Editor: Bruno Vekarić. Translator: Nevena Đorđević. Printed by: Fiducija 011. Copies: 500

Transcription

1

2 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после Монографија поводом десетогодишњице од оснивања Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије Издавач: Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије Уредник: Бруно Векарић Сарадници: Јасна Шарчевић Јанковић, Гордана Димитријевић Превод: Невена Ђорђевић Фотографија: Александар Анђић, архива Тужилаштва за ратне злочине и архива Вишег суда у Београду Дизајн: comma communications design Штампа: Фидуција 011 Тираж: 500 примерака Serbia on Its Way Towards Justice and Reconciliation Office of the War Crimes Prosecutor, Ten Years Later Monograph for the tenth anniversary of the Office of the Serbian War Crimes Prosecutor Publisher: Republic of Serbia, Office of the War Crimes Prosecutor Editor: Bruno Vekarić Collaborators: Jasna Šarčević Janković, Gordana Dimitrijević Translator: Nevena Đorđević Photos: Aleksandar Anđić, WCPO archive and Higher Court in Belgrade archive Design: comma communications design Printed by: Fiducija 011 Copies: 500 Издавање Монографије је омогућила Мисија ОЕБС-а у Србији уз финансијску помоћ Владе Швајцарске. Захваљујемо се на подршци Мисији ОЕБС-а у Србији и Влади Швајцарске. Ставови изречени у публикацији припадају искључиво ауторима и њиховим сарадницима и не представљају нужно званичан став Мисије ОЕБС-а у Србији или Владе Швајцарске. The publication of this monograph has been made possible due to the support provided by the OSCE Mission to Serbia and financial contribution of the Government of Switzerland. This Office expresses its deepest appreciation for the support received. The views herein expressed are solely those of the author and contributors and do not necessarily reflect the official positions of the OSCE Mission to Serbia or the Government of Switzerland.

3

4 4 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

5 Sadržaj Contents Уводна реч Foreword 6 Владимир Вукчевић Vladimir Vukčević Тужилац за ратне злочине Републике Србије Serbian War Crimes Prosecutor Увод Introduction 10 Бруно Векарић Bruno Vekarić Заменик Тужиоца за ратне злочине Deputy War Crimes Prosecutor O nama About us 15 Међународна и регионална сарадња International and regional cooperation 37 Статистика предмета Case Statistics 61 Спровођење тужилачке истраге Prosecutorial investigation 69 5

6 Уводна реч Foreword Владимир Вукчевић Vladimir Vukčević Тужилац за ратне злочине Републике Србије Serbian War Crimes Prosecutor Десетогодишња Битка за правду Ten Years of Fight for Justice Успеси у животу једног човека мерљиви су критеријумима који представљују остварење циљева које је зацртао пред собом. Врло често су у питању идеали, они су мотор његовог живота. И они се остварују. Тако је и са животом Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије. Наш идеал је Србија без терета ратних злочина. То је захтев савести у времену у ком живимо. Када је 25. октобра године, свечаном церемонијом отворена зграда посебних органа Окружног суда у Београду, у Устаничкој улици број 29, некадашњи Војни суд постао је кључно место битке за правду. Прозор нове, демократске Србије отвoрен према свету. Неколико месеци касније, новинар Би-би-сија Ник Торп (Nick Thorpe) рећи ће у свом прилогу да су процеси за ратне злочине који ће се водити у згради у Устаничкој тест за правосуђе Србије, о његовој спремности за најизазовније случајеве. Сећам се, када сам видео овај прилог, разумео сам до краја колика је наша одговорност према будућности Србије. У свом кабинету тужиоца за ратне злочине, сат времена после отварања зграде, одговарам на питање да ли је време за катарзу у Србији? Имамо законе, имамо тужиоце, судије, и имамо најсавременије опремљену зграду. Нешто недостаје Медији, стручна и политичка јавност, брује о суђењима за ратне злочине на простору бивше Југославије. Очекују и скептично гледају на способност и спремност људи у правосуђу да воде поступке за ратне злочине пред домаћим судом. Познајем способност и спремност домаћег тужилачког и судијског кадра, сматрам да се суђења ратним злочинцима могу врло успешно спровести, одгворио сам тада на новинарско питање. Канцеларија Високог комесара УН за људска права у Београду тих је дана позвала на оснивање Специјалне комисије која би преузела кривичне истраге масовних гробница у Србији. У извештају који је Канцеларија припремила, између осталог пише да је овде неопходан нови осећај за хитност. Шеф Канцеларије Лори Вајзберг написала је у извештају да би се процесуирање кривично одговорних за масовне гробнице пред Хашким трибуналом, укључујући Батајницу, могло препустити домаћим судовима. Мој заменик Драгољуб Станковић присуствује ексхумацији и идентификацији првих 40 тела. Ради се на откривању извршилаца кривичног дела ратног злочина у вези са преко 800 тела пронађених у масовној гробници, надомак Београда, на очиглед света. У Батајници су нађена тела цивила убијених на различитим локацијама на Косову. Управо је то наш посао да утврдимо прво о којим се лицима ради, где је извршен злочин над њима и ко га је извршио. Тако ћемо доћи до истине која ће нас водити до правде за жртве и њихове породице. Прво суђење, те године, за масовно погубљење најмање 193 идентификована хрватска ратна заробљеника на пољопривредном добру Овчара код Вуковара, отворило је врата правди у згради у Устаничкој 29. Названо тада најзначајнијим суђењем у бившој Југославији, окончано је антологијским образложењем пресуде судије Веска Крстајића. Цитирајући књижевника Марка Миљанова, Крстајић је у судници поручио првој тринаесторици осуђених на 190 година затвора: Јунаштво је себе од непријатеља сачувати, а чојство је другога од себе сачувати. о свему ће историја донети суд, а ову пресуду схватите као пресуду вашем чојству. У овом предмету нам је стигла значајна помоћ из Хага. Баш када сам био у посети Трибуналу, са министром Батићем, виши судски истражитељ Јан Вубен 6 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

7 Success in a person s life can be measured by the degree to which they have managed to achieve their set goals. Fairly often, these goals are embodied in ideals that act as a driving force of the person s life. And occasionally, these ideals can become reality. The same applies to the life of the Office of the Serbian War Crimes Prosecutor. Our ideal is to have Serbia free from her war crimes burden. That is a requirement of the conscience of the times we are living through. On 25 October 2003, with a solemn ceremony marking the opening of a special court seated at 29 Ustanička Street, in the building of the Belgrade District Court, the one-time Military Court became the focal point of fight for justice, a window of a new, democratic Serbia to the world. Several months later, the BBC journalist Nick Thorpe observed that war crimes trials due to be held in the building in Ustanička Street were a test for Serbia s judicial system, for the state s capacity to handle the most challenging cases. It was Nick s report that made me fully realize how great our responsibility was towards Serbia s future. An hour after the opening ceremony, on my premises in the War Crimes Prosecutor s Office, I found myself faced with the question has the time come for catharsis in Serbia? We had laws, prosecutors and judges, a building furnished with state-of-the-art equipment Still, something was missing. The media, along with the professional and political public, were droning on about war crimes trials in the territory of the former Yugoslavia. In anticipation of further developments, they were sceptical about the ability and readiness of the judiciary to conduct war crimes proceedings before a domestic court. Being aware of the great competence of our prosecutors and judges, I believe that war crimes trials can be conducted very successfully, I replied to the journalists question. It was just on those days that the Belgrade Office of the UN High Commissioner for Human Rights (OHCHR) proposed that a special commission should be set up in order to conduct criminal investigations into mass gravesites in Serbia. The OHCHR report, inter alia, stated that a new sense of urgency was needed here. Ms. Laurie Weisberg, Head of the Office, wrote in her report that the prosecution of those criminally responsible for mass gravesites, including Batajnica, could be transferred from the ICTY competence to national courts. My deputy Dragoljub Stanković was present during the exhumation and identification of the first 40 bodies. A great deal of effort went into the identification of war criminals related to over 800 bodies found in a mass gravesite outside Belgrade, before the eyes of the world. Bodies of civilians killed at various locations in Kosovo were recovered from the Batajnica gravesite. And our job is exactly about that: first, we have to identify the victims, then the sites if the crimes committed, and eventually, the perpetrators. In that way we shall be able to get at the truth, which will subsequently give way to justice for the victims and their families. In 2004, with the first trial for the mass killing of at least 193 identified prisoners of war, Croats by nationality, the door of the building at 29 Ustanička Street was opened to justice. In the aftermath of the trial, which was at the time labelled as the most significant one in the former Yugoslavia, the first thirteen defendants were found guilty and sentenced to a total of 190 years in prison. In his statement of reasons, Judge Vesko Krstajić gave an anthological dimension to his judgment by quoting writer Marko Miljanov: Bravery is to defend yourself from another, and humanity is to defend the other from yourself. history will pass its judgment on everything, and the present judgment is being passed on your humanity. In this case we received considerable support from the Hague. While Minister Vladan Batić and I were in a visit to the ICTY, senior investigator Jan Bumen provided me with floppy disks with 18 hours of material recorded by the ICTY Office in Belgrade, which included interviews with individuals suspected of the crime. The interviews resulted in six suspects being placed under detention. Meanwhile, we have opened a number of new cases. We are moving ahead, in an atmosphere of awakened democracy in Serbia, unreservedly supported by the state s democratic Government. In Petrovo Selo and elsewhere, considerable effort has gone into the identification of all war crimes. I believe that readiness exists Something 7

8 је предао дискете са 18 сати материјала, које је снимила њихова канцеларија у Београду, где су обављени разговори са осумњиченима за овај злочин. У притвору су прва четворица. Идемо на друге процесе. Грабимо напред, у атмосфери пробуђене демократије у Србији, уз безрезервну подршку демократских власти. Петрово Село, Сува Река, Зворник, убиство ромских сватова у Ђаковици. Ради се на откривању свих ратних злочина. Мислим да постоји спремност Мења се и у свести људи Сад не може више иза паравана квазипатриотизма да се сакрије злочин. То никако не може. Постоји спремност људи да сведоче, говоре возачи камиона који су превозили тела са Косова у Србију, до Дунава, Перућца, Батајнице. Нема амнестирања од ратног злочина, свако ко је извршио ратни злочин одговараће, без обзира на положај у командном ланцу, без обзира на националност, вероисповест. То је принцип, мене Закон обавезује. Свако ко је кривично одговоран за извршење кривичног дела ратног злочина биће процесуиран и одговараће, а суд је мериторан да одлучи да ли је он извршио то кривично дело. Служба за односе са јавношћу води новинаре у Босну, на места ратних злочина. Да виде, да осете бруталност, срећу се са породицама жртава. Они им преносе своју бол: Зворник, Братунац, Поточари, Сарајево. Претходно су били у Хрватској, у Вуковару, Сплиту. На улазу у новоосновани Суд БиХ за ратне злочине, Бруно Векарић саопштава медијима да је у току привођење осумњичених за ратни злочин у Сувој Реци. Тадашњи Амбасадор САД у Београду Мајкл Полт долази у посету са подсекретаром за политичка питања Николасом Бернсом. Карла дел Понте доноси предмет из Хага, први велики, из истраге, преко 800 жртава. Разговарам са Дорис Пак, шефицом Делегације Европског парламента за југоисточну Европу која је дошла у пратњи шефа Канцеларије Европске комисије у Србији Жозепом Љоверасом. Посебно је заинтересована за рад Тужилаштва, за сарадњу са Хашким трибуналом и тужилаштвима у региону, али и за спровођење Акционог плана Владе Србије у лоцирању, хапшењу и изручењу хашких оптуженика. Кажем новинарима да је све шира подршка грађана Србије процесуирању ратних злочина. Преузимам кормило Акционог тима. Координирам радом безбедносних служби. На Државном задатку број један имамо циљ: Србија није уточиште за људе под најтежим оптужбама. Лоцирати, ухапсити и предати преосталу шесторку оптужених суду који има мандат Уједињених нација. Уважени професор др Војин Димитријевић који, на жалост, није више међу нама, рекао је да је Хашки трибунал основан само зато што нико овде није хтео да гони никога и он се свео само на најкрупније личности, али је остало још много људи који би требало да одговарају, а они ће, надам се, одговарати пред судовима сваке од држава у чијој су надлежности. У непосредној, директној сарадњи са колегама у региону разменили смо информације и доказе у скоро две стотине предмета ратних злочина. Породице жртава очекују од нас да заједно наставимо да приводимо починиоце правди. У сусрету са њима сазнајем да многи још не знају ни где су тела њихових најмилијих. Пред Хашким трибуналом су сви оптуженици из Србије. Њих четрдесет шесторица. Завршница хапшења последње шесторке. Била је то акција која је од нас тражила преданост и посвећеност, одлучност и храброст. Одговорили смо овим високим захтевима. Ништа од наведеног не бисмо успели да постигнемо без подршке државе Србије која је, понекад гласно, а понекад стидљиво, слала поруку да ни један ратни злочин не сме да остане некажњен. Уз ову идеју са нама су били медији, наши бројни партнери у земљи и иностранству, академска и стручна јавност, људи од великог моралног и професионалног интегритета. Наш посао је да прогонимо осумњичене за ратне злочине, да прибавимо ваљане доказе и да пред судом докажемо кривицу оптужених. Да ли је то утабана стаза која води ка путевима Помирења? Убеђен сам да је пресудно и да не смемо да застанемо. Наш посао не лечи ране, али може да ублажи бол. Од процесуирања злочина на Овчари до данас, преко злочина у Зворнику, Ћаковици, до злочина у Гњилану, Ћушки, Захачу, Повлену, Љубенићу, Белом Манастиру, Санском мосту, битка не престаје. Много је још нерасветљених ратних злочина чији су починиоци на слободи. Ту, међу нама. У оваквом послу једини приоритет је правда. Отварамо нове предмете, међу њима Сребреницу и Штрпце, још нерешене случајеве. Да ратни злочини не застаревају на делу нам је показао наш пријатељ др Ефраим Зуроф са којим смо се маја године нашли на истом задатку у Будимпешти, на суђењу Шандору Кепиру, доследни идеји да свако ко је починио ратни злочин буде изведен пред суд. Кад год и где год. Залог је био и остао огроман: будућност наше деце. И зато осећај за хитност не јењава. Терет прошлости још увек је претежак. 8 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

9 is also being changed in people s minds No longer can a crime remain hidden under the guise of quasi-patriotism. It is just impossible. People are willing to testify, including truck drivers once involved in the transportation of bodies from Kosovo to various locations in Serbia the Danube, Perućac, Batajnica. There is no amnesty for war crimes. Whoever committed a war crime will be held responsible, regardless of their position in the chain of command, and regardless of their nationl or religious backgrounds. This is a principle, and I am legally bound to adhere to it. All of those who are criminally responsible for war crimes will be prosecuted and put on trial, and it is upon the court to determine the degree of their responsibility in each particular case. The Public Relations Service took a jurnalist delegation to Bosnia, on a tour of war crimes scenes. They saw the places, felt the brutality of acts committed, met victims families, witnessed an outpour of grief: Zvornik, Bratunac, Potočari, Sarajevo. Before Bosnia, the journalists had travelled to Croatia, visited Vukovar, Split At the entrance into the newly-founded BH War Crimes Court, Bruno Vekarić informed the media of an ongoing campaign: suspects for the Suva Reka war crime were being taken in for questioning. Michael Polt, U.S. Ambassador in Belgrade at the time, paid a visit to our Office in the company of Nicolas Burns, U. S. Under Secretary of State for Political Affairs. Carla Del Ponte, ICTY Chief Prosecutor, brought us the first big case from the Hague: the case was at an investigative stage, and included over 800 victims. I also talked to Doris Pack, Head of the EP Delegation for South- Eastern Europe, who visited our Office in the company of Josep Lloveras, Chief of the European Commission Delegation in Belgrade. In a media statement, I pointed out the growing support of Serbia s citizens to war crimes prosecutions. At our Belgrade meeting, Ms. Doris Pack was particularly interested in the work of our Office, in our cooperation with the Hague Tribunal and with prosecution services in the region; another important point of her interest was the realization of the Serbian Government s Action Plan relating to the location and arrests of the ICTY indictees, and their subsequent transfer to the Hague. I took over the management of the Action Team, as security services coordinator. In dealing with the state s number one priority, we had a goal: Serbia could not be a safe haven for those charged with the gravest crimes. The remaining six indictees had to be located, arrested and delivered to the court operating under a UN mandate. The distinguished Professor Vojin Dimitrijević who, regretfully, is no longer with us said that the Hague Tribunal had been established only because of the fact that nobody here wanted to prosecute anybody; whereas the ICTY focus is on the most influential figures, there are many others who should also respond to charges, and I hope that they will do so before the courts of their respective states. Through close and direct cooperation with our colleagues in the region, we have exchanged information and evidence relating to almost two hundred war crimes cases. The victims families expect us to keep on bringing the perpetrators to justice. Through my contacts with the families I have learnt that many still do not know the whereabouts of the bodies of their loved ones. All indictees from Serbia 46 of them altogether are now before the Hague Tribunal. In a photo finish, the last six got arrested. The operation required our unreserved dedication, persistence, resoluteness and courage. We were able to respond to those high demands. Nothing of the aforementioned could have been done absent the support of the Serbian government, which sometimes straightforwardly and at other times timidly sent the message that not a single war crime should remain unpunished. Our efforts were also supported by the media, our numerous partners at home and abroad, academic and professional public, people of great moral and professional integrity. Our job is to prosecute those suspected of war crimes, to obtain valid evidence and proove the accused s guilt before the court. Is that a well-trodden path towards Reconciliation? I am fully aware of the importance of our efforts, of the fact that we must not stop. Our job cannot heal the wounds, yet it can relieve pain. Starting from the Ovčara case, moving on to Zvornik and Đakovica, and continuing all the way through to Gnjilane, Ćuška, Zahač, Pavljan, Ljubenić, Beli Manastir and Sanski Most our fight has never stopped. Many war crimes are yet to be clarified. Their perpetrators are still at large, living here, around us. In a job like ours, the only priority is justice. The cases of Srebrenica and Štrpci have not been resolved yet. The fact that war crimes are not subject to statute of limitations was demonstrated to us by our friend Dr Efraim Zuroff. In May 2011, we met at the Kepiro trial in Budapest in pursuit of our common goal, devoted to the idea that anybody who had committed a war crime should be brought to justice wherever, and whenever. The pledge was and remains binding on us: a future to be bestowed on our children. Hence, the sense of urgency persists. The burden of the past is still too heavy. 9

10 Увод Introduction Бруно Векарић Bruno Vekarić Заменик Тужиоца за ратне злочине Deputy War Crimes Prosecutor Европска Србија без баласта ратне прошлости A European Serbia free from its wartime burden Пред Посебним одељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду је десет година на делу индивидуализација кривичне одговорности за почињене најтеже ратне злочине. Појединци са именом презименом су пред судом, докази су прикупљени, донете су пресуде. И свака смртно страдала жртва има име и презиме, читамо их у судници. Спискови су дуги, 193, 800, 1000 имена. Јавност је слеђена. Десет година је на делу обрачун са злом. Системска подршка и заштита жртава и њихових породица је један од принципа на којима је заснован рад Тужилаштва за ратне злочине. Инсистирамо да се њихово достојанство поштује. Инсистирамо на највишем степену професионализма, изузимању од било које врсте притиска, посебно политичког, на сарадњи са међународним институцијама, на правовременом и објективном информисању јавности о случајевима у којима поступамо. На овај начин смо, у различитим фазама поступка, до данас пред лице правде извели укупно 400 лица, оптужили 156 за која смо прикупили доказе о њиховој одговорности за смртно страдалих жртава. Из овог сувопарног, статистичког збира, изостављене су на хиљаде рањених, мучених, силованих, избеглих, расељених, једном речју преживелих у ратном вихору. Током судећих дана радили смо на укупно 50 предмета у којима је саслушано преко сведока. На основу наших оптужница осуђено је 106 лица, на укупно година затвора. Свака пресуда је коначни резултат, круна нашег рада. Сатисфакцију коју правда доноси жртвама најсликовитије је, у једној реченици, описао Зијо Рибић, после пресуде Симиним честницима за злочине у Зворнику: Доказано је шта се догодило мом народу. Зијо је имао осам година када су га бацили у јаму у којој су му биле мајка и сестра. У тексту Одлуке о принципима, приоритетима и условима садржаним у Европском партнерству са Србијом и Црном Гором из јаунара године стајало је: Осигурати пуну сарадњу са Међународним трибуналом за злочине у бившој Југославији, а у делу исте одлуке јасно је назначен следећи, тада краткорочни 10 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

11 The process of the individualization of criminal responsibility for the gravest offences war crimes has been under way before the Special War Crimes Department part of the Higher Court in Belgrade over the past ten years. Individuals who have their names and surnames have been brought before the court, evidence has been collected, judgments passed. Likewise, all of those perished have their names and surnames, which are read out in the courtroom. The lists are lengthy 193, 800, 1000 names. The public remains frozen. For ten years, a confrontation with evil has been under way. Systemic support and protection for victims and their families is one of the guiding principles in the work of the War Crimes Prosecutor s Office. We insist on the respect of their dignity. Among other major principles governing the work of this Office are the following: the highest level of professionalism; freedom from any pressures whatsoever, and political ones in particular; cooperation with international institutions; and timely and objective public reporting on cases handled by this Office. Guided by the foregoing principles and dealing with cases at various stages of proceedings, we have brought 399 individuals to justice, and indicted 155 of those who based on evidence collected by this Office are responsible for the deaths of 2,920 victims. This drab statistical summary, however, does not include thousands of the wounded, tortured, raped, exiled and dislocated in brief, those who have survived the horrors of war. In the course of 1,065 trial days, we have addressed 50 cases and heard over 3,000 witnesses in the process. Pursuant to our indictments, 106 individuals have been convicted and sentenced to a total of 1,139 years in prison. Each judgment is a final result, a reward for our efforts. Satisfaction derived from justice was most strikingly described by witness Zijo Ribić, following the judgment in the Sima s Chetniks case relating to crimes committed in Zvornik: What happened to my people has eventually been proved. Zijo was an eight-year old boy when he was thrown into a pit along with his mother and sister. In the EC Council Decision of January 2006 on the principles, priorities and conditions contained in the European 11

12 приоритет: У Србији: јачати Канцеларију Тужиоца за ратне злочине. Био је то захтев, али и израз поверења и подршке Тужилаштву за ратне злочине од континента који и данас носи ожиљке два светска рата. Европска очекивања су се испунила и донела резултате. Сузбијање криминалитета, посебно организованог криминала, тероризма, геноцида, злочина против човечности и ратних злочина, било би незамисливо без правне помоћи међу државама Западног Балкана. Правосудна сарадња значајан је показатељ стабилности и функционисања институција једне државе, посебно државе у транзицији каква је Србија. Србија је ове, године започела директну сарадњу са Тужилаштвом БиХ у истрагама ратних злочина у складу са Протоколом о сарадњи у процесуирању предмета ратних злочина. На овај начин задат је завршни ударац осумњиченим починиоцима који су се годинама крили иза граница новоуспостављених држава. У светлу европских интеграција земаља региона јача процес владавине права и помирења, достизања правде. Србија је Тужилаштву за ратне злочине поклонила поверење да задовољи правду за жртве, водећи притом рачуна о правима окривљених у складу са највишим међународним стандардима. Да ли смо ми у стању да унапредимо, а не само да применимо богату праксу међународног кривичног права, да ли ће наше оптужнице и наше пресуде довести до тога да наши принципи уђу у уставни оквир Србије. То зависи искључиво од нас и нашег односа према правди и спремности друштва да га прихвати као своју тековину. То се од нас с правом очекује. Тужилаштво за ратне злочине је пре десет година одлучило да се укључи у сазнања свих пракси правосуђа у транзицији у свету и има циљ да пренесе своја искуства и стручну обученост другим правосудним установама у Србији. Процесуирање ратних злочина остаје једна од кључних обавеза Србије, а на нама је да је изнесемо. Зато покрећемо нове истраге, настављамо кривични прогон осумњичених за ратне злочине. Зато што успешно окончање акције хапшења и трансфера хашких оптуженика, обавезује ово Тужилаштво да одлучно истраје на путу правде. У супротном, поново ћемо се суочити са последицама идеје Џорџа Сантајане, америчког филозофа шпанског порекла, да су они који не могу да запамте прошлост осуђени да је понове. Сасвим је сигурно и непретенциозно рећи да се већ сада може говорити о правном наслеђу процеса за ратне злочине у Србији почетком двадесетпрвог века. О томе сведоче бројне студије домаћих и међународних аутора чија су конструктивна запажања значајан прилог нашем савременом правосудном тренутку. 12 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

13 Partnership with Serbia and Montenegro, it was specifically stated that the country should ensure full cooperation with the Intenational Criminal Tribunal for Crimes Committed in the Former Yugoslavia. Another provision at the time identified as a short-term priority was also set out in the said document: In Serbia: strengthen the Office of the Prosecutor for War Crimes. Rather than just a requirement, the above provision was an expression of trust in the Serbian War Crimes Prosecutor s Office, a demonstration of support from the continent which still bears the scars of the two world wars. Europe s expectations have been fulfilled, and results are visible. A crackdown on crime organized crime in particular, on terrorism, genocide, crimes against humanity and war crimes would have been unimaginable without mutual legal assistance among the Western Balkan states. Judicial cooperation is a remarcable indicator of stability and performance of a country s institutions, which is especially true for transitional countries like Serbia. Earlier this year, Serbia opened up a direct channel for cooperation on war crimes investigations with the BH Prosecutor s Office in accordance with the Protocol on Cooperation and Prosecution of War Crimes Cases. In that way, a final blow has been delivered on suspected war criminals after years of their hiding behind the borders of the newly established states. In the light of the European integration process, countries in the region are encouraged to make efforts towards the rule of law, reconciliation and justice. Serbia has placed her faith in the War Crimes Prosecutor s Office to render justice to victims with due consideration for the rights of the accused in compliance with the topmost international standards. It is certainly not an overstatement to say that the legal heritage of war crimes proceedings in Serbia at the beginning of the 21st century has already become a noteworthy matter addressed by numerous domestic and international authors, whose constructive observations are a valuable contribution to the ongoing developments in our judicial system. Are we able to improve rather than simply implement the abundance of international legal practices? Will our indictments and our judgments lead to the inclusion of our principles into Serbia s legal framework? That exclusively depends on us, on our position towards justice, and on the readiness of society to accept that position as its own heritage. That is what we are rightfully expected to do. Ten years ago, the War Crimes Prosecutor s Office decided to gain a comprehensive insight into the practices and processes of transitional justice worldwide, with the aim to share the gained experience and expertise with other judicial institutions in Serbia. The prosecution of war crimes remains one of Serbia s principal obligations, and this Office has a mandate to fulfil it. This is why we open new investigations and carry on the prosecution of war crimes suspects. Following successful completion of the action that invoved the ICTY indictees arrests and transfer to the Hague, this Office is bound to decisively persist on its way to justice. Otherwise, we shall once again have to face up to dire consequences, just as George Santayana, American philosopher of Spanish origin, rightly observed: Those who do not remember the past are condemned to repeat it. 13

14 14 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

15 O nama About us 15

16 Владимир Вукчевић Vladimir Vukčević Тужилац за ратне злочине Републике Србије Serbian War Crimes Prosecutor Рођен 29. јануара године у Београду; Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду године; Приправник у Другом општинском јавном тужилаштву у Београду; Правосудни испит положио године; Стручни сарадник Окружно јавно тужилаштво у Београду; Заменик тужиоца године у Првом општинском јавном тужилаштву у Београду; За заменика Окружног јавног тужиоца у Београду изабран године, где је радио на најсложенијим предметима у области организованог криминала и ратних злочина. За првог заменика Републичког јавног тужиоца и шефа Кривичног одељења у Републичком јавном тужилаштву изабран је године; Народна скупштина Републике Србије је 22. јула године изабрала Владимира Вукчевића за Тужиоца за ратне злочине Републике Србије; Поново је изабран за Тужиоца за ратне злочине године; Координатор Акционог тима Владе Републике Србије за лоцирање, лишење слободе и трансфер у МКТЈ лица оптужених за ратне злочине на територији бивше СФРЈ (од јула године). Награде, признања Личност године недељника Време, године; Лауреат Форума Кран Монтана, за изузетан допринос у прогону починилаца кривичних дела ратних злочина, године; На основу анкете спроведене међу 180 новинара, у организацији агенције Прагма, добио је признање Новинар ваш пријатељ за годину; Признање Министарства правде Републике Србије у сарадњи са Канадским пројектом реформе правосуђа у Србији, за изузетан допринос реформи правосуђа 2009; Поводом Дана државности, године, председник Републике Србије Борис Тадић одликовао је Акциони тим за лоцирање и хапшење хашких бегунаца Сретењским орденом првог степена, за нарочите заслуге на заштити и унапређењу правне државе. Орден је примио тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић. Објављени стручни и научни радови Правда је достижна, НИН године; Запленићемо крвави новац,правда у транзицији суочавања, године; Лични став: Зашто процесуирамо јатаке?, Данас, године; Правда са неопростивим закашњењем, Време, године; Приручник: Међународно-кривично правни институти појам, основна обележја и утицај на националну праксу, Удружење тужилаца Србије, године; Дилема Кепиро,предговор, Владимир Тодоровић, Јеврејска општина, Нови Сад, године; По закону чињеница, Време, 13. децембар године Страни језици: немачки 16 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

17 Поводом Дана државности, Председник Републике Србије Борис Тадић одликовао је Сретењским орденом првог степена Акциони тим за лоцирање, хапшење и трансфер хашких бегунаца, за нарочите заслуге у заштити и унапређењу правне државе: тужилац за ратне злочине Републике Србије Владимир Вукчевић прима Орден, као координатор Акционог тима, Београд, Дом Народне скупштине Републике Србије, 15.фебруар, године On the occasion of Serbia s Statehood Day, Serbian President Boris Tadić awarded the Action Team for the Location, Arrests and Referral of the Hague Fugitives with the First-Grade Sretenje Decoration, for the Team s extraordinary contribution to the protection and promotion of a legal state: The Team coordinator, Serbian War Crimes Prosecutor Vladimir Vukčević, received the Decoration Belgrade, National Assembly Hall, 15 February 2012 Born on 29 January 1950 in Belgrade 25 December 1973: Graduated from the Faculty of Law, University of Belgrade 22 March 1977: Passed Bar Exam 19 January April 1977: Apprentice Prosecutor, Second Municipal Public Prosecutor s Office, Belgrade; 1 April May 1978: Associate Prosecutor, District Public Prosecutor s Office, Belgrade; 16 May May 1994: Deputy Prosecutor, First Municipal Public Prosecutor s Office, Belgrade 1994: Elected Deputy District Public Prosecutor, dealt with major organised crime and war crimes cases 2002: Elected First Deputy Republic Public Prosecutor and Head of the Criminal Department part of the Republic Public Prosecutor s Office 22 July 2003: Appointed by the Serbian National Assembly as War Crimes Prosecutor of the Republic of Serbia 30 September 2009: Re-elected War Crimes Prosecutor July 2006: Appointed Coordinator of the Serbian Government s Action Team for the location, apprehension and transfer to the ICTY of persons indicted for war crimes in the former SFRY territory Awards and recognitions Personality of the Year, Vreme weekly magazine, 2006 Laureate of the Crans Montana Forum for outstanding contribution to the prosecution of war crimes perpetrators, 2007 Recognition Journalist Your Friend, based on a Pragma agency survey among 180 journalists, 2008 Special recognition for outstanding contribution to the ongoing judicial reform process, granted by the Serbian Ministry of Justice in cooperation with the Canadian Justice Reform Project in Serbia, 2009 On the occasion of the Statehood Day, Serbian President Boris Tadić awarded the Action Team for the Location and Apprehension of the ICTY fugitives with the 1st Grade Sretenje Decoration, for outstanding merits in the protection and promotion of the legal state. In the name of the Action Team, War Crimes Prosecutor Vladimir Vukčević received the Decoration on 15 February Professional and academic publications Justice Is within Reach, NIN weekly magazine, 18 March 2010 Bloody Money Will Be Forfeited, Justice in Transition Face to Face, July 2010 Personal Viewpoint: Why We Are Prosecuting the Harbourers, Danas daily paper, 14 February 2011 Unpardonably Belated Justice, Vreme weekly magazine, 12 May 2011 Institutes of International Criminal Law Meaning, Basic Featuers and Impact on the National Legal Practice, manual published by the Serbian Prosecutors Association, April 2011 Foreword to Dilemma Kepiro, Vladimir Todorović, published by the Jewish Community Novi Sad, 2011 Pursuant to the Law of Facts, Vreme weekly magazine, 13 December 2012 Foreign languages: German O nama About us 17

18 Веселин Мрдак Veselin Mrdak Први Заменик тужиоца за ратне злочине First Deputy War Crimes Prosecutor Рођен године; Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду године; Приправник године у Општинском суду у Прњавору; Правосудни испит положио године; Судија Општински суд у Прњавору; Заменик тужиоца Пето Општинско јавно тужилаштво у Београду; Заменик тужиоца Окружно јавно тужилаштво у Београду; Заменик тужиоца године Републичко јавно тужилаштво у Београду; Заменик тужиоца Тужилаштво за ратне злочине у Београду За заменика Специјалног тужиоца за организовани криминал именован године; Јануара године именован за заменика Тужиоца за ратне злочине; Поново је изабран за заменика Тужиоца за ратне злочине 1. јануара године. Страни језици: немачки Born in October 1973: Graduated from the Faculty of Law, University in Belgrade 1974: Passed Bar Exam : Legal Apprentice, Municipal Court, Prnjavor; : Judge, Municipal Court, Prnjavor; 01/06/ /10/1992: Deputy Prosecutor, Fifth Municipal Public Prosecutor s Office, Belgrade; 01/11/ /09/2004: Deputy Prosecutor, District Public Prosecutor s Office, Belgrade; 16/09/ /05/2005: Deputy Prosecutor, Republic Public Prosecutor s Office; 18/01/2005 present: Deputy War Crimes Prosecutor, Office of the Serbian War Crimes Prosecutor 15 April 2003: Appointed Deputy Special Organised Crime Prosecutor January 2005: Appointed Deputy War Crimes Prosecutor 1 January 2010: Re-elected Deputy War Crimes Prosecutor Foreign languages: German 18 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

19 Милан Петровић Milan Petrović Заменик Тужиоца за ратне злочине Deputy War Crimes Prosecutor Рођен године у Лучанима; Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду, године; Правосудни испит положио године; Приправник у Општинском јавном тужилаштву у Пожеги; Заменик тужиоца Општинско јавно тужилаштво у Пожеги; за заменика Окружног јавног тужиоца у Ужицу изабран је године, а за заменика Републичког јавног тужиоца године; Именован за Заменика тужиоца Тужилаштво за ратне злочине у Београду; Судија Суда части резервних војних старешина Републике Србије од до године. Председник Удружења правника Пожеге од до године. Члан Комисије за реформу правосуђа и члан Радне групе за израду закона о Јавном тужилаштву и Тужилаштву за организовани криминал. Поново је изабран за заменика Тужиоца за ратне злочине 1. јануара године Објављени стручни и научни радови Већи број објављених радова у часописима: Удружење за кривично право и криминологију Југославије ; Удружење за кривично-правну теорију у пракси ; Правни живот ; Правни зборник Црне Горе, Приручник: Међународно-кривично правни институти појам, основна обележја и утицај на националну праксу Born on 6 April 1953 in Lučani 23 October 1976: Graduated from the Faculty of Law, University in Belgrade 1979: Passed Bar Exam 1976: Apprentice Prosecutor, Municipal Public Prosecutor s Office, Požega; 29/06/ /10/1995: Deputy Prosecutor, Municipal Public Prosecutor s Office, Požega; 1995: elected Deputy District Public Prosecutor, Užice; 2000: elected Deputy Republic Public Prosecutor 01/11/2003: Appointed Deputy Prosecutor, Office of the War Crimes Prosecutor : Judge, Court of Honour of Senior Reserve Army Officers of the Republic of Serbia : President of the Association of Lawyers, Požega Member of the Judicial Reform Committee; member of the Working Group for the Preparation of the Acts on Public Prosecution Services and Organized Crime Prosecutor s Office 1 January 2010: Re-elected Deputy War Crimes Prosecutor Contributor to a number of professional journals Yugoslav Association for Criminal Law and Criminology; Association for Criminal Justice Theory and Practice; Legal Life; Legal Miscellany of Montenegro; co-author of the manual entitled Institutes of International Criminal Law: Meaning, Basic Features and Impact on Natiional Legal Practice O nama About us 19

20 Драгољуб Станковић Dragoljub Stanković Заменик Тужиоца за ратне злочине Deputy War Crimes Prosecutor Рођен године; Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду године; Правосудни испит положио године; Приправник Окружно јавно тужилаштво у Београду; Стручни сарадник Окружно јавно тужилаштво у Београду; Заменик тужиоца IV Општинско јавно тужилаштво у Београду; Заменик тужиоца Окружно јавно тужилаштво у Београду; Заменик тужиоца Републичко јавно тужилаштво у Београду; Заменик тужиоца Тужилаштво за ратне злочине у Београду Поново је изабран за заменика Тужиоца за ратне злочине 1. јануара године. Страни језици: енглески Born in October 1978: Graduated from the Faculty of Law, University in Belgrade 26 June 1979: Passed Bar Exam 01/06/ /09/1979: Apprentice Prosecutor, District Public Prosecutor s Office, Belgrade; 08/09/ /03/1982: Associate Prosecutor, District Public Prosecutor s Office, Belgrade; 01/04/ /05/1994: Deputy Prosecutor, Fourth Municipal Public Prosecutor s Office, Belgrade; 01/06/ /09/2003: Deputy Prosecutor, District Public Prosecutor s Office, Belgrade; 16/09/ /10/2003: Deputy Prosecutor, Republic Public Prosecutor s Office; 01/11/2003 present: Deputy Prosecutor, War Crimes Prosecutor s Office, Belgrade 1 January 2010: Re-elected Deputy War Crimes Prosecutor Foreign languages: English 20 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

21 Душан Кнежевић Dušan Knežević Заменик Тужиоца за ратне злочине Deputy War Crimes Prosecutor Рођен 30. јула године у Новом Саду; Дипломирао на Правном факултету у Новом Саду године; Приправник Општинско јавно тужилаштво у Новом Саду; Заменик тужиоца Општинско јавно тужилаштво у Новом Саду; Заменик тужиоца Окружно јавно тужилаштво у Новом Саду; Заменик тужиоца године Републичко јавно тужилаштво; Заменик тужиоца Тужилаштво за ратне злочине у Београду; Поново је изабран за заменика Тужиоца за ратне злочине 1. јануара године. Страни језици: енглески Објављени стручни и научни радови Слободно судијско уверење (Гласник Адвокатске коморе Војводине, април године) ; Bona Fides у грађанском парничном поступку (Право теорије у пракси, септембар године) ; Нови аспекти процесног положаја браниоца у поступку за кривично дело организованог криминала и ратних злочина (Право теорије у пракси јул август године) Born on 30 July 1962 in Novi Sad 10 October 1986: Graduated from the Faculty of Law, University in Novi Sad 01/05/ /05/1989: Apprentice Prosecutor, Municipal Public Prosecutor s Office, Novi Sad; 01/05/ /10/1995: Deputy Prosecutor, Municipal Public Prosecutor s Office, Novi Sad; 30/10/ /10/2003: Deputy Prosecutor, District Public Prosecutor s Office, Novi Sad; July 2004: Appointed Deputy Prosecutor, Republic Public Prosecutor s Office; 01 November 2003: Appointed Deputy Prosecutor, War Crimes Prosecutor s Office, Belgrade 1 January 2010: Re-elected Deputy War Crimes Prosecutor Foreign languages: English Professional and academic publications Free Judicial Opinion, Gazette of the Bar Chamber of Vojvodina, April 1987; Bona Fides in Civil Law Disputes, Legal Theory in Practice, September 1987; New Aspects of the Defence Lawyer s Status in Criminal Legal Proceedings for Organized Crime and War Crimes Offences, Legal Theory in Practice, July August 2006 O nama About us 21

22 Бруно Векарић Bruno Vekarić Заменик Тужиоца за ратне злочине Deputy War Crimes Prosecutor Рођен 23.априла године у Загребу, Република Хрватска; Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду године; Последипломске специјалистичке студије: Уговори о међународној трговини, Правни факултет у Београду година; Положио правосудни испит године; Магистарске студије Институт одузимања имовине стечене кривичним делима организованог криминала и ратних злочина, Правни факултет за привреду и правосуђе у Новом Саду године; Приправник у Адвокатској канцеларији Делић ( ); Директор маркетинга, инвестиција и правног одељења у Поморско-речној агенцији Југоагент ( ); Генерални секретар Министарства правде Републике Србије ( ); Заменик Окружног јавног тужиоца у Београду ( ); Саветник, шеф Службе за односе са јавношћу и портпарол Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије ( ); Заменик тужиоца за ратне злочине и портпарол Тужилаштва за ратне злочине (од 1. јануара године) Професионална удружења и чланства Председник Управног одбора Правосудне Академије (2010. до данас); Портпарол Државног већа тужилаца ( ); Члан радних група за израду системских законских пројеката из области правосуђа (Закон о организацији и надлежности државних органа у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина 2003, Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела и др.); Члан Владине комисије за испитивање пропуста у обезбеђењу др Зорана Ђинђића (2003.); Члан РИК (2003.); Заменик представника Републике Србије у ГРЕКО (GREECO) организацији Државе против корупције ( ); Члан УО Правосудног центра ( ); Члан ГИК ( ); Објављени стручни и научни радови Односи са јавношћу у тужилаштвима, Секретаријат за спровођење националне стратегије реформе правосуђа, 2007; Суђења за ратне злочине и схватања правде у постјугословенским државама са посебним освртом на унапређење делотворности домета активности, UNDP/Правосудни центар 2009; Насиље у породици и медији, Удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије 2009; Искуства у примени принципа заштите жртава и сведока оштећених у Србији Улога и могућности јавног тужиоца у заштити жртава кривичног дела, Група аутора, Удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије, 2009; Регионална сарадња у процесуирању ратних злочина и њен утицај на помирење у региону Часопис Изазови европских интеграција, бр 10, јун 2010; Ратни злочини и други основни институти међународног кривичног права Проблеми кривичног права у откривању, прикупљању доказа, гоњењу и суђењу за ратне злочине, Удружење тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије године; Уредник студије Речи и недела Позивање или подстицање на ратне злочине у медијима у Србији , Центар за транзиционе процесе године; Регионална борба против некажњивости је императив, Курир, специјал (Го Интернешнел), 9. јул године; Кад се правда не види, помирење устукне, Данас, 21. новембар године; Ко узнемирава јавност, Време, 28.фебруар године Награде, признања Новинар ваш пријатељ за 2006, и годину (ПР агенција Прагма ); Награда Канадског пројекта реформе правосуђа у Србији при ЦИДА у сарадњи са Министарством правде Републике Србије за изузетан допринос правосуђу (2009.). Страни језици: енглески 22 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

23 Born on 23 April 1967 in Zagreb, Croatia 14 June 1990: Graduated from the Faculty of Law, University in Belgrade 1992: Completed a postgraduate specialist course of International Trade Contracts, Faculty of Law, University in Belgrade 1995: Passed Bar Exam 2011: Completed a postgraduate course entitled Institute of Seizure of the Proceeds from Organized Crime and War Crimes, obtained an MA degree, Faculty of Economic and Judicial Legal Sciences, Novi Sad : Legal Apprentice, Delić Attorney s Office : Director of Marketing, Investment and Legal Department, Jugoagent Sea and River Transport Agency : Secretary General, Serbian Ministry of Justice : Deputy Prosecutor, District Public Prosecutor s Office, Belgrade : Adviser to the Prosecutor, Head of the Public Relations Service and Spokesperson, Serbian War Crimes Prosecutor s Office 1 January 2010 present: Deputy Prosecutor and Spokesperson, Office of the Serbian War Crimes Prosecutor Professional associations and memberships Chair of the Management Board, Judicial Academy (2010 present) Official Spokesperson, State Prosecutors Council ( ) Member of working groups for the creation of systemic legislative projects in the area of judiciary, including the following: Law on Organization and Competence of State Authorities in Prosecuting War Crimes Perpetrators (2003) ; Law on Seizure of the Proceeds from Crime (2009) ; and others Member of the Government s Commission on investigation into omissions in the protection of Zoran Đinđić (2003) Member of the Republic Election Committee (2003) Deputy Representative of the Republic of Serbia in GREECO organization States against Corruption ( ) Member of the Management Board, Judicial Centre ( ) Member of the City of Belgrade s Election Committee ( ) Professional and academic publications Public Relations in Prosecution Services, Secretariat for National Judicial Reform Strategy (2007) War Crimes Trials and Notions of Justice in Post- Yugoslav States with Particular Reference to the Promotion of Outreach Effectiveness, UNDP / Judicial Centre (2009) Domestic Violence and the Media, Serbian Association of Public Prosecutors and Deputy Public Prosecutors (2009) Serbia s Experience: Implementation of Victim & Witness Protection Principles, Serbian Association of Public Prosecutors and Deputy Public Prosecutors (2011) The Role and Competences of the Public Prosecutor in the Protection of Victims of Crimes, Group of Authors, Serbian Association of Public Prosecutors and Deputy Public Prosecutors (2009) Regional Cooperation in War Crimes Prosecutions and Its Impact on Reconcilliation in the Region, journal Izazovi evropskih integracija (Challenges of European Integration), no.10 (June 2010) War Crimes and Other Basic Institutes of International Law Challenges of Criminal Law in Finding & Gathering Evidence, Prosecution of War Criminals and War Crimes Trials, Serbian Association of Public Prosecutors and Deputy Public Prosecutors (2011) Editor of the study Words and Misdeeds The Role of the Serbian Media in Instigating and Encouraging War Crimes in , Centre for Transitional Processes (2011) Regional Fight against Impunity Is Imperative, Kurir, special edition Go International (9 July 2012) When Justice Is Invisible, Reconciliation Backs Away, Danas (21 November 2012) Who Is Disturbing the Public, Vreme (28 February 2013) Awards and recognitions Journalist Your Friend, granted by Pragma PR Agency (2006, 2007, 2008) Award for outstanding contribution to the ongoing process of judicial reform in Serbia, presented by the Canadian Project of Judicial Reform in Serbia (CIDA) in cooperation with the Serbian Ministry of Justice (2009) Foreign languages: English O nama About us 23

24 Миољуб Виторовић Mioljub Vitorović Заменик Тужиоца за ратне злочине Deputy War Crimes Prosecutor Рођен 25. јуна године; Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду године; године приправник у Петом општинском јавном тужилаштву у Београду. Правосудни испит: године; Стручни сарадник Окружно јавно тужилаштво у Београду; Заменик тужиоца IV Општинско јавно тужилаштво у Београду; заменик Окружног јавног тужиоца у Београду; заменик Специјалног тужиоца за организовани криминал; Именован за заменика Тужиоца за ратне злочине 2. октобра године; Поново је изабран за заменика Тужиоца за ратне злочине 1. јануара године. Члан Савета за борбу против корупције од децембра године. Страни језици: енглески Born on 25 June June 1983: Graduated from the Faculty of Law, University in Belgrade /12/1988: Apprentice Prosecutor, Fifth Municipal Public Prosecutor s Office, Belgrade 25 January 1988: Passed Bar Exam 01/01/ /05/1994: Associate Prosecutor, District Public Prosecutor s Office, Belgrade; 01/06/ /09/2003: Deputy Prosecutor, Fourth Municipal Public Prosecutor s Office, Belgrade; : Deputy Prosecutor, District Public Prosecutor s Office, Belgrade; : Deputy Prosecutor, Special Organized Crime Prosecutor s Office, Belgrade 2 October 2006: Appointed Deputy War Crimes Prosecutor 1 January 2010: Re-elected Deputy War Crimes Prosecutor December 2012 present: Member of the Anti- Corruption Council. Foreign languages: English 24 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

25 Војислав Шошкић Vojislav Šoškić Заменик Тужиоца за ратне злочине Deputy War Crimes Prosecutor Рођен године; Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу ; Приправник МУП Републике Србије; Заменик тужиоца Окружно јавно тужилаштво у Пећи; Заменик тужиоца Окружно јавно тужилаштво у Београду; Заменик тужиоца Тужилаштво за организовани криминал у Београду; Заменик тужиоца Апелационо јавно тужилаштво у Београду; Правосудни испит: године Именован за заменика Тужиоца за ратне злочине године Страни језици: енглески Born on 4 July December 1989: Graduated from the Faculty of Law, University in Kragujevac 31 January 1994: Passed Bar Exam Legal Apprentice, Ministry of the Interior of the Republic of Serbia : Deputy Prosecutor, District Public Prosecutor s Office, Peć 09/07/ /12/2009: Deputy Prosecutor, District Public Prosecutor s Office, Belgrade 01/01/ /08/2010: Deputy Prosecutor, Organized Crime Prosecutor s Office, Belgrade 01 September 2010: Appointed Deputy Prosecutor, Appeals Public Prosecutor s Office, Belgrade 01 February 2012: Appointed Deputy War Crimes Prosecutor Foreign languages: English O nama About us 25

26 Снежана Станојковић Snežana Stanojković Заменик Тужиоца за ратне злочине Deputy Prosecutor Рођена године; Дипломирала на Правном факултету Универзитета у Београду, године; Правосудни испит положила јануара године; Приправник у III Општинском суду у Београду; Судијски помоћник у III Општинском суду у Београду; Тужилачки помоћник Тужилаштво за ратне злочине у Београду; Заменик тужиоца I Основно јавно тужилаштво у Београду; У Тужилаштву за ратне злочине од марта као Тужилачки помоћник; Изабрана за заменика тужиоца Првог основног тужилаштва године, а потом, решењем Републичког тужиоца, године, упућена у Тужилаштво за ратне злочине. Страни језици: енглески Born on 25 March March 1997: Graduated from the Faculty of Law, University in Belgrade 2002: Passed Bar Exam 01/09/ /03/2002: Judicial Apprentice, Third Municipal Court, Belgrade; 04/03/ /03/2008: Judicial Assistant, Third Municipal Court, Belgrade; 01/03/ /12/2009: Assistant Prosecutor, War Crimes Prosecutor s Office, Belgrade 1 January 2010: Elected Deputy Prosecutor, First Basic Public Prosecutor s Office, Belgrade 24 January 2010: Upon the Republic Prosecutor s ruling, assigned to the War Crimes Prosecutor s Office Foreign languages: English 26 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

27 Богдан Станковић Bogdan Stanković Виши саветник Тужиоца за ратне злочине Богдан Станковић је године стекао услов за одлазак у пензију. Bogdan Stanković, Senior Adviser to the War Crimes Prosecutor, fulfilled conditions for retirement on 24 September Са места јавног тужиоца у Петом општинском јавном тужилаштву у Београду, године постаје заменик Републичког јавног тужиоца. Од године, као заменик Тужиоца за ратне злочине, поступа значајним предметима, као што су Браћа Битићи, Шкорпиони. Био је председник Удружења јавних тужилаца и заменика тужилаца Србије и године, члан Председништва Удружења за кривично право и праксу. Учествовао је у изради системских закона у области правосуђа. Својим стручним радом Кривично дело организовања и подстицања на извршење геноцида и ратних злочиина путем средстава јавног информисања значајно је допринео истраживању одговорности медија за ратне злочине у бившој Југославији. He held the office of Public Prosecutor in the Fifth Municipal Public Prosecutor s Office in Belgrade until 2002, when he was appointed Deputy Republic Public Prosecutor. In 2003, he was a Deputy War Crimes Prosecutor in the Bytyqi Brothers and Scorpions cases. In 2003 and 2004, he was the President of the Serbian Public Prosecutors and Deputy Prosecutors Association, a member of the Presidency of the Criminal Law and Practice Association and participant in the creation of a number of systemic legal acts in the judicial area. His expert work Organizing and Instigating Genocide and War Crimes through Means of Public Information was a significant contribution to the analysis of media responsibility for war crimes in the former Yugoslavia. Небојша Марковић Nebojša Marković Виши саветник Тужиоца за ратне злочине Небојша Марковић је године стекао услов за одлазак у пензију. Nebojša Marković, Senior Adviser to the War Crimes Prosecutor, fulfilled conditions for retirement on 12 November За заменика Окружног јавног тужиоца у Београду изабран је године, а те године за заменика Републичког јавног тужиоца, одакле је упућен у Специјално тужилаштво за организовани криминал, где је поступао у првом процесу за организовани криминал у Србији, против Макине групе. Од године био је заменик Тужиоца за ратне злочине, где је поступао у предметима Шкорпиони, Госпић, Тења, Велика Ператовица. Као заменик Окружног јавног тужиоца, поднео је године захтев за спровођење истраге против Динка Шакића и Наде Шакић због кривичног дела геноцида из чл.141. тада важећег Кривичног закона СРЈ. He was elected Deputy District Public Prosecutor in Belgrade in 1992, and Deputy Republic Public Prosecutor in He was assigned to the Organized Crime Prosecutor s Office, where he was a deputy prosecutor in the first indicted organized crime case in Serbia, namely Maka s Gang. In 2006, he was appointed Deputy War Crimes Prosecutor where he handled a number of cases, including the Scorpions, as well as those addressing war crimes in Gospić, Tenja and Velika Peratovica. In 1998, as a Deputy District Public Prosecutor, he filed a request for an investigation against Dinko Šakić and Nada Šakić, suspected of the criminal offence under article 141 (genocide) of the then applicable FRY Criminal Act. O nama About us 27

28 Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић са заменицима Веселином Мрдаком, Драгољубом Станковићем, Бруном Векарићем и Миољубом Виторовићем: У кабинету Тужиоца, 06. децембра године War Crimes Prosecutor Vladimir Vukčević with Deputy Prosecutors Veselin Mrdak, Dragoljub Stanković, Bruno Vekarić and Mioljub Vitorović Immediate Office of the Prosecutor, 6 December 2012 Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић са сарадницима на пријему поводом три године рада Тужилаштва за ратне злочине, Београд, хотел Интерконтинентал, 27. новембар године Serbian War Crimes Prosecutor Vladimir Vukčević with his team at the WCPO reception marking its 3rd anniversary, Belgrade, Hotel Intercontinental, 27 November Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

29 Свечано отварање Специјалног суда, Београд, 25. октобар, године Opening ceremony: Special Court Belgrade, 25 October 2003 Искуства ефикасности и независности: делегација правосуђа Србије у студијској посети правосудним органима САД, Нешвил, 20, јули године Experience of effectiveness and independence: Serbian judicial delegation in a study visit to the U.S.A. Neshwill, 20 July 2009 O nama About us 29

30 Организација Тужилаштво за ратне злочине чине тужилац за ратне злочине, заменици тужиоца, портпарол, секретар, тужилачки помоћници и остали запослени. Тужиоца за ратне злочине бира Народна скупштина Републике Србије. Заменици тужиоца бирају се на основу Правилника који је Државно веће тужилаца усвојило 15. јула године. Функција заменика је трајна, али се при првом избору бирају на три године. Потом се оцењује њихова стручност и оспособљеност, укупни резултати и квалитет рада. Тужилац за ратне злочине и његови заменици морају да испуњавају услове за избор на ову функцију: високи морални углед и непристрасност као и стручност, оспособљеност и достојност носиоца јавнотужилачке функције. Organization Members of the Office of the Serbian War Crimes Prosecutor are the War Crimes Prosecutor, Deputy Prosecutors, Spokesperson, Secretary General, Assistant Prosecutors and support staff. The War Crimes Prosecutor is appointed by the Republic of Serbia s National Assembly. Deputy Prosecutors are appointed on the basis of the Regulations adopted by the State Prosecutors Council on 15 July Deputy Prosecutors are initially elected for a three-year period, whereupon their professional competence, along with the overall results and quality of their performance are subject to evaluation. Once reelected, they are granted lifetime tenure. The essential eligibility requirements for the War Crimes Prosecutor and his Deputies involve high moral reputation and impartiality, as well as appropriate professional knowledge, personal integrity and virtually irreproachable conduct, as expected from persons performing the office of a public prosecutor. Запослени у Тужилаштву за ратне злочине су и: Present members of the War Crimes Prosecutor s support staff are the following: Бисерка Живковић (Секретар Тужилаштва - Виши саветник), Светислав Рабреновић (Тужилачки помоћник Саветник у јавном тужилаштву), Милан Бекан (Координатор са државним органима, међународним институцијама и удружењима грађана Виши саветник), Иван Дузлевски (Тужилачки помоћник Виши тужилачки сарадник), Јелена Владисављев (истражитељ саветник), Новак Вучо (истражитељ саветник), Милош Граховац (истражитељ саветник), Ана Мутавџић (шеф Кабинета Тужиоца за ратне злочине), Снежана Ђурић (административно-технички секретар у Кабинету Тужиоца), Јасна Шарчевић Јанковић (саветник у Служби за односе са јавношћу), Лидија Младеновић (саветник у Служби за односе са јавношћу), Јагода Јеличић (интерни ревизор), Љиљана Пиљак (аналитичар за финансијско-материјалне и рачуноводствене послове), Бранислав Весић (саветник за рачуноводствене послове), Никола Лацковић (саветник за кадровске послове), Невена Ђорђевић (преводилац), Дара Марковић (управитељ писарнице саветник), Милана Љубичић (уписничар), Гордана Димитријевић (уписничар), Јасмина Секулић (руководилац записничара), Мирјана Савић (записничар), Тијана Накић (записничар), Ивана Илић (записничар), Милан Бурсаћ (техничар за ИТ подршку), Марко Марковић (возач), Владимир Бајчетић (возач), Марко Ивановић (возач), Тања Малешевић (волонтер). Biserka Živković (Senior Adviser), Svetislav Rabrenović (Assistant Prosecutor, Adviser to the Public Prosecutor), Milan Bekan (Coordinator of communication with State Authorities, International Institutions and Citizen Associations, Senior Adviser), Ivan Duzlevski (Assistant Prosecutor, Senior Associate Prosecutor), Jelena Vladisavljev (Investigations Adviser), Novak Vučo (Investigations Adviser), Miloš Grahovac (Investigations Adviser), Ana Mutavdžić (Head of the Immediate Office of the Prosecutor), Snežana Đurić (Administrative/Technical Officer in the Immediate Office of the Prosecutor), Jasna Šarčević Janković (Public Relations Adviser), Lidija Mladenović (Public Relations Adviser), Jagoda Jeličić (Internal Auditor), Ljiljana Piljak (Financial & Bookkeeping Analyst), Branislav Vesić (Bookkeeping Adviser), Nikola Lacković (HR Adviser), Nevena Đorđević (Interpreter/Translator), Dara Marković (Adviser, Head of the Registry), Milana Ljubičić (Clerk), Jasmina Sekulić (Chief Typing Officer), Mirjana Savić (Typing Officer), Tijana Nakić (Typing Officer), Ivana Ilić (Typing Officer), Milan Bursać (IT Support Officer), Marko Marković (Transport Officer), Vladimir Bajčetić (Transport Officer), Marko Ivanović (Transport Officer), Tanja Malešević (Intern). 30 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

31 Радили су у Тужилаштву за ратне злочине: Former WCPO employees were the following: Снежана Маловић (Секретар Тужилаштва за ратне злочине од до године. Функцију државног секретара у Министарству правде обављала је од до јула године, када постаје прва жена министар правде у Влади Републике Србије, до 27. јула године.), Бојан Лапчевић (Секретар Тужилаштва за ратне злочине од маја године до 16. децембра године), Тамара Благојевић (стручни сарадник заменика тужиоца за ратне злочине), Бранислав Илић (тужилачки помоћник), Данијела Славнић (истражитељ), Светлана Љубичић (вођење пословних књига), Владимир Косановић (техничар за ИТ подршку), Жељко Крстић (возач). Snežana Malović (WCPO Secretary General from 2004 to In 2007, she was assigned to the Ministry of Justice, where she first served as State Secretary, and was appointed Minister in July As the first female Justice Minister in the Serbian Government, she remained in office until 27 July 2012), Bojan Lapčević (WCPO Secretary General from May 2007 to 16 December 2011.), Tamara Blagojević (Associate Adviser to a Deputy War Crimes Prosecutor), Branislav Ilić (Assistant Prosecutor), Danijela Slavnić (Investigator), Svetlana Ljubičić (Bookkeeper), Vladimir Kosanović (IT Support Technician), Željko Krstić (Transport Officer). Били су запослени у оквиру пројекта Правда и ратни злочини : Participants in the project entitled War Crimes Justice were the following: Милица Вукотић (помоћник заменика тужиоца за ратне злочине за информисање и аналитику), Владимир Петровић (аналитичар), Ђорђе Одавић (Помоћник заменика тужиоца за ратне злочине за информисање и аналитику), Иван Бољевић (Помоћник заменика тужиоца за ратне злочине за информисање и аналитику), Милан Којић (Помоћник заменика тужиоца за ратне злочине за информисање и аналитику), Уна Станковић (аналитичар). Milica Vukotić (Assistant Deputy War Crimes Prosecutor for Information and Analysis), Vladimir Petrović (Analyst), Đorđe Odavić (Assistant Deputy War Crimes Prosecutor for Information and Analysis), Ivan Boljević (Assistant Deputy War Crimes Prosecutor for Information and Analysis), Milan Kojić (Assistant Deputy War Crimes Prosecutor for Information and Analysis), Una Stanković (Analyst). Оснивање Тужилаштво за ратне злочине је основано 1. јула године, усвајањем Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку против учинилаца ратних злочина. Foundation The Office of the War Crimes Prosecutor was founded on 1 July 2003, following the adoption of the Act on the Organization and Competence of the State Authorities in War Crimes Proceedings. O nama About us 31

32 Законски оквир Рад Тужилаштва заснован је на међународноправним актима и унутрашњем законодавству. Закон о јавном тужилаштву ( Сл. гласник РС, бр.116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011-др.закон, 101/2011 и 38/2012-одлука УС) Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине ( Сл. гласник РС, бр.67/2003, 135/2004, 61/2005, 101/2007, 104/2009 и 101/2011-др.закон) Legal Framework The work of this Prosecutor s Office has been based on international legal acts and national legislation. Act on Public Prosecution Services (Official Gazette of the Republic of Serbia, nos. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011, 101/2011, 38/2012) Act on the Organization and Competence of the State Authorities in War Crimes Proceedings (Official Gazette of the Republic of Serbia, nos. 67/2003, 135/2004, 61/2005, 101/2007, 104/2009, 101/2011) Сарадња са највишим правосудним и извршним инстанцама: Вида Петровић Шкeро, председница Врховног суда Србије и министар правде Зоран Стојковић на састанку у кабинету Тужиоца за ратне злочине Владимира Вукчевића, 16.септембар године Cooperation with topmost judicial and executive authorities: Vida Petrović Škero, President of the Supreme Court of Serbia, and Zoran Stojkovic, Minister of Justice, with Vladimir Vukčević, War Crimes Prosecutor, at a meeting in the Immediate Office of the Prosecutor, 16 September Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

33 Надлежност Надлежност Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије уређена је чланом 2. Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине: кривична дела из чл.370. до 384. и чл и 386. Кривичног законика; тешка кршења међународног хуманитарног права извршена на територији бивше Југославије од 1. јануара године која су наведена у Статуту међународнохг кривичног суда за бившу Југославију; кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333. Кривичног законика, ако је извршено у вези са кривичним делима из тач. 1) и 2) овог члана. Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела ( Сл. гласник РС, бр.97/08) предвиђа надлежност Тужилаштва за ратне злочине. Тужилаштво је надлежно за поступање пред надлежним судовима у првом степену и другом степену као и да врши друге послове у складу са законом. Седиште Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије је у посебној згради Вишег суда у Београду, у Устаничкој улици број 29. Scope of Competence Scope of competence covered by the Serbian War Crimes Prosecutor s Office has been regulated by article 2 of the Act on the Organization and Competence of the State Authorities in War Crimes Proceedings: Criminal offenses under articles 370 through 384, 385 and 386 of the Criminal Code Grave breaches of International Humanitarian Law committed in the territory of the former Yugoslavia since 1 January 1991, as specified in the Statute of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia Criminal offence under article 333 (assistance to the perpetrator following the crime commission) of the Criminal Code, if committed in relation to the offences set out under items (1) and (2) of the said article. Act on the Seizure of Crime Proceeds (Official Gazette of the Republic of Serbia, no. 97/08) provides for the competence of the War Crimes Prosecutor s Office This Prosecutor s Office is entitled to pursue its cases before competent courts of the first and second instances, and to engage in other activities in accordance with the law. The Office of the Serbian War Crimes Prosecutor is seated on the premises of the special Higher Court building, at 29 Ustanička Street, Belgrade. Председник Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду Синиша Важић и судија у Већу за ратне злочине Татјана Вуковић на пријему Тужилаштва за ратне злочине поводом трогодишњице од оснивања, Београд, 27, новембар, године President of the War Crimes Chamber of the District Court in Belgrade Siniša Važić and judge of the War Crimes Chamber Tatjana Vuković at the WCPO reception marking its 3rd anniversary, Hotel Intercontinental, 27 November 2006 O nama About us 33

34 Интеринституционална сарадња Interinstitutional Cooperation Влада Републике Србије Министарство правде МУП Републике Србије Служба за откривање ратних злочина МУП Републике Србије Једница за заштиту учесника у кривичном поступку Министарство иностраних послова Канцеларија за европске интеграције Министарство финансија Безбедносно-информативна агенција (БИА) Министарство одбране Војно-безбедносна агенција (ВБА) Комисија за нестала лица Скупштина Републике Србије Одбор за европске интеграције Републичко јавно тужилаштво Тужилаштво за организовани криминал Виши суд у Београду Одељење за ратне злочине Апелациони суд у Београду Веће за ратне злочине Национални савет за сарадњу са МКТЈ Government of the Republic of Serbia Ministry of Justice Ministry of the Interior of the Republic of Serbia War Crimes Identification Unit Ministry of the Interior of the Republic of Serbia Unit in Charge of the Protection of Participants in Criminal Proceedings Ministry of Foreign Affairs European Integration Office Ministry of Finance Security-Intelligence Agency (BIA) Ministry of Defence Military Security Agency (VBA) Commission on Missing Persons Assembly of the Republic of Serbia European Integration Committee Republic Public Prosecutor s Office Organized Crime Prosecutor s Office Higher Court in Belgrade War Crimes Department Appeals Court in Belgrade War Crimes Chamber National Council for Cooperation with the ICTY Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић, Тужилац за борбу против организованог криминала Миљко Радисављевић, заменик Тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић и Директор полиције Милорад Вељовић приликом студијске посете САД, Вашингтон, 20. јули године War Crimes Prosecutor Vladimir Vukčević, Organized Crime Prosecutor Miljko Radisavljević, Deputy War Crimes Prosecutor Bruno Vekarić and Police Director Milorad Veljović during a study visit to the U.S.A.,Washington, 20 July Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

35 Сарадња са невладиним организацијама Cooperation With Non- Governmental Organizations Тужилаштво за ратне злочине сарађује са невладиним сектором који својим активностима пружа подршку раду Тужилаштва и даје значајан допринос упознавању шире јавности о случајевима које Тужилаштво води. Невладине организације прате суђења за ратне злочине пред Већем за ратне злочине Окружног суда у Београду, о њима приређују извештаје и анализе. Организују и учествују на јавним трибинама о суђењима за ратне злочине пред домаћим судовима, истражују јавно мњење о ставовима која се тичу процесуирања ратних злочина, помажу Тужилаштву у реализацији циљева у оквиру пројеката подизања свести јавности о неопходности поступања у процесима за ратне злочине у земљи и региону. Тужилаштво за ратне злочине сарађује са Фондом за отворено друштво Фондом за хуманитарно право Београдским центром за људска права Хелсиншким одбором за људска права у Србији Комитетом правника за људска права Иницијативом младих за људска права Виктимолошким друштвом Србије Центром за ненасилну акцију Удружењима породица жртава са Косова и Метохије, из БиХ, Хрватске The War Crimes Prosecutor s Office has effective communication with the NGO sector, which supports the work of this Office and significantly contributes to greater public awareness about its cases. As regular monitors of war crimes trials before the Higher Court in Belgrade War Crimes Chamber, nongovernmental organizations prepare relevant reports and analyses of their observations. Apart from being organizers and participants of panel debates on war crimes trials before national courts, NGOs research into public attitudes towards the processing of war crimes cases, and assist this Prosecutor s Office in the realization of projects aimed at raising collective consciousness on the necessity of war crimes prosecutions in the country and regionwide. This Office has active communication with the following: Fund for Open Society Humanitarian Law Centre Belgrade Human Rights Centre Helsinki Committee for Human Rights in Serbia Lawyers Human Rights Committee Youth Human Rights Initiative (partner in the realization of the internship programme for young legal professionals interested in transitional justice issues) Victimology Society of Serbia Centre for Nonviolent Action Associations of victims families from Kosovo- Metohija, BH and Croatia Подршка: Бруно Векарић, заменик Тужиоца за ратне злочине са Биљаном Синановић, судијом Врховног касационог суда, Наташом Кандић, бившом извршном директорком Фонда за хуманитарно право и Биљаном Ковачевић Вучо, председницом Комитета правника за људска права, Београд, 6.децембар године Support: Deputy War Crimes Prosecutor Bruno Vekarić with Biljana Sinanović, Judge of the Supreme Court of Cassation; Nataša Kandić, former Director of the Humanitarian Law Centre; and Biljana Kovačević Vučo, President of the Lawyers Committee for Human Rights Belgrade, 6 December 2007 O nama About us 35

36 36 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

37 Међународна и регионална сарадња Активности Тужилаштва за ратне злочине усмерене су и на директну и непосредну сарадњу са међународним и регионалним правосудним институцијама и организацијама. Ова сарадња се, осим у предметима ратних злочина, одвија и у активној и конструктивној размени информација и мишљења о кључним питањима и изазовима транзиционе правде међу којима суђењима за ратне злочине припада средишње место. Против некажњивости ратних злочина: Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић, Хасан Бубакар Џелоу, тужилац Међународног кривичног трибунала за Руанду и тужилац Резидуалног механизма за међународне кривичне судове и Главни тужилац Тужилаштва БиХ Горан Салиховић у Судници 600 у Нирнбергу, 8. новембра године Европска подршка Тужилаштву: Шеф Делегације Европског парламента за Југоисточну Европу Дорис Пак, Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић и Шеф Делегације Европске комисије у Београду Џозеф Љоверас, Београд, 25. новембар, године 37

38 Међународна сарадња Сарадња са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију Тужилаштво за ратне злочине са Хашким трибуналом остварује непосредну, дневну сарадњу кроз размену информација и доказа, али и мишљења и правних ставова о појединим питањима. Tужилаштвo Хашког трибунала је Тужилаштву за ратне злочине половином године пренело у надлежност предмет из истраге (Зворник) и један предмет под оптужницом (Владимир Ковачевић Рамбо, за гранатирање Дубровника године). На основу Споразума Вукчевић дел Понте из године формирају се предмети на основу материјала из Хага. Заједнички пројекат ЕУ-МКТЈ Национални тужиоци у посети у оквиру ког представници Тужилаштва бораве у Тужилаштву Трибунала у својству официра за везу од године, омогућио је да непосредно, са колегама из региона, тужилачки помоћници претражују базе података и припремају доказне материјале у већ постојећим предметима и у предметима у којима се очекује да ће бити поступано у наредном периоду. Пројекат је омогућио и стипендије за 15 младих правника из Србије које је номиновало Тужилаштво за стажирање у Тужилаштву МКТЈ. Потписивање Меморандума о приступу Тужилаштва за ратне злочине електронској бази Тужилаштва МКТЈ: Главна тужитељка МКТЈ Карла дел Понте са Тужиоцем за ратне злочине Владимиром Вукчевићем, Хаг, 19. јул, године служби безбедности, била укључена и четири заменика тужиоца као и Расим Љајић, тада председник Националног савета за сарадњу са МКТЈ. Оптужени Лишени слободе Предати Хашком трибуналу Здравко Толимир године године Властимир Ђорђевић године године Стојан Жупљанин године године Радован Караџић године године Ратко Младић године године Горан Хаџић године године У Годишњем извештају Европске комисије о напретку Србије у години се посебно истиче да је остварена пуна сарадња Србије са Хашким трибуналом и у том смислу, да су интензивирани напори у истрази лица која су била у мрежи помагача. Акциони тим за лоцирање, хапшење и трансфер хашких бегунаца Трибуналу Акциони тим је од јула године, од када службама безбедности координира тужилац Владимир Вукчевић успешно окончао акцију лоцирања, хапшења и трансфера свих преосталих (шест од укупно 46) оптужених пред Хашким трибуналом. У активности Акционог тима су, поред тужиоца за ратне злочине Владимира Вукчевића, координатора О унапређењу сарадње: Tужилац за ратне злочине Републике Србије Владимир Вукчевић састао се у Хагу са Главним тужиоцем Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију Сержом Брамерцом, 30. октобар године 38 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

39 Правда у транзицији број 8, фебруар године Правда у транзицији број 10, септембар године За пет година/260 недеља Акциони тим је одржао 600 сати састанака, прегледано је 900 докумената на преко страна. По наредби истражног судије извршени су претреси око 400 објеката. Праћене су телефонске и друге електронске комуникације 630 лица. Обављен је инспекцијски надзор 24 државне и приватне здравствене установе. По дојави грађана обављено је око 60 провера. Вршена jе финансијска и контрола пословања око 50 фирми. Одржано је укупно 18 састанака са главним тужиоцима са Карлом дел Понте шест, а са Сержом Брамерцом 16, као и 30 састанака са главним хашким истражитељима Патриком Лопесом Тересом и Бобом Ридом. Председник Националног савета за сарадњу са МКТЈ Расим Љајић на пријему поводом три године од оснивања Тужилаштва за ратне злочине, Хотел Интерконтинентал, 27. новембар године Чланови Акционог тима на састанку са Главним тужиоцем Хашког трибунала Карлом дел Понте у Тужилаштву за ратне злочине: Директор ВБА Светко Ковач, Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић, Директор БИА Раде Булатовић, Тужилаштво за ратне злочине,7.јуни, године Међународна и регионална сарадња 39

40 Информација о напретку у поступку против мреже подршке бегунцима МКТЈ Мисија је окончана: Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц и Миодраг Ракић, шеф Кабинета председника Србије Бориса Тадића, секретар Савета за националну безбедност и шеф Бироа за координацију рада служби безбедности, Београд,састанак Акционог тима, 10.септембар, године У оквиру својих надлежности (у складу са изменама Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине из новембра године), Тужилаштво је прикупило информације и доказе против припадника мреже помагача који терете лица за која постоји основана сумња да су учествовали у помагању и скривању учиниоцима после извршеног кривичног дела ратног злочина из чл.333. став 3. Кривичног закона Републике Србије. Процесуирано је укупно 22 лица за која постоји основана сумња да су учествовала у помагању и скривању учиниоцима после извршеног кривичног дела ратног злочина из чл.333. став 3. Кривичног закона Републике Србије. Са десет лица склопљени су споразуми о признању кривичног дела, на основу којих су донете правноснажне пресуде пред Вишим судом у Београду. Пред судом опште надлежности (Први основни суд у Београду) у току је поступак против 10 лица. Тужилаштво за ратне злочине је наставило предистражни поступак против два лица у циљу прикупљања доказа, информација и података ради провере индиција да су на одређени начин учествовали у скривању хашког оптуженика Стојана Жупљанина (у случају мрежа помагача Стојана Жупљанина ). Координација Београд Хаг: Дејан Михов, Шеф ка нцеларије Хашког трибунала у Београду и Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић, Београд, састанак Акционог тима, 10.септембар, године Потпуно је расветљено кретање и локације на којима се скривао Ратко Младић. Сарадња у програму заштите сведока Између Тужилаштва за ратне злочине и МКТЈ одвија се непосредна комуникација о питањима заштите конкретних сведока у предметима пред Трибуналом и пред Посебним одељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду. Тужилаштво за ратне злочине се у неколико наврата обратило Главном тужиоцу Хашког трибунала Сержу Брамерцу како би се сведоцима у предмету Харадинај обезбедила адекватна заштита и сигурност током и ван суђења. На снази су мере заштите за сведоке које је одредио Трибунал. За изузетан допринос у прогону починилаца ратних злочина: Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић примио је награду Форума Кран Монтана, у присуству бившег генералног секретара Савета Европе Валтера Швимера и председника Форума Кран Монтана Жана Пола Картерона, Монако, 26. октобар године 40 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

41 САД Мисија ОЕБС подржава оснивање и рад специјализованих правосудних институција, пре свега Тужилаштва за ратне злочине на челу са независним Тужиоцем којег бира парламент, и сматра постојање таквих институција једним од услова за вођење судских поступака против одговорних за ратне злочине у складу са међународним стандардима, као и додатном гаранцијом независности правосуђа у овим осетљивим поступцима. Од почетка године, посматрачи ОЕБС-а редовно прате сва суђења за ратне злочине која се воде пред судовима у Србији ради стицања увида да ли се она одвијају у складу са међународно признатим правилима. Вршење ове активности у оквиру свог мандата, Мисија ОЕБС заснива и на редовној комуникацији и сарадњи са Тужилаштвом. Амбасадор САД у Београду Мајкл Полт и подсекретар САД за политичка питања Николас Бернс са Тужиоцем за ратне злочине Владимиром Вукчевићем и председником Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду Синишом Важићем, Судница 2, 14. октобар године Влада САД, преко своје амбасаде у Београду, подржава рад Тужилаштва за ратне злочине. У више наврата доставила је техничку и материјалну помоћ и подржала регионалну сарадњу. Тужилаштво за ратне злочине и представници америчке владе непосредно сарађују у предмету Браћа Битићи. Тужилаштво је развило конструктивну сарадњу са Амбасадором за ратне злочине Стивеном Репом и са Канцеларијом правног саветника Амбасаде САД у Београду, посебно у циљу унапређења регионалне сарадње и потписивања Протокола о сарадњи са Тужилаштвом БиХ, али и у конкретним предметима ратних злочина. ОЕБС Један од приоритета Мисије ОЕБС у Србији је пружање подршке у јачању капацитета домаћих правосудних органа и полиције за вођење поступака против починилаца ратних злочина. Такво опредељење ОЕБС-а изражено је и у Меморандуму о сарадњи који је Мисија у мају године закључила са Министарством правде Републике Србије. Регионална сарадња: Мисија ОЕБС-а је иницирала низ активности усмерених на унапређење правосудне сарадње у поступцима за ратне злочине у региону. Међу њима су најважнији регионални састанци високих представника правосуђа и надлежних министарстава чија сврха је била разматрање конкретних видова сарадње у поступцима за ратне злочине, попут унапређења постојећих механизама прекограничне сарадње, приступа сведоцима, обезбеђивања доказа, размене искустава и судске праксе. Први такав састанак у организацији ОЕБС одржан је у новембру године на Палићу, а процес је настављен регионалном конференцијом на Брионима (Хрватска) у јуну године. Интензивирање регионалних контаката допринело је уобличавању конкретних механизама за побољшање сарадње попут меморандума, споразума и протокола о сарадњи међу тужилаштвима у конкретним поступцима. Стручно усавршавање: Упознавање тужилаца и судија са нормама међународног хуманитарног права, судском праксом међународних кривичних трибунала и истражним техникама важан је допринос вођењу ефикасних истрага и суђења починиоцима ратних злочина у складу са међународним стандардима. Информисање јавности: Мисија ОЕБС, уз помоћ донације Владе Холандије, водила је пројекат усмерен на информисање јавности у Србији о суђењима за ратне злочине пред домаћим судовима, мандату и раду Хашког трибунала, као и другим темама у вези са суочавањем са прошлошћу и долажењем до истине и правде кроз суђења за ратне злочине. Тужилаштво за ратне злочине је један од главних партнера и корисника овог пројекта. Законодавство: Закон о надлежности и организацији државних органа у поступку за ратне злочине, којим је установљено Тужилаштво за ратне злочине, израђен је у првој половини године уз експертску помоћ Мисије ОЕБС. Касније амандмане на овај закон, као и нацрт новог Закона о државним органима и поступку за кривична дела против међународног хуманитарног права израдила је радна група Министарства правде Републике Србије уз логистичку и стручну помоћ Мисије. Међународна и регионална сарадња 41

42 Канцеларија за демократске институције и људска права (OEBS ODIHR) Пројекат Правда и ратни злочини, вредан четири милиона евра, који је финансирала Европска унија, а спроводила ОЕБС-ова Канцеларија за демократске институције и људска права (ОЕБС ОДИХР), у партнерству са Међународним кривичним судом за бившу Југославију, Истраживачким институтом УН-а за међурегионалне злочине и правду (UNICRI), Мисијом ОЕБС-а у Србији и другим мисијама ОЕБС-а у региону. Пројекат је реализован од маја до октобра године. Делегација Европске уније у Србији Делегација ЕУ у Србији подржава активности Тужилаштва за ратне злочине у унапређењу регионалне сарадње, посебно потписивање Протокола о сарадњи са Тужилаштвом БиХ у прогону осумњичених за ратне злочине, злочине против човечности и злочин геноцида 31. јануара године у Бриселу. Данска Представници Тужилаштва за ратне злочине су, у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Србији, посетили Канцеларију Специјалног тужилаштва за међународне злочине у Копенхагену, фебруара године. Том приликом, они су се упознали са активностима SICO, разменили информације у међународној сарадњи у процесуирању ратних злочина, односно прикупили информације о држављанима Србије који су уточиште од кривичног прогона за ратне злочине пронашли у нордијским земљама. Сарадња са Данским Специјалним тужилаштвом за међународне злочине интензивирана је поново године поводом истраживања убиства хендикепираних цивила у месту Двор на Уни у Републици Хрватској 8. августа године, за време војне акције Олуја. У току јануара и децембра године испитано је шест припадника Данског батаљона који имају непосредна сазнања о овом догађају. Испитивању пред данским судом у Копенхагену, присуствовали су, поред Тужиоца за ратне злочине Владимира Вукчевића и његових заменика, и представници Државног одвјетништва Републике Хрватске, с обзиром да оба тужилаштва истражују овај догађај. Норвешка Представници Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије су заједно са представницима Одељења за људска права и владавину права Мисије ОЕБС-а у Србији, боравили од 28. јануара до 3. фебруара у Норвешкој, где су се упознали са случајем Сирета, као и бројним истрагама које за ратне злочине воде норвешки истражни органи Децембра године, на основу црвене Интерполове потернице, Дамир Сирета ухапшен је у Норвешкој због злочина на пољопривредном добру Овчара године. Норвешки судови су до тада одбијали екстрадицију лица са територије ове земље, али је у случају Сирета направљен изузетак због успешности Тужилаштва за ратне злочине у поступању у овом предмету те је Сирета изручен правосудним органима Србије 8. маја године, уз залагање тадашње министарке правде Снежане Маловић. Подршка Србији у приближавању Европској унији: Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић и комесар за проширење ЕУ Оли Рен, Брисел, 19.март године Шпанија У склопу предистражног поступка у једном предмету. 42 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

43 Канада Специјални суд за Сијера Леоне Мисија ОЕБС-а у Србији је, у оквиру свог пројекта подршке правосудним нституцијама надлежним за процесуирање ратних злочина, организовала у децембру године посету представника Тужилаштва за ратне злочине и Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду Специјалном суду за Сијера Леоне. Сарадња: Потписивање Меморандума о разумевању и унапређењу узајамне неприслине помоћи у случајевима истраживања и процесуирања ратних злочина, злочина против човечности и гениоцида, Отава, Канада, 18.фебруар године Меморандум о разумевању и унапређењу узајамне неприсилне помоћи у случајевима истраживања и процесуирања везаним за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид између Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије и Одељења за злочине против човечности и ратне злочине Министарства правде Канаде потписан је 18. фебруара године. На основу Меморандума остварена је сарадња у предистражном поступку у предмету Сотин. Циљ посете је био успостављање међународне сарадње која би, кроз непосредне контакте и размену искустава, допринела превазилажењу проблема које процесуирање ратних злочина нужно носи. У делегацији из Србије биле су и новинарске екипе Б92 и РТС-а. Посета је реализована захваљујући финансијској подршци Владе Холандије. Ми радимо у две различите земље, али заступамо исти циљ, а то је правда за жртве. рекао је представницима делегације из Србије председник Специјалног суда Гелага Кинг. Представници Тужилаштва и Већа за ратне злочине, Мисије ОЕБС-а и медија у Србији разменили су са Бинтом Мансарај, замеником Регистрара у Специјалном суду у Сијера Леонеу, позитивна искуства овог суда у односима с јавношћу, посебно у веома успешном аутричу по чему је пракса госпође Мансарај позната у светским размерама. Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић, министар правде Канаде Роб Николсон и министарка правде Републике Србије Снежана Маловић у канадском парламенту, Отава, фебруар године Представници Тужилаштва и Већа за ратне злочине и Мисије ОЕБС-а у Србији са жртвама ратних злочина у Специјалном суду у Сијера Леонеу, Фритаун, 12. децембар, године Међународна и регионална сарадња 43

44 Међународни кривични трибунал за Руанду Посебна већа у судовима Камбоџе Делегација Тужилаштва за ратне злочине посетила је Међународни кривични трибунал за Руанду од 23. до 31. јануара године. Током састанка Тужиоца за ратне злочине Владимира Вукчевића са главним тужиоцем Међународног кривичног Трибунала за Руанду Хасаном Бубакаром Џелоуом размењена су искуства у процесуирању најтежих повреда међународног хуманитарног права. Тужиоци су дошли до заједничког закључка да ратни злочини без обзира на временску и просторну компоненту имају заједничке чиниоце, по којима се у сваком делу света могу препознати повреде међународног хуманитарног права. Закључено је да се приликом процесуирања ратних злочина колеге у Тужилашву Трибунала за Руанду суочавају са истим проблемима који се јављају и у поступцима ратних злочина које процесуира Тужилаштво за ратне злочине, везаним за заштиту сведока, доступност одређених доказа који се налазе на територији друге државе, као и са чињеницом да је због протека времена тешко прикупити материјалне доказе, већ се доказни материјал заснива углавном на изјавама сведока и ошећених. Тужилац Хасан Бубакар Џелоу је именован на место Тужиоца Трибунала за Руанду септембра године. Од 1. јула године је тужилац Механизма за међународне кривичне судове. Представници Тужилаштва за ратне злочине, Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду и Мисије ОЕБС-а у Србији приликом студијске посете Посебним већима у судовима Камбоџе, март, године У организацији Мисије ОЕБС- а у Србији, правосудна делегација у којој су, поред представника Тужилаштва за ратне злочине, били и судије Већа за ратне злочине и представници Мисије ОЕБС-а, сусрела се са носиоцима правосудних функција Посебних већа у судовима Камбоџе. Размењена су мишљења и ставови, договорена будућа сарадња. Одржана су три предавања на тему суђења и организације правосудних органа у Београду у предметима ратних злочина. Сарадња са центром Симон Визентал Истрага против Петера Егнера Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије поднело је 29. августа године захтев за спровођење истраге против Петера Егнера због сумњи да је као припадник IV одељења Гестапоа и подофицир СС јединица учествовао у геноциду над Јеврејима у Србији. Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић са председником Међународног кривичног трибунала за Руанду судијом Денисом Бајроном, Аруша, Танзанија, 26 јануар, 2009.године Тужилаштво је предложило Већу за ратне злочине Окружног суда у Београду да донесе решење о одређивању притвора против Егнера, а да се на 44 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

45 нуо је у Будимпешти 3. септембра године у 98. години. Суд у Будимпешти је због недостатка доказа ослободио Кепира оптужби да је учествовао у убиствима Срба, Јевреја и Рома током новосадске рације у јануару године. Крајем Другог светског рата, Кепиро је два пута осуђиван на затворске казне од десет, односно, 14 година због тих злочина, али је успео да их избегне бекством, најпре у Аустрију, а у лето године у Аргентину. Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић присуствовао је почетку суђења Кепиру у Будимпешти 11.маја године. Случај Ашнер Ратни злочин не застарева: Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић и директор Центра Симон Визентал у Јерусалиму др Ефраим Зуроф, Београд, 15.септембар, године кон што се у САД оконча поступак за одузимање држављанства, упути молба за његову екстрадицију Србији. Веће за ратне злочине Окружног суда је решењем о спровођењу истраге Егнеру ставило на терет извршење кривичних дела геноцид и ратни злочин против цивилног становништва на територији Београда, у периоду од априла године до октобра године. Егнер, који се терети за смрт цивила, преминуо је у Сиетлу 31. јануара године. Поступак против Шандора Кепира Миловоје Ашнер био је на листи десет најтраженијих нацистичких злочинаца Центра Симон Виезентал. Суд у Пожеги оптужио је Миливоја Ашнера за ратни злочин током и над цивилним становништвом. Хрватска је тражила његово изручење из Аустрије, која је то одбила с образложењем да због здравственог стања (тешке деменције) није у стању да прати суђење. Медији су га сликали како у друштву супруге шета међу навијачима Хрватске у Клагенфурту. Ашнеру се стављало на терет прогон и депортација стотина Срба, Јевреја и Рома током Другог светског рата док је био командант усташке полиције у Пожеги. У Хрватску, у Пожегу, вратио се године али се поново вратио у Клагенфурт 2004, непуних годину пре него што је у Хрватској против њега подигнута оптужница. Бивши командант усташке полиције у Пожеги Миливој Ашнер умро је 14.јуна године у Клагенфурту, у Аустрији, у 98. години. Тужилаштво за ратне злочине поднело је 24. септембра године истражном судији Већа за ратне злочине захтев за спровођење истраге против држављанина Мађарске Шандора Кепира, осумњиченог за учешће у геноциду током Другог светског рата. Тужилаштво је оценило да је Кепиро саучествовао у делу активности мађарског окупационог режима који је за време рације у Новом Саду од 20. до 23. јануара године убио најмање Срба и Јевреја. Најмасовнија и најмонструознија убиства догодила су се на новосадској плажи Штранд на Дунаву, где су на температури од око минус 30 степени Целзијусових жртве довожене по групама до унапред исечених рупа на леду и ту убијани из пешадијског наоружања. Преткривични поступак у предмету Кепиро тужилаштво је започело на основу инцијативе директора Центра Симон Визентал Ефраима Зурофа. Тужилаштво је предложило Суду да донесе решење о спровођењу истраге против осумњиченог Кепира без његовог саслушања, а након тога да се донесе и решење о одређивању притвора. Кепиро који је ослобођен оптужби за учешће у ратним злочинима током Другог светског рата, преми- Подршка Владе Србије прогону осумњичених за нацистичке злочине: Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић, директор Центра Симон Визентал у Јерусалиму др Ефраим Зуроф, председница Јеврејске општине у Новом Саду Ана Френкел, министарка правде Снежана Маловић, заменик Тужиоца Бруно Векарић, Београд, 15.септембар, године Међународна и регионална сарадња 45

46 Регионална сарадња Укупан број размењених информација и доказа у предметима: 86 (април 2012) Укупан број размењених информација и доказа у предметима: 196 ( ) 1* Хрватска 54 Хрватска 116 2** Босна и Херцеговина 8 Босна и Херцеговина 21 3* Црна Гора 5 Црна Гора 9 4*** ЕУЛЕКС 19 ЕУЛЕКС 50 Правни основ */ Споразум о сарадњи у прогону починилаца кривичних дела ратних злочина против човечности и геноцида **/ Протокол о сарадњи у прогону осумњичених за ратне злочине, злочине против човечности и злочин геноцида ***/ Протокол о сарадњи МУП Р. Србије ЕУЛЕКС У Годишњем извештају Европске комисије о напретку Србије у години, потписивање Протокола о сарадњи са Тужилаштвом БиХ године оцењено је као кључни помак у сарадњи у региону, пре свега између БиХ и Републике Србије. За Тужилаштво питање регионалне сарадње и у наредном периоду остаје приоритет. Када смо, 5. фебруара године, са Слободаном Јанковићем, в.д. Републичког јавног тужиоца, и Младеном Бајићем, Главним тужиоцем Републике Хрватске, потписали Меморандум о сагласности у остваривању и унапређењу сарадње у борби против свих облика тешког криминала, омогућено је успостављање правних оквира за директну и ефикасну регионалну сарадњу у процесуирању ратних злочина. Против некажњавања ратних злочина у региону Државни одвјетник Републике Хрватске Младен Бајић, Тужилац за ратне злочине Републике Србије Владимир Вукчевић, Врховни тужилац Републике Црне Горе Ранка Чарапић, Шеф истраге Тужилаштва МКТЈ Патрик Лопез Терез, Главни тужилац БиХ Милорад Барашин, заменик јавног тужиоца БЈР Македоније Љубомир Јовески, Главни тужилац МКТЈ Серж Брамерц, Брисел, 3. април, године Успостављање регионалне сарадње је битан фактор за превазилажење несугласица које су последица ратних дешавања деведестих година. Ради се о једном од најефикаснијих путева ка помирењу, о регионалној правди. Меморандум је настао као резултат Палићког процеса ког је иницирала Мисија ОЕБС-а у Србији, а потом су га подржале и мисије те међународне организације у Хрватској и Босни и Херцеговини. Регионална сарадња била је и предуслов како би МКСЈ уступио случајеве домаћим правосудним органима. Недуго затим, 1. јула године, закључен је и Меморандум о сагласности у остваривању и унапређењу сарадње у борби против свих облика тешког криминала између Републичког јавног тужилаштва, Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије и Тужилаштва БиХ. У циљу још шире и конкретније сарадње, 13. октобра године потписан је у Загребу Споразум о сарадњи у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина, злочина против човечности и геноцида између Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије и Државног одвјетништва Републике Хрватске. Правда у региону : скуп у Центру Сава поводом обележавања двогодишњице од потписивања Меморандума о сагласности у остваривању и унапређењу сарадње у борби против свих облика тешког криминала између Републичког јавног тужилаштва, Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије, Државног одвјетништва Републике Хрватске и Тужилаштва БиХ, Београд, године 46 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

47 Сарадња са Тужилаштвом БиХ Најзначајнији напредак у активностима Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије у години односи се на напредак у регионалној сарадњи, пре свега са Тужилаштвом/Тужитељством БиХ, када је године у Бриселу потписан Протокол о сарадњи у прогону осумњичених за ратне злочине, злочине против човечности и злочин геноцида. Протокол је потписан у присуству Генералног директора Дирекције за проширење Европске уније Стефана Санина, директора Дирекције ЕУ за Западни Балкан Пјера Мирела, представника Мисије ОЕБС-а у Србији, амбасадора САД за питања ратних злочина Стивена Репа као и представника Амбасаде САД у Београду. Потписивањем Протокола заокружен је неопходан правни оквир за ефикасно процесуирање осумњичених за ратне злочине у региону. На принципу добровољности, овај документ омогућава уступање доказа и информација у предметима ратних злочина између два тужилаштва, посебно у случајевима паралелних истрага. Текст Споразума Протокола усаглашавала је заједничка Радна група, а помоћ и подршку у реализацији договора два тужилаштва пружили су Делегација ЕУ у Србији, Мисија ОЕБС-а у Србији и Амбасада САД у Београду. Договор о Протоколу је кључни корак ка унапређењу сарадње између Тужилаштва за ратне злочине Србије и Тужилаштва БиХ, која је започела после закључења Меморандума о сагласности у остваривању Заједничка сарадња у предметима ратних злочина се мора развијати и наставити, како би Босна и Херцеговина и Србија у наредном периоду ријешиле предмете чије непроцесуирање оптерећује процес владавине права и процес помирења у региону - истакао је главни тужиац тужилац БиХ Горан Салиховић на једном од заједничких састанака два тужилаштва у Сарајеву, 19.септембра 2013.године и унапређењу сарадње у борби против свих облика тешког криминала године у Београду. Кроз имплементацију Протокола договорена је сарадња на конкретним предметима у којима је потребна узајамна помоћ два тужилаштва. Реализација сарадње у складу са Протоколом представља позитиван помак у борби против некажњивости ратних злочина. Предузимају се активности да се починиоци ратних злочина убудуће не могу скривати од процесуирања, јер поседују држављанства других земаља. Сарадњу два тужилаштва подржава и Европска унија, у складу са закључцима структуралног дијалога о реформи правосуђа. Оцењено је да је сарадња позитиван помак и у светлу европских интеграција земаља региона ради јачања процеса владавине права и помирења, као и постизања правде, како би се испунила очекивања жртава ратних злочина. Тужилаштво за ратне злочине је са Тужилаштвом БиХ разменило информације и доказе у укупно 28 предмету ратних злочина. Протокол за правду: Јадранка Локмић Мисирача, заменик Главног тужиоца БиХ, Стефано Санино, Генерални директор Дирекције за проширење ЕУ и Тужилац за ратне злочине Републике Србије Владимир Вукчевић после потписивања Протокола о сарадњи у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина, злочина против човечности и геноцида: Брисел, 31.јануара године Међународна и регионална сарадња 47

48 Сарадња са Државним одвјетништвом Републике Хрватске Сарадња са Врховним Државним тужилаштвом Црне Горе На основу Споразума о уступању доказа са Државним одвјетништвом Републике Хрватске из октобра године, дошло је до значајног унапређења сарадње које је године довело до откривања масовне гробнице у насељу Сотин код Вуковара године. Тужилаштво је, током спровођења истраге у предмету Сотин дошло до података о месту где се налазе посмртни остаци хрватских цивила убијених године. У сарадњи са колегама из ДОРХ, Тужилаштво је заједно са комисијама за нестала лица влада Србије и Хрватске, на локацији у околини Вуковара проверило ову информацију и пронашло посмртне остатке. После изрицања ослобађајуће пресуде у предмету Готовина и други пред Хашким трибуналом, године, Тужилаштво за ратне злочине интензивирало је рад на предметима ратних злочина против српских цивила и војника које су хрватске оружане снаге починиле током и после акције Олуја и Бљесак, године. Тужилаштво за ратне злочине је са ДОРХ разменило информације и доказе у укупно 116 предмета ратних злочина. Потписивање Споразума о сарадњи у кривичном гоњењу учинилаца кривичних дела против човечности и других добара заштићених међународним правом између Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије и Врховног државног тужиоца Републике Црне Горе: Тужилац за ратне злочине РС Владимир Вукчевић, Врховни државни тужилац РЦГ Весна Меденица, в.д. Републичког јавног тужиоца Слободан Радовановић, портпарол РЈТ Томо Зорић, шеф Кривичног одељења РЈТ Крсман Илић, портпарол Тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић, државни секретар у Министарству правде Снежана Маловић, Подгорица, 31. октобар, године Са Врховним државним тужилаштвом Црне Горе докази и информације размењени су у укупно девет предмета. Сарадња са специјалним истражним тимом ЕУ и са ЕУЛЕКС-ом Успостављен је модалитет сарадње са Специјалним истражним тимом ЕУ Џона Клинта Вилијемсона. Саслушано је преко 400 сведока у неколико наврата о догађајима киднаповања, отмица и убистава неалбанских цивила на Косову од до те године. Одвија се интензивна сарадња и са Главним тужиоцем у предмету Медикус Џонатаном Рателом. Правда без граница: Главни тужилац Републике Хрватске Младен Бајић и Тужилац за ратне злочине Републике Србије Владимир Вукчевић потписују Споразум о сарадњи у прогону починилаца ратних злочина, злочина против човечности и геноцида, Загреб, 14. октобар, године Сарадња са Мисијом владавине права ЕУ је била значајна и у предметима Ћушка, Лимај, као и у потрази за локацијама масовних гробница на Косову, у Рудници, проналажењу скелетних остатака у језеру Перућац. Тужилаштво за ратне злочине је са Тужилаштвом Еулекса разменило информације и доказе у укупно 50 предмета ратних злочина. 48 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

49 Регионалне конференције државних тужилаца на Брионима у организацији ДОРХ Примена закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела ( Сл. гласник РС, бр.97/08) предвиђа надлежност Тужилаштва за ратне злочине. Поступак је покренут за једно лице у предмету Ловас, када је поднет захтев за привремено одузимање имовине од Љубана Деветака који је одбијен решењем Апелационог суда у Београду од године. Регионална конференција државних тужилаца, Бриони, 12. јул, Од године до данас одржано је седам регионалних конференција државних тужилаца на Брионима које организује Државно одвјетништво Републике Хрватске. Теме ових конференција биле су сарадња државних тужилаштава у прогону ратних злочина. Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић покренуо је први пут на регионалном нивоу иницијативу главне тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте да осуђеници пред Трибуналом буду упућени на издржавање казне у затворима у својим државама. Заједнички је став учесника годишњих скупова на Брионима да нико ко је починио ратни злочин не може да се крије у оквирима граница држава насталих на територији бивше Југославије. Покренуто је и питање истрага у прекиду, оптужница и суђења у одсуству. Закључено је да ће се на билатералном нивоу вршити анализа предмета и доказа. Разматрајући извештаје о напретку појединих државних тужилаштава у изради базе података ратних злочина, сви учесници Конференције сагласили су се да је потребно израдити базу релевантних података о ратним злочинима, као и починиоцима и жртвама ратних злочина како ради размене доказа, тако и ради даље сарадње. Колегијум Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије подржао је акцију јединственог начина евидентирања ратних злочина у региону и оценио да би он био веома користан у будућој сарадњи тужилаштава. Тужиоци су посебно нагласили корисност пројекта Официри за везу у вези прибављања докумената по Правилу 70 (материјали који не подлежу обелодањивању), правилу 75(х) (материјали који се односе на заштићене сведоке, нередиговане исказе сведока), те по Правилу 75бис (сведочење МКТЈ оптуженика). Финансијска истрага је спроведена против укупно 65 лица у 9 предмета Зворник (8 лица против којих је поднет захтев) Зворник 5 (6 лица против којих је поднет захтев) Ловас (3 лица против којих је поднет захтев) Овчара (15 лица против којих је поднет захтев) Подујево (4 лица против којих је поднет захтев) Ћушка (18 лица против којих је поднет захтев) Шкорпиони (4 лица против којих је поднет захтев) Бијељина (3 лица против којих је поднет захтев) Бели Манастир (4 лица против којих је поднет захтев) У току године донете су четири наредбе о спровођењу финансијске истраге из предмета Бели Манастир (КТРЗ-5/09), против Зорана Вукшића, Слободана Стригића, Бранка Хрњака и Велимира Бертића. У земљама региона још много тога мора да се промени да би жртве добиле сатисфакцију какву заслужују а тужиоци за ратне злочине у овим земљама морају својим радом да уклоне препреке ка кажњавању ратних злочина и саграде мостове помирења међу народима, рекао је Владимир Вукчевић током сусрета са тужиоцима региона у Бриселу, 2. априла године Међународна и регионална сарадња 49

50 Служба за односе са јавношћу Компаративна анализа у односу на годину Није довољно да се спровeде правда, мора и да се види како се она спроводи. (Лорд Гордон Хјуарт, 1923.) Служба за односе са јавношћу Тужилаштва за ратне злочине је током десет година рада Тужилаштва пружала медијима у земљи и иностранству могућност да прате процесе за ратне злочине, у складу са принципима рада Тужилаштва правовремено и објективно. Служба за односе са јавношћу Тужилаштва за ратне злочине, поред редовних активности (саопштења, одржавање интернет презентације), организовање округлих столова и конференција за новинаре, јавног иступања у медијима), свакодневно информише јавност о поступцима у којима поступа Тужилаштво. Организовани су и иницирани бројни скупови на тему ратних злочина и владавине права уопште. Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић, заменици тужиоца, истражитељи и представници Службе за односе са јавношћу, учествовали су као излагачи на бројним међународним, регионалним и локалним стручним и промотивним скуповима и трибинама и панелима. У сарадњи са Мисијом ОЕБС-а, Европском комисијом, Хашким трибуналом, Министарством правде, представницима невладиних организација, реализовани су бројни округли столови, скупови, студијске посете и друге активности које су промовисале значај суђења за ратне злочине пред домаћим судовима. Ове активности имале су за циљ да упознају ширу јавност са активностима Тужилаштва за ратне злочине и свеукупним процесима спровођења правде. До података о заступљености теме ратних злочина у медијима, Тужилаштво за ратне злочине долазило је на основу сопствене архиве, али и у сарадњи са Медијском документацијом Ебарт. Током протеклих десет година. Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић дао је укупно 325 интервјуа, 49 пута је гостовао у телевизијским емисијама. Заменик тужиоца Бруно Векарић дао је укупно 198 интервјуа, а гостовао је у телевизијским емисијама 353 пута. Тужилаштво за ратне злочине обратило се јавности путем 773 саопштења. Анализирајући извештавање медија у години у односу на период од године, уочава се континуитет интересовања јавности у односу на активности- Тужилаштва за ратне злочине јер је укупан број прилога и текстова у години износио 1.123, док је у години достигао Таква тенденција је приметна и у односу на заступљеност изјава и интервјуа Тужиоца Владимира Вукчевића и заменика Тужоца Бруна Векарића у медијима, која је десет пута већа у односу на период од пре девет година. Служба за односе са јавношћу учествовала је у продукцији бројних документарних филмова који су значајно приближили рад Тужилаштва јавности и подизали свест у друштву о томе да је процесуирање ратних злочина саставни део демократизације Србије. Заступљеност Тужилаштва за ратне злочине у медијима 50 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

51 Приближавање рада тужилаштва јавности ( аутрич ) Проф др Иво Јосиповић предаје новинарима и представницима Тужилаштва за ратне злочине и Мисије ОЕБС-а у Србији; Загреб, 18. мај, Студијска посета активиста за људска права из Бурундија и Гватемале у организацији Импјунити воча-а, 9.октобар, године; Посета студената Њујоршког универзитета, Медија центар, Устаничка 29, 2. јул године; Посета студената Правног факултета Универзитета у Београду у организацији Адвокатске канцеларије Томановић, 6.јул, 2012 године; Студенти Универзитета Нортистерн у Медија центру у Устаничкој 29, 18. јул године; Посета студената у организацији Фондације Конрад Аденауер у оквиру семинара Србија, земља између Истока и Запада, Медија центар Устаничка 29, 31. август године; Посета студената завршних година Факултета друштвених наука из БиХ, Србије и КиМ у организацији Омладинског одбора за образовање, Медија центар Устаничка 29, 4. септембар године; Студенти Америчког Универзитета у Вашингтону у Медија центру у Устаничкој 29, 26. октобар године; Због значаја који Тужилаштво за ратне злочине има у процесу демократске транзиције друштва у Србији и због репутације које је током десет година изградило, забележене су бројне посете (73) студената из целе Србије, из региона, али и престижних универзитета из целог света. Врата Тужилаштва била су отворена бројним заинтересованим посетиоцима активистима невладиних организација као и групним посетама медија у региону. Делегација студената Лондон Скул оф Икономикс у посети Тужилаштву за ратне злочине, 10. април, године; Посета полазника Специјалистичких студија међународног хуманитарног права у организацији МКЦК, 28.април, године; Посета професора др Иве Јосиповића и делегације студената Правног факултета у Загребу, 5.мај, године; Пројекти У оквиру Пројекта Правда и ратни злочини Подршка преносу знања и материјала у вези предмета ратних злочина са МКСЈ на национална правосуђа ( Пројекат подршке правосуђу у суђењима за ратне злочине ), Канцеларија за демократске институције и људска права Организације за европску безбедност и сарадњу и Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије, расписали су јавни конкурс године на основу којег је у Тужилаштву ангажовано 12 људи пет стручних сарадника заменика тужиоца, три аналитичара и четири помоћника за информативну/аналитичку подршку заменицима тужиоца. Пројекат се спроводиo од 2. јула до 31. октобра године, у партнерству са Међународним кривичним судом за бившу Југославију и Међурегионалним истраживачким институтом УН-а за криминал и правосуђе, уз подршку мисија ОЕБС у региону западног Балкана, и уз финансијску подршку Европске уније. Посета студената Тужилаштву за ратне злочине у организацији Фондације Конрад Аденауер у оквиру семинара Србија, земља између Истока и Запада, Устаничка 29, 31. август године Бруно Векарић, заменик Тужиоца за ратне злочине са младим правницима и сарадницима ангажованим на пројекту ОДХИР/ОЕБС у Тужилаштву за ратне злочине Служба за односе са јавношћу 51

52 Обраћање Тужиоца Владимира Вукчевића по окончању пројекта: Идеја пројекта је била јачање капацитета перспективних правосудних институција и била ми је врло интересантна. Признајем, осећао сам и извесну скепсу, пошто едуковати младе људе у тако једном релативно кратком року, а имајући у виду тежину и сложеност тематике, није било ни мало лако, па је ту одговорност нас из Тужилаштва за ратне злочине била велика. Ови млади људи су за врло кратко време, захваљујући својој енергији, озбиљности и залагању на моје велико задовољство успели. Својим ангажовањем у Тужилаштву, они су показали да су достојни изазову овог посла. Конференција за новинаре поводом почетка снимања играног филма Устаничка улица, Београд, 7. април, године Студија Утицај МКТЈ на Србију Презентација студије Сужавање простора за порицање: Утицај МКТЈ на Србију (Shrinking the Space for Denial: the Impact of the ICTY in Serbia) Дајане Орентлихер, професорке међународног права на Правном колеџу Америчког универзитета у Вашингтону и специјалног саветника Иницијативе за правду Института за отворено друштво. (Београд, 9. јула године, Центар Сава ) Иницијатива за правду је оперативни програм Института за отворено друштво који подржава реформу правних система утемељену на заштити људских права и доприноси развоју правних капацитета отворених друштава широм света. Припреме за снимање Устаничке улице : Заменик тужиоца Бруно Векарић са продуцентом филма и глумцем Горданом Кичићем у Судници 1, 27. март године Тужилаштво је у сарадњи са Одељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду, са продуцентском кућом Филмкомбајн из Београда, у продукцији Гордана Кичића и у режији Мирослава Терзића, по сценарију Филипа Шварма и Ђорђа Милосављевића, активно помогло овај дугометражни играни филм који је, на специфичан и снажан начин, приближио јавности сву комплексност процесуирања ратних злочина и улогу Тужиоца за ратне злочине и његових заменика у том поступку. Дугометражни играни филм Устаничка улица Служба за односе са јавношћу учествовала је у припреми и реализацији, као и у медијској промоцији дугометражног играног филма Устаничка улица који је имао успешну премијеру у Центру Сава, 13. марта године. Током године, филм је приказан у земљи и у региону, као и на међународним филмским фестивалима. Студија Речи и недела позивање или подстицање на ратне злочине током у медијима у Србији Тужилаштво за ратне злочине представило је Студију Речи и недела: позивање или подстицање на ратни злочин у медијима у Србији године на Округлом столу 2. децембра године у Центру Сава. Студију је израдила група аутора у оквиру Пројекта Правда и ратни злочини, уредник је Бруно Векарић, заменик тужиоца за ратне злочине. Издавање публикације и њену промоцију омогућили су Фондација Фридрих Еберт и Мисија ОЕБС-а у Србији Одељење за људска права и владавину права и Одељење за медије. 52 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

53 Часопис Правда у транзицији суочавања Истраживање: Информисаност и ставови према Хашком трибуналу и према суђењима за ратне злочине у Србији * Служба за односе са јавношћу Тужилаштва је, у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Србији и Београдским центром за људска права, учествовала у припреми истраживања јавног мњења о ставовима према Хашком трибуналу и суђењима за ратне злочине пред домаћим судовима. Транзициона правда у јавности: Промоција Тужилаштва кроз периодичну публикацију Узорак је у септембру и октобру године обухватио људи старијих од 16 година којима су питања постављена у директном разговору. Ово је једно од најобимнијих истраживања о транзиционој правди у свету, рекао је Иван Јовановић, шеф одсека за питања ратних злочина у Мисији ОЕБС-а у Србији. На основу ових резултата, закључили смо да грађани имају негативне ставове о овим питањима, али на жалост, немају довољно информација на којима базирају ове ставове. Иако је генерални утисак општи пад информисаности јавности о темама ратних злочина деведесетих, јер опада интересовање, резултати истраживања говоре да постоји довољно информација у медијима о суђењима за ратне злочине, што сматра 51% испитаника (било је године 44%), и мање је оних који мисле (за 8%), да би јавност морала да буде боље информисана него сада. Служба за односе са јавношћу је учествовала у уређивању и издавању часописа Правда у транзицији суочавања, у 16 бројева и два специјална броја на енглеском језику као збир најрепрезентативнијих текстова у издањима на српском језику. Интерншип у Тужилаштву за ратне злочине На основу анкете спроведене међу 180 новинара, у организацији агенције Прагма, Владимир Вукчевић и Бруно Векарић добили су признање Новинар ваш пријатељ за годину Кетлин Келсо, студент Правног факултета у Џорџтауну, боравила је током јула и августа године на вишенедељној пракси у Тужилаштву за ратне злочине, ангажована у Служби за односе са јавношћу на анализи и праћењу страних медија који су извештавали о активностима Тужилаштва.У оквиру програма стручног усавршавања, од октобра до децембра године боравила је Лорен Фазах, студенткиња политикологије и социологије на Универзитету Норт Ист у Бостону, САД.Џулиа Патен, студенткиња политикологије и социологије на Универзитету Норт Ист у Бостону, САД, је трећа млада особа која је у Тужилаштву за ратне злочине Републике Србије стицала међународну праксу. Бруно Векарић добитник је награде Новинар ваш пријатељ за 2006, и годину (ПР агенција Прагма ) * Ово истраживање било је пето по реду (јул 2004, април 2005, децембар 2006, април 2009) у погледу ставова грађана Србије према суђењима за ратне злочине у Хашком трибуналу и у Србији. Служба за односе са јавношћу 53

54 Други о нама 54 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

55 Служба за односе са јавношћу 55

56 56 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

57 Изградња суда Свечаном церемонијом 24. октобра године отворена је зграда Специјалног суда. Тако ће јавност, колоквијално, звати зграду посебних органа Окружног суда у Београду у Устаничкој улици број 29. У њој ће се одвијати најзначајнији процеси у Србији на почетку 21. века - процеси против оптужених за ратне злочине и за организовани криминал. Постаће симбол демократске Србије њен прозор у свет. У исто време, увек ће подсећати на суђење века оптуженима за атентат на првог демократског премијера Србије др Зорана Ђинђића. Изградња Суднице 1, у дворишту некадашњег Врховног војног суда у Београду Суђења ће морати да сачекају да се заврше обимни грађевински радови. Некадашња зграда Врховног војног суда реновира се темељно и прилагођава за суђења. Ради се у три смене, без прекида, здање од метара квадратних добија сасвим нов изглед и споља и изнутра Праве се четири суднице. Поред две мање, у трећој ће капацитет бити 200 особа. Она има и бокс за оптужене широк 2,20 метара, са решеткама и блиндираним стаклом. Одлуком Министарства правде Републике Србије, судница број 2 у Посебној згради Вишег суда у Београду добила је 23. маја године име по италијанском судији Ђованију Фалконеу, симболу борбе против организованог криминала, ког је италијанска мафија убила на тај дан, године. Служба за односе са јавношћу 57

58 Арена правде:судница број1 у згради посебних одељења Вишег суда у Београду 58 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

59 Међународна и регионална сарадња 59

60 60 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

61 Статистика предмета Case Statistics 20. новембар November

62 Укупан број процесуираних лица: 400 Укупан број оптужених лица: 156 Укупан број жртава: 2920 Правноснажно пресуђени предмети Укупан број предмета: 36 Укупан број осуђених лица: 70 Укупан број ослобођених лица: 15 Укупан број година затвора: 785 Укупан број ослобађајућих пресуда: 15 У фази главног претреса пред Апелационим судом Укупан број предмета: 6 Укупан број осуђених лица: 36 Укупан број ослобођених лица: 6 Укупан број година затвора: 354 Укупан број ослобађајућих пресуда: 6 Пред одељењем за ратне злочине Укупан број предмета: 9 Укупан број оптужених лица: 24 Истрага Укупан број предмета: 21 Укупан број лица: 71 Предистражни поступци Укупан број предмета: Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

63 Number Prosecuted Persons: 400 Number of Defendants: 156 Number of Victims: 2920 Finally Adjudicated Cases Number of Cases: 36 Number of Convicted Persons: 70 Number of Acquitted Persons: 15 Number of Years in Prison: 785 Number of Acquitting Verdicts: 15 Cases at Trial Stage Proceedings Before Appellate Court Number of Cases: 6 Number of Convicted Persons: 36 Number of Acquitted Persons: 6 Number of Years in Prison: 354 Number of Acquitting Verdicts: 6 Proceedings Before War Crimes Department Number of Cases:9 Number of Defendants: 24 Investigative Proceedings Number of Cases: 21 Number of Persons: 71 Pre-Investigative Proceedings Number of Cases: 100 Статистика предмета Case Statistics 63

64 Регионална сарадња Укупан број размењених информација и доказа у предметима: 86 (април 2012.) Укупан број размењених информација и доказа у предметима: 196 (16. август 2013.) 1* Хрватска 54 Хрватска 116 2** Босна и Херцеговина 8 Босна и Херцеговина 21 3* Црна Гора 5 Црна Гора 9 4*** ЕУЛЕКС 19 ЕУЛЕКС 50 Правни основ */ Споразум о сарадњи у прогону починилаца кривичних дела ратних злочина против човечности и геноцида **/ Протокол о сарадњи у прогону осумњичених за ратне злочине, злочине против човечности и злочин геноцида ***/ Протокол о сарадњи МУП Р. Србије ЕУЛЕКС Правноснажно пресуђени предмети Предмет Осуђена лица и ослобођена лица Године затвора и ослобађајуће пресуде Жртве Овчара 1 (Вујовић и остали) 13 осуђених лица 5 ослобођених лица 190 година затвора 5 ослобађајућих пресуда 193 жртве најмање Овчара 2 (Булић) 1 осуђено лице 2 године затвора 4 жртве Овчара 3 (Сирета) 1 осуђено лице 15 година затвора 3 жртве Ђаковица (Лекај) 1 осуђено лице 13 година затвора 11 жртава Зворник 1 (Славковић и остали) 3 осуђена лица 1 ослобођено лице 24 године затвора 1 ослобађајућа пресуда 182 жртве најмање Зворник 2 (Грујић и Поповић) 2 осуђена лица 21 година затвора 700 жртава Шкорпиони 1 (С.Медић и остали) 3 осуђена лица 48 година затвора 6 жртава 1 ослобођено лице 1 ослобађајућа пресуда Шкорпиони 2 (А.Медић) 1 осуђено лице 5 година затвора 6 жртава Сува Река (Митровић и остали) 3 осуђена лица 48 година затвора 50 жртава 3 ослобођена лица 3 ослобађајуће пресуде Сува Река (Репановић) 1 осуђено лице 20 година затвора 50 жртава Велика Ператовица (Трбојевић) 1 осуђено лице 10 година затвора 5 жртава Медак (Лазић и остали) 3 осуђена лица 8 година затвора 1 жртва Слуњ (Пашић) 1 осуђено лице 10 година затвора 1 жртва Подујево 2 (Ђукић и остали) 3 осуђена лица 55 година затвора 14 жртава Подујево 2 (Ђукић) 1 осуђено лице 20 година затвора 14 жртава Бански Ковачевац (Булат и Вранешевић) 2 осуђена лица 33 године затвора 6 жртава Стара Градишка (Шпановић) 1 осуђено лице 5 година затвора 3 жртве Стари Мајдан (Малић) 1 осуђено лице 13 година затвора 3 жртве Тења (Радивој) 1 осуђено лице 12 година затвора 1 жртва Јатаци (Ловре и остали) 6 осуђених лица 6 година затвора (5 лица условно) 5 година условно) Растовац (Марић) 1 осуђено лице 12 година затвора 1 жртва Медак (Ђаковић) 1 ослобођено лице 1 ослобађајућа пресуда 1 жртва Вуковар (Вујановић) (јединствена пресуда из Овчаре 1) 1 осуђено лице 9 година затвора 2 жртве (јединствена пресуда од 20 година затвора из Овчаре 1) Мирослав Јегдић (Мрежа помагача, Младић) 1 осуђено лице 6 месеци, условно 2 године Бранислав Младић (Мрежа помагача, Младић) 1 осуђено лице 1 година затвора, условно 3 године Зворник 3 (Савић и остали) 2 осуђена лица 1 ослобођено лице 23 године затвора 1 ослобађајућа пресуда 13 жртава најмање Владимир Лијескић (Мрежа помагача, Жупљанин) 1 осуђено лице 6 месеци затвора, условно 2 године Приједор ( Кесар) 1 ослобођено лице 1 ослобађајућа пресуда 3 жртве Љубиша Лазић (Мрежа помагача, Жупљанин) 1 осуђено лице 6 месеци затвора, условно 2 године Бијељина (Јовић и остали) 3 осуђена лица 43 године затвора 1 жртва Браћа Битићи (Поповић и Стојановић) 2 ослобођена лица 2 ослобађајуће пресуде 3 жртве Лички Осик (Будисављевић и др.) 4 осуђена лица 43 године затвора 5 жртава Бели Манастир ( Вукшић и остали) 1 осуђено лице (поступак враћен на почетак за 3 лица) 1,5 година затвора 6 жртава најмање Кључ (Милан Шкрбић) 1 осуђено лице 7 година затвора 2 жртве укупно предмета: 34 укупно осуђених лица: 65 укупно ослобођених лица: 15 укупно година затвора: 690 укупно ослобађајућих пресуда: Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

65 Regional Cooperation Total number of exchanged information and evidences in cases: 86 (April 2012) Total number of exchanged information and evidences in cases: 196 (14 August 2013) 1* Croatia 54 Croatia 116 2** Bosnia and Herzegovina 8 Bosnia and Herzegovina 21 3* Montenegro 5 Montenegro 9 4*** EULEX / UNMIK 19 EULEX / UNMIK 50 Legal Basis */ the Agreement on Cooperation in Prosecuting Perpetrators of Criminal Offences against Humanity and Other Assets Protected by International Law **/ the Protocol on Cooperation in Prosecution of Perpetrators of War Crimes, Crimes against Humanity and Genocide ***/ the Protocol on Cooperation between the Ministry of Interior and EULEX Finally Adjudicated Cases Case Convicted persons and acquitted persons Years in prison and acquitting verdicts Victims Ovčara 1 (Vujović and others) 13 convicted persons 5 acquitted persons 190 years in prison 5 acquitting verdicts 193 victims minimum Ovčara 2 (Bulić) 1 convicted person 2 years in prison 4 victims Ovčara 3 (Sireta) 1 convicted person 15 years in prison 3 victims Đakovica (Lekaj) 1 convicted person 13 years in prison 11 victims Zvornik 1 (Slavković and others) 3 convicted persons 1 acquitted person 24 years in prison 1 acquitting verdict 182 victims minimum Zvornik 2 (Grujić and Popović) 2 convicted persons 21 years in prison 700 victims Scorpions 1 (S. Medić and others) 3 convicted persons 48 years in prison 6 victims 1 acquitted person 1 acquitting verdict Scorpions 2 (A. Medić) 1 convicted person 5 years in prison 6 victims Suva Reka (Mitrović and others) 3 convicted persons 48 years in prison 50 victims 3 acquitted persons 3 acquitting verdicts Suva Reka (Repanović) 1 convicted person 20 years in prison 50 victims Velika Peratovica (Trbojević) 1 convicted person 10 years in prison 5 victims Medak (Lazić and others) 3 convicted persons 8 years in prison 1 victim Slunj (Pašić) 1 convicted person 10 years in prison 1 victim Podujevo 2 (Đukić and others) 3 convicted persons 55 years in prison 14 victims Podujevo 2 (Đukić) 1 convicted person 20 years in prison 14 victims Banski Kovačevac (Bulat and Vranešević) 2 convicted persons 33 years in prison 6 victims Stara Gradiška (Španović) 1 convicted person 5 years in prison 3 victims Stari Majdan (Malić) 1 convicted person 13 years in prison 3 victims Tenja (Radivoj) 1 convicted person 12 years in prison 1 victim Harbourers (Lovre and others) 6 convicted persons 6 years in prison (5 persons probation) (5 years probation) Rastovac (Marić) 1 convicted person 12 years in prison 1 victim Medak (Đaković) 1 acquitted person 1 acquitting verdict 1 victim Vukovar (Vujanović) (singular verdict from Ovčara 1) 1 convicted person 9 years in prison 2 victims (singular verdict of 20 years in prison from Ovčara 1) Miroslav Jegdić (Support network, Mladić) 1 convicted person 6 month in prison, suspended for 2 years Branislav Mladić (Support network, Mladić) 1 convicted person 1 year in prison, suspended for 3 years Zvornik 3 (Savić and others) 2 convicted persons 1 acquitted person 23 years in prison 1 acquitting verdict 13 victims minimum Vladimir Lijeskić ( Support network, Župljanin) 1 convicted person 6 months in prison suspended for 2 years Prijedor ( Kesar) 1 acquitted person 1 acquitting verdict 3 victims Ljubiša Lazić (Support network, Župljanin) 1 convicted person 6 months in prison suspended for 2 years Bijeljina (Jović and others) 3 convicted person 43 years in prison 1 victim Bytyqi Brothers (Popović and Stojanović) 2 acquitted persons 2 acquitting verdicts 3 victims Lički Osik (Budisavljević and others) 4 convicted person 43 years in prison 5 victims Beli Manastir (Vukšić and others) 1 convicted person (proceedings returned to the beginning for 3 persons) 1,5 years in prison 6 victims minimum Ključ (Milan Škrbić) 1 convicted person 7 years in prison 2 victims number of cases: 34 number of convicted persons: 65 number of acquitted persons: 15 number of years in prison: 690 number of acquitted verdicts: 15 Статистика предмета Case Statistics 65

66 Правноснажно пресуђени предмети пред судом опште надлежности Предмет Осуђена лица и ослобођена лица Године затвора и ослобађајуће пресуде Жртве Сјеверин (Лукић и остали) 4 осуђена лица 75 година затвора 16 жртава Подујево 1 (Цвјетан) 1 осуђено лице 20 година затвора 14 жртава укупно предмета: 2 укупно осуђених лица: 5 укупан број ослобођених лица: 0 укупно година затвора: 95 укупан број ослобађајућих пресуда: 0 У фази главног претреса пред Апелационим судом Предмет Осуђена лица и ослобођена лица Године затвора и ослобађајуће пресуде Жртве Ловас (Деветак и остали) 14 осуђених лица 128 година затвора 70 жртава Гњиланска група (Ајдари и остали) 11 осуђених лица 116 година затвора 47 жртава 6 ослобођених лица 6 ослобађајућих пресуда Зворник 5 (Богдановић и остали) 7 осуђених лица 72 године затвора 28 жртава Босански Петровац (Совиљ и Векић) 2 осуђена лица 16 година затвора 1 жртва Ћирић Петар (Овчара) 1 осуђено лице 20 година затвора 193 жртве Кашњети Марк (Призрен) 1 осуђено лице 2 године затвора 2 жртве укупно предмета: 6 укупно осуђених лица: 36 укупно ослобођених лица: 6 укупно година затвора: 354 укупан број ослобађајућих пресуда: 6 У фази главног претреса пред Одељењем за ратне злочине Предмет Оптужена лица Напомене Жртве Тузланска колона (Јуришић) 1 оптужено лице у току (укинута првостепена пресуда од 12 година затвора) 51 жртва најмање Ораховачка група (Морина) 1 оптужено лице (укинута првостепена ослобађајућа пресуда) 8 жртава Ћушка, Љубенић, Пављан и Захач (Миладиновић и остали) 13 оптужених лица у току 109 жртава најмање Тења 1 (Видаковић и Чубрило) 2 оптужена лица у току 18 жртава Цревар ( Сремска Митровица) 1 оптужено лице у току 2 жртве Ђуро Тадић (Бихаћ) 1 оптужено лице у току 18 жртава Мирослав Гвозден (Сански Мост) 1 оптужено лице у току 6 жртава Бели Манастир (Вукшић и остали) 3 оптужена лица у току, укинута првостепена пресуда у односу на 3 лица од 35 година затвора 6 жртава најмање Челебићи (Хондо) 1 оптужено лице у току 16 жртава укупно предмета: 9 укупно оптужених лица: Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

67 Finally Adjudicated Cases Before the Court of General Jurisdiction Case Convicted persons and acquitted persons Years in prison and acquitting verdicts Victims Sjeverin (Lukić and others) 4 convicted persons 75 years in prison 16 victims Podujevo 1 (Cvjetan) 1 convicted person 20 years in prison 14 victims number of cases: 2 number of convicted persons: 5 number of acquitted persons: 0 number of years in prison: 95 number of acquitted verdicts: 0 Cases at Trial Stage Proceedings Before Appellate Court Case Convicted persons and acquitted persons Years in prison and acquitting verdicts Victims Lovas (Devetak and others) 14 convicted persons 128 years in prison 70 victims Gnjilane group (Ajdari and others) 11 convicted persons 116 years in prison 47 victims 6 acquitted persons 6 acquitting verdict Zvornik 5 (Bogdanović and others) 7 convicted persons 72 years in prison 28 victims Bosanski Petrovac (Sovilj and Vekić)) 2 convicted persons 16 years in prison 1 victim Ćirić Petar (Ovčara) 1 convicted person 20 years in prison 193 victims Kašnjeti Mark (Prizren) 1 convicted person 2 years in prison 2 victims number of cases: 6 number of convicted persons: 36 number of acquitted persons: 6 number of years in prison: 354 number of acquitted verdicts: 6 Cases at Trial Stage Proceedings Before War Crimes Departmen Case Defendants Notes Victims Tuzla convoy (Jurišić) 1 defendant ongoing (abolished first-instance verdict of 12 years in prison) 51 victims minimum Orahovac group (Morina) 1 defendant (abolished first-instance acquitting verdict) 8 victims Ćuška, Ljubenić, Pavljan and Zahač (Miladinović and others) 13 defendants ongoing 109 victims minimum Tenja 1 (Vidaković and Čubrilo) 2 defendants ongoing 18 victims Crevar (Sremska Mitrovica) 1 defendant ongoing 2 victims Đuro Tadić (Bihać) 1 defendant ongoing 18 victims Miroslav Gvozden (Sanski Most) 1 defendant ongoing 6 victims Beli Manastir (Vukšić and others) 3 defendant ongoing, first instance sentence of 35 years in prison abolished for 3 persons 6 victims minimum Čelebići (Hondo) 1 defendant ongoing 16 victims number of cases: 9 number of defendants: 24 Статистика предмета Case Statistics 67

68 68 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

69 Спровођење тужилачке истраге Примена новог Законика о кривичном поступку којим се уводи тужилачка истрага за кривична дела организованог криминала и ратног злочина почела је у Тужилаштву за ратне злочине 15. јануара године. Нови ЗКП, усвојен је 26. септембра године у Скупштини Србије. Тужилаштво за ратне злочине је од почетка примене новог ЗКП до 20.новембра године захтевало истрагу за 73 лица у 14 предмета; подигнуте су оптужнице против 17 лица у 14 предмета; првостепене пресуде донете су у пет предмета: од којих 17 осуђујућих и једна условна казна 69

70 70 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

71 Статистика предмета Case Stacistics 71

72 72 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

73 Статистика предмета Case Stacistics 73

74 74 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

75 Статистика предмета Case Stacistics 75

76 Правноснажно пресуђени поступци КТРЗ 3/03 Овчара 1 (Вујaновић и остали) Оптужени: Мирољуб Вујовић, Станко Вујановић, Милан Војиновић, Предраг Драговић, Предраг Милојевић, Милан Ланчужанин, Ђорђе Шошић, Мирослав Ђанковић, Милан Атанасијевић, Јовица Перић, Вујо Златар, Предраг Маџарац, Нада Калаба, Горан Мугоша, Слободан Катић, Марко Љубоја, Саша Радак, Милорад Пејић Број жртава: 193 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Душан Кнежевић Судско веће: Веско Крстајић (председавајући) Почетак главног претреса: године Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Поновни поступак започет је године Првостепена пресуда у поновљеном поступку: године Правноснажно пресуђен поступак окончан: године Укупно саслушаних сведока: под псеудонимом, 2 сведока сарадника, 1 уз искључење јавности, 2 под мерама заштите, 5 вештака Укупно судећих дана: 136 Апелациони суд у Београду потврдио је 14. септембра године првостепену пресуду Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду за ратни злочин на пољопривредном добру Овчара код Вуковара. Окривљени Мирољуб Вујовић, Станко Вујановић, Предраг Милојевић, Ђорђе Шошић, Мирослав Ђанковић и Саша Радак осуђени на 20 година затвора. Милану Војновићу потврђена је казна на 15 година затвора, Јовици Перићу на 13 година, Милану Ланчужанину на шест година, а Предрагу Драговићу и Горану Мугоши на пет година затвора. Веће за ратне злочине преиначило је првостепену пресуду тако што је пооштрило казну затвора окривљеној Нади Калаби и осудило је на 11 година затвора, док је окривљеном Ивану Атанасијевићу казна затвора смањена на 15 година. Истом пресудом одбијена је жалба Тужилаштва за ратне злочине и потврђена ослобађајућа пресуда Марку Љубоју, Слободану Катићу, Предрагу Маџарцу, Вуји Златару и Милораду Пејићу. Оптуженима се ставља на терет да су, у времену од поподневних часова дана 20. новембра до раних јутарњих часова 21. новембра године, на пољопривредном добру Овчара, у Вуковару (Република Хрватска), извршили кривично дело ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144 КЗ СРЈ, у вези члана 22 КЗ СРЈ. Прецизирана oптужница Тужилаштва за ратне злочине од 8. јула године терети осамнаест оптужених за ратни злочин над најмање 193 ратна заробљеника на пољопривредном добру Овчара код Вуковара 76 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

77 1991. године. Оптужени се терете да су, као припадници ТО Вуковара и добровољачке јединице Лева суподерица, које су биле у саставу тадашње ЈНА, према ратним заробљеницима из вуковарске болнице који су претходно положили оружје припадницима ЈНА, а затим предати ТО Вуковара, у које су спадали припадници хрватских оружаних снага, милиција, добровољачких јединица, организованих покрета отпора и лица која прате те оружане снаге, вршили убиства, телесно их повређивали и нечовечно поступали на начин којим се вређа људско достојанство. Овом приликом, лишено је живота две стотине лица, од којих је идентификовано 193. Из завршне речи На локалитету Грабова заробљеници су извођени испред ископане јаме и то у групама од по седам до осам лица, у које пуцају формирани стрељачки водови и тако их лишавају живота. Након што једна група погођених пада, из тракторске приколице излази нова група, убацује их у рупу и долази на њихово место. Живи убацују мртве и чекају свој ред. Ко год је дошао на рупу на Грабову, морао је да стреља, нико одатле није могао отићи ако не учествује у убијању заробљеника. То је био залог ћутања. Након завршетка стрељања на Грабову, долази булдожер који затрпава, загртањем земље, рупу у којој се налазе лешеви убијених лица. Међу лицима која су лишена живота налазе се и две жене од којих је једна, Ружица Маркобашић била у другом стању, а чији је супруг наводно правио огрлице од прстију српске деце. Она је убијена тако што јој је пуцано између ногу из прислона. КТРЗ 4/03 Овчара 2 (Булић) Оптужени: Милан Булић Број жртава: 193 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Душан Кнежевић Судско веће: Веско Крстајић (председавајући) Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Укупно саслушаних сведока: 122 Укупно судећих дана: 30 Пресудом Врховног суда Србије, 1. марта године, преиначена је пресуда Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду тако што је Врховни суд оптуженог Милана Булића за кривично дело ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144 у вези члана 22 КЗСРЈ осудио на казну затвора у трајању од две године. Првостепеном пресудом 30. јануара године Веће за ратне злочине Окружног суда у Београду огласило је Булића кривим за ратни злочин против ратних заробљеника и осудило га на осам година затвора. Прецизираном оптужницом од 21. децембра године, Милан Булић звани Булиџа терети се за извршење кривичног дела ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144 КЗ Србије, у вези члана 22 КЗ Србије. Оптужница наводи да је Булић, као припадник Територијалне одбране Вуковара, војне формације у саставу тадашње ЈНА, новембра године вршио телесно повређивање, повреде личног достојанства и нечовечно поступао према ратним заробљеницима из Вуковарске болнице које је њему и другим лицима предала ЈНА. Првобитном оптужницом обухваћено је више лица у вези истог догађаја на пољопривредном добру Овчара у Вуковару. Због болести оптуженог Милана Булића, поступак у односу на њега је раздвојен, 27. јануара године, и од тада се водио посебно, пред истим судским већем. Из завршних речи Оно на шта се у завршној речи мора указати је велика количина беса и насиља коју је оптужени тада испољио, дајући себи за право да кажњава заробљенике по свом нахођењу. О томе говори сведок Бергхофер, који је, видевши силину са којом се оптужени обрушио на заробљенике, прокоментарисао у судници: Једноставно, неки су подивљали. Сведок Додај ће пак у свом исказу Суду рећи: Могли су да раде са нама шта су хтели. Можда је то и најбоља слика онога што се тада тамо дешавало. Статистика предмета Case Stacistics 77

78 КТРЗ 4/03 Овчара 3 (Сирета) Оптужени: Дамир Сирета Број жртава: најмање 193 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Душан Кнежевић Судско веће: Веско Крстајић (председавајући) Почетак суђења: године Првостепени поступак окончан: године Правноснажна пресуда: године Укупно саслушаних сведока: 7 Укупно судећих дана: 5 Оптуженом за ратни злочин на Овчари Дамиру Сирети, смањена је казна са 20 на 15 година затвора. Веће за ратне злочине Апелационог суда преиначило је пресуду Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду од 23. јуна године, сматрајући да првостепени суд није дао адекватан значај олакшавајућим околностима у овом случају када је осудило Сирету на максималну казну затвора од 20 година за ратни злочин над 200 (идентификованих 193) хрватских ратних заробљеника на пољопривредном добру Овчара код Вуковара, године. Оптужница Тужилаштва за ратне злочине од 17. октобра године терети Сирету, да је као припадник ТО Вуковара, која је била у саставу тадашње ЈНА, био у стрељачком воду који је извршио егзекуцију ратних заробљеника на јами Грабово. Сирета је лишен слободе децембра године у Норвешкој, а 8. маја године, уз залагање тадашње министарке правде Снежане Маловић, изручен Србији. Решење о притвору, по решењу истражног судије Већа за ратне злочине, донето је 30.јула године, а пошто се Сирета тада налазио у бекству, према њему је била расписана међународна потерница. За убиство почињено у Вуковару, он је у Републици Хрватској осуђен у одсуству на 12 година затвора. Заменик Тужиоца за ратне злочине Душан Кнежевић је, детаљно анализирајући предочене доказе и исказе сведока сарадника, рекао у завршној речи да је кривица оптуженог несумњива, да су жртве имале статус ратних заробљеника, а Сирета је поступио противно Женевским конвенцијама учествујући у њиховом мучењу и стрељању. Иако је тужилац оценио да је у питању био заједнички подухват у остваривању заједничког незаконитог циља, против Сирете се, из разлога економичности суђења, водио раздвојен поступак у односу на 18 лица за исти догађај. КТРЗ 7/04 Ђаковица (Лекај) Оптужени: Антон Лекај Број жртава: 11 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Драгољуб Станковић Судско веће: Оливера Анђелковић (председавајућа) Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Укупно саслушаних сведока: 23, за једног сведока искључена јавност Укупно судећих дана: 15 Врховни суд Србије је 6.априла године потврдио казну Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду које је огласило 18. септембра године Антона Лекаја кривим да је као саизвршилац извршио кривично дело ратни злочин против цивилног становништва, члан 142 ст. 1, КЗ СРЈ, а у вези са чланом 22 КЗ СРЈ, и осудило га на казну 13 година затвора. Првостепена пресуда наводи да је Лекај учествовао у противправном затварању девет лица и према њима, заједно са другим припадницима ОВК, вршио мучења, нечовечна поступања, повреде телесног интегритета и силовања, а према још два лица, заједно са осталима, учествовао у повреди телесног интегритета и нечовечном поступању. Пресуда наводи и да је Лекај, заједно са још једним припадником ОВК, лишио живота једно лице. Оптужницом је Лекају стављено на терет да је на територији општине Ђаковица, током јуна године. Према наводима оптужнице, Антон Лекај, звани Пинђо или Балт, је као припадник Ослободилачке војске Косова (ОВК), Војне полиције, тзв. групе Ципат, вршио противправно затварање цивила, мучење и нечовечно поступање, силовање, повреде телесног интегритета и убиство према цивилном становништву, са циљем успостављања потпуне контроле ОВК над територијом Косова и Метохије и протеривања неалбанског живља са тог подручја. Из завршне речи Овакви поступци имали су за циљ да се од оштећених изнуди признање о њиховој наводној припадности другој страни у сукобу, о чему сведочи чињеница да су оптужени Лекај Антон и окривљени против којих је поступак издвојен, сви као припадници ОВК, испитивали оштећене на околности њиховог наводног учешћа на страни оружаних снага СРЈ, у војним операцијама против ОВК, те тражећи од њих информације о поступању српске војске и полиције у оружаном сукобу, а вршећи тортуру над њима јасно им стављали до знања да морају да напусте територију Косова и Метохије. И силовање оштећеног Шаља Бедрија, блудне радње које је извршио над њим, силовање оштећене малолетне Тафа Софије, у подруму, пред свима, рођеним стрицем, тек венчаним мужем, и његовом блиском родбином, као радње које је оптужени свесно предузео, имали су за циљ застрашивање, деградацију, понижавање, дискриминацију, кажњавање и уништење ових особа. 78 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

79 КТРЗ 17/04 Зворник 1 (Славковић и остали) Оптужени: Бранко Грујић (поступак раздвојен решењем судског већа од године) Бранко Поповић алиас Марко Павловић (поступак раздвојен решењем судског већа од године) Душко Вучковић (поступак обустављен услед смрти окривљеног) Драган Славковић звани Торо Иван Кораћ звани ЗОКС Драгутин Драгићевић звани Босанац Синиша Филиповић звани Лопов Број жртава: најмање 182 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Милан Петровић Судско веће: Татјана Вуковић (председавајућа) Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Одлука Већа Врховног касационог суда: године Укупно саслушаних сведока: 160 Укупно судећих дана: 153 Врховни касациони суд jе одбио као неосноване захтеве двојице осуђених за ратне злочине у Зворнику, Ивана Кораћа и Драгана Славковића и њихових бранилаца за испитивање законитости правноснажних пресуда. Касациони суд је потврдио пресуду Већа за ратне злочине и Врховног суда Србије, којима је, за кривично дело ратни злочин против цивилног становништва, Славковић осуђен на 12 година затвора, а Иван Кораћ на девет година. Врховни суд претходно је Славковићу умањио казну Већа за ратне злочине од 12. јуна са 15 на 12 година, а Кораћу са 13 на девет година затвора. Због учешћа у овом злочину осуђен је и Синиша Филиповић на три године затвора, док је оптужени Драгутин Драгићевић ослобођен оптужбе. Веће за ратне злочине Окружног суда у Београду, пресудом од 12. јуна године, огласило је оптужене Славковића, Кораћа и Филиповића кривим за извршење кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 КЗ СФРЈ, у саизвршилаштву у вези члана 22 КЗ СФРЈ. Првостепеном пресудом оптужени Драган Славковић осуђен је на казну затвора од 15, а оптужени Иван Кораћ на казну затвра од 13 година, за злочине у Дому културе у Челопеку, на пољопривредном добру Економија и на месту званом Циглана. Оптужени Синиша Филиповић осуђен је на казну затвора од три године, за злочине у Дому културе у Челопеку. Оптужени Драгутин Драгићевић ослобођен је оптужби. Тужилаштво је 6. марта године изменило и прецизирало оптужницу којом је оптуженима стављено на терет да су, у периоду од почетка маја до половине јула године, извршили кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗ СФРЈ, а у вези члана 22 КЗ СФРЈ. Кривични поступак против оптужених Грујића и Поповића раздвојен је решењем судског већа од 26. маја године. Оптужница наводи да су Славковић и Кораћ, као припадници јединице Пиварски, и Филиповић и Драгићевић, као припадници јединице Жуте осе, убијали, телесно повређивали, физички и психички мучили и тукли, нечовечно поступали и злостављали заточена цивилна лица муслиманске националности у Дому културе у Челопеку. Оптужени се терете и да су од заточених цивила незаконито одузимали лични новац и ствари од вредности, као и да су цивиле неовлашћено одводили из Дома. Већини одведених губи се сваки траг да су у животу, а један број њих је, након рата, ексхумиран и идентификован у масовним гробницама. Оптужени Славковић и Кораћ терете се и за извршење злочина на пољопривредном добру Економија, у периоду од 5. до 12. маја године. Према наводима оптужнице, Славковић и Кораћ су, лицима муслиманске националности затвореним у просторији за клање стоке на пољопривредном добру Економија, наносили тешке телесне повреде, а једно лице су лишили живота. Славковић и Кораћ такође се терете да су, у периоду од 12. маја до почетка јула године, на месту званом Циглана у Зворнику, на које су 22 цивилна лица са Економије пребачена на принудни рад, нечовечно поступали према њима, психички их злостављали и мучили. Из завршне речи О интензитету страха који је био код свих оштећених, по мом мишљењу, најупечатљивије казује заштићени оштећени сведок под псеудонимом 3, на главном претресу од 06. и године, кад каже: Нико нама не јавља када они долазе, чујеш шкрипу гума, чујеш како улазе, отвара се ланац. То је страх, људи су од страха, кад се чује ланац, главом о зид ударали, беже, да може, зид би главом пробио и у њега се сакрио. За Бајрам је била прво туча, а онда је, колико се сећам, Пуфта позвао очеве и синове на бину. Јавили се Јахијагић Фикрет и син му Алмир, Бикић Шабан, Чикарић Един и још два пара, али се не сећам њихових имена. Мислим да је укупно било четири пара. Синови су очевима радили фелацио. Том приликом Репић је почео да убија из малокалибарке, онако бирајући. Тада је из пушке убио Атлић Алију, Тухчић Абдулазиза, Бикић Дамира у уста, Хаџиавдић Салиха. Ако оптужени оштећенима никада нису дошли да би им указали у било ком обиму и начину хумани гест, почев од давања воде за пиће, одеће, једне цигарете, хране, ако неког оштећеног оптужени изведу из Дома културе па се потом чују јауци и пуцњи, ако некога од оштећених одведу да истовари лешеве па га потом не врате, ако се то дешава твом сину, твом оцу, твом даиџићу, ако такво понашање нико не спречава, ако се нема коме пожалити, ако се повређенима не указује медицинска помоћ, а све то тако јесте, онда је заиста реч о психичком мучењу. Статистика предмета Case Stacistics 79

80 КТРЗ 17/04 Зворник 2 (Грујић и Поповић) Оптужени: Бранко Грујић Бранко Поповић, алиас Марко Павловић Број жртава: 700 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Милан Петровић Судско веће: Татјана Вуковић (председавајућа) Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Укупно саслушаних сведока: 66 Укупно судећих дана: 51 Апелациони суд у Београду потврдио је пресуду Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду којом су Грујић и Поповић осуђени на шест, односно 15 година затвора. Они су проглашени кривим за депортацију муслимана и неспречавање злочина у Зворнику године. Они су првостепено осуђени због депортације муслиманског становништва и неспречавања злочина на подручју зворничке општине током ратних сукоба године. По претходном договору узели су за таоце цивиле, војно способне мушкарце из села Дивич, Ђулићи и Клиса и принудно раселили муслиманско становништво из села Козлук. Поповић је проглашен кривим и због злочина над муслиманским цивилима затвореним у згради зворничког суда за прекршаје, односно због непредузимања мера заштите талаца. Грујићу и Поповићу ставља се на терет принудно раздвајање и незаконито узимање за таоце 174 цивила муслиманске националности из села Дивич, 27. маја године, а потом и њихово пребацивање и затварање лица у Дом културе у Челопеку, где су држани под стражом полиције до почетка јула године. Оптужница наводи да су Грујић и Поповић по својим функцијама били обавезни и, према конкретним околностима, у могућности да предузму мере које би обезбедиле хумано поступање према заточеним таоцима. Оптужени се терете и за предузимање акција и радњи из својих овлашћења у принудном и незаконитом расељавању цивилна лица Муслиманске националности житеља села Козлук (1.649 лица) и села Скочић (173 лица). Оптужени Поповић терети се и за злочине према затвореним цивилима на пољопривредном добру Економија, где је наређивао да поједини припадници Територијалне одбране лишавају слободе лица муслиманске националности и нечовечно поступао према затвореним цивилима. Оптужницом се Поповићу ставља на терет и убиство десеторице муслимана цивила на Црном врху, као и злочин према оштећеној Споменки Стојкић, због наводног ширења прича о злостављањима муслимана у Дому културе у Челопеку. Такође, оптужница наводи да Поповић није предузео никакве мере у спречавању злостављања талаца у Дому културе у Челопеку, што је имало за последицу већи број телесно повређених и најмање 27 смртно страдалих талаца. По оцени Апелационог суда, првостепени суд је правилно закључио да је узимање талаца резултат заједничке усмено донете одлуке у чијем су доношењу учествовали Грујић и Поповић као и да одлуке о узимању талаца и принудном расељењу села Козлук имају војни и политички аспект. Принудно премештање није могло бити алтернатива да се том становништву не пружи свака врста помоћи ради останка на својим огњиштима, будући да је српска страна у сукобу контролисала ову област, наведено је у образложењу одлуке Апелационог суда. Оптужени Бранко Грујић у својствима Председника Привремене владе општине Зворник, Председника Ратног штаба и Ратног секретаријата, а оптужени Поповић Бранко у својствима Команданта 2. Штаба Територијалне одбране, члана Ратног штаба и Команданта Војно-територијалне команде, новом оптужницом која је подигнута 5. августа године терете се за заробљавање, нечовечно поступање и смрт око 700 муслиманских цивила, смишљене и синхронизоване акције узимања цивила за таоце, који су потом убијани. 80 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

81 КТРЗ 3/05 Шкорпиони (Медић и остали) Оптужени: Слободан Медић, Перо Петрашевић, Александар Медић, Александар Вуков, Бранислав Медић Број жртава: 6 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Богдан Станковић, Небојша Марковић Судско веће: Гордана Божиловић Петровић (председавајућа) Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Укупно саслушаних сведока: 35 Укупно судећих дана: 41 Пресудом Врховног суда Србије од 13. јуна године потврђена је пресуда Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду у односу на оптужене Слободана Медића, Перу Петрашевића и Александра Вукова. Уважавањем жалбе бранилаца оптуженог Бранислава Медића, преиначује се првостепена пресуда у погледу одлуке о казни, па је Врховни суд Србије оптуженог Бранислава Медића осудио на казну затвора у трајању од 15 година, док се у осталом делу жалба бранилаца оптуженог Бранислава Медића одбија као неоснована. Уважавањем жалбе браниоца оптуженог Александра Медића, укида се пресуда Већа за ратне злочине у односу на оптуженог Александра Медића и у том делу враћа првостепеном суду на поновно суђење. лица муслиманске националности, у месту Годињске баре, у близини села Трново. Из завршних речи Ако се има у виду да су стрељани цивили заробљени у околини Сребренице која се налази на више од 150 километара од Трнова и да су после стрељања њихова тела поливена бензином и спаљена у већ спаљеној викендици, намеће се закључак да је егзекуција заробљеника на том месту и накнадно спаљивање тела имала за циљ прикривање убиства цивила заробљених у Сребреници, тако што би се њихови посмртни остаци повезали са ранијим ратним збивањима када је викенд насеље, где су они стрељани, разрушено и запаљено. Из Жалбе Првостепени суд је недовољно оценио саркастично понашање опт. Медић Александра приликом испитивања једног од заробљеника у вези догађаја када је опт. Медић Александар док су заробљеници лежали на тлу питао једног заробљеника, како то тврди сведок Стојковић у исказу на главном претресу од године страна 41/97 када наводи: први је Аца био испитивао нешто око секса питао га је овог задњег десно питао је јеси ли прцао и он каже нисам, а Аца му је рекао: И нећеш! Веће за ратне злочине Окружног суда у Београду осудило је Слободана и Бранислава Медића на по 20 година затвора, а Перу Петрашевића на 13 година затвора. Александар Медић осуђен је на пет година затвора за извршење кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва у помагању, док је Александар Вуков ослобођен оптужби. Тужилац за ратне злочине уложио је жалбу на пресуду Већа, и то због одлуке о казни у односу на оптужене Перу Петрашевића и Александра Медића, као и због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно утврђеног чињеничног стања у односу на оптуженог Александра Вукова. Оптужница Тужилаштва од 10. јуна године терети Слободана Медића, Бранислава Медића и Перу Петрашевића да су извршили кривично дело ратни злочин према цивилном становништву из члана 142 ст. 1, као саизвршиоци, а Александра Медића и Александра Вукова да су извршили кривично дело ратни злочин према цивилном становништву из члана 142 ст. 1 у вези члана 24 КЗ СРЈ, као помагачи. Према наводима оптужнице, оптужени су 16. или 17. јула године, као припадници паравојне формације Шкорпиони, заједно са више НН припадника исте јединице, лишили живота шест заробљених Статистика предмета Case Stacistics 81

82 КТРЗ 3/05 Шкорпиони 2 (Александар Медић) КТРЗ 5/05 Сува Река (Митровић и остали) Оптужени: Александар Медић Број жртава: 6 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Небојша Марковић Судско веће: Снежана Николић Гаротић (председавајућа), Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Укупно саслушаних сведока: 1 Укупно судећих дана: 41 Веће за ратне злочине Врховног суда Србије потврдило је пресуду Окружног суда у Београду којом је Александар Медић проглашен кривим због помагања у извршењу кривичног дела ратни злочин против цивилног становноштва и осуђен на казну затвора у трајању од пет година. Пресудом од године Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду, Слободан Медић и Бранислав Медић осуђени су на по 20 година затвора, а оптужени Перо Петрашевић на 13 година затвора. Александар Медић осуђен је на 5 година затвора за извршење кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва у помагању, док је Александар Вуков ослобођен оптужби. Прецизираном оптужницом од 1. октобра године, оптуженом Александру Медићу ставља се на терет да је, неутврђеног дана током јула месеца године на месту званом Годињске баре, у близини Трнова, као припадник паравојне формације Шкорпиони, извршио кривично дело ратни злочин против цивилног становништва помагањем, из члана 142 ст. 1, у вези члана 24 КЗ СРЈ. Према наводима оптужнице, Александар Медић је са умишљајем помагао Слободану Медићу, Пери Петрашевићу, Браниславу Медићу, Милораду Момићу, Слободану Давидовићу и другим НН припадницима Шкорпиона, да лише живота шест заробљених лица муслиманске националности, као и да је учествовао у превожењу и спровођењу заробљених лица до места погубљења, стварајући код њих осећај безнадежности и одсуство воље за покушај бекства. Коначно, оптужница наводи да је оптужени Александар Медић стајао са аутоматском пушком у руци док су припадници Шкорпиона стрељали заробљена лица, од којих су тројица били малолетници. Из завршних речи Пре свега указујем да опт.александар заправо не признаје да учествује у извршењу предметног кривичног дела када изражава жаљење због догађаја, али не и стварно кајање, јер он у својој одбрани, како је то напред објашњено, неосновано износи тврдњу да све до момента док није почела пуцњава на заробљене цивиле, није знао да ће они бити ликвидирани. Оптужени: Радослав Митровић, Радојко Репановић, Ненад Јовановић, Слађан Чукарић, Милорад Нишавић, Мирослав Петковић, Зоран Петковић, Рамиз Папић Број жртава: 50 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Драгољуб Станковић, Миољуб Виторовић Судско веће: Винка Бераха Никићевић (председавајућа) Почетак главног претреса: године Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Број саслушаних сведока током главног претреса: 146 Укупно судећих дана: 97 Одлуком Апелационог суда у Београду, некадашњи комадант Посебних јединица полиције Радослав Митровић правноснажно је ослобођен оптужби за учешће у ратном злочину у Сувој Реци 26. марта године. Ослобађајућа пресуда од оптужби за исти злочин потврђена је и полицајцима локалне полицијске управе, Ненаду Јовановићу и Зорану Петковићу, као и Рамизу Папићу против кога је тужилаштво претходно одустало од кривичног гоњења. Правноснажном одлуком Апелационог суда за злочин у Сувој реци потврђена је пресуда којом је Слађан Чукарић осуђен на казну затвора од 20 година, Милорад Нишавић на 13 година и Мирослав Петковић на 15 година затвора због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва. У односу на командира ОУП-а Сува Радојка Репановића, првостепена пресуда је укинута и у том делу предмет је враћен првостепеном суду на поновно суђење. Оптужницом Тужиоца за ратне злочине Репановићу је стављено на терет да је 26. марта године у Сувој Реци, користећи ситуацију борбених активности Војске СРЈ против припадника ОВК, одредио групу од десетак припадника активног и резервног састава те управе у којој су били Чукарић и Петковић. Репановић им је према оптужници наредио напад и убијање албанских цивила у беришанском насељу, где су се налазиле куће у којима су живеле породице Бериша и друге албанске породице, а потом одредио другу групу припадника полиције ОУП Сува Река којој је издао наредбу да заједно са припадницима Цивилне заштите лешеве убијених цивила утоваре у камион и одвезу са лица места. Милорад Нишавић је, као припадник Ресора државне безбедности, такође учествовао у извођењу овог напада. Том приликом убијено је 50 лица, од чега 48 чланова породице Бериша. Пред Већем за ратне злочине Окружног суда у Београду за ратни злочин против цивилног становништва у саизвршилаштву осуђени су Радојко Репановић и Слађан Чукарић на по 20 година затвора, Нишавић на 13 и Петковић на 15 година затвора. Радослав Митровић, Ненад Јовановић и Зоран 82 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

83 Петковић ослобођени су оптужбе, а према оптуженом Рамизу Папићу одбијена је оптужба због одустајања Тужилаштва од кривичног гоњења. Врховном суду Србије је године предложено да укине пресуду Већа за ратне злочине, у ослобађајућем делу Радославу Митровићу, Ненаду Јовановићу и Зорану Петковићу и да предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање у односу на ту тројицу оптужених. Тужилаштво такође предлаже да се преиначи пресуда Милораду Нишавићу и Мирославу Петковићу те да им се изрекну строжије казне по Закону. Тужилаштво се жалило због одлуке о казни у односу на оптужене Милорада Нишавића и Мирослава Петковића, као и због битне повреде одредаба кривичног поступка и због погрешно утврђеног чињеничног стања у односу на Радослава Митровића, Ненада Јовановића и Зорана Петковића. Оптужница Тужилаштва за ратне злочине од 25. априла године терети оптужене да су, као припадници Посебних јединица полиције (ПЈП), активног и резервног састава јединица полиције ОУП Сува река, у саставу полицијских снага Републике Србије, заједно са припадницима тадашњег Ресора државне безбедности и Територијалне одбране, извршили кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из чл.142 став 1 КЗЈ, у саизвршилаштву, у вези чл. 22 КЗЈ; да су 26. марта године лишили живота 50 цивилних лица албанске националности у Сувој Реци. Према оптужници, Радослав Митровић, као командант 37. одреда ПЈП Нишки одред, Радојко Репановић, као командант полиције ОУП Сува река и Ненад Јовановић, као помоћник командира полиције ОУП Сува река, су 26. марта године, током офанзиве НАТО снага на територију Републике Србије, наредили извршење напада на цивилно становништво у делу Суве реке где су живеле породице Бериша и друге албанске породице. Овом приликом оптужени Митровић, Репановић и Јовановић наредили су уништавање имовине, вршење убистава и расељавање цивилног становништва албанске националности. Након тога су, следећи наређење, оптужени Слађан Чукарић, Мирослав Петковић, Рамиз Папић, Милорад Нишавић и Зоран Петковић, наоружани личним наоружањем, избацивали албанско становништво из кућа које су претресали, пљачкали и палили. Из завршних речи Наводећи сведочење Ширете Бериша од 4. децембра године, која је преживела масакр, тужилац подсећа да су у пицерији Калабрија у Сувој Реци на свиреп начин убијена деца: Редон је имао 22 месеца и тражио је флашицу да сиса млеко. Онда сам ја узела сина, била ми је флаша у џепу од тренерке, дала сам му мало млека да би ћутао да се не сазна да је жив, али дете је и не зна шта се дешава, тако да су они вероватно нас чули како говоримо, поново су улазили, ушли и пуцали, пуцали су нечим, не знам шта је било, није много пуцало, од врата су само бацали, гађали су нечим и након тога су поново изашли, одмарали се. Када сам подигла главу, Себахате је имала полупану главу, умрла је, моја ћерка исто тако као Себахате, Мајлинда и пуно других нису дали знакове, глас, само је Исмет, Фатонов син од три године, плакао, тражио је воду и звао имена свих мама, тата, звао је мене да му помогнем, тражио је воду, он је био рањен и млађи син Ерон од 10 месеци, и он је и даље био жив, само су му руку откинули и висило му је месо. Толико сам могла да видим, можда је био више погођен, међутим ја сам била погођена у ногу, у руку, једна друга жена, Хајдинова жена, је била жива, замолила сам је: Можеш ли барем да ми приближиш Ерона овде између ногу, можда ћу њега барем да спасим, али они су поново улазили, чули су нас, гађали су нас, када сам погледала, и Исмет је умро, и Ерон је умро, и мој син млађи, такође. Шта се постигло овим злочином? Ништа, осим бесмисла. Злочин није донео добро ни албанском ни српском народу. Никоме. ( ) Овде се суди људима који нису започели рат, нису могли ни да га прекину, ни да га зауставе, али су могли да спрече злочиначки пир над својим суграђанима другог језика и вере. Није на овом судском већу задатак да одговори на сва та питања. На нека, срећом, може. Ако не може да каже ко се зарицао да на Косову неће остати ниједан Албанац уколико једна бомба падне на Србију, може да утврди, ко је, уз повик где су вам сада ваши Американци одузео живот другом човеку. Ако не може да каже ко је дању замишљао блиставу будућност Србије, а ноћу у њене темеље уграђивао кости невиних, може да осуди оне који су тврдили да професионално и часно обављају свој посао, а који овде седе као извршиоци масовног убиства. Током напада лишено је живота 48 чланова породице Бериша, старости од једне до сто година. Њихови посмртни остаци превежени су у круг војне касарне у Призрену, а потом и сахрањени у масовну гробницу на војном стрелишту код села Љубижде и Коруше. Након недељу дана, непознати припадници полиције и радници Комуналног предузећа Хигијена откопали су посмртне остатке и утоварили их у два камиона-хладњаче, које су преузели непознати припадници Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) МУП-а Републике Србије. Камиони-хладњаче превежени су у Батајницу, где су и сахрањени. Статистика предмета Case Stacistics 83

84 КТРЗ 5/05 Сува Река 1 (Репановић) КТРЗ-4/07 Велика Ператовица (Трбојевић) Оптужени: Радојко Репановић Број жртава: 50 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Миољуб Виторовић Судско веће: Винка Бераха Никићевић (председавајућа) Почетак поновног суђења: године Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Укупно саслушано сведока: 2 Укупно судећих дана: 6 Веће за ратне злочине Апелационог суда у Београду донело је 6. јуна године пресуду којом је одбило као неосноване жалбе окр. Радојка Репановића и његовог браниоца и потврдио првостепену пресуду од 20 година затвора. По налажењу Апелационог суда, првостепени суд је правилно утврдио све олакшавајуће и отежавајуће околности на страни окривљеног, те правилно ценио тежину извршеног кривичног дела и наступеле последице, тј. да је страдало четрдесетосморо људи који ничим нису допринели одлуци коју је донео окривљени, а имајући притом у виду и физичке и душевне патње нанете жртвама које су том приликом лишене живота, као и очигледне душевне патње које су задесиле преживеле. Првостепени суд је правилно закључио да је једина оправдана казна за окривљеног, који је у време извршења кривичног дела био припадник полиције и то командир, чија је дужност била да управо штити грађане Републике Србије, максимална казна затвора предвиђена за ово кривично дело, у трајању од двадесет година. Оптужницом Тужиоца за ратне злочине Репановићу је стављено на терет да је 26. марта године у Сувој Реци, користећи ситуацију борбених активности Војске СРЈ против припадника ОВК, одредио групу од десетак припадника активног и резервног састава те управе у којој су били Слађан Чукарић и Мирослав Петковић. Репановић им је, према оптужници, наредио напад и убијање албанских цивила у беришанском насељу, где су се налазиле куће у којима су живеле породице Бериша и друге албанске породице, а потом одредио другу групу припадника полиције ОУП Сува Река којој је издао наредбу да заједно са припадницима Цивилне заштите тела убијених цивила утоваре у камион и одвезу са лица места. Оптужени Боро Трбојевић Број жртава: 5 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Небојша Марковић, Судско веће: Снежана Николић-Гаротић (председавајућа) Почетак главног претреса: године Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Број саслушаних сведока током главног претреса: 26 Судећих дана:10 Одлуком Већа за ратне злочине Врховног суда Србије потврђена је пресуда Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду којом је Боро Трбојевић оглашен кривим због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва на подручју општине Грубишно Поље, Хрватска, године и осуђен на казну затвора у трајању од 10 година. Тужилаштво за ратне злочине подигло је оптужницу против Трбојевића 21. маја године. Током поступка је утврђено да је Трбојевић крив за ратни злочин против хрватског цивилног становништва у селима Велика Ператовица и Тополовица у периоду од краја августа до краја октобра године. Догађаји у Тополовици и Великој Ператовици који се Трбојевићу стављају на терет били су предмет кривичног поступка пред Жупанијским судом у Бјеловару године, где је он, у одсуству, осуђен на казну затвора од 20 година. Случај Трбојевић је Државно одвјетништво Републике Хрватске уступило Тужилаштву за ратне злочине Републике Србије, на основу Споразума о сарадњи у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина. Из завршне речи Припадници тзв. Билогорског одреда, су на раскршћу путева за Горњу Рашеницу у Велику Ператовицу, пресретали цивиле хрватске националности, међу којима Владу Радошевића и Вереш Ивицу, несумњиво је доказано и да су их хапсили и заробљавали као таоце, које би касније размењивали за заробљене цивиле српске националности, да је затим дана године већи број припадника Билогорског одреда извршио најпре опкољавање села Тополовица, да су затим у том селу хапшени цивили хрватске националности и одвођени за таоце у Велику Ператовицу, да су између осталог у дворишту Которан Матеја где се налази већи број жена и мушкараца цивила, најпре раздвојене жене Славка Францишковић, Славка Ацман, Ђурђа Чапо и Ката Котаран од мушкараца, да је припадник Билогорског одреда ногом ударио Кату Которан а потом све жене закључао у шталу, те да су затим из тог дворишта у затвор у Велику Ператовицу одведени цивили Матија Которан, Селеши Жељко и Мишко Чапо, те да је у суседном дворишту на кућу Которан Анке, на таван бачена бомба, те да су од последица експолозије бомбе тешке телесне повреде задобили цивили Селеши Јосип и Которан Анка, која је касније од последица повреда преминула. 84 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

85

86 КТРЗ 11/07 Слуњ (Пашић) Оптужени: Здравко Пашић Број жртава: 1 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Веселин Мрдак, Милан Бекан (истражитељ) Судско веће: Снежана Николић Гаротић (председавајућа) Почетак суђења: године Првостепени поступак окончан: године Правноснажна пресуда: године Укупно саслушаних сведока: 11 Укупно судећих дана: 7 Пресудом Већа за ратне злочине од године Здравко Пашић је проглашен кривим и осуђен на осмогодишњу затворску казну. Одлуком Већа за ратне злочине, Врховни суд Србије је 11. фебруара године уважио жалбу Тужилаштва за ратне злочине и преиначио првостепену пресуду у делу одлуке о казни Пашић је правноснажно осуђен на казну затвора у трајању од 10 година због убиства лекара Драгутина Крушића у месту Слуњ у Хрватској године. Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије подигло је 7. новембра године оптужницу против Пашића због основане сумње да је, као припадник организованих оружаних формација у саставу власти тадашње САО Крајине извршио кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142, ст.1 КЗ СРЈ, у саизвршилаштву, у вези са чл.22 КЗ СРЈ. Према оптужници, Пашић је, заједно са Миланом Грубјешићем (на издржавању затворске казне у Републици Хрватској), у ноћи између 22. и 23. децембра године, лишио живота Драгутина Крушића, доктора болнице у Слуњу хрватске националности. Пашић и Грубјешић су обманули доктора Крушића да је потребна његова медицинска помоћ, одвели га ван Слуња и испалили у њега више пројектила који су га усмртили. Жупанијски суд у Карловцу је године у одсуству осудио Здравка Пашића на казну затвора од 12 година, као и другог саизвршиоца, Милана Грубјешића, на издржавању исте казне. Доказе за овај случај Тужилаштву за ратне злочине уступило је Државно одвјетништво Републике Хрватске, на основу Споразума о сарадњи у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина, злочина против човечности и геноцида. КТРЗ 12/07 Подујево (Ђукић и остали) Оптужени: Жељко Ћукић зв. Брко, Драган Медић зв. Гуљо, Драган Боројевић, Миодраг Шолаја зв. Зицко Број жртава: 14 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Миољуб Виторовић Судско веће: Снежана Николић Гаротић (председавајућа) Почетак главног претреса: године Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Укупно саслушанo 36 сведокa Судећих дана: 33 Веће за ратне злочине Апелационог суда у Београду потврдило је пресуду Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду којом су Драган Медић и Драган Боројевић осуђени на 20 година, а Миодраг Шолаја на 15 година затвора за ратни злочин против 19 албанских цивила жена и деце из породица Богујевци и Дурићи, у Подујеву, 28. марта године. Пресуда Жељку Ђукићу који је био осуђен на 20 година, укинута је, предмет је враћен на поновно суђење, а Ђукићу је продужен притвор. Жељко Ђукић, Драган Медић, Драган Боројевић и Миодраг Шолаја осуђени су првостепено 18. јуна године. Они су, према пресуди, по доласку у Подујево и размештању јединице по кућама, у дворишту куће породице Гаши испалили више хитаца у групу од 19 жена и деце, житеља Подујева албанске националности, и убили 14 особа, међу којима седморо деце. С тешким ранама је преживело петоро деце из породице Богујевци која су сведочила на суђењу Саранда, која је тада имала 14 година, Фатос (13), Јехона (11), деветогодишња Лирије и шестогодишњи Генц. Апелациони суд је закључио да је првостепени суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање и применио кривични закон и правилно, имајући у виду тежину дела, осудио Медића и Боројевића на максималне казне од по 20 година затвора. Окривљени Шолаја који је у време извршења кривичног дела био млађи пунолетник осуђен је на 15 година. Апелациони суд је утврдио да је у односу на Ђукића првостепени суд повредио поступак јер је пресуда заснована само на исказу заштићеног сведока, што је супротно одредбама Законика о кривичном поступку. За злочин у Подујеву припадник ове јединице Саша Цвјетан је године правоснажно осуђен на 20 година затвора. Оптужница, подигнута 14. априла године, терети оптужене да су, као припадници јединице Шкорпиони која је била у саставу МУП-а Србије, као саизвршиоци извршили кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из чл.142. ст.1. КЗ СРЈ. 86 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

87 По наводима оптужнице, оптужени су по доласку јединице Шкорпиони у Подујево године, у дворишту куће породице Гаши, заједно са Сашом Цвјетаном и неколико НН припадника јединица у саставу МУП-а Републике Србије, из аутоматских пушака испалили више пројектила у групу од 19 цивила албанске националности, жена и деце, житеља Подујева који нису учествовали у непријатељствима, а враћени су сви са улице у двориште Гашија, са намером да их оптужени лише живота. Од повреда је смртно страдало 14 цивила од којих је седам било малолетно. КТРЗ 3/09 Подујево (Ђукић) Оптужени: Жељко Ђукић Тужилац: Владимир Вукчевић Број жртава: 14 Поступајући тужилац: Миољуб Виторовић Судско веће: Снежана Николић-Гаротић (председавајућа) Почетак суђења: године Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Почетак поновног суђења: године Првостепена пресуда у поновљеном поступку: године Правноснажна пресуда у поновљеном поступку: године Саслушаних сведока: 4 Судећих дана: 2 Веће за ратне злочине Апелационог суда у Београду донело је 11. фебруара године пресуду којом је одбило као неосноване жалбе окр. Жељка Ђукића и његових бранилаца и потврдило првостепену пресуду од 20 година затвора за ратни злочин против 19 албанских цивила жена и деце из породица Богујевци и Дурићи, у Подујеву, 28. марта године. Ранијом одлуком Апелационог суда од 24. и 25. маја године првостепена пресуда је била укинута у односу на окр. Жељка Ђукића јер је била заснована само на исказу заштићеног сведока, а што је супротно одредбама Законика о кривичном поступку. У поновном поступку, по налажењу Апелационог суда, првостепени суд је правилно одлуку засновао на исказу заштићеног сведока, затим других сведока, као и исказима припадника јединице Шкорпиони, те је изведен несумњив закључак да је окривљени Жељко Ђукић био са осталим припадницима ове јединице када су пуцали на цивиле. Пресудом Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине, од 22. септембра године окр. Жељко Ђукић је због извршења кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142, став 1. КЗ СРЈ у саизвршилаштву у вези са чланом 22. КЗ СРЈ оглашен кривим и осуђен на казну затвора у трајању од 20 година. Оптужница, подигнута 14. априла године, терети оптужене да су, као припадници јединице Шкорпиони која је била у саставу МУП-а Србије, у дворишту породице Гаши испалили више пројектила из аутоматског оружја у групу од 19 жена и деце. Преживело је петоро деце, са тешким телесним повредама. Статистика предмета Case Stacistics 87

88 КТРЗ 13/07 Бански Ковачевац, Карловац (Булат и Вранешевић) Оптужени: Пане Булат и Раде Вранешевић Број жртава: 6 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Веселин Мрдак, Милан Бекан (истражитељ) Судско веће: Оливера Анђелковић (председавајућа) Почетак суђења: године Првостепени поступак окончан: године Правноснажна пресуда: године Укупно саслушано 48 сведока од којих један заштићени и један вештак Укупно судећих дана: 31 Веће за ратне злочине Апелационог суда у Београду донело је 14. фебруара године пресуду којом је уважило жалбу Тужиоца за ратне злочине и преиначило првостепену пресуду тако што је због извршења, у саизвршилаштву, кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва окр. Панета Булата осудило на казну затвора у трајању од 20 година, а окр. Радета Вранешевића на казну затвора у трајању од 13 година. У преосталом делу првостепена пресуда је потврђена. По налажењу Апелационог суда првостепени суд, у погледу одлуке о кривичној санкцији, утврђеним олакшавајућим околностима је дао пренаглашен значај, док с друге стране утврђеним отежавајућим околностима на страни окривљених није дао адекватан значај. Од отежавајућих околности на страни окривљених суд је утврдио посебно тешке околности и понашање окривљених након извршеног кривичног дела и то да је у кратком временском интервалу лишено живота шест старих и беспомоћних лица, који нису представљали никакву опасност за окривљене, при чему им је одузет и новац. При томе је првостепени суд правилно као отежавајућу околност на страни окр. Панета Булата ценио и чињеницу да је био помоћник команданта батаљона задужен за безбедност, због чега је његова одговорност много већа од одговорности обичног војника, што је био окривљени Вранешевић, будући да је окривљени Булат управо био тај који је требало да се стара да се овакве ствари не дешавају, а такође је имао у виду и понашање овог окривљеног после извршеног кривичног дела када је испољио нарочиту безобзирност у жељи да прикрије трагове извршења кривичног дела, што је све резултирало тиме да потомци убијених цивила никада нису били у прилици да достојно сахране њихове посмртне остатке. Пресудом Вишег суда у Београду од 15. марта године Булат је осуђен на казну затвора у трајању од 15 година, а Вранешевић на казну затвора у трајању од 12 година. Оптужница Тужилаштва за ратне злочине од 16. априла године терети Булата и Вранешевића за ратни злочин против цивилног становништва из чл.142 ст.1 КЗ СРЈ, у саизвршилаштву у вези чл.22 КЗ СРЈ, за убиство шест хрватских цивила старости од 63 до 81 године у Банском Ковачевцу марта године. Булата, као помоћника команданта за безбедност 2. батаљона у саставу 19. бригаде Војске Републике Српске Крајине, и Вранешевића, као војника 4. чете истог батаљона. По Булатовом наређењу, од 19. до 23. марта године, у дворишту једне куће, пуцали су на Гргу Михалића, Мару Михалић, Кату Михалић, Веронику Крупић, Мару Лесар и Мару Ђерек. Њихова тела су бацили у бунар и потом га минирали. Жупанијски суд у Карловцу покренуо је, по окончању оружаних сукоба, истрагу против Булата и Вранешевића због кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва. С обзиром да су обојица окривљених имали пребивалиште у Србији, а у смислу Споразума о сарадњи у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина, злочина против човечности и геноцида закљученог између Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије и ДОРХ, те Закона о сарадњи између две земље о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима, предмет против Булата и Вранешевића преузело је Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије. Из завршне речи Тачно неутврђеног дана, између 19. и године, у касним вечерњим часовима, ове цивиле довело је неколико војника из састава наведене чете у двориште испред куће бр. 8 у Банском Ковачевцу, у непосредну близину једног бунара. Одмах затим, свих ових шест цивила на наведеном месту убили су из ватреног оружја НЕКИ или НЕКО од припадника исте војне јединице. Одмах након овог убиства, они убијене цивиле бацају у бунар. Извесно време након тога овај бунар делимично зарушавају неком од експлозивних направа са којима су располагали, да би после неколико дана двојица војника све лешеве извадили из бунара. Извађени лешеви су након тога одвезени на непознату локацију, тако да на жалост ни до данас нису пронађени њихови посмртни остаци. Неспорно је да су сви убијени цивили били хрватске националности старосне доби од 63 до 81 године. Они нису припадали ниједној оружаној формацији, нити су учествовали у било каквим војним операцијама, и као такви, са наведеним својствима, према Женевским конвенцијама, имали су статус заштићених особа. У свом првом исказу пред Жупанијским судом у Карловцу, сведок је изјавио да је након пуцњаве до њега дошао оптужени Вранешевић, довео га на лице места, да је он видео оптуженог Булата поред наслаганих лешева, али да је одбио њихов захтев да им помогне да лешеве побацају у бунар, затим и да му је успут, приликом доласка на лице места оптужени Вранешевић рекао да су му за време Другог светског рата усташе побиле силну фамилију. Имајући у виду наведену ситуацију, логички је прихватљива чињеница да се након убиства ових цивила сведок М. мало удаљио са места догађаја, али да га је вратио оптужени Вранешевић, пре свега због тога да им помогне да лешеве побацају у бунар, пошто су то претходно одбили сведоци Р. М. и Ч. Ђ. 88 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

89 КТРЗ 14/07 Стара Градишка (Шпановић) Оптужени: Милан Шпановић Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Душан Кнежевић Судско веће: Винка Бераха Никићевић (председавајућа) Почетак суђења: године Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Саслушаних сведока током главног претреса: 5 Укупно судећих дана:8 ударао га по задњем делу тела ногом обувеном у ципелу од чега се срушио на тло и није могао да устане, угурао му шаку уста и ишчупао му више зуба доње вилице оштетивши му десни. Уз помоћ два стражара је подигнут и враћен у ћелију. У два одвојена дана, током назначеног периода, и према ошт. Квочић Јосипу, оптужени је примењивао силу. Заједно са НН лицем тукао га је, тако што су га шутирали ногама, док се није срушио на тло, а потом су га газили. Када се по њиховом наређењу придигао, све ово су још једном поновили. Исто се десило још једном приликом, једног од следећих дана. Оптужени је све ово чинио светећи се за смрт свог брата, који је пре тога, током рата, изгубио живот. Једини грех оштећених био је у томе што су били друге националности. Апелациони суд у Београду потврдио је године првостепену пресуду Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду Милану Шпановићу којом га је 25. јуна године осудило на пет година затвора због ратног злочина над цивилима од октобра до јануара године у затвору у Старој Градишки. Оптужница Тужилаштва од 3. јуна године, терети Шпановића да је, као припадник ТО САО Крајине, од почетка октобра до краја јануара године, у просторијама затвора у Старој Градишки (Република Хрватска), окрутно поступао према хрватским цивилима, мучио их и телесно повређивао, наносећи им велике патње, телесни и душевни бол, чиме је извршио кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из чл ст.1. КЗ СРЈ, које спада у кривична дела против човечности и међународног права. Крајем септембра и почетком октобра године, сви оштећени, становници села Боровац у општини Новска, истерани су из својих кућа и одведени у затвор у Старој Градишки, где су боравили до краја јануара године, када су размењени или пуштени. За све то време, пуну власт над њима имали су припадници ТО САО Крајине, међу којима и окривљени Шпановић. Жупанијски суд у Пожеги водио је поступак против Шпановића, а правосуђе Србије је преузело предмет на основу Споразума о сарадњи у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина, злочина против човечности и геноцида. Из завршне речи Дана године, заједно са још једним НН мушким лицем, из затворске ћелије извео је ошт. Филиповић Луку у посебну просторију где је отпочело његово мучење. Најпре му је наређено да стави руке на леђа, рашири ноге и стане лицем према зиду, након чега су га почели тући, свуда по телу, највише по леђима, и то оптужени, ланцем дебљине прста који је пресавио четвороструко, а ово друго лице пендреком. Након тога оптужени га је ошамарио, а онда су га обојица ухватили рукама за косу и више пута му ударали главу о зид. У наведеном временском периоду, слично се десило и са ошт. Богуновић Ђуром. И њега је оптужени приморао да се окрене према зиду, где му је главу гулио о зид, повлачећи је горе-доле, Статистика предмета Case Stacistics 89

90 КТРЗ 3/08 Стари Мајдан (Ненад Малић) Оптужени: Ненад Малић Број жртава: 2 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Душан Кнежевић Судско веће: Веско Крстајић (председавајући) Почетак суђења: године Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Број саслушаних сведока током главног претреса: 9 Судећих дана:5 Апелациони суд у Београду потврдио је првостепену пресуду Окружног суда у Београду којом је Ненад Малић осуђен на 13 година затвора због убиства два муслиманска цивила у Старом Мајдану (БиХ) године. Малић је у стању битно смањене урачунљивости 21. децембра године у дворишту кафане Фонтана у Старом Мајдану, у општини Сански Мост, као припадник Војске Републике Српске два цивила убио, а једног покушао да убије, наводи се у саопштењу Апелационог суда. Веће за ратне злочине Окружног суда у Београду огласило је Ненада Малића кривим и осудило га на казну затвора од 13 година за ратни злочин против цивилног становништва у Старом Мајдану (општина Сански мост) године. Суд је потврдио наводе оптужнице Тужилаштва за ратне злочине од 8. јула године, у којој се Малић терети да је, као припадник Шесте крајишке бригаде Војске Српске Републике БиХ, 21. децембра године, у угоститељском објекту Фонтана, лишио живота Хусеина Грбића и Рефика Велића и ранио Џемала Хаџалића који је успео да побегне са лица места. У оптужници се наводи да је Малић из локала, уз претњу оружјем, извео Хусеина Грбића, ког је лишио живота убодом ножем у десну страну врата и потом из пиштоља калибра 7,62 мм испалио хитац у грудни кош. Из истог пиштоља, Малић је затим у главу Рефика Велића испалио метак, ранивши га у десну слепоочницу и у мозак. На исти начин, ударцима по глави и телу, покушао је да лиши живота и Џ.Х, који је успео да побегне са лица места. Малић је за овај догађај оптужен у одсуству пред Кантоналним судом у Бихаћу године. На захтев тог суда, Министарство правде БиХ је проследило предмет правосудним органима Србије, уз молбу за преузимање кривичног гоњења, а на основу Уговора о међународној правној помоћи у кривичним стварима. Предмет Малић Тужилаштво за ратне злочине водило је на основу Закона о ратификацији уговора између Србије и Црне Горе и БиХ о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима и чл.47. ст.3. Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима. КТРЗ 9/08 Тења (Радивој) Оптужени: Дарко Радивој Тужилац: Владимир Вукчевић Број жртава: 1 Поступајући тужилац: Небојша Марковић Судско веће: Растко Поповић (председавајући) Почетак суђења: године Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Саслушаних сведока током главног претреса: 7 Судећих дана: 6 Веће за ратне злочине Апелационог суда у Београду је донело 11. априла године пресуду којом је уважило жалбу Тужиоца за ратне злочине и преиначило првостепену пресуду тако што је због извршења кривичног дела ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144. КЗ СРЈ окр. Дарка Радивоја осудило на казну затвора у трајању од 12 година. Пресудом Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине, од 17. новембра године, Радивој је оглашен кривим и осуђен на казну затвора у трајању од 10 година. Суд је током поступка несумњиво утврдио да је окривљени током битке за Селеш и Орловњак извршио кривично дело које му је оптужницом стављено на терет. Оптужница Тужилаштва за ратне злочине од 11. марта године терети Радивоја за убиство претходно рањеног и потом заробљеног Плетеше. Дарко Радивој га је, заједно са Бранком Стјепановићем, такође припадником милиције, извео из амбуланте у Тењи у намери да га превезе до команде у Боботи. Током пута га је извео из возила у близини улаза у православно гробље, у месту Ћелије, и у њега испалио рафал из аутоматске пушке, наневши му повреде по глави и по целом телу, услед којих је код Плетеше наступила смрт. Војни суд у Осијеку је године осудио Радивоја на казну затвора од 12 година за кривично дело тероризам из чл.236. КЗ РХ. Казну није издржао јер је поступак извршења казне обустављен решењем Жупанијског суда у Осијеку године, на основу Закона о општем опросту. Предмет Тења, правосуђе Србије је преузело на основу Споразума Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије и Државног одвјетништва Републике Хрватске. У изреци пресуде се наводи да је Радивој кривично дело извршио према рањеном ратном заробљенику који је у то време био млађи човек. Околности под којима је дело извршено јер га је пре погубљења извео из возила и код улаза у гробље у њега испалио рафал само зато што је Хрват, остављајући његово мртво тело на земљи изјавивши ко му матер усташку, суд цени као отежавајуће јер указују на његово држање после извршеног кривичног дела. 90 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

91 КТРЗ 5/10 Растовац (Марић) Оптужени: Вељко Марић Број жртава: најмање 1 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Душан Кнежевић Судско веће: Растко Поповић (председавајући) Почетак главног претреса: године Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Број саслушаних сведока током главног претреса: 3 Судећих дана: 6 Одељење за ратне злочине Апелационог суда у Београду је одбило као неосновану жалбу Вељка Марића, припадника Хрватске војске, и потврдило првостепену пресуду Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду којом је Марић осуђен на 12 година затвора. Окривљени Марић је оглашен кривим што је 31. октобра 1991, у селу Растовац у Хрватској, као припадник хрватских оружаних формација убио цивила Петра Слијепчевића који није учествовао у ратним сукобима. Апелациони суд је саопштио да је Марић приликом акције чишћења села Ристовац, које су спроводиле хрватске оружане формације, униформисан и наоружан ушао у кућу породице Петра Слијепчевића, где га је у присуству његове супруге убио са више хитаца из ватреног оружја. Нови захтев за спровођење истраге поднет је године због основане сумње да је током септембра године, на територији општине Грубишно Поље (Република Хрватска) починио ратни злочин против цивилног становништва и ратни злочин против рањеника и болесника. У захтеву за спровођење истраге наводи се да је Марић, као припадник Збора народне гарде, у просторијама Средњошколског центра у Грубишном пољу који су припадници ЗНГ тада користили као притвор, окрутно поступао, мучио и телесно повређивао затворенике српске националности. У више наврата је, рукама и ногама, задавао ударце оштећеном Звјездану Мачку који је био везан за столицу. Оквиром пиштоља на чијем је дну био оштар метални наставак правио му је отворене ране укупно 37, на које је сипао со. Такође је одузео сав новац који је Мачак имао код себе. Марић је осумњичен да је у Грубишном пољу, заједно са припадником исте једнице Рудолфом Тенгерон, лишио живота Мићу Васиљевића тако што му је ножем пререзао стомак. Марић је, такође, осумњичен и за убиство Владимира Кучере, припадника ТО Грубишно Поље, у Ивановом селу, на имању породице Хорак. Вељко Марић из Грубишног Поља оптужен је за ратни злочин против цивилног становништва у селу Растовац на подручју општине Грубишно Поље (Република Хрватска), октобра године. Оптужница коју је Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије подигло 12. августа године терети Марића да је као припадник хрватских оружаних формација 77. самосталног батаљона Грубишно Поље, године, приликом акције чишћења села Растовац, 31. октобра године, униформисан и наоружан ушао у кућу породице Слијепчевић, где је у Петра Слијепчевића испалио више хитаца из аутоматске пушке, у присуству његове супруге Ане. Током оружаних сукоба на подучју Грубишног Поља између хрватских оружаних формација и припадника Територијалне одбране Грубишног Поља, септембра и октобра 1991, у акцији Откос, припадници хрватских оружаних формација извршили су више организованих напада током којих је опљачкано и попаљено више од 30 села. Тужилаштво за ратне злочине је 19. априла године поднело захтев за спровођење истраге против хрватског држављанина Вељка Марића, који је дан раније, 18. априла, по налогу Тужилаштва, лишен слободе у Димитровграду, на граничном прелазу са Бугарском. Статистика предмета Case Stacistics 91

92 КТРЗ 10/07 Медак (Ђаковић) Оптужени: Перица Ђаковић Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Небојша Марковић Судско веће: Винка Бераха Никићевић (председавајућа) Почетак главног претреса: године Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Првостепена пресуда у поновљеном поступку: године Трећестепена пресуда: године Број саслушаних сведока током главног претреса: 14 Укупно судећих дана: 9 Трећестепено веће Апелационог суда у Београду донело је 30.новембра године пресуду којом је преиначило другостепену пресуду Апелационог суда којом је Ђаковић био осуђен на годину дана затвора. Он је претходно два пута у првостепеним поступцима ослобађан оптужби. Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду поново је 01. јула године ослободило оптужби Перицу Ђаковића, оптуженог да је починио ратни злочин према Мирку Медунићу, заробљеном припаднику МУП-а Републике Хрватске, који је положио оружје у Медаку (Хрватска) септембра године. Ђаковићу је стављено на терет да је, у периоду од 3. до 9. септембра године у Медаку, за време оружаних сукоба на територији Републике Хрватске, као припадник резервног састава милиције према оштећеном Медунићу, као ратном заробљенику, нечовечно и окрутно поступао, мучио га, наносећи му велике патње и повреде телесног интегритета. Веће за ратне злочине Апелационог суда у Београду је 19. јануара године донело пресуду којом је потврдило првостепену пресуду у односу на Милорада Лазића, Мирка Марунића и Николу Коњевића, а укинуло првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење у односу на Ђаковића. Пресудом Вишег суда у Београду, Одељења за ратне злочине, од 23. јуна године Лазић и Коњевић су осуђени на казну затвора у трајању од по 3 године, Марунић је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године, док је Ђаковић ослобођен од оптужбе. Пред Жупанијским судом у Госпићу вођен је кривични поступак у одсуству против ових лица и изречена им је правноснажна пресуда године: Лазићу, Ђаковићу и Коњевићу казна затвора од по осам година, а Марунић је осуђен на казну затвора у трајању од шест година. Случај Медак је Државно одвјетништво Републике Хрватске уступило Тужилаштву за ратне злочине Републике Србије на основу Споразума о сарадњи у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина из године. КТРЗ 3/09 Вуковар (Вујановић) Оптужени: Станко Вујановић Број жртава: 4 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Душан Кнежевић Судско веће: Снежана Николић Гаротић (председавајућа) Почетак суђења: године Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Саслушаних сведока током главног претреса: 4 Судећих дана: 5 Веће за ратне злочине Апелационог суда у Београду донело је 19. марта године пресуду којом је одбило као неосновану жалбу браниоца окр. Станка Вујановића и потврдило првостепену пресуду. Пресудом Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине, од 1. новембра године окр. Станко Вујановић је због извршења кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142, став 1. КЗ СРЈ оглашен кривим и осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 20 година (у коју му је урачуната и раније изречена казна правноснажном пресудом). Бивши заменик команданта Територијалне одбране (ТО) Вуковара Станко Вујановић осуђен је пред Одељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду на девет година затвора због ратног злочина над цивилима у Вуковару, године. Вујановићу је ово друга пресуда за ратне злочине на подручју Вуковара. Председавајућа судског већа Снежана Николић Гаротић рекла је образлажући пресуду да је суд утврдио да је Вујановић крив за злочин над цивилима у подруму куће породице Север, 14. септембра године, где је заједно са још једном непознатом особом убио четири особе и тешко повредио једну жену. Оптужница од године терети Вујановића да је, са више хитаца из ватреног оружја, убио Ивана Севера и Адама Лукетића, док су Ружа Лукетић и Марија Котреба подлегле повредама од распрснутих делова бомби коју је бацила непозната особа. Том приликом, Блаженка Север је задобила тешке телесне повреде. Веће за ратне злочине Апелационог суда у Београду потврдило је на седници већа која је одржана у периоду од 14. до 23. јуна године пресуду Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду од 12. марта године којом је осуђен на 20 година затвора за ратни злочин против 200 хрватских ратних заробљеника на Овчари. 92 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

93 КТРЗ 8/07; 1/10 Зворник 3 (Јанковић и остали) Оптужени: Дарко Јанковић, Саша Ћилерџић и Горан Савић Жртава: 14 најмање Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Милан Петровић Судско веће: Татјана Вуковић (председавајућа) Почетак суђења: године Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Саслушано сведока током главног претреса: 38 Судећих дана:30 Апелациони суд у Београду увећао је са 15 на 20 година казну затвора Јанковићу, а са годину и по на три годинесавићу. Истом пресудом ослобођен је Ћилерџић. Они су, као припадници добровољачке јединице Пиварски, од маја до јула године на локалитетима Економија, Циглана и у Дому културе у Челопеку учествовали у нечовечном поступању, мучењу и убиствима најмање 14 муслиманских цивила. Пресудом Апелационог суда потврђена је првостепена пресуда Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду од 16. децембра године у делу у коме је окривљени Саша Ћилерџић ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело ратни злочин против цивилног становништва. Тужилаштво за ратне злочине прецизирало је оптужницу у овом предмету 10. септембра године у којој терети Јанковића, Ћилерџића и Савића да су, као припадници добровољачке јединице Пиварског у оквиру ТО Зворник, од маја до јула године, лишили живота најмање 14 цивила, психички их и физички мучили, телесно повређивали, злостављали и нечовечно према њима поступали у Дому културе Челопек, на пољопривредном добру Економија и у фабрици Циглана. За исто кривично дело и исте догађаје, од новембра године, водио се посебан кривични поступак пред Већем за ратне злочине Окружног суда у Београду, против седам лица по оптужницама Зворник1 и Зворник2. Оптужени Савић терети се да је, у периоду од 5. до 12. маја године, на пољопривредном добру Економија у Зворнику, наносио тешке телесне повреде затвореним цивилима муслиманске националности, док је једног од њих лишио живота. Оптужница терети Савића и Ћилерџића да су, у периоду од 12. маја па до почетка јула месеца године, на месту званом Циглана у Зворнику, када су са пољопривредног добра Економија била пребачена на принудни рад 22 цивилна лица, нечовечно поступали према цивилима, тиме што су изводили различите групе оштећених из Циглане и наређивали им да за њихов рачун пљачкају напуштене куће муслиманских и српских власника на подручју Зворника. Оптужени Савић и Ћилерџић терете се и за учешће у тешком телесном повређивању и убиству једног цивилног лица. КТРЗ 2/08 Приједор (Кесар) Оптужени: Душко Кесар Број жртава: 3 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Веселин Мрдак Судско веће: Винка Бераха Никићевић (председавајућа) Почетак суђења: године Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Првостепена пресуда у поновљеном поступку: године Правноснажна пресуда у поновљеном поступку: године Саслушаних сведока током главног претреса:13 Судећих дана: 13 Веће за ратне злочине Апелационог суда у Београду, након већања, донело је 28. фебруара године пресуду Кж1 По2 11/10 којом је уважило жалбу бранилаца окривљеног, супруге и мајке окривљеног и укинуло првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. По налажењу Апелационог суда у Београду првостепена пресуда садржи битну повреду одредаба кривичног поступка будући да је првостепени суд пресуду засновао на доказу који није прибављен у складу са одредбама Законика о кривичном поступку. Сем тога, и изрека првостепене пресуде је нејасна и противречна разлозима датим у образложењу, те у образложењу нема разлога о одлучним чињеницама, а они који су дати су у знатној мери нејасни и противречни. Првостепени суд је поједине одлучне чињенице утврдио читањем правноснажне пресуде Окружног суда у Бањалуци без да је извео доказе на основу којих се утврђује постојање тих чињеница. Осим тога, пропустио је да да јасне разлоге и изведе закључке који се односе на везу између радње окривљеног, оружаног сукоба и оштећених цивила. Врховни суд Републике Српске је године правноснажно окончао поступак против Радаковића, Крндије и Кнежевића у којем им је изречена казна од укупно 50 година затвора. С обзиром да је Кесар, са пребивалиштем у Новом Саду, у међувремену стекао држављанство Републике Србиије, он је био недоступан правосудним органима Републике Српске, а оптужница против њега подигнута је на основу доказа који су коришћени у изреци и у образложењу правноснажне пресуде, као и у сарадњи са Тужилаштвом Републике Српске. Пресудом Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине, К. По2 бр. 37/10 од 30. септембра године окр. Душко Кесар је оглашен кривим због извршења у саизвршилаштву кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва из члана 142, став 1. у вези са чланом 22. КЗ СРЈ и осуђен на казну затвора у трајању од 15 година. Статистика предмета Case Stacistics 93

94 Кесар је оглашен кривим што је као припадник резервног састава МУП-а Републике Српске заједно са Драгом Радаковићем, Драшком Крндијом и Радославом Кнежевићем, такође, припадницима оружане групације против којих је у вези са истим догађајем правноснажно окончан поступак, кршећи правила међународног права, за време унутрашњег оружаног сукоба који се у времену од до године одвијао на простору БиХ, између организованих оружаних снага Републике Српске с једне стране, и с друге стране армије БиХ и Хрватског већа одбране извршио убиство три цивилна лица бошњачке националности који нису припадали ниједној војној формацији, нити су учествовали у оружаним операцијама. Веће за ратне злочине Апелационог суда у Београду преиначило је првостепену пресуду Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду и Душка Кесара ослободило оптужбе да је као саучесник, починио ратни злочин против цивилног становништва за које је првостепеном пресудом био осуђен на 15 година затвора. Апелациони су је на основу свих изведених доказа утврдио да нема чврстих и несумњивих доказа да је Кесар учествовао у извршењу кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва. Само његово присуство испред куће убијених, заједно са Драшком Крндијом и Драгом Радаковићем, од момента бацања бомби и постављања експлозива, па и за време убиства почињеног у кући, не указује да је учествовао у убиству или да је имао такве намере, наводи се у саопштењу суда. Оптужница Тужилаштва за ратне злочине од 14. децембра године терети Кесара да је, као иницијатор и један од саизвршилаца, заједно са Радаковићем, Крндијом и Кнежевићем, починио ратни злочин против цивилног становништва. Према наводима оптужнице, у ноћи између 30. и 31. марта године, по претходном договору да иду да убију муслимане Кесар је прво бацио бомбу, а потом експлозивну направу на кућу Фарука Ризвића, да би затим мучки, ударцима тупо-тврдим предметима и оштрим сечивом, њих четворица лишили живота Фарука и Рефику Ризвић и Фадилу Махмуљин. КТРЗ 7/10 Бијељина (Јовић и остали) Оптужени: Драган Јовић, Зоран Ђурђевић, Ален Ристић Број жртава: 1 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Душан Кнежевић Судско веће: Винка Бераха Никићевић (председавајућа) Почетак суђења: године Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Укупно саслушано 10 сведока Судећих дана:10 Апелациони суд у Београду преиначио је пресуду Вишег суда и припадника доборовољачке јединице у саставу Војске Српске Републике БиХ Драгана Јовића осудио на 20 година затвора због ратног злочина против цивила године у Бијељини. Виши суд у Београду је за тај злочин у 4. јуна године Јовића осудио на 15 година затвора, Алена Ристића на 12 година, а Зорана Ђурђевића на 13 година затвора. Апелациони суд преиначио је пресуду и осудио Ристића на 10 година, а Ђурђевићу је потврдио првостепену пресуду. Тројица припадника добровољачке јединице Војске РС првостепено су осуђени на укупно 40 година због убистава, пљачке и вишеструког силовања у Бијељини 14. јуна Јовић осуђен је на 15 година затвора, Ђурђевић на 13, а Ристић на 12 година затвора. Тужилаштво је 5. маја године подигло оптужницу против Јовића, Ђурђевића и Ристића, која их терети да су, 14. јуна године у Бијељини, ушли у кућу бошњачке породице, одузели им новац и ствари. Потом су вишеструко, наизменично силовали две жене, од којих се једна пар дана раније породила. Оптужени Драган Јовић затим је убио цивила пуцајући му у уста, а две жене су из куће, голе и босе, повели кроз град. Опљачкали су потом кућу жене инвалида, а њеним возилом марке Југо 55 су се удаљили са лица места. По изласку из града, на путу ка Брчком, у месту Љељенча, зауставили су возило, испред возила наизменично силовали оштећене и над њима вршили противприродни блуд, а онда су их, голе и босе, оставили на путу и удаљили се са лица места. Предмет Бијељина је БиХ уступила Србији на основу Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима. Преткривични поступак је претходно вођен пред Основним судом у Бијељини. Из завршне речи Утврђено је да оштећени Рамо Авдић није био екстремиста, него припадник резервног састава милиције СУП-а Бијељина и њихов сарадник, те да је био угледан и богат човек који је учествовао у настојањима да се на миран начин реше сукоби између Срба и Муслимана у Бијељини. 94 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

95 КТРЗ 5/06 Браћа Битићи (Поповић и Стојановић) Оптужени: Сретен Поповић, Милош Стојановић Број жртава: 3 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Драгољуб Станковић Судско веће: Веско Крстајић (председавајући), Растко Поповић (председавајући) Почетак суђења: године Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Првостепена пресуда у поновљеном поступку: године Правноснажна пресуда у поновљеном поступку: године Укупно саслушано 130 сведока Судећих дана: 39 Одељење за ратне злочине Апелационог суда у Београду је 18. јануара године донело пресуду којом је одбило као неосновану жалбу Тужиоца за ратне злочине и потврдило првостепену пресуду Вишег суда у Београду од 9. маја године. Како се наводи у саопштењу Апелационог суда, првостепени суд је правилно утврдио да није доказано да су браћа Битићи имали статус ратних заробљеника нити да је у време привођења браће Битићи постојао оружани сукоб. Претходно је Апелациони суд у Београду укинуо у новембру године првостепену пресуду Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду по којој су Поповић и Стојановић ослобођени оптужби и наложио поновно суђење. Веће за ратне злочине Апелационог суда у Београду укинуло је пресуде Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду Сретену Поповићу и Милошу Стојановићу за ратни злочин против ратних заробљеника и вратило предмет првостепеном суду на поновно суђење. Апелациони суд је на јавној седници већа одржаној 1. новембра године у присуству заменика Тужиоца за ратне злочине Драгољуба Станковића, донео решење којим је уважена жалба тужиоца за ратне злочине на првостепену пресуду у овом предмету. Апелациони суд оценио је жалбу тужиоца основаном јер пресуда нема разлога о одлучним чињеницама и чињенично стање није потпуно утврђено. Поповић и Стојановић су првостепеном пресудом ослобођени оптужбе да су починили ратни злочин против ратних заробљеника Илија, Агрона и Мехмета Битићија у Петровом селу године. Тужилаштво за ратне злочине поднело је 18. децембра године жалбу тадашњем Врховном суду Србије на пресуду Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду у предмету Браћа Битићи због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Према наводима прецизиране оптужнице од 5. априла године, Сретен Поповић, звани Поп, командир извиђачко-диверзантског вода Оперативно потерних група, и Милош Стојановић звани Шешељ, командир одељеља истог вода, терете се да су у првој половини јула године лишили права на правилно и права на правично суђење Илија, Аргона и Мехмета Битићија. Искористили су ситуацију када су оштећени напуштали просторије Окружног затвора у Прокупљу, по издржаној казни за прекршај, па је оптужени Сретен Поповић наредио Милошу Стојановићу да их лиши слободе и спроведе до Наставног центра у Петровом селу. Милош Стојановић их је спровео и предао Сретену Поповићу, који их је задржао у Наставном центру до 9.јула године, када их је предао за сада НН представницима МУП-а Србије и САЈ, који су их везали жицом, везане их одвели до јаме за одлагање смећа иза Наставног центра и усмртили их хицима из ватреног оружја у потиљак. Оптуженима се ставља на терет да су умишљајно помогли другом у извршењу кривичног дела. Оптужени су за саизвршилаштво у кривичном делу ратни злочин против ратних заробљеника из члана 144. КЗЈ, који су починили као припадници Оперативно потерних група, формацијски при 124. интервентној бригади ПЈП. Према наводима прецизиране оптужнице од 5. августа године, они су 8. јула године преузели оштећене из Окружног затвора у Прокупљу. Оптужени Стојановић, по налогу Поповића, службеним возилом их је пребацио у Наставни центар у Петровом селу, код Кладова. Оштећене су сместили и затворили у просторију у којој су их држали затворене до 9. јула године, када их је оптужени Поповић, касно те ноћи, предао НН припадницима МУП-а Србије, који су их везали жицом, угурали у службено возило и одвезли иза наставног центра, до места где се налази масовна гробница посмртних остатака цивила албанске националности раније довежених са Косова. Из ручног ватреног оружја калибра 9 мм Пара, НН припадници МУП-а Србије испалили су пројектиле у потиљачни део главе све тројице оштећених, наневши им повреде у виду прострелно-устрелне ране главе услед чега је код њих наступила смрт, а њихове посмртне остатке су похранили у масовну гробницу. Из завршне речи Исказе свих саслушаних сведока, припадника Специјалних јединица полиције или припадника редовних снага МУП-а, карактерише недостатак сећања и прећуткивање било каквог релевантног податка о боравку оштећених у вежбовном кампу и о коначној судбини оштећених. Иако су тог јула, у време сурове егзекуциије, сви они били присутни на лицу места у Наставном кам- Статистика предмета Case Stacistics 95

96 пу. Иако се од ових сведока у судници тражила истина, јер их на истинито сведочење обавезује и сам закон, они су, сведочећи, углавном казивали да су о злочину и масовним гробницама које су се налазиле у њиховом Кампу, чули из медија, три-четири године после злочина. Као да се масовне гробнице и посмртни остаци оштећених не тичу никога. Као да су преко 80 тела, посмртних остатака нађених у Вежбовном кампу и довезених са Косова, те посмртни остаци оштећених на истом месту убијених и похрањених у исте гробнице, не тичу никога. Дефинитивно, ради се о злочину који су извршили припадници МУП-а Републике Србије, по налогу тадашњих руководећих људи из тог истог МУП-а руководећих људи из власти, начелника Ресора Јавне безбедности МУП-а Републике Србије Властимира Ђорђевића који је у Хашком трибуналу првостепено осуђен на 27 година затвора. Извршили су га управо они чија је основна дужност и основни задатак и службена обавеза да гоне извршиоце кривичног дела, па и извршиоце најтежих кривичних дела и да та лица приведу правди. Пошто је наредба о притвору браће дошла директно из Министарства унутрашњих послова, али не у писаној форми, као што би то требало према правилима полиције, јасно је да су оптужени ове радње хтели да спроведу тајно, кријући злочин и од других полицајаца, али и од јавности. КТРЗ 06/10 Лички Осик (Будисављевић и остали) Оптужени: Чеда Будисављевић, Мирко Малиновић, Милан Богуновић и Богдан Груичић Број жртава: 5 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Душан Кнежевић Судско веће: Винка Бераха Никићевић (председавајућа) Почетак главног претреса: године Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: 9. и године Првостепена пресуда после поновљеног поступка: године Правноснажна пресуда после поновљеног поступка: године Број саслушаних сведока током главног претреса: 14 Судећих дана: 13 Одлуком Већа за ратне злочине Апелационог суда у Београду, оптужени Чедо Будисављевић је осуђен на 13, а Богдан Груичић на осам година затвора, док је оптуженима Мирку Малиновићу и Милану Богуновићу потврђено 12, односно 10 година затвора. Првостепеном пресудом Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду 16. марта године, Будисављевић и Малиновић осуђени са на по 12, а Богуновић и Грујичић на по 10 година затвора. Апелациони суд је објавио да првостепени суд при одређивању санкције за Будисављевића није у довољној мери ценио отежавајућу околност што је он из ватреног оружја пуцао на све чланове породице Ракић. Апелациони суд је утврдио да Груичић није учествовао у убиству Луције Ракић. Веће за ратне злочине Апелационог суда у Београду, након већања, донело је 9. и 10. новембра године пресуду Кж1 По2 7/11 којом је укинуло првостепену пресуду и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење. Према свим окривљенима је продужен притвор до даље одлуке суда. По налажењу Апелационог суда у Београду првостепени суд је учинио битну повреду одредаба кривичног поступка која води обавезном укидању првостепене пресуде. Пресудом Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине, Будисављевић, Мирко Малиновић, Милан Богуновић и Богдан Груичић су осуђени на казну затвора у трајању од по 12 година. Окривљени су оглашени кривим што су током октобра месеца године на подручју општине Теслинград у Републици Хрватској, као припадници Министарства унутрашњих послова Српске Аутономне области Крајине и Територијалне одбране Теслинграда, кршећи правила међународног права за време оружаног сукоба који је тада постојао на подручју Републике Хрватске, а није имао карактер међународног сукоба, противно Женевској конвенцији о заштити грађан- 96 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

97 ских лица за време рата и Допунском протоколу уз Женевске конвенције о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба према цивилним лицима која су затворена и лишена слободе у вези са оружаним сукобом и налазе се у власти једне од стране у сукобу, према којима се мора поступати у свакој прилици човечно и која морају бити заштићена од сваког насиља, вршили убиства. Првом пресудом Вишег суда у Београду, Одељење за ратне злочине, К. По2 46/10 од 14. марта године због извршења кривичног дела ратни злочин против цивилног становништва, они су првостепено осуђени на казну затвора од по 12 година због убиства петочлане породице Ракић у Личком Осику (Република Хрватска) октобра године. Веће за ратне злочине Апелационог суда у Београду донело је 9. и 10. новембра године пресуду Кж1 По2 7/11 којом је укинуло првостепену пресуду и предмет вратило првостепеном суду на поновно суђење, које се одвијало на основу одредаба новог Законика о кривичном поступку. Оптужница Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије од 28. јуна године, против Чеде Будисављевића и још тројице бивших припадника МУП-а некадашње Српске Аутономне Области (САО) Крајине за кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из чл.142. ст.1. Кривичног закона Савезне Републике Југославије (КЗ СРЈ) у саизвршилаштву у вези чл.22. истог Закона убиство петочлане породице Ракић у Личком Осику (Република Хрватска) октобра године, терети Чеду Будисављевића, Мирка Малиновића, Милана Богуновића и Богдана Грујичића за убиство Манета Ракића, његове супруге Луције, синова Драгана и Милована Ракића и ћерке Радмиле. KTO 4/13 Кључ (Шкрбић) Оптужени: Милан Шкрбић Број жртава: 2 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Снежана Станојковић Судско веће: Растко Поповић (председавајући) Правноснажна пресуда: године Судећих дана: 2 На рочишту поводом Споразума о признању кривичног дела за ратни злочин против цивилног становништва, Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду потврдило је 13. септембра године Споразум који је припадник ВРС Милан Шкрбић звани Стевица и Шкрба (1948.) склопио са Тужилаштвом за ратне злочине за убиство два муслиманска цивила на територији општине Кључ (БиХ) у јуну године и правноснажно га осудило на казну затвора од седам година. Тужилаштво наставља рад поводом догађаја ратних злочина у Кључу, захваљујући Споразуму у овом предмету. Кривично гоњење против Шкрбића преузето је од Кантоналног тужилаштва у Бихаћу с обзиром да је оптужени држављанин Србије и има пребивалиште у Футогу. Ово је први Споразум о признању кривичног дела за ратни злочин против цивилног становништва, што је резултат примене новог Законика о кривичном поступку. У оптужници се наводи да су их оптужени прво лишили слободе због сумње да поседују радио станицу и да сарађују са хрватским оружаним формацијама. Потом су Манету, Драгану, Миловану и Радмили везали руке, затворили уста лепљивом траком, увели их у комби возило марке Там, превезли преко Сврачковог села до крашке јаме Голубњача, тамо их убили хицима из ватреног оружја, а њихова тела бацили у јаму. Луција Ракић убијена је у месту Широка Кула хицима из ватреног оружја, после чега су оптужени Будисављевић, Малиновић и Богуновић запалили њено тело и викендицу у којој је боравила. Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије поднело је 20. маја године истражном судији Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду захтев за спровођење истраге против шест лица. Решењем истражног судије Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду, четворици оптужених одређен је притвор, док је против двојице осумњичених за овај догађај истрага у прекиду с обзиром да су недоступни органима гоњења. Статистика предмета Case Stacistics 97

98 Поступци против мреже подршке бегунцима МКТЈ КТО 6/12 Мрежа подршке Жупљанин (Лијескић) Судећих дана:1 За кривично дело помоћ у скривању учиниоцима после извршеног кривичног дела ратног злочина из чл.333. став 3. Кривичног законика Републике Србије, поступак се води против укупно 22 лица. Са десет лица склопљени су споразуми о признању кривичног дела, на основу којих су донете правноснажне пресуде пред Вишим судом у Београду. Пред судом опште надлежности (Први основни суд у Београду) у току је поступак против 10 лица. Тужилаштво за ратне злочине је наставило предистражни поступак против два лица у циљу прикупљања доказа, информација и података ради провере индиција да су на одређени начин учествовали у скривању хашког оптуженика Стојана Жупљанина (у случају мрежа помагача Стојана Жупљанина ). Потпуно је расветљено кретање и локације на којима се скривао Ратко Младић. Споразум о признању кривичног дела са Владимиром Лијескићем, оптуженом да је током новембра и током марта године помагао Жупљанину у скривању склопљен је године. Виши суд у Београду је године правноснажно осудио Лијескића на казну од шест месеци затвора, условно на две године. КТО 5/12 Мрежа подршке II (Бранислав Младић) Судећих дана:2 Споразум о признању кривичног дела са Браниславом Младићем склопљен је године. Виши суд у Београду је године правноснажно осудио Бранислава Младића на годину дана затвора условно на три године. КТО 1/13 Мрежа подршке Жупљанин (Лазић) КТО 7/12 Мрежа подршке Младић (Јегдић) Судећих дана:1 Виши суд у Београду je на рочишту одржаном године донео правноснажну пресуду против Љубише Лазића, којом му је изречена казна у трајању од шест месеци затвора, условно на две године, за кривично дело помоћ у скривању учиниоцима после извршеног кривичног дела ратног злочина из чл.333. став 3. Кривичног законика Републике Србије. Лазић је склопио Споразум о признању кривичног дела са Тужилаштвом за ратне злочине године, под оптужбом да је скривао Стојана Жупљанина, оптуженог пред МКТЈ, у својој кући у Крагујевцу током 15 дана јуна године и током 15 дана јануара године, омогућивши му боравак, смештај и животне потрепштине. Судећих дана:1 Правноснажно је потврђен и Споразум о признању кривичног дела између Тужилаштва за ратне злочине и Мирослава Јегдића ( ) пред Вишим судом у Београду. Тужилаштво и Мирослав Јегдић споразумели су се о казни затвора у трајању од шест месеци, условно на две године. Мирослав Јегдић признао је да је учествовао у помагању у скривању Ратка Младића после извршеног кривичног дела ратног злочина. Младић се крио у кући Мирослава Јегдића у Великој Моштаници од фебруара до прве половине априла године. Јегдић је рођени брат Босиљке Младић, супруге хашког оптуженика Ратка Младића. 98 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

99 КТРЗ 13/08 Мрежа подршке (Ловре и остали) Судећих дана:3 Од укупно девет особа наведених у Шифрарнику који је пронађен код Стојана Жупљанина после његовог хапшења 11. јуна године у Панчеву, Споразум о признању кривичног дела у овом предмету је склопљен укупно са осам особа: Николом Тепићем, Ковиљком Ловре, Винком и Млађеном Марјановићем, Слободаном и Миодрагом Копривицом, Владимиром Лијескићем и Љубишом Лазићем. Виши суд у Београду Одељење за ратне злочине, на рочишту одржаном године усвојило је споразуме о признању кривичног дела, који су закључени између Тужилаштва за ратне злочине и Ковиљка Ловре, Млађена Марјановића, Винке Марјановић, Слободана Копривице, Милорада Копривице и Николе Тепића. Окривљени су признали да су извршили кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из чл. 333 ст. 3 у вези ст.1 КЗ РС-а, и по којим споразумима су се наведени окривљени и заменик Тужиоца за ратне злочине сагласили да се: окривљеном Ловре Ковиљку изрекне условна осуда, тако што ће му утврдити казну затвора у трајању од 1(једне) године и истовремено одредити да се она неће извршити ако осуђени за време од 4 (четири) године од правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, окривљеном Млађену Марјановићу изрекне условна осуда, тако што ће му утврдити казну затвора у трајању од 1(једне) године и истовремено одредити да се она неће извршити ако осуђени за време од 3 (три) године од правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, окривљеној Винки Марјановић изрекне условна осуда, тако што ће јој утврдити казну затвора у трајању од 1(једне) године и истовремено одредити да се она неће извршити ако осуђена за време од 3 (три) године од правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, окривљеном Слободану Копривици изрекне условна осуда, тако што ће му утврдити казну затвора у трајању од 1(једне) године и истовремено одредити да се она неће извршити ако осуђени за време од 3 (три) године од правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, окривљеном Милораду Копривици изрекне условна осуда, тако што ће му утврдити казну затвора у трајању од 1(једне) године и истовремено одредити да се она неће извршити ако осуђени за време од 3 (три) године од правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, и окривљеном Николи Тепићу изрекне казну затвора у трајању од једне године која би се извршила на тај начин што окривљени не би смео напустити просторију у којој станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује изршење кривичних санкција. Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије подигло је 14. децембра године оптужницу против шест лица због тога што су у периоду од маја до 11. јуна године, на подручју Новог Сада, Бачког Петровца, Суботице, Панчева, и Београда починили кривично дело помоћ учиниоцу кривичног дела, односно што су помогли у скривању Стојану Жупљанину, оптуженом пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију за кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом. Оптужница је подигута против Ковиљка Ловре (56), Млађена Марјановића (57), Винке Марјановић (55), Слободана Копривице (64), Милорада Копривице (57) и Николе Тепића (59). Њима се ставља на терет да су непосредно, или преко других лица, скривали Жупљанина и пружали му уточиште у својим кућама, становима и викендицама, или му на други начин помагали да га државни и други органи гоњења не открију и не ухапсе. У оптужници се наводи да су оптужени лично подржавали Жупљанина, пружали му финансијску помоћ, дотурали одећу и друге потребне предмете, помагали му у прибављању лажних исправа о идентитету, одржавали са њим везу, обавештавали га о предузетим мерама и радњама органа гоњења, организовали тајне сусрете, прославе и вечере са старим пријатељима. Оптужена лица су Жупљанину омогућавала усмену и писмену комуникацију путем писама и писаних порука. Оптужницом је дефинисано кретање и скривање Стојана Жупљанина на територји Војводине. На основу докумената издатих на име Бранислав Вукадин, која је добио од Центра безбедности Пале (Вукадин је, утврђено је, лице које је погунуло у Жепи године), Жупљанин долази у Србију, где у Суботици добија избегличку документацију, а потом се сели на подручје Новог Сада. Скрива се и борави у 26 места на територији Србије, у међувремену три месеца борави у Москви, а са лажним документима путује у Лагос и у Париз. Након што је успео да побегне органима гоњења у Нишу (јануар 2008.), Жупљанин одлази у Панчево, где је затражио од Николе Тепића да му пружи уточиште. Он га је скривао у свом стану и пружао му помоћ у скривању од средине априла све до хапшења, 11. јуна године. Статистика предмета Case Stacistics 99

100 Предмети у фази главног претреса пред Апелационим судом КТРЗ 7/07 Ловас (Деветак и остали) Оптужени: Љубан Деветак, Милан Девчић, Милан Радојчић, Жељко Крњајић, Миодраг Димитријевић, Дарко Перић, Радован Влајковић, Радисав Јосиповић, Јован Димитријевић, Саша Стојановић, Драган Бачић, Зоран Косијер, Петроније Стевановић, Александар Николаидис Број жртава: 70 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Веселин Мрдак, Милан Бекан (истражитељ) Судско веће: Оливера Анђелковић (председавајућа) Почетак главног претреса: године Првостепени поступак окончан: године Укупно саслушаних сведока: 194 Укупно судећих дана: 182 Судско веће Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду објавило је пресуду којом су четрнаесторица припадника ЈНА, ТО и паравојне формације Душан Силни осуђени на укупно 128 година затвора за ратни злочин против цивилног становништва из чл.142. ст.1. КЗ СРЈ, у саизвршилаштву, у вези чл.22. КЗ СРЈ, у селу Ловас у Републици Хрватској, током октобра и новембра године. Као припадници локалне цивилно-војне власти, првооптужени Љубан Деветак осуђен је на 20 година затвора, другооптужени Милан Девчић на 10 година, трећеоптужени Милан Радојчић на 13 година, а Жељко Крњајић на 10 година затвора. Четворица бивших припадника ЈНА Миодраг Димитријевић на 10 година, Дарко Перић пет година, као и Радован Влајковић, док је Радисав Јосиповић осуђен на четири године затвора. Бивши припадници паравојне формације Душан силни Јован Димитријевић и Зоран Косијер осуђени су на осам, односно девет година затвора, Саша Стојановић на осам, Драган Бачић на шест, Петроније Стевановић на 14 година затвора, а Александар Николаидис на шест година затвора. Оптужницом од године, прецизираном , они се терете да су лишили живота 70 хрватских цивила, током напада на Ловас, 10. октобра године, када су убијена 22 цивила у кућама и у двориштима, а до 18. октобра убијене су и 23 особе у импровизованим затворима. Двадесетдва цивила су погинула када су, 18. октобра 1991, као живи штит били натерани да корачају кроз минско поље, а у спорадичним инцидентима страдала су још три цивила. Из завршних речи И чињенично и правно, предмет Ловас био је за Тужилаштво један од најсложенијих и најкомпликованијих кривичних поступака за ову врсту кривичних дела вођен пред нашим правосудним органима јер се радило о вишекратним догађањима у времену од скоро месец дана, великом броју учесника оштећених, сведока, оптужених, припадника различитих структура мештана, добровољаца, војске, што све потврђује и чињеница да је ово суђење евидентирано на преко страница. 100 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

101 КТРЗ 16/08 Гњиланска група (Ајдари и остали) Оптужени: Ајдари Фазлија, Алији Реџеп, Шаћири Шаћир, Муслију Шефкет, Алији Садику, Алији Идриз и Халими Рамадан (у бекству) Агуш Мемиши, Назиф Хасани, Ахмет Хасани, Фатон Хајдари, Самет Хајдари, Ферат Хајдари, Камбер Сахити, Селимон Садику, Бурим Фазлију и Шемси Нухију (Одлуком Суда од 20. марта године, обједињен је процес десеторици оптужених са раније раздвојеним поступком против седам одбеглих припадника Групе.) Број жртава: најмање 80 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Миољуб Виторовић Судско веће: Снежана Николић Гаротић (председавајућа) Почетак суђења: године Првостепена пресуда: године (9 окривљених осуђено на укупно 101 годину затвора) Правноснажна пресуда: године Почетак поновљеног поступка: година Првостепена пресуда у поновљеном поступку: године Правноснажна пресуда у поновљеном поступку: године Саслушаних сведока током главног претреса: 82(до године) Судећих дана: 80 Апелациони суд у Београду укинуо је 14.новембра године притвор Агушу Мемишију, Феату Хајдарију и Самет Хајдарију јер их је правоснажно ослободио оптужби за злочине у Гњилану године. Суд је преиначио првостепену пресуду којом је Мемиши био осуђен на 12 година затвора, Феат Хајдари на 10, а Самет Хајдари на 15 година затвора. Пресуда о целом случају у ком има 17 оптужених за злочине над Србима и неалбанцима на подручју општине Гњилане од јуна до краја децембра године биће донета накнадно писаним путем. Када буде прослеђена свим странкама биће и јавно објављена. ове групе било осуђено на укупно 116 година затвора, а шесторица ослобођена оптужби. Приликом изрицања пресуде судија Снежана Николић Гаротић рекла је да су осуђени криви за силовање две заштићене сведокиње, Ц1 и Ц2, које су сведочиле у овом поступку. Оптужница Тужилаштва за ратне злочине од 11. августа године терети 17 лица да су, као припадници ОВК, од почетка јуна до краја децембра године, свесно и вољно наређивали и вршили према цивилном становништву српске и неалбанске националности и појединим припадницима албанске националности противзаконита затварања, нечовечна поступања, мучења, силовања, убиства, телесна повређивања, наношења великих патњи и пљачкање имовине становништва. На терет им се ставља да су најмање 80 лица сурово мучили до смрти и убили, најмање 34 лица се и данас воде као нестала, а најмање 153 лица је противправно лишено слободе, мучено, а затим пуштено. Ајдари, Реџеп и Шаћири су, према оптужници, као старешине гњиланске јединице ОВК, наређивали осталим припадницима јединице да хапсе Србе и затварају их у подрумске просторије средњошколског Интерната у Гњилану, где су им клештима чупали нокте, убадали језике ножем, закуцавали упаљач у лобању, давили кесом и жицама. Како би прикрили злочин, тела су секли на комаде, потом их стављали у џакове и убацивали у контејнере поред Интерната или бацали у Ливочко језеро. Прецизираном оптужницом од године, окривљенима се ставља на терет да су, као припадници ОВК, од почетка јуна до краја децембра године, сурово, до смрти мучили најмање 47 лица, од којих се 32 лица и данас воде као нестала. Најмање 148 лица је противправно лишено слободе, мучено, а затим пуштено. Осим ове тројице, првостепеном пресудом били су осуђени и Назиф и Ахмет Хасани на 13 година затвора, Ферат Хајдари на осам година затвора, Камбер Сахити такоде на осам година, а Селиман Садику и Бурим Фазлију на 12 година затвора. Шефкет Муслију и Садик Алију који су у бекству, осуђени су у одсуству на пет, односно осам година затвора. Оптужби су првостепеном пресудом ослобођени Шемси Нухију, као и још петорица оптужених који су у бекству - Фазлија Ајдари, Реџеп Алији, Идриз Алији и Рамадан Халими. Апелациони суд је отворио главни претрес (суђење у другом степену) у том процесу, након што је на јавној сединци разматрао жалбе оптужених и тужилаштва за ратне злочине на пресуду којом је 11 припадника Статистика предмета Case Stacistics 101

102 КТРЗ 7/08 Зворник 5 (Богдановић и остали) Оптужени: Дамир Богдановић, Зоран Стојановић, Томислав Гаврић, Ђорђе Шевић, Зоран Алић, Зоран Ђурђевић и Драгана Ђекић Број жртава:28 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Милан Петровић Судско веће: Растко Поповић (председавајући) Почетак главног претреса: године Првостепена пресуда: године Укупно испитаних сведока: 45 (од којих 3 заштићена) (до године) Укупно судећих дана: 36 (до године) Судско веће Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду осудило је 22. фебруара године седам припадника паравојне групе Симини четници, на укупно 72 године затвора за ратни злочин против цивила ромске националности у селима зворничке општине Скочић, Малешић, Клиса, Петковци и Дрињача током и године. Дамир Богдановић осуђен је на затворску казну од две године, Зоран Стојановић на 20, Томислав Гаврић 10, Ђорђе Шевић пет, Зоран Алић 10, Зоран Ђурђевић 20 и Драгана Ђекић на пет година. Оптужница Тужилаштва за ратне злочине од 30. априла године терети припаднике паравојне групе од око 20 наоружаних људи којом је командовао Симо Богдановић звани Сима четник, као и Дамира Богдановића, Зорана Стојановића, званог Трцко, Томислава Гаврића, званог Гавра и Ђорђа Шевића за смрт 23 цивила ромске националности, међу којима је била и једна жена у видно одмаклој трудноћи. У оптужници се наводи да су силовања и сексуална иживљавања чињена и над две малолетне оштећене, да су злостављања трајала дужи период, да су оптужени издвојили три жене које су потом задржали у кући, а најмање 22 цивила одвезли до јаме у селу Хамзићи где су их, током ноћи, појединачно убијали из ватреног оружја и ножевима. Оштећене жене су свакодневно силовали по повратку у село Малешић. Оптуженима се ставља на терет и да су противзаконито, самовољно и без било какве војне потребе срушили џамију у Скочићу постављањем експлозива под њене темеље и тако уништили имовину великих размера. Тужилаштво је године поднело истражном судији Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду захтев за спровођење истраге против шест лица, због основане сумње да су у селима Скочић, Малешић, Петковци и Дрињача, на територији општине Зворник, јула године, починили ратни злочин против цивилног становништва. МУП Републике Србије је ефикасном акцијом привео пет лица. Прецизирана измењена оптужница Тужилаштва од године терети припаднике паравојне групе од око 20 наоружаних људи којом је командовао Сима Богдановић звани Сима четник (који је преминуо у притвору током суђења) да су на месту званом Хамзићи : убили трудну жену са дететом од две године у наручју, убили седморо деце старе две, четири, пет, седам, десет и двоје по тринаест година, пре убиства су силовали Р.З, стару 13 година, дете које се налазило у реду за ликвидацију, а које је тражило своју мајку, одвели су до јаме, гађали ножем, пуцали у њега и затим га бездушно бацили на убијена лица. Из завршне речи Лишавање живота оштећених је вршено тако што су их након извођења из товарног сандука теретног возила, доводили испред возила где су их убадали ножевима и у њих пуцали из пушака, а затим их бацали у јаму. Пошто су све оштећене извели на напред наведени начин и бацили у јаму, у исту су убацили и активирану бомбу. Том приликом лишили су живота мушкарце, жене и децу. Сви оптужени, заједно са другим непознатим припадницима у овом чину убиства оштећених понашали су се потпуно безобзирно, окрутно и безосећајно. Они том приликом нису уважавали никакве чињенице које се односе на оштећене, макар оне о безгрешности деце. Једна од најтежих наредби нечовечног поступања оштећенима --, -- и-- била је та што су морале опрати крваву униформу оптужених и других припадника јединице одмах сутрадан по њиховом повратку са места званог Хамзићи у Шетићима, где су они убили њихове најближе сроднике. Том приликом оптужени Ђурђевић Зоран је оштећену -- приморао и да опере његов крвав нож, којом приликом је оштећена -- код њега тада видела на руци сат марке Сеико, који је препознала јер је то био сат њеног братанца. Сви оптужени, заједно са другим непознатим припадницима у овом чину убиства оштећених понашали су се потпуно безобзирно, окрутно и безосећајно. Они том приликом нису уважавали никакве чињенице које се односе на оштећене, макар оне о безгрешности деце. Убили су тада седморо деце старо 2, 4, 5, 7, 10 и двоје по 13 година. Убили су тада Рибић Шевку која је била у поодмаклој трудноћи, а, пре убиства једног детета Рибић Златије старе 13 година, без осећаја макар мале гриже савести, силовали. Нисам чуо крик, само пуцање сам чуо и дошла је моја мајка на ред и она није могла, пошто је брат мали био, двије године, и онда су они рекли Ајде, нема везе поведи и њега, и онда касније сам ја то кад је почело оно друго дешавање кад су ми сестру силовали и то, онда сам ја плакао и викао да хоћу код матере. (страна 19/79 транскрипта) Моја породица, мати и отац су нађени. Отац је нађен на Црном Врху, а мати не знам од сестара и брата још ништа нисам нашао.( ) Моја мајка је била у деветом месецу трудноће, нисам ја тада знао у ком је месецу, али сад кад су је пронашли, они су, ови доктори рекли, она била у деветом месецу трудноће. (страна 16/79 транскрипта) в) Зато што су учествовали у убиству 28 цивилних лица (једно лице у Скочићу, а 27 на месту званом Хамзићи у Шетићима), при чему су показали потпуно одсуство људскости. Наиме, ови 102 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

103 оптужени заједно са сада пок.богдановић Симом и другим непознатим припадницима јединице Симини четници су критичном приликом на месту званом Хамзићи : убили трудну жену са дететом од 2 године у наручју (Рибић Шевка и син јој Рибић Сабрија), убили седморо деце старих две, четири, пет, седам, десет и двоје по тринаест година, пре убиства Рибић Златије старе 13 година, исту силовали, дете које се налазило у реду за ликвидацију, а које је тражило своју мајку, одвели до јаме, гађали ножем, пуцали у њега и затим га бездушно бацили на убијена лица. Оптуженој Ђекић Драгани предлажем изрицање казне затвора у трајању од 10 година; Оптуженом Гаврић Томиславу предлажем изрицање казне затвора у трајању од 10 година; А оптуженом Богдановић Дамиру изрицање казне затвора у трајању од 8 година. *** Поштовано веће, Због овога што су учинили оптужени, који припадају држави којој и ми припадамо, ја сам као човек ужаснут и осећам тежину мука које су оштећени преживели. Тежина мука оштећених ме је стално подстицала да као тужилац уложим максимум напора да се овај кривично-правни догађај потпуно расветли. Овај суд, посебно ово судско веће, има немерљиву улогу у утврђивању онога шта се збило у периоду од око 11. јула године до око половине јануара године у Скочићу, Малешићу, Клиси, Петковцима и Дрињачи. У завршној речи желим да укажем и на то да није било овог поступка, овај нељудски чин био би страшна претња која се надвила над све нас. Вид је претио да нам срца потпуно ослепи, а ми се предамо животињском нагону да нас у будућност води. Да није било овог поступка, опростите ми на изразу, било би са нама по оној слепац води слепца. Господо оштећени, ако неко учињено недело према вама од стране оптужених не изађе на видело у овом поступку, јер немаде довољних доказа који би га потврдили и суд уверили, шта за то? Одговор би могао гласити: Е да ли ће њихово недело тиме бити укинуто, савест оптужених бити мирнија? Не! Положиће они своје рачуне за сва своја недела у животу који им предстоји на издржавању казне. И на самом крају, налазим за примереним да се послужим латинском изреком Breve enim tempus aetatis, satis longum est ad bene honesqe sempiterna (Живот траје кратко, али ипак довољно дуго да се добро и поштено живи.) КТО 3/12 Босански Петровац (Совиљ и Векић) Оптужени: Неђељко Совиљ и Рајко Векић Број жртава:1 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Снежана Станојковић Судско веће: Драган Мирковић (председавајући) Почетак главног претреса: године Првостепена пресуда: године Укупно испитаних сведока: 10 (до године) Укупно судећих дана: 3 (до године) Виши суд у Београду Одељење за ратне злочине донело је 11.марта године пресуду којом је Неђељка Совиља званог Неђо и Рајка Векића званог Брзи огласило кривим и осудило на казне затвора у трајању од по осам година. У образложењу пресуде наводи се да су Совиљ и Векић, као припадници Војске Републике Српске војне поште 7463 Петровац, противно одредбама чл. 3 тач. 1 а) IV Женевске конвенције о заштити грађанских лица за време рата од 12. августа године, те чл. 4 ст. 1 и 2 тачка а) допунског протокола уз Женевске конвенције о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба (Протокол II), 21. децембра године, у близини засеока Јазбине, извршили убиство једног цивилног лица тако што су у јутарњим сатима наоружани аутоматским пушкама, након што су на локалном путу Јазбине-Бјелај, општина Босански Петровац, у шуми званој Осоје сусрели цивилна лица оштећеног М. Х. и М. В., који су се том приликом враћали из посете комшији М. П. чија се кућа налази у засеоку Јазбине, М. В. наредили да настави кретање према својој кући, док су оштећеног М. Х. задржали, како би наводно обавили разговор, након чега су М. Х. повели око 500 метара дубље у шуму и испалили најмање три метка у његовом правцу наневши му том приликом повреде десне бочне стране грудног коша од којих повреда је М. Х. преминуо на лицу места. Оптужница коју је Тужилаштво за ратне злочине подигло 6. августа године терети Совиља и Векића из Босанког Петровца, сада држављане Републике Србије, за убиство једног цивила. Они су, у јутарњим часовима, наоружани аутоматским пушкама, у шуми Осоје на територији општине Босански Петровац сусрели два цивила и једном од њих наредили да настави ка својој кући, док су оштећеног Мехмеда Хркића задржали, повели га око 500 метара дубље у шуму и испалили најмање три метка у његовом правцу. Мехмед Хркић је од задобијених повреда преминуо на лицу места. Овај предмет је, путем међународне правне помоћи, достављен Тужилаштву за ратне злочине из Кантоналног суда у Бихаћу ради преузимања кривичног гоњења. Статистика предмета Case Stacistics 103

104 КТРЗ 6/11 Овчара 4 (Ћирић) Оптужени: Петар Ћирић Број жртава:193 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Душан Кнежевић Судско веће: Растко Поповић (председавајући) Припремно рочиште: године Почетак главног претреса: године Првостепена пресуда: године Саслушано 7 сведока (до године) Судећих дана: 6 (до године) Веће за ратне злочине Вишег суда у Београду осудило је бившег припадника ТО Вуковара Петра Ћирића на 15 година затвора због учешћа у ратном злочину када су мучена и убијена најмање 193 ратна заробљеника на фарми Овчара код Вуковара, 21. новембра године. Пошто је Ћирић ранијом правоснажном пресудом Окружног суда у Новом Саду осуђен на 10 година затвора због другог кривичног дела, суд му је изрекао јединствену казну од укупно 20 година затвора. Према наводима оптужнице коју је Тужилаштво подигло 18. јуна године, Ћирић је рукама и ногама ударао по разним деловима тела ратне заробљенике који су били приморани да протрче кроз шпалир приликом уласка у хангар на Овчари, наносећи им телесне повреде. Када су ратни заробљеници пописани и у више наврата трактором одвезени на Грабово, на око један километар од Овчаре, у формираном стрељачком воду, из ватреног оружја пуцао је у њих и тако их стрељањем лишио живота. По повратку са Грабова, испред хангара на Овчари учествовао је и у стрељању последње групе од десетак ратних заробљеника. За убиство преко 200 хрватских ратних заробљеника на фарми Овчара код Вуковара године, од којих је идентификовано 193 лица, Тужилаштво за ратне злочине је до сада поступало у укупно три предмета. Од 20 оптужених лица, правноснажно је осуђено 15, на укупно 207 година затвора, док је пет лица ослобођено. КТО 4/12 Призрен (Кашњети) Оптужени: Марк Кашњети Број жртава: 2 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Драгољуб Станковић Судско веће: Винка Бераха Никићевић (председавајућа) Почетак главног претреса: године Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Првостепена пресуда у поновљеном поступку: године Саслушано сведока: 10 (до године) Судећих дана: 8 (до године) Судско веће Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду изрекло је 21.јуна године, у поновљеном поступку, казну од две године затвора бившем припаднику ОВК Марку Кашњетију за ратни злочин над српским цивилним становништвом у Призрену године и тиме поново потврдило наводе из оптужнице Тужилаштва за ратне злочине. Апелациони суд у Београду укинуо је 7. априла године пресуду којом је Кашњети осуђен на две године затвора због протеривања српских цивила из Призрена 14. јуна године, и наложио да му се поново суди. Марк Кашњети првостепено је осуђен у Вишем суду у Београду на две године затвора. Судско веће Одељења за ратне злочине оценило је да је Кашњети крив што је 14. јуна године наоружан аутоматском пушком, са неидентификованим припадницима ОВК, најпре киднаповао оштећене Љ.З. и Б.Ђ. и уз претњу да ће их убити, спровео до дворишта једне куће где их је држао затворене више сати. Кашњети их је, како је Суд утврдио, након тога одвезао до призренског насеља Ортокол, и наредио им да оду у Србију ако желе да остану у животу. Оптужница од 11. маја године терети Кашњетија да је, као припадник ОВК, 14. јуна године у Призрену извршио кривично дело ратни злочин према цивилном становништву српске националности у намери да их примора да напусте подручје општине. Око 11 часова пре подне зауставио је возило Југо 55, у којем су се налазили оштећени, наредио им да изађу из возила, претресао их, узео лична документа, новац и друге вредности, ударио једног од њих кундаком пушке у главу и везао им руке канапом. Заједно са осталим НН припадницима ОВК, претњом оружјем да ће их убити, спровео их је низ улицу ударајући их кундаком своје пушке по глави и телу, до дворишта једне куће, где их је држао затворене више сати. Са НН припадником ОВК, оштећене је одвезао до призренског насеља Ортокол, зауставио возило, избацио их из њега и наредио им да оду у Србију уколико желе да остану у животу, одузевши им притом возило и све ствари у њему. 104 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

105 Предмети у фази главног претреса пред Одељењем за ратне злочине КТРЗ 5/04 Тузланска колона (Јуришић) Оптужени: Илија Јуришић Број жртава: погинуо најмање 51 војник, око 50 рањених Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Милан Петровић Судско веће: Винка Бераха Никићевић (председавајућа),драган Мирковић (председавајући) Почетак суђења: године Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Број саслушаних сведока током главног претреса: 110 (до године) Судећих дана: 45 (до године) Апелациони суд у Београду укинуо је 11.октобра године првостепену пресуду којом је Илија Јуришић осуђен на казну од 12 година затвора због учешћа у ратном злочин над колоном ЈНА године у Тузли и предмет вратио на ново суђење. Јуришићу је укинут и притвор у коме се налази од 11. маја године и по том решењу није дозвољена жалба. Током претреса који је отворио другостепени суд, саслушано је 14 сведока, међу којима путем видео-линка из Сарајева и некадашњи градоначелник Тузле Селим Бешлагић и бивши командири станица полиције у том граду. У образложењу првостепене пресуде наведено је да је на суђењу неспорно утврђено да су постојали споразуми БиХ и СРЈ, као и цивилне и војне власти Тузле са касарном ЈНА Хусинска буна о мирном повлачењу војника ЈНА из Тузле 15. маја године. Веће за ратне злочине Окружног суда у Београду огласило је Илију Јуришића кривим и осудило га је на казну затвора од 12 година због кривичног дела употреба недозвољених средстава борбе из чл.148. КЗ СФРЈ. Оптужница Тужилаштва за ратне злочине од 18. септембра године терети Јуришића за кривично дело употреба недозвољених средстава борбе приликом напада на колону ЈНА у Тузли (БиХ), 15. маја године; да је, као старешина оперативне групе при Центру јавне безбедности у Тузли, издао наредбу за отварање ватре на колону ЈНА која се повлачила мирно и по постигнутом договору. Према оптужници која је прецизирана, у нападу на војну колону убијен је најмање 51 војник, а најмање 50 их је рањено. Илија Јуришић је лишен слободе 14. маја године на београдском Аеродрому Никола Тесла по међународној потерници. Тужилаштво за ратне злочине преузело је овај предмет од Војног тужилаштва у Београду, године. Статистика предмета Case Stacistics 105

106 Из завршне речи Оштећени Јовановић Живан, отац погинулог Јовановић Душана, главни претрес године, каже: Мој син је био у санитетском војном возилу њих седморица војника и сви су погинули осим Јовановић Миломира, који је рањен. Санитетско возило погодила је зоља и исто запалила, тако да су погинули изгорели, а ја од сина пронашао само три кости. Сведок оштећени Крстић Радован, војник на редовном одслужењу војног рока, главни претрес године, каже: Један њихов војник пришао је мени и Стевановић Радану, који смо били рањени и лежали у каналу и где смо испали из камиона, питао ме је где ми је наоружање, а потом иза појаса извадио пиштољ, ставио ми цев у уста и опалио, а затим ме дршком пиштоља ударио у главу. Како смо остали живи, сами Бог зна. На крају илустрације казивања саслушаних сведока навешћу део исказа сведока Нонковић Уга, дат на главном претресу године који је дао целовитију слику збивања на Брчанској Малти: Сутрадан сам (на лицу места) набројао ту 49 лешева. Било је и изгорелих лешева, сећам се једног који се тешко могао разликовати од точка на возилу на којем је изгорео. Учествовао сам делимично у преговорима око изласка. Да нам нису гарантовали безбедност ми бисмо сигурно другачије изашли. Преварили су нас. Војници су били у возилима и у товарним сандуцима, леђима окренути страницама, са пушкама међу ногама и цевима окренутим у вис. Лаж је да је војска напала на град. Отишао сам сутрадан у болницу на Градини и успео обићи 23 рањена војника. Нисам све обишао. Напад је био на неборбени део колоне: санитет, кухиња, складишни део. Војници су погођени у леђа на возилима, а возачи у груди, стомак, тако смо их налазили на возилима. А на крају свог казивања овај сведок каже: Тузла је заборавила да је ЈНА године највећи терет поднела у спашавању рудара у несрећи када је било 189 мртвих. Ја сам као старешина ЈНА учествовао са војницима ЈНА у спашавању и због тога добио од Тузле Октобарску награду. КТРЗ 1/07 Ораховачка група (Морина) Оптужени: Синан Морина Број жртава: 8 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Драгољуб Станковић Судско веће: Оливера Анђелковић (председавајућа) Почетак главног претреса: године Првостепени поступак окончан: године Другостепени поступак: године Почетак поновљеног поступка: године Укупно саслушаних сведока: 29 (до године) Укупно судећих дана: 10 (до године) Врховни суд Србије је 25. августа године укинуо пресуду Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду којом је Синан Морина ослобођен оптужби за ратне злочине над цивилима и предмет вратио на поновно суђење. Главни претрес у овом случају је отворен године, а поступак је окончан у првом степену ослобађајућом пресудом Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду, будући да током поступка није доказано да је Синан Морина учинио дела која су му се стављала на терет. Оптужница Тужилаштва за ратне злочине од 13. јула године терети Морину за ратни злочин против цивилног становништва српске националности на подручју општине Ораховац, КиМ. Морини, бившем припаднику ОВК, у саставу јединице под командом Хаљита Дуљакуа, се ставља на терет да је у периоду од 17. до 21. јула године, у намери да српско становништво примора да напусти подручје општине Ораховац, заједно са још 34 припадника исте јединице, као саизвршилац одговоран за уништавање цивилне имовине и верских објеката, протеривање, противправна затварања, мучење и повреде телесног интегритета, силовање, као и убиство осам цивила српске националности. Према наводима оптужнице, Синан Морина је, као саизвршилац починио кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из чл.142, ст.1 КЗЈ, у вези чл.22 КЗЈ. 106 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

107 КТРЗ 4/10 Ћушка (Миладиновић и остали) Оптужени: Топлица Миладиновић, Срећко Поповић, Славиша Кастратовић, Бобан Богићевић, Радослав Брновић, Видоје Корићанин, Вељко Корићанин, Абдулах Сокић, Милојко Николић, Зоран Обрадовић, Ранко Момић, Синиша Мишић, Дејан Булатовић Број жртава: 109 најмање Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Драгољуб Станковић, Јелена Владисављев (стручни сарадник заменика тужиоца), Иван Дузлевски (помоћник заменика тужиоца) Судско веће: Снежана Николић Гаротић (председавајућа) Почетак суђења: године Саслушано 64 сведока (до године) Судећих дана: 81 (до године) Топлица Миладиновић и још дванаесторица припадника паравојне формације Шакали, ТО и резервног састава полиције, оптужени су за ратни злочин против цивилног становништва у селима Ћушка, Љубенић, Пављан и Захач на територији општине Пећ (КиМ), због убиства најмање 109 албанских цивила током априла и маја године. Проширена оптужница Тужилаштва за ратне злочине против Срећка Поповића и других због кривичног дела ратни злочин против албанског цивилног становништва у селима Љубенић, Пављан и Захач, потврђена је 26. октобра године. Због постојања оправдане сумње, тужилац је 17. децембра године поднео јединствену измењену оптужницу против 13 лица која их терети да су, као саизвршиоци, извршили кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из чл став 1 у вези ca чл. 22 КЗЈ. Решењем суда, а на предлог Тужилаштва, за ове догађаје ратних злочина води се јединствени кривични поступак. По одобрењу Тужиоца за ратне злочине, због основане сумње да су починили ратни злочин против цивилног становништва у селу Љубенић током априла и маја године, двојици осумњичених, од којих је један активни припадник Жандармерије, 21. маја године одређено је полицијско задржавање до 48 сати. Групи у којој су били К.В. и П.Л, ставља се на терет да су са још тројицом осумњичених извршили ратни злочин над најмање 65 цивила као и прве депортације и пребацивање посмртних остатака у масовну гробницу у Батајници из села Љубенић. Из оптужнице У граду Пећ и у селима на територији ове општине, од 14. маја до 1. априла године, оптужени Поповић Срећко, Сокић Абдулах, Кастратовић Славиша, Богићевић Бобан, Момић Ранко, Обрадовић Зоран, Николић Милојко, Мишић Синиша и Булатовић Дејан, као припадници 177. војно-територијалног одреда Пећ Војске Југославије и оптужени Миладиновић Топлица, као командант истог одреда, оптужени Корићанин Вељко, као припадник Територијалне одбране и оптужени Корићанин Видоје и Брновић Радослав, као припадници полиције, у заједници са за сада неидентификованим припадницима 177. ВТО Пећ, вршили су расељавање цивилног становништва албанске националности које није непосредно учествовало у непријатељствима, у селима Љубенић, Ћушка, Пављан и Захач, примењујући према њима мере застрашивања и терора, на начин да су противзаконито и самовољно уништавали цивилну имовину, подметањем пожара палили породичне куће и економске објекте, стоку и моторна возила, присвајали имовину цивила у великим размерама отимајући од њих новац, накит, драгоцености, моторна возила, што све није оправдано војним потребама, те вршили појединачна и масовна убиства цивила, све са циљем да они трајно напусте своје домове, села, и преселе се у Републику Албанију. Припадници јединице Шакали при извршењу дела показали су изузетну суровост, бруталност, безосећајност и безобзирност. За сада неидентификовани припадници Шакала узимали су малу децу од окупљеног становништва, стављали им нож под грло, пуцали непосредно испред ногу цивилног становништва, премлаћивали поједине мушкарце на очиглед жена и деце, убиства вршили на свиреп и подмукао начин, неретко пуцајући жртвама у леђа и испаљујући у њихова тела велики број пројектила, након чега су већину тела запалили, са циљем да онемогуће утврђивање идентитета жртава. Из исказа заштићеног сведока П.С. о догађајима у селу Ћушка и о другим догађајима који су везани за почињене ратне злочине током оружаног сукоба на КиМ године. и тада је испалио рафал у вагину па су меци из ње тако пресавијене излетели кроз леђа. Затим је припалио цигарету и наредио ми да запалим кућу. након што је узео саобраћајне дозволе од два возила Ауди и Мерцедес, намигнуо је иза леђа том Албанцу и под углом од 45 степени испалио метак у потиљак из пиштоља од чега му је одлетела капа од главе лобања. Црвена маса од мозга се залепила по плафону. Онда се насмејао и рекао ми да се тако изводи кречење. дечко који је сакупљао драгоцености и новац у Ћушки је чак три пута избегао сигурну смрт. Мртви није дозволио да га убију, рекавши Нека га, нек живи да има сутра ко Шиптарима да прича о овоме. Тужилаштво је до доказа у овом предмету, између осталог, дошло на основу сведочења више сведока са којима је закључен Споразум о сведочењу, а који су били непосредни учесници у поменутим догађајима. Статистика предмета Case Stacistics 107

108 КТО 1/12 Тења 1 (Чубрило и остали) Оптужени: Жарко Чубрило, Божо Видаковић Број жртава: 19 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Снежана Станојковић Судско веће: Драган Мирковић (председавајући) Почетак главног претреса: године Саслушано сведока: 15 (до године) Судећих дана: 9 (до године) Некадашњи припадници ТО Тења Божо Видаковић звани Усташа и Трафикант (1948.), са пребивалиштем у Гроцкој и Жарко Чубрило (1950.) са пребивалиштем у Новом Саду, оптужени су за кривична дела ратни злочин против ратних заробљеника и ратни злочин против цивилног становништва у Тењи (Република Хрватска) од 07.јула године до краја августа године. Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије подигло је оптужницу године, којом Видаковићу ставља на терет убиство ратног заробљеника, припадника МУП-а Републике Хрватске Ђуре Киша и противзаконито затварање седам хрватских цивила Марије и Марка Кнежевића, Манде Бановић, Фрање Фучека, Недељка, Елизабете и Фрање Готовца. У оптужници се наводи да их је Видаковић предао непознатим лицима која су их убила на пољани иза улице Бранка Радичевића у Тењи. Њихова тела су пронађена на локацији Бетин Двор и ексхумирана у фебруару године. Чубрило је оптужен за противзаконито затварање и убиство 11 цивила код сточног гробља у близини Боботе. Уз помоћ још двојице припадника ТО Тења, он их је, једног по једног, убијао при њиховом изласку из товарног дела камиона у који су претходно били укрцани. Пуцао им је у главу из аутоматског оружја марке Хеклер. Тела Ивана Валентића, Марије Церенко, Ане Хорват, Катице Киш, Пере Мамића, Јосипа Медведа, Стипа и Евице Пенића, Јосипа Продановића, Владимира Валентића и Фрање Бурча до данас нису пронађена јер су премештена са места где су лишени живота. Из оптужнице: Окривљени Божо Видаковић а) дана 07. јула године у Тењи, након што је припадник МУП-а Републике Хрватске Ђуро Киш био заробљен током оружаног сукоба између припадника ТО Тења и припадника МУП-а Хрватске, те лишен слободе и доведен у Штаб ТО Тења и услед таквог лишења слободе био онеспособљен за борбу, извео оштећеног Ђуру Киша из зграде Штаба, водећи га руку везаних бодљикавом жицом, те у ходнику биоскопске сале Партизан пуцао у њега из аутоматског оружја у пределу главе и тела и на лицу места га лишио живота, б) неутврђеног дана у периоду од 07.јула године до краја августа године у својству командира IV чете ТО Тења, без законских основа и стварних разлога противзаконито затворио седам цивилних лица искључиво хрватске националности у кући у Тењи, а крајем августа заједно са НН лицима из своје чете укрцао ове цивиле у бело комби возило и одвезао, те их предао непознатим лицима која су извршила убиство ових лица на пољани иза Улице Бранка Радичевића из ватреног оружја ( ), па су затим тела ових седам цивила пронађена у гробници на локацији Бетин Двор, где су есхумирана године. Окривљени Жарко Чубрило Неутврђеног дана половином јула године у Тењи, ангажовао два припадника ТО Тења у Штабу ТО, -- и --, поделио им везе од канапа, довео до импровизованог затвора лоцираног у биоскопској сали Партизан, наредио да се из затвора изведе 11 цивилних лица хрватске националности који су претходно били противзаконито затворени потом и наредио да цивилима вежу руке а затим наредио цивилима да уђу у товарни део камиона и пребацио их прво до Силаша а након задржавања испред основне школе у Силашу и до сточног гробља у близини Боботе, након чега је наредио да се заустави камион и подигне цирада, што су урадили и -, затим наредио цивилима да изађу, те је при изласку наведених оштећених из товарног дела камиона, једног по једног убијао на лицу места тако што им је пуцао у главу из аутоматског оружја марке Хеклер Предмет Тења уступљен је Тужилаштву на основу Споразума о сарадњи у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина, злочина против човечности и геноцида, између Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије и Државног одвјетништва Републике Хрватске. 108 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

109 КТО 3/13 Бихаћ (Тадић) Оптужени: Ђуро Тадић Број жртава: 18 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Снежана Станојковић Судско веће: Мира Илић (председавајућа) Почетак главног претреса: године Саслушано сведока: 8 (до године) Судећих дана: 3 (до године) Бивши припадник Рајиновачке чете Војске Републике Српске Ђуро Тадић (1949.) звани Мрђа оптужен је за ратни злочин против цивилног становништва у месту Дуљци на територији општине Бихаћ 23. септембра године. Тадићу је стављено на терет убиство 18 цивила који су брали шљиве на радној обавези у Дуљцима и наношење тешких телесних повреда Т.Х. Оптужница Тужилаштва за ратне злочине од 8.априла године терети Тадића да је, у групи са још седам лица, са два путничка возила дошао до места где су цивили бошњачке националности брали шљиве у склопу радне обавезе коју им је одредило Ратно председништво Српске Општине Бихаћ. Тадићу, који је из Бихаћа, са пребивалиштем у Новом Саду, ставља се на терет ово кривично дело у саизвршилаштву са Зораном Тадићем, Јовицом Тадићем званим Кајо, Зораном Бергом и Жељком Бабићем који су године, на основу Споразума о признању кривице, правноснажно осуђени пресудом Кантоналног суда у Бихаћу. Тужилаштво за ратне злочине преузело је гоњење у овом предмету од Кантоналног суда у Бихаћу, на основу Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, и Уговора између Републике Србије и БиХ о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима, док је сам оптужени Тадић ставио захтев да му се суди у Србији. Из оптужнице Наоружани аутоматским оружјем, обучени у војне и полицијске униформе и маскирани са капама и чарапама на главама, пришли су цивилима, трчећи су почели да пуцају на њих. Када су видели да се неки од цивила сакривају у штали у близини асфалтног пута, на сеник је бачена бомба, а неки од цивила су убадани ножем. Тела убијених су стављена на гомилу и запаљена. У намери да убију Т.Х која се налазила у непосредној близини куће, испалили су у њу више метака из аутоматских пушака. Том приликом задобила је тешке телесне повреде. Један број цивила који је истог дана био у радној обавези, успео је да се спаси бежећи у правцу брда, а потом су препливали реку Уну и тако избегли у Републику Хрватску. KTО 2/13 Сански Мост (Гвозден) Оптужени: Мирослав Гвозден Број жртава: 6 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Војислав Шошкић Судско веће: Бојан Мишић (председавајући) Почетак суђења: године Саслушано сведока: 9 (до године) Судећих дана: 5 (до године) Тужилаштво за ратне злочине подигло је 2. априла године оптужницу против бившег припадника Војске Републике Српске Мирослава Гвоздена званог Мићан (1971.), из Санског Моста, са пребивалиштем у Београду, за ратни злочин против цивилног становништва на територији општине Сански Мост у децембру године. Гвоздену се ставља на терет убиство шест и рањавање једног цивила у местима Томашица и Сасина. Кривично дело је извршио са директним умишљајем, као саизвршилац, заједно са Милом Гвозденом који је недоступан органима гоњења, а са којим се договорио да освете погинулог брата Радослава Гвоздена и то према лицима за која су знали да живе у селима у којима су извршили убиства. Тужилаштво је преузело овај предмет од Кантоналног суда у Бихаћу. Из оптужнице ( ) у истом месту Томашица, у близини дворишта у којем су претходно лишили живота три лица, окривљени Гвозден Мирослав и Гвозден Миле, крећући се у правцу села Сасина, Општина Сански Мост, за које село су такође знали да је искључиво насељено хрватским становништвом, видели су да им у сусрет наилази коњска запрега, натоварена дрвима, на којима су седела два лица и једно малолетно дете, зауставили су запрегу и питали лица како се зову, па када се један од њих представио као Т.М, у намери да их лише живота, окривљени Гвозден Мирослав из аутоматске пушке и Гвозден Миле из полуаутоматске пушке испалили су више пројектила у правцу наведених лица, те том приликом лишили живота Т.М, где су му нанели повреде изражене у виду прострелне ране главе и грудног коша, од којих повреда је Т.М. преминуо на лицу места, док је Ш.П. задобио тешке и по живот опасне повреде, изражене у виду устрелне ране у пределу лица и оба рамена, са вишеструким преломима горње и доње вилице, језика и прелома десне и леве надлактице у горњем делу, док је малолетно дете спас пронашло бежећи у правцу шуме. Статистика предмета Case Stacistics 109

110 КТРЗ 5/09 Бели Манастир (Вукшић и остали) Оптужени: Зоран Вукшић, Слободан Стригић, Бранко Хрњак, Велимир Бертић Број жртава: 6 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Веселин Мрдак Судско веће: Драган Мирковић (председавајући) Почетак главног претреса: године Првостепена пресуда: године Правноснажна пресуда: године Почетак поновљеног поступка: године Саслушано сведока: 67 (до године) Судећих дана: 34 (до године) Апелациони суд у Београду укинуо је 5. јуна године првостепену пресуду Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду, и наложио поновно суђење тројици полицајаца СУП-а Бели Манастир због убиства најмање шест цивила у Белом Манастиру године. Првостепена пресуда Одељења за ратне злочине Вишег суда укинута је у односу на окривљене Зорана Вукшића, Слободана Стригића и Бранка Хрњака, док је казна од годину и по дана потврђена Владимиру Бертићу. Четворица бивших полицајаца СУП-а Бели Манастир су 19. јуна године оглашени кривим и осуђени на затворске казне због убиства најмање шест хрватских цивила у Хрватској године: Зоран Вукшић осуђен је тада на максималну казну од 20 година затвора, Слободан Стригић на 10 година, Бранко Хрњак на пет година затвора, а Велимир Бертић на годину и по. Како је тада пресудио Виши суд, оптужени су од августа до краја те године у Белом Манастиру починили ратни злочин над цивилима, противзаконита затварања, застрашивање, терор, мучење и нечовечно поступање. Осуђени су за убиство хрватских цивила Адама Барића, четири члана породице Чичак и убиство ненаоружаног старца Иве Малеке. У оптужници од 24. јуна године наводи се да су Вукшић, Стригић, Хрњак и Бертић, као припадници Јединице за посебне намене из састава полицијских оружаних групација САО Источна Славонија, Барања и Западни Срем сви држављани Републике Србије оптужени за убиство најмање шест цивила несрпске националности, противзаконита затварања, повређивање телесног интегритета, застрашивање, терор, мучења и нечовечна поступања. KTO 6/13 Челебићи (Хондо) Оптужени: Самир Хондо Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Милан Петровић Судско веће: Снежана Николић Гаротић (председавајућа) Почетак главног претреса: године Саслушано сведока: 10 (до године) Судећих дана: 5 (до године) Бивши припадник 43. бригаде Армије БиХ Самир Хондо из Коњица оптужен је да је, као стражар у логору Челебићи у ком су били затворени српски цивили године, починио ратни злочин против цивилног становништва. Тужилаштво је подигло оптужницу против Хонда 21. маја године, која га терети да је током јуна, јула и августа године у овом логору, по наредби заменика командира логора Челебић Хазима Делића, учествовао у батинању и затварању у шахт 16 цивила у којем су их, без дотока ваздуха, држали затворене металним поклопцем 24 часа. Хонду се, такође, ставља на терет да је тукао цивиле у шпалиру на уласку у хангар број шест, где их је било затворено преко три стотине. Заједно са другим припадницима страже, наредио је да сви оштећени подигну руке у вис и ослоне се на метални зид хангара, лицем према зиду и сатима их батинао, наносећи им бројне телесне повреде. Хондо је лишен слободе 20. марта године на граничном прелазу Бадовинци. Из оптужнице Током јуна и јула месеца године, када су по наредби Делић Хазима, заменика командира логора Челебић, у више наврата, у један шахт који се налазио у простору логора, затварани оштећени цивили српске националности заточени у објекту број 9 у логору Челебићи, окр.хондо Самир заједно са другим неидентификованим стражарима, најмање у једном наврату учествовао је у тучи и затварању оштећених у шахт и то када је затворена група од 16 цивила међу којима су били и оштећени: Ђ.Р. из Ниша, М.Б. из Борче, М.Д. из Черевића, М.В, Ђ.Д. и др., на тај начин што су тукли оштећене разним предметима по телу док их нису утерали у шахт, потом шахт затворили металним поклопцем и у њему оштећене држали приближно 24 часа, те тако све оштећене мучили јер у шахту није било довољно ваздуха због чега су затворени оштећени цивили падали у несвест. Државно одвјетништво Републике Хрватске уступило је године Тужилаштву за ратне злочине Републике Србије информације и доказе у овом кривичном предмету Жупанијског суда у Осијеку, на основу Споразума о сарадњи у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина, злочина против човечности и геноцида. 110 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

111 Оптужења КТРЗ 1/09 Сремска Митровица (Цревар) Оптужени: Марко Цревар Број жртава: 2 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Веселин Мрдак Тужилаштво за ратне злочине подигло је године оптужницу против Марка Цревара из Нових Бановаца за ратни злочин против ратних заробљеника М.К. и Д.Г, који су, као бивши припадници резервног састава Збора народне гарде Републике Хрватске (ЗНГ), били заробљени 18. новембра године у Вуковару. Оптужница терети Цревара да је, као бивши припадник ТО Вуковара, у Прихватном центру КПЗ Сремска Митровица 27. фебруара године током испитивања мучио ратне заробљенике М.К. и Д.Г, тражио од њих да признају оптужбе које су им стављене на терет и пруже податке од војног значаја, наносећи им притом повреде телесног интегритета ударањем ногама и металним предметом у пределу кичме. Цревар је, према оптужници, ово кривично дело починио заједно са Љубаном Милановићем (против кога се води кривични поступак у Републици Хрватској) и више НН припадника ЈНА и Милиције РСК. Државно одвјетништво Републике Хрватске уступило је овај кривични предмет Жупанијског суда у Загребу Тужилаштву за ратне злочине, на основу Споразума о сарадњи у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина, злочина против човечности и геноцида из октобра године. Из оптужнице оштећеног М.К ударио металним предметом у пределу кичме, те шамарао тако снажно да је од тих удараца оштећени падао на тло, након чега је наставио да га удара шакама стиснутим у песнице по леђима и глави, док је лежао на поду приморавао га да устане бројећи као у боксу, па како оштећени услед задобијених удараца то није могао учинити, ударао га ногама, па је услед таквог злостављања оштећени задобио повреде у виду нагњечина тела и нагњечине слабинско-крсног дела кичме, оштећеног Д.Г, након што га је упитао где се налази његова сестра Нада и да ли је тачно да ју је он заклао, ударио шаком стиснутом у песницу у главу, од ког ударца је оштећени пао на тло, након чега га је наставио ногама ударати по свим деловима тела, најпре сам а потом заједно са још три НН лица у маскирним униформама, Обустава поступка после подигнуте оптужнице Статистика предмета Case Stacistics 111

112 КТРЗ 5/07 Дубровник (Ковачевић) Оптужени: Владимир Ковачевић Број жртава: 2 Тужилац: Владимир Вукчевић Поступајући тужилац: Душан Кнежевић Судско веће: Оливера Анђелковић (председавајућа) Првостепени поступак окончан: године Према наводима оптужнице, Владимир Ковачевић звани Рамбо је, као припадник ЈНА и командант 3. батаљона 427. моторизоване бригаде, извршио кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 КЗ Србије, а у вези члана 22 КЗ Србије. Оптужница коју је Тужилаштво за ратне злочине подигло 26.јула године терети Ковачевића да је 6. децембра године, издавши наређење за гранатирање града Дубровника без избора циља, узроковао смрт два и рањавање три цивила. Ковачевић се терети да је, истим наређењем, узроковао и оштећење и уништење више зграда и објеката, од којих је шест било под заштитом УНЕСКО-а. О досадашњим резултатима Тужилаштва за ратне злочине у проналажењу и идентификацији тела несталих у поступцима против починилаца ратних злочина Кроз поступке које води, Тужилаштво за ратне злочине долази до информација и података о субини несталих лица у интересу достизања правде за њихове породице и у циљу помирења у региону. Имена жртава су у свакој оптужници. До сада je у предметима Тужилаштва наведено укупно 2918 жртава. Веће за ратне злочине Окружног суда у Београду решењем је одбацило оптужницу против Ковачевића, на основу члана 349 тачка 3 ЗКП-а. На основу неуропсихијатријског вештачења, констатовано је да оптужени Ковачевић болује од менталног поремећаја из групе параноидних психоза, што представља околност која привремено спречава кривично гоњење. Ковачевић је године проглашен привремено неспособним за суђење у Хашком трибуналу, па је предмет уступљен Тужилаштву за ратне злочине под оптужницом, маја године. Дошло је до Обуставе поступка после подигнуте оптужнице, с обзиром на и даље лоше здравствено стање оптуженог које се прати. Потрага за масовном гробницом, Рудница, у Рашкој, године 112 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

113 Случај Сотин У сарадњи са ДОРХ, са комисијама за нестала лица Србије и Хрватске, на локацији у околини Вуковара 19. априла године пронађени су посмртни остаци 16 хрватских цивила убијених године у насељу Сотин. Тужилаштво за ратне злочине је током спровођења истраге против више бивших припадника милиције и Територијалне одбране Сотин због основане сумње да су од половине октобра до краја године починили убиство 16 цивила хрватске националности у насељу Сотин код Вуковара, дошло до података о месту где се налазе посмртни остаци убијених хрватских цивила. Осумњичени су према списку привели преко десет цивила и затворили их у просторије Станице милиције. Током ноћи године и сутрадан, у раним јутарњим часовима, целу групу оштећених укрцали су у војни камион. Починиоци овог злочина су одвезли цивиле на место где је откривена примарна гробница, где су из аутоматских пушака пуцали у њих, на лицу места их убили и тиме извршили кривично дело ратни злочин против цивилног становништва. Делови тела најмање троје мештана Сотина пронађени су прво у масовној гробници на ораници недалеко од овог приградског насеља у Вуковару, а потом су почела пробна ископавања поред некадашње кланице у Сотину. Перућац Сарадња комисија за нестале из Србије, из БиХ, са Косова у акцији испуштања акумулације језера Перућац: четири особе путника отетих из воза Београд Бар у Штрпцима 27. фебруара године и једна особа из отмице путника из Сјеверина 22. октобра године; Тужилаштво је септембра године, када је дошло до информације о пронађених 11 скелетних остатака указало да се ради о жртвама злочина Милана Лукића; Тужилаштво је учествовало у акцији потраге за телима у језеру. Тужилац Вукчевић је наредио, у договору са министром за енергетику, да се одложи поновно пуњење језера док се не заврши акција. Заједно са припадницима Жандармерије, пограничне полиције и СУП-а Бајина Башта, Тужилаштво је претражило десну обалу Дрине, у сарадњи са представницима Института за нестала лица БиХ и Института за нестале на КиМ, у сарадњи са Еулексом; Случај Батајница До сада су правноснажно осуђена четири припадника полиције на укупно 68 година затвора за убиство 48 албанских цивила у Сувој Реци и пребацивање њихових тела у Батајницу. Тужилаштво је тражило од Хашког трибунала да заменику тужиоца Драгољубу Станковићу одобри разговор са генералом Властимиром Ђорђевићем осуђеном на 28 година затвора због злочина на Косову; Рашка По наредби Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије 17.октобра године настављена је претрага локалитета Рудница у општини Рашка за који се сумња да се на њему налази масовна гробница косовских Албанаца из периода оружаног сукоба године. Испитивању каменолома на основу допунске анализе сателитских снимака ове локације, поред представника Тужилаштва за ратне злочине, присуствују припадници Службе за откривање ратних злочина МУП-а Србије, представници комисија за нестала лица са Косова и из Србије, Међународног Комитета Црвеног Крста и Еулекса. Случај Љубенић У току је главни претрес против 13 оптужених за убиство преко 100 албанских цивила; Овај случај се пред Посебним одељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду води као део процеса Ћушка којим су, поред Љубенића и Ћушке, обухваћени злочини и у селима Павлан и Захач, сви на подручју пећке општине. Делови каменолома Рудница први пут су били испитивани године, а након тога и године. Статистика предмета Case Stacistics 113

114 Случај Волујак Поступак против Синана Морине и припадника Ораховачке групе ; Морина је, према оптужници, камионом године, пребацио заробљене цивиле до села Зочиште, а након тога у село Самодрежа, док су НН припадници његове јединице заробљене мушкарце превезли до пећине Волујак, у непосредној близини Клине, где су их лишили живота. Тела укупно пет жртава пронађена су априла године у јами, а њихови посмртни остаци су идентификовани и предати породицама. године истрагу против Фатмира Лимаја за друге случајеве ратних злочина над српским становништвом на подручју општине Липљане, Штимље и Глоговац, од јуна до октобра године. Тужилаштво је тим поводом поднело истражном судији Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду захтев за спровођење истраге против Фатмира Љимаја и још 27 припадника некадашње ОВК због основане сумње да су починили ратни злочин над 22 цивила српске и албанске националности. Постоји сумња да су они, на подручју наведених општина, делујући у саставу тада формиране 121. бригаде, противправно затворили 35 цивила, од којих су 22 убили. Ова дела нису обухваћена оптужницом против Фатмира Лимаја и других у Хашком трибуналу. Успостављена је сарадња са Специјалним истражним тимом ЕУ Џона Клинта Вилијемсона. У периоду до 1. јула године у просторијама Тужилаштва за ратне злочине саслушано је преко 400 сведока у неколико наврата у предмету Трговина органима али и о догађајима киднаповања, отмица и убиства неалбанских цивила на Косову од до те године. Случај Овчара 15 лица је правноснажно осуђено на 207 година затвора, једно лице на 20 година првостепано за убиство идентификована 193 ратна заробљеника; Зворник Ексхумација српских жртава: Пећина Волујак код Клине, април, године Клечка Тужилаштво је помогло ЕУЛЕКСУ у идентификацији жртава и испитивању сведока ратних злочина почињених године у логору Клечка. Процес за овај случај води се пред судом у Приштини против некадашњег команданта ОВК Фатмира Лимаја. Еулексов тим је почео ексхумацију на подручју Клечке у септембру године. У једној јами пронађено је пет тела, са рукама везаним жицом на леђима, а поновни обдукциони налази утврдили су да су повреде нанете пројектилима испаљеним из ручног ватреног оружја, док су два тела заклана. Жртве су имале између 25 и 65 година. Касније су пронађена још два тела. Тужилаштво за ратне злочине је покренуло Зворник, где је масовна гробница на Црном врху, правноснажно је осуђено седам лица на 68 година затвора, два лица су ослобођена и исто толико их је осуђено првостепено на 72 године затвора. Број жртава у овом премету је око 800 цивила. Ради се и на другим случајевима у којима су тела убијених пребацивана у секундарне масовне гробнице на територији Србије, али и Хрватске и БиХ; постоје индиције да су на северу Албаније још неоткривене масовне гробнице које крију остатке више од 400 несталих Срба и других неалбанаца са Косова. 114 Србија на путу правде и помирења Тужилаштво за ратне злочине, десет година после

115 Сарадња са породицама несталих Подршка размени информација између удружења жртава Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић је примио представнике Удружења породица киднапованих и несталих са КиМ, породице жртава из Зворника, Сребренице, Суве Реке, Подујева, Вуковара и других места где су почињени ратни злочини. Према подацима Комисије за нестала лица Владе Републике Србије и Међународног комитета Црвеног крста, број лица која се још увек воде као нестала је на КиМ 1.726, у БиХ 7.949, у Хрватској Представници Тужилаштва учествују на скуповима породица жртава где разговарамо са њима и пружамо им расположиве информације. Истражитељ Тужилаштва Милан Бекан члан је Комисије за нестала лица Владе Републике Србије. Велика је одговорност и обавеза Тужилаштва за ратне злочине према породицама жртава ратних злочина, оне имају неприкосновено право на истину, изјавио је Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић поводом исказаног поверења удружења жртава Сребренице у правосудне институције Србије. На састанку са Главним тужиоцем БиХ Гораном Салиховићем, представници Удружења Покрет мајки енклава Сребреница и Жепа подржали су активности које се спроводе после потписивања Протокола о сарадњи између два тужилаштва и реализацији ове сарадње. Делегација Тужилаштва БиХ уручила је 30. августа године на састанку у Београду представницима Тужилаштва за ратне злочине сагласност жртава за процесуирање два лица осумњичена за ратне злочине у Сребреници који се налазе на територији Србије, што је оцењено као знак поверења породица жртава у оба тужилаштва. Мајке Сребренице у кабинету Тужиоца за ратне злочине током суђења за ратни злочин у Трнову Представници Тужилаштва за ратне злочине пред Зидом плача у Удружењу породица киднапованих и несталих,београд, 23.октобар године Статистика предмета Case Stacistics 115