о гра да, а тре ћу Жељ ка Аврић. Од лу ке о нај бо љим песмама донео је жири са књижевником Љубомиром Ћорилићем на че лу. С. Н.

28 28 Среда, 15. новембар ПЛИ ВА ЊЕ Окру жно пр вен ство у пли ва њу за уче ни ке основ них и сред њих шко ла ор га ни зо ва ла је Град ска управа за кул ту ру, спорт и омла ди ну, Са вез Спорт за све Гра да Срем ска Ми трови ца, Спорт ски са вез Гра да Срем ска Митровица и Савез за школски спорт Срема. ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Дечаци, 50 м, кра ул пр ви и дру ги раз ред: Гајић Данило ОШ Ј.Ј.Змај, СМ 52.02; Алимпић Димитрије ОШ Ј.Ј.Змај, СМ 1:07.30; Марковић Огњен ОШ М.Стојадиновић Српкиња, Ириг1:14.20; Јо вић Вељ ко - ОШ Ј.Ј.Змај, СМ 1:23,53. Тре ћи и че тврти раз ред: Илић Миленко - ОШ Ј.Ј.Змај, СМ 45.14; Јовичић Милош ОШ С.Б.Па ја, Пе ћин ци 46.72; Свилар Михајло ОШ Д.Јерковић, Инђија 50.87; Петричевић Андреј ОШ П.Кочић, Инђија 55.28; Владимиров Алекса - ОШ Ј.Ј.Змај, СМ Пети раз ред: То до ро вић Бра ни слав - ОШ П.Кочић, Инђија 35.65; Тривуновић Урош ОШ Ми лан Ха џић, Вој ка 45.38; Томашевић Лука - ОШ Ј.Ј.Змај, СМ 46.53; Ко ва че вић Ни ко ла ОШ Ј.Поповић, Инђија 48.32; Ва си ље вић Милош - ОШ Ми лан Ха џић, Вој ка Ше сти раз ред: Пардовицки Марко - ОШ М.Стојадиновић Српкиња, Ириг 34.94; Радмановић Никола - ОШ Ј.Ј.Змај, СМ 42.15; Кузмановић Сергеј - ОШ Ј.Ј.Змај, СМ 47.64; Тодоровић Никола ОШ 23.Октобар, Кленак 54.02; Ћирковић Филип - ОШ М.Сто јадиновић Српкиња, Ириг 1: Седми разред: Тодоровић Душан - ОШ ГИМНАСТИКА, СПОРТСКИ ПЛЕС Окружно такмичење за школарце П.Кочић, Инђија 29.56; Шкр бић Дамјан - ОШ Ј.Ј.Змај, СМ 31.54; Ћулибрк Огњен ОШ В.Дугошевић, Рума Осми раз ред; Стру га ло вић Не ма ња - ОШ Ми лан Ха џић, Вој ка 36.13; Јова но вић Ни ко ла - ОШ 23.Ок то бар, Кленак 38.07; Бе жа но вић Сте ван - ОШ Ј.Поповић, Инђија Девојчице, 50 м, краул Први и дру ги раз ред; Ми ла но вић Ми ли ца - ОШ Ј.Ј.Змај, СМ 1:09.76; Тре ћи и четврти разред: Чорба Наталија - ОШ 23.Октобар, Кленак 43.97; Вуковић Ми ли ца ОШ Б.П.Пин ки, СМ 46.43; Одр жа но пр во та ми че ње на но вом ба зе ну Алимпић Ленка - ОШ Б.П.Пин ки, СМ Пети разред: Бабић Мануела - ОШ Б.П.Пин ки, Ст.Па зо ва 39.31; Шкрбић Ива - ОШ Ј.Ј.Змај, СМ 49.17; Јокић Алек сан дра - ОШ Св.Са ва, Ср.Митровица Ше сти раз ред: По пов Ана - ОШ Ј.Ј.Змај, СМ 34.26; Тасић Теодора - ОШ Св.Са ва, Но ва Па зо ва 39.06; Јовановић Ана -ОШ Д.В.Ди о- ген, Купиново Сед ми раз ред: Витасовић Ања ОШ Т.В.Ле бар ник, Лаћарак 38.84; Мо рав че вић Јо вана - ОШ Д.В.Диоген, Купиново Осми раз ред: Узе лац Кри сти на - ОШ Младост, лепота и спорт Иако ег зи сти ра тек не што ви ше од три го ди не Top Gym се из бо рио за за вид но ме сто у ово м спор ту и на са ве зном ни воу. Ј.Поповић, СМ 33.08; Миучин Теодора - ОШ Св.Сава, Нова Пазова 33.35; Вукић Андреа ОШ С.Б.Па ја, Пе ћинци Де ча ци, 50 м, пр сно: пр ви и дру ги раз ред: Ил кић Сте фан - ОШ М.Стојадиновић Српкиња, Ириг 1: Трећи и четврти разред: Чавић Ненад ОШ Б.Груловић, Бешка 1:23.08 Пе ти раз ред: Ман дић Зо ран - ОШ П.Кочић, Инђија 1:01.22 Ше сти разред: Теп шић Лу ка ОШ 23. Ок то бар, Кле нак ; Пармачевић Лука - ОШ М.Стојадиновић Српкиња, Ириг 55.81; Екмеџић Дамјан - ОШ Ми лан Ха џић, Вој ка Сед ми раз ред: Жив ковић Владимир - ОШ Ј.Поповић, Инђија 1:04.69 Девојчице, 50 м, прсно: трећи и четврти разред: Дејановић Ива ОШ С.Араницки, Ст.Пазова 54.93; Томић Мирјана - ОШ 23. Ок то бар, Кле нак Пети разред: Николин Марина - ОШ Ми лан Ха џић, Вој ка 59.17; Вр хо вац Са ња - ОШ М.Стојадиновић Српкиња, Ириг 1:03.65 Ше сти раз ред: Димитров Јована - ОШ Д.Јер ко вић, Инђија 1:02.52, Др ча Алек сан дра - ОШ П.Кочић, Инђија 1:08.00; Деспенић Јована - ОШ М.Стојадиновић Српки ња, Ириг 1:08.69 Сед ми раз ред: Петровић Јелена - ОШ Д.Јер ко вић, Инђија 1:01.27 Осми раз ред: Ву ковић Валентина - ОШ Ј.Поповић, СМ 44.60; Алим пић Ива ОШ Б.Пин ки, СМ 50.86; Ћа лић Не ве на ОШ Б.Груловић, Бешка Де ча ци, 50 м, леђ но тре ћи и четврти разред: Ћалић Душан - ОШ Б.Груловић, Бешка 58.89; Теп шић Марко - ОШ 23. Ок то бар, Кле нак Пети разред: Никитовић Вук - ОШ Ј.Поповић, СМ 56.00; Вра ча ревић Теодор - ОШ Д.Јерковић, Инђија 1: Ше сти раз ред: Са пун Бог дан - ОШ Ј.По по вић, СМ 44:71. Сед ми разред: Самарџић Милош - ОШ 23. Ок тобар, Кле нак 1:02.17.Осми раз ред: Роман Иван - ОШ Ј.По по вић, СМ 39.67; Стан ко вић Бог дан -- ОШ Св.Са ва, Нова Пазова 41.20; Екмеђић Михајло - ОШ Ми лан Ха џић, Вој ка Девојчице, 50 м, леђно Трећи и четврти разред: Маша Поповић - ОШ С.Араницки, Ст.Пазова 57.59; ше сти раз ред: Ми ло ва но вић Сара ОШ Д.Р.На род, М.Ми тро вица ; Седми разред: Никитовић Ања Митровачка Гимназија 42.56; Ра дуј ко Алек сан дра ОШ Св.Са ва, Н. Па зо ва 43.28; Пекеч Јелена - ОШ С.Араницки, Ст.Пазова Осми раз ред; Бу лић Алек сан дра - ОШ Д.Јерковић, Инђија 1:07.83 Де ча ци, 50 м, дел фин: Треи и четврти разред: Ве стве бер Ален - ОШ Д.Јерковић, Инђија 55.52; Пе ти разред: Гргуричин Роберт ОШ Д.Обрадовић. Ириг 47.70; Ше сти раз ред: Ми у чин Вељ ко - ОШ Св.Са ва, Н. Пазова 41.93; Осми раз ред: Ље по ја Лазар ОШ Ђорђе Натошевић, Инђија Девојчице, 50 м, делфин: четврти раз ред: Га ври ло вић Са ра - ОШ Ј.Ј.Змај, СМ 53.51; ше сти раз ред: Равњак Ми ли ца - ОШ Б.Груловић, Бешка 46.77: сед ми раз ред: Га ври ло вић Лана - ОШ Ј.Ј.Змај, СМ 34.18; осми разред: Бошковић Миона - ОШ Ј.Ј.Змај, Рума СРЕДЊЕ ШКОЛЕ Де ча ци, 100 м, кра ул: пр ви и дру ги раз ред; Јовић Јован МШ Д.Ник шић, СМ 1:08.47; Чинку Никола Гимназија, Инђија 1:17.62; Марковић Марко ТШ М.Пупин, Инђија 1:27.89; трећи и четврти разред: Бу ко рац Зо ран Митровачка Гимназија, СМ 1:06.10: Де ча ци, 100 м, пр сно: тре ћи и четврти разред; Голубовић Лука - Митровачка Гимназија, СМ 1:19.48 Девојчице, 100 м, прсно, први и други разред: Петковић Јулијана - Гимназија, Инђија 2:38.07; Девојчице, 100 м, леђно; први и други разред; Николић Александра - МШ Д.Ник шић, СМ 1:22.80 Де ча ци, 100 м, дел фин: пр ви и дру ги раз ред; Са пун Сте ван - Ми тровачка Гимназија, СМ 1:11.03, Ба са ра Виктор - Гимназија, Инђија 2:00.58 С. Н. " " Sremska Mitrovica Пријатно суботње вече у Дому културе у Шимановцима, организовао је Клуб ритмичке гимнастике Топ Гyм. Под покровитељством Спортског саве за Раз вој спор то ва и уз ло ги стич ку подршку Културног центра из Пећинаца, љи би те љи ма гим на сти ке и пле са, пред ста ви ли су се мла ди чла но ви Top Gym-а и ГФК Ка спер из Ба тај ни це. Као и у слич ним при ли ка ма, ло кална са мо у пра ва, одн. Спорт ски са вез Раз вој спор то ва, су ста ли иза ове занимљиве спортске манифестације. - Опре де ље ње ло кал не са мо у праве је да се мак си мал на па жња по свети свим чла ни ца ма Спорт ског са ве за, та ко и школ ском спор ту - на гла сио је Зо ран Вој кић, члан При вре ме ног органа Клуб за ритмичку гимнастику је одавно скренуо пажњу шире спортске јавности својим резултатима, те је заслу жио да се и он на сва ки на чин помогне. Иако егзистира тек нешто више од три го ди не Top Gym се из бо рио за за вид но ме сто у ово м спор ту и на саве зном ни воу. Мно го за слу га при па да Ма ји Радосављевић, тренеру. - Потрудили смо се да публици пока же мо оно што смо то ком го ди не Учеснице ревије при пре ма ли из ја ви ла је Ма ја Ра до савље вић Иза нас је из у зет но успе шна се зо на: на пр вен стви ма Ср би је и Војводине, одн. на куп такмичењима на истим нивоима, као и на међународним так ми че њи ма, на чи чла но ви су осво ји ли 14 злат них, 12 сре бр них и 18 бронзаних медаља. Сличну ревију организоваћемо ускоро и у Пећинцима, а 23. децембра одлазимо на припреме, ка ко би на нај бо љи на чин ушли у годину, у којој планирамо далеко више ме да ља. Ж. Радивојевић Цене смештаја Услуга Ноћење са доручком Дневни боравак Једнокреветна соба Двокреветна соба Трокреветна соба Фрушкогорска бб, 022/ Апартман 2.000, , , , , ,00

29 Среда, 15. новембар СПОРТ 29 OДБОЈКА Важни бодови са го сто ва ња OДБОЈКА ФАП Лив ни ца Срем Итон 0:3 (17:25,22:25,20:25) 59:75 Ха ла: Гимназија, Судије: Митровић Мирјана (Косјерић) и Јаковљевић Никола (Ваљево) Де ле гат: Цвет ко вић Зо ран (Но ви Бе о- град) Млади одбојкаши Срем Итона донели су веома важне бодове са гостовања у При је по љу. Овом по бе дом на пра вљен је одлучујући искорак ка средини табеле и створен драгоцени капитал који може бити пресудан у пролећном распле ту. Тренер Станислав Савић је у кратком извештају похвалио игру свога тима: - Ве о ма ва жни бо до ви мо га ти ма, са ни ма ло ла ког го сто ва ња, ко је је за нас стигло у врло незгодном тренутку. Поред стан дард ног од су ства на шег нај бољег играча, примача Ненада Граовца који је у про це су опо рав ка од бо ле сти ко ја га је удаљила ову полусезону са паркета, ове не де ље су сти гао нас је чи тав низ изненадних пехова пред ово важно и ве о ма не згод но го сто ва ње. Наш ка питен Ненад Живковић обновио је стару повреду колена, млади стартер у постави, примач Бојан Милутиновић имао је смрт ни слу чај у по ро ди ци ноћ пред пола зак и ни је мо гао да бу де са на ма, још један млади играч, Сретен Вујковић, се разболео дан пред утакмицу, а техничар Душко Новоселац се буквално директно из ноћ не сме не на по слу, без од мо ра, упу тио са на ма на да лек пут у При је поље, да покуша да помогне тиму. Због не ве ро ват ног сти ца ја окол но сти ко је су нас нео че ки ва но за де си ле ове не де ље, мој тим је био под до дат ним при ти ском пред овај меч. На на ше ве ли ко за до вољство, све је ипак за вр ше но до бро по нас! Од и гра ли смо СНА ЖНО КАД ЈЕ ВА ЖНО! Честитам мојим играчима на приступу игри ко ја је из не дри ла ову ва жну по беду и максималне бодове за нас! Капитен Не над Жив ко вић је сти снуо зу бе и поред повреде одиграо опет капитенски. На рав но ова утак ми ца је опет има ла новог мла дог хе ро ја у на шем ти му. То је овај пут био Лу ка Фо ро, ко ји је ула ском у игру на позицију примача у другом сету дао ве ли ки до при нос овој по бе ди. Из у- зе тан до при нос по бе ди дао је и мла ди блокер Урош Ђорђић веома убојитим сервисом током целог меча. Чињаница да на сва кој утак ми ци има мо но вог младог хероја је показатељ да ти момци уживају моје пуно поверење, те да ја као тре нер, чвр сто сто јим иза сва ког од њих и сво га ра да. Ми тро вач ка му шка од бој ка има бу дућ ност и то смо и овом приликом доказали. СРЕМ ИТОН: Жив ко вић Не над кап., Бабић Жарко, Петковић Раде, Форо Лука, Новоселац Душко, Маричић Борис, Ђор ђић Урош, Ми лој ко вић Вељко, Радованов Игор и Бугариновић Срђан либеро. Тренер Станислав Савић и статистичар Срђан Мијатовић. С. Н. Партизан надјачао Срем Срем - Пар ти зан 2:3 (25:21; 25:19; 18:25; 21:25; 3:15) Хала Митровачке гим на зи је, гле да ла ца 200; су ди је Сте вановић и Милошевић, делегат Ћук. У нај бо љој утак ми ци ко ју су од и гра ле у Супер лиги Србије одбојкашице ГЖОК Сре ма ни су ус пе ле да по бе де Пар ти зан из Бе о гра да. Утак ми ца је по че ла сјај но за одбојкашице Срема које су успеле да се из бо ре са сво јим нај ве ћим про блемом при је мом сер ви са. То ком пр ва два се та је до ма ћим играчицама одлично ишао и сервис. Сјајна игра Михајловићке и веома солидна Симић, Марјановић, Копрић и Милићевић донела је предност домаћим играчицама у пр ва два се та. Срем је био на иви ци по бе де али је он да јед на ло ша су диј ска одлука при потпуно изједначеном резултату 18:18 психолошки преокренула ток игре. По том игра чи це Сре ма ни су ус пе ле да при хва те не ко ли ко сер вис лопти техничарке Паризана Стојановић и гошће су смањиле резултат. Психички и физички Митровчанке нису издржале и Пар ти зан је до био овај меч пот пу но Са ме ча у Ми тро вач кој гим на зи ји за слу же но. Ипак је ово би ла да ле ко најбо ља игра Сре ма у до са да шњем так миче њу Су пер ли ге. Већ на са мом по чет ку утак ми це се повредила Исидора Убавић којој престоји ду жи опо ра вак али ју је успе шно за мени ла Кри сти на Си мић. Ма ло оправ да ње за овај по раз Сре ма је чи ње ни ца да је тим још увек не ком пле тан без по вре ђене Ба бић а до пред крај у игру ни је улазила први либеро Ана Тадић која због болести није могла да тренира претходне недеље. Следећег петка Срем гостује екипи Спартака у Суботици. СРЕМ: Ранковић, Марјановић, Здјелар, Милићевић, Убавић Нина, Лукић, Михајловић, Убавић Исидора, Делић, Симић, Тадић, Копрић, тренер Драган Рађеновић, помоћни тренер Каприц, статистичар Марко Петрењ ПАРТИЗАН: Стојановић, Јакшић, Трај ко вић, Ге ор ги је ва, Та сић, Спремо, Ћир ко вић, Дра гу ти но вић, Тауб нер, Ше јат, Вуј ко вић, Пе тро вић, тре нер Сте љић С. Ни. ФУДБАЛ ПРВА ЛИГА РЕЗУЛТАТИ 13. КОЛА: ВАРВАРИН: Темнић 1924 Инђија 0:2, ПИРОТ; Раднуички Телеоптик 1:0, НО ВИ САД: Про ле тер Рад нич ки :0, БЕ О- ГРАД: Бежанија Нови Пазар 2:0, ДОБАНОВЦИ: Будућност Јагодина 4:0, ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ: Ме та лац ЧСК Пи ва ра 3:0. Утак ми це УЖИ ЦЕ: Сло бо да ТСЦ и ВРА ЊЕ: Ди на мо Син ђе лић игра не су 13. но вем бра. 1. Динамо : Металац : Пролетер : Синђелић : Раднички : Инђија : ТСЦ : Будућност : Но ви Па зар : Бежанија : Слобода : ЧСК Пи ва ра : Тем нић : Раднички (П) : Телеоптик : Јагодина :18 10 СЛЕДЕЋЕ КОЛО: АЧ КА ТО ПО ЛА: ТСЦ - ЧСК Пивара, ЈАГОДИНА: Јагодина Металац, БЕОГРАД: Синђелић Будућност, НОВИ ПАЗАР: Нови Пазар Динамо, КРАГУЈЕВАЦ: Раднички 1923 Бежанија, ЗЕМУН: Телеоптик Пролетер, ИНЂИЈА: Инђија Раднички (П), УЖИЦЕ: Слобода Темнић Ж. Р. СРПСКА ЛИГА ВОЈВОДИНА Резултати утакмица 13. кола: Панчево: Динамо 1945 Брат ство :0; Но ви Сад: Цр ве на Зве зда Бе чеј :5; Б. Ја рак: Мла дост ОФК Оџа ци 2:2; Са ку ле: Бо рац Це мент 0:2; Н. Па зо ва: Рад нич ки Омла ди нац 0:2; Шид: Рад нич ки Раднич ки /З/ 3:3; Ст. Ба нов ци: Ду нав Бач ка :1; Пан че во: Же ле зни чар Рад нич ки /СМ/ 1:0. 1. Бе чеј : Динамо : Омла ди нац : Це мент : Бо рац : Брат ство : Раднички /З/ : Же ле зни чар : ОФК Оџа ци /-3/ : Мла дост : Раднички /НП/ : Цр ве на Зве зда : Ду нав : Бач ка : Раднички /Ш/ : Раднички /СМ/ :23 2 Следеће коло: При гре ви ца: Брат ство 1946 Раднич ки /СМ/, Су бо ти ца: Бач ка 1901 Же ле зни чар, Зре ња нин: Рад нич ки Ду нав, Н. Ба нов ци: Омлади нац Рад нич ки /Ш/, Бе о чин: Це мент Рад нички /НП/, Оџа ци: ОФК Оџа ци Бо рац, Бе чеј: Бе чеј 1918 Мла дост, Пан че во: Ди на мо 1945 Цр ве на Зве зда. Д. Б. ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА ЈУГ Резултати утакмица 13. кола: Но ви Сад: Ин декс Хај дук /Д/ 1:1; Ер де вик: Сло га Бо рац /Ш/ 1:1; Но ви Сад: Бо рац ЛСК 2:1; Вој ка: Сре мац Ју говић 1:2; Те ме рин: Сло га Хај дук /Ч/ 2:1; Ку пи но во: Купиново Подунавац 2:0; Ст. Пазова: Јединство Сла ви ја 8:0; Бе шка: Хај дук Ка бел 0:2. Сло га /Е/ :8 32 Је дин ство :9 31 Бо рац /Ш/ :20 25 Хај дук /Д/ :17 24 Сло га /Т/ :18 22 Хај дук /Ч/ :15 21 Бо рац /НС/ :12 20 Ка бел :16 20 Подунавац :19 17 Ин декс :16 14 Југовић :27 14 Сре мац :26 12 ЛСК :32 11 Хај дук /Б/ :21 10 Славија :35 8 Купиново :26 6 Следеће коло: Ди вош: Хај дук Ка бел, Но ви Сад: Славија Хајдук /Б/, Белегиш: Подунавац Јединство, Чуруг: Хајдук Купиново, Каћ: Југовић Сло га /Т/, Ла ћа рак: ЛСК Сре мац, Шај каш: Бо рац Бо рац /НС/, Но ви Сад: Ин декс Сло га /Е/. СРЕМСКА ЛИГА Д. Б. Резултати утакмица 13. кола: Хртковци: Хртков ци Бо рац /М/ 2:1; Ин ђи ја: Же ле зни чар Грани чар :4; Љуково: Љуково Борац /К/ 1:1; Витојевци: Партизан Напредак 2:1; Рума: Словен Пр ви Мај 0:0; М. Митровица: Подриње Слобода 3:0; С. Но ћај ски: Бу дућ ност ПСК 1:1; Голубинци: Ја дран Ру дар 0:3. 1. Подриње : Граничар : Слобода : Пр ви Мај : Же ле зни чар : П С К : Бо рац /К/ : Ру дар : Будућност : На пре дак : Бо рац /М/ : Партизан /-3/ : Љуково : Хртковци : Ја дран : Сло вен :28 7 Следеће коло: Мар тин ци: Бо рац Ру дар, Путин ци: ПСК Ја дран, Д. То вар ник: Сло бо да Будућ ност, Ру ма: Пр ви Мај Под ри ње, По пин ци: На пре дак Сло вен, Кле нак: Бо рац Пар ти зан, Адашевци: Граничар 1923 Љуково, Хртковци: Хрт ков ци - Же ле зни чар. Д. Б. МЕЂУОПШТИНСКА ЛИГА СРЕМ Резултати утакмица 13. кола: С. Митровица: Митрос Фрушкогорац 2:2; Вишњићево: Хајдук Гра ни чар /К/ 7:1; Рав ње: Зе ка Бу љу ба ша Сло га 0:1; Пе ћин ци: До њи Срем 2015 На пре дак 0:0; Рума: Фру шка Го ра До њи Пе тров ци 2:1; Шашинци: Слобода Граничар /О/ 1:2; Буђановци: Младост Би кић До 2:1; Бре стач: ОФК Бре стач По лет 0:3. 1. На пре дак : Д. Пе тров ци : По лет : Граничар /О/ : Фрушкогорац : Мла дост : Хај дук : Сло га : Ми трос : Фру шка Го ра : ОФК Бре стач : Би кић До : До њи Срем : Зе ка Бу љу ба ша : Слобода : Граничар /К/ :39 3 Следеће коло: Ман ђе лос: Фру шко го рац По лет, Би кић До: Би кић До ОФК Бре стач, Обреж: Граничар Митрос, Д. Петровци: Доњи Петровци Сло бо да, Жар ко вац: На пре дак Фру шка Го ра, Чал ма: Сло га До њи Срем 2015, Ку змин: Граничар Зека Буљубаша, С. Митровица: Митрос - Хај дук. Д. Б. ОФЛ РУ МА ИРИГ Резултати одложених утакмица: КРАЉЕВЦИ: Је дин ство По лет 3:1, ПА ВЛОВ ЦИ: Мла дост Војводина 3:6, МАЛИ РАДИНЦИ: Фрушкогорац Сремац 1:2. 1. Сло га : Је дин ство (Р) : Сре мац : Је дин ство (К) : По лет : Је дин ство (П) : Фрушкогорац : Бо рац : Граничар : Вој во ди на : Мла дост : ок то бар :32 4 ОФЛ ИНЂИЈА СТА РА ПА ЗО ВА ИРИГ Резултат одложене утакмице: РИ ВИ ЦА: Пла нинац - Фру шко го рац 4:1. 1. ЧСК : Кру ше дол : Раднички : Ду нав : Сло га (К) : Сло га (М) : Пла ни нац : Фрушкогурац : Цар Урош : Бо рац :30 1 ОДБОЈКА СУПЕРЛИГА (Ж) Ж. Р. Резултати утакмица 5. Кола: Суботица: Спартак Клек МД Зре ња нин 1:3; С. Ми тро ви ца: Срем Пар ти зан 2:3; Ст. Па зо ва: Је дин ство ТЕНТ 3:1; Пан че во: Ди на мо Же ле зни чар 0:3; Бе о град: Црве на Зве зда Ви зу ра 2:3. 1. Цр ве на Зве зда : Же ле зни чар : Је дин ство : Визура : ТЕНТ : Партизан : Спар так : Клек МД Зре ња нин : Срем : Динамо :15 0 Следеће коло: Клек: Клек МД Зре ња нин Визу ра, Лај ко вац: Же ле зни чар Цр ве на Зве зда, Обреновац: ТЕНТ Динамо, Београд: Партизан Је дин ство, Су бо ти ца: Спар так - Срем. Д. Б. СУПЕРЛИГА СРБИЈЕ (М) Резултати утакмица 5. кола: Н. Сад: Вој во ди на НС Се ме Је дин ство /су тра/ Љиг: Спар так Ниш 3:2; Но ви Па зар: Но ви Пазар Раднички 3:1; Краљево: Рибница Црвена Зве зда 1:3; По жа ре вац: Мла ди рад ник Спар так /С/ 3:0. 1. Но ви Па зар : Мла ди рад ник : Вој во ди на НС Се ме : Ниш : Цр ве на Зве зда : Спар так /С/ : Раднички : Је дин ство : Спар так /Љ/ : Рибница :15 1 Следеће коло: Ст. Па зо ва: Је дин ство Спар так /С/, Бе о град: Цр ве на Зве зда Мла ди рад ник, Крагу је вац: Рад нич ки Риб ни ца, Ниш: Ниш Но ви Па зар, Н. Сад: Вој во ди на НС Се ме Спар так /Љ/. Д. Б. ОДБОЈКА ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ (Ж) Резултати утакмица 5. Кола: Фу тог: Фу тог Гимназијалац 0:3; Београд: Београд Ваљево 3:2; Уб: Уб Сме де ре во 3:0; Но ви Сад: ФОК Та ко во ЗХ 3:1; Бе о град: Ро да Вра ње 1:3; Н. Ба нов ци: Омлади нац Је дин ство 3:1. 1. Ф О К : Београд : Уб : Ваљево : Вра ње : Смедерево : Омла ди нац : Ро да : Таково ЗХ : Гимназијалац : Је дин ство : Фу тог :15 0 Следеће коло: Фу тог: Фу тог Је дин ство, Врање: Вра ње Омла ди нац, Г. Ми ла но вац: Та ко во ЗХ Рода, Смедерево: Смедерево ФОК, Ваљево: Ваљево УБ, Краљево: Гимназијалац - Београд. КОШАРКА КОШАРКАШКА ЛИГА СРБИЈЕ Д. Б. Резултати утакмица 5. кола: Чајетина: Златибор Вој во ди на 84:91; Краљево: Слога ОКК Београд 75:87; Панчево: Тамиш Борац 58:74; Београд: Бе о вук 72 Спар так 74:94; Ст. Па зо ва: Ду нав Металац 88:85; Земун: Младост Адмирал Динамик 90:93, Вршац: Вршац Раднички 88: Вр шац : Спар так : Динамик : Бо рац : Зла ти бор : Металац : Ду нав : ОКК Бе о град : Младост Адмирал : Беовук : Та миш : Вој во ди на : Раднички : Сло га :476 5 Следеће коло: Нови Сад: Војводина Раднички, Београд: Динамик Вршац, Ваљево: Металац Младост Адмирал, Суботица: Спартак Дунав, Чачак: Борац Беовук 72, Београд: ОКК Београд Тамиш, Чјетина: Златибор - Слога. Д. Б. ПРВА РЕГИОНАЛНА ЛИГА СЕВЕР (М) Резултати утакмица 7. кола: Н. Па зо ва: Но ва Па зо ва Је дин ство 80:70; Н. Ба нов ци: Омла ди нац Срем 78:82; Ветерник: Младост Ветерник Футог Ту па њац МД 81:73; Житиште: Свети Ђорђе Сло вен 62:63; Ковин: Раднички Топола 66:81; Пан че во: Крис Крос Ду нав :67 /63:63/; Ку ла: Хај дук Вр бас 75: Вр бас : Нова Пазова : Срем : Хај дук : Младост Ветерник : Омла ди нац : Сло вен : Све ти Ђор ђе : Футог Тупањац МД : Је дин ство : Крис Крос : То по ла : Ду нав : Раднички :533 8 Следеће коло: Н. Бе чеј: Је дин ство Вр бас, Апатин: Ду нав 2014 Хај дук, Б. То по ла: То по ла Крис Крос, Ру ма: Сло вен Рад нич ки, Фу тог: Фу тог Тупањац МД Свети Ђорђе, С. Митровоца: Срем Младост Ветерник, Н. Пазова: Нова Пазова - Омла ди нац. Д. Б. ФУТСАЛ СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: ПО РАЗ ДЕ У СА ГКМФ Де ус фут сал - КМФ Фон (Бе о град) 1:5 (0:1) Де ус се и да ље на ла зи на за че љу та беле Пр ве Фут сал ли ге Ср би је а на редног викенда гостује екипи "Јастребац" из Бла ца. ДЕУС: Ђокић Ален, Живановић Борислав, Јовановић Горан, Грабић Душан, Сладојевић Урош, Крстић Ненад, Ми ра жић Го ран, Јо ва но вић Зо ран, Симић Ненад, Мацановић Станко,Тодић Ду шан, Жи ва но вић Бра ни слав. Тренер Ратко Грабић. Помоћни тренер Митровић Будимир. ФОН: Јосимовић Никола, Цветковић Никола, Арсић Никола, Станковић Ан дри ја, Пе шић Па вле, Ка ла но вић Ве ли бор, Ко ко ти вић Сте фан, Ма нић Стра хи ња, Ми ло са вље вић Бра ни слав, Фи ли по вић Сте фан, Тренер Борко Суруџић. С. Н.

30 30 СПОРТ Среда, 15. новембар KOШАРКА Ме га без ре ше ња за на пад Пар ти за на Ко шар ка ши Ме га Бе мак саа у од личној атмосфери пред пуном халом ПСЦ Пинки у Сремској Митровици су од и гра ли ефи ка сан меч у на па ду, али је Пар ти зан НИС на кра ју сла вио са 89:102 (23:21, 21:30, 16:22, 29:29). У дерби ме чу осмог ко ла АБА ли ге је ви ђе но пуно лепих потеза, али су изабраници тренера Дејана Милојевића одиграли слабије у одбрани што је Партизан умео да ка зни и да до ђе до по бе де. Тре нер Ме га Бемаxа на овом ме чу због по вре да ни је мо гао да ра чу на на Ни колу Мишковића и Огњена Чарапића. Нај бо љи у ре до ви ма Ме ге су би ли Ди лан Енис са 26 по е на и по 6 ско ко ва и аси стен ци ја, као и Го га Би тад зе са 19 по е на, 10 ско ко ва и 2 бло ка де за све га 20 ми ну та у игри ко ју је мо рао да напустио почетком последње четвртине због пете личне грешке. У Партизану су нај е фи ка сни ји би ли Нај џел Ви лијамс-гос са 23 и Ва ња Ма рин ко вић са 22 поена. Де јан Ми ло је вић је меч за по чео са следећом петорком: Енис, Ребић, Лазић, Чанчар, Битадзе. Први напад Меге по сле већ три се кун де успе шно за врша ва Енис, а по том је пре ци зан и Битад зе. По сле раз ме не ко ше ва са обе стра не, Енис по га ђа трој ку за 13:8, али Пар ти зан уз вра ћа ми ни се ри јом 0:5. Битадзе закуцава на одличну асистенцију Чанчара. Андрић погађа тројку за го сте а по том је пре ци зан и Ша лић и Пар ти зан во ди 15:20. Се ри ју го сти ју пре ки да Му ши ди а по том и но ве по е не ве зу је Енис чи јим ко шем у по след њој секунди четвртине Мега води са 23:21. Другу четвртину боље отвара Партизан који преко поена Маринковића и Го са пре ла зи у вођ ство 33:39. Чан чар по га ђа бит ну трој ку а по том је од ли чан и Би тад зе по сле ско ка у на па ду за 38:39. Ве лич ко вић и Ма рин ко вић су пре цизни за три по е на на дру гој стра ни и Пар ти зан сти же до осет ни јег вођ ства а пр во по лу вре ме се за вр ша ва по е- ни ма Би тад зеа по сле ско ка у на па ду за 44:51. Мега почетком треће четвртине после поена Ребића успева да смањи ми нус на 2 по е на, 50:52, али Пар ти зан од го ва ра са по е ни ма Ми ле ра под фа у- лом и трој ком Га ври ло ви ћа. Би тад зе је до бар под оба ко ша и по сле ско ко ва у на па ду сти же до но вих по е на, али због че твр те лич не гре шке од ла зи на клу пу. Го сти но вим трој ка ма сти жу до плус 16 а пред последњих 10 минута резултат је 60:73. У по след њој че твр ти ни су го сти одржа ва ли 15-ак по е на пред но сти. Енис и Мушиди су успели да смање минус на 11 по е на, али би Ви ли јамс-гос успе вао да од го во ри са но вим по е ни ма у на паду, па је Пар ти зан на кра ју сла вио са 89:102. Тре нер Ме га Бе мак са Де јан Ми лоје вић је ис та као да је да нас Пар ти зан јед но став но био бо љи. - Честитам Партизану на заслуженој по бе ди. Јед но став но, би ли су бољи. Ми смо одиграли лошу утакмицу, де фан зив но смо би ли ве о ма сла би, а Ме га из гу би ла од Пар ти за на ка да је реч о на па ду, у јед ном тре нут ку смо имали свега 15 одсто реализације шу та за три по е на. То је раз лог нашег пораза. Имали смо пар ситуација у ко ји ма смо мо жда мо гли да сма њимо раз ли ку и да се вра ти мо у меч, али лоп та ни је хте ла у кош. Пар ти зан је то ка знио и за слу же но по бе дио', из ја вио је Милојевић. После 8 одиграних кола, Мега има скор од 3 по бе де и 5 по ра за док Парти зан има скор 5-3. У на ред ном ко лу у пе так 17. но вем бра од 18 ча со ва Ме га Бемаx ће го сто ва ти у Же ле зни ку еки пи ФМП-а. МЕГА БЕМАКС Мушиди 11, Ребић 11 (4 аси стен ци је), Си но вец 8, Чанчар 5, Би тад зе 19 (10 ско ко ва, 2 блока де, ин декс 22), Јо ви чић, Ла зић (5 ско ко ва), Ко при ви ца, Са мар џи ски, Енис 26 (6 ско ко ва, 6 аси стен ци ја, ин декс 26), Фун дић 9, Ка пе та но вић. ПАР ТИ ЗАН НИС: Ми лер 16, Гос 23 (10 асистенција), Аранитовић, Маринковић 22, Ве лич ко вић 16 (11 скокова), Томић, Пецарски, Гавриловић 10, Ан дрић 3, Се мју елс 5, Сте ва но вић, Ша лић 7. С. Н. РУКОМЕТ РК Срем СМ - РК Мла дост 29:28 (11:13) Последњи минут меча играо се са честим прекидима и за у ста вља њем вре ме на код ре зул та та 28:28. Де се так секунди пре последњег звиждука судије играчи Срема по сти жу по го дак за по бе ду KAРАТЕ Десет злата за каратисте Сирмиjума Са ме ча у Пин ки ју Судије: Аврамовић Сретен и Тошко вић Ве ли мир из Но ве Па зо ве. Делегат Јована Врачар из Нове Пазове. Гле да ла ца 50. Драматична утакмица пуна резултатских преокрета. Смењивали су се у вођ ству ма ло јед на а он да дру га еки па. Разлика у постигнутим головима је била је дан до два го ла у ко рист јед них а онда су други преокренули у своју корист и та ко до са мог кра ја ме ча. По след њи ми нут ме ча играо се са честим прекидима и заустављањем времена код резултата 28:28. Десетак се кун ди пре по след њег зви жду ка судије играчи Срема постижу погодак за победу. Са мо што се кре ну ло са цен тра у исто вре ме сви ра ју си ре на за крај ме ча и зви ждук су ди је за пре кид ме ча. Цр вени кар тон је до био играч до ма ћих Ујић а по про по зи ци ја ма так ми че ња мо рао је да се из ве де сед ме рац у ко рист гости ју. До та да нај бо љи играч на те ре ну, голман Рађеновић фантастично брани и до но си еки пи пр ву по бе ду и то у осмом ко лу у Пр вој му шкој ру ко мет ној лиги Србије. РК СРЕМ СМ у са ста ву: Ра ђе но вић Владимир, Козељац Дејан-1, Милутиновић Ђорђе-1, Пенезић Марко-1, Савић Бранко-1, Босанчић Никола, Кутић Немања, Мишковић Стеван- 11, Ујић Сте фан-7, Ран ко вић Ср ђан, Поповић Никола-3, Дукић Милош, Ни ко лов ски Сте фан, Цви је тић Не мања, Видаковић Немања-1, Глумчевић Пре драг-3. Тренер Душан Дрча. С. Н. Про те кле не де ље у Ку ли одр жан је деветнаести по реду Куп Војводине. Уче ство ва ло је 16 клу бо ва,са преко 250 такмичара. Такмичари карате клу ба Сир ми ум су и на овом так ми чењу по ка за ли да су јед ни од нај бо љих осво јив ши 31 ме да љу од ко јих 10 златних,7 сре бр них и 14 брон за них. У појединачној категорији златну ме да љу су осво ји ли: Вук Петровић, Немања Жунић, Лазар Аларгић, Срђан Илић, Алек са Ву ле тић и Су за на Страценски. Сре бр ну ме да љу су осво ји ли: Богдан Ко ва че вић, Мар ко Пе пел чевић,и брон за ну ме да љу су осво ји ли: Ми тров ча ни ма пре гршт ме да ља Александар Грабић, Хана Тупенарац, Ема Пе тро вић, Ми лош Ма рић, Ђорђе Копчић, Лара Форо,Александар Ма рић, Ка ли на Мак си мо вић и Лука Танасић. Куп Ср би је за све уз ра сне ка те го рије одр жа ће се у не де љу 26. но вем бра у ПСЦ Пин ки. С. Н.

31 СПОРТ Среда, 15. новембар KAРАТЕ Успех Ин ђи ја ца На недавно одржаним Балканским школ ским игра ма у Но вом Са ду, Инђијци, такмичара Железничара остварили су од ли чан успех, бо ре ћи се ме ђу 428 пласираних такмичара из девет земаља: Босне и Херцеговине, Црне Горе, Румуније, Бугарске, Македоније, Мађарске, Словеније, Хрватске, Србије. Првог дана такмичења Ми ха и ло Гру бић из бо рио је дру го ме сто у ка тего ри ји ОШ пе ти и ше сти раз ред +45кг, као и Сте фан Ле ма јић ко ји је био дру ги у ка те го ри ји СШ го ди на -57кг, док је Или ја Па вло вић из губио по след њо меч за тре ће ме сто у категорији +45 кг. Стефан Лемајић на постољу Каташице Анђела Марчетић и Маша Нинковић ни су ус пе ле да се прибли же фи нал ним так ми че њи ма. Другог дана такмичења наступио је Стефан Бје љац у ка та ма ко ји је из гу био меч за тре ће ме сто као и Лука Чубрило у бор ба ма у ка те го ри ји раз ред -50кг. С. Н. IN MEMORIAM Драгиша Панић У 60. го ди ни жи во та од по сле ди ца са о бра ћај не не сре ће пре ми нуо је Дра ги ша Па нић, је дан од нај бо љих гол ма на ла ћа рач ког ЛСК-а у ње го вој историји дугој девет деценија. Нај пре је по чео да се ба ви ру коме том, а убр зо се по све тио фуд ба лу и то се по ка за ло као пра ви из бор. Вео ма млад по стао је стан дар ни гол ман ЛСК-а и го ди на ма је про сла вљао ла ћарач ки фуд бал. Имао је све од ли ке чу ва ра мре же великог формата. Снажан, атлетске гра ђе,не у стра шив, са из у зет но бр зим ре флек си ма. Био је прави господар казненог простора. Без двоумљења, одлучно је ре а го вао и у си ту а ци ја ма с пу но ри зика, јер лоп та је мо ра ла да за вр ши у његовим рукама. Сјајним бравурама одушевљавао је не са мо до ма ће на ви ја че, већ и све љубитеље фудбала широм Срема и читаве Вој во ди не. Био је у са ста ву оне нај слав ни је еки пе ЛСК-а, ко ја је три пу та уза стоп но тријмфовала у првенству Срема. Имао је примамљиве понуде друголигашких и прволигашких клубова, могао је да оствари блиставу фудбалску ка ри је ру, али је остао ве ран свом Ла ћарку, који га неће заборавити. Са хра њен је у су бо ту, 11 но вем бра на ла ћа рач ком гро бљу, у при су ству породице, рођака, пријатеља,као и бивших фуд ба ле ра ЛСК-а и број них на вија ча тог клу ба, ко ји су га ис пра ти ли на вечни починак. Оста вио је сна жан и не из бри сив траг у срем ском фуд ба лу. С. Ло. Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић,марија Балабановић, Мирослав Нинковић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: (цен тра ла и телефакс), (маркетинг) Те ку ћи ра чун: Banca Intesa Штам па "AПМ Принт", Нови Београд. ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко. Регистарски број НВ CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci ji Bi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad ( ) SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) -. - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, Ilu str. ; 45 cm Ne deq no. ISSN CO BISS.SR-ID

32 32 Среда, 15. новембар Свака кока своме јату лети Где год стигне, сагиње се и пружа руку ка својим пернатим пријатељима. О њи ма знам ко ли ко и она, мо жда ма ло ви ше, тек да раз ли ку јем па па га ја од го лу ба, а го лу ба од ко ко шке или пе тла. Па ипак, она осе ћа. Шта, то зна са мо она и онај не ма ли број де це ко ја су про те кле не де ље до шла да погледају својеврсни избор за мис ситних пернатих животиња Би ло је де це Бу ку ауто мо би ла ко ји ма рон да ју нервозни возачи што желећи да про на ђу до бро ме сто за пар кира ње по ста ју све те шњи и бе шњи, пара неуштимани хор. Што више при ла зи мо ста рој Уља ри ци гла со ви по ста ју све буч ни ји. Ко ли ко зву кова то ли ко и љу ди. Умрав чи ли се па лу та ју на све стра не. Она све ви ше стеже своју лутку и заједно улазимо у двориште. Љу ди нас гле да ју, али она ви ше не ви ди ни шта. Ма ле ним ру ка ма гр че ви то хва та сво ју ко ку и кре ће ка првој ситној шареној животињи. Ход је све спо ри ји, рас ко ра ци све ситнији. Пискавим гласом ваби шаре ну ко кош и упи ре сво ју лут ку ка њој. При ла зи ка ве зу и оду ше вљено труп ка у ме сту док нам се љу ди смешкају дивећи се дечијем одушевљењу пернатим животињама. Ла га но кре ће мо на пред. Ле во... де сно... Не сме та ју њој гу жва и не марност ловаца на нове гушане, гаћане, индијске, афричке, померанске, мексич ке и дру ге ег зо тич не пти це, већ ша ре ни ло пе ра ди и ка ко фо ни ја пе вања, кукурикања и кокодакања која јој не до пу шта да кре не на јед ну стра ну. Кад већ на че ти ри не мо же. Ве ли ка пли ша на ко ко шка од ко је се ни ка да не одва ја и ко јој је спрем на да по ве ри и најчуваније тајне, вуче се по влажној зе мљи док ве се ло пре ле ће са штан да на штанд. Свака кока своме јату лети Свуда се сагиње, сва ку би да пип не Где год стиг не, са ги ње се и пру жа руку ка својим пернатим пријатељима. О њи ма знам ко ли ко и она, за пра во можда ма ло ви ше, тек да раз ли ку јем па пагаја од голуба, а голуба од кокошке или пе тла. Па ипак, она осе ћа. Шта, то зна са мо она и онај не ма ли број де це ко ја су про те кле не де ље до шла да по гле дају својеврсни избор за мис ситних перна тих жи во ти ња. Уоста лом, дав но сам Фешта од четири дана био ма ли, па ве ру јем да ћу се те шко се ти ти шта ве зу ма ле де це и ма лих жи во ти ња, по мо гућ ству ша ре них, чи ни то ли ко ја ком. Да ли су то боје ко је де ци ла ко за пад ну за око, не згра пан из глед чо ве ку слич них двоножних летача и нелетача или цвр кут и ко ко да ка ње ко је она та ко ла ко опо на ша, те шко да ћу са зна ти. Тек, би ће да сва ко има сво ју пе сму. Јед ном је фру лаш ус пео да од ве де ми ше ве, а дру гом па па га ји, го лу бови, украсне кокоши, пауни... себи привлаче наше најмлађе изданке. Свака кока своме јату лети. И та ко... од јед не пре ко дру ге до тре ће, че твр те и пе те. Сву да се саги ње, сва ку би да пип не. Они ма које покажу интересовање за њену знатижељу са пуно поноса нуди на увид сво ју пли ша ну. Ма ло је оних ко је иза зов при хва те. Обич но, уз гласни лепет крила одлазе на другу страну кавеза и меркају је сумњичаво. Док то ра де, она се сме је. Чи не баш оно че му се нај ви ше на да ла. Игра се по навља, све док истим та квим по гле дом чу вар ша ре не ко ке не ста ви до зна ња да је игри крај. На неколико штандова у гомилицу ску пље ни пси. Сва ки од њих, она ко поспа них и бу нов них, ба рем што се ње ти че, но се са мо јед но име: Оги ја. По ста ром бе лом са фле ком бра он бо је на оку ко јег је са мо на трен оста ви ла у свом дворишту. Прилази и њима, али не са истим жа ром. Ни је то ње на кла са. Кока пипа кока По што смо опи са ли круг, ула зи мо у ста ру ба ра ку у ко ју су ор га ни за то ри сме сти ли нај леп ше и на гра ђа не екс пона те. Што би се ре кло, пер на ти крем који је прошле недеље долетео, доходао или био до не шен у Срем ску Митровицу похрањен је у маленим металним ка ве зи ма. Ре да ри се уред но кре ћу међу линијама водећи рачуна да неки експонат напрасно не одлети. Биће да више нико није сигуран када су лопови у питању! Прво одлазимо ка папагајима. Ту ко ка по ста је пи па. Док не кон тро лиса но трч ка ра гла вом за ба че ном уназад, како би погледом дохватила што је мо гу ће ви ше, кроз цуц лу ко ју ни ка ко да ба ци по ви ку је пи, пи, пи, пи. Сво ју пли ша ну је оста ви ла ме ни. На ме сту ко јим до ми ни ра пи па, ко ка не ма шта да тра жи. По здра вив ши се са па па га ји ма, па чак и са оним ле пим бе лим ко ји је на пру же ни прст од го во рио не бе гом и лепетом крила, већ затрком ка металним шипкама и раширеним кљуном, пре шли смо у ве ћу про сто ри ју. Ту, међу дугачким редовима кавеза, пипа је по но во из ра сла у ко ку. Цр не, бе ле, бра он, ша ре не, мир не и ра до зна ле, тихе и рас по ло жа не за ку ку ри ка ње, све су би ле на јед ном ме сту. Окре ће се ка ме ни и оти ма сво ју пли ша ну. Ко ка је поново у моди. Међу кавезима нема лаганог хода. Ко ра ци су сит ни, на мо мен те ви ше не го не спрет ни, али на пред се гра би пу ном па ром. Са јед ног кра ја ли ни је на дру ги. Тек да се до бро осмо три и ле ва и де сна стра на. Ко ко ко ко ко! уз ви ку је док ме по вла чи да и ја ма ло пру жим ко рак. Рет ко где за ста не ду же. Та мо где то учи ни, ли це раз ву че у осмех, а перна тим при ја те љи ма што нас збу ње но по сма тра ју иза ка ве за на упо зна ва ње ну ди сво ју пли ша ну. Ре цепт је исти, исход такође. Пра ће ни по гле дом озбиљ них за љубље ни ка у сит не жи во ти ње, ре да ра и купаца који покушавају да за коју десети ну евра (или ма ње) ски ну це ну тврдоглавим продавцима једнако стручним да оце не шта у сво јим ка ве зи ма имају, шпартамо кроз редове. Стајемо крај јед ног ка ве за. Вре ме је сли ка њу. Препуна утисака хвата своју плишану и упи ре по глед ка обли жњој ко ки ко ја видно збуњеног погледа. Блиц севну, вре ме се за мр зне и ми по ђо смо ка из ла зу. Пре растанка, застасмо да погледа мо зе че ве. Не при ла зи им. Има ту не што што са мо она зна. Сто ји на дистанци и шапуће кока, кока. Затварамо круг и из ла зи мо на по ље. Гра бе ћи ка ко ли ма освр ће се и за до вољ но и без кон тро ле по чи ње да се сме шка. За нас из ло жба је го то ва и за до вољни се вра ћа мо свом ста ром бе лом са бра он фле ком на оку. Увек чуд на ра дост Про те кле не де ље по се ти ли смо јубиларну изложбу стиних животиња. Че тр де сет и пет фе шти... и то још каквих! Ни је ма ла ствар у зе мљи и на роду где ентузијазам нестаје већ са првим пр во бле мом успе шно ор га ни зовати догађај који траје дуже од једног дана. Овогодишња јубиларна изложба трајала је баш толико, од четвртка деветог до недеље дванаестог новембра. Сва ки дан са све ви ше по се ти ла ца што се код нас та ко ђе рет ко ви ђа. За раз ли ку од ве ћи не по се ти ла ца, ја се у голубове и њихове сроднике не раз у мем. Уоп ште. Ипак, све то је мање ва жно од чи ње ни це да је Да ни ца упра во у њи ма про на шла из вор ра дости ко ји ће ме ни увек би ти чу дан. Би ла је гу жва. Би ло је де це, мно го ро дитеља и само једна плишана кокошка. Ако је исти на да сва ка ко ка своме јату лети, онда своју децу водите на изложбе као што је управо завршена, коју је организовало Удружење за заштиту и одгој ситних животиња у Сремској Митровици. Мо ја ко ка је на шла сво је ја то. С. Лапчевић М. Милеуснић Време је сликању