Универзитет у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици. Мастер рад. Развој спољнотрговинске политике Европске уније

Transcription

1 Универзитет у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици Мастер рад Развој спољнотрговинске политике Европске уније Ментор: Проф.др Душанка Јововић Студент: Александра Јанковић Косовска Митровица, 2017.

2 Садржај: Уводна разматрања...4 I Унутрашње и спољашње одреднице спољне трговине ЕУ Унутрашње одреднице спољне трговине ЕУ Слободно кретање људи Слободно кретање капитала Слободно кретање роба и услуга Спољашње одреднице спољне трговине ЕУ Царинске препреке Ванцаринске препреке Дозвољена огранишења...15 II Начела спољне трговине...15 III Карактер спољнотрговинске политике ЕУ Јединствено тржиште Програм јединственог тржишта Јединствени европски акт Спољнотрговински режим Уније Трговински споразуми Светска трговинска организација-сто Политика конкуренције Ограничење конкуренције

3 3.3.2.Злоупотреба доминантног положаја...,,, Спајање фирми...,,, Државна помоћ Заштита потрошача Технички прописи...35 IV Инструменти спољнотрговинске политике ЕУ Заједничка спољна царина Инструменти трговинске заштите Анти-дампинг Анти-субвенције Регулисање трговинских ограничења Заштитне мере Инструменти за приступ тржиштима трећих земаља...42 V Режим извоза и увоза Европске уније Режим извоза Режим увоза Трговинске мере заштите...49 VI Оцена успешности спољнотрговинске политике ЕУ...50 Закључна разматрања...52 Литература

4 Уводна разматрања Развој друштва и међународних организација после Другог светског рата, као и брз развој информационих технологија, доводе до интензивних комуникација између држава и народа. Поред Уједињених нација настају нови облици организовања држава и стварају се моћне међународне организације посебно у области економских и монетарних односа. Као резултат тих глобалних процеса настаје Европска унија као посебан и специфичан облик заједништва са специфичним правним системом. Мотиви европске интеграције могу се приказати у пет тачака: жеља за новом самоспознајом, жеља за сигурношћу и миром, жеља за слободом и моблиношћу, нада у привредно благостање и очекивање заједничке моћи. Први акт новог процеса је Уговор о Европској заједници за угаљ и челик закључен 1951., затим уговор о Европској заједници и уговор о Европској заједници за атомску енергију закључен је На тој основи све већа и шира политичка сарадња добија правно политичку форму уговором о Европској заједници 1992., тзв. Мастрихтски уговор. Основни задатак ових уговора је да успостављањем заједничког тржишта и усклађивањем економских политика држава чланица унапреди равномеран развој привредних делатности, сталан и уравнотежен привредни развој, већу стабилност, бржи пораст животног стандарда и блискије односе између држава које јој припадају. Доношењем Јединственог европског акта долази до интезивирања сарадње нарочито у области заједничког тржишта, економске и монетарне политике. Европска унија граби великим корацима напред. Грађани Европе кроз заједничко тржиште и евро у свакодневном животу све више доживљавају развој Европске уније. Утицај Уније на светска питања сваким даном постаје све већи. Процес интеграције, увођење евра и прогресиван развој заједничке спољне и безбедносне политике дају Европској унији политички и дипломатски статус који одговара њеној несумњивој економској снази. Данас Унија има читав низ стратешких спољнополитичких циљева. Први је успостављање стабилне Европе чији ће глас у свету имати већу тежину. 4

5 Проширење Уније може помоћи да се то оствари, формирањем унутрашњег тржишта са преко 500 милиона потрошача и окончањем данашње поделе Европе. 1 Предмет истраживања овог рада јесте анализа и развој спољнотрговинске политике Европске уније. Структура спољне трговине може послужити за илустрацију важних економских феномена. По правилу виоко развијене државе увозе из недовољно развијених непрерађене сировине и пољопривредне производе ниског степена обраде. Неразвијенији пак увозе из високо развијених земаља индустријска добра, прехрамбене производе високог степена обраде, машине и опрему и у новије време посебно производе информационих технологија. Основни циљ овог рада јесте да се дефинишу циљеви и карактеристике заједничке спољнотрговинске политике Европске уније, кроз фазе њеног развоја и најзначајније инструменте. Задаци истраживања кроз које ћемо обрадити тему су следећи: 1. законодавство Уније које уређује трговинску делатност, 2. трговинска делатност и трговинска политика 3. спољнотрговински режим 4. режим извоза и увоза. Претпоставља се да је спољнотрговинска политика покретач економског просперитета Европске уније и као таква може послужити за објашњење и анализу важних економских феномена. У најширем контексту спољна трговина представља: 1. посредника у ширењу нове технологије, нових знања, а такође и нових форми организације и метода управљања; 2. основни механизам међународног кретања капитала; 3. важну претпоставку међународне поделе рада и специјализације производње. Пратећи динамику економских интеграција на тлу Европе током последњих педесетак година опште прихваћен став је да је један од основних постулата Европске 1 Димитријевић, М., Симић, М., 2005., ''Увод у право са уводом у право Европске Уније'', Правни факултет,ниш. Стр

6 уније функционисање унутрашњег тржишта које треба да омогући слободно кретање роба, људи, капитала и услуга на територији земаља Европе. У првом поглављу овог рада бавићемо се унутрашњим и спољним одредницама спољне трговине ЕУ, у оквиру кога ћемо обрадити четири велике слободе (слободу кретања људи, капитала, роба и услуга) и царинске и ванцаринске баријере. Друго поглавље односи се на нека основна начела на којима се заснива функционисање спољне трговине ЕУ и која представљају основне постулате саме Европске уније. Треће, можда и најбитније поглавље, изучава сам карактер спољне трговине, којим је обухваћено јединствено тржиште, спољнотрговински режим, политика конкуренције и заштита потрошача. Ове четири политике веома су битне за Европску унију и везују се и за развој других економских политика као што су индустријска, пољопривредна, монетарна и тд. и за њих се може рећи да представљају срж постојања Европске уније као интеграционе творевине. Следеће поглавље говори о инструментима спољнотрговинске политике ЕУ: заједничкој спољној царини, инструментима трговинске заштите и инструментима за приступ тржиштима трећих земаља. Инструменти су заправо средства помоћу којих Европска унија остварује зацртане политике, користећи их у мањој или већој мери. Пето поглавље обухвата режим извоза и увоза, и у том режиму се уствари види трговинска политика у пракси. Објашњавајући сам појам увоза и извоза, осврнућемо се и на проценте трговинске размене ЕУ са појединим земљама и регионима. Последње поглавље је оцена успешности спољнотрговинске политике Европске Уније, које представља крајњи резултат свих горе поменутих анализа и обрађених политика ЕУ. 6

7 I Унутрашње и спољашње одреднице спољне трговине ЕУ У преамбули Уговора из Рима наводи се да Европска унија жели да допринесе прогресивном укидању ограничења на међународну трговину помоћу заједничке трговинске политике. Унутрашња трговина у ЕУ била би ослобођена свих царинских дажбина и квантитативних ограничења и постојала би заједничка трговинска политика (члан 3.) 2 Кључна одредница спољнотрговинских односа Уније су одређени аранжмани унутар саме ЕУ: спољни елемент заједничког тржишта чини царински систем Европске заједнице са царинском унијом која је успостављена између држава чланица, док унутрашњи елемент чине тзв. четири велике слободе. Утицај царинске уније очигледан је већ деценијама, док је деловање јединственог тржишта видљивије тек од 90-их година. Циљеви спољнотрговинске политике ЕУ: функционисање отворене тржишне привреде са слободном конкуренцијом, подршка довршавању унутрашњег тржишта, јачање европске унутрашње и спољне конкурентности, побољшавање услова за привредни раст, запошљавање и животни стандард. 3 Ту се још може додати и конципирање и реализација заједничке спољнотрговинске политике према другим државама, заступање заједничких интереса према иностранству у међународним трговинским односима и релевантним међународним организацијама попут Светске трговинске организације. Спољнотрговинска политка је део економске политике који се бави питањима карактеристичним за област спољне трговине. Њена основна сврха је унапређење међународне економске сарадње у циљу повећања бруто домаћег производа кроз спољну трговину. 4 Посебне области ове политике су промоција извоза, дефинисање мере заштите домаћег тржишта од стране конкуренције, политика царинских и нецаринских баријера, укључење у интернационалне процесе и тд. 2 Јовановић, М., 2004, ''Европска економска интеграција'',економски факултет, Београд,стр Димитријевић, Б., Мунитлак Ивановић, О., 2008, ''Економика европских интеграција'', Факултет за услужни бизнис, Нови Сад, стр Цветановић, С., Костић, В., Милачић, Љ.,2016,''Европска Унија-развој, конституционални дизајн и заједничке економске политике'', Економски факултет у Приштини, Косовска Митровица,стр

8 Спољнотрговински режим могао би се дефинисати као скуп позитивних правних прописа који се односе на спољну трговину као и привредносистемске услове у којима се спољна трговина одвија. Он, заправо одређује начин функционисања спољне трговине у Европској унији. Заједничка трговинска политика била је у потпуној надлежности Комисије Европске заједнице. Европска Унија је Уговором из Мастрихта потврдила опредељење за модел отворене тржишне привреде, односно модел привреде са слободном конкуренцијом као основом економског уређења. Уговор о оснивању Европске заједнице забрањује између држава чланица царинске дажбине, квантитативна ограничења на увоз и извоз роба као и свих осталих мера које имају слично дејство. Такође Уговором је предвиђен развој унутрашњег тржишта које карактерише укидање препрека за слободно кретање роба, људи, капитала и услуга. 1.1 Унутрашње одреднице спољне трговине ЕУ Четири велике слободе (слободан проток робе, људи, капитала и услуга) је као циљ Европске уније, био је дефинисан још Римским уговором године. Међутим, ситуација је дуго била далеко од прокламованог. Дуго је до изражаја долазио велики број чинилаца који је ометао слободно кретање фактора. Сматрало се да слобода кретања људи могла да утиче на пренасељеност појединих региона, а слобода кретања радне снаге пораст незапослености у земљама у којима нема довољно радних места ни за домаће држављане. Такође, сматрало се да слобода кретања капитала може да доведе до његовог обиља у појединим земљама,а оскудице у другим. Кључни преокрет на плану функционисања заједничког тржишта је настао након доношења Јединственог европског акта. Сваки од четири фактора је различитог степена мобилности. Најмобилнији је капитал, следи роба, услуге и рад Слободно кретање људи Слобода кретања радне снаге обухвата укидање сваке дискриминације између радника држава чланица по основу држављанства у погледу запошљавања, награђивања 8

9 и осталих услова рада. У овој сфери уведено је неколико важних промена: уклоњене су граничне контроле унутар Уније, ублажена су правила стицања права на пребивалиште за све грађане ЕУ, узајамно су признате дипломе. 5 Најпре је године постигнут споразум у тадашњој ЕЕЗ да запослени који су грађани тих 6 земаља могу слободно да се крећу од земље до земље и да раде у одабраним професијама. То је отворило питања преношења социјалног осигурања и признања диплома. Потпун систем преношења осигурања формиран је 70-их година и подразумева да запослени који живе и раде у другој земљи у односу на матичну имају исте погодности социјалног осигурања као домицилно запослени. Сви појединци имају подједнака права за конкурисање за свако упражњено радно место на територији ЕУ. Што се тиче проблематике признања диплома, пут је био много тежи. Постојале су идеје да се направи споразум о минималним заједничким образовним стандардима, тако да је Савет министара усвојио Општи приступ тек године, који обавезује државе чланице на признавање диплома у свим областима. Токови рада су последица индивидуалних одлука већег броја појединаца или целих домаћинстава. Кључни мотив који иницира кретање рада је пре свега разлика у дохотку који се може тренутно остварити у земљи и негде у иностранству.сви фактори који се тичу мобилности радне снаге могу се сврстати у три групе. У прву гурпу спадају фактори који гурају раднике у емиграцију. На пример то су лоши услови рада. У другу групу спадају фактори који привлаче раднике из иностранства. То је расположивост атрактивних радних места, бољи услови рада, више наднице и сл. Трећу групу чине заправо фактори сметње. Треба нагласити да ЕУ нема јасну и правно дефинисану имиграциону политику. Тако да статус имиграната у ЕУ варира у зависности од тога у коју су државу дошли. 6 Слобода кретања радника обухвата још и слободу настањивања (заснивања и обављања привредне делатности). 7 Право заснивања и обављања привредне делатности обухвата како право физичких лица да самостално обављају професионалну делатност, тако и право оснивања и рада правних лица- привредних друштава или њихових огранака и филијала на територији држава чланица. 5 Прокопијевић, М.,2005, ''Европска Унија- увод'', Београд,стр Стојановић,Б.,1997, ''Тржиште рада и проблем запослености у ЕУ'',Инситут за Европске студиије, Београд, стр Стојановић,Б,op.cit.стр

10 Уз изузетак оправданих ограничења из разлога јавног поретка, безбедности и здравља, слобода кретања радницима даје право да: прихвате стварно учињене понуде за запослење, да се слободно крећу на територијама држава чланица,да бораве у једној држави чланици у циљу запослења у складу са законским и административним прописима који регулишу запошљавање држављана тих чланица, да се задржавају на територији државе чланице након запослења у тој држави, у складу са условима које Комисија утврди у извршним уредбама. Бојазан од већег покретања рада изван националних граница није постојала у вези са свим земаљма, већ пре свега у вези са Грчком, Португалом и Шпанијом. Међутим, дошло је до обрнутог процеса, многи Португалци, Грци и Шпанци који су радили у другим земљама почели су масовно да се враћају у своје земље. Слична појава постоји и у транзиционим земљама. Највише радника у ЕУ одселило се између и године. За ЕУ, генерално важи правило да што је у некој земљи виши БДП, има мање економских миграната. Слободно кретање људи несумњиво престваља један од темеља јединственог тржишта ЕУ. С тога је 1985 године у малом луксембуршком месту Шенген, већина земаља ЕУ потписала споразум о слободном циркулисању људи. Суштина споразума била је да се пасошка контрола помери са унутрашњих на спољашње границе ЕУ и да се одреди јединствена политика виза Слободно кретање капитала Под кретањем капитала подразумевају се различити облици краткорочних, средњорочних и дугорочних финансијских улагања. 8 Номенклатура кретања капитала приложена уз директиву 88/361 разликује више облика капиталних улагања: 1. директне инвестиције, 2. улагања у непокретну имовину, 3. операције са хартијама од вредности на тржишту капитала, 4. операције са инвестиционим фондовима, 8 Радоман, М.,2004, ''Основе права међународног робног промета и права Европске Уније'', Београд, стр

11 5. операције са хартијама од вредности и осталим инструментима на тржишту новца, 6. операције финансијских институција са текућим и депозитним рачунима, 7. трговачки кредити, 8. финансијски зајмови и кредити, 9. средства обезбеђења, 10. трансфери у оквиру извршења уговора о осигурању, 11. трансфери капитала физичких лица, 12. физички увоз и извоз финансијског капитала и 13. остали облици промета капитала. Уговором из Мастрихта стриктно се забрањују сва ограничења кретању капитала између држава чланица и између држава чланица и трећих земаља. Забрањују се такође и сва ограничења платног промета између држава чланица и држава чланица и трећих земаља. 9 Капитал представља најмобилнији производни фактор и као такав у неку земљу може ући у различитим облицима. Његови токови су знатно условљени токовима страних директних инвестиција, које представљају спој капитал својине и капитал функције. Кључне мере и услови за привлачење страних директних инвестиција су: 1. макроекономска стабилност, 2. политичка стабилност, 3. једнак третман страних улагача, 4. улагање у развој техничке и тржишне инфраструктуре, 5. стабилност законске регулативе и правног оквира, 6. напредак у успостављању интегралне тржишне привреде. 10 Стране директне инвестиције се непрестано шире доприносећи све израженијој глобализацији светске производње. Концентрисане су у малом броју земаља, при чему развијене земље доминирају како у улазним, тако и у излазним токовима страних директних инвестиција. У процесу глобализације велику улогу играју транснационалне корпорације, чији основни циљ јесте пословање на глобалном нивоу. То постижу управо 9 Цветановић,С., Јововић, Д., Младеновић, И., 2007, ''Стратегијске политике европских интеграција'', Економски факултет, Ниш, стр Димитријевић, Б., Мунитлак Ивановић, О., op.cit., стр

12 кроз неометан проток капитала, роба и услуга. Више од 90% извоза светског капитала у облику директних инвестиција одлази путевима мултинационалних корпорација. Осим директних одредби везаних непосредно за кретање новчаних токова важни су и индиректни механизми, пре свега порези. Пореска политика остала је у рукама држава чланица, међутим оне су то покушале да реше делимично хармонизацијом пореских прописа. Проблем ЕУ је у доста високим порезима и што се делимична хармонизација изводи на веома високом нивоу. Због тога су грађани и фирме пребацивали свој капитал у земље ван ЕУ са нижим порезима. Тако су од политике ЕУ највише профитирале банке и инвестициони фондови у другим земљама, најчешће Швајцарска, САД, неке азијске земље и многобројни ''порески рајеви'' као што су Лихтенштајн или Кипар Слободно кретање роба и услуга Под услугама се подразумевају активности индустријског или трговачког карактера, активности занатлија и слободних професија које се обављају за накнаду. 11 Слично као и начело о слободи кретања лица, принцип слободе пружања услуга уводи национални третман држављана других земаља чланица. Право на вршење услуга је њима доступно под истим условима који важе за домаће држављане, значи и под ограничењима у погледу начина организовања, професионалних кодекса, потребних квалификација, одговорности, професионалног морала и тд. Органи Уније су дозволили рестриктивну примену националних прописа у овој области, само онолико колико је то потребно ради заштите јавног интереса. Усвојене мере засноване су на Општем програму за уклањање постојећих ограничења слободе вршења услуга. Тако право пружања услуга подразумева и боравак на територији државе чланице у периоду док се усуга обавља, а то се односи и на чланове породице даваоца услуге. У погледу стварања јединственог тржишта за робу и услуге предузимане су следеће мере: укидање контроле робе на унутрашњим границама Уније, тј. границама међу чланицама, уклањање квота и других ванцаринских баријера, усаглашавање техничке регулације, оквира за ПДВ и акцизе, усаглашавање правила која регулишу 11 Ђурић-Кузмановић, Т.,2003., ''Увод у нову европску економију'', Факултет за услужни бизнис, Нови Сад,стр

13 интелектуалну својину, корпоративно право, узајамно прихватање санитарних и ветеринарских стандарда. 12 Слобода кретања услуга на јединственом европском тржишту је далеко мање видљива у поређењу са производним сектором. То је последица далеко већег степена размене робе, него што је случај у услужним делатностима. Трговина услугама током последњим година доживљава праву експанзију.услуге делимо на пословне услуге и услуге у задовољењу личних потреба. Правни оквир за услуге темељи се на следећа четири начела: слобода оснивања, либерализација међудржавне трговине услужним делатностима, хармонизација националних правила и заједничка правила конкуренције. 13 Слобода оснивања огледа се у јединственој дозволи коју издаје једна од држава чланица, која је потом одговорна за контролу тог предузећа. Са таквом дозволом за пружање услуга предузеће које је поседује може пословати у било којој држави чланици. Либерализација међудржавне трговине услужним делатностима односи се на могућност међудржавног снабдевања услугама без стварног оснивања предузећа на територији друге државе чланице (на пр. транспорт). Хармонизација националних правила олакшава оснивање предузећа за пружање услуга у другим државама чланицама ЕУ. 1.2.Спољашње одреднице спољне трговине ЕУ Царинска унија представља нужни услов стварања заједничког тржишта. Као посебан облик економске интеграције подразумева укидање свих царина између држава чланица и увођење заједничке царинске тарифе према трећим земљама. Различит царински систем трећих земаља је основна разлика између царинске уније и зоне слободне трговине. Заједничка спољна царина означава најважнији елемнт европске царинске уније. Подразумева постојање униформних царинских оптерећења на увоз производа из трећих земаља. Робни промет између држава чланица Европске уније потпуно је слободан Прокопијевић, М.,op.cit., стр Ацин,Ђ.,2003, ''Међународни економски односи'', Пигмалион, Нови Сад, стр Цветановић,С., Јововић,Д.,2010, ''Економска политика Европске Уније-нова европска економија'', Економски факултет, НИш, стр

14 Успостављање царинске уније обављено је у периоду од године, постепени усаглашавањем нивоа царинских и ванцаринских препрека Царинске препреке У трговини са трећим земљама царинска унија значи примену јединствене царинске тарифе. Јединствена царинска тарифа уведена је године и од тада се редовно допуњује и мења. Државе чланице немају више право да прописују дажбине на увоз робе према трећим земљама. Укидањем царинских дажбина унутар граница Уније, роба из држава чланица постала је јефтинија,а самим тим и конкурентнија на тржишту Ванцаринске препреке Ради комплетирања царинске уније поред царинских било је неопходно и укидање ванцаринских препрека. Оне се деле на две категорије: директне и индиректне. 17 У директне спадају: квоте, контигенти, извозне и увозне дозволе. Индиректне су: порези, субвенције, монополи, прописи о јавним набавкама и тд. Већи проблем јавља се код отклањања ових индиректних препрека јер је код директних довољно њихово стављање ван закона и праћење да ли се та одлука поштује. Неки облици индиректних ванцаринских препрека: картели и монополи, 2. доминантне фирме и спајање фирми, 3. порези, 4. државна помоћ 5. производни стандарди, 6. јавне набавке и државни монополи. 15 Прокопијевић, М.,op.cit. стр Правило Савета 950/68,1986, О.Ј.Л172/1 17 Радоман,М., op.cit. стр Милосављевић, С.,2004, ''Трговинска политика'', Београдска пословна школа, Београд, стр

15 Дозвољена ограничења Ограничења заснована на разлозима јавног поретка, јавног морала или сигурности, заштити здравља и живота људи или биљака и животиња, заштити националног богатства у виду уметничких, историјских или археолошких вредности, као и заштити индустријске својине,изузета су од забране. 19 Позитивни ефекти стварања царинске уније су многобројни за државе чланице. То су пре свега одсуство издатака за царину и ванцаринске баријере, снижавање трошкова пословања, повећана специјализација, повећана иновација и технолошки напредак, нижа цена уз исти или бољи квалитет, услед повећане конкуренције и тд. Ови позитивни ефекти могу бити умањени ако је земља која улази у Унију пре тога имала знатно ниску царинску стопу у односу на ону која је у Унији. II Начела спољне трговине Вероватно најзначајнија одредба Уговора у вези са трговином јесте да се заједничка трговинска политика заснива на једнообразним принципима, поготово у погледу царинских стопа и трговинским споразумима са трећим земљама. 20 У случају одређених тешкоћа Европска унија може да одобри чланици да предузме одређене заштитне мере. У Уговору постоје још две заштитне одредбе: дозвољава се државама чланицама да забране или ограниче трговину или транзит роба које угрожавају јавни морал, политику или безбедност, или доводе у опасност здравље и живот људи, животиња или биљака. 21 ЕУ може да закључи споразуме о удруживању са трећом земљом, групом земаља или међународном организацијом. ЕУ такође има право да наметне једообразне санкције трећим земљама. 19 Цветановић,С., Јововић, Д., Младеновић, И.,op.cit., стр Заједнички инструменти трговинске политике ЕУ укључују заједничку спољну царину, квантитативна ограничења, регулисање царинске процене, правила о пореклу, политику антидампинга и компензационе царине, заједничке трговинске споразуме са спољним земљама и мере за спречавање кршења права о интелектуалној својини. 21 Јовановић, Н., op.cit. стр

16 Пет је кључних начела развоја Европске уније: асоцијативност 2. контрактуалност 3. функционалност 4. еволутивност 5. флексибилност. Начело асоцијативности у основи значи принцип добровољног удруживања. Прикључење Унији је одређено вољом народа политички организованог у сопственим земљама. Овај принцип важи и приликом стварања све тешњих веза међузависности и сарадње појединих чланица, пре свега у економским и трговинским односима. Начело контрактуалности је комплементаран начелу асоцијативности. Ступајући добровољно у савез државе склапају уговор којим дефинишу циљеве и принципе савеза. Европска унија се углавном развијала на функционалном принципу. Ово начело говори нам управо да се заједништво развија у мери у којој је то неопходно за нормално функционисање економских политика. Управо захваљујући овом начелу Европска унија дошла је до данашњег степена развоја и формирања, пре свега, заједничког тржишта и заједничке спољне царине ка трећим земљама. Начело флексибилности омогућава државама чланицама да се укључују у креирање политика у које им у датом тренутку одговарају за просперитет земље,али такође и искључивање из оних које им у датом тренутку не одговарају или у њима не налазе потенцијал. На ових пет набројаних начела заснива се комплетна форма Европске уније,а самим тим, посредно, ова начела односе се и на спољну трговину. Заједничка трговинска политика Европске уније води се у оквиру начела и циљева утврђених за спољне активности уније. Темељи се наследећим униформним принципима: 1. измена царинских тарифа, 2. склапање уговора о тарифама и трговини у области размене роба и услуга, и комерцијалним аспектима интелектуалне својине, 22 Цветановић, С., Костић,В., Милачић, Љ.,op.cit., стр

17 3. страних директних инвестиција, 4. изједначавање мера либерализације, 5. политике извоза, 6. мера трговинске заштите у случајевима дампинга и субвенција. 23 III Карактер спољнотрговинске политике ЕУ Заједничка спољнотрговинска политика ЕУ води порекло од самог формирања Европске економске заједнице године, када је Римским уговором образована царинска унија на чијој територији је функционисала заједничка стопа царине према трећим земљама.овим уговором апострофиран је значај отклањања свих баријера у трговини између појединих земаља чланица. Од тада, рачуна се са стварањем заједничког тржишта и координациом економских политика држава чланица, као и заједничким спољнотрговинским односима према трећим земљама. 24 Спољнотрговинске политике Уније су израз односа унутрашњих и спољашњих фактора, тј њиховог утицаја на ЕУ. Од унутрашњих фактора су важни заједнички ЗПП, царинска унија, јединствено тржиште, конкурентски притисак и посебни интереси. Од спољашњих фактора значајни су међународна конкуренција, одредбе СТО и посебни уговори. Ако би се из аналитичких разлога требало опредељивати између важности тих двеју група фактора на обликовање спољнотрговинских политика ЕУ, може се рећи да су унутрашњи фактори од већег значаја зато што они диктирају основе тих политика, док спољашњи утичу на њихов профил. Карактер политике спољне трговине ЕУ може послужити за објашњење важних економских феномена. Државе са високо развијеном индустријом увозе из недовољно развијених непрерађене производе ниског степена обраде. Неразвијене, пак, увозе из високо развијених земаља индустријска добра, прехрамбене производе високог степена обраде, машине и опрему, а у новије време посебно производе информационих 23 Јововић, Д., Цветановић, С., 2010, ''Економске интеграције и Европска Унија'', Економски факултет у Приштини, Косовска Митровица, стр Ђурић-Кузмановић, Т.,op.cit. стр

18 технологија. 25 Еластичност тражње за увозним производима илуструје различиту структуру увоза у државама које се налазе на различитим нивоима економске развијености. Европска унија представља, поерд САД највећег трговинског субјекта на свету. Њено учешће у вредности светске трговине, године, износило је 20%. На трговину ЕУ с развијеним земљама отпада преко 45% њене укупне размене,а најважнији партнери су САД, Кина, Јапан и Швајцарска. Ефекти заједничке спољнотрговинске политике огледају се у бољој искоришћености производних капацитета и извозних потенцијала од стране предузећа јер спољнотрговинске токове све више покреће квалитет,а све мање их ограничавају баријере као што су царине. На крају, на добитку су потршачи због повећаног избора и нижих цена роба и услуга. Римски уговор дефинише елементе заједничке трговинске политике. Правни основ за склапање већине међународних трговинских споразума представља члан Уговора којим се даје право Комисији Европске заједнице да води преговоре о закључењу међународних трговинских споразума у име Европске заједнице. Ово значи да државе чланице могу доносити националне мере из области трговинске политике искључиво на основу одобрења заједнице. Зајечничка трговинска политика обухвата већину аспеката трговине робом и услугама, а такође и најзначајније трговинске аспекте интелектуалне својине, конкуренције и страних директних инвестиција. Област трговине и трговинске политике ЕУ регулишу прописи који уређују: 1. јединствено тржиште, 2. спољнотрговински режим Уније, 3. област конкуренције, 4. заштиту потрошача. 25 Цветановић С., Јововић,Д., op.cit.,стр

19 3.1.Јединствено тржиште Европска унија представља огромно тржиште са око 370 милиона потрошача, које већ годинама постаје јединствена целина. Данас слободно можемо говорити о унутрашњем тржишту ЕУ за робе и услуге, али и за кретање фактора производње (рада и капитала). Креирању јединственог тржишта погодовали су економски интереси држава чланица ЕУ за интензивнијом привредном сарадњом, а допринело је и преношење надлежности на органе Уније који су хармонизовали многе правне прописе и процедуре. Појам заједничко тржиште у терминологије Европске уније користи се паралелно са појмом унутрашње тржиште. Интеграција европских земаља осим економског попримила је и политички карактер, међутим очување економске заједнице остало је приоритет Уније. Циљеви формулисани приликом формирања Европске економске заједнице су преточени у Уговор из Мастрихта, а касније у Уговор из Нице. Активност Заједнице на плану остваривања ових циљева одвија се на два поља: установљавању заједничког тржишта и његовом очувању, а затим и на ширем економском плану кроз примену тзв. заједничких економских политика. Иако су све наведене активности подједнако важне, нагласак је до сада ипак био на очувању заједничког тржишта. После царинске уније, други велики подухват било је увођење заједничког тржишта. Сматрало се да без царинске уније није могуће остварити заједничко тржиште јер би различити царински режими представљали препреке тржишној интеграцији. Обједињавање земаља од којих неке имају више,а неке ниже царинске стопе довело би до додатних непогодности и трошкова. Царинска унија је нужни услов стварања заједничког тржишта. Основни циљ садржан још у Римском уговору био је слободно кретање људи, капитала, роба и услуга. Међутим, дуго времена, препрека остварењу овог циља биле су разне предрасуде: да би слободно кретање људи довело до пренасељености у неким, а депопулацији у другим крајевима, затим да би слободно кретање радне снаге довело до пораста незапослености локалне радне снаге. Када нека земља има висок степен раста, прилив радне снаге не представља проблем, јер она има довољно слободних радних места. Када се ради о земљама чија је привреда у стагнацији, прилив радне снаге може бити проблем јер радних места нема довољно ни за домаће држављане. Уочава се да је мобилност радника унутар ЕУ знатно већа између држава 19

20 које су чланице ЕУ, док је запосленост радника који су изван ЕУ (са изузетком Немачке) крајње занемарљива. 27 Приступ заједничком тржишту омогућује побољшање конкурентности, специјализације, продуктивности, већу покретљивост производних фактора, што је у функцији унапређења економског развоја земаља чланица и раста њиховог релативног удела на светском тржишту Програм јединственог тржишта Програм јединственог тржишта или ''Бела књига'' или Кокфилдов извештај презентован је јуна године и понудио је Програм за окончање процеса стварања унутрашњег тржишта. Циљ ''Беле књиге'' био је да се уклоне нецаринске баријере и створи право, хомогено унутрашње тржиште без граница. Циљ Програма био је економска и политичка унија. Главни аспекти Програма јединственог тржишта укључују: уклањање нецаринских баријера у унутрашњој трговини, 2. повећање конкуренције, 3. унапређивање сарадње између предузећа у области истраживања и развоја, 4. уједначавање тржишта фактора производње кроз пуну либерализацију њихове мобилности, 5. монетарна интеграција, 6. социјална заштита Јединствени европски акт Јединствени европски акт потписан је фебруара 1986.,а ступио на снагу године. Основни циљ Акта био је убрзано спровођење Програма јединственог тржишта Цветановић,С., Костић, В., Милачић, Љ.,op.cit.стр Јовановић, М.,op.cit.стр

21 Јединствени европски акт у правном смислу представља ревизију Уговора о оснивању Европске економске заједнице из Његовим ступањем на снагу напред прецизиран примарни економски циљ Европске економске заједнице означен као стварање заједничког тржишта је преформулисан у стварање унутрашњег тржишта, под којим се подразумева област без унутрашњих граница, на којој постоји слободно кретање лица и промет робе, капитала и услуга. 30 Јединствени европски акт био је кључан за остварење већ поменуте четири слободе. Заједничко тржиште успостављено је године. Заједничко тржиште не значи да нема никаквих ограничења кретању појединих ресурса. Без обзира на то, стварање заједничког тржишта унапредило је сваку од четири слободе 31. Снижени су трансакциони трошкови, омогућена ефикаснија алокација ресурса и подстакнути ефекти економије обима, конкуренције, иновације и специјализације. Тиме је подстакнут привредни развој у чланицама Уније. Од увођења заједничког тржишта очекивало се да се уклањањем баријера смање трошкови производње, да пад трошкова доведе до пада цена, које би појачана конкуренција требало само да убрза. Пад цена би стимулисао тражњу,а тиме, индиректно, и понуду. Стварањем заједничког тржишта, дугорочно, све привреде су на добитку, међутим, кракторочно губе фирме, региони и земље с мање конкурентном привредом. Они који су конкурентни на добитку су и краткорочно. 3.2.Спољнотрговински режим Уније Државе чланице су Европској унији обезбедиле, у складу са Римским уговором, искључиву надлежност за: 1. спровођење заједничке спољнотрговинске политике, 2. одржавање складних односа са међународним организацијама, 3. закључивање споразума о придруживању са трећим земљама, Прокопијевић,М.,op.cit.стр

22 4. постепеном укидању ограничења за међународну трговину и смањењу царинских баријера. 32 Међутим ЕУ и државе чланице деле надлежност за закључивање међународних споразума о трговини и услугама. Након више проширења и споразума о придруживању и трговини, ЕУ је постала један од најважнијих трговинских блокова у свету, која утиче и на обим и на правац међународне трговине. Европска унија има далеко највећи обим спољнотрговинског промета у светским разменама. Ова интеграциона групација има за око 70% већу размену од САД, дупло већу од Јапана, а чак девет пута већу од Руске федерације. Већи обим размене утиче на бољу конкурентску позицију на светском тржишту, ефикаснију алкоацију ресурса, снажнију преговарачку улогу. Резултат тога јесте и добит од размене, односно позитиван трговински платни биланс. ЕУ има водећу улогу у светској спољнотрговинској размени и има велики утицај на светску привреду. Посебно је важан значај ЕУ у светској трговини услугама. Такође, ваља истаћи да значајан обим размене чланице ЕУ остварују међусобно (од 60%-70%). Пoред најзначајније улоге у промету услугама, ЕУ има водећу улогу и у светском промету индустријских производа. Постигнути резултати у спољнотрговинској размени великим уделом везани су за степен отворености привреда ЕУ према иностранству. По степену отворености привреде ЕУ надмашује своје конкуренте САД и Јапан. У процесу спровођена спољнотрговинске политике ЕУ примењује различит режим према својим партнерима, односно имплементира различите царинске преференцијалне аранжмане. Либерализација спољне трговине резултат је концепта најпре заједничког,а потом и јединственог тржишта. Хармонизација спољнотрговинских услова у Европској унији често је била реализована наметањем стандарда. Кључни принцип трговинске политике Уније је изградња отворене тржишне привреде са слбодном конкуренцијом. 33 Уговором из Мастрихта Европска унија потврдила је опредељење за модел отворене тржишне привреде, односно модел привреде са слободном конкуренцијом као 32 Грбић, В.,2005, ''Економија Европске Уније'', Мегатренд Универзитет примењених наука, Београд, стр Јововић, Д., Цветановић, С.,op.cit.стр

23 основом економског уређења. Неки од основних циљева спољнотрговинског режима били би успостављање заједничког тржишта,али и економске и монетарне Уније, затим спровођење заједничких политика и постизање трајног и складног економског развоја, привредна и друштвена повезаност и солидарност између држава чланица, што би све заједно довело до подизања нивоа и квалитета живота у ЕУ. Код спољнотрговинског режима ЕУ најбитнија ставка јесте укидање царинских дажбина, квантитативних ограничења на увоз и извоз роба између земаља чланица, као и постојање ''четири слободе'', односно укидање препрека за слободно кретање људи, капитала, роба и услуга. Реализација ових циљева подразумева примену следећих инструмената: антидампиншких мера, анти-субвенционисања и одбрамбених клаузула, о којима ће бити речи у касније излагању. Заједничка трговинска политика узима у обзир повољан ефекат елиминисања царинских дажбина између земаља чланица на повећање конкурентских снага у овим земљама. Општи је утисак да постоји условна спремност да се смањи спољна заштита Уније и либерализује светска трговина. Али изузеци од овог става већ одавно постоје у пољопривреди, текстилној индустрији, аутомоблиској индустрији, бродоградњи и услугама уопште Трговински споразуми Европска унија, генерално, води протекционистичке трговинске политике, па зато нуди другим земљама трговинске споразуме различитог облика, који тим земљама дају извесне погодности. Унија има врло разуђен систем трговинских споразума са земљама или групацијама земаља широм света, што допушта члан 300. Уговора о Унији. Она у основи даје несиметричне трговинске погодности када су задовољена два услова: прво,ако производи који долазе из неке земље не угрожавају произвођаче у ЕУ и друго, ако је врло неразвијена земља којој се погодност даје. Унија све земље света сврстава у једну од три групе, од којих је свака одговорна за приближно трећину увоза у ЕУ. Најповлашћенији трговински третман ЕУ даје за 34 Стојановић, Б.,2003,''Тржиште Европске Уније-конкуренција и трговинска политика'', Економски факултет, Ниш, стр

24 преко 120 претежно неразвијених земаља. Прву групу чини око 70 земаља које потпадају под Ломе конвенцију. Другу групу чини 31 земља Медитерана (уз преостале земље ЕФТА) са којима ЕУ има билатералне трговинске споразуме. Трећу групу чини двадесетак земаља с којима ЕУ има генерални систем преференцијала (ГСП). Друга група су нове индустријске земље, земље са средњим дохотком и неке сиромашне земље. Њих је укупно 41 и оне уживају ГСП. Трећа група има најмање погодности за приступ тржишту ЕУ и чини је десет развијених земаља које су некада уживале третман најповлашћеније нације, а за које од настанка СТО (Светске трговинске организације, по чијим се правилима ови споразуми и потписују) практично важе њена правила. 35 Најважнији преференцијални споразуми које је Европска Унија склопила су: 1. споразум са Европском економском зоном (Норвешка,Исланд, Лихтенштајн), 2. споразум о придруживању са земљама Централне и Источне Европе, 3. споразум који се односи на Ломе конвенцију са афричким, карипским и пацифичким земљама. 36 С највећим трговинским ривалима САД, Јапаном и Кином, ЕУ нема никакве опште трговинске споразуме, изузев што и за те случајеве важе правила СТО. Најлошији приступ тржишту ЕУ имају земље којима су УН или ЕУ увели економске санкције.слаба је трговина и са земљама које нису формално под режимом санкција, али воде политику сукоба или се налазе у грађанском рату. Трговински односи ЕУ и земаља у развоју Већина земаља ЕУ имале су своје колонијално наслеђе, па је положај ових земаља у новој интеграционој групацији постао предмет вишегодишњих преговора.( ). Читав четврти део Римског уговора посвећен је овом питању. Договор са афричким земљама јужно од Сахаре и Мадагаскаром потписан је за период године. У циљу реализације финансијске помоћи основан је Европски фонд за развој ЕДФ године. Први споразум са 18. афричких земаља, деколонизованих, потписан је за период године и обухватао је слободан увоз за индустријске производе на основу реципроцитета, тржиште и гарантоване цене за тропске производе и финансијску помоћ 35 Прокопијевић, М.,op.cit.стр, Цветановић, С., Јововић, Д.,op.cit.стр

25 из фонда ЕДФ. Други споразум потписан је у Јаундеу за период од године и он није битно промењен, осим што су повећана средства фонда за финансијску помоћ. На тим основама потписан је први споразум између 46 земаља Африке, карипских и пацифичких острва- Ломе конвенција. 37 Укратко, сва роба која се извози из ових земаља у ЕУ има слободан и нереципрочан третман (без царина и квота),изузетак су само неки пољпривредни производи. У оквиру Ломе конвенције, овим земљама омогућена је значајна финансијска подршка. Разлоге за даље заостајање АКП земаља можемо тражити у структури производње која је састављена од пољопривредних и нископрофитабилних производа, као и у високим трошковима производње у индустрији, зависност од увоза многих додатних производа и др. Трговински односи ЕУ и других европских и медитеранских земаља Поред ЕУ, у Европи постоји још једна интеграциона групација под називом ЕФТА- европска зона слободне трговине. Основана је у Штокхолму године од стране 6 земаља: Велике Британије, Данске, Норвешке, Аустрије, Шведске и Швајцарске. Велика Британија и Данска су ушле у ЕУ године, а Шведска,Аустрија и Финска године, па су чланице ЕФТЕ остале Норвешка, Швајцарска, Исланд и Лихтенштајн. Економске везе између ЕУ и ЕФТЕ су увек биле значајне. Чланице ЕФТЕ су међусобно укинуле царинска ограничења. Економски односи између ове две интеграције решени су низом билатералних споразума ЕУ и сваком појединачном чланицом ЕФТЕ. Овако успостављеним билатералним режимом чланице ЕФТЕ су делимично постале чланице ЕУ. Као група ЕФТА је била главни трговински партнер ЕУ, значајан у робној размени. Након приступања Грчке, Шпаније и Португалије ЕУ, израз Медитеранске земље односи се на: Магребску групу: Мароко, Алжир, Тунис и Либија, Машхрехску групу: Египат, Јордан, Либан и Сирија, Турску и Израел, Купар, Малту и Палестинску управу. Са овим земљама ЕУ је потписала трговинске споразуме, поједини су имали форму придруживања са циљем евенуатлног чланства( Грчка и Турска), неки су настојали да успоставе слободне трговинске зоне (Тунис, Мароко), а трећи су нудили само одређене преференцијалне предности (Израел, Либан). 37 Грбић, В.,2005,op.cit.стр

26 Централна и источна Европа Званичне везе између ЕУ и земаља у транзицији дуго нису постојале и то је била препрека за либерализацију трговине између две економске групе. 38 Односи између два супротсављена економска блока били су дискриминаторни. Процес транзиције унео је значајну промену у тим односима. Све је почело са одобравањем опште шеме преференцијала од стране ЕУ, преко Споразума о трговини и сарадњи, па до Споразума о удруживању, да би као круна свега дошло пуно чланство у ЕУ 39. Процес транзиције не напредује у свим земљама истим темпом. Уговори о удруживању унели су елемент стабилности у иначе потенцијално променљиве трговинске односе. ЕУ је уклонила све квоте, док се претпостављало да ће до укидања царинских тарифа доћи у наредних 5 година. Трговински односи ЕУ са ваневропским развијеним земљама Трговински односи ЕУ са ваневропским развијеним индрустријским земљама, а пре свега са САД, Канадом, Јапаном били су конципирани на бази либералног приступа трговинским односима. 40 Међутим ти односи обележени су бројним конфликтним ситуацијама, праћени бројним трговинским споровима. Међу њима нема споразума о преференцијалној трговини и налазе се на последњем месту у погледу повластица које ЕУ нуди својим пословним партнерима Светска трговинска организација-сто године закључен је добровољни уговор, Општи споразум о царинама и трговини (GATT). Основни принципи ГАТТ-а су: 1. недискриминација, 2. реципроцитет, 3. транспарентност, 4. примена, 38 Милосављевић, С.,op.cit.стр Јововић,Д.,2007,''Економске димензије глобализације'', Косовска Митровица, стр Јовановић, М.,op.cit.стр

27 5. непристрасно решавање спорова. Након трговинског споразума Уругвајске рунде (1994), GАТТ је замењен Светском трговинском организацијом., која је основана и започела са радом 1. јануара године договором више од 125 земаља. Ова организација је једна мултилатерална институција која може да ограничи пословање великих трговинских блокова. Ова институција окупља: GATT, Општи споразум о трговини услугама (GATS) и Споразум о трговинским аспектима права интелектуалне својине (TRIPS). СТО-у је додељена већа улога у надгледању и управљању. Важну улогу СТО има у решавању конфликтних ситација. Ако је незванично решавање спорова кроз билатералне консултације неуспешно, онда у оквиру СТО постоји комисија која треба да донесе пресуду. Дакле, мисија СТО је да убрза либерализацију трговине и решава трговинске спорове на мултилатералној основи. На принципима које промовише СТО заснива се и режим спољнотрговинске политике ЕУ. 3.3.Политика конкуренције У циљу успостављања и очувања јединственог тржишта, поред мера којима се остварују прокламована начела о слободи кретања људи, капитала, роба и услуга, готово равнотежно служе мере у овиру политике конкуренције. Прва група мера усмерена је на отклањање државних препрека слободној трговини између држава чланица, а мере у оквиру политике конкуренције превасходно имају за циљ отклањање приватних ограничења самосталног или договореног понашања предузећа на тржишту са циљем или последицом ограничавања трговине између држава чланица. 42 Конкурентност представља степен у коме нека земља, односно фирма, у условима слободне трговине и фер тржишних услова, може производити добра која ће 42 Радоман, М.,op.cit., стр

28 задовољавати захтеве глобалног тржишта, истовремено задржавајући ниво дохотка становништва, односно профита у дугом року. 43 Основни циљ политике конкуренције је предупређивање поремећаја на тржишту, који произилазе из монопола и неких облика државне помоћи, услед чега она на једној страни повећава ефикасност привређивања,а на другој омогућава потрошачима већу слободу избора, квалитетније производе и ниже цене. Политика конкуренције ЕУ у досадашњем раздобљу као кључни циљ имала је интеграцију европског тржишта. Интеграција је омогућила настанак великих корпорација од којих неке имају већи промет БДП од многих чланица ЕУ. Настанак ових корпорација отежава спровођење политике конкуренције у ЕУ, али побољшава конкурентски положај ЕУ-фирми у односу на ривалске. Конкуренција на слободном тржишту пружа најшире пословне могућности за све учеснике и обезбеђује најбољу алокацију ресурса. На овај начин, конкуренција побољшава ефикасност употребе фактора производње. 44 Према томе, ЕУ има сопствена правила за понашање на тржишту. Значај политике конкуренције истакнут је Програмом јединственог тржишта, о коме је већ било речи у ранијем излагању. Конкуренција се у економској теорији користи као термин за исказивање ривалитета између привредних субјеката присутних на одређеном тржишту. До године Светски економски форум је објављивао податке о о глобалној конкурентности земаља користећи показатење: индекс конкурентског раста и текући индекс конкурентности. 45 Од године јавља се покушај синтезе индекса конкурентског раста и текућег индекса конкурентности у индекс глобалне конкурентности. Зависно од достигнутог нивоа економске развијености могуће је разликовати три фазе макроекономске конкурентности: фаза ценовне конкурентности, фаза ефикасне употребе ресурса и фаза софистицираности производње и иновација. 46 У Европској Унији прихваћен је модел функционалне конкуренције -workable competition Цветановић,С., Јововић,Д.,op.cit.стр Јовановић,М.,2004,op.cit.стр Пауновић, Б.,2003.,''Развој конкурентности новог сектора'', Економика предузећа мај-јун, Београд,стр Global Cometitivness Reoprt, 2005., World Economic Forum 47 Марковић-Бајаловић,Д.,2000, ''Тржишна моћ предузећа и антимонополско право'', Београд, стр