УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ Докторске уметничке студије. Докторски уметнички пројекат КЉУЧНА РЕЧ УМЕТНОСТ

Size: px
Start display at page:

Download "УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ Докторске уметничке студије. Докторски уметнички пројекат КЉУЧНА РЕЧ УМЕТНОСТ"

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ Докторске уметничке студије Докторски уметнички пројекат КЉУЧНА РЕЧ УМЕТНОСТ ДИГИТАЛНЕ ГРАФИКЕ И ЊИХОВА КОМУНИКАЦИЈА У ВИРТУЕЛНОЈ И РЕАЛНОЈ СРЕДИНИ дигиталне графике аутор: Весна П. Опавски ментор: ред. проф. мр Биљана Вуковић Београд, 2015

2 Сажетак Више од 5% посетилаца страница интернет презентација задржава се на њима краће од 3 секунде. У данашњем друштву нужно је деловати под претпоставком борбе за пажњу публике. Прецизан избор кључних речи један је од начина привлачења пажње на интернету. Кључне речи распоређене у форми облака речи, која се често сусреће на интернету, представљају мотив који доминира на шест дигиталних графика штампаних у формату 2x2 метра. Део пројекта су и резултати истраживања јавног мњења приказани на екранима, сачињени од истог мотива. Кључне речи су одређиване на три начина: личним промишљањем, путем интернет анкете Шта је уметност? коју су посетиоци изложбе могли да попуне на лицу места, и помоћу оригиналне интернет апликације креиране за мерење учесталости појављивања најчешћих речи везаних за претрагу уметничких садржаја на интернету. Тема концепта пројекта Кључна реч - Уметност је савремена комуникација на релацији уметник уметничко дело публика у реалном и виртуелном окружењу, а истраживање се бави појмом интернет оптимизације кроз интердисциплинарни приступ дигиталној графици. Ликовни приступ обради мотива облака речи, који сучељава и повезује њихове геометризоване контуре са неправилним ритмовима текстура површина из природе, кореспондира са врхунским идеалима које је анкетирана публика изабрала: слобода, љубав, лепота, живот, креативност, радост, комуникација... Одсуство правилности у понављањима уситњених површина претежно флоралних мотива у контрасту са строго правилним понављањима облика слова, представља спонтани и логични продужетак, како у ликовном тако и у идејном погледу, досадашњег уметничког истраживања у области односа дигиталног и натуралног. Основну потку дигиталних графика и даље чине мотиви из природе, пре свега из шуме. Они су претежно добијени коришћењем дигиталне фотографије и скенираних биљака. Мотиви су обрађивани у програму Фотошоп, све док њихови ситни и богати рељефи нису повезани у јединствену текстуру, у коју су речи накнадно укомпоноване. Иако својим контурама и распоредом асоцирају на форму карактеристичну за интернет, површинама слова су додате природне

3 текстуре, тако да је крајњи визуелни ефекат сличан шумском тлу прекривеном маховином, гранчицама и ситним лишћем, у коме се пажљивим разгледањем може открити тајни свет мање и више сакривених речи са њиховим широким смислом. Навести публику да дође до личних значења уметничког дела је био циљ, који је одредио форму облака речи која је у пројекту коришћена због своје сугестивности. Резултати пројекта Кључна реч Уметност указују на потребу шире уметничке публике за присуством уметности у свакодневном животу и великих нада које учесници анкете у њу полажу. Кључне речи: уметност, интернет, комуникација, кључне речи, графика, Google, дигитално, Србија, култура

4 Summary Art as a Keyword Digital Graphics and Their Communication in the Virtual and the Real World More than 5% of visitors of web pages spend less than 3 seconds reading them. In today's society, it is necessary to act under the assumption that the attention of the audience needs to be won over. A precise selection of keywords is one of the ways to attract attention on the Internet. Keywords in the form of a word cloud that is often encountered on the Internet is a dominant motive on six digital graphics printed in 2x2 meter size. Results of a public opinion survey, consisting of the same motive and presented on screens, are also a part of the project. Keywords have been selected in three different ways: by personal consideration; via an internet poll entitled What is Art? completed by visitors of the exhibition; and by using an original internet application that was custom-made to measure frequency of usage of most-used words related to search of artistic content on the Internet. The main theme of the concept of the project Art As a Keyword is the contemporary communication between the artist, the work of art and the audience in both the real and the virtual world, while the research examines the notion of web optimization through an interdisciplinary approach to digital graphics. The visual approach to processing of the cloud-of-words motive, which confronts and connects their geometrically created shapes with irregular rhythms of natural surfaces, corresponds with the supreme ideals chosen by the surveyed audience: freedom, love, beauty, life, creativity, joy, communication... The absence of regularity in the repetition of progressively smaller surfaces with predominantly floral motives contrasted with the strictly regular repetition of shapes of letters represents a spontaneous and logical continuation of the artistic research in the field of relationship between the digital and the natural, both in the visual and the conceptual field. The main foundation of the digital graphics still consists of natural motives, mostly from the forest. They have been predominantly achieved by using digital photography and scanned plants. The motives were processed in Photoshop until their intricate and

5 elaborate shapes became connected in a single texture, with words added subsequently. Although their outlines and composition represent forms that are characteristic of the Internet, letter surfaces were combined with natural textures so that the end visual result is similar to the forest ground covered in moss, fallen branches and leaves, where careful examination uncovers a secret world of more or less hidden words with their wider meanings. The main goal was to inspire the audience to find their own personal meanings and interpretations of the work of art; this goal was decisive in creating a highly suggestive form of the word cloud that was used in the project. Results of the project Art As a Keyword indicate a need of a wider artistic audience for a greater presence of art in everyday life and the poll participants' great hopes of art. Keywords: art, internet, communication, keywords, graphics, Google, digital, Serbia, culture

6 Садржај Увод Уметност, интернет и комуникација Комуникација у уметности Интернет као уметнички медиј Уметност и информација у савременом друштву Оптимизација, кључне речи и облаци речи Закључно разматрање Пројекат Кључна реч - уметност; дигиталне графике и њихова комуникација у реалном и виртуелном простору Утицај елемената природе, дигитализације и комуникације у уметничком развоју Ликовне карактеристике пројекта Кључна реч - Уметност Визуелизација језика у уметности Дигитална графика, дигитална штампа и интернет алати Карактеристике и историјат дигиталнe графике Дигитална штампа - предности и мане Истраживање ликовног компоновања помоћу дигиталних алата Интернет алати коришћени у припреми пројекта Кључна реч - Уметност Закључно разматрање Презентација пројекта Кључна реч уметност Изложене графике Интернет презентација Анкета Шта је за Вас уметност? Потражња и понуда уметничких садржаја на интернету Закључно разматрање Закључак ЛИТЕРАТУРА Штампана литература Интернет литература Индекс појмова... Error! Bookmark not defined. Биографија... Error! Bookmark not defined.

7 Туга већине уметничких праваца је што не зна своју будућност.туга компјутерске уметности је што не зна своју прошлост 1 Брајан Рефин Смит 2 1 The sadness of most art is that it does not know its future. The sadness of computer art is that it does not know its past. Преузето из архиве Computer Arts Society, година, превод Весна Опавски, страници приступљено Брајан Рефин Смит (Brian Reffin Smith, ), концептуални уметник компјутерске уметности и асистент на Краљевском уметничком колеџу у Лондону, писац, уметник и предавач, један од пионира концептуалне компјутерске уметности.

8 Увод Графике инспирисане речима и њихова комуникација са публиком Кроз докторски уметнички пројекат Кључна реч - Уметност; Дигиталне графике и њихова комуникација у реалном и виртуелном 3 простору, бавила сам се истраживањем различитих интелектуално-емоционалних доживљаја појма Уметности. Фокус ликовне концепције је на личном доживљају, док кроз интерактивни део пројекта истражујем доживљаје јавности. Графике из овог серијала садрже у себи наведене кључне појмове, у препознатљивој форми облака речи 4 која се користи у интернет комуникацији, и на тај начин представљају укрштање језика виртуелне комуникације са реалним простором ликовне галерије. Експериментисала сам са различитошћу природних текстура и дигиталног текста. У ритмичним композицијама преклапала сам мотиве из природе неправилних облика са оштрим контурама компјутерских слова, чинећи их, местимично, мекшим. Поред игре светла и сенке, линија, текстура и облика, унутар графика, у складу са личним искуствима посматрача, одвија се и једна семантичка композиција представљених речи. На свакој графици је величином истакнут по један кључни појам, а остале речи осликавају помове који описују наведену тему и могу се читати произвољним редоследом, тумачити и комбиновати. Други аспект рада је софтверско 5 истраживање начина на који публика доживљава уметност и комуникација са њом путем расположивих интернет алата. 3 Придев virtual (енгл.), оно што није стварно, али може поседовати квалитет стварног. Виртуелна стварност (енгл. virtual reality, VR), представља скуп технологија које се користе за синтетизацију аутентичног склопа чулних искустава. 4 Израз word cloud (енгл.), визуелна репрезентација текста у којој је важност сваког појма приказана различитом величином и/или бојом. Овај формат, који приказује појединачне речи, користан је за брз проналазак најважнијих термина унутар текста, а често се користи као помоћ у навигацији по интернет сајту, где свака реч представља једну тему или једну рубрику. 5 Именица softwear (енгл.), означава свеобухватни збир информатичких програма, процеса, правила, документације и датотека у вези, који чине део операција једног информатичког система, 1

9 Специјално израђен компјутерски програм памтио је и пребројавао појмове које је публика уносила произвољно и индивидуално, и постављао их у систематизовану форму облака речи, формирајући визуелно приказану слободну дефиницију уметности са аспекта значаја који она има за публику. Појмови које је дефинисала публика касније су употребљени за још једну графику серијала Кључна реч - Уметност. Графике које су резултат истраживања у ликовном и технолошком смислу представљају део мог развојног пута и бављења односом природног и дигиталног. Користила сам комбинацију текста и слике, комбинујући елементе који се могу недвосмислено тумачити са онима чије је тумачење слободније, а значење шире. Моје ликовно истраживање испитивало је могућности ритма унутар композиција, уз истицање текстура из природе, које су карактеристичне за мој досадашњи рад. Издалека графике делују као динамичне композиције богате текстуром, а након приближавања приметно је мноштво речи које позивају посматрача на дијалог са уметничким делом. Преношењем електронског начина комуникације на саму графику, отворена је могућност да публика упореди своје искуство претраживања интернета са искуством посматрања уметничког дела у галерији. Поред апликације у виду анкете, докторски пројекат је обухватио још неколико софтверских решења у циљу анализе потражње и понуде уметничких садржаја на интернету, и тиме је индиректно указано на положај уметности у Републици Србији на нивоу друштвене заједнице. Визуелно јединство ликовног и концептуалног истраживања постигнуто је коришћењем исте форме облака речи. Ова форма је пресудно утицала на композиционо решење одштампаних графика, а уједно представља и врсту визуелног приказа резултата анкете и опште слике потражње и понуде уметничких садржаја на интернету, које сам изложила на екранима у галеријском простору. Нагласак пројекта стављен је на двосмерну и двојаку комуникацију и узајамни утицај који уметник и публика врше један на другога. Истраживала сам начине комуникације аутора и публике које уметност може да примењује, те предвидела и реализовала интензивну размену која се одвијала паралелно на два IEEE Std , IEEE Software Engineering Standard : Glossary of Software Engineering Terminology. IEEE Computer Society Press,

10 места, у два одвојена просторна хоризонта - унутар излагачког простора галерије и у виртуелном простору глобалне мреже. Полазна намера ми је била да широј публици приближим уметнички процес и наведем је на креативно размишљање. Обезбедила сам могућност учешћа публике у креирању садржаја за уметничко дело, приликом кога је публика добила прилику да се осети као аутор, али и као публика која посматра развој једног дела од идеје до реализације. С обзиром да се интеракција између уметника и публике везана за серију графика Кључна реч - Уметност значајним делом одвијала посредством интернета, а после изложбе интернет је наставио да буде главни медијум преко кога дело и даље одржава комуникацију са публиком, сразмеран део овог писаног рада посвећен је овој глобалној електронској мрежи. Прво поглавље рада говори о коришћењу комуникацијских медија у уметности. Друго поглавље описује овај ликовно-истраживачки пројекат, а треће поглавље говори о начину на који су резултати истраживања представљени и могућностима које за то пружају нови медији. Посебна пажња је на крају трећег поглавља усмерена на прилагођавање презентовања уметничких садржаја начину комуникације на интернету. Оно истиче предности које интернет пружа визуелним уметницима као место најживље комуникације на планети. Посебан изазов током писања рада била је употреба и дефинисање интернационалне интернет терминологије за коју у српском језику не постоји адекватан превод и комуникација са савременим уметницима и теоретичарима, са којима сам се, по потреби, повезивала путем електронске, интернет мреже. 3

11 ПРВО ПОГЛАВЉЕ 1. Уметност, интернет и комуникација Специфичности интернета као медија Својом појавом интернет је, као медиј, донео мноштво новина, од којих су само најочигледније брза размена информација, интерактивност, нелинеарност, временска и локацијска доступност, могућност мултимедије, транспарентност и ниске цене производње садржаја и његове презентације. Из тог разлога он представља богату и доступну мрежу информација свих врста, мрежу каква се до његове појаве није могла ни замислити. Демократични интернет једнако је доступан свима, без обзира на институционалне, просторне, културне или било какве друге границе и разлике. Његова демократичност додатно је појачана и чињеницом да је то отворен медиј, у мери у којој то ниједан старији медиј није био. Данас свако има право да пласира садржаје на интернету. Садржај који интернет нуди својим корисницима није унапред задат, већ се креира као увек ново медијско искуство. Док је раније морао да ишчитава хиљаде страница, данас човек пита, и притиском на тастер добија одговор. Док је раније редом пратио ТВ или радио програм, он данас сурфује 6 интернетом по својој вољи, у временском оквиру и по редоследу који му највише одговара. Једна од посебности интернета свакако је и брзина његовог развоја. Не постоји медиј који се развијао брже од интернета. Радију је требало 38 година да стекне 50 милиона корисника. Телевизији је за исти број корисника било потребно само 13 година, али интернет се развијао знатно брже од телевизије и за само 4 године освојио је својих првих је 50 милиона корисника 7. Тренутно постоји интернет корисника широм света 8, са трендом даљег пораста. 6 Глагол to surf (енгл.), прихваћени колоквијални назив за претраживање и преглед података доступних на интернету. 7 Радио настаје године, производња телевизије започела је године, док интернет постоји од године. 8 По подацима Internet live stats, веб-сајта који статистички приказује податке о употреби интернет сервиса на глобалном нивоу, у развијеним земљама 80-90% од укупног броја становника користи 4

12 Интернет је медиј процеса глобализације 9 и одувек је њој тежио. Више пута сам међу садржајима на интернету наилазила на примере прихватања различитости, као и едукације о људским правима, што је једна од видљивих друштвенополитичких последица глобализацијских процеса. Технологија интернет комуникација омогућава делимично укидање дискриминације утемељене у реалном животу на основу широког спектра различитости, које могу бити последица хендикепа, верске опредељености, националне припадности, сексуалне оријентације, расе или степена образовања. Те разлике на интернету су мање видљиве, што комуникацију поставља у први план, а тек накнадно и само потенцијално, отвара могућност појаве дискурса разлике. На први поглед, при интернет комуникацији, ми смо прво скуп речи, односно, мишљење, па тек онда личности. Веома важан аспект интернета, а који постаје видљив тек у неколико последњих година, јесте његова друштвено-политичка употребна вредност. Са развојем друштвених мрежа 10, као места окупљања заједнице, интернет је постао простор политичке акције, што је довело да се у, сада већ значајаном броју случајева 11, замеци крупних друштвених промена први пут појављују управо на интернету. Ефикасност интернет комуникација се у последњој деценији вишеструко доказала, како у друштвеним, политичким и економским сферама живота, тако и у ситуацијама природних непогода када је потребан брз пренос информација, њихова транспарентност, као и брза реакција оних који информације размењују. интернет. Подаци су прегледани током априла месеца године на Број корисника интернета се само за последњих 10 месеци увећао за 100 милиона. 9 Припада породици нововековних покретачких појмова (напредак, просветитељство, образовање и сл.), а високу коњуктуру трајно добија од почетка деведесетих. Глобализација се користи на читав низ начина, делом и противречних, а широка прихватљивост појма је заснована на искуству растуће економске и комуникацијске преплетености. Видети у Лексикон савремене културе: теме и теорије, облици и институције од до данас, приредио Ралф Шнел, Београд, Plato Books, 2008, стр Термин Друштвене мреже (Social Media, енгл.) означава интернет локације које дозвољавају креацију, дељење и размену информација, идеја, слика и видеа између корисника путем виртуелних заједница 11 Арапско пролеће само је један од најзначајнијих политичких процеса који је започет активностима појединаца и група на друштвеним мрежама. Недавне катастрофалне поплаве на територији Републике Србије такође су покренуле интернет заједницу која је својим ангажманом на вебу у значајној мери допринела укупном активизму свих друштвених слојева у пружању помоћи и подршке угроженом становништву. Пример: 5

13 Уметност, такође, има циљ да учествује у друштвеним променама - да ојача морал, заштити природу, нахрани гладне, напоји жедне, подигне свест јавности о одређеној теми, тачније да направи први корак ка решењу тих циљева. У свом пољу ангажованог деловања кроз естетско поимање света, уметничко дело може да користи интернет у циљу укључивања већег броја људи и институција у тему којом се бави. Употребом новог, глобалног медија са својом публиком, пред савременом уметношћу отвара се једна нова и неистражена могућност комуникације која додатно, сада и на нивоу естетике, потврђује тезу да свет премрежен бројним каналима комуникације изгледа све мањи и мањи Комуникација у уметности Ако је форма принцип манифестовања уметности, комуникација би морала да буде садржај уметности, па би уз еволуцију форме морала да еволуира и комуникација, преобраћањем, пре свега, уметникове свести о његовом месту и улози у преображају свеколике стварности. 13 Добрица Камперелић Можемо приметити да постоји доста дефиниција уметности које су више окренуте аутору него публици. Понекад се помиње да је циљ уметности стимулисање људских чула и да се примењује у едукативне или естетске сврхе. Поставља се питање, да ли уметност може бити оно што публика није видела или доживела. Због њене субјективности, можда би најисправнија била она дефиниција која у себи садржи потенцирање те субјективности и освртање на субјективне доживљаје, како аутора, тако и публике. Доживљај уметничког дела се наставља у публици, независно од аутора. Однос публике и аутора се мењао у различитим фазама људске историје, а другачији је и унутар различитих култура. 12 Добрица Камперелић, Уметност као комуникација, Земун, Графопублик, 1992., стр Добрица Камперелић, op.cit., стр.8 6

14 Уметнички објекат нема онтолошких вредности на основу којих се може дефинисати, већ је одређен контекстом, смислом, значењима и употребама 14. Коначна порука дела налази се у оку посматрача, што данас, свакако, можемо тврдити, јер не постоје универзални уметнички канони. И концептуално уметничко дело, које укључује конкретан опис, на први поглед буди различите емоције у посматрачу који га дефинише у складу са својим искуством, темпераментом, културним наслеђем и личним укусом. Уметност данас не комуницира унапред зацртаним током, већ дозвољава различите дефиниције, приближавајући се на тај начин појединцу - посматрачу. Слобода рецепције један је од највећих квалитета уметничког дела, представљајући ону особину која омогућава да уметност испољи своју суштину - да најпре допре до посматрача, а затим да својим деловањем прошири његове видике, односно, да утиче на његово саморазумевање и разумевање света. Без обзира да ли је уметник у своје дело уткао вишеслојну поруку намењену потребама различитих појединаца, или је једноставно пратио своје стваралачко надахнуће, сваки појединац ће из насталог дела извући управо оно што је њему потребно. Уметник публици допушта да кроз дело окуси његов унутрашњи доживљај, али и да га разуме на свој субјективни начин. Комуникација уметничког дела са публиком кључни је канал за преношење естетске поруке и она није и не може бити диригована, већ је увек нужно спонтана и лична. Пратећи развој историје уметности примећујемо да улога уметности у друштву није увек била иста. Док је спрега уметник-друштво одувек била чврста, однос уметничког дела и публике мењао се кроз време. Некада је публика била врло узак круг свештенства или племства, које је истовремено било и финансијер те уметности. Данашњи тренутак је време у којем свет представља глобално село 15 захваљујући новим медијима и потенцијалну уметничку публику чини до сада највећи број људи. Однос уметника према публици кретао се од подилажења 14 Интервју са Мишком Шуваковићем, Магазин Кошава, бр. 30, новембар 1996, CBA MEDIA, Вршац, страници притупљено године 15 Израз глобално село везује се за канадског социолога културе Маршала Меклуана (Marshal Macluan, ). Његове студије односе се на ефекте масовних медија на квалитет друштвене комуникације. 7

15 владајућем укусу до равнодушности према њеним реакцијама, провокацији или презиру; од нуђења једнозначних призора и порука, до отварања простора за активно учешће и тумачење, па и креирање уметничког дела. Интермедијски пројекти модерне уметности XX века представљају управо оне естетске експерименте који су омогућили виши степен комуникације и интеракције са публиком. Тако је група Флуксус 16 експериментисала са уметничким рецептима. Њихов закључак је био да, ако се не може повући јасна граница између живота и уметности, онда се не може ни дефинисати граница између различитих медија. Интермедијски склопови групе Флускус укључивали су догађаје, кретње, природне појаве, хумор, кинетички, акустични и вербални театар, хаику поезију, балет, различите визуелне елементе и друштвене појаве. На сличан је начин и визуелна поезија у другој половини XX века, која је подразумевала да речи песме, осим што имају значење, морају имати и свој изглед, под утицајем развоја интерактивне уметности добила своје нове форме. Идеја је била да се суштински прожму ликовна уметност и поезија. Песме визуелних поета састављане су од штампаних речи, често разбијених на делове у одређеном ритму, величини, боји, густини, правцу, облику, и које су некад комбиноване са једноставним графичким симболима. Визуелна поезија представља искорак ка публици јер говори визуелним језиком, који је заједнички свим нацијама и културама, што њену поруку чини лако разумљивом. Ова поезија делује непосредно, како својим изгледом, тако и симболичким значењем, комуницирајући директно и јасно, док употребљени симболи и речи имају визуелно-естетску вредност. Неки од визуелних песника узели су активно учешће у пројекту Реја Џонсона, оснивача Њујоршке дописне школе уметности шездесетих година XX века. Џонсон је започео уметничку размену користећи списак са адресама стотина људи, међу којима су били и многи познати уметници, укључујући и Ендија Ворхола 17. Ова Поштанска уметност 18 прозвана је уметношћу комуникације и 16 Fluxus (енгл.) је интернационални уметнички покрет из шездесетих година прошлог века, који су чинили уметници, дизајнери и композитори. Били су активни у интермедијским пројектима визуелних уметности, музике, архитектуре и дизајна. 17 Енди Ворхол (Andy Warhol, ), најпознатији амерички поп-арт уметник 18 Уметнички правац Mail art (енгл.), у буквалном преводу поштанска уметност, развијен је од стране групе Fluksus током 50-тих и 60-тих година прошлог века. 8

16 остваривала се преко размене уметничких марака, разгледница, налепница, колажа, боја, поезије, фотографија, порука, звучних записа - свега онога што је могло да се убаци у коверат и пошаље поштом. Усвојен је термин Вечна мрежа 19, путем којег су стотине савремених уметника, критичара, колекционара и љубитеља уметности удружени објављивали публикације, организовали изложбе без спољашњег утицаја институција културе. Комуникација се вршила дописивањем чланова и неговањем децентрализованог приступа уметности. Када се погледа уназад на развој интернет уметности од његових почетака, јасно се види колики је у том контексту значај мејл-арта. Интернет уметност, базирана на комуникацији, сарадњи и демократичности, у свом темељу садржи фундамент мејл-арта који је, слично као и перформанс у јавном простору, био подстакнут идејом да уметност напусти галеријски простор и крене ка својој публици. Уметност је путем поште превазилазила географска, национална, културна и социјална ограничења и баријере, представљајући својеврсну интерперсоналну размену. И до тада су уметници утицали једни на друге радећи заједно у оквиру уметничких група и ликовних колонија, али та сарадња никада није била тако масовна као што је то било у периоду мејл-арта. Градио се велики међународни круг и то је било једно од највећих уметничких умрежавања пре појаве интернета. Данас систематско масовно умрежавање не представља изазов као пре појаве нових медија, али они којима је умрежавање заиста потребно могу изабрати између низа сајтова 20, друштвених заједница и адресара који постоје на интернету, а баве се умрежавањем стваралаца. Помало зачуђује што се идеја поштанске уметности родила вековима након развијања поштанских услуга, мада и данас можемо пратити рађање великог броја медија и њихову закаснелу употребу у уметности - неку врсту оклевања које прати прихватање свих нових уметничких медија. 19 Термин Вечна мрежа (The Eternal Network, енгл.), предложили су чланови групе Fluksus, Роберт Филоу и Џорџ Брехт 20 Веб-сајт, cajt (Website, енгл.), Интернет презентација 9

17 На потребу за интерактивним коришћењем медија у уметности указивао је и уметник Нам Џун Пајк 21 још давне године, изложивши симбол популарног медија - ТВ екран, као интерактивно платно, место емитовања на које се могло утицати. Произвођење звука испред микрофона изазивало је промене на екрану на коме је био емитован текући телевизијски програм. Данас се овај догађај сматра зачетком видео уметности. Историјска иронија лежи у чињеници да Пајков пројекат у своје време није пропратила телевизија. Јапанац Он Кавара 22 је један од првих уметника поштанске уметности, који је пријатељима и галеристима слао телеграме са кратким порукама, Још сам жив или Устао сам у 7:30, из различитих градова, што подсећа на данашње твитер 23 или Фејсбук 24 објаве са локацијском одредницом 25 која се аутоматски појављује. Печат на дописници или коверти представљали су локацијску и временску одредницу шездесетих и седамдесетих година XX века. Кавара, који је веома брзо прихватио предности нових медија и транспарентност друштвених мрежа, до смрти је спроводио један савремени и лични твитер-пројекат, где свакодневно, почев од јануара године, исписује речи Још сам жив 26. Пројекат је наставио да живи и после његове смрти, тако што је аутоматизован и шаље поруку да је уметник жив док је живо његово дело. Логичан пут развоја поштанске уметности наслућивао би прерастање у уметност електронске поште, али овај правац, иако постоји, није заживео код критичне масе уметника. Ново време донело је нова правила и ново разумевање некадашње уметничке праксе: у ери дигиталних комуникација све што има сличности са некадашњим циркуларним писмима дописне уметности бива препознато као нежељено и дефинисано веома прецизно као, нежељена пошта, односно, у интернет жаргону, као спам Нум Џун Пајк (Num June Paik ), амерички мултимедијални уметник корејског порекла, 22 Он Кавара (On Kawara, ), јапански концептуални уметник 23 Twitter (енгл.), друштвена мрежа позната по сажетој комуникацији због ограниченог броја словних места настала године 24 Facebook (енгл.), најраспрострањенија друштвена мрежа у свету по подацима сајта Почела са радом године. 25 Већина друштвених мрежа садржи опцију да се приликом објављивања садржаја приказује и локација корисника. Постоје и такозване геолокацијске друштвене мреже које локације корисника користе као основ комуникације (Foursquare, Swarm енгл.) 26 I am still alive, 27 Spam, Junk (енгл.), нежељена електронска пошта 10

18 Интимни доживљај директне комуникације нашао је плодно тло и у уметности перформанса. Комуникација без посредника допринела је новом схватању уметности и код публике и код уметника. Утицај публике на уметника током извођења перформанса је неминован у мањој или већој мери. Још су дадаисти заговарали отворену комуникацију - свуда и сада, па су у то име пресретали публику на јавним местима која често нису била намењена културним дешавањима. На улицама и трговима следбеници даде комуницирали су са пролазницима, режимом или, пак, међусобно. Перформанс уметника и публику доводи у директан и близак контакт, јер у њему између публике и уметника нема више нужно уметничког дела које игра улогу посредника, медијатора те комуникације. Марина Абрамовић 28 је то дефинисала у називу једног од својих перформанса - Уметник је присутан 29. Појавом концептуалне уметности дело је постало отвореније ка публици, али комуникација је и даље остајала претежно једнострана. И даље је уметник био тај који поручује, а публика та која прима. Реакција публике је од давнина била прижељкивана од стране уметника, нарочито у смислу дивљења. Није дивљење или критика, међутим, једино што уметник може од публике да добије. Спектар реакција публике је разноврстан. Данашње књиге утисака се не налазе само у простору галерија, већ и на интернету, на презентацијама уметника. У друштву навикнутом да буде део информација и токова постоји потреба коментарисања и дискусија о уметности при презентацији дела. За то, већ сада, постоје доступни и бесплатни алати на интернету, који могу помоћи да се развију овакве дискусије. Интернет је агора XXI века. Виртуелни простор постао је простор у којем се одвија најинтензивнија комуникација. Развој интернета одговара тенденцији све већег искорака уметника у правцу публике и историјски тренутак стимулише појединце да осмисле приступ публици кроз овај медиј. Коришћење интернета 28 Марина Абрамовић (1946- ) уметница перформанса рођена у Југославији, живи у САД 29 У Музеју модерне уметности у Њујорку (Museum of Modern Art, у оквиру ретроспективне изложбе у периоду од марта до маја године, уметница перформанса Марина Абрамовић је извела неми перформанс у трајању од 736,5 сати ( ). 11

19 може да допринесе све снажнијем развоју двосмерне размене између уметника и његове публике. 1.2 Интернет као уметнички медиј Медији као део стварности такође постају поље уметничког рада пружајући врло различите одговоре, од контестације до оспоравања 30 Чедомир Васић 31 Са развојем нових технологија и пре доступности интернета, низали су се уметнички пројекти који су користили скромније техничке могућности него што постоје данас. Рој Аскот 32, уметник нових медија и професор теорије комуникације, био је пионир и теоретичар телематске уметности који је у овој уметничкој форми видео прилику да се улога посматрача трансформише у улогу учесника. Он се активно бави истраживањем телематских уметничких форми комуникације од године када је први пут био он-лајн 33. Један од првих интерактивних пројеката Роја Аскота био је пројекат Набирање текста 34. Пројекат је користио мрежу Артекс 35, која је креирана у складу са тада најновијим достигнућима електронских комуникација и имала је особине сличне данашњој електронској пошти, а уметници су је користили за умрежавање организација и комуникацијске пројекте. Аскот је мрежу Артекс користио за потребе организације и реализације, те је уз помоћ ње позвао уметнике на сарадњу. Позиву за учешће су се одазвали уметници и уметничке организације из 11 различитих градова са три континента. Артекс мрежа је 30 Чедомир Васић, Уметност стварне привидности, Суботић, Ирина, Уметност на крају века, Београд, Clio, , стр Чедомир Васић (1948- ), визуелни уметник, редовни професор Факултета ликовних уметности у Београду 32 Рој Аскот (Roy Ascott, ), уметник нових медија и професор теорије комуникација Пројекат La Plissure du Texte, реализован је у оквиру изложбе Електра, која је одржана године у сарадњи са Музејем модерне уметности града Париза ( Musée d'art Moderne de la Ville de Paris). 35 Artex (енгл.) 12

20 омогућила креирање глобалне, колективне бајке, дистрибуране и излагане на свих 11 локација аутора-учесника. Интерактивни пројекат је трајао 12 дана и, поред неуклапања проузрокованог техничким проблемом, начињен је основни скелет за приступ интерактивном уметничком делу, који је сјединио одређене карактеристике дадаизма, надреализма, Флуксуса, хепенинга и поп-арта са кибернетичком науком. На Другом интернационалном Бијеналу у Истанбулу изложба Евгеније Демнијевске је истовремено била постављена у галерији Графичког колектива у Београду и галерији Јилдиз Универзитета у Истанбулу. Публика је била позвана да мења ситуацију у ова два простора, а путем телефакса су биле размењиване информације о развоју изложбених поставки у Београду и Истанбулу. Све је бележено фото-апаратом Полароид технологије, а фотографије су дистрибуиране телефаксом као инстант документација. Изложба је замишљена као недетерминисан догађај који директно зависи од публике и уметника и њихове везе, а слични пројекти Евгеније Демнијевске 36, касније, су повезали и већи број градова. Поред тога што је погодан за презентовање уметничког дела, или његову дигиталну обраду, интернет је медиј нових могућности и на пољу стварања уметности. Он у себи садржи све форме старих и нових медија - дигитализоване слике, могућност емитовања звука и видеа, као и нове врсте компјутерске анимације. Сведоци смо процеса у коме уметност стиче највећу слободу до сада, јер уметник на располагању има сва постојећа средства и алате. Када се, међутим, говори о појму интернет уметности 37, мора се имати у виду да он не означава сву уметност заступљену на интернету, већ ону врсту дигиталне уметности која не би могла да постоји без интернета. Интернет уметност нису дигитализована дела постављена на глобалну мрежу, већ уметност која са публиком искључиво комуницира коришћењем светске мреже. Бројни примерци интернет уметности су интерактивног карактера - публика је увучена у процес израде и дело не би постојало без ње. 36 Евгенија Демниевска (1946- ), мултимедијална уметница југословенског порекла која се бави пројектима интерактивне уметности 37 Internet art, Net art, Net.art, Web art, Networked art. Сви набројани појмови означавају појам интернет уметност 13

21 Иако није нужно да дело интернет уметности захтева интеракцију, то је свакако једна од најчешћих особености ове врсте пројеката. Када је у пројекту интернет уметности фокус стављен на интеракцију, она корисника може да одведе сваки пут у другом правцу. Нелинеарност интернета као медија може учинити ову врсту уметности неизвесном и пуном изненађења. Пројекти интернет уметности се могу одвијати и у реалном простору, када се неки друштвени или културни аспекти интернета изместе из виртуелног простора. Такође, интернет уметност може бити оруђе за преношење политичке или друштвене поруке путем интеракције. Деловање уметности може се одвијати у паралелним просторима, виртуелном и реалном, али и у новој стварности која се гради управо преплитањем ова два света. Са друге стране, сложена форма базе података 38, коју користе интернет апликације, омогућава брзу претрагу, сортирање, листање по одређеном параметру, што дигитални медиј чини специфичним у односу на све претходне медије, омогућавајући кретање корисника и прикупљање информација у складу са његовим личним интересовањима. База је безлични скуп података, а смисао и ток јој даје сам субјекат који је користи 39. Ширењем продаје десктоп рачунара и појавом пружалаца интернет услуга, почетком деведесетих година многи уметници почињу да користе интернет за стварање уметности 40. Почетни пројекти су у највећој мери били пројекти визуализације података и графички прикази сурфовања интернетом. Током касних деведесетих година долази до интензивног развоја једноставних интернет претраживача, што је привукло многе интернет уметнике да се баве овим феноменом. Један од пројеката интернет уметности је и Тајни живот бројева Голана Левина 41 из године. Пројекат представља визуелизацију најтраженијих 38 База (банка) података је структурисана збирка података складиштених на компјутеру, организованих за брзо претраживање и приступ. Из угла корисника, подаци су на неки логички начин повезани и представљају неке аспекте реалног света 39 Љев Манович, Метамедији: избор текстова, Центар за савремену уметност Београд, Публикум, 2001., стр Вук Ћосић, Јоди (Jodi), Алексеј Шулгин (Alexei Shulgin), Хит Бантинг (Heath Bunting), Шу Ли Ченг (Shu Lea Cheang), Оља Љаљина (Olia Lialina) су пионири интернет уметности. Ова група радила је под ужим именом НетАрт (Net.art). 41 Голан Љевин (Golan Levin ), амерички уметник нових медија, 14

22 бројева путем Алта Виста веб 42 претраживача. Уз помоћ наменски креираног програма, интернет корисника и статистичког метода, пројекат се бави одређивањем популарности бројева у распону од 0 до Графички приказ, на неки начин, представља колективну свест корисника интернета. Поједини бројеви се чешће траже, као на пример важни бројеви телефона, жиро рачуни, историјски датуми, делови назива производа, компанија или организација. С друге стране, неки су учесталији само због форме која се лакше памти и због тога су чешће обухваћени фразама за претраживање. Подаци су прикупљани током неколико година, а презентација је интерактивна, јер се о сваком жељеном броју може добити информација о његовој популарности у одређеном периоду и кључним појмовима са којима је најчешће у вези. Пројекат индиректно истражује друштвене, привредне и културне потребе корисника интернета. Данашња брзина интернет конекције дозвољава лакши и успешнији рад са мултимедијалним ресурсима, као и већу слободу за експеримент са сликом, анимацијом, видео или аудио записом. Специфичности интернет пројеката је и њихово трајање. Поред времена потребног за креацију, ту је и време које подразумева реализацију и презентацију. Пример једног пројекта који је имао свој почетак, ток и крај је интеркултурални пројекат Телебашта 43 из године, који је нагласио просторну и временску неограниченост интернета. Конципиран је тако, да би без комуникације и заједништва био неизводљив. Калифорнијски аутор Кен Слика 1. Телебашта Голдберг је осмислио мини-башту, коју залива рука робота под контролом корисника интернета (Слика 1). Свако од учесника имао је увид у напредовање баште путем веб-камере. Виртуелни баштовани, на ком год удаљеном крају света 42 Именица Web (енгл.), мрежа, што је прихваћен назив за интернет 43 The Telegarden (енгл.) видети на 15

23 да су се налазили, једним кликом могли су да наведу роботску руку да залије жељене делове баште. У оваквом пројекту до изражаја дошло је заједништво становника планете Земље које, у пренесеном смислу, одржава екосистем нашег света. Корисници су морали да комуницирају између себе, како би могли да оптимално негују биљке, а на сваких сто посета добијали су право да засаде једну нову. Ово интеркултурално и интерконтинентално колективно дело, које је користило могућности најсавременије технологије, видело је десет хиљада посетилаца сајта Телебаште. Понекад интернет уметничко дело настаје кроз испитивања медија као алата уметничке комуникације. Уметници креирају уметност расположивим, стандардним, технологијама и апликацијама које су доступне просечном кориснику рачунара и интернета, а све чешће и својим мобилним телефоном, који је аутору доступан у налетима инспирације у различитим окружењима, на свим локацијама. Уметност може постати део свакодневног живота, како из угла уметника који стварају своја дела, на пример, у градском превозу 44, тако и из угла публике која може да прати њихов уметнички рад преко својих мобилних телефона у градском превозу. Нова технологија омогућава реакцију публике у сваком тренутку, што представља драгоцену информацију за ствараоца. Џон Иполито 45 је године дефинисао десет митова о интернет уметности 46 како би културне институције могле да препознају уметност нових медија и њен значај. Иполито истиче да излагачка локација не може бити мерило успеха када су у питању он-лајн 47 пројекти, наглашавајући да у интернет уметност не спадају само пројекти лоцирани на сајтовима, већ уметност може бити креирана и путем електронске поште, пир-ту-пир везе 48, видео конференција, комуникације путем месинџера 49, комуникације програмима за размену текста, аудио фајлова 50 и слично. Данас се овој листи придружују и многи нови 44 Жизел Бигелман (Giselle Beiguelman ), мултимедијална уметница и истраживачица бразилског порекла, 45 Џон Иполито (Jon Ipolito, ), уметник нових медија, наставник из области нових медија и некадашњи кустос музеја Гугенхајм ( 46 Jon Ippolito Leonardo, Thing, Nettime, Vol. 35, No. 5, pp , 2002, 47 Именица online (енгл.), дословно значи на линији и односи се на повезивање уређаја са интернетом. 48 Успостављање директне везе између два појединачна рачунара 49 Програми који омогућавају слање порука између два или више корисника интернета 50 Именица File (енгл.), електронска датотека која се чува на компјутеру 16

24 комуникациони алати, који нису били развијени у време настанка дефиниција Џона Иполита 51, али и даље, ова листа заблуда може бити схваћена као шира дефиниција појма интернет уметности. У време када Иполито креира своју листу митова, почетком XXI века, узбуђење око развоја интернета, друштвеног и економског феномена је расло, и мада су поједине изложбе 52 и музеји већ уврстиле дела интернет уметности у своје поставке, и даље су постојале бројне предрасуде па и заблуде. Путем мејлинг листа уметничких организација 53 водиле су се расправе о томе шта представља, а шта не, ову нову врсту уметности и каква је будућност уметности у XXI веку. Уметници су, такође, били узбуђени због рада са новим медијем и чак 8% од укупног броја свих сајтова били су они уметничког карактера. Иполито је покушао да објасни шта значи уметност за интернет и интернет за уметност, наводећи 10 најчешћих заблуда о интернет уметности: 1. Интернет је медиј за представљање мини форми других врста уметности. Ова заблуда искључује схватање интернета као посебног стваралачког медија и ограничава га на погодно средство за упознавање јавности са умањеним репродукцијама уметничких дела из других области стваралаштва. 2. Интернет уметност цене само неке тајанствене субкултуре. Заговорнике ове заблуде би изненадило сазнање да већи број људи посети сајтове који се баве интернет уметношћу него зграде музеја. Иако се заједница он-лајн уметника развила готово независно од званичних уметничких институција, управо је та независност допринела њеном омасовљавању. У исто време, одсуство обележја званичних уметничких институција омогућава да посетиоци веб-сајтова који никада не би крочили у галерију дођу у контакт са он-лајн уметношћу понекад и случајним кликом 54. Иполито наглашава да уврштавање он-лајн 51 На пример, популарни програм Скајп (Skype), настао године, намењен је текстуалној, аудио и ведео комуникацији. 52 Арс Електроника (Ars Electronica, енгл.), први фестивал уметности нових технологија, је и данас активан и актуелан центар са седиштем у Линцу, Аустрија. Настао је године, 53 Jon Ippolito, Leonardo, Thing, Nettime, 7-11, Vol. 35, No. 5, pp , 2002, 54 Мисли се на притисак тастера компјутерског миша којим корисник посећује веб-адресе и линкове. 17

25 уметничких пројеката у колекцију Гугенхајм музеја говори о званичном признавању интернета као уметничког медија. 3. Стварање интернет уметничког дела захтева скупу опрему и специјалне тренинге. Интернет уметност не захтева научну поткованост и велике трошкове. До успеха долазе пре свега уметници и програмери који открију и задовоље одговарајуће културне потребе интернет јавности, а не они који користе компликованију технологију. Данас постоји мноштво бесплатних готових интернет алата који се могу користити уз доступно упутство. Предности актуелних друштвених мрежа у том погледу су све веће, јер се оне састоје од већ обезбеђене публике до које је могуће допрети одговарајућим кликом Интернет уметност доприноси настајању дигиталних подела. Ово одавно не важи. Сви смо на интернету и све је на интернету. Иполито је поводом ове ставке нагласио да, када дође до дистрибуције готових он-лајн пројеката, не можемо поредити демократски карактер интернета са географском ексклузивношћу света аналогне уметности. 5. Интернет уметност исто је што и веб-уметност. Веб систем међусобно повезаних хипертекстуалних докумената 56 није једино што чини интернет Интернет уметност је облик веб-дизајна. Најчешће јесте дизајнерски уобличена, али је интернет уметност много више од тога. Дизајн је неопходан, али не и довољан услов за уметност Усмеравање пажње на циљну групу представља свакодневицу маркетинга и о њеним предностима биће речи у трећем поглављу (у жаргону бисмо могли употребити израз таргетирање, настао од енглеске речи која означава циљање). 56 World Wide Web (енгл.), светска мрежа представља систем међусобно повезаних, хипертекстуалних докумената који се налазе на интернету. 57 У интернет комуникације спада и електронска пошта, пир-ту-пир програми за директну размену фајлова, програми за инстант размену порука, програми за аудио и видео комуникацију и друго. 58 Jon Ippolito, Leonardo, Thing, Nettime, 7-11, Vol. 35, No. 5, 2002, Pp , p

26 Интерфејс 59 је графички приказ који омогућава комуникацију са публиком, али уметност је онај кључни смисао који се налази испод и настаје пре дизајна. 7. Интернет уметност је облик технолошких иновација. Иновација сама по себи није уметност. Много људи који нису уметници свакодневно проналазе иновативна технолошка открића, каже Иполито. 8. Није могуће бити колекционар интернет уметности. Највећа препрека за прикупљање интернет уметности може бити њено брзо застаревање, односно, превазилажење појединих алата услед брзе еволуције интернет технологија. Правац интернет уметности је много рањивији од својих претходника као што су видео и филм. Музеј Гугенхајм, искусан када је у питању трајност медија, при излагању он-лајн уметности осмишљава техничка решења која би могла да дело верно представе и онда када програм више не буде у сагласју са новим генерацијама рачунара или оперативних система Интернет уметност никада неће имати неку значајнију улогу, јер не може да се продаје. Он-лајн уметници креирају без гарантоване надокнаде, али уз прилику да учествују у новом поимању уметности. Циљ ове уметности није продаја, али ипак, данас је могућа и продаја веб-сајта, његова надоградња, селидба на веб-сајт неке институције, као и продаја рекламног простора на уводном делу веб-сајта, на начин који не ремети уметнички утисак. Треба на овом месту промислити и запитати се да ли је улога, па тиме посредно и вредност, дела које ће бити у власништву једне особе или институције већа од оне улоге коју може имати јавно уметничко дело на интернету? 10. Посматрање уметности на интернету је усамљеничко искуство. 59 Графички интерфејс (сучеље), омогућава комуникацију између корисника и софтвера. Програмски језик је подлога интерфејса. 60 Оперативни систем (ОС) је скуп програма и рутина одговоран за контролу и управљање уређајима и рачунарским компонентама као и за обављање основних системских радњи. Оперативни систем обједињује у целину разнородне делове рачунара. 19

27 Интернет уметност подразумева креацију дигиталног уметничког дела које се дистрибуира путем интернета и не може постојати мимо интернета, због својих техничких или социјалних компоненти. Широко поље интернет уметности најчешће се везује за мултимедијске алате и по томе се делимично преклапа са другим компјутерским уметничким формама, као што су уметност нових медија, електронска уметност, уметност софтвера и дигитална уметност. Џулијан Сталабрас 61 у својој дефиницији интернет уметности истиче да она захтева комуникацију и сарадњу са другима 62. Уметник може да покрене пројекат, али је коначни резултат ван његове контроле. Интернет је заиста вредан алат за индивидуалну употребу, али је много важнији као друштвени механизам, каже Иполито године, у време када друштвене мреже још увек нису постојале. Данас је јасно да друштвене мреже интензивно учествују у формирању вредности савременог друштва, имајући веома велики утицај на млађу популацију. Већина интернет уметника не мери успех кроз степен техничке иновације, већ управо кроз број посетилаца и учесника. 63 У то време, идеја повезивања уметности и интернета била је још прилично егзотична, а традиционалне институције, попут великих светских музеја, нису ни сањале да ће једног дана имати више виртуелних посетилаца него оних уживо. Данас се приступа делима интернет уметности са већом одговорношћу него раније. Пројекат интермедијске уметности британског музеја Тејт, покренут године, архивира на свом веб-сајту 64 све пројекте интернет уметности који су били приказани у Тејту почев од године. Поред описа пројеката, овде се могу наћи текстови теоретичара уметности, као и интервјуи са уметницима који дају прецизнију слику о примерима уметности нових технологија. 61 Џулијан Сталабрас (Julian Stallabrass), историчар уметности, фотограф и кустос, професор Лондонског универзитета. 62 Stallabrass, Julian, Internet Art: The Online Clash of Culture and Commerce, Tate Publishing, London, 2003, p Jon Ippolito Leonardo,Ten Myths of Internet Art, 2002, Vol. 35, No. 5, pp , p www2.tate.org.uk/intermediaart 20

28 Гугенхајм музеј дела нових медија излаже у оквиру колекција савремених уметности, радије него у посебном делу изложбеног простора намењеном искључиво новим медијима. За уметничка дела интерактивних медија, најбоље је да живе у савременим архивама уметности лоцираним на интернету, у складу са могућностима које нови медији пружају, пошто јавне интернет колекције омогућавању дуже деловање дела на публику, као и публике на дело. Интернет уметнички пројекти по својој форми могу бити текст, фотографија, графика, видео, интерактивна графика, аудио, анимација, симболи, визуализација података или комбинација ових елемената. То могу бити разноврсни интернет садржаји, претраживачи, е-куповина, награде, промоције или било шта специфично за интернет, приказано у оквиру неког интернет сајта, или на други начин представљено у галеријском простору. По коришћеној технологији су то веб-сајтови, програми, интернет преноси, пројекти дописне поште, месинџера или пир-ту-пир мреже 65, или радови изведени помоћу традиционалних техника, али са искуством и идејом која је неодвојива од интернета и његове употребе. Интернет пројекти су врло често генеративни, њихов садржај се креира интеракцијом. Интернет уметницима се нуди читава лепеза извора, узора и мотива који се могу користити у пројектима. Он омогућава преношење уметничке поруке и у формама које су најпопуларније међу корисницима, као што су савремени интернет феномени 66 који захваљујући друштвеним мрежама преко ноћи стичу велику популарност у виду милиона прегледа, често остајући популарни јако дуго, и пре свега цитирани од стране великог броја корисника интернета. Уметност може привући пажњу користећи и такве мотиве, њихову форму, актера или паролу, без обзира да ли су у питању текст, видео или слика, да ли је такав садржај креиран за интернет или је постављен у реални простор са циљем да простор виртуализује. Да ли би путем интернет уметности могла да се испланира терапија савременог друштва 65 P2P (енгл. Peer to Peer), представља модел интернет комуникације који се најчешће користи за дељење фајлова. 66 Internet Meme (енгл.), један од најпознатијих примера овог феномена на српском језику, који је милионску славу на интернету стекао у току само неколико дана, је видео спот Екрема Јеврића, Пос o Кућа, youtu.be/mgnkjftfha4. 21

29 показало би чешће учествовање савременог појединца у интерактивним интернет пројектима уметника. Уметност у својој бити тежи и жели да буде некомерцијална. Из тог разлога, све су чешћи видови уметничке праксе попут перформанса, амбијенталне уметности и сличних израза, који не стварају уметничка дела у виду материјалних и опипљивих објеката, јер им таква форма обезбеђује одређену врсту недодирљивости - у таквим делима се може уживати, али се не могу откупити и поседовати. Развио се и један уметнички правац који подржава идеју да уметничко дело буде саткано од низа информација - Уметност информације 67, која истражује област повезивања информационих технологија са класичним уметничким формама 68. Интернет уметност се није развила у правцу продаје, али је развила нешто за уметност много важније и потребније - видљивост и комуникацију са публиком. У овој сфери, интернет уметност доминира у односу на остале уметничке медије. Дела интернет уметности је могуће слати путем е-поште, постављати на друштвене мреже, уврстити у друге веб-сајтове или поставити линк ка самом уметничком делу на било коју другу веб-страницу. Од кључне важности је разумевање чињенице да се кроз такве акције не умножава сâмо уметничко дело, већ се мултиплицира пут ка њему, ка оригиналу, а што је више таквих путева, већа је видљивост самог дела, а тиме и његова комуникација са публиком. Љев Манович отвара питање да ли је компјутерски медиј један, или су појединачни софтвери различити медији, те колико ће таквих медија и њихових варијација настати у нашој блиској будућности 69. Упркос еволуцији медија која је у току пред нашим очима, поједини музеји и факултети уметности и даље имају одсеке подељенe на основу 4 медија - вајање, сликарство, графику и нове медије. Само приступање интернет садржајима би се могло рашчланити на низ појмова као што су навигација, претрага, гледање, слушање, читање и 67 Information art (енгл.), Data art (енгл.) или Informatism (енгл.) 68 Чарли Гир (Charlie Gere), Art, Time and Technology: Histories of the Disappearing Body, Berg, 2005, p Љев Манович (Lev Manovich), теоретичар нових медија, Software Takes Command, Bloomsbury, New York, London, 2013, p

30 интеракција. Питање је да ли неки други медиј садржи, унутар себе, све ове могућности? 70 Убрзани напредак интернет технологија може донети нека решења која данас можда не бисмо разумели, као што пре само неколико деценија нико није могао предвидети колико ће брза и непосредна бити данашња комуникација. 1.3 Уметност и информација у савременом друштву Парадоксалном употребом медија уметници желе да разбију све компактнију сферу привидности у коју нас медији затварају. Коришћење рекламних паноа, објављивање огласа у новинама, промовисање спотова на телевизији или оглашавање на Интернету не служи у рекламирању сопствених уметничких продуката него проблематизовању масовних средстава пропаганде помоћу послатих порука 71 Чедомир Васић Позитивни аспекти новог начина комуникације и размене који је генерисала појава глобалне мреже несумњиви су и предмет су бројних студија, од комуникацијских до политичко-теоријских. Са друге стране, међутим, појавила се и друга струја мишљења која у интернет комуникацији и великом упливу информационих технологија на свакодневни живот савременог човека види један од главних узрока отуђивања људи једних од других и појаве недостатка пажње. Многи сумњају у добронамерност аутора друштвених мрежа, па и у квалитет садржаја који се тамо може наћи. Треба, међутим, да сви ми који користимо интернет и друштвене мреже будемо свесни чињенице да смо ми, као корисници интернета, истовремено и креатори, ствараоци његовог садржаја и на њега можемо, појединачно или групно, утицати. Корисници балансирају између предности и мана интернета и сами одређују начин на који ће га користити. Утолико је важније ширење свести о могућностима овог медија. 70 Lev Manovich, Bloomsbury, op.cit., pp , p Чедомир Васић, Уметност стварне привидности, Суботић Ирина, Уметност на крају века, Београд, Clio, 1998., 13-27, стр

31 Једносмерна комуникација ТВ програма има далеко већи утицај на кориснике, јер је примање информација пасивно. Пасиван однос према медију телевизије би, чак, могао да буде и разлог због чега се његова популарност не смањује и што га интернет није потиснуо 72, као што, са друге стране, успешно потискује штампу, која захтева време и удубљивање, а у чему савремени човек све више оскудева. Оно што је сигурно је то да је...развој нових технологија, пре свега, у подручју стварања и преносу слика, доноси пресудне промене у опажању и поимању света. 73 По речима Љева Мановича, теоретичара нових медија, можемо да закључимо да се налазимо у времену обележеном динамичним развојем нових медија и прилагођавањем аналогних медија новој, дигиталној културној логици која се за свега неколико година последње деценије двадесетог века померила од алатке до медија 74. Исконска тежња човека за повезивањем и разменом одувек га је наводила да улаже све већа средства и труд. У истом смеру кретала се и историја уметничке размене. Уметници су добијали драгоцену инспирацију на основу контакта са другим културама, путем путовања или међународне трговине уметничким делима, али праву револуцију у том смислу направили су медији. Деведесетих година XX века започела је нова етапа у развоју модерне културе. Рачунар, који је до тада био коришћен као алатка за производњу, постао је универзална медијска машина која је почела да се користи за архивирање, дистрибуцију и репродуковање. У језичку употребу уведени су нови термини, као што су дигитални медији и компјутерска графика. Рачунари постају платформа за преузимање постојећих форми, али и за низ нових, које је било све теже појединачно набројати, а обухваћени су називом нови медији. Док се почетком XXI века интензивно дискутовало о утицају нових медија на уметност, маркетинг је већ увелико користио предности које су ове технологије нудиле. Стивен Сакс 75, власник Битформ галерије у Њујорку, је на панел дискусији о ликовној уметности 72 Истраживање Млади и нови медији у Србији 2012, IREX, 2012., 73 Чедомир Васић, Да ли је ефемерност усуд нових уметнилких дела?, у Тодоровић, Александар, Уметност и технологије комуникација, Београд, Clio, 2009., стр Манович, Љев, Метамедији: избор текстова, Центар за савремену уметност, Београд, Публикум, 2001., стр Стивен Сакс (Steven Sacks ), 24

32 и новим медијским технологијама одржаној у јануару године у оквиру фестивала Икс Санденс 76 закључио да су нови медији најсавременија уметност. Александар Тодоровић у књизи Уметност и технологије комуникација посебно истиче како...рађање модерних средстава комуникације објашњава суштину њиховог рада и указује на размену утицаја између средстава комуникације на једној и уметности на другој страни. 77 У фази свог настајања модерни медији, од фотографије, преко филма, радија па до телевизије, репродуковали су постојећа уметничка дела у њиховом оригиналном облику, а касније су и позајмљивали њихов израз, приступе и решења, да би данас и сами постали средства уметничког изражавања...вршећи снажан повратни утицај на исте оне уметности на које су се некада угледали 78. Свако ново средство комуникације друштва прелази пут од интерпретације постојећих уметности до креације сопствене уметности. Интернет, телевизија, радио и телефонија спајају се у јединствен комуникациони систем. Иако још увек нисмо напустили еру аналогног размишљања и стваралаштва, ми се данас крећемо у правцу стварања компјутерски оријентисане културе. У дигиталној ери, пред очима нам се дешава колективна промена начина комуникације. Виртуелно друштво представља нови модел заједнице, нови социјални организам који, иако га чине чланови реалног људског друштва, има своје специфичности. У сваком појединачном тренутку на друштвеним се мрежама одвија најживља комуникација, од чега је она на мрежи Фејсбук убедљиво најгласнија, с обзиром на највећи број корисника у региону. Лако повезивање и успостављање комуникације корисника Фејсбука није карактеристично за реално окружење и број пријатеља у виртуелном свету је готово увек већи него број пријатеља у реалном окружењу. Термин пријатељ на друштвеним мрежама има измењено значење од оног који појам носи у стварности. Често се повезујемо са пријатељима пријатеља и градимо мрежу драгих и поштованих људи, а не нужно и само најблискијих Тодоровић, Александар, Уметност и технологије комуникација, Београд, Clio, 2009., цитат преузет са унутрашње корице књиге 78 Тодоровић, Александар, Уметност и технологије комуникација, Београд, Clio, 2009., цитат преузет са унутрашње корице књиге 25

33 Поред пријатеља, на нашим листама налазе се и познаници које смо стекли током школовања или запослења и са којима смо изгубили сваки други контакт, осим виртуелног. Веома често се испоставља да нема ни тог виртуелног контакта, осим што једни друге имамо на листи. У том смислу, навикли смо да на листи пријатеља немамо нужно особе које познајемо, већ су све чешће то контакти стечени на основу заједничких интересовања. Још се воде дебате да ли ова појава води изолацији или напротив, одржавању комуникације, заједништва и обогаћивању друштвеног живота 79 савременог човека. Повратна реакција, као што су популарни лајкови 80 и коментари, само је делимичан показатељ онога што корисник Фејсбука добија од својих пријатеља. Лајк се у виртуелној заједници користи уместо осмеха или потврдног климања главом. Виртуелни простор је, због слободе коју нуди, стекао одређену засебност, ентитет. Да ли се у реалном окружењу и међу реалним пријатељима представљамо исто као на интернету и својим профилима на друштвеним мрежама? Појединци су приликом Фејсбук представљања, толико инспирисани, да негују виртуелни, заменски живот, који је њихово склониште од грубе реалности. Они се толико уживљавају у улогу коју су себи наменили, да је гашење компјутера и привремен одлазак у реалност, само повремена нужност. У друштвима у којима преовлађују модерни услови производње, живот је представљен као огромна акумулација призора. Све што је некада било непосредно доживљавано, удаљено је у представу. 81 У ери појачаног, а често и пресудног значаја имиџа у друштвеним односима, на културној сцени и тржишту, појединцу Фејсбук пружа могућност да на свој имиџ директно утиче. Његов имиџ, односно његова презентација на друштвеним мрежама, више није само плод реакција других људи, већ може бити пажљиво креиран од стране субјекта. Корисник врши одабир и прилагађова фотографије, мисли и догађаје које ће презентовати Фејсбук пријатељима или виртуелној јавности. Оно што је некад 79 Keith Hampton, Lauren Sessions Goulet, Lee Rainie, Kristen Purcell, Social networking sites and our lives, Pew Research Center s Internet & American Life Project, јун 2011., 80 Глагол to like (енгл.), уобличен у визуелни симбол подигнутог палца представља један од главних симбола који на друштвеним мрежама означава позитивну оцену садржаја од стране оног ко садржај конзумира. 81 Дебор, Ги, Друштво спектакла, Анарфија/Блок 45, Породична библиотека, бр. 4., стр. 8 26

34 значио избор одевних предмета и детаља пре изласка, сада је проширено на пажљив избор и уклапање у жељену слику о себи. Омиљена музика, филмови, фотографије спонтаних тренутака из свакодневног живота, мисли које одражавају интелигенцију, само су неки од промишљених елемената, чији адекватан одабир може утицати на пожељност у сваком смислу. А будући да живимо у ери имиџа, врло је уобичајено и ефикасно цитирати пасус из непрочитаног књижевног дела на свом профилу путем копи-пејст 82 алата, како би се побрао жељени ефекат дубоког мислиоца у јавности. Појединац је у прилици да свој живот перцепира и приказује као спектакл за јавност. Спектакл није само скуп слика; то је друштвени однос између људи посредован сликама. 83 Корисник друштвене мреже је свестан, или бар у подсвести има нејасну представу, какву реакцију може да очекује на основу приказивања изабраних слика и других садржаја на свом профилу. Он има осећај контроле и сигурности који је често знатно снажнији него што га има у реалном, свакодневном животу. На тај начин живот на друштвеним мрежама добија жељени ток и напрезање је минимално. У виртуелној стварности субјект може бити оно што пожели и тај осећај креативне слободе у односу на сопствени идентитет у међуљудским односима још један је фактор који привлачи кориснике друштвених мрежа да више времена проведу он-лајн. У данашње време све је мање необично проводити неколико сати дневно на интернету. Често и радна позиција налаже интензивну употребу овог медија. Велики је број наставника и професора прихватило овај вид брзе комуникације са својим ученицима, па су неретки примери да у нижим разредима основне школе учитељи настоје да одељење повежу у затворену, наменску групу на Фејсбуку, не знајући да је кршење правила саме Фејсбук мреже креирање профила корисника пре уласка у 14. годину живота 84. Фејсбук је постао пријатељ трговине и образовања и не доводи се у питање његова интензивна примена у овим областима. 82 Команда copy/paste (енгл.), у преводу копирај/залепи, јесте алат који омогућава брзо и лако пресликавање текста на дигиталним уређајима. 83 Дебор, Ги, op.cit. str Правила и услови коришћења Фејсбук заједнице, 27

35 За време постмодернизма карактеристичан је развој дигиталних технологија. Комуникацијска мрежа је постала неприродна мрежа каблова, која повезује људе и ствара слике. Уметност је такође модел који учествује у стварању ове хиперреалности, али, на жалост, мањим делом. Потребно је више је пласирати путем каблова, јер се ту највише траже и прихватају информације. Дигиталновиртуелни уметнички језик је данас најближи новијим генерацијама које се налазе са друге стране каблова. Утицај Фејсбука на појединце је толико велики да су теоријски радови Жана Бодријара 85 из седамдесетих година, који су некада можда звучали радикално, данас поткрепљени мноштвом актуелних примера из свакодневног живота. Он је поставио поделу на два различита света 86, док је трећи свет постмодерно друштво које почива на симулацијама, а које представљају двојнике стварности. Те двојнике стварности, те продукте симулације савременог друштва Бодријар назива Симулакрумима, који, по његовим речима, представљају слике које граде гледишта, уверења, емоције и намећу ставове 87. Симулакруми су двојници стварности који постају једина стварност. Еволуција критеријума за реалност је направила један корак даље. Свет као вештачка електронска представа је управо слика данашњице коју смо, као њени креатори, и прихватили. Бодријар говори о виртуелном свету који се све више удаљава од стварности, а унутар тог света се субјекат изједначава са објектом. Субјекат сам себе посматра и обликује по жељи, односно, он обликује слику виртуелног себе коју пласира виртуелној јавности. Бодријар пореди компјутерски екран са огледалом, у којем појединац, путем високе технологије, сагледава себе баш у светлу у којем жели да буде виђен. Испред овог савременог огледала, субјекат, у овом случају и објекат, подлеже свом несвесном, и уз помоћ свог потиснутог унутрашњег бића изглађује разлику између онога што јесте и онога што жели да буде. Корисник мреже потискује стварност, а уз помоћ интернета лако 85 Жан Бодријар (Jean Baudrillard ), француски филозоф и социолог, један од најутицајнијих савремених теоретичара. 86 Premoderno društvo organizovano putem simboličke razmene i moderno društvo organizovano i uslovljenjo proizvodnjom. Treći svet, po Bodrijaru, je postmoderno društvo organizovano putem simulacije koje predstavljaju dvojnike stvarnosti 87 Бодријар, Жан, Симулакрум и симулација, Свeтови, Нови Сад, стр

36 опредмећује сопствену машту, која је уједно и појачана могућностима савремене технологије. Бодријар истиче кључне разлике између виртуелног и реалног 88 окружења, које су свакако неки од узрока велике популарности виртуелног простора. Виртуелно се може похвалити законима супротним од природних који нам омогућавају да се опустимо и понашамо у складу са жељама: 1. Време не постоји 2. Простор је неограничен 3. Тело нема дебљину и тежину 4. Смрт није могућа Код реалног окружења, удобност ремети одређена перцепција природних законитости: 1. Време тече брже него што нам одговара 2. Ограничен простор нас спутава 3. Тело има дебљину и тежину каква нам понекада смета 4. Смрт постоји, што нас плаши Појава интернета била је технички услов за проналазак напитка за вечни живот. Интернет је моћан алат којим је могуће заварати друге, али и себе. Уместо да човек користи енергију машине, као у почетку технолошког развоја, данас машина често црпи енергију из човека. Чулно ограничен интернет, као предводник у експанзији различитих медија прети да се издигне на место Бога, уливајући делу човечанства лажно самопоуздање у његову надмоћ над природом, па чак и свемоћ у решавању егзистенцијалних проблема човека. И интернет и уметност имају репаративну функцију у односу на лична незадовољства. Представљање уметности на друштвеним мрежама у правом светлу, укључивање корисника Фејсбука у заједничко деловање и креативне активности, може да допринесе заједничком стварању дела интернет уметности. Користећи друштвене мреже на критички начин, уметник има могућност да усмери поглед јавности са површних тема на нека дубља значења и укаже на 88 Paul Hegarty, Jean Baudrillard: Live Theory, A&C Black, London, 2004., p

37 озбиљније проблеме, што и јесте циљ сваког естетског преиспитивања стварности и човековог места и улоге у њој. Потрошачко друштво и прихваћени стил живота кућа-посао-кућа 89 знатно ограничавају човеково време и простор за креативност и све оне идеје које нису усмерене на практично преживљавање или зачарани круг куповине и планирања нове куповине. Поједини припадници потрошачког друштва креативност и слободно размишљање доживљавају као непрактичне и неисплативе активности. Уметнике многи доживљавају као оне који имају пуно слободног времена, односно, као нераднике. Слика, па и уметничко дело уопште, постала је роба у потрошачком друштву и улога уметника у њему се мења. Слика је престала да буде средство у покретању и преношењу колективних моралних и естетичких порука. 90 Преласком дела са јавног места у приватну кућу, дело је изгубило ранији комуникацијски аспект. 91 Капитализам и фетишизам робе је уметнику омогућио да добије име у друштву, али изгуби своје дело. 92 Присуство уметничког дела на интернету је управо прилика да му се поврати видљивост у јавности и могућност преношења колективних порука. Дело које се може доживљавати без свог материјалног присуства је у том смислу дефетишизовано. Развој и употреба информационо-комуникационих технологија умногоме је променила живот савременог човека, као и начине привређивања. Окружење је измењено. Све је доступније и све мање кретања је потребно. Информације долазе са свих страна, а предузећа и институције се утркују да скрену пажњу на себе и наметну своје производе, услуге и ставове. Млади нараштаји се више превозе линковима 93 него градским саобраћајем. Да би прочитали данашње новине више не морамо изаћи из куће. Све је доступније и свуда се може оставити коментар и наћи истомишљеници, уз чију подршку се човек може ослобађати егзистенцијалне 89 Односи се на стил савременог човека чији дан се састоји из обављања задатака на радном месту и боравка у кући и не оставља много времена за друге активности. 90 Трифуновић, Лазар, Сликарски правци XX veka, Просвета, Београд, 1994., стр Трифуновић, Лазар, Сликарски правци XX veka, Просвета, Београд, 1994., стр Трифуновић, Лазар, Сликарски правци XX veka, Просвета, Београд, 1994., стр Именица Link (енгл.): у интернет терминологији ова реч се користи за означавање везе између два интернет садржаја. Линкови се могу препознати унутар обичног текста најчешће по боји, а често су конкретна реч или фраза подвучени. На њега је могуће кликнути мишем ради одласка на другу интернет страну. Линкови су повезнице између садржаја који у практичном смислу и обезбеђују структуру, тачније, мрежну природу интернета. 30

38 зебње постојања и негативне енергије у дуелу са непознатим неистомишљеницима. Интернет је јавни простор испуњен информацијама, специфичан за савремено друштво. Нелинеарност и доступност разноврсних садржаја утичу на брзу динамику претраживања и информисања, што је допринело да саобраћај информација преко интернета постане фреквентнији него што је у медијима старог типа. Самим тим што је постала део живота, интернет комуникација постала је и део уметности. Корисници интернета причају о уметности, без обзира да ли је број савремених извора присутних на интернету довољан. Њихова дискусија, такође, остаје извор доступан на интернету. Бројне новине и брзина коју је донело ново средство комуникације утицали су и на перцепцију људи. Иако све више послова обављају машине и апарати, супротно логичном очекивању да се појави вишак слободног времена, живот у развијеним земљама постаје ужурбан у све већој мери и трка за слободним временом завршава у апсурду његовог сталног недостатка. Људи су уморни и психички оптерећени, те је комуникација, која није у вези са послом, сведена на минимум, а информација је често перцепирана погрешно или непотпуно. Запошљавање на позицији са осмочасовним, а често и дужим, радним временом, преоптерећење обавезама и недовољан број запослених у компанијама, доводи нас у стање сталног, континуираног стреса због којег постајемо затворени за, на први поглед, сувишне информације у које, у понекада, спада и уметност. Језик на интернету се, у складу са тим, прилагодио савременом друштву и наставља да се прилагођава. Комуникација се своди на кратке реченице са пуно скраћеница, а све у циљу оптималног утрошка времена. Истраживачки центар Пју 94 спровео је истраживање међу наставницима средње школе у Сједињеним Америчким Државама, у оквиру којег се 76% испитаних изјаснило да ученици сматрају да је услед развоја интернета могуће веома лако и брзо наћи потребну информацију. Ипак, дигиталне технологије смањују мотивацију ученика да користе друге изворе по мишљењу 71% 94 Pew Research Center (engl.), 31

39 наставника. Око 87% наставника сложило се да коришћење нових технологија доприноси одгоју генерација са поремећеном пажњом 95. Од посећених страница једног сајта, током једног месеца, на више од су се посетиоци задржали краће од три секунде 96. То добро осликава активности већег броја припадника савременог информатичког друштва. На сајтовима, а познато нам је да смо то некада радили и прелиставајући новине, читају се само наслови. Интернет корисници скенирају 97 површину екрана из правца горњег левог угла ка доњем десном и у подсвести региструју наслове и слике на које наилазе у том тренутку. Тек уколико се наслов подудари са корисниковим интересовањима, уз услов да је довољно јасан, он се задржава на уводном делу. Слика, такође, игра велику улогу и, уз наслов, може бити алат за привлачење корисникове пажње. Недостатак пажње условио је развој нове вештине - способности сажетог интернет изражавања, за какво данас постоје бројни програми практичне обуке. Кратак, јасан наслов, кратак увод у форми кључних информација, такозвани лид 98 и слика која допуњује значење поруке, формула су за бољу читаност чланака објављених на сајтовима. Неке друштвене мреже, међутим, не дозвољавају толико слободе и захтевају још већу вештину. Твитер, друштвена мрежа прилагођена данашњој брзини и расположивој количини пажње једног дела интернет популације, користи форме од, максимално, 140 словних места за преношење поруке. Испрва делује немогуће изјаснити се, посебно ако имамо у виду да је у оквиру ограниченог број карактера често неопходно унети и линк, који води до детаљније информације о теми појединачног твита 99. Интернет је глобални јавни изложбени простор, којем се може приступити са готово сваке тачке планете у било које време, уз помоћ само неколико притиска 95 Истраживање је спроведено године на узорку од наставника, 96 Информација је добијена помоћу интернет сервиса Гугл аналитика (Google Analytics, енгл.), при посматрању веб-сајта Медија центра, Београд, у периоду за април године. 97 Појам скенирање је у Србији масовно ушао у језичку употребу. Користи се за означавање специфичне врсте брзог прегледања текста, фотографије или слика. Енглески израз је skimming, што би у дословном преводу било скидање кајмака ( са млека). 98 Именица Lead (engl.), опште прихваћен назив за неколико реченица које чине увод дужег текста. Термин се користио у медијском дискурсу и пре појаве интернета у класичним, штампаним и електронским медијима. 99 Глагол to tweet (енгл.). Твит је, међу корисницима ове мреже, прихваћен назив за објаву на Твитеру. 32

40 на тастер компјутерског миша. Иако не може да замени непосредан доживљај који имају посетиоци галерија и музеја, он ипак омогућава увид у уметност онима који не обилазе галеријске и музејске просторе или онима који планирају посету музеју или галерији Оптимизација 101, кључне речи и облаци речи У свакој секунди, широм интернета, обави се претрага 102 у оквиру апликације Гугл претраживач 103, што сликовито говори о интензитету и масовности претраживања веб садржаја. Интернет се претражује помоћу кључних речи, или кључних фраза које садрже до две или три речи. Корисници интернета појмове исписују најчешће у номинативу, јер општији облици појмова утичу на добијање већег броја резултата претраге. Номинатив и инфинитив постали су стандардни облици речи којима претражујемо, али и којима дефинишемо садржаје, односно теме на веб-сајтовима и блоговима 104. Власници сајтова оптимизују он-лајн садржаје уносом најтраженијих кључних речи, које су видљиве само у кôду 105 сајта, али не и свим посетиоцима веб-страница. Истражујући алгоритам Гугла, стручњаци за оптимизацију све чешће тактике оптимизације примењују и на саме наслове, поднаслове, називе линкова и страница, које Гугл интернет претраживач оцењује као најважније видљиве садржаје на страницама. 100 Организатори Октобарског салона су године спровели анкету, са мањим бројем испитаника и непрецизним узорком, а резултати показују да се 90% грађана о културним манифестацијама обавештава преко интернета. Информација је добијена љубазношћу организатора Октобарског салона. 101 Оптимизација за интернет претраживаче (Search engine optimization - SEO) је процсе прилагођавања садржаја сајтова ради постизања веће видљивости сајта међу различитим резултатима интернет претраге. Примењује се на наслове, поднаслове, називе линкова, називе домена, слика и страница, описе страница и прилагођавање програмског језика. 102 Податак добијен путем сервиса (Internet live stats), на дан Гугл (Google, енгл.) је најпосећенији претраживач интернета. 104 Блог или веблог (web log, blog енгл.) чини низ хронолошки организованих уноса текста, који се приказују на веб-страницама 105 Code (енгл.), искази записани у посебном програмском језику, представљају основу веб-сајтова, невидљиву за његове посетиоце. 33

41 Данас оптимизација сајтова представља уносно занимање, вршећи се у складу са захтевима Гугл претраживача. Гугл сајт за вебмастере 106 располаже алатима и прецизним упутствима за оптимално позиционирање међу резултатима Гугл претраге. Поред техничке оптимизације, битна је и оптимизација садржаја, што доприноси квалитету савремених сајтова из аспекта корисника и утиче на релевантност сајта, а самим тим, кроз његову популарност, и на позицију коју презентација заузима међу резултатима Гугл претраге. Уколико би се за свако појединачно дело дефинисале оптималне кључне речи, доступност уметничких садржаја на интернету била би већа. На тај начин би се ужој циљној групи заинтересованих олакшао приступ овим садржајима. Такође, неки уметнички пројекти би се могли бавити друштвеним феноменима, који би уз постављање популарнијих кључних речи били приближени и другој циљној групи, која за уметност, наизглед, није заинтересована, али за тему коју конкретно уметничко дело обрађује - јесте. Кључне речи могу бити приказане и у форми облака речи, што је визуелни приказ текстуалних појмова једног документа, веб-сајта или листе, који различитом величином и дебљином слова означава фреквентност појављивања одређених термина. Овакав приказ утиче на брзо сагледавање садржаја и истиче кључне појмове који се у изворном тексту најчешће помињу. Идеја је настала деведесетих година прошлог века, али је брзо постала популарна и често била називана термином уметност речима 107. Ова форма кључних појмова брзо је нашла примену у савременим интернет комуникацијама, кроз интерактивни форму 108 на информативним сајтовима, где свака реч представља линк ка одређеној теми. Кликом миша на одабрану реч, излиставају се чланци у оквиру одабране теме. Маркетинг и дизајн такође користе облаке речи и кроз маштовите композиције нуде појмове, уз које компанија жели да пласира своје услуге или производе. 106 Google Webmaster Tools (енгл.), Word Art (енгл.) 108 Tag Cloud (енгл.) 34

42 Данас се кључни појмови сваког текста могу издвојити у облаку кључних речи помоћу наменских алата 109. Они дају аутоматски приказ садржаја, у виду облака кључних речи, који се може схватити као сажетак. Овакав облак речи може да се користи као увид у суштину неког текста или, пак, као промотивна објава на друштвеним мрежама. Облак речи јесте врста инфографике 110, пошто представља визуелизацију података. Инфографике се употребљавају ради прегледности и лакшег памћења информација и, пре свега, визуелно су атрактивне и могу да приказују податке комбиновањем речи, бројева и слика Закључно разматрање Комуникација је одувек била потребна ради преношења уметничке поруке. Интернет медиј, специфичан по својим могућностима прилагодљивости, интеракцији, количини саобраћаја и популарности, увелико се користи за дела концептуалне уметности. Поред планирања и креирања уметничког дела, интернет може бити веома користан и за пласирање дела, уз квалитетну оптимизацију његове презентације. Интернет оптимизација уметничких садржаја не подразумева прилагођавање уметности публици, већ адекватно постављање репродукција на интернет, ради лакшег проналажења од стране заинтересоване циљне групе и бољег разумевања. У наредним поглављима ћу описати на који начин сам користила интенет за комуникацију у уметности и на који начин сам позајмила форму облака речи од интенета, користећи је за личне облаке и комбинујући их са апстрактним ликовним изразом. Током рада на пројекту Кључна реч - Уметност, користила сам различите аспекте интернета у различитим фазама. У фузији дигиталних техника, пронашла сам свој ликовни израз и заједно са публиком, потражила и понудила одговор на питање Шта је уметност? Ради илустрације, као увод у следеће погавље, представљам теоријски део пројекта Кључна реч - Уметност у виду облака речи (Слика 2). Појмови којима 109 Примери оваквих алата: tagcrowd.com, 110 Infographics (engl.), појам настао комбиновањем појмова информација и графика. 111 Колекција инфографика из области интернета на профилу Весне Опавски на друштвеној мрежи Пинтерест (Pinterst), 35

43 се највише бавим у теоријском делу пројекта, истакнути су својом величином и чине лако прегледну целину. Слика 2. Облак речи приказује најзаступљеније речи теоријског дела докторског уметничког пројекта Кључна реч - Уметност и добијена је помоћу интернет алата Tagxedo.com. 36

44 ДРУГО ПОГЛАВЉЕ 2. Пројекат Кључна реч - уметност; дигиталне графике и њихова комуникација у реалном и виртуелном простору Стил интернет комуникације пренесен на ликовни израз Ако се држимо познате изреке, по којој једна слика вреди хиљаду речи, онда слика на којој се налази сто речи вреди бар хиљаду и сто. Фузија медија речи и медија слике отвара нове просторе уметничког истраживања. Увек сам слике везивала за речи, уносећи у ликовне композиције низове речи, помоћу којих сам у њих уткивала своје жеље, тежње и трагања. У почетку су то били скенирани рукописи мојих песама, да би се временом речи претвориле у самосталне дигиталне појмове написане коришћењем рачунарског програма. Моја докторска изложба комуницира великим бројем речи које су везане за мој рад и уметност уопште. То су речи које говоре о мојим песмама, професионалним изазовима, терминологији, креативном процесу и његовом значају за мене и окружење. Оне су представљене у препознатљивој форми облака речи и свака од њих је засебно ликовно обрађена, у складу са деловима позадине различитих валерских вредности и квалитета текстуре. Поред сукобљених облика, сукобљена су и значења, довођењем речи у неочекиване везе и отварањем путева за слободне асоцијације публике. Идејни концепт моје изложбе најнаглашенији је у интерактивном делу пројекта. Посетиоци изложбе и посетиоци интернет презентације учествовали су у креирању садржаја за још једну од графика. Они су давали произвољне одговоре на питање Шта је за Вас уметност, који су се у реалном времену приказивали груписани на екранима у форми облака речи. Сви су били позвани да попуне анкету и посматрају једно уметничко дело у свом развоју. Након изложбе сам креирала графику која садржи сто најпопуларнијих појмова добијених путем анкете и тако приказала доживљај појма уметности једног дела јавности Србије. Применила сам интердисциплинарни приступ ради преношења модела интернет комуникације на креирање садржаја уметничког дела. Поред структуралног, стилског, семантичког и мотивског истраживања, велики акценат 37

45 је стављен на технолошко истраживање - употреба дигиталних технологија и интернета послужила је као основа за стваралачки процес. Поред интернет анкете, креирано је још два програма која мере и статистички представљају заступљеност појма уметност на интернет страницама. Због површног прегледања садржаја карактеристичног за данашње друштво презасићено информацијама, данас су најуочљивије кратке форме изражавања. Због феномена кључних речи и сажетости изражавања на друштвеним мрежама, интернет је усадио у нас љубав за кратке форме и то много више него хаику поезија. Постављање ликовно-уметничког дела у семантички контекст блиско је савременој публици и начину споразумевања свих људи, а не само оних које занима уметност. Речи, које сам иначе користила у графикама, у пројекту Кључна реч - Уметност учинила сам већим и читкијим. Представљање речи различитих значења без унапред одређеног редоследа као једне визуелне и значењске целине био је за мене ликовни изазов. На свакој од графика обрађен је по један кључни појам који доминира композицијом. Поред највећег појма, наведено је још стотинак њих који описују или могу бити доведени у међусобну везу са оним кључним. Свака од графика представља врсту отворене дефиниције кључног појма, а уједно и позив публици да се придружи креативном процесу давања значења. Пошто сам паралелно са радом на уметничком пројекту радила и као уредница интернет сајта наметнула се идеја у виду питања: да ли је могуће да се, на сличан начин као што се врши оптимизација веб-сајта за претраживаче, оптимизује информација о уметничком делу за пажњу ужурбаног човека данашњице? Овим питањем се бавим руковођена резултатима свог истраживања, које је указало на потребу за повећањем видљивости уметности у свакодневном животу. Борећи се да повећам видљивост веб-сајта дошла сам до закључка да би управо набрајање појмова могло да пронађе тај преко потребни контакт са хиперактивним мислима потенцијалне публике и да привуче њену пажњу. Морам нагласити да моја идеја није да изједначим уметничко дело са информацијом, већ да наведем публику да се у већој мери окрене уметности у свакодневном животу, тако што бих информације о делима и изложбама учинила видљивијим. Кључне 38

46 речи сам користила двојако - за оптимизацију садржаја на интернету, али и за привлачење и задржавање пажње посматрача у галеријском простору. Речима које би лако могле да пронађу спону са најразличитијим интересовањима, наводим намерне и случајне посматраче да се замисле, да дају предност духовном над световним, у овом брзом животу где је немогуће одвојити време за духовност, уколико постоје амбиције да се оствари каријера, а врло често и да се само преживи. Културне институције још нису постале неопходне за већину грађана Србије и за многе је кафић најпосећенија институција за одмор, за дружење, за информисање 112 На основу искуства сам стекла мишљење да у галерије долазе скоро увек исти људи и да само мали број њих има навику да посећује изложбе. Желела сам да направим концептуално приступачније и разумљивије дело, са циљем да се прошири уметничка публика. Речи су писане у номинативу и инфинитиву, зато што се у том облику и наводе у интернет претраживачу, али и са циљем да њихово тумачење, могућност повезивања и разумевање буде слободније. Избор речи је велики, што отвара могућност да се сваки посматрач веже за оне њему најблискије, и укључи се у комуникацију са уметничким делом. На посматрачу је да уочава везе између појмова међусобно, а затим и однос између себе и дела, на основу личног искуства, интуиције и осећања. Ова појава отвара могућност за низ психолошких процеса, које човек доживљава као грађење блискости засноване за међусобном разумевању са уметником, посредством његовог дела. Отвара се један унутрашњи дијалог који, саопштен аутору, може да има и директан утицај на процес настајања дела. Сарадња са публиком на дефинисању речи које ће бити коришћене у делу била је велика инспирација и част. Комуникација о уметности између уметника и публике резултира обостраним утицајем. Желим да утичем на публику да она прихвати уметност као свакодневну активност, али желим и да се подвргнем деловању публике, и тиме изменим креативни ток свог рада, дозволивши утицај на само дело. Ова интеракција доводи до континуираног оплођавања почетне идеје, која резултује њеним развојем у непланираном и иновативном смеру. 112 Голубовић Загорка, Јарић Исидора, Култура и преображај Србије, Службени гласник: Res publica, 2010, Београд 39

47 Укључивање објективности интернет алата у субјективни уметнички процес представља изазов техничке природе, али истовремено и начин да се уметност осавремени и учини корак даље у својој еволуцији. Изражавање неухватљивих осећања уз помоћ готових алата које нуди савремена технологија јесте део сензибилитета дигиталне епохе, који третирам у уметничком истраживању. Осим што користим Фотошоп 113 и дигитални фото-апарат приликом стварања, у овај процес сам укључила и нове дигиталне алате, као што је анкета на мом интернет сајту 114 и програм за прављење облака речи по критеријуму учесталости њиховог појављивања у једном скупу речи. Приоритети пројекта Кључна реч - Уметност су комуникација и интеракција у циљу повећања уметничке публике и вере савременог човека у сопствену духовност и креативност. Кроз комбинацију публици блиског језика са стваралачким процесом и мојим уметничким изразом, истражујем рецепцију уметничког дела од стране публике и начин на који она перципира уметност. Испитујем значај уметности за појединца и друштво у целини. Овом пројекту претходи један стваралачки опус дигиталне графике, често описан текстом унутар себе, слојевит, са све комплекснијим односом планова и све богатијом текстуром. Мој уметнички рад развијао се у складу са мојим свакодневним активностима, емоцијама и окружењем. 2.1 Утицај елемената природе, дигитализације и комуникације у уметничком развоју Моје графике су белешке које треба да ме подсете да је у природи лепше него што је у граду. Весна Опавски Због потписивања уговора о сталном запослењу и провођења већег дела обданице у канцеларији, пред компјутером, морала сам да се одвикавам од осећаја који су у мени изазивали додиривање графичких алата, површине цинкане плоче, 113 Фотошоп (Photoshop engl.), један од најпопуларнијих програма за графичку обраду слике, део креативног пакета компаније Adobe Adobe Creative Suite 114 Интернет презентација Весне Опавски, 40

48 литографског камена и текстуре папира. Недостајао ми је атеље и Топчидерска шума у којој се налази Факултет. Тада још нисам знала да ће та празнина бити попуњена новим уметничким опусом, а који ће инспирацију добијати од окружења које више немам, а свој коначни облик помоћу алата који тренутно имам. Мотиви из природе, а пре свега дрвеће и шума, били су од самог почетка моја инспирација. У почетку сам их приказивала једноставним цртежом. Мирно, стамено и тихо почивало је дрвеће на белој позадини литографског камена или папира (слика 3). Слика 3. Уметнички радови из године Дуге шетње кроз шуму пресудно су утицале на то да наредних година цртеж обогатим новом просторношћу и сложенијом текстуром. Позадински план мојих графика више није био једнобојан, већ све богатији слојевима транспарентних потеза. Бављење дубоком штампом и додавање ефеката четкицом у техници резерважа 115 утицало је на моју љубав према богатству текстуре и разливању која и даље траје. Често залажење у гушће шуме и уживање у пробијању светлости кроз гране донело је мом цртежу игру светлости и сенке. У овом периоду сам у претежно монохроми цртеж постепено уводила боје, пре свих жуту, која приказује сунчеву светлост или сунчев зрак (слика 4). Жута у мени 115 Техника дубоке штампе у уметничкој графици која подразумева изолацију делова плоче водоотопивим средством пре наношења заштитног слоја. Након наношења и сушења лака, топлом водом се уклања водотопиво средство и открива површине које ће након излагања киселини бити удубљене. 41

49 буди пријатне успомене на сунчани дан проведен у шуми и за мене је симбол топлине. И даље, редовно осећам потребу за жутим док стварам. Слика 4. Уметнички радови из године Цинкане плоче сам волела да увек изнова враћам у киселину и сваки пут пустим да киселина мало разједе грунд и створи неочекиване елементе на графици у виду ситних тачака. Спонтаност природе сам покушавала да прикажем резерважем на графикама или разливањем боја на цртежима. У неконтролисаном понашању материјала и неукротивости његових хемијских и физичких реакција пронашла сам сараднике у свом раду. Они су представници саме природе, којој се дивим као најмаштовитијем ствараоцу. У неком смислу спонтаност и природност могу бити синоними, па је и алат за приказивање шуме морао бити спонтан. У истрошеној цинканој плочи пронашла сам задовољавајућу количину спонтаности у виду текстура које нисам сама планирала и извела. Френсис Бејкон наглашава да је напетост између случајног и фигуративног потребна у стварању ликовног уметничког дела и да је управо хаос изазван мимо уметникове намере оно што према његовим речима откључава простор осећајности 116. Хазард у своје графике уносим преко фотографија и скенова површина из природе. Неконтролисани ритмови њихових текстура се опиру уједначеном ритму слова у речима. Највећи део времена рада на графикама посвећујем визуелном обједињавању ових контрастних ритмова. Оно што се показало као неочекивано лично откриће у уметничком сазревању јесте сазнање да и дигитална графика може да буде исто толико 116 Gilles Deleuze, Francis Bacon: the logic of sensation, Continuum, London; New York,

50 спонтана. Чинило ми се у почетку да нешто што настаје уз помоћ компјутерског програма по својој суштини нужно бива програмирано, па самим тим лишено спонтаности. Искуство ме је, међутим, демантовало и разуверило. Слика 5. Прве дигиталне графике из године Дигиталном техником почела сам да се бавим најпре из радозналости, а касније из нужде и практичних разлога. Дигитална техника је, испрва, у мој израз унела дозу сировости, оштрине и јаких боја. Упркос готово плакатском стилу, ови радови су и даље показивали интензивну тежњу ка природи (слика 5). Мотиви су све недвосмисленије приказивали носталгична сећања на слободу коју сам осећала док сам се чешће и слободно кретала у природи. На овим графикама руке додирују дрвеће и расту заједно са њим, а нигде нису приказане како додирују тастатуру. Спонтану непредвидивост, коју ми је раније пружала текстура истрошене цинкане плоче, сада позајмљујем од дигиталних фотографија, које обрађујем скоро до непрепознатљивости. 43

51 Слика 6. Дигиталне графике из периода године Било је питање времена када ће су у мојим радовима појавити и мотив текста, с обзиром на моје промишљање о речима, њиховим значењима и значају говорне комуникације. Иза мене је постојала вишедеценијска пракса писања песама, дневничких записа, а све више и пословног бављења језиком. Уносом свог рукописа у нову серију графика, обезбедила сам додатни ефекат текстуре. Слично хаику поезији, која се састоји од две сучељене вербалне слике, чији додир гради одређени однос, тако и визуелни мотиви текстура из природе које се сучељавају у мојим графикама стварају различите контрастне односе, који са друге стране у присуству асоцијативних менталних слика, чији су носиоци речи на графици, стварају нове доживљаје. Порекло ове врсте поетичности мојих графика је у мом дугогодишњем бављењу поезијом, можда не у строгој хаику форми, али са сличном сажетошћу и сликама из природе. Мотив руке полако ишчезава, текстуре постају све богатије, а на радовима објављени текстови често дословно описују емоцију проузроковану незадовољством због губитка контакта са природом. Тактилни доживљај са природом на крају ове фазе бива укинут, и у животу и на графикама, а уместо мотива руку појављују се сећања на шуму у рукопису. Око рукописа, најчешће је задржана бела позадина папира (слика 6). Текст исписујем у параграфима и користим као својеврсно ткиво сачињено од ћелија слова и речи. У овој фази више полажем на ликовност текста, него на 44

52 његову читљивост и значење. Поједине површине обогаћујем његовим ритмом, а понекад га чиним и доминантним елементом графике. За разлику од почетних година свог стварања, када су на мојим графикама доминирали централно позиционирани објекти, сада разуђене композиције покривају цео формат. Поред ритма рукописа, све је заступљенији и ритам уситњених површина насталих преклапањем мотива. Називи дела постали су сложенији, те своје графике не називам више Дрво, Дрвеће или Крушка, већ Збирка песама о шуми, Збирка песама о сну или Приче ветра. Лични напредак у коришћењу графичког софтвера наступио је у време моје раздвојености од уметности и шуме, али управо познавање овог софтвера ми је и омогућило да, седећи за компјутером, могу да опредметим чежњу за природом и отвореним простором, која се гомилала док сам седела под вештачким осветљењем радног простора. Напредак и усложњавање уметничког израза било је проузроковано све већом потребом за заменским призорима. Док ужурбано пролазим парковима, понекад фотографишем развијено дрвеће, како бих касније могла да га посматрам на компјутеру. Парадоксално уживање у виртуелној природи произилази из потребе за помирењем унутрашњег сукоба жеље за уживањем у комфору своје собе и жеље за повратком природи. Ношење и употреба малог дигиталног фото-апарата, свуда и на сваком месту, јесте вапај за тренуцима који брзо пролазе и губе се. Када ове снимке користим у свом раду, у сећање призивам тренутке промакле у времену. Настале уметничке графике омогућавале су да се, макар у некој мери, бавим оним што волим. Радећи на магистарској изложби и тези, значајно повећавам број слојева. Путем слагања контрастних и компатибилних боја и њихових нијанси долазим до нове ликовности, која се у већој мери приближава текстуралном богатству акватинте. Преклапање површина обрађених киселином визуелно се поклапа са преклапањем делимично транспарентних слојева у програму Фотошоп. Сви мотиви које користим потичу из шумског екстеријера. Поред цртежа и фотографије, скенирам земљу, лишће, грање и остало природно богатство, које у себи садржи ритам и текстуру. 45

53 Белина папира појављује се и даље, понегде у виду белих маглина, а на другим местима у виду белих прозора оивичених оштром црном линијом, која ствара напетост у свом односу са композиционом целином. У једној фази све површине на графикама постају мале, уситњене попут текстуралне подлоге. Сам утисак да се моје графике претварају у позадинске слике, наводи ме да уводим крупније биљне елементе, цвеће, лишће или само, различито третиране, белине. Ове композиције почивају на контрастима, у светлу, боји, оштрини и текстури. Користим колорит природе, земље и шуме. Подражавам текстуру дубоке штампе, у чему сам доследна и при избору папира на којем штампам 117. Слика 7. Дигиталне графике магистарског пројекта Виндовс у природу, година На овим графикама уводим дигитални рам као симбол дигиталне културе и као визуелни печат комплетне серије (слика 7). Користим симулацију Еј-си-ди Си 118 рама који уоквирује дигиталне слике које посматрамо на екрану монитора. Овај оквир садржи податке о сваком документу који је у програму отворен. Његове карактеристике сам плански користила на својим графикама и тиме описала техничке особине графичког листа. У горњој линији истакнут је назив, док доња приказује број слика у фолдеру, величину документа, димензију слике изражену у пикселима 119, датум и време креирања фајла, величину приказа у процентима и време које је потребно да одређени компјутер учита приказану слику. Ове податке приказала сам реално и на тај начин упоредила дигитални рам слике на компјутеру са потписом традиционалног графичког отиска. На раму је заступљен и карактеристичан црвени крстић у горњем десном углу, који се 117 Фабријано папир за дубоку штампу 118 ACDSee, један од познатијих програма за гледање и организовање слика на рачунару, Именица pixel (engl.), најмањи део дигиталне слике у растерској графици који може да подлеже обради 46

54 користи на Виндовс 120 платформи за затварање слике и њено уклањање са компјутерског екрана. Радовима сам називе давала по узору на безличне, аутоматски понуђене називе које генерише дигитални фотоапарат IMG_1, IMG_2, IMG_3, како бих истакла своју раздвојеност од природе. Назив изложбе, Виндовс у природу, представља игру речи. Виндов је енглеска реч за прозор а уједно и назив оперативног система. Иронија је у томе што мој прозор у природу не гледа напоље, већ у слике природе које обрађујем на компјутеру. У наредној фази, видљива је предност коју дајем фотоапарату у односу на цртеж. Слика 8. Дигиталне графике серијала Ефекти природе, година Крупнији и мање разноврсни мотиви као и храбрији колорит приказују сегменте величанствене природе (слике 8 и 9). Посетиоци изложби ове графике везују за утиске звука или мириса биља. И називи су поетски Ефекти природе, Сигурна шума, У пратњи нижег биља, Вода тече. Текст је присутан у виду понеке реченице, али не на свим графикама. Слику ткам уз помоћ призора који ме не остављају равнодушном и у нади да ће ме они прилагодити сопственом животу. Уметношћу настојим да успоставим духовно уравнотежење. Задовољавам се малим стварима, мирисом липе у јуну и малим парковима, а сваког новембра бављење уметношћу постаје само још један начин да се преживи зима. 120 Водећи компјутерски оператини систем 47

55 Слика 9. Дигиталне графике серијала Ефекти природе, година Како се на радовима губе беле површине, текст више не приказујем на белој подлози папира. Он постаје уткан у текстуру и све више га користим као ликовни елемент. Посматрајући свој уметнички развој и дело мислила сам да оно подсећа на неко истраживање о отуђењу човека од природе, а данас мислим да је моја уметност пре средство приближавања природи. Уметност је идеалан лек против убрзаног живота, јер нас наводи да застанемо и размислимо. Покушавам и публику да усмерим на уметност, која доноси одмор људском бићу и одваја нам време за посматрање, размишљање и анализу. Настављам са покушајима обједињавања уметности и свакодневног живота, нагонског и наметнутог, емоционалног и интелектуалног, ирационалног и рационалног, натуралног и дигиталног. Тражим начин да разрешим унутрашњу напетост, а да се не одрекнем ни једног ни другог. Уздам се у оно најспонтаније што сам успела да пронађем међу елементима интернет технологија, а то је комуникација. Пројекат Кључна реч - Уметност приказује моју веру у интернет комуникације. Некада сам своју везу са техником сагледавала у негативном светлу, о чему је сведочио и црвени крстић за искључивање слике који сам постављала на графике, али данас се моје гледиште променило. Дигитални правци у уметности нуде могућност повезивања две супротности које се боре у многима од нас - унутрашњих потреба и савременог окружења. Док је наш психички живот кроз генерације обликован у директном контакту са природом и људима, оно што нас данас окружује се све више састоји од екрана и тастера, те се у нама ствара унутрашња жеђ за тактилном материјом и приснијим, директним контактом. Симулирањем текстура из природе 48

56 приближавам се шуми, највише што могу, а да не напустим свој стил живота. Потенцирање тактилног осећаја на дводимензионалном објекту, обједињено са елементима попут боје, светла, кривудаве линије раста, онаквима какви се могу наћи у шуми, за мене представља врсту утехе за претрпљено духовно прилагођавање цивилизацији. Сва искуства које је у мене утиснула природа, поново оживљавају у склопу доживљаја дигиталног уметичког дела које, захваљујући неограниченим могућностима обраде и игре са дигиталном фотографијом, може да обилује богатим материјалом за чулни доживљај. Форма облака речи, уочљива на графикама насталим у оквиру мојих докторских студија, наметнула се због своје семантичке вредности, али и због своје ритмичне форме која се уклапа у моје досадашње истраживање. Облак речи подразумева речи написане, најчешће, у паралелним хоризонталним правцима, али на различитим растојањима и у различитим величинама. Слова су исписана у дигиталним фонтовима 121, али је њихова површина покривена природним текстурама, које су понегде у контрастном а понегде у хармоничном односу са текстуром позадинских слојева. Облаци речи су се, по мом професионалном искуству, показали као идеални за давање јасног приказа делатности компаније и преношење поруке потенцијалним клијентима у року од само неколико секунди задржавања њихове пажње. Моја уредничка професија одразила се на моје уметничко дело. Професионално се бавећи оптимизацијом садржаја веб-сајтова дошла сам до идеје да се и неки аспекти уметничког дела оптимизују за јаснији пренос порука. Уколико се пажња посматрача не привуче, онда не постоји основни предуслов да се задржи. Свакодневна усмереност на интернет комуникацију на радном месту, а сада већ и у току слободног времена, учинили су да осетим привлачност према овом интерактивном медију. Раније сам га користила само за објављивање радова на свом сајту и друштвеним мрежама. Публика је имала прилику да види моје радове и да их прокоментарише. Започета комуникација добила је природни наставак кроз идеју да се публици отвори нова могућност - да учествује у настанку самог дела. 121 Фонт је скуп словних знакова који имају заједничке графичке карактеристике, као што су величина, стил, дебљина. 49

57 Праћење настајања једног интерактивног и генеративног дела на мом уметничком сајту било је узбудљиво и задивљујуће искуство које је у мени створило утисак да се све чиме сам се у животу бавила објединило у једном пројекту. Поред ликовних елемената који су стално присутни у мом раду, као што су текстура, нежни валерски прелази и преклапање транспарентних слојева, препознајем и своје трајне преокупације - мотиве из природе, дигиталну интернет културу и текст Ликовне карактеристике пројекта Кључна реч - Уметност Слојеви, благи прелази тонова, текстуралне површине, речи и биљни мотиви - то су елементи од којих креирам познато, безбедно ликовно окружење у коме се најбоље осећам. Сви ови елементи заједно стварају атмосферу топлих зрака, који се пробијају кроз гране и падају на земљу прошарану лишћем, инсектима и растињем. Висока мотивација да креирам парчиће природе произилази из мог животног искуства и незадовољства које се у мени нагомилава због количине времена које проводим у бетонским зградама и затвореном простору. Дело почињем да стварам док шетам кроз шуму и посматрам окружење. Фотографишем и скупљам материјале које је могуће поставити у пљоснати скенерски простор, а који остају препознатљиви и на коначном изгледу графике. Ови материјали су често основа за настанак сложених текстура мојих графика. Иако представљају ритмичко понављање ситних површина органских облика, то понављање у себи има принцип, који се суштински разликује од серијске производње по истом калупу. Структура ових понављања одолева строгој симетрији и било каквом правилном шаблону. Та природна неправилност носилац је спонтаности и непоновљивости које волим у природи. У обради површине, истичем контрасте у виду сукобљавања светлотамног, благо-оштрог, храпаво-глатког, топло-хладног. Ови контрасти се смењују у неправилном ритму, тако да се, када се погледа целина, све површине са различитим контрастним текстурама уклапају у јединствено хармонично ткање. 50

58 Текстуре које користим нису апстрактне, с обзиром да их изворно добијам фотографисањем и скенирањем, али их односи величина и начин повезивања у јединствену површину чине апстрактним. Понекад су у питању само делићи из природног окружења, који се без дубље анализе теже идентификују у оку посматрача. Упркос томе, већ при првом сусрету подсећају на природне материјале захваљујући изгледу површине, која асоцира на начин деловања природних процеса услед којих ти материјали настају, као што су раст, ерозија и све оно што је довело до стварања природне разноврсности какву познајемо. Истражујем структуру дела, које се бави покушајем комбиновања дигиталних знакова са разноврсним богатством ликовних елемената. Овим сам изазов учинила већим, пошто користим елементе информационокомуникационих технологија, који тек неколико деценија представљају материјал за уметничко истраживање. На графикама које сам реализовала свака се реч може довести у везу са било којом другом, јер редослед читања није сугерисан формом. Око посматрача слободно се креће по површини графике, при томе откривајући речи скривене у текстури површине, доводећи их у слободну семантичку везу са осталима. Ово повезивање је асоцијативно, а уочена значења су узрокована односима појмова и текстуре из природе од којих је грађено ткиво слике. Речи се преплићу са позадинским планом композиције, док се својом формом повезују са облацима речи на екранима у изложбеном простору. Слика 10. Детаљ графике која је резултат анкете Шта је уметност? Речима сам именовала неке појмове којима се бавим у свом уметничком раду, али без претензија да публици сугеришем коначно значење. Када би порука 51

59 изражена речима била једнозначна и једнослојна, као дефиниција у егзактним наукама, и када би уметничка истина остала огољена без вела своје тајновитости, питање је да ли би се уопште и даље могла сматрати уметничком. Уметност би била поништена ограничавањем простора за креативност, како уметника тако и публике, а без креативности нема ни уметничког доживљаја. Као што две површине са својим квалитетима, када се поставе једна до друге, пружају сасвим нов квалитет, који првобитно нису поседовале док су биле одвојене, тако се и сагледавањем односа различитих речи и значења добија ново значење. Око посматрача не региструје све речи док посматра графику у целини, због њених великих димензија и сложених текстура. Његов поглед најпре бива привучен највећом речју, а затим наставља слободно да лута по преобиљу композиције од речи до речи, стварајући тако своју непоновљиву трасу вођену оптичким повезивањем боја, валерских односа или текстура. Око се често и враћа трагом стазе коју је већ прошло, јер посматрач примећује да је прескочио неки детаљ који у њему покреће нове асоцијације. Посматрач често тражи речи, које очекује да види у контексту главног појма, развијајући на тај начин лични дијалог са делом. Водим рачуна о томе да правим композиције које представљају целину, без обзира на комплексност коју дугују броју детаља, уз истовремено старање да поједини делови композиције и детаљи имају смисла уколико се посматрају независно. Кратке форме кључних речи одговарале су овом концепту. Свака од речи израста из сопственог микрокосмичког окружења, а све заједно чине један хармоничан контекст. Свака реч је кључна, иако њихова величина и позиција одговара различитом значају. С обзиром да нису све приказане у истој боји и текстури, нити су подједнако видљиве због контраста са позадинским слојевима, дешава се да су неке мање и удаљеније од центра видљивије него поједине веће речи које су позициониране ближе центру. Резултат оваквог приказа облака речи јесте велика слобода тумачења која је дата публици (Слика 11 и 12). Свака реч третирана је различитом комбинацијом ликовних елемената. Избегавала сам правилна понављања било које врсте, како бих постигла слободу форми, попут оних које се могу наћи у природном окружењу. Упркос појединачној ликовној обради, речи су постављене у паралелним хоризонталама и 52

60 писане истим типом фонта, како би био подржан карактеристичан облик облака речи који виђамо на интернету. Ова сродност њихових облика оптички их издваја из богатог ткања текстуре позадинских слојева. Око их доживљава као равне површине постављене испред или иза равни графике на различитим удаљеностима. Томе доприносе и преклапања речи, као и степен у коме се валерски или бојом издвајају од суседних површина. Комбинацијом равних линија које настају услед додира слова са суседним површинама различитих квалитета, и природних текстура које сугеришу ситан рељеф, ствара се занимљива оптичка игра. Услед поменутих планова у којима речи наизглед лебде над химеричном текстуром насталом комбиновањем мотива из природе осветљених из различитих углова, добија се утисак једног метафизичког простора. Овај простор проширен је и својом семантичком димензијом, због које се посматрач не само визуелно, већ и мисаоно креће кроз простор слике. Слика 11. Дигиталне графике пројекта Кључна реч -Уметност, година Обрадом површина слова и речи креирала сам светле или тамне површине унутар графика, њихове оштре контрасте или нежне прелазе, водећи увек рачуна о целини композиције, а не о речима као засебним целинама. Иако су у радовима насталим током докторских студија присутна слова у облику дигиталног фонта, посматрани са дистанце, радови личе на претходне графике, осим што су овога пута слова постала носиоци композиције. Како би графика била целовита, морала 53

61 сам да жртвујем читљивост појединих речи и поставим их у функцију ликовности, те задржим све карактеристике свог досадашњег ликовног израза. Текст, иако карактеристичан за моје стваралаштво, као и сам ликовни израз, мењао је своју форму током различитих фаза. У почетку сам у дела уносила читаве есеје, затим поезију коју сам писала, па краће форме хаику песме, самосталне реченице у виду афоризама, да бих коначно дошла до најсажетије форме до сада - кључних речи. Поетика мојих графика је прешла пут од чисто сликовне форме, до оне где је тексту дат највећи значај до сада. Негде згуснуте а негде размакнуте, преклопљене или не, речи чине мрежу променљивог ритма. Понегде доминира игра ликовних елемената унутар једне, а негде је та игра живља на површинама између више речи. Користила сам текстуре са позадинског слоја на речима са намером да обезбедим ритам и стилско јединство, како типографских елемената тако и позадинских планова. Коначним изгледом композиције доминира форма облака речи, али уочљиво неаутоматизованог дизајна - оригинална и непоновљива. Тежила сам да графичком рукопису дам индивидуално препознатљиву црту, без обзира на коришћење компјутера. Дигитална слова на графикама чине да оне, ипак, задрже печат припадности дигиталној култури блиској мени и милионима других људи, повећавајући на тај начин комуникативност дела. Слика 12. Дигиталне графике пројекта Кључна реч - Уметност, година 54

62 Сви детаљи на овим графикама настали су од мојих цртежа, фотографија и скенираних омањих објеката из природе, које сам сјединила дигиталном обрадом. Начин на који их обједињујем представља специфичан технички поступак о коме ће бити речи у наставку поглавља. На први поглед, моје графике могу подсетити на типографска решења, зато што формално оне представљају штампане дводимензионалне површине са редовима слова. Типографски елементи, као што су фонтови, размаци између редова, димензије слова и маргине, привукли су ме зато што су, са ликовног аспекта, носиоци сличних изражајних елемената као моје графике из циклуса Виндовс у природу. Слова су се идеално уклопила у уситњене текстуре површина из природе, које сам користила као мотиве. Она су носиоци згуснутог ритма, а њихов хоризонталан распоред и вертикална и дијагоналана оптичка повезивања пружају могућност постизања ефекта гранања, слично гранању дрвета и људских удова, који су се такође често појављивали на мојим графикама. Изразиту ритмичност својих графика дугујем словима, колико и густим текстурама из природе, тако да је моја инспирисаност словима ликовна, најмање исто колико и значењска. Уједначена понављања, којима се у визуелном смислу одликује сваки текст, избегла сам користећи валерску, колористичку и текстуралну разноврсност обраде појединачних слова и простора између њих као и варирање величине и положаја. Ова неуједначеност сличних облика може да се упореди са лишћем на дрвету, које има скоро исту форму, али изазива безброј различитих утисака с обзиром на наведене елементе. У потрази сам за својом личном равнотежом између ритма и контраста на свакој графици. Слова намећу понављања величине, правца и карактеристичног облика, који прихватам али и разбијам сучељавањем различитих величина, топлих и хладних боја, текстура и светло-тамних односа. Крајње композиционо решење одаје утисак велике уситњености ткања површине. Делови графике су чврсто повезани и густо збијени. Сваком делу сам посветила пажњу као самосталној целини и обрађивала га док се није уткао у основну текстуру графике. Процес рада на свакој графици отпочињем постављањем позадинског слоја у Фотошопу, који чини више у Фотошопу обрађених и укомбинованих површина из природе са занимљивом и наглашеном текстуралношћу. Претходно сам већ 55

63 размишљала о скуповима речи, које ме асоцирају на тему којом желим да се бавим, и о редоследу тих речи по важности коју имају за мене. Тада у текстуру смештам прву реч, као највећу, а у наставку и остале у све мањим димензијама. Положај речи не одређујем само у односу на значење, већ и на основу могућности уклапања у текстуру основе. Проналажење положаја речи одређује и текстуру коју ћу применити на саму површину слова у њој. Текстуре које дајем словима такође потичу из природе и бирам их према односима боје, валера и густине према основи графике. Своју хроматску палету проналазим на фотографијама и скеновима оригиналних мотива из природе, већином флоре, које сам претходно припремила. После распоређивања речи приступам обради сваког појединачног дела композиције, док не добијем стилско јединство целине. 2.3 Визуелизација језика у уметности Од почетка својих уметничких истраживања налазила сам инспирацију у кривим линијама којима природа обилује. Динамичка снага криве линије лежи у њеном непокоровању правилима. Била сам опчињена флоралним линијама стила Арт нуво 122, уметности која је хтела да избегне сличност са индустријским облицима. Слично Антонију Гаудију 123 и Хенрију Муру 124, трудила сам се да постигнем облике, попут оних који су настали деловањем природних процеса органског раста или абразије. У новој фази, слова су у моје графике унела равне паралелне линије које сам до сада избегавала. Попут колебања и метаморфозе у кратким, инспиративним, филмовима Маје Дерен 125, и сама сам се после својих бекстава у природу спонтано враћала цивилизацији. 122 Арт Нуво (fr. Art Nouveau) је последњи уметнички универзални правац који је унео уметнички печат у све области модерног живота. Одразио се на укупан друштвено-културни живот Европе крајем XIX и почетком XX столећа, првенствено у архитектури, сликарству и скулптури, али и у декоративној и примењеној уметности. У различитим земљама овај правац је попримио различита имена. У Аустрији био је познат као Бечка сецесија, у Немачкој као Југендстил, у Француској и Белгији као Арт Нуво. 123 Антони Гауди (Antoni Gaudi, ), шпански и каталонски архитекта познат по својим фантастичним грађевинама и препознатљивом, јединственом стилу и естетици. 124 Хенри Мур (Henry Moore, ), британски вајар 125 Маја Дерен (Maya Deren ), авангардна филмска ауторка и теоретичарка филма, 56

64 Уз све учесталије коришћење дигиталних средстава, схватила сам да и они, баш као и мотиви из природе које користим, представљају скривени кôд мог унутрашњег живота и уметничког доживљаја. Људска индивидуалност и људски дух су у истој мери природне појаве, као грана дрвета или лист, јер садрже неухватљива закривљења и непредвидивост. Интензивна употреба текста наводи ме да своје уметничке истомишљенике препознам у мејл-арту шездесетих и седамдесетих година XX века. Пошиљке које су размењивали поштански уметници често су садржале поруке, и то поруке на тему саме уметности. Уметници мејл-арта бавили су се комуникацијом о уметности као видом уметности, подударајући се делимично са темом пројекта Кључна реч - Уметност. Област коју истражујемо јесте комуникација, у првом случају путем медија поште, а у другом путем интернета. Уметност комуникације у ликовним уметностима има како семантички, тако и визуелни аспект. Визуелна поезија, настала из правца мејл-арта, бавила се визуелним карактером текста, који је надређен самом значењу. Мој рад се, као и радови визуелне поезије, одликује динамичном напетошћу односа између значења речи и њеног изгледа. И један и други аспект привлаче пажњу разноврсне публике - мисаони језик појмова и ликовни језик. Коришћење речи у слици само по себи ствара одређену напетост, и то у оној мери у којој визуелни аспект слике има свој самостални живот, конкуришући на тај начин значењу написаног текста и смањујући његову читкост. Овим сукобљеним односом бавио се Димитрије Башичевић Мангелос 126, с тим што је он имао Слика 13. Димитрије Башичевић Мангелос, За супротну тежњу - да текст 126 Димитрије Башичевић Мангелос ( ), хрватски уметник и историчар уметности, 57

65 конкурише ликовности и, по његовим речима, да негира слику 127. Ово међусобно поништавање само је привид који открива нову димензију насталу сједињењем обе уметничке дисциплине, јер и анти-песма је ипак песма, а анти-слика је исто слика. Мангелос је речи исписао руком, користећи паралелне редове уобичајене за Слика 14. Гијом Аполинер, Калиграм Све страшно писани текст и креирајући ритам хоризонталних линија наспрам позадине која представља целину. Текст је читак, речи једнако усмерене, уз мање варијације у боји и величини. Преплитање ликовности и поезије проналазимо и код Гијома Аполинера 128 у збирци песама Калиграми насталој још на крају Првог светског рата. У овом делу сусрећемо експерименталну типографију, која не представља дизајнерско решење за прелом књиге, већ рукопис песме који формира оригиналне цртеже. Речи и ликовни облици су чврсто повезани у органску целину. Сам Аполинер је сматрао да се цивилизација налази на прагу епохе нових медија и да су традиционално схваћене уметничке форме превазиђене. Стога је уздизао синтетичке стваралачке методе. Иако није био први, који је текст пиктурално обликовао, Гијом Аполинер је заслужан за популарност ове методе и њен далекосежни утицај. Визуелизацијом језика, али без ликовне обраде резултата, бави се Слика 15. Бен Фрај, Визуелизација програма Валенс амерички уметник Бен Фрај. Он програмира системе за стварање визуелних Гијом Аполинер (Guillaume Apollinaire ), француско-италијански писац и драматург, 58

66 конструкција од великих количина повезаних информација. Тако је године настао његов програм Валенс 129. Уз помоћ овог програма могуће је направити визуелизацију садржаја. Програм редом чита, на пример, књигу и у одређеној динамици током читања додаје сваку реч у тродимензионалан простор. Што чешће сусреће неку реч, више је удаљава од центра, тако да се њена видљивост побољшава. Ређе спомињане речи се приближавају центру, па се самим тим све мање разазнају међу густо збијеним речима у централном делу графичког приказа. Кад год се неке две речи појаве заједно, оне се и визуелно приближавају једна другој. Ова визуелизација се мења током времена, док програм не ишчита целу књигу. Коначно, дело пружа визуелну слику језика коришћеног у књизи. Апликација коју сам ја користила за истраживање и креирање концепта појединих графика 130 серијала Кључна реч - Уметност 131, функционише по истом принципу бројања и визуелног приказивања учесталости речи, као и програм Валенс. У свом циклусу, Интермецо из године, Драгана Радивојевић се бави феноменом употребе речи у слици. Речи изазивају код публике потребу за читањем, као и схватањем написаног. Уметница набраја низове од неколико стотина речи исписаних у густим редовима, које на први поглед не чине Слика 16. Драгана Радивојевић, 904 речи на слово П, уље, пигмент и восак на платну, смисаоне целине, осим што почињу истим словом. Публика је испровоцирана да покуша да продре у интимну логику којом се уметница водила током набрајања. Присуство речи на слици аутоматски започиње вербалну комуникацију са мисаоним светом публике. Неприпремљена публика није у стању да се Речи за графику Кључна реч - Биографија добијене су аутоматским путем, помоћу генератора облака речи. 131 Тагкседо(Tagxedo, енгл.), 59

67 дистанцира од значења, чак и у случају да је уметник на неки начин у томе успео. Ово је још један пример напетог односа текста и ликовности. Коресподенцију са својим радом проналазим и код уметнице Кијоми Лонго 132, која ствара уз помоћ традиционалних сликарских материјала, као што су угљен, акрилик, уље и колаж на платну, али постиже текстурално богатство, слично ономе коме и сама тежим. На њеним сликама су на први поглед уочљиви лепљени слојеви, чврсто повезани са текстуром потеза. Док она слојеве лепи механички један на други, ја их лепим електронским путем, уз помоћ Фотошопа, али циљ нам је исти - стварање ликовних догађаја у текстури. На њеним радовима приметна је транспарентност слојева, који су интервенцијама уметнице истовремено и повезани и разграничени. Комади колажа које уметница лепи у одређеном ритму на своја платна асоцирају ме на слова од којих се састоје речи на мојим графикама, јер се одликују истим формалним карактеристикама - паралелним редовима и густим ритмом. Слика 17. Чијоми Лонго, Sound of the Earth #30, комбинована техника, Дигитална графика, дигитална штампа и интернет алати Компјутер се често користи само као промоција специфичних могућности, али када користимо његову памет, он јесте најпаметнији 133 Вук Ћосић Чијоми Лонго (Chiyomi Longo, ) 133 Computer art is too often just a promotion for specific equipment, but when it's clever it's the cleverest thing around, превод Весна Опавски, 60

68 Уметници су се увек користили средствима доступним у окружењу. Садашње време доноси решења за велики број замисли и многи уметници су заинтерeсовани за истраживање великог потенцијала нових медија. Дигитална графика се разликује од традиционалне по неограниченом избору боја стављеном уметнику на располагање, по виртуелној матрици коју користи уместо камена, цинка, бакра или дрвета, по бржој штампи, те могућностима неограниченог тиража идентичних отисака. Дигитална графика подразумева рад са мање отровним супстанцама и могућност мењања формата. Занатска компонента традиционалне израде, која се састојала од познавања материјала, хемијског процеса, карактеристика папира и подешавања притиска на преси, замењена је познавањем компјутерских програма за графичку обраду, избором папира, врсте дигиталне штампе и штампарије. Професионални уметници који се баве дигиталном графиком и даље раде пробне отиске, јер се суочавају са новим врстама проблема, као што су квалитет штампе на папирима различите текстуре или недовољна трајност боје на штампаном отиску. Фотоапарат, скенер и интернет користим као алате који одговарају мом сензибилитету. Све визуелне материјале добијене помоћу наведених алата обрађујем и повезујем путем компјутера, који је неизоставан део мог уметничког прибора. Моја уметност се акумулира у мени, али реализује, претежно, на екрану. Коришћење дигиталних алата уклапа се у мој концепт рада и због дигиталног фонта у коме приказујем речи на графикама, али и због намерног повлачења паралеле са њиховим приказом на мониторима у излагачком простору. Са друге стране, ови алати се уклaпају и у мој начин живота, на који ме наводи природа радног места и дигитализована околина. Свесна сам опасности од пренаглашавања ефекта нових медија и запостављања основне идеје пројеката, те све расположиве алате користим пажљиво, доследно и темељно настојећи да не измене целокупан концепт и транспарентно представе моју борбу да природу и дигитализацију, које имају толико различите карактеристике, помирим и сјединим у свом уметничком раду. 134 Вук Ћосић (1966- ), један од пионира интернет уметности 61

69 2.4.1 Карактеристике и историјат дигиталнe графике Они који користе компјутер за уметничко стваралаштво треба да познају уметност исто колико и компјутере 135 Брајан Рефин Смит Дигитална графика у својој основи је чисто визуелна, неопипљива и нематеријална. Она нема матрицу која би под притиском правила отисак на папиру. Она као производ постоји само као слика на екрану, а у ствари се састоји од мноштва јединица и нула 136. Њена матрица је виртуелна. Оригинал остаје на компјутеру и то је једини оригинал, а број одштампаних примерака коришћењем штампача, може бити неограничен. У еволуцији развоја графичких техника, дигитална графика нуди нове квалитете у интеракцији са традиционалним техникама или без ње. Као уметници, налазимо се пред великом понудом техника и алата. Користећи их независно или у комбинацији, имамо прилику да остваримо лични израз пролазећи кроз процес који највише одговара нашем идејном концепту или стилу. Потребно је да познајемо шири спектар различитих алата како би, уз њихову адекватну селекцију, били у могућности да направимо комбинацију која омогућава њихову спонтану примену. Наравно, као уметници не морамо да будемо професионални познаваоци медија. Уколико полазимо од циља уметничког пројекта, а не од техничких карактеристика медија, онда је несумњиво више реч о уметности него о примени технологије и стручности у познавању одређених алата. Брајан Рефин Смит у том смислу истиче улогу духовности и уметничке надарености аутора рекавши да Они који користе компјутер за уметничко стваралаштво треба да познају уметност исто колико и компјутере. Он наглашава да компјутер неће разумети чиме се бави уметничко дело и да је улога човека у уметности нужна. 135 Those who use computers to make art need to understand art as well as computers, превод Весна Опавски, Већина модерних рачунара користи бинарни систем записа, што значи да све податке памти и интерпретира уз помоћ само два симбола, а то су бројеви нула и јединица. 62

70 Упознавањем нових технологија и њихових могућности аутор јача своју уметничку позицију, јер иде у корак са временом и културолошким контекстом у којем живи и ствара, истовремено проширујући спектар себи расположивих метода, алата и техника које његовом естетском изразу стоје на располагању. Уметник се налази пред изазовом да увек изнова проналази равнотежу између сопствене унутрашње, артистичке намере и технолошких могућности свог реалног, свакодневног живота, а све у циљу остварења уметничке идеје. Резултат овог избора јесте дијалектички однос почетног концепта и крајњег производа - уколико је избор алата био одговарајући, почетна идеја и коначни производ достићи ће то сагласје за којим уметник трага кроз своје стварање. И због тога, докле год уметник управља технолошким могућностима а не бива њима заведен, уметност опстаје и добија нови облик и квалитет, не мењајући своју суштину која је иста још од првих глинених плочица из старог Сумера. Познавање већег броја алата само омогућава уметнику да препозна оне праве, који одговарају његовом изразу. Технологија уметности често се изједначава са уметношћу технологије 137, речи су којима је Брајан Рефин Смит описао проблематику односа уметности и нових медија. Почетком века у Србији уметничка публика и уметници нису показивали нарочиту веру у компјутерску технологију и дигитални уметници нису имали пред собом лак задатак. Истакла се дилема у вези са ограничавањем тиража, а није било ретко ни мишљење да би свако могао доћи до истих визуелних решења помоћу истих програма. Јавност је била скептична, али и уметници су били навикнути на традиционалне технике. Додатни разлог за ову скепсу и устручавање пред новим технологијама и њиховим могућностима је природна склоност уметничког сензибилитета који предност даје ирационалном, асоцијативном, ситуационом - несистематском мишљењу, а све то је, на први поглед, потпуно супротно од онога што сама бит персоналних рачунара нуди. У медију графике је некада и појава ситоштампе изазивала сумњу у уметнички квалитет радова добијених том техником, поготово када су о њој говорили заговорници традиционалних графичких техника који су користили 137 Where state of the art technology so often equals state of the technology art, док на другом месту каже, Using state-of-the-art technology merely produces state-of-the-technology art, превод Весна Опавски, 63

71 киселину која захтева дужи, захтевнији процес израде. Признање ситоштампе као равноправне графичке технике од стране међународне уметничке заједнице било је подстакнуто тек појавом Поп-арта половином шездесетих година 138. Треба да се подсетимо да се вредности мењају, заједно са развојем друштва и развојем технологије. Тако је појава фотографије средином 19. века проглашавана као најава смрти ликовне уметности, али догодило се, у суштини, да је сликарство само добило нове правце свога развоја. Сличне промене класичних вредности дешавају се са појавом сваког технолошког скока, а дигитализација је свакако један од великих и значајних скокова у развоју наше цивилизације. Њен утицај на све сфере живота, па самим тим и на уметнички израз, само је природна последица једног процеса који има своје друштвене, политичке, економске, а самим тим и културолошке импликације. Дигитализација омогућава коришћење могућности аутоматског избора елемената и објективност њиховог насумичног избора од стране компјутера. Брза израчунавања појединих вредности, лако подешавање параметара, специјални ефекти и чување у дигиталном запису само су неке од могућности које су обезбедиле победу дигиталног над аналогним у фотографији и филму. Док поједине колеге сматрају да је појам дигитална уметност оксиморон, ја покушавам да без предрасуда истражим нове могућности које ми она пружа. Сматрам да је избор технике подређен уметничкој идеји и да се, стога, нове технологије не треба плашити, него је прихватити у циљу екпсеримента и истраживања. Уз помоћ компјутера идеја треба да се реализује, а не конципира. Уметност је онај онтолошки медиј кроз који аутор испољава своје тежње, страхове, емоције, искушења, утиске, потребе и искуства. Компјутер је у том погледу неутрална, инертна алатка, слична четкици, плочи или длету. Он је програмиран да испуњава команде уметника и само је један од алата у његовим рукама. Савремене технике блиске су савременом окружењу, па тако потенцијално и уметничким циљевима данашњице и дела различитих уметника утичу на то у којој мери ће нова техника бити прихваћена од стране публике. Поред утицаја уметничког дела, велики је и утицај информативних медија који имају моћ да 138 Ћинкул, Љиљана, (ур.), Графика на ивици - Графика и њена гранична подручја у 21. веку, Галерија графички колектив, Београд, 2009., стр

72 потенцијалној публици на свој начин представе оно о чему претходно није постојао став. Дакле, што се поједине технике више користе, више бивају прихваћене. Позицију уметничког дела и медијску климу одређује културноисторијски тренутак у којем дело настаје, а само уметничко дело описује и преиспитује своју околину. Уколико оно описује унутрашње стање аутора, то стање је директно обликовано утицајем средине. Пројекат Кључна реч - Уметност истиче управо утицај окружења на само дело. Начело од којег полази Љев Манович је да ниједан медиј не делује изоловано од других и да проналазак сваког новог медија нужно врши утицај на претходна искуства. Нове медије назива метамедијима, прелазним медијима, јер они користе старе медије као свој основни материјал. Љев Манович указује на бесконачно рециклирање и цитирање медијских садржаја, уметничких стилова и форми из прошлости. Он прерађивање истиче као главну преокупацију културе у прелазним периодима 139. И сама у својим дигиталним графикама препознајем прерађене цитате свог стваралаштва у традиционалним графичким дисциплинама, који у новом медију добијају нову димензију. Они нису буквални цитати, већ само полазна тачка у истраживању и освајању непознатог. По речима Валтера Бењамина 140, почетком XX века техничка репродукција је постигла стандард када је почела да чини својим објектом не само целину наслеђених уметничких дела и њихово дејство да излаже најдубљим променама, већ је заузела посебно место међу уметничким поступцима 141. Двадесетих година прошлог века све кључне иновације у уметности односиле су се на тадашње нове медије, који данас представљају интегралне и подразумевајуће уметничке технике савременог света у којем живимо - фотографија, филм, нове технологије у архитектури и штампи. Љев Манович пореди нове медије и однос друштва према њима некад и сад, тврдећи да је преокрет који доносе деведесете године учинио да културна комуникација 139 Манович, Љев, Метамедији: избор текстова, Публикум, Београд, 2001, стр Валтер Бењамин (Walter Bendix Schönflies Benjamin ), немачки филозоф, теоретичар културе, социолог и есејиста 141 Бењамин, Валтер, Уметничко дело у веку своје техничке репродукције, у Бењамин, Есеји, Нолит, 1974., , стр

73 постане зависна од компјутерских медија. 142 Компјутер је мењао свој идентитет, од калкулатора, преко процесора за обраду података, до машине за медијску дистрибуцију. Данас програмске апликације користе компјутер као комуникациони канал без велике потребе за рачунањем. Еволуцију компјутерских технологија даље граде развој хардвера 143 са једне стране, и развој компјутерског софтвера са друге. Умањене форме компјутера, таблети и мобилни телефони, јесу преносиви, приручни рачунари који постају неопходан део окружења и свакодневице, како уметника, тако и потенцијалне публике. Уметност се развија у складу са окружењем у коме уметник живи. Компјутер је прихваћен алат у свим привредним гранама, али у уметничкој графици је у почетку био оспораван. Оно што дигиталним креативцима иде у прилог јесте чињеница да се данас, испред уметничких дела, посматрачи све мање питају којом су техником резултати постигнути. А и они који се питају данас су, више него икад, спремни да чују најразличитије одговоре. Бранимир Карановић 144, уметник и професор на Факултету примењених уметности у Београду, наглашава да употреба дигиталног медија резултира значајним променама у стваралаштву, од самог процеса рада, до резултата који све више губи своје некадашње медијске одреднице 145. Данас је прихваћено правити уметност од одбачених објеката и тиме утицати на еколошку свест и ставове о рециклажи, али компјутер је незаслужено био оспораван, само због своје примене у индустрији и бизнису, који су толико различити од уметности. Све више се показује да компјутер и компјутерска уметност имају моћ да утичу на свест и ставове данашњег припадника друштва. Утицај компјутера не мора бити нужно препознатљив у дигиталној слици. Дигитални цртеж или обрада могу имитирати и ликовне вредности других графичких техника, с том разликом што уметнику ипак не могу да надоместе нити 142 Манович, Љев, Метамедији: избор текстова, Публикум, Београд, 2001, стр Рачунарски хардвер (hardware,енгл.) је физички део рачунара и односи се на компоненте као што су монитор, миш, тастатура, хард-диск, кућиште, графичка картица, звучна картица, матична плоча, процесор, меморија, чипови и слично. Могућности компјутера у највећој мери зависе од хардвера и његовог квалитета. Хардвер се много ређе мења него софтвер. Софтвер чине инструкције које могу бити складиштене и покренуте помоћу хардвера. 144 Бранимир Карановић (1950- ), професор Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду 145 Ћинкул Љиљана (ур.), Графика на ивици - Графика и њена гранична подручја у 21. веку, Галерија графички колектив, Београд, 2009., стр

74 да замене додир са материјалом и тактилну вредност цинкане плоче. Дигитална ликовност коју примењујем управо говори о том жалу за традиционалним графичким техникама, чију дубину и рељефност покушавам да надокнадим богатим цртежом. Прве компјутерске графике настајале су шездесетих година прошлог века 146, у време писаћих машина. Апстрактни цртежи аутоматски генерисани од стране компјутера, били су исписани уз помоћ специјализованих алгоритама, јер, још увек, нису постојали графички програми. Технологија штампе омогућавала је само груби приказ у једној боји. С обзиром на тадашњу високу цену такве опреме, уметници су били принуђени да раде у изнајмљеним просторима или да изнајмљивање компјутера и техничке помоћи плаћају по сату. По мом мишљењу, оваква дела нису довољно припадала ни програмирању ни уметности. Тадашњи дигитални ствараоци морали су да улажу више труда и више стрпљења како би нова техника била прихваћена. Одмах након прихватања првих дигиталних графика од стране јавности, нижу се изложбе и пројекти компјутерске уметности у свету 147, али и у бившој Југославији 148. Седамдесетих година се појављују и прве књиге о компјутерској уметности 149. Рачунар не сме да остане само алат за симулирање онога што већ постоји у некој новој форми Рачунар нам даје нову суштину, он открива нови свет пред нашим очима, рекао је године уметник компјутерске графике Владимир Боначић Чарлс Чури (После Алберта Дирера, После Андреа Дерена, После Пола Сезана..., 1964) и Едвард Зајец (серија РАМ, 1969). Први пример компјутерске знаковне уметности била је Студија перцепције 1, из године, уметника Кенета Нолтона (Kenneth C. Knowlton, 1931-) и Леона Хамона (Leon Harmon, ), године у Вишој технолошкој школи у Штутгарту (Савезна Република Немачка), излагали су уметници: Frieder Nake, Michael Noll и George Nees. У Галерији Хауард Вајз у Њујорку (САД), излагали су: Bela Julesz и A. Michael Noll. 148 Загребачки покрет Нове тенденције организовао је изложбе компјутерске графике у Градској галерији сувремене умјетности у Загребу у периоду између и године. Овај покрет објавио је девет бројева вишејезичног магазина под називом Bit International. У Љубљани године на Графичком бијеналу, изложена је једна од првих компјутерских графика аутора Едварда Зајеца. 149 Прва књига са комплетним прегледом ове теме објављена је године под називом Principles of interactive computer graphics, аутора Вилијама Њумана и Роберта Спрула (William M. Newman, Robert F. Sproull). 150 Владимир Боначић ( ), члан загребачке групе Нове тенденције, 67

75 Графичар Едвард Зајец наслућивао је да програмирање компјутера за генерисање графике у будућности може да доведе до интеракције са публиком 151. Историја дигиталне графике се евидентно развијала и пре него што је године Бил Гејтс основао Мајкрософт 152, данас најуспешнију компанију у домену производње и продаје софтвера, што је резултирало развојем компјутерске технологије и брзог напретка хардверских и софтверских компонената. Следи почетак производње Епл 153 компјутера, Ај-би-ем персоналних рачунара 154 и за мене посебно значајног програма Фотошоп, године. Од далеког времена када је Енди Ворхол користио јавни Амига комјутер у Линколн центру у Њујорку за свој уметнички рад, даљи пут компјутерске графике био је утабан. Уметничка дигитална графика појављује се све чешће и она се излаже равноправно са осталим техникама, али се све чешће организују и изложбе намењене само уметностима нових медија 155. С обзиром на ове новине, одржавају се и бројне дебате и дискусије 156, а објављују се и публикације које се на комплексан начин баве новом уметничком формом. У едицији коју је уредила Рут Левит године, Уметник и компјутер 158 објављено је 35 есеја које су написали пионири компјутерске уметности. То је драгоцено сведочанство једног периода у историји уметности. Неки од ових есеја се могу наћи и на интернету, а поставили су их сами аутори. Велика је разлика тадашњих дигиталних могућности и оних које су нам данас на располагању. Разноврсни програми, брзина и доступност дају слободу 151 Едвард Зајец (1938- ), словеначки сликар и графичар, Мајкрософт (енгл. Microsoft) је америчка међународна корпорација која се бави рачунарским технологијама. Бил Гејтс и Пол Ален су је основали године, Епл (Apple) компјутери се производе од године, IBM персонални рачунари се производе од године, Од године одржава се редовна манифестација New York Digital Salon на којој излажу аутори који истражују нове медије. Године основана је Rhizome, непрофитна уметничка органиазција која проучава однос уметности и савремене технологије, која је постала једна од најактивнијих организација у овој области. Музеј у Бирмингему у Великој Британији године изложио је збирку Компјутерска графичка уметност, а већ године целокупно Шесто међународно бијенале графика у Ђеру у Мађарској, названо Дигитална графичка уметност, посвећено је дигиталној графици. 156 У галерији Тејт (Tate Gallery), у Лондону одржан је године симпозијум под називом Art & money Online, на коме се разговарало о новомедијској уметности и свим темама које је то обухватало: ауторска права, продаја, технички изазови, као и дизајнирање веб-сајтова. 157 Рут Левит (Ruth Leavitt ) 158 Ruth Levith (ed.), Artist and Computer, Harmony Books, USA,

76 уметнику да прати свој лични развој, а не развој алата и нових техничких могућности. Данас имамо могућност да стварамо у једној специфичној клими. Дигитална графика се не може са правом називати новом техником, с обзиром да су њене вредности већ устаљене у историји која траје преко педесет година. Она само има своје фазе које се огледају у даљем напретку дигиталних технологија и у већем прихватању од стране уметника, критике и јавности уопште. Динамичан развој дигиталне графике може се пратити и путем интернет сајта конференције Арс електроника 159, која се бави односом уметности, технологије и друштва и која је током године доживела своје 33. издање. Оно што ће уследити после компјутерске уметности зависи од враћања прошлим концептима који нису у потпуности истражени. Права револуција укључује сагледавање прошлости пре повратка на мењање садашњости, 160 тврди Брајан Рефин Смит. Тренутно смо сведоци револуције у уметничким комуникацијама, а сами аутори, стручњаци и институције проналажењем нових решења граде даљу историју уметности нових медија. У току године Нови музеј 161 из Њујорка направио је акцију 162 у оквиру које су уметници којима су уметнички радови остали заробљени на старим носачима информација 163, некомпатибилним са модернизованим компјутерима, могли да донесу своје материјале и на лицу места их пребаце на меморијске дискове новог типа и на тај начин сачувају своје радове из прошлости. Рекла бих да се у Београду званично прихватање дигиталне графике као равноправне графичке технике догодило када је године Бранимир Карановић, професор Факултета примењених уметности Универзитета у Београду, организовао изложбу Графика без притиска и отиска у Галерији Графичког колектива. Избором аутора различитих генерација и поетских особина Карановић фокусира различите проблемске могућности у реализацији 159 Ars Electronica, Linc, Austrija, Brian Reffin Smith, Post Computer Art - Ontological Undesirability and the Cat with Paint on its Paws, CAT 2000 London Conference, 3 rd February, New Museum, XFR STN " i 5.25" флопи дискови, компакт дискови, VHS видео траке... 69

77 дигиталне графике која представља значајан стваралачки сегмент у контексту рецентне ликовне сцене Србије, забележено је на сајту Графичког колектива 164. Чини ми се, а о сличним запажањима сам читала и код медијских аналитичара 165, да се међу представницима критичке јавности и уметницима могу разазнати две групе супротних ставова. Једни су они који се радују дигиталним алатима и који се не боје да ће виртуозност машине засенити вештине уметника, док у другу групу спадају они који у мањој мери прихватају техничке новине и толеришу дигиталну графику само онда када се на први поглед не може приметити да је дигитална. Поједини аутори који се баве компјутерском уметношћу воле да препусте већи део процеса самом компјутеру, а страх аутора од губљења индивидуалности свог израза често утиче на меру у којој ће одлучивање о садржају припасти машини. За оне који користе компјутер ради цртања, а мање ради додавања ефеката, погодна је графичка табла за дигитално цртање нове генерације. По површини графичке табле, повезане са компјутером и Фотошопом, црта се нечим што наличи оловци, осим што се траг појављује директно на екрану компјутера, пренесен путем електронског сигнала. Степен успешности коришћења дигиталних алата зависи само од уметника уколико аутор користи компјутер у складу са својом уметничком идејом, а не препушта се нужно његовом савршенству, нема сумње да је на тај начин он као стваралац и хомо сапиенс победио, надвладао машину - искористио њене перформансе у служби своје естетске идеје и концепта. Некада је развој дигиталне уметности у пракси настајао приликом сарадње уметника и инжењера. Данас уметници често постају експерти у техничкој области свога деловања. Поједини атељеи су почели да личе на канцеларије и поједине канцеларије се користе као атељеи. Чарлс Чури 166, аутор прве дигиталне графике из године је године, у 86. години живота изјавио: Како настављам да се бавим новим технологијама, осећам да сам само загребао површину онога што ће тек доћи Тодоровић, Александар, Уметност и технологије комуникација, Београд, Clio, 2009., стр Чарлс Чури (Charles Csuri, ), пионир компјутерске уметности

78 Алат и избор технике треба да буду у служби идеје, па се све чешће наилази на комбиноване технике, јер је аутор одлучио да не избегава иновације, већ, напротив, да истражи њихове могућности и да се уживи у свој рад на најбољи могући начин. Ради спровођења идеје данашњи уметник не бира средства. Тек ако аутор воли оно што ради, то може волети и публика Дигитална штампа - предности и мане И материја, и простор, и време већ пуних двадесет година нису оно што су одувек били. Треба бити спреман на то да ће толико велика новаторства изменити целокупну технику уметности, да ће на тај начин утицати на саму инвенцију и, на крају, можда, довести до тога да се, на најчаробнији начин, измени и сам појам уметности 168 Пол Валери 169 Уместо пресе, дигитална уметничка графика користи штампаче, како би дело створено на екрану учинила опипљивим. Штампачи су у широку употребу ушли осамдесетих година XX века и од тада се модели непрестано усавршавају у складу са данашњом брзином развоја техничких уређаја. Квалитет штампе је на све вишем нивоу, формати имају све мања ограничења у величини. Данас нису неопходни ни матрица ни преса, уколико то не желимо, а тираж постаје неограничен, при чему разлике између одштампаних примерака не постоје. Дигитална штампа подразумева отисак виртуелне слике. Штампач са великом прецизношћу прска мастила у четири различите боје 170, преклапајући их уместо уметника у планираним интензитетима. У односу на преклапање четири плоче различитих боја под притиском пресе, дигитални штампачи дају далеко прецизније резултате. Без обзира на ниво сложености скице, како би добио 168 Валери, Пол, Фрагменти о уметности: Освајање свеприсутности, Париз, 1931., преузето из Бењамин Валтер, Есеји, Нолит, 1974., стр Пол Валери (Paul Valéry ), француски песник и есејиста 170 Плава, магента, жута и црна, такозвана CMYK палета (Cyan, Magenta, Yellow, Key) 71

79 жељене резултате, уметнику је неопходно искуство у припреми за штампу и одабиру материјала на коме се штампа - папира, фото-папира, платна или чврсте подлоге. Прве варијанте дигиталних графика штампане су на плотерима 171, штампачима великог формата, намењених штампи векторских 172, линеарних графика. Због линеарне технике, они никада нису могли да произведу растерске 173 већ само векторске графике и највише су били коришћени за сврху пројектовања. Плотер су покретали програми који дају инструкције врху оловке да се креће унутар вредности координата. Средином прошлог века плотери су замењени штампачима. Офсет штампа је најзаступљенија врста штампе у свету, јефтинија је од дигиталне али исплатива само у случају већих тиража. Дигитална штампа представља револуцију на пољу уметничке графике, јер за разлику од офсет штампе, дозвољава штампу појединачних отисака. Дигитална штампа се наплаћује по отиску и није потребна припрема офсетних плоча 174 за сваку од боја. На основу првог отиска, можемо извршити прилагођавање и дотеривање боје, величине или самих детаља на слици, а пре штампе остатка тиража. Специфично за дигиталну графику је и то да пробни отисак можемо лако добити одмах након завршетка рада на графици. Две најпопуларније врсте дигиталне штампе су инкџет 175 и ласерска 176 штампа. За штампу дигиталних графика користе се инкџет штампачи. Ласерски штампачи су бржи, али је њихов квалитет штампе ограничен, најчешће на 1200 дпи 177. С друге стране, инкџет штапачи и јесу намењени репродукцији фотографије и предвиђени за знатно квалитетније репродуковање. Инкџет штампа 171 Ране варијанте плотера произведене су далеке године, када се перо померало по ипсилон координати, а подлога са папиром по икс координати. Временом су решења постајала све ефикаснија и прецизнија, али квалитет те штампе никада није могао да се користи за слике богате различитим ликовним елементима. 172 Векторска графика је врста геометријског цртања, описаног помоћу математичких једначина. 173 Растерска слика или битмапа јесте запис слике у меморији компјутера који садржи податке за сваки појединачни пиксел. 174 У офсетном штампарском поступку слика се преноси са алуминијумске плоче, а затим, преко гумене подлоге на коначну подлогу. 175 Инџект штампа (Inkject printing), подразумева процес прскања капљица штампарске боје на подлогу. 176 Ласерска штампа (Laser printing), представља електростатички процес штампања. 177 Међународна ознака за квалитет штампе, означава број тачака по инчу, а обележава се ознаком dpi (dots per inch, енгл.). 72

80 је безконтактна - боја се на подлогу не преноси притиском, већ на основу различитог наелектрисања. Почев од године, када је реализована прва уметничка изложба припремљена на инкџет штампачу 178, па све до данас, штампачи са могућношћу уметничке репродукције су се прогресивно развијали и усавршавали, цена штампе постајала је све нижа и приступачнија, а квалитет и трајност боје су расли. Једна од водећих компанија у иновацијама уметничке штампе јесте Епсон 179. Пигментним бојама нове генерације и доказане трајности, тестираним на папирима за уметничке намене различитих текстура, као што су акварел папир или папир који садржи висок проценат тканине у себи, Епсон је направио револуцију у уметничкој штампи. Дигиграфија 180 је ознака квалитета за репродукције уметничких дела или за сама уметничка дела одштампана на Епсон дигиталној технологији инкџет штампача великог формата. Овај стандард постоји почев од године. Тим стручњака који је формирала компанија Епсон, одредио је техничке критеријуме 181 за поступак дигиграфије, то јест, за копирање било ког типа уметничке фотографије, слике, колажа, цртежа, водене боје, дигиталне уметности и осталих примера дводимензионалних уметничких дела визуелне уметности. Мастило се распршује, на платну или папиру, у облику честица, а затим суши. Вредности постављених стандарда јесу резултати тестирања отпорности на светло. Трајност штампе дигиграфије је од 60 па и до година, уколико су оне изложене у ентеријеру, одштампане одобреном врстом пигмената, помоћу сертификованог штампача, на једном од 41 понуђене врсте папира 183, прописаном за дигиграфију. Списак папира се мења и допуњује, 178 Прва изложба фотографија одштампаних на инкџет штампачу марке Ирис била је изложба фотографија Грејема Неша године. Осамдесетих година XX века на оваквим се штампачима штампала само комерцијална графика. 179 Епсон, Digigraphie (фр.), Дела са ознаком дигиграфије се могу израдити искључиво на Epson Stylus Pro штампачима великог формата (модели: 11880, 3800, 3880, 4000C8, 4800, 4880, 4900, 7600, 7800, 7880, 7890, 7900, 9600, 9800, 9880, 9890 i 9900), са пигментираним мастилом UltraChrome. 182 Табела са подацима о трајности у односу на изабран тип Eпсон папира, направљена на основу тестирања које је извео Wilhelm Imaging Research Institute, Листа сертификованих материјала и одобрених технологија на сајту дигиграфије, 73

81 са сваким новим тестирањима и сазнањима, а за сада га производе четири произвођача, Епсон, Арк, Кансон и Ханемиле. 184 У Београду су, на отвореном простору, током године излагане репродукције које је Драгољуб Замуровић произвео техником дигиграфије 185, у организацији Француског културног центра и Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије. Десетине хиљада људи су имале прилику први пут да виде ове репродукције. Штампа на Епсон платну, специјалним пигментним бојама, гарантује овим репродукцијама већу трајност од трајности оригинала. Још године у свом есеју Уметничко дело у ери механичке репродукције, филозоф Волтер Бењамин је испитивао судбину уметности у доба технолошке експанзије. Уметничко дело се у начелу увек могло репродуковати. Оно што су други створили, људи су увек могли да подражавају. Насупрот томе, техничка репродукција уметничког дела јесте нешто ново 186. Волтер Бењамин је ово изјавио не знајући да напредак тек следи и да се неће зауставити, нити стагнирати и да ће се дешавати још веће промене у самом поимању уметничког дела и уметности. Наговештаји данашње опште тежње омасовљавања уметничке публике евидентни су и у закључку који би могао да се изведе из Бењаминовог есеја Уметничко дело у веку своје техничке репродукције - свака нова техника која омогућава репродукцију, ствара публику. Будућност дигиталне графике је извесна у смислу њеног напретка и њене прихваћености. Дигитална штампа погодна је за савремене дигиталне ствараоце Фотограф и уметник Драгољуб Замуровић је године, уз помоћ Епсон технологије приказао дела најпознатијих европских сликара у техници дигиграфије. Изложбу Погледи на музеј Орсеј организовали су Француски културни центар и Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије, под генералним покровитељством Министарства за науку и технолошки развој, у сарадњу са Унијом националних музеја Фрацуске. Замуровић је припремао дела и штампао их у оригиналној величини, а изложио их на Калемегданском шеталишту у Београду. Слике су најпре, уз специјалну дозволу музеја, скениране, затим обрађене, те одштампане, а по потреби дорађене и четкицом. Замуровић је слике великих уметника желео да прикаже онаквим како су изгледале некада. Овај пројекат је употребом карактеристика дигиграфије омогућио да највреднија дела буду приказана на прометном месту и да их види преко милион људи. Техника дигиграфије може да омогући да на сличан начин буду приказана и дела која нису доступна у музејима, већ се налазе у приватним колекцијама, што је и Замуровићев план када је српско сликарство у питању. Дигиграфија ће помоћи да нека дела остану сачувана, јер су ове репродукције трајније од својих оригинала. 186 Бењамин, Валтер, Уметничко дело у веку своје техничке репродукције, у Есеји, Нолит, 1974., стр

82 због велике брзине штампања и све већег квалитета отиска. Код штампача нове генерације, непрекидно се унапређује оштрина отиска, повећавањем густине тачака које штампач наноси на подлогу, а брзина напретка се мери месецима. Нова средства у виду премаза побољшавају квалитет отиска 187. Транспарентни премази су већ доступни у три варијанте - сјајне, мат или сатенске текстуре, а њихов даљи напредак утицаће на нове димензије ефеката уметничке графике и можда омогућити неку нову врсту ликовности. Постоје и премази у спреју који се брзо суше, што погодује лакој припреми дигиталних графика за продају и решава многе проблеме са којима су се дигитални уметници, до скора, суочавали, као што је, на пример, њихова постојаност. И поред чињенице да је спроводе машине, дигитална штампа захтева искуство уметника. Ради добијања оптималних резултата треба организовати пробно штампање на основу кога се даље дорађује рад. Увек је потребно унапред предвидети подлогу за штампу тиража, јер се боја не понаша једнако на свим подлогама. Познавање технологије дигиталне штампе и правилна припрема за штампу утичу на квалитет дела, тако да дигитална графика, попут традиционалне, захтева укљученост уметника у процес штампе и техничко прилагођавање виртуелне матрице. Дигитални графичари број отисака могу одредити унапред и пре штампања целог тиража. Док се у појединим техникама, због осетљивости матрице или штампарског поступка, мора извести цели тираж одједанпут да би се утврдио могући број квалитетних отисака, појединачни примерци тиража дигиталне графике могу бити одштампани тек по захтеву купца, што дигиталну технику чини економичнијом у смислу утрошка времена и новца. Намеће се ипак питање да ли ће уметност једног дана напустити свој материјални облик и да ли ће у већој мери бити заступљена електронска уметничка дела. Да ли ће се дигитална графика у будућности продавати на диску, без нужног отиска, како би је купац могао, по потреби, одштампати у 187 Европски произвођачи финог, уметничког папира, као што су Хане Муле и Сомерсет, већ неколико година производе папир специјалног премаза прилагођен за штампање, како на штампачу, тако и на традиционалној преси. Премаз чини штампу водоотпорном и отпорнијим на светло, а наноси се меканим ролером. На тржишту је доступан и заштитни спреј сличне намене који штити од прљавштине, остављања отисака прстију, блеђења штампе услед утицаја УВ зрака и влаге. 75

83 одговарајућим димензијама или је пројектовати на некаквим екранима будућности? Софтверска уметност захтева екран, рекао је Стивен Сакс 188 један од власника галерије Битформс 189, једне од првих галерија за дигитална уметничка дела. Танки екрани ће красити зидове наших домова, можда и фасаде у будућности, пренео је Том Вандербилт 190 у септембарском издању америчког магазина Вајерд године, у тексту Краљ дигиталне уметности. 192 Дигитална штампа је нова област штампарских технологија која примењује велики број различитих техника, што интензивно мења поступке у штампарској индустрији. Кроз иновативну израду штампарских машина, дигитална штампа је изазвала низ значајних промена у данашњој привреди, па и у уметности Истраживање ликовног компоновања помоћу дигиталних алата Делујући на нивоу постојећих програма, али и оперативних система, уметници отварају врата уметности овога медија и заснивању посебног изражајног језика 193. Чедомир Васић У маркетингу, дигиталне технологије се претежно користе ради креирања површина уједначених боја, без сенки, неправилности и индивидуалних одступања. Морамо имати у виду да ово нипошто није једини начин на који се дигитални алати могу користити. Моја тежња била је сасвим супротна - не да прикривам природне неправилности, него да их наглашавам. Кроз технику сам трагала за својим личним изразом, испитујући све понуђене могућности и настојала сам да алат прилагодим личном темпераменту, склоностима и циљевима уметничког рада. 188 Стивен Сакс, Том Вандербилт (Tom Vanderbilt, ), амерички новинар, блогер и писац 191 Wired (engl.), Steven Sacks, The King of Digital Art, Чедомир Васић, Уметност стварне привидности, Суботић, Ирина, Уметност на крају века, Београд, Clio, 1998., 13-27, стр

84 Од почетка свог ликовног развоја, као што је на почетку овог поглавља већ наглашено, користила сам мотиве из природе, пре свега из биљног света, уз спонтан и понекад апстрактан цртеж, често са ефектима добијеним разливањем или прскањем боје. Постоји јасан стилски континуитет и са мојим данашњим радовима. Иако стварам на компјутеру, трудим се да опонашам обликовање природним процесима - раст, спирање, нагризање, гребање, разливање, трошење и слично. То опонашање и наглашавање текстуре потврђује моје одавање признања естетској вредности традиционалних техника, али и поверење у могућност које пружају нове технологије. Захваљујући дугогодишњем искуству у коришћењу графичких програма за комбиновање и преклапање фотографија, цртежа и текстура добијених путем скенера, пронашла сам неколико алата који у програму Фотошоп највише одговарају мом изразу, а погодни су и за представљање мог уметничког доживљаја. Фотошоп омогућава рад са слојевима и то га чини специфичним. Слојеви су попут наслаганих провидних фолија, једне на другу. Те фолије могу носити на себи различите цртеже, слике или фотографије и, делом или у целини, могу бити провидни, полупровидни или непровидни. Каснијом обрадом тих слојева на њима је могуће доцртавати, брисати, сећи их, размазивати, бушити, бојити и слично. На тај начин, њиховим преклапањем, од првобитних педесетак слојева, на крају се добије једна једина слика, која је збир дотадашњег трагања добијен слепљивањем слојева. Процес се може схватити и као дигитални колаж јер нуди сличне методе као и техника колажа - лако истраживање могућности које пружају мотиви и њихово довођење у међусобни однос, и мењање тог односа током рада чинећи га даљим или блискијим, јаснијим или нејаснијим. На тај једноставан начин, могу да експериментишем са плановима слике. Када започињем процес, не знам како ће слика на крају изгледати, знам само од каквих мотива полазим и какво ће она осећање да садржи. Дигитална обрада се издваја од осталих графичких техника по слободи и брзини коју омогућава - лаком наношењу и скидању боје. Број слојева који могу унети у радни документ није ограничен, што дозвољава унос низа фотографија, цртежа или слојева у виду скенираних објеката. 77

85 То се добро уклапа у идеју која треба да подржи велики број мотива и емоције променљивог интензитета. Слојеве бирам и уносим по слободном нахођењу, док не постанем задовољна композицијом и динамиком која је назначена. Почетни и основни слојеви, које обрађујем у Фотошопу, јесу неколико фотографија које сам направила у природи, које су, пре свега, богате текстуром. Ови слојеви имају функцију подсликавања, које поставља основу за будуће текстурално богатство графике, без обзира да ли ће до завршетка дела слојеви остати видљиви, или бити потпуно или делимично прекривени. Ефекте текстуре појачавам уносом слике скениране земље, песка, траве, шљунка, лишћа, земље, бобица, биљчица или делова биљака. Тај слој богат мунициозним играма сенки на ситном рељефу комбинујем са осталим слојевима, добијајући на тај начин изражајну текстуру и на објектима који је природно немају. Други тип слојева које користим у стварању су нацртани мотиви - најчешће разливене или прскане акрилне боје или апстрактне, обле линије, без правила и симетрије. Разливање касније комбинујем са фотографијом, и тако разбијам форму појединих објеката, постижем контрасте у облицима, као и имитирање спонтаног понашања боја и материјала. Трећи слој је мотив текста, са својим визуелним карактеристикама, али и значењима. Понеки лист који, на коначној композицији, прекрива део текста, није нацртан, ни фотографисан, већ унесен путем скенера заједно са његовом аутентичном патином, која га чини представником неког тренутка и локације, засађеним на уметничко дело. Немам прецизан план колико ћу током рада слојева унети. Посматрам, размишљам и предомишљам се током самог процеса стварања. Понекад, слојева има јако много и величина фајла са графиком је толико захтевна да не може бити уписана на неке од стандардних носача меморије 194. Поред склоности ка слојевима која се код мене развила, развија се и склоност ка алату који представља дигиталну гумицу. Никада пре, у ликовној техници, нисам наишла на могућност овако прецизног и лаког брисања. Ова Гумица може брисати делове слојева, док интензитет брисања, притисак, и облик површине коју бришемо, може да се унапред дефинише и контролише. 194 Дискови за чување дигиталних података: CD (700 мегабајта) и DVD (4.7 гигабајта) 78

86 На деловима композиције на којима највише користим Гумицу, у раван са горњим слојем избијају доњи слојеви, тј. постају видљиви у одређеној мери и на одређеним деловима композиције. Мењам слојеве, нивое на којима вршим интервенције и мењам проценат транспарентности трага брисања. Често се брисањем горњих слојева враћа видљивост, до тада прекривених, доњих слојева. На тај начин сукобљавам и доводим у везу најразличитије мотиве са свих унетих слојева и од њих правим јединствену површину. Гумица може да прави оштре ивице сечења, као и замућене, благе прелазе. Проналазим варијације односа оштрих и мутних површина. Детаљи на графици могу бити јасни, подразумевани или, готово, невидљиви. Читава игра са Гумицом и слојевима подсећа на поновно наношење грунда 195 и поновно ецовање 196, где се интезитети храпавих слојева ређају један преко другог. У изобиљу слојева, бирам локације за постављање речи у композицију. Речи третирам као налепљене колажне површине и постављам их близу површинског слоја графике. Већина речи је читка, а накнадно могу да истањим брисањем неки од горњих, прекривајућих, слојева и тако дам важнију позицију још некој од речи или само акцентујем неки од њених слогова. Пошто је велики број слојева који обрађујем местимично или потпуно транспарентан, указивање доњег слоја кроз горње, изазива утисак просторне дубине. Простор који добијам на овај начин није подређен математичкој перспективи, већ је деформисан и неправилан. Утиску раздвајања планова доприноси и преклапање речи исписаних у различитим димензијама и са контурама различите оштрине. На тај начин се добија утисак да су неке речи ближе, а неке удаљеније и ствара се илузија кретања унапред и уназад у односу на око посматрача. Описани принцип рада, који обухвата рад са слојевима и гумицом, одговара мојој тенденцији ка обједињавању великог броја утисака у јединствени доживљај. Велики број текстуалних утисака о природи, са једне, и сопственог искуства забележеног у фотографијама, с друге стране, кристалишем слику као коначни скуп својих емоција и потреба. Сам процес настанка графика, обухвата 195 Заштитни слој који се користи у техникама дубоке штампе. 196 Излагање киселини цинкане плоче у техникама дубоке штампе. 79

87 обраду свих слојева и у мени ствара осећај продирања кроз слојеве у дубину унутрашње структуре простора који стварам. Дигитална средства користим и као алат за експресивно цртање, што одговара брзом наношењу потеза и слојева, вођеним емоцијама, а не планом. Различити приступи обради текста и обради слике, приказују контраст планираног и спонтаног, који је само још један од контраста које дело обухвата. Носиоци мог уметничког израза су истовремено и концепт и ликовност. Иако нисам имала намеру да моје графике одају технику коју сам користила, испоставило се током трајања докторске изложбе да је интересовање публике за ову технику велико. Некада сам нерадо признавала да користим дигиталну технику, али и мој став се временом променио и сада сам била спремна да се похвалим својим коришћењем компјутера као уметничког алата и поделим са публиком свој метод рада Интернет алати коришћени у припреми пројекта Кључна реч - Уметност Уметничка дела - која настају уз помоћ технологије у спрези са креативношћу, естетским квалитетима, специфичношћу израза у односу на мисаони потенцијал савремених уметника и њиховом практичном вештином - била су потпуно незамислива у прошлим временима 197 Вики Цаламата 198 Испитујући интерактивни медиј који се налази у константном развоју, истраживала сам могућност преношења уметничког доживљаја публици путем њеног учешћа у настанку уметничког дела. И почетна комуникација са публиком се одвијала путем друштвених мрежа, тако да се нове технологије налазе и у основи концепта, као и у његовој реализацији и промоцији. 197 Ћинкул Љиљана (ур.), Графика на ивици - Графика и њена гранична подручја у 21. веку, галерија Графички колектив, Београд, 2009., стр Вики Цаламата (Vicky Tsalamata ), професорка Академије ликовних уметности у Атини, 80

88 Користила сам специфичне могућности интернета у активностима које сам спроводила - интеракцију, претраживање, аутоматско бележење резултата, статистички рачун и визуелизацију података. С обзиром да сам се бавила и истраживањем техничких могућности медија, покушала сам да у највећој могућој мери, у процесу претраживања и рачунања, искористим прецизност и објективност компјутера. У плану креирања интернет пројекта и кампање била сам дефинисала следеће фазе: Посматрање и систематизација потражње уметничких садржаја на интернету и анализа навика корисника интернета, путем интернет алата, посматрањем и разговором на друштвеним мрежама; Развој три специјализована програма ради истраживања мишљења уметничке публике у Србији; Избор кључних речи које ће бити коришћене у ликовном раду помоћу интеракције са публиком и постојећих он-лајн генератора облака речи; Тестирање и лансирање израђених програма; Кампања на друштвеним мрежама намењена комуникацији са публиком и потенцијалном публиком путем презентовања дигиталних графика и анкете; Креирање уметничке графике од резултата претходно спроведене анкете и слање електронском поштом, свим учесницима, резултате у форми списка, али и у облику дигиталног уметничког дела; Коначно мерење интеракције на интернету у виду постојећих лајкова, коментара, електронске поште и посете страницама сајта. Пројекат се ослања на доступност података на интернету и њихово брзо претраживање. Такође, у припремној фази сам користила готове сервисе и алате, доступне на интернету, а након тога сам испланирала и наручила израду софтвера, који би ми помогао да нађем одговоре на питања битна за овај пројекат. Питање Шта је уметност јесте темељно питање мог пројекта, а представља и једно од кључних друштвено-културних питања. Подаци о ставовима јавности, који су прикупљани свесним, али и несвесним учешћем публике, кроз аутоматизоване компјутерске процесе, послужили су као инспирација и као почетни материјали 81

89 ликовних радова пројекта. Да бих добила неке одговоре на ово питање, пројектовала сам три оригиналне он-лајн апликације које су прикупљале податке у служби пројекта: 1. Он-лајн анкета за публику која жели директно да учествује у реализацији пројекта; Учешће у анкети било је могуће у изложбеном простору, али и путем интернета у сваком тренутку. Испитаницима је презентовано питање Шта је за Вас уметност?, и они су били позвани да унесу до пет произвољних појмова у за то намењену форму. Поред одговора, било је неопходно унети е-адресу ради даље комуникације. Резултати анкете су у сваком моменту били доступни на интернет презентацији, приказани у форми облака речи, истичући појмове најзаступљеније међу одговорима. Сваки нови одговор био је аутоматски уклапан у графички приказ, у реалном времену. Анкета је омогућила учесницима да самостално анализирају појам уметности, али и да буду упознати са мишљењем које преовладава, те да га упореде са својим сопственим одговорима. Резултати су послужили и као инспирација за још једну графику која говори о дефиницији уметности. 2. Приказ актуелне понуде и потражње уметности на интернету; Такође у форми облака речи, на изложби сам представила два упоредна графичка приказа који поједностављено представљају појмове који се претражују и нуде уз реч Уметност. За програмирање је коришћен алгоритам Гугл претраживача. Речи су претраживане аутоматским процесом, а резултати су, донекле, били изненађујући, указавши на то да се понуда и потражња у највећој мери не поклапају и да се не нуде типови уметничких садржаја који су публици важни. 3. Интернет адресар уметничких садржаја на српском језику; Програм је истакао листу од 100 интернет-сајтова на којима се најчешће помиње појам Уметност и сви њени облици. Актуелни преглед је занимљив свима који желе да претражују сајтове који се баве уметношћу у Републици Србији и доступан је на мојој интернет презентацији. Интернет уметност често захтева сарадњу уметника са програмерима или експертима за интернет комуникације. Неретко је потребно много аргументованог међусобног дијалога, нарочито у ситуацији када уметник жели да користи алате 82

90 који нису уобичајени. У тим ситуацијама снажна уметничка визија и потреба да се естетски изрази, могу помоћи аутору да се не обесхрабри и одустане од првобитне замисли. То је управо оно преломно место на којем се уочава да ли уметник могућности интернет алата прилагођава свом естетском доживљају и својој идеји или, пак, идеју и инспирацију потире прилагођавајући се технологији. Током свих фаза сам се ослањала на интерактивни карактер друштвених мрежа који ми је омогућио да се повежем са публиком. Публика је износила своје мишљење, постављала питања, а и сама сам била слободна да њих питам оно што желим. Поред тога што сам интернет успешно користила за анкетирање публике, презентовање свога рада, комуникацију са публиком, промотивну кампању и евалуацију кампање у виду мерења статистика посете веб-сајту, оно што је свакако обележило мој рад и учинило га препознатљивим, јесте коришћење савремене, сажете форме комуникације, коју сам за свој ликовни рад позајмила од интернета. 2.5 Закључно разматрање Радећи на усклађивању разлика између дигиталног и натуралног, као и спољашњег са унутрашњим, креирала сам оригиналну серију радова која је привукла пажњу јавности. Први пут сам користила речи које нису писане мојом руком, већ су дигиталне и теже се уклапају у боје и облике природног окружења који су били и остали основни мотив и преокупација мог уметничког рада. Овај велики контраст навео ме је да се упустим у комбиновање облика и да од оштрих, јасних ивица, направим магличасте, слојевите композиције, у чију дубину је лако утонути и потражити у њој сопствени доживљај. Појмови, наизглед доминантни и јасни, ипак позивају на контемплацију и игру, то јест, зову на креативно размишљање и машту. Ликовни и вербални језик прожимају се у једном отвореном и рационално недокучивом динамичком односу. Кључне речи су окидачи који изазивају дифузно ширење асоцијација, станице које задржавају лутајућу пажњу и сидра која урањају поглед дубље у текстуру графике. На овај начин кључне речи 83

91 отварају у графикама један нови виртуелни простор - простор настао у вишедимензионалном споју текстуралних слојева и неограничене слојевитости њихових значења. Простор који су графике отвориле намењен је бегу савременог човека који хронично пати од недостатка времена и пажње. Користећи кључне речи, које се налазе у основи интернет оптимизације, оптимизовала сам уметничке графике за пажњу данашњег човека. Иако су речи читкије у односу на моје претходне уметничке радове, оне не ремете моју поетику и стил и сматарам их природним развојем мог стваралаштва. Још један технички изазов се огледао у коришћењу дигиталних алата за креирање композиција које не представљају дигитални свет, већ његову супротност. Дигитална графика је донела сиромашнији отисак из аспекта рељефа и текстуре, али богатији у смислу избора уметничког стила и израза. Иако често захтева мање уложеног времена за реализацију, поступак дигиталне графике је практичнији и својственији данашњем времену. За рано прихватање дигиталних радова, могао је бити заслужан само веома велики уложени труд, који је ову технику успео да изједначи са традиционалним графичким техникама, али само по количини уложеног времена. Брзи уметнички алати, у процесу њиховог прихватања, се све више цене, што више не зависи од уложеног времена, већ од низа других фактора, као што су репутација аутора и тема рада. Прихватање нових трендова, техника и алата у уметности, утиче на промену начина вредновања уметничких радова од стране јавности. 84

92 ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ 3. Презентација пројекта Кључна реч уметност У складу са коришћењем препознатљивих знакова у уметничким радовима, сама изложба је први пут била приказана у вишенаменском, прометном простору покушавајући да привуче пажњу ненамерних пролазника. За пројекат који, као полазиште али и као циљ, користи комуникацију, желела сам да обезбедим јавни простор, који не посећују само љубитељи уметности. Намера ми је била да овом изложбом обезбедим ефекат изненађења за публику и пролазнике. Изложба Кључна реч - Уметност је подухват освајања публике у њеном ходу, и идеја која ме је водила јесте та да је људима потребно дати добар повод да застану, замисле се и путем уметности и природе допру до свог унутрашњег бића, осете себе и макар за тренутак занемаре спољашње стеге свакодневне журбе. У трагању за простором указала ми се могућност да своју уметност поставим на зид висине 520 цм, који је био тек отворен за излагачке пројекте, а до тада је, од свог настанка пре пола века, био само један високи, масиван зид без других намена. Зид се налази у фоајеу насупрот највеће сале Дома омладине 199, у којој се свакодневно одвијају програми намењени различитој публици. Били су ми потребни велики формати који ће својом динамиком да плене и задржавају поглед посматрача довољно дуго да он почне да чита оно што је на графикама записано. Јасноћа слова и једноставност изабраних појмова наметали су се пролазницима који су сами креирали своја лична, значења. Поред формата 200цм са 200цм, одлучила сам да у фоајеу Дома омладине осветљење буде пригушено, а рефлектори уперени у зид освежен графикама монументалих димензија. Следећи изазов био је савладавање тог неравног, мермерног зида који архитекта давне године није предвидео за излагање. Срећом, предност дигиталних графика у односу на традиционалне може се посматрати у напретку штампарија специјализованих за штампу великих формата, који се дешава великом брзином, у складу са развојем маркетиншких визуелних кампања. Након неколико проба, изабрала сам пенасти материјал дебљине 1 цм, на коме је било 199 Дом омладине Београд, 85

93 могуће штампати рад предвиђених димензија у комаду, без накнадног састављања. Материјал је истовремено у довољној мери еластичан и није било могуће приметити уколико би био благо савијен. Непознанице и ризици су били савладани и графике су изгледале свечано и скретале су на себе пажњу посетилаца београдског Дома омладине у периоду од 1. до 13. октобра године. Велике екране на којима сам приказивала интернет компоненту пројекта сместила сам у угао просторије, знајући да ће и на том месту бити довољно упадљиви и привлачни публици навикнутој на екранско окружење. Компјутер и интернет су свакодневно окружење већег броја грађана Србије 200, а време у галерији, битан проценат људи у Србији није никада провео 201, мада о томе, на жалост, прецизних података нема, јер је интересовање за истраживања која немају комерцијални карактер знатно слабије него за она која могу резултирати увећањем профита. Поставка Кључна реч - Уметност која у истом простору обједињује два екрана и уметничке графике са истим мотивом - речима различитих величина груписаним у скупове - има намеру да провоцира публику и отвори мисаони процес који повезује две реалности, виртуелну и материјалну. Овакав концепт код публике треба да освести властити доживљај уметничког дела, те да научи да га препознаје и формулише помоћу кључних појмова. Покушај прављења паралеле између виртуелног и реалног, приказивањем ликовно обрађених, насупрот аутоматски генерисаним облацима речи, имао је за циљ укључивање посетилаца у истраживање и наглашавање уметничког концепта. Отварање је било замишљено као увод у дружење аутора и публике, па је поред мојих редовних дежурстава у изложбеном простору на самом отварању било најављено и обављено извлачење 10 награда у виду потписаних минирепродукција изложених графика. Захваљујући кампањи на интернету, отварању је присуствовало око 180 особа и неколико представника медија. 200 По подацима Рeпубличког завода за статистику, zа годину, 53,5% грађана Републике Србије користи интернет. По истраживању ИАБ-a (IAB Europe, из године, просечан корисник недељно проводи 13 сати на светској интернет мрежи. 201 Организатори културне манифестације Октобарски салон спровели су анкету, са мањим бројем испитаника и непрецизним узорком, а резултати показују да се 90% грађана о културним манифестацијама обавештава преко интернета. Анкета је спроведена године, а подаци су добијени љубазношћу Октобарског салона. 86

94 У складу са концептом, током целе изложбе комуникација са публиком била ми је приоритет. Контакт сам остваривала паралелно, у он-лајн и оф-лајн 202 свету, односно, на интеренту и у изложбеном простору. Свим посетиоцима изложбе трудила сам се да што боље објасним целокупан уметнички концепт, процес, стилске и техничке појединости мог израза, као и да им приближим моје емоције. Одговарала сам на сва њихова питања и тиме, надам се, допринела демистификацији уметника и стваралачког процеса. Било ми је важно да пажљиво саслушам њихове утиске и радо сам прихватала похвале, сугестије, коментаре и критике, отварајући дискусију са саговорницима. Изложба је била отворена и читка, предусретљиво нудећи објашњења кроз плакате, путем страница интернет презентације на екранима и присуства уметника отвореног да ток процеса, али и своје страхове и наде, које су га пратиле, подели са свим заинтересованима Изложене графике У питању је шест графика великог формата и једна графика мањег формата, настала након изложбе. Текстуални садржај за већину графика, односно кључне речи, бирала сам у складу са животним и емоционалним искуством, једна графика је настала од сажимања текста који није био намењен овом пројекту, а два сам нацрта направила од речи које је бирала публика. 1. Кључна реч Уметност (слика 17) Речи које сам изабрала да представљају ову графику представљају субјективно и лично виђење појма Уметности сведено на речи, приказане величинама сразмерним субјективном доживљају њиховог значаја и груписаним по мом личном укусу. Ова графика је индиректни позив за учешће у анкети, јер мој избор речи и неочекиване композиције које их сучељавају, додатно инспиришу публику. 202 Појмови online i offline на енглеском језику означавају прикљученост или искљученост на мрежу и немају одговарајуће пандане у српском језику. 87

95 Слика 17. Кључна реч - Уметност, 200cm x 200 cm, Кључна реч - Интернет (слика 18) Графика која представља тему Интернета представља субјективно и лично виђење овог појма, рашчлањено на десетине сродних појмова. Појмове сам одабирала у складу са својим пословним и приватним искуством, истичући највише оне које сматрам најзначајнијим за ову област или редовно користим у свом раду. 88

96 Слика 18. Кључна реч - Интернет, 200cm x 200 cm, Кључна реч Природа (слика 19) Речи ове графике су субјективно и лично виђење природе сведено на појмове. Овај рад наглашава моје незадовољство услед отуђености од природе и истиче контарст дигиталних знакова и мотива из природе. 89

97 Слика 19. Кључна реч - Природа, 200cm x 200 cm, Кључна реч - Биографија (слика 20) Садржај за графику Кључна реч - Биографија добила сам од материјала који нису били намењени за коришћење у овом пројекту. Ширу верзију моје биографије унела сам у алат за бројање најчешће поменутих речи и на тај начин одредила појмове и њихове величине које ћу користити при креирању уметничког рада. Апликација Тагкседо допринела је да, између осталог, све своје вештине и искуство сведем и лакше разумем, али да се истовремено лакше, краће, јасније и зато много ефикасније, представим публици. Целокупан процес доживела сам као својеврстан облик интроспекције, тако да сам исти алат користила и за анализу својих песама и дневничких записа, иако добијене речи, за сада, нисам користила 90

98 у уметничком процесу. На овој графици је постигнут контраст сучељеним субјективним ликовним атрибутима и аутоматским, објективним избором речи. Слика 20. Кључна реч - Биографија, 200cm x 200 cm, Кључна реч - Публика (слика 21) Сабирањем мишљења публике о мојим уметничким радовима, прикупљеним на Фејсбук страници 203, добијене су речи које чине садржај ове графике. У истраживању спроведеном почетком године је учествовало 45 особа, претходно упознатих са мојим досадашњим радовима. Издвојено је 26 најчешће поменутих појмова од укупно 116 прикупљених. Додатних неколико појмова сам Процес прикупљања мишљења публике извршен је током лета године на пре изложбе Кључна реч - Уметност

99 изабрала од преосталих са списка, иако су од стране публике били поменути само једном, зато што сам сматрала да ће одлично допринети опису мог стваралаштва. Слика 21. Кључна реч - Публика, 200cm x 200 cm, Кључна реч - Ја (слика 22) Графика чија је израда имала истакнуту репаративну функцију у односу на мене као аутора. Наведени су појмови који су део мог окружења и они које желим да буду део мог окружења. Слободно сам набрајала речи и мењала њихове величине у складу са јачином потребе коју према овим појмовима осећам. Ова графика, за разлику од осталих, рађена је без претходног планског дефинисања и распоређивања речи. 92

100 Слика 22. Кључна реч - Ја, 200cm x 200 cm, Графика настала од резултата анкете Шта је Уметност? (слика 23) Анкету Шта је за вас уметност, део истраживања Кључна реч - Уметност, попунило је 225 особа, а унесено је преко 900 појмова, који су током изложбе били приказани у виду аутоматски генерисаног облака речи на екрану компјутера. Након изложбе су најзаступљенији одговори, као коначна решења анкете, представљени у виду још једне графике пројекта, која је изложена на наредној изложби графика серијала Кључна реч - Уметност Изложба дигиталних графика Кључна реч - Уметност представљена је и у Културном центру Новог Сада у фебруару Године. 93

101 Слика 23. Графика настала од резултата анкете Шта је Уметност?, 85 cm x 60 cm, Начини одабира речи за графике које су се налазиле на зиду, али и за оне приказане само на екранима, могу се приказати унутар табеле путем које је видљиво у којој мери сам комбиновала субјективни и објективни приступ, као и лично мишљење, насупрот мишљења публике (Табела 1). Табела број 1- Начини избора речи за садржаје графика серијала Кључна реч - Уметност Лично виђење Виђење јавности Субјективно 01. Уметност (графика) 02. Природа (графика) 03.Мој лични облак (графика) 04. Интернет (графика) 07. О мојим графикама (графика) 10. Уметност - АНКЕТА (на екрану и накнадно графика) 05.Моја комплетна 08. Гугл потражња (само на Аутоматски, биографија у 100 речи екрану) објективно (графика) 09. Гугл понуда (само на екрану) 94

102 По речима Вики Цаламате, монопринт је тежња савремене графике 205, чему сам и ја донекле тежила, дајући купцима прилику да поред изложених графика у оквиру пројекта Кључна реч Уметност уз купљено уникатно штампано дело добију и виртуелну матрицу на диску са оригиналним фајлом слободним за коришћење у некомерцијалне сврхе, лиценцираним CC лиценцом Интернет презентација Онако како излазак из галерије у јавни простор представља изазов и ризик, тако је и због сусретања са публиком могуће изаћи из физичког, реалног у виртуелан простор. Ова изложба могла је засебно да постоји и само на интернет презентацији, како је и наставила да постоји након затварања. Интернет презентација пројекта Кључна реч - Уметност пажљиво је и темељно припремана неколико месеци унапред. Састоји се од виртуелне галерије уметничких радова, описа пројекта и интерактивног дела пројекта - анкете, приказа резултата истраживања понуде и потражње уметности и интернет адресара уметничких садржаја на српском језику. Гугл истраживање и Адресар добијени су аутоматским путем, помоћу наменски израђеног програма, специфичног, пажљиво планираног и тестираног алгоритма, који је пратио понашање корисника интернета. Програм је израђен по оригиналној идеји, а процес програмирања је праћен и контролисан ради добијања прецизних информација битних и за конципирање и за реализацију пројекта. На свим страницама интернет презентације омогућено је јавно коментарисање од стране посетилаца веб-сајта, што је показало моју отвореност за комуникацију. Такође, на друштвеној мрежи Фејсбук сам од посетилаца изложбе свакодневно тражила мишљење о појединим аспектима пројекта. Поред тога што је овакав став указао на моје расположење за комуникацију, било је омогућено свим заинтересованимa да остваре своју жељу за дијалогом о 205 Ћинкул Љиљана (ур.), Графика на ивици - Графика и њена гранична подручја у 21. веку, Галерија графички колектив, Београд, 2009., стр Creative Commons (CC) лиценце пружају могућност да задржите права на дело и да истовремено дозволите коришћење дела другом лицу. 95

103 уметности. Током трајања изложбе имала сам прилике да се упознам са позитивним, али и са негативним ефектима отворене комуникације Анкета Шта је за Вас уметност? Питање на који многи нису никада пробали да дају одговор било је истакнуто на сајту и Фејсбук страници, као и у простору галерије. Од учесника анкете није тражено да дефинишу појам уметности уз образложење, већ да само упишу неколико речи за које сматрају да су у вези са уметношћу. Да не би било нејасноћа око задатка, на сајту и на мониторима у Дому омладине било је исписано кратко упутство и охрабрење: Свако од нас има слободу да уметност доживи у складу са својим искуством. Емоције које уметност буди различите су код сваког појединца. Своје личне утиске о уметности изразите кроз пет произвољних појмова попуњавањем форме која се налази у продужетку. Сваким новим уносом, након освежавања странице, облак речи са десне стране може претрпети измене у зависности од појмова који су унети. Облак речи је после сваког уноса аутоматски мењао свој састав, густину, положај и величину излистаних речи у складу са најзаступљенијим појмовима и мишљење учесника је почело да се очитава са првим уносом. На сајту је било јасно назначено да је анкета анонимна, а да ће резултати послужити за израду још једне уметничке графике која ће, као знак захвалности, бити послата свим учесницима у електронској форми путем е-адресе коју су убележили приликом учествовања у анкети. Приказани резултати анкете су представили дело које је у фази настајања, а због трансформације резултата у реалном времену, сваки учесник га је могао доживети као ново дело, а себе као члана групе аутора. Поред јавног позива пласираног путем мејлинг листе, медија, друштвених мрежа и интернет презентације, индиректни позив на акцију представљен је мојим субјективним избором речи приказаним у оквиру дигиталних графика постављених у изложбени простор. Додатна мотивација за одвајање времена за попуњавање анкете очитавала се и кроз интересовање појединаца да се упозна са најучесталијим одговорима својих претходника. Графички приказ је појединачна 96

104 мишљења представио као једно колективно. Просек субјективног је приказао на објективан начин, а публика је добила прилику да се кроз овај приказ упозна са својим личним ставом али и са општим ставом јавности о истој теми. У предвиђеном временском распону, анкету Шта је Уметност попунило је 225 особа, а унесено је преко 900 појмова (Табела 2). Табела број 2 - Најзаступљенији одговори учесника анкете Шта је Уметност? 207 Ред. бр. Појам Број понављања 01. Слобода Љубав Лепота Живот Креативност Радост Комуникација Страст Емоција Стварање Енергија Инспирација Уживање Вечност Комплетни резултати анкете Шта је уметност доступни су на интернет презентацији ауторке 97

105 15. Машта Срећа Игра Потреба 10 Неки од занимљивих, креативних одговора, који не спадају у најчешћи избор су: Неопхода, Траг, Императив, Информација, Провокација, Храна, Све, Ништа, Било-шта и други. У овом заједничком пројекту, учесници су одиграли кључну улогу и показали да је уметност заиста комуникација, инспирација, машта, игра и много тога од претходно наведеног. Подаци су, накнадно, били уобличени у графику која је путем електронске поште послата свим учесницима анкете у квалитету за штампу, али и у форми позадине радне површине компјутера. Графика је резултат сабирања моје унутрашње природе и ставова публике и приказује коначне резултате анкете, а неколико најуочљивијих речи може бити схваћено као тренд перцепције уметничког доживљаја од стране јавности у Републици Србији током јесени године. У низу појмова препознао се велики број људи - оних који су попуњавали анкету о уметности, али и оних који ће дело посматрати касније, а слажу се са изнесеним ставовима. Ова графика би требало да наведе посматрача да се запита шта је уметност заиста и какав је њен значај. Једноставност односа речи које нису постављене као низ и могу да се посматрају засебно, утиче на јасност поруке, али и њено индивидуално схватање. Тај лични приступ може помоћи развијању блиског односа са уметничким концептом и креативним процесом. Интерактивност у уметности представља врсту активне перцепције посматрача, док уметник утиче на ставове публике, публика истовремено врши повратни утицај на аутора и његово дело. Директна сарадња и комуникација са сопственом публиком, искуство је непроцењиве вредности, али и привилегија. Осетила сам како је имати публику у 98

106 свом тиму. Заједно смо осетили радост стварања и моја комуникација са њима је постала интензивнија. Ослушкујем њихове потребе и мишљења из дана у дан. Добијене речи се делимично поклапају и са мојим виђењем појма уметности. Веома сам задовољна јер је публика истакла и појам комуникације који се налази на седмом месту, изабран од, оквирно, 10% испитаника. Упркос зимском годишњем добу, у току кога сам радила на овој графици, она обилује јарким бојама, заступљенијим више него икада у мом стваралаштву. Један део интернет публике која је коментарисала нашу заједничку графику је то одмах приметио. За ову компоненту изложбе су били посебно заинтересовани и медији. Нису их само занимали резултати, већ и чињеница да данас још неко трага за одговором на питање Шта је уметност?. Мислим да уметност није само одговор на наше тежње, потребе, снове, жеље и стремљења, већ и питање, те да трагање за њеним значењем оплемењује и награђује свакога. Сада, када размишљам са једне дистанце од тог тренутка и времена у којем сам пројекат Кључна реч - Уметност спроводила, намеће се питање у којој би мери одговори били другачији уколико бих повремено понављала овакву анкету и да ли би могао да се прати ток колективне друштвене свести о појму култура из године у годину. Слика 17. Резултати анкете приказани у облику облака речи на изложби Кључна реч Уметност, октобар

107 3.2.2 Потражња и понуда уметничких садржаја на интернету У постављању концепта пројекта Кључна реч - Уметност, истраживање положаја уметности у Србији је било полазна тачка. Ради анализе доживљаја појма уметности спровела сам и статистичко истраживање уз помоћ специјализованог програма креираног ради истраживања стално променљивог мњења најшире уметничке публике. И ова компонента пројекта користила је форму облака речи и тиме резултате учинила прегледним. Идеја за програмирање и графичко приказивање резултата потекла је од постојећег Гугл алата - Гугл трендови 208, којим се могу добити занимљиви подаци као што је тренд претраживања термина Уметност путем Гугл претраживача за последњих 10 година, однос броја претраживања појма по географској локацији и листа појмова који се претражују уз поменути појам. Поједностављени графички упоредни приказ упита и резултата интернет претраге о појму Уметност, даје једноставан преглед речи које се уносе у претраживач уз реч уметност, као и речи које стоје уз њу на сајтовима (Слика 18). У питању је процес који обухвата две независне претраге - једна открива појмове које јавни сервис за претраживање Гугл нуди корисницима када упућују захтеве за претрагу, док друга открива појмове који се најчешће помињу на интернет презентацијама откривеним процесом претраге. Креирана апликација Понуде и потражње уметничких садржаја на интернету 209 издваја речи повезане са појмом уметности у српској језичкој културној средини. 208 Google Trends, Комплетан опис оригиналног софтвера доступан је на интернет презентацији ауторке 100

108 Слика 18. Потражња (лево) и понуда (десно) уметничких садржаја на интернету, октобар Адресар уметничких садржаја 210, који сам такође креирала за потребе истраживања, је покушај сумирања понуде информација о уметности које се налазе на интернету. У свету постоји сајтова 211 и није познат број сајтова који се баве темом уметности. Адресар приказује сто интернет дестинација на којима се највише пута помиње реч Уметност. Почетна идеја била је да прикупим адресе сајтова који се у Републици Србији баве уметношћу и да истражим њихов начин комуникације. Сама намена адресара је, међутим, прерасла почетну замисао, јер он сада може послужити за оријентацију у он-лајн свету уметности у Србији. Паралелно са праћењем уметничких садржаја на интернету и сама сам пласирала информације о свом уметничком пројекту. Интернет технологија може у значајној мери да прошири публику која донекле даје смисао уметничком делу. Уколико нема довољно адекватних извора на интернету, постоји могућност да ће уметност и култура бити нејасни, погрешно схваћени и у свести појединаца замењени оним што она није. Ако је икада постојала техничка могућност за анимацију културних потреба код најшире јавности и пружања могућности да се оне квалитетно задовоље, онда је то данас. Ни доживљај публике никад није био транспарентнији него данас, корисник интернета није више пасиван посматрач већ је део саме информације, пошто је добио могућност да објављује, пита, 210 Комплетан адресар је доступан на интернет презентацији ауторке, Извор Internet live stats, на дан

Креирање апликација-калкулатор

Креирање апликација-калкулатор 1 Креирање апликација-калкулатор Сабирање стрингова 1. Поставити на форму три поља за едитовање и једно дугме са натписом Сабери. 2. Кликом на дугме, треба да се у последњем пољу појави резултат сабирања

More information

Критеријуми за друштвене науке

Критеријуми за друштвене науке На састанку председника комисија друштвених и хуманистичких наука са представницима Министарства који је одржан 6. јуна, усклађени су критеријуми за истраживаче. Критеријуми за друштвене науке Услови за

More information

TРЖИШТЕ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ГОДИНИ

TРЖИШТЕ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ГОДИНИ TРЖИШТЕ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У 2013. ГОДИНИ др Милан Јанковић, директор Општи приказ Број становника: 7,18милиона (без Косова и Метохије) Укупна површина: 88.502 km² БДП у 2013:

More information

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ У РЕГИСТАР ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКТА

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ У РЕГИСТАР ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКТА ЗАХТЕВ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ У РЕГИСТАР ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКТА Република Србија Агенција за привредне регистре ПУНО ПОСЛОВНО ИМЕ ПРИВРЕДНОГ СУБЈЕКТА Правна форма: доо од ад кд задруга Седиште Друго: Део пословног

More information

Достава захтева и пријава М-4 за годину преко електронског сервиса Фонда ПИО. е-м4. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање

Достава захтева и пријава М-4 за годину преко електронског сервиса Фонда ПИО. е-м4. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање Достава захтева и пријава М-4 за 2015. годину преко електронског сервиса Фонда ПИО е-м4 Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање Привредна комора Србије Београд, 7. март 2016. године www.pio.rs

More information

Архитектура и организација рачунара 2

Архитектура и организација рачунара 2 Архитектура и организација рачунара 2 Садржај Увод Циљеви и исход предмета Наставници Програм предмета Лабораторијске вежбе Предиспитне обавезе студената Начин полагања испита Литература 2/16 Увод Назив

More information

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ Еразмус +: програм Европске комисије намењен образовању Хоризонт 2020: програм Европске комисије намењен науци Обезбеђује финансирање пројеката у области образовања и усавршавања,

More information

СТРУКТУРА СТАНДАРДА СИСТЕМАМЕНАЏМЕНТАКВАЛИТЕТОМ

СТРУКТУРА СТАНДАРДА СИСТЕМАМЕНАЏМЕНТАКВАЛИТЕТОМ 1 СТРУКТУРА СТАНДАРДА СИСТЕМАМЕНАЏМЕНТАКВАЛИТЕТОМ 2 ПРИНЦИПИ МЕНАЏМЕНТА КВАЛИТЕТОМ 3 ПРИНЦИПИ МЕНАЏМЕНТА КВАЛИТЕТОМ 4 ПРИНЦИПИ МЕНАЏМЕНТА КВАЛИТЕТОМ Edwards Deming Не морате то чинити, преживљавање фирми

More information

1 (преузето )

1  (преузето ) Оригинални научни рад УДK: 316.77:004.773(497.11) Дражен Георгиевски drazen1978@yahoo.com Антрополошко истраживање учешћа младих на друштвеној мрежи Фејсбук: пример средњошколаца из Краљева Апстракт: Комуникација

More information

Структура студијских програма

Структура студијских програма УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ АДУ, ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА труктура студијских програма НОВИ АД 2010. пецијалистичке струковне студије трана 2 тудијски програм: ПРВА ГОДИНА татус П В ИР ДОН 1 IS001 Ефективни менаџмент

More information

ПРЕГЛЕД ОБРАЧУНА ПДВ ЗА ПОРЕСКИ ПЕРИОД ОД ДО 20. ГОДИНЕ

ПРЕГЛЕД ОБРАЧУНА ПДВ ЗА ПОРЕСКИ ПЕРИОД ОД ДО 20. ГОДИНЕ Образац ПО ПРЕГЛЕД ОБРАЧУНА ЗА ПОРЕСКИ ПЕРИОД ОД ДО 20. ГОДИНЕ ПОДАЦИ О ПОДНОСИОЦУ Назив, односно име и презиме и адреса ПИБ У Обрасцу ПО износи се уписују у динарима, без децимала 1. ПРОМЕТ ДОБАРА И УСЛУГА

More information

НАУЧНО ВЕЋЕ АСТРОНОМСКЕ ОПСЕРВАТОРИЈЕ БИЛТЕН РЕФЕРАТА. за избор у научна звања и избор и реизбор на одговарајуца радна места

НАУЧНО ВЕЋЕ АСТРОНОМСКЕ ОПСЕРВАТОРИЈЕ БИЛТЕН РЕФЕРАТА. за избор у научна звања и избор и реизбор на одговарајуца радна места НАУЧНО ВЕЋЕ АСТРОНОМСКЕ ОПСЕРВАТОРИЈЕ БИЛТЕН РЕФЕРАТА за избор у научна звања и избор и реизбор на одговарајуца радна места 28.12.2015. године Одговорни уредник: др Гојко Ђурашевић САДРЖАЈ: Избор у звање

More information

ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ CURRICULUM VITAE ОСНОВНИ ПОДАЦИ Име и презиме Година и место рођења Звање е-mail Универзитет, факултет, организациона јединица Образовно-научно

More information

Tel (0) ; Fax: + 381(0) ; web: ;

Tel (0) ; Fax: + 381(0) ; web:  ; Научни институт за ветеринарство "Нови Сад" Руменачки пут 20 21000 Нови Сад, Р.Србија Scientific Veterinary Institute "Novi Sad" Rumenacki put 20 21000 Novi Sad, R.Serbia Tel. + 381 (0)21 4895-300; Fax:

More information

У овом раду приказано је коришћење електронског теста за проверу стеченог знања ученика VIII разреда из предмета Техничко и информатичко образовање.

У овом раду приказано је коришћење електронског теста за проверу стеченог знања ученика VIII разреда из предмета Техничко и информатичко образовање. Увод У овом раду приказано је коришћење електронског теста за проверу стеченог знања ученика VIII разреда из предмета Техничко и информатичко образовање. За израду електронског теста коришћен је софтвер

More information

Употреба информационо-комуникационих технологија у Републици Србији, 2012.

Употреба информационо-комуникационих технологија у Републици Србији, 2012. Саопштење за јавност Република Србија Републички завод за статистику Београд, Милана Ракића 5 телефон +381 11 2412-922 www.stat.gov.rs stat@stat.gov.rs Употреба информационо-комуникационих технологија

More information

Сигурност у програмском. https://docs.oracle.com/javase/8/do cs/technotes/guides/security/overvie w/jsoverview.html

Сигурност у програмском. https://docs.oracle.com/javase/8/do cs/technotes/guides/security/overvie w/jsoverview.html Сигурност у програмском језику Java https://docs.oracle.com/javase/8/do cs/technotes/guides/security/overvie w/jsoverview.html Java сигурносна архитектура Сигурносна архитектура за програмски језик Java

More information

Конкурсна документација Т - 44 / 2013

Конкурсна документација Т - 44 / 2013 Конкурсна документација Т - 44 / 2013 в) Банкарска гаранција за добро извршење посла Понуђач чију понуду Наручилац изабере као најповољнију дужан је да у року од 5 (пет) дана од дана закључења уговора

More information

ЛАБОРАТОРИЈА ЕНЕРГИЈЕ ЗНАЊА

ЛАБОРАТОРИЈА ЕНЕРГИЈЕ ЗНАЊА ЛАБОРАТОРИЈА ЕНЕРГИЈЕ ЗНАЊА 1 Друштво физичара Србије са НИС-ом реализује пројекат обуке наставника физике за реализацију лабораторијских вежби и рад са талентованом децом. Прва фаза је опремање три лабораторије

More information

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ У ФУНКЦИЈИ ИНТЕРКУЛТУРНОГ КОМУНИЦИРАЊА И КУЛТУРЕ МИРА

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ У ФУНКЦИЈИ ИНТЕРКУЛТУРНОГ КОМУНИЦИРАЊА И КУЛТУРЕ МИРА ДРЖАВНОСТ, ДЕМОКРАТИЗАЦИЈА И КУЛТУРА МИРА Наталија В. Јовановић 1 Универзитет у Нишу Филозофски факултет УДК 316.774:004.738.5 316.776:316.722(497) ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ У ФУНКЦИЈИ ИНТЕРКУЛТУРНОГ КОМУНИЦИРАЊА

More information

На основу члана 108. Закона о јавним набавкама директор Дома здравља Др Јован Јовановић Змај Стара Пазова, доноси следећу:

На основу члана 108. Закона о јавним набавкама директор Дома здравља Др Јован Јовановић Змај Стара Пазова, доноси следећу: Посл.бр. 10-17/16/5 дана 14.07.2016. године На основу члана 108. Закона о јавним набавкама директор Дома здравља Др Јован Јовановић Змај Стара Пазова, доноси следећу: ОДЛУКУ О ДОДЕЛИ УГОВОРА О ЈАВНОЈ НАБАВЦИ

More information

РЕГИСТАР УДРУЖЕЊА, ДРУШТАВА И САВЕЗА У ОБЛАСТИ СПОРТА

РЕГИСТАР УДРУЖЕЊА, ДРУШТАВА И САВЕЗА У ОБЛАСТИ СПОРТА Бранкова 25 11000 Београд, Република Србија Инфо центар +381 11 202 33 50 Е - пошта: sport@apr.gov.rs www.apr.gov.rs РЕГИСТАР УДРУЖЕЊА, ДРУШТАВА И САВЕЗА У ОБЛАСТИ СПОРТА ПРИЈАВА ЗА УПИС УДРУЖЕЊА, ДРУШТВА

More information

ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ CURRICULUM VITAE ОСНОВНИ ПОДАЦИ Име и презиме Година и место рођења Звање е-mailweb site Универзитет, факултет, организациона јединица

More information

КАУЧСУРФИНГ КАО САВРЕМЕНИ ТРЕНД У ТУРИСТИЧКИМ КРЕТАЊИМА

КАУЧСУРФИНГ КАО САВРЕМЕНИ ТРЕНД У ТУРИСТИЧКИМ КРЕТАЊИМА УДК: 338.48 Оригинални научни рад ПОСЛОВНА ЕКОНОМИЈА BUSINESS ECONOMICS Година X Број I Стр 190-217 Маја, Б. Мијатов, 1 докторанд Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за географију,

More information

О Д Л У К У о додели уговора

О Д Л У К У о додели уговора Научни институт за ветеринарство "Нови Сад" Руменачки пут 20 21000 Нови Сад, Р.Србија Scientific Veterinary Institute "Novi " Rumenacki put 20 21000 Novi, R.Serbia Tel. + 381 (0)21 4895-300; Fax: + 381(0)21

More information

ТМ Г. XXXVI Бр. 1 Стр Ниш јануар - март UDK : ПРИСТУПАЧНОСТ ИНТЕРНЕТА ОСОБАМА СА ПОРЕМЕЋАЈЕМ РАЗЛИКОВАЊА БОЈА

ТМ Г. XXXVI Бр. 1 Стр Ниш јануар - март UDK : ПРИСТУПАЧНОСТ ИНТЕРНЕТА ОСОБАМА СА ПОРЕМЕЋАЈЕМ РАЗЛИКОВАЊА БОЈА ТМ Г. XXXVI Бр. 1 Стр. 277-290 Ниш јануар - март 2012. UDK 376.1-056.262:004.738.5 Прегледни чланак Примљено: 25.03.2010. Драгица Радосав Универзитет у Новом Саду Технички факултет Михајло Пупин Зрењанин

More information

ПРАЋЕЊЕ МЕДИЈСКИХ САДРЖАЈА ПОСРЕДСТВОМ ТРАДИЦИОНАЛНИХ МЕДИЈА УЗ ИСТОВРЕМЕНУ КОМУНИКАЦИЈУ У ВИРТУЕЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

ПРАЋЕЊЕ МЕДИЈСКИХ САДРЖАЈА ПОСРЕДСТВОМ ТРАДИЦИОНАЛНИХ МЕДИЈА УЗ ИСТОВРЕМЕНУ КОМУНИКАЦИЈУ У ВИРТУЕЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ УДК 316.774:316.772 1 Др Ива Белеслин* 1 2 Проф. др Биљана Ратковић Његован** 2 Факултет техничких наука Универзитет у Новом Саду ПРАЋЕЊЕ МЕДИЈСКИХ САДРЖАЈА ПОСРЕДСТВОМ ТРАДИЦИОНАЛНИХ МЕДИЈА УЗ ИСТОВРЕМЕНУ

More information

THE THEATRE IN PARTHICOPOLIS: A POSSIBLE RECONSTRUCTION

THE THEATRE IN PARTHICOPOLIS: A POSSIBLE RECONSTRUCTION Ni{ i Vizantija XIV 213 Slavica Taseva THE THEATRE IN PARTHICOPOLIS: A POSSIBLE RECONSTRUCTION In the sphere of the visual arts, actors in costumes and masks can be seen on fine carvings of theatres, on

More information

ОДЛУКУ О УТВРЂИВАЊУ ПРОСЕЧНИХ ЦЕНА КВАДРАТНОГ МЕТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ ЗА 2018

ОДЛУКУ О УТВРЂИВАЊУ ПРОСЕЧНИХ ЦЕНА КВАДРАТНОГ МЕТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ ЗА 2018 На основу чл.6, 6а и 7. Закона о порезима на имовину (Сл. Гласник РС'', бр. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-УС и 47/13 и 68/14-др.закон), члана 6. и 11. Закона о финансирању

More information

Мастер студије Смер: Рачуноводство и ревизија

Мастер студије Смер: Рачуноводство и ревизија ФИНАНСИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ И МЕЂУНАРОДНА РАЧУНОВОДСТВЕНА РЕГУЛАТИВА Мастер студије Смер: Рачуноводство и ревизија Информације о предмету Предавања: проф. др Љиљана Дмитровић Шапоња Вежбе: др Сунчица Милутиновић

More information

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ФАКУЛТЕТА ПОЛИТИЧКИХ НАУКА У БЕОГРАДУ

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ФАКУЛТЕТА ПОЛИТИЧКИХ НАУКА У БЕОГРАДУ Универзитет у Београду Факултет политичких наука НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ФАКУЛТЕТА ПОЛИТИЧКИХ НАУКА У БЕОГРАДУ Одлуком Наставно-научног већа Факултета политичких наука Универзитета у Београду, од 9. семптембра

More information

Директна и обрнута пропорционалност. a b. и решава се тако што се помноже ''спољашњи са спољашњим'' и ''унyтрашњи са. 5 kg kg 7 kg...

Директна и обрнута пропорционалност. a b. и решава се тако што се помноже ''спољашњи са спољашњим'' и ''унyтрашњи са. 5 kg kg 7 kg... Директна и обрнута пропорционалност Увод: Количник реалних бројева a и b, тј. број назива се размером бројева a и b Пропорција је једнакост две размере: a : b = a b a : b = c : d и решава се тако што се

More information

ФОТОГРАФИЈА ИЗМЕЂУ ДОКУМЕНТА И УМЕТНИКОГ ДЕЛА ПАЧВОРК (PATCH WORK) И ТУМАЧ (TOO MUCH) ФОТОГРАФИЈЕ БРАНИМИРА КАРАНОВИЋА

ФОТОГРАФИЈА ИЗМЕЂУ ДОКУМЕНТА И УМЕТНИКОГ ДЕЛА ПАЧВОРК (PATCH WORK) И ТУМАЧ (TOO MUCH) ФОТОГРАФИЈЕ БРАНИМИРА КАРАНОВИЋА ТEME, г. XLI, бр. 4, октобар децембар 2017, стр. 1073 1089 Претходно саопштење DOI: 10.22190/TEME1704073L Примљено: 27. 7. 2016. UDK 77.03/.08 Ревидирана верзија: 6. 3. 2017. Одобрено за штампу: 15. 11.

More information

СЕКТОР ЗА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ПРОЦЕДУРА ЗА РАД СА ЕКСЕЛ ШАБЛОНОМ ЗА УНОС И КОНТРОЛУ ЗАВРШНИХ РАЧУНА КОРИСНИКА БУЏЕТСКИХ СРЕДСТАВА СИТ-B.

СЕКТОР ЗА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ПРОЦЕДУРА ЗА РАД СА ЕКСЕЛ ШАБЛОНОМ ЗА УНОС И КОНТРОЛУ ЗАВРШНИХ РАЧУНА КОРИСНИКА БУЏЕТСКИХ СРЕДСТАВА СИТ-B. СЕКТОР ЗА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ПРОЦЕДУРА ЗА РАД СА ЕКСЕЛ ШАБЛОНОМ ЗА УНОС И КОНТРОЛУ ЗАВРШНИХ РАЧУНА КОРИСНИКА БУЏЕТСКИХ СРЕДСТАВА СИТ-B.7 Страна : 2 од 18 ОДОБРАВА Потпис Име и презиме Датум Спонзор

More information

БИБЛИОТЕКА КАО НОСИЛАЦ ПАРТИЦИПАТИВНИХ ПРАКСИ У КУЛТУРИ У КОНТЕКСТУ ИНФОРМАЦИОНОГ ДРУШТВА

БИБЛИОТЕКА КАО НОСИЛАЦ ПАРТИЦИПАТИВНИХ ПРАКСИ У КУЛТУРИ У КОНТЕКСТУ ИНФОРМАЦИОНОГ ДРУШТВА УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ Тамара С. Вученовић БИБЛИОТЕКА КАО НОСИЛАЦ ПАРТИЦИПАТИВНИХ ПРАКСИ У КУЛТУРИ У КОНТЕКСТУ ИНФОРМАЦИОНОГ ДРУШТВА Докторска дисертација Београд, 2016. UNIVERSITY OF

More information

ЗАШТИТА И ОБНОВА ИСТОРИЈСКИХ УРБАНИХ ЦЕЛИНА ПОТРОШАЧКИ ПРОИЗВОД ИЛИ КРЕАТИВНА АКТИВНОСТ?

ЗАШТИТА И ОБНОВА ИСТОРИЈСКИХ УРБАНИХ ЦЕЛИНА ПОТРОШАЧКИ ПРОИЗВОД ИЛИ КРЕАТИВНА АКТИВНОСТ? Проф. др Нађа КУРТОВИЋ ФОЛИЋ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА Резиме ЗАШТИТА И ОБНОВА ИСТОРИЈСКИХ УРБАНИХ ЦЕЛИНА ПОТРОШАЧКИ ПРОИЗВОД ИЛИ КРЕАТИВНА АКТИВНОСТ? Историјске урбане целине могу

More information

ОДЛУКУ О ИЗБОРУ ПРОЈЕКАТА У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ КОЈИ ЋЕ У ОДРЕЂЕНОМ ИЗНОСУ БИТИ ФИНАНСИРАНИ И СУФИНАНСИРАНИ ИЗ ГРАДСКОГ БУЏЕТА У 2015.

ОДЛУКУ О ИЗБОРУ ПРОЈЕКАТА У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ КОЈИ ЋЕ У ОДРЕЂЕНОМ ИЗНОСУ БИТИ ФИНАНСИРАНИ И СУФИНАНСИРАНИ ИЗ ГРАДСКОГ БУЏЕТА У 2015. На основу члана 76. Закона о култур ( Службен гласнк РС 72/09), члана 46. Закона о локалној самоуправ ( Службен гласнк РС 129/07), чланова 2. 4. 37. Пословнка о раду Градског већа града Лесковца ( Службен

More information

NIS HOLDS 9TH ANNUAL GENERAL MEETING

NIS HOLDS 9TH ANNUAL GENERAL MEETING NIS HOLDS 9TH ANNUAL GENERAL MEETING NIS j.s.c. Novi Sad Shareholders Assembly has held its 9th Annual General Meeting on 27 June 2017 and promulgated the Decision on 2016 profit distribution, dividend

More information

6 th INTERNATIONAL CONFERENCE

6 th INTERNATIONAL CONFERENCE 6 th INTERNATIONAL CONFERENCE Contemporary achievements in civil engineering 20. April 2018. Subotica, SERBIA A BASIC WATER BUDGET MODEL FOR THE PALIĆ LUDAŠ LAKE SYSTEM Zoltan Horvat 1 Mirjana Horvat 2

More information

ИНФОТЕКА бр.1-2/2002. Нови трендови у библиотекарству

ИНФОТЕКА бр.1-2/2002. Нови трендови у библиотекарству TСажетак T ИНФОТЕКА бр.1-2/2002 Нови трендови у библиотекарству Стела Филипи-Матутиновић Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" TПолазећи од потребе опстанка библиотечко-информационе делатности,

More information

УЛОГА ИНТЕРНЕТА И ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА У ПРОЦЕСУ РЕГРУТАЦИЈЕ И СЕЛЕКЦИЈЕ

УЛОГА ИНТЕРНЕТА И ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА У ПРОЦЕСУ РЕГРУТАЦИЈЕ И СЕЛЕКЦИЈЕ XXII Интернационални научни скуп Стратегијски менаџмент и системи подршке одлучивању у стратегијском менаџменту 19. мај 2017, Суботица, Република Србија Агнеш Славић Економски факултет у Суботици, Универзитет

More information

Annex XVIII - World Tourism Organization to the Convention on the Privileges and Immunities of the Specialized Agencies

Annex XVIII - World Tourism Organization to the Convention on the Privileges and Immunities of the Specialized Agencies З А К О Н О ПОТВРЂИВАЊУ АНЕКСА XVIII УЗ КОНВЕНЦИЈУ О ПРИВИЛЕГИЈАМА И ИМУНИТЕТИМА СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИХ АГЕНЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА КОЈИ СЕ ОДНОСИ НА СВЕТСКУ ТУРИСТИЧКУ ОРГАНИЗАЦИЈУ Члан 1. Потврђује се Анекс

More information

СТАТИСТИКА СТАНОВНИШТВА

СТАТИСТИКА СТАНОВНИШТВА 2014 СТАТИСТИКА СТАНОВНИШТВА POPULATION STATISTICS ГОДИШЊЕ САОПШТЕЊЕ ANNUAL RELEASE ИСПРАВЉЕНО САОПШТЕЊЕ/CORRECTED RELEASE 27. VIII 2015. Број/No. 99/15 РОЂЕНИ И УМРЛИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ BIRTHS AND DEATHS

More information

УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ. ФАКУЛТЕТ ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ Докторске уметничке студије Студијски програм: Примењене уметности и дизајн

УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ. ФАКУЛТЕТ ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ Докторске уметничке студије Студијски програм: Примењене уметности и дизајн УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ Докторске уметничке студије Студијски програм: Примењене уметности и дизајн Докторска дисертација МАПИРАЊЕ СЕЋАЊА Просторно лоцирање индивидуалних

More information

ПОКРЕТ И ГЕСТ КАО ОСНОВА ЛИКОВНОГ ИЗРАЗА

ПОКРЕТ И ГЕСТ КАО ОСНОВА ЛИКОВНОГ ИЗРАЗА УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ Докторски уметнички пројекат ПОКРЕТ И ГЕСТ КАО ОСНОВА ЛИКОВНОГ ИЗРАЗА Изложба графика великог форматa Ментор: Ред.проф. Владимир Вељашевић Кандидат:

More information

Алати за визуелизацију израде техничких цртежа у процесу учења техничког и информатичког образовања

Алати за визуелизацију израде техничких цртежа у процесу учења техничког и информатичког образовања Алати за визуелизацију израде техничких цртежа у процесу учења техничког и информатичког образовања Марина Рмуш Факултет техничких наука, Чачак Техника и информатика-мастер за електронско учење 2013/2014

More information

6 th INTERNATIONAL CONFERENCE

6 th INTERNATIONAL CONFERENCE AN OVERVIEW OF THE PALIĆ LUDAŠ LAKE SYSTEM Mirjana Horvat 1 Zoltan Horvat 2 UDK: 556.551 DOI: 10.14415/konferencijaGFS2018.043 Summary: This paper presents an overview of the Palić Ludaš lake system, which

More information

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ. Мр Ивана Ђелошевић ДЕТЕРМИНАНТЕ ПРОМЕНА ПОСЛОВАЊА И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УПРАВЉАЊЕ САВРЕМЕНИМ МАРКЕТИНГОМ

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ. Мр Ивана Ђелошевић ДЕТЕРМИНАНТЕ ПРОМЕНА ПОСЛОВАЊА И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УПРАВЉАЊЕ САВРЕМЕНИМ МАРКЕТИНГОМ УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ Мр Ивана Ђелошевић ДЕТЕРМИНАНТЕ ПРОМЕНА ПОСЛОВАЊА И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА УПРАВЉАЊЕ САВРЕМЕНИМ МАРКЕТИНГОМ Докторска дисертација Косовска Митровица, 2016. година Идентификациона

More information

З А К О Н О ПОТВРЂИВАЊУ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ НАТО ЗА ПОДРШКУ И НАБАВКУ (NSPO) О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ ЛОГИСТИЧКЕ ПОДРШКЕ

З А К О Н О ПОТВРЂИВАЊУ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ НАТО ЗА ПОДРШКУ И НАБАВКУ (NSPO) О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ ЛОГИСТИЧКЕ ПОДРШКЕ З А К О Н О ПОТВРЂИВАЊУ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ НАТО ЗА ПОДРШКУ И НАБАВКУ (NSPO) О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ ЛОГИСТИЧКЕ ПОДРШКЕ Члан 1. Потврђује се Споразум између Владе Републике

More information

УЛОГА И ЗНАЧАЈ ТЕЛЕВИЗИЈСКОГ ПРОГРАМА У ОБРАЗОВАЊУ ДЕЦЕ И МЛАДИХ

УЛОГА И ЗНАЧАЈ ТЕЛЕВИЗИЈСКОГ ПРОГРАМА У ОБРАЗОВАЊУ ДЕЦЕ И МЛАДИХ УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА КОМУНИКОЛОГИЈУ И НОВИНАРСТВО Ивана С. Марков Чикић УЛОГА И ЗНАЧАЈ ТЕЛЕВИЗИЈСКОГ ПРОГРАМА У ОБРАЗОВАЊУ ДЕЦЕ И МЛАДИХ ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА Ниш, 2015.

More information

ЉУДСКА ПРАВА И МЕДИЈИ

ЉУДСКА ПРАВА И МЕДИЈИ Мр Јелена Вучковић, асистент Правни факултет Универзитета у Крагујевцу UDK: 342.727:659.3 Апстракт: Под изразом људска права обично се мисли на одређени број појединачних права и слобода која су садржана

More information

План јавних набавки за годину. Јавне набавке. Народна библиотека Србије - Установа културе од националног значаја

План јавних набавки за годину. Јавне набавке. Народна библиотека Србије - Установа културе од националног значаја План јавних набавки за. годину Народна библиотека Србије - Установа културе од националног значаја Обухвата: Датум усвајања: План набавки 13.02. Измена број: 0101-207/2 06.03. Измена број: 0101-207/3 10.04.

More information

Члан 2. Поједини изрази употребљени у овом правилнику имају следеће значење: 1) акутна референтна доза (у даљем тексту: ARD) јесте процењена

Члан 2. Поједини изрази употребљени у овом правилнику имају следеће значење: 1) акутна референтна доза (у даљем тексту: ARD) јесте процењена На основу члана 52. став 3. Закона о средствима за заштиту биља ( Службени гласник РС, брoj 41/09), Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, уз сагласност Министра здравља, доноси П Р А В И Л Н

More information

6th REGULAR SESSION OF NIS J.S.C. SHAREHOLDERS' ASSEMBLY

6th REGULAR SESSION OF NIS J.S.C. SHAREHOLDERS' ASSEMBLY 6th REGULAR SESSION OF NIS J.S.C. SHAREHOLDERS' ASSEMBLY The decision on profit distribution for 2013, dividend payment and determining of the total amount of retained earnings of the Company was adopted

More information

Sick at school. (Болесна у школи) Serbian. List of characters. (Списак личности) Leila, the sick girl. Sick girl s friend. Class teacher.

Sick at school. (Болесна у школи) Serbian. List of characters. (Списак личности) Leila, the sick girl. Sick girl s friend. Class teacher. (Болесна у школи) List of characters (Списак личности) Leila, the sick girl Sick girl s friend Class teacher Nurse (Леjла, болесна девојка) (Друг болесне девојке) (Разредни наставник) (Медицинска сестра)

More information

УТИЦАЈ ДЕМОГРАФСКИХ КАРАКТЕРИСТИКА ГЕНЕРАЦИЈА НА КРЕИРАЊЕ НОВИХ УСЛУГА

УТИЦАЈ ДЕМОГРАФСКИХ КАРАКТЕРИСТИКА ГЕНЕРАЦИЈА НА КРЕИРАЊЕ НОВИХ УСЛУГА УДК: 339.138 Оригинални научни рад ПОСЛОВНА ЕКОНОМИЈА BUSINESS ECONOMICS Година X Број I Стр 117-138 мр Давор М. Николић 1 Универзитет Унион Никола Тесла, Београд, Факултет за право, безбедност и менаџмент

More information

ПЛАНИРАЊЕ МАРКЕТИНГ КОМУНИКАЦИОНИХ СТРАТЕГИЈА У КУЛТУРНО-ОБРАЗОВНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА ЗА ДЕЦУ

ПЛАНИРАЊЕ МАРКЕТИНГ КОМУНИКАЦИОНИХ СТРАТЕГИЈА У КУЛТУРНО-ОБРАЗОВНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА ЗА ДЕЦУ УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ ОРГАНИЗАЦИОНИХ НАУКА Мр Ивана М. Теодоровић Стојановић ПЛАНИРАЊЕ МАРКЕТИНГ КОМУНИКАЦИОНИХ СТРАТЕГИЈА У КУЛТУРНО-ОБРАЗОВНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА ЗА ДЕЦУ Докторска дисертација Београд,

More information

БЕЗБЕДНОСТ РАДНЕ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ И ОБРАЗОВАЊЕ

БЕЗБЕДНОСТ РАДНЕ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ И ОБРАЗОВАЊЕ УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ У НИШУ Ненад Живковић БЕЗБЕДНОСТ РАДНЕ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ И ОБРАЗОВАЊЕ Ниш, 2010. Ненад Живковић БЕЗБЕДНОСТ РАДНЕ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ВАНРЕДНЕ

More information

ОБАВЈЕШТЕЊЕ О НАБАВЦИ /18

ОБАВЈЕШТЕЊЕ О НАБАВЦИ /18 Адреса: Maršala Tita 9a/I Телефон: (033) 251-590 Факс: (033) 251-595 Е-маил: ejn@javnenabavke.gov.ba Wеб: https://www.ejn.gov.ba Датум и вријеме слања обавјештења на објаву:12.2.2018. u 14:30 ОБАВЈЕШТЕЊЕ

More information

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ - ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА Београд, Јове Илића 165, тел факс е-mail:

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ - ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА Београд, Јове Илића 165, тел факс е-mail: Редни број ПРЕДМЕТ-НАСТАВНИК ДАТУМ САТ СЛУШ. СОЦИОЛОГИЈА УВОД У ПОЛИТИЧКУ ТЕОРИЈУ проф. др Драган Симеуновић доц. др Ивана Дамњановић ИСТОРИЈА АНТИЧКЕ И СРЕДЊЕВЕКОВНЕ ПОЛИТИЧКЕ МИСЛИ 16. IX писмени: усмени:

More information

Утицај медија на концепт реалности и културне обрасце понашања

Утицај медија на концепт реалности и културне обрасце понашања УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Филолошки факултет Јелена М. Радовић Јовановић Утицај медија на концепт реалности и културне обрасце понашања докторска дисертација Београд, 2014. УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Филолошки

More information

АЛГОРИТАМСКИ ПРИСТУП РЕШАВАЊУ ПРОБЛЕМА

АЛГОРИТАМСКИ ПРИСТУП РЕШАВАЊУ ПРОБЛЕМА Гимназија Жарко Зрењанин Врбас АЛГОРИТАМСКИ ПРИСТУП РЕШАВАЊУ ПРОБЛЕМА - понављање- https://www.youtube.com/watch?v=retaq5uybwe Светлана Мандић, проф. рачунарства и информатике Решавање проблема помоћу

More information

ОБРАЗОВАЊЕ И МЕДИЈИ: УЛОГА МЕДИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ У ПРОЦЕСУ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ

ОБРАЗОВАЊЕ И МЕДИЈИ: УЛОГА МЕДИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ У ПРОЦЕСУ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ ПРЕДРАГ РАВА УДК 316.774:316.61 Филозофски факултет Прегледни рад Нови Сад Примљен: 13.10.2017 Одобрен: 24.11.2017 Страна: 407-422 ОБРАЗОВАЊЕ И МЕДИЈИ: УЛОГА МЕДИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ У ПРОЦЕСУ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ

More information

ВИКИПЕДИЈА КАО МОГУЋНОСТ ЗА ИНОВАЦИЈЕ У НАСТАВИ ИНФОРМАТИКЕ НА ПРИМЕРУ УЧИТЕЉСКОГ ФАКУЛТЕТА

ВИКИПЕДИЈА КАО МОГУЋНОСТ ЗА ИНОВАЦИЈЕ У НАСТАВИ ИНФОРМАТИКЕ НА ПРИМЕРУ УЧИТЕЉСКОГ ФАКУЛТЕТА Иновације у настави, XXVIII, 2015/4, стр. 114 120 Стручне информације ВИКИПЕДИЈА КАО МОГУЋНОСТ ЗА ИНОВАЦИЈЕ У НАСТАВИ ИНФОРМАТИКЕ НА ПРИМЕРУ УЧИТЕЉСКОГ ФАКУЛТЕТА Увод Данашње доба карактерише убрзан развој

More information

КЛИКТАЊЕ И МИШЉЕЊЕ: КУЛТУРА КЊИГЕ И ЧИТАЊА У ЕРИ ИНТЕРНЕТА

КЛИКТАЊЕ И МИШЉЕЊЕ: КУЛТУРА КЊИГЕ И ЧИТАЊА У ЕРИ ИНТЕРНЕТА ЖЕЉКО ВУЧКОВИЋ УДК 004.738.5:655.41]:028 Универзитет у Новом Саду Научна критика Педагошки факултет Примљен: 02.03.2012 Сомбор Одобрен: 18.05.2012 КЛИКТАЊЕ И МИШЉЕЊЕ: КУЛТУРА КЊИГЕ И ЧИТАЊА У ЕРИ ИНТЕРНЕТА

More information

О б р а з л о ж е њ е

О б р а з л о ж е њ е ЈКП ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА АЛЕКСИНАЦ, Петра Зеца број 35 Број : 174 Датум : 06.02.2017.године Врста поступка: Поступак јавне набавке мале вредности На основу члана 108. Закона о јавним набавкама ( Сл.гласник

More information

Стандарди у области безбедности ИKТ-а. Драган Вуксановић, Институт за стандардизацију Србије

Стандарди у области безбедности ИKТ-а. Драган Вуксановић, Институт за стандардизацију Србије Стандарди у области безбедности ИKТ-а Драган Вуксановић, Институт за стандардизацију Србије Стандарди у области ИКТ-а Стандардизацијом у области информационих технологија највећим делом бави се ISO/IEC

More information

ОБАВЈЕШТЕЊЕ О НАБАВЦИ /17

ОБАВЈЕШТЕЊЕ О НАБАВЦИ /17 Адреса: Maršala Tita 9a/I Телефон: (033) 251-590 Факс: (033) 251-595 Е-маил: ejn@javnenabavke.gov.ba Wеб: https://www.ejn.gov.ba Датум и вријеме слања обавјештења на објаву:16.6.2017. u 13:44 ОБАВЈЕШТЕЊЕ

More information

SPECIFICITY OF POPULATION TRENDS IN VOJVODINA THE 2011 CENSUS

SPECIFICITY OF POPULATION TRENDS IN VOJVODINA THE 2011 CENSUS UDC 314.116(497.113) UDC 314.1(497.113 Novi Sad) DOI: 10.2298/ZMSDN1448471S REVIEW SCIENTIFIC PAPER SPECIFICITY OF POPULATION TRENDS IN VOJVODINA THE 2011 CENSUS SNEŽANA STOJŠIN University of Novi Sad,

More information

ISBN Љиљана Гавриловић. Стварније од стварног - антропологија Азерота -

ISBN Љиљана Гавриловић. Стварније од стварног - антропологија Азерота - ISBN 978-86-7587-080-7 Љиљана Гавриловић Стварније од стварног - антропологија Азерота - SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS INSTITUTE OF ETHNOGRAPHY SPECIAL EDITIONS Volume 84 Ljiljana Gavrilović Realеr

More information

ТРАНСФОРМАЦИЈА СТВАРНОСТИ У СЛИКУ

ТРАНСФОРМАЦИЈА СТВАРНОСТИ У СЛИКУ УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ Факултет примењених уметности Студијски програм: Примењена уметност и дизајн Докторски уметнички пројекат: ТРАНСФОРМАЦИЈА СТВАРНОСТИ У СЛИКУ ПОСТИНДУСТРИЈСКО ДОБА САГЛЕДАНО

More information

Социолошки преглед, vol. LI (2017), no. 1, стр Увод

Социолошки преглед, vol. LI (2017), no. 1, стр Увод Социолошки преглед, vol. LI (2017), no. 1, стр. 81-108 Далибор Петровић Саобраћајни факултет Универзитет у Београду UDK: 004.738.5:001.893(497.11) Оригинални научни рад Примљен: 15.01.2017. doi:10.5937/socpreg1701081p

More information

ЕЛЕКТРОНСКИ МЕНАЏМЕНТ ЉУДСКИХ РЕСУРСА (Е-МЉР): НОВИ КОНЦЕПТ ЗА ДИГИТАЛНО ДОБА

ЕЛЕКТРОНСКИ МЕНАЏМЕНТ ЉУДСКИХ РЕСУРСА (Е-МЉР): НОВИ КОНЦЕПТ ЗА ДИГИТАЛНО ДОБА XXII Интернационални научни скуп Стратегијски менаџмент и системи подршке одлучивању у стратегијском менаџменту 19. мај 2017, Суботица, Република Србија Немања Бербер Економски факултет у Суботици Универзитет

More information

Истраживање у виртуелном простору: нове технологије у обради и презентацији изворне грађе у Србији

Истраживање у виртуелном простору: нове технологије у обради и презентацији изворне грађе у Србији БАЛКАНОЛОШКИ ИНСТИТУТ СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ INSTITUTE FOR BALKAN STUDIES SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS НАУЧНА И АРХИВИСТИЧКА РАДИОНИЦА WORKSHOP FOR SCHOLARS AND ARCHIVISTS Истраживање

More information

БИЛТЕН БР. 3 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА ВАТЕРПОЛО САВЕЗ СРБИЈЕ

БИЛТЕН БР. 3 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА ВАТЕРПОЛО САВЕЗ СРБИЈЕ БИЛТЕН БР. 3 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА РЕЗУЛТАТ УТАКМИЦЕ 1/16 КУП-а РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА СЕНИОРЕ У СЕЗОНИ 2017./2018.ГОДИНЕ. Утакмица 1/16, 08.11.2017. године: ВК НАИС ВК ТЕНТ 14 : 3 ДЕЛЕГАТ:

More information

Р Е Ш Е Њ Е. Број: / У Нишу, године ГРАДСКО ВЕЋЕ ГРАДА НИША ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ ЗАМЕНИК ГРАДОНАЧЕЛНИКА. Проф.

Р Е Ш Е Њ Е. Број: / У Нишу, године ГРАДСКО ВЕЋЕ ГРАДА НИША ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ ЗАМЕНИК ГРАДОНАЧЕЛНИКА. Проф. На основу члана 56. Статута Града Ниша ( Службени лист Града Ниша, број 88/2008 и 143/2016), члана 72. Пословника о раду Градског већа Града Ниша ( Службени лист Града Ниша број 1/2013, 95/2016, 98/2016,

More information

ОДБОЈКАШКИ САВЕЗ ВОЈВОДИНЕ Нови Сад Масарикова 25 тел/факс: 021/ , тр:

ОДБОЈКАШКИ САВЕЗ ВОЈВОДИНЕ Нови Сад Масарикова 25 тел/факс: 021/ , тр: ОДБОЈКАШКИ САВЕЗ ВОЈВОДИНЕ Нови Сад Масарикова 25 тел/факс: 021/47-22-220, тр: 310-6324-59 www.osv.rs osv@osv.rs ПРВЕНСТВО ВОЈВОДИНЕ 2017/2018 - КАДЕТКИЊЕ БИЛТЕН бр. 00 Нови Сад, 20.02.2018. Кадетско првенство

More information

УДК :39]:004. Срђан Радовић

УДК :39]:004. Срђан Радовић УДК 069.02:39]:004 Срђан Радовић ВИРТУЕЛНИ ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈИ: Предворје музеја и увод у народну културу Рад разматра проблематику интернет страница етнографских музеја као врсте музеалне комуникације,

More information

ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ На предлог Наставно-научног већа од 21. септембра, 2015. године, Декан Правног факултета Универзитета у Београду је донео одлуку о расписивању конкурса

More information

О Д Л У К У о додели уговора за ЈН 23/2015

О Д Л У К У о додели уговора за ЈН 23/2015 Република Србија Универзитет у Нишу ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ Трг краља Александра 11 Број: 01-2644/2 22.12.2015. године На основу члана 108. став 1., а у вези са чланом 107. став 3. Закона о јавним набавкама (

More information

ГЛОБАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА ПРОСТОРНИХ ПОДАТАКА

ГЛОБАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА ПРОСТОРНИХ ПОДАТАКА geographical INSTITUTE JOVAN CVIJIĆ SASA Journal of the... N O 59 Vol. 1 YEAR 2009 ГЛОБАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА ПРОСТОРНИХ ПОДАТАКА Александар Илић Војногеографски институт, Београд 911:007 Извод: У раду је

More information

Facebook: како се представљамо у виртуелном простору *

Facebook: како се представљамо у виртуелном простору * Оригинални научни рад UDK: 004.738.12FACEBOOK Тамара Лепетић Mia_palomita@yahoo.com Facebook: како се представљамо у виртуелном простору * Апстракт: Преиспитујући употребљивост концепта Ирвина Гофмана

More information

С А Ж Е Т А К РЕФЕРАТА КОМИСИЈЕ O ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ

С А Ж Е Т А К РЕФЕРАТА КОМИСИЈЕ O ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ Образац 4 Г Г) ГРУПАЦИЈА ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА С А Ж Е Т А К РЕФЕРАТА КОМИСИЈЕ O ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ I - О КОНКУРСУ Назив факултета: Факултет организационих наука Ужа научна,

More information

КУЛТУРНИ ТУРИЗАМ У ЕВРОПИ

КУЛТУРНИ ТУРИЗАМ У ЕВРОПИ УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ Департман за Последипломске студије ПОСЛОВНИ СИСТЕМИ У ТУРИЗМУ И ХОТЕЛИЈЕРСТВУ MАСТЕР СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ МАСТЕР РАД КУЛТУРНИ ТУРИЗАМ У ЕВРОПИ Ментор: Проф. др Марија Максин Кандидат:

More information

О Д Л У К У о додели уговора

О Д Л У К У о додели уговора Наручилац: Јавно предузеће за урбанистичко и просторно планирање, грађевинско земљиште и путеве ''Градац'' Чачак Адреса: Цара Лазара број 51. Место: Чачак Број одлуке: 516/2016-ЈН Датум: 24.11.2016. године

More information

МИНИСТАРСТВО ТРГОВИНЕ, ТУРИЗМА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА расписује

МИНИСТАРСТВО ТРГОВИНЕ, ТУРИЗМА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА расписује Влада Републике Србије Министарство трговине, туризма и телекомуникација Сектор за информационо друштво На основу члан 38. став 2. Закона о удружењима ( Сл. гласник РС бр. 51/09, 99/11 - др.закон),члана

More information

НОВЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ ЧИТАЊА, Е КЊИГЕ, БИБЛИОТЕКЕ

НОВЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ ЧИТАЊА, Е КЊИГЕ, БИБЛИОТЕКЕ Библиотекарство Српске број 5 135 Милица Матијевић Библиотека ''Димитрије Туцовић'' Лазаревац milica.biblioteka@gmail.com УДК: 02:004.738.5 DOI: 10.7251/BSCSR1405135M НОВЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ ЧИТАЊА, Е КЊИГЕ, БИБЛИОТЕКЕ

More information

логос 2006 ( стр.) 177 УДК Парадигма превођења

логос 2006 ( стр.) 177 УДК Парадигма превођења логос 2006 (177-188 стр.) 177 УДК 124.2 Парадигма превођења Постоје два приступа превођењу: или превођење разумемо, у ужем смислу речи, као преношење неке вербалне поруке с једног језика на други, или

More information

ФАКУЛТЕТ ЗА. Булевар маршала Толбухина 8, Нови Београд Телефони: 011/

ФАКУЛТЕТ ЗА. Булевар маршала Толбухина 8, Нови Београд Телефони: 011/ ФАКУЛТЕТ ЗА Е Ј И Д Е М И У Р КУЛТУ Булевар маршала Толбухина, Нови Београд Телефони: 011/220 30 2 220 30 3 www.fkm.megatrend.edu.rs Факултет за културу медије остварује студије које су концепцијски и

More information

СОЦИЈАЛНА ДРЖАВА И СТРАТЕГИЈЕ РЕДУКОВАЊА СИРОМАШТВА И ОСТВАРЕЊЕ СОЦИЈАЛНЕ КОХЕЗИЈЕ (СРБИЈА )

СОЦИЈАЛНА ДРЖАВА И СТРАТЕГИЈЕ РЕДУКОВАЊА СИРОМАШТВА И ОСТВАРЕЊЕ СОЦИЈАЛНЕ КОХЕЗИЈЕ (СРБИЈА ) ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ МР СЛОБОДАН С. СОКИЋ СОЦИЈАЛНА ДРЖАВА И СТРАТЕГИЈЕ РЕДУКОВАЊА СИРОМАШТВА И ОСТВАРЕЊЕ СОЦИЈАЛНЕ КОХЕЗИЈЕ (СРБИЈА 2000-2013) ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА БЕОГРАД,

More information

5. Усвајање обавештења Ане Анђелковић о научном скупу "7th ESENIAS Workshop" (предмет број 670 од године).

5. Усвајање обавештења Ане Анђелковић о научном скупу 7th ESENIAS Workshop (предмет број 670 од године). 5. Усвајање обавештења Ане Анђелковић о научном скупу "7th ESENIAS Workshop" (предмет број 670 од 05.04.2017. године). Након пребројавања приспелих одговора председник Научног већа др Јелена Јовић, констатовала

More information

МЕТОДИ САВЕТОДАВНОГ РАДА У ФУНКЦИЈИ УНАПРЕЂЕЊА ПОЉОПРИВРЕДЕ НА СЕОСКИМ ГАЗДИНСТВИМА ВОЈВОДИНЕ

МЕТОДИ САВЕТОДАВНОГ РАДА У ФУНКЦИЈИ УНАПРЕЂЕЊА ПОЉОПРИВРЕДЕ НА СЕОСКИМ ГАЗДИНСТВИМА ВОЈВОДИНЕ Оригинални научни рад Економика пољопривреде Број 4/2009. УДК: 631.152(497.113) МЕТОДИ САВЕТОДАВНОГ РАДА У ФУНКЦИЈИ УНАПРЕЂЕЊА ПОЉОПРИВРЕДЕ НА СЕОСКИМ ГАЗДИНСТВИМА ВОЈВОДИНЕ Јована Чикић 1, Ж. Петровић,

More information

ПРИРУЧНИК ЗА ОБУКУ СУДИЈА СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ

ПРИРУЧНИК ЗА ОБУКУ СУДИЈА СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ ПРИРУЧНИК ЗА ОБУКУ СУДИЈА СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ Аутори: СНЕЖАНА АНДРЕЈЕВИЋ ЉУБИЦА МИЛУТИНОВИЋ ИВАНА КРСТИЋ СИЛВИЈА ПАНОВИЋ-ЂУРИЋ ДУШАН ИГЊАТОВИЋ ЈОВАН МИЉКОВИЋ Датум: Мај 2016 С А Д Р Ж А Ј I. МЕТОДОЛОГИЈА

More information

2. Прикључак воде 1 ком

2. Прикључак воде 1 ком Институт за ратарство и повртарство Нови Сад Број: 13-53/1349-4 Датум:08.05.2017. Нови Сад У складу са чланом 63.став 1. Закона о јавним набавкама, достављамо измене конкурсне документације јавне набавке

More information

Arduino базирани уређај за дистрибуцију података преко Интернета

Arduino базирани уређај за дистрибуцију података преко Интернета Arduino базирани уређај за дистрибуцију података преко Интернета Аутор: Жарко Богићевић Факултет техничких наука, Чачак ИАС Техника и информатика, школска 2016/2017 година zarko1993@hotmail.com Ментор

More information

Завод за јавно здравље Лесковац Лесковац, Максима Ковачевића 11 Е-mail: Тел.: 016/ ; ; Факс: 016/

Завод за јавно здравље Лесковац Лесковац, Максима Ковачевића 11 Е-mail: Тел.: 016/ ; ; Факс: 016/ Број 925 Датум: 28.03.2013. Завод за јавно здравље Лесковац АНАЛИЗА ПОКАЗАТЕЉА ЗАДОВОЉСТВА ЗАПОСЛЕНИХ У ЗАВОДУ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ ЛЕСКОВАЦ у 2012. години 1. Увод Кадровски потенцијал је један од најважнијих

More information

ПРИМЕНА МАРКЕТИНГА У ВАНПРИВРЕДНИМ (НЕПРОФИТНИМ) ОРГАНИЗАЦИЈАМА

ПРИМЕНА МАРКЕТИНГА У ВАНПРИВРЕДНИМ (НЕПРОФИТНИМ) ОРГАНИЗАЦИЈАМА УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ Департман за последипломске студије СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: МАРКЕТИНГ И ТРГОВИНА МАСТЕР РАД ПРИМЕНА МАРКЕТИНГА У ВАНПРИВРЕДНИМ (НЕПРОФИТНИМ) ОРГАНИЗАЦИЈАМА Ментор: Проф.др. Данило Голијанин

More information

Легенде Београдског универзитета

Легенде Београдског универзитета Универзитет у Београду Универзитетска библиотека Светозар Марковић у Београду Легенде Београдског универзитета Војин Матић 1911 1999 Каталог изложбе БЕОГРАД 2008 Легенде Београдског универзитета коло 2

More information

A Step Forward to Youth Employability Економски факултет, Универзитета у Бањој Луци. Бања Лука,

A Step Forward to Youth Employability Економски факултет, Универзитета у Бањој Луци. Бања Лука, A Step Forward to Youth Employability Економски факултет, Универзитета у Бањој Луци Бања Лука, 12.10.2017-11.11.2017. РАСПОРЕД ОБУКА И ПРЕДАВАЊА 12.10.2017. (четвртак) Презентација пројекта, Амфитатар

More information

На основу члана 45. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 УС, 72/12, 7/14 УС и 44/14),

На основу члана 45. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 УС, 72/12, 7/14 УС и 44/14), ПРЕДЛОГ На основу члана 45. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 УС, 72/12, 7/14 УС и 44/14), Влада доноси СТРАТЕГИЈУ УНАПРЕЂЕЊА ПОЛОЖАЈА

More information