Богојављење. Стижу санте из Бачке. Зима потиснула све друге невоље Стра на 3. МESARSKA OPREMA

Size: px
Start display at page:

Download "Богојављење. Стижу санте из Бачке. Зима потиснула све друге невоље Стра на 3. МESARSKA OPREMA"

Transcription

1 KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVII Сремска Митровица Среда 25. јануар Број 2917 Цена 50 динара Богојављење БО ГО ЈА ВЉЕ ЊЕ, ВЕ ЛИ КИ ХРИ ШЋАН СКИ ПРА ЗНИК ОБЕ ЛЕ ЖЕН ЈЕ ШИ РОМ ЗЕ МЉЕ ТРА ДИ ЦИ О НАЛ НИМ ПЛИ ВА ЊЕМ ЗА ЧА СНИ КРСТ Фото: M. Mилеуснић Стра на 25. Зима потиснула све друге невоље Стра на 3. МESARSKA OPREMA Стижу санте из Бачке Стра на 17. Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb 022/ , ,

2 2 Среда, 25. јануар na{ Пише: Си ни ша Ко ри ца Појас рђе Го ди на је зи ма, снег, на ја вљен је ле де ни та лас са тем пературама чак и до минус двадесет. Нешто слично као у јануару Са да сам за бо ра вио раз лог, али у он да шњој Вла ди Вој во дине, у Из вр шном Ве ћу АПВ, уве де но де жур ство и то чла но ва Ве ћа. Није у питању време већ стицај неких друштвених или државних окол но сти. Био сам де жур ни јед не но ћи ка да је око 21. час зазвонио телефон. На другом крају жице чујем глас: Никола, овде. Био је то пред сед ник он да шњег Из вр шног ве ћа Вој во ди не Ни кола Кме зић. Пи та ме, да ли су Ву че во и Ча кор спрем ни?. Та јац, изненађен питањем, али сам се брзо снашао. Друже председниче, добићете информацију за пар минута. Пресабирам се, не знам ни шта су Ву че во и Ча кор, а не да ли су спрем ни. Пре не го што сам смислио шта ћу, махинално се ватам телефона. Позивам свог друга из Већа, Шандора Хорвата, покрајинског секретара за водо при вре ду и реч ни са о бра ћај. Имам сре ће, од мах се ја вио. Шањика ми подробно објасни, да је реч о ледоломцима ДП Херој Пинки који се налазе спремни под пуном посадом на позицији нешто северније од предузећа и уливања канала ДТД у Дунав, на тзв, сидришту. Јавио сам се Председнику и саопштио му детаље. После неколико година, након Јогурт револуције, када је развлашћено цело ондашње руководство Војводине укључив и мене, за по слио сам се у пред у зе ћу Хе рој Пин ки као фи нан сиј ски директор. Имао сам прилике да детаљно упознам бродове, ледоломце, Ча кор и Ву че во. Дру жио се с њи хо вом по са дом. А он да ових дана на главном сервису РТС, у поводу леденог окивања Дунава и ангажовања мађарских ледоломаца у разбијању леда, приказана је репортажа о Вучеву и Чакору. Тачније приказани оче ру па ни ко сту ри два бив ша ве ли ка ле до лом ца у зо ни по ја са рђе како Американци зову напуштене фабрике изложене зубу времена. По ко зна ко ји пут ми је про шао кроз гла ву ижвр ља ни рукопис наше транзиције. Имали смо озбиљну државу, а онда је изгубили. Како смо је губили, ево приче на примеру Вучева и Чакора. У транзицију смо ушли година деведесетих као грлом у јагоде. Схватљиво је да је друштвена својина као недовољно ефикасна мо ра ла да бу де за ме ње на дру гим ефи ка сни јим вла снич ким односима. То није спорно. Спорно је што у тој трансформацији није било довољно памети. Рецимо, када је приватизован Херој Пин ки др жа ва је мо гла да ка же, океј, про да је се цео Пин ки али се из у зи ма ју Ву че во и Ча кор, јер они има ју до дат не уло ге у по гледу вршења јавних овлашћења, служе зими као ледоломци по на ло гу ор га на вла сти. Од ле да шти те све оно што је уз оба лу, ма ри не, при ста ни шта, па и са ме оба ле, јер лед мо же, уз ма ло виши водостај, да пробије насипе, па ето огромне друштвене штете. Лед по својој природи руинира идеје развоја речног саобраћаја и наутичког туризма, прети обалоутврдама. Концепт осмишљавања транзиције био је у својој суштини поразан. Често је служио перачима новца да се домогну вредних непокретности, отпуштања радника и трговинама некретнина ма. Др жа ви пак на но сио ве ли ке днев не тро шко ве за из најмљи ва ње ле до ло ма ца из су сед них зе ма ља. При хва там да су то гре шке на ше про шло сти, али за бу не ове вр сте тра ју. Ис пи су је их Устав из У ње му ни је за пи са но шта су то одговорности покрајинских органа власти. Уместо одговорности Војводини додељено право на трошење 7 одсто од буџета Србије и то за намене које обликују њени органи власти, по слободном избору. Ни више од десет година од доношења Устава нема закона о надлежности, нити се знају области за које одговарају органи власти у Војводини. Претпоставимо да су на бра ја не над ле жно сти за ко је од го ва ра ју ор га ни вла сти у По кра ји ни и то по али не ја ма, у јед ној од тих али не ја би мо гло да буде записано, да одговарају и за одбрану од леда на речним токовима у Покрајини. Овакве и њима сличне алинеје биле би осно ва за од го вор ност по кра јин ских ор га на. Да кле, ни је проблем у ор га ни ма вла сти По кра ји не, про блем је у Уста ву из што то није препознао, нити прецизно дефинисао, па се органи власти сналазе како знају и умеју, из мандата у мандат различито. Др жа ва пла ћа за ку пе, јер лед на Ду на ву, Ти си, Са ви, не угрожава само територију Покрајине, већ и шире. ВЕСТ ЗА ПРИ МЕР За капиталне пројекте 1,42 милијарде Управа за капитална улагања АП Вој во ди не об ја ви ла је се дам јав них кон кур са за финансирање и суфинансирање пројеката на територији АП Вој во ди не у обла сти са о браћајне инфраструктуре, водоснабдевања и заштите вода, локалног и регионалног економ ског раз во ја, пред школ ског и основног образовања, здравствене заштите, спорта и културе, за које је обезбеђено укупно динара. Сви јав ни кон кур си за финансирање и суфинансирање пројеката трајаће до 3. фебруара го ди не. Немачка искуства за бољу заштиту животне средине Потписивање меморандума о сарадњи СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА Италијанска Компанија East West плани ра да ове го ди не у Срем ској Ми тровици подигне фабрику обуће у којој ће бити запослено више од 400 радника. Како је новинарима изјавио градоначелник Сремске Митровице Владимир Санадер, град је рас пи сао кон курс за про да ју земљишта у Индустријској зони Север и оче ку је се да се ових да на на ли ци та ци ји поменути инвеститор појави као купац земљишта. Италијански инвеститор је превазишао тех нич ке про бле ме ве за не за осни ва ње компаније у Србији и очекује се да веома брзо почне изградња фабрике на површи ни од 1,5 хек та ра. Већ на је сен, у но вој миторовачкој фабрици радно место имаже из ме ђу 400 и 600 рад ни ка. - Настављамо даље, имамо преговоре са инвеститорима заинтересованим за улага ња у обла сти по љо при вре де и пре ра ђивачке индустрије у области пољопривреде, али на њи хов зах тев, док тра ју пре го во ри, о томе се не може детаљније говорити у јавно сти ре као је Са на дер. Пред сед ник Оп шти не Ру ма Сла ђан Ман чић и шеф Оде ље ња за ло кал ни еко ном ски раз вој Дра ган Ко са но вић бора ви ли су у не мач ком гра ду Гел зен кирхе ну, где су уче ство ва ли у ра ди о ни ци у окви ру пи лот фа зе про јек та Парт нер ство одр жи вог раз во ја је ди ни ца ло кал не са моу пра ве. На ра ди о ни ца ма су уче ство ва ли по ве ре ни ци Европ ске уни је и парт нер ства гра до ва, као и пред став ни ци пре ко 30 локал них са мо у пра ва из Не мач ке, Ср би је и Бо сне и Хер це го ви не. Струч ни се ми нар је ор га ни зо ва ла Сер ви сна слу жба за је ди нице ло кал не са мо у пра ве јед ног све та Ингејџ мент Гло бал ко ји ра ди по на ло гу Са везног ми ни стар ства за при вред ну са рад њу и раз вој Не мач ке. Циљ ра ди о ни це био је да по ли тички и ад ми ни стра тив ни ак те ри из је дини ца ло кал не са мо у пра ве пре по зна ју ци ље ве одр жи вог раз во ја и уна пре де стра те шка парт нер ства. Пред став ни ци ло кал них са мо у пра ва су при су ство вали еду ка тив ним про гра ми ма ка ко би се де фи ни са ле по тре бе, од ре ди ли при о- ри те ти, раз ме ни ла ис ку ства, уса вр шила зна ња и умре жи ли ак те ри из раз личи тих ло кал них за јед ни ца. Би тан сег мент де ло ва ња Сер ви сне службе за је ди ни це ло кал не са мо у пра ве су гло бал но одр жи ве је ди ни це ло кал не са моу пра ве и њи хо ва парт нер ства. Из ра ђе на је Аген да 2030 ко ја под ра зу ме ва по ди за ње ни воа све сти не мач ких и парт нер ских једи ни ца ло кал не са мо у пра ве и де фи ни ше ци ље ве одр жи вог раз во ја. Осим то га, у Не мач кој је пот пи сан Меморандум о разумевању између Општине Рума и Сервисне службе за јединице локалне самоуправе једног света Савезног ми ни стар ства за при вред ну са рад њу и развој Не мач ке, ко јим је уго во ре на са рад ња у оквиру пројекта Партнерство одрживог раз во ја је ди ни ца ло кал не са мо у пра ве. На пле нар ном за се да њу пред сед ник Ман чић је пред ста вио оп штин ске по тенци ја ле, по сто је ће и пла ни ра не про јек те, при о ри тет не ци ље ве и де фи ни са не правце раз во ја оп шти не Ру ма. Пред став ни ци оп шти не су уче ство вали у пре зен та ци ја ма и са стан ци ма на тему апли ци ра ња и по вла че ња сред ста ва Још јед на фа бри ка Сла ђан Ман чић Осим тога, у Немачкој је потписан Меморандум о разумевању између Општине Рума и Сервисне службе за јединице локалне самоуправе једног света Савезног министарства за привредну сарадњу и развој Немачке из фон до ва Европ ске уни је и спро во ђе ња про је ка та. Оп шти на Ру ма је уса гла ша ва њем са Аген дом 2030 из дво ји ла сле де ће ци љеве одр жи вог раз во ја: учи ни ти гра до ве и на се ља ин клу зив ним, си гур ним, при лаго дљи вим и одр жи вим, пред у зе ти хит не ак тив но сти у бор би про тив кли мат ских про ме на и њи хо вих по сле ди ца, за шти ти, ус по ста ви ти и про мо ви са ти одр жи во кори шће ње коп не них еко си сте ма, одр жи во упра вља ти шу ма ма, су зби ти де зер ти фи каци ју, за у ста ви ти де гра да ци ју тла те спре чити уни шта ва ње би о ло шке ра зно ли ко сти, оја ча ти на чи не спро во ђе ња и учвр сти ти гло бал но парт нер ство за одр жи ви раз вој са но вим по ле том. Оп шти на Ру ма и град Бер зен брик су у оквиру пројекта Партнерство одрживог раз во ја је ди ни ца ло кал не са мо у пра ве из обла сти за шти те жи вот не сре ди не, до биле по евра ка ко би у на ред не две го ди не уна пре ди ли ста ње у обла сти зашти те жи вот не сре ди не, очу ва ња ре сур са и зе ле них по вр ши на, ко ри шће њем стече них ис ку ста ва и уна пре ђе њем начина управљања отпадом. Пла ни ра се на ста вак успе шне са рад ње између наведених градова у свим области ма и ци ље ви ма де фи ни са ним Аген дом Као резултат досадашње успешне сарадње и же ље да се иста про ши ри и у бу дућности, председник Општине Рума Сла ђан Ман чић, др Хорст Ба јер, гра до на чел ник Бер зен бри ка, пот пи са ли су у Гел зен кирхену и Меморандум о разумевању са руководиоцем Сервисне службе за јединице ло кал не са мо у пра ве јед но га све та др Штефа ном Вил хел ми јем. Меморандум дефинише реализацију за јед нич ки из ра ђе них ме ра и да љи раз вој партнерства одрживог развоја између Берзенбрика и Руме као обавезу обе јединице ло кал не са мо у пра ве уз по др шку Сер ви сне слу жбе за је ди ни це ло кал не са мо у пра ве јед ног све та - Ин гејџ мент Гло бал. М. Вајагић Фо то: Бар ба ра Фор ман Гра до на чел ник Срем ске Ми тро ви це Вла ди мир Са на дер Сремскомитровачки градоначелник је подсетио и да је Митрос недавно додбио до зво ле за из вор у Ру ску Фе де ра ци ју, тако да се у овој ко па ни ји по ве ћа ва број запо сле них, уво де се дру га и тре ћа сме ну и очекује се да повећањем обима производњ Ми трос до стиг не и број ку од 400 за по слених радника. С. Н.

3 Среда, 25. јануар Зима потиснула све друге невоље До сада сам три-четири пута покушао илегално да пређем границу и да уђем у Хр ват ску, али су ме сва ки пут вра ћа ли на зад. Са да о то ме ви ше и не ми слим, са мо гле дам ка да ће да про ђу ови ле де ни да ни и ка ко ћу да их преживим каже један од привремених становника овог кампа Током преподнева у петак, 20. јануара у Шиду је забележено чак ми нус 17 сте пе ни и осим оних ко ји су се упу ти ли на по сао или у продав ни цу по мле ко и хлеб, на ули цу је тог да на сла бо ко из ла зио. Слич на ситуација била је и у прихватном центру за мигранте код железничке станице. Хлад но ћа је ско ро свих 637 при вре мених становника овог кампа приморала да своје свакодневне активности сведу на минимум, а напоље је изалазио са мо онај ко је баш мо рао. Јед ног од њих ко јег смо сре ли, а ко ји нам је при ву као па жњу по што је био бо сих но гу у па пу ча ма био је Бабл Хан из Пакистана. На наше питање зашто не обу је ча ра пе ре као је да му ни је хлад но, јер је и у ње го вој отаџ би ни, у пла нин ским де ло ви ма ода кле он до лази, кли ма слич на овој. -Ов де сам већ ви ше од се дам месе ци, а пу то вао сам до Ср би је 45 дана, пре ко Ира на, Тур ске и Грч ке. Имам на ме ру да одем у Ита ли ју, јер ми слим да ћу та мо има ти нај бо ље усло ве за даљи живот. У спаваоницама нас има око 150 и по што се де ша ва да че сто иска чу осигурачи, а просторија је огромна, не стиг не ни да се за гре је ка ко тре ба, тако да смо стал но под ће ба ди ма ка же Бабл Хан. За раз ли ку од ње га, Џавид Трана из Авганистана био је обучен прикладно временским условима, јер му је, како је нагласио, веома хладно. -У кам пу је зи ма, та ко да ве ћи ну време на про во ди мо у спа ва о ни ца ма, са мо кад баш мо ра мо из ла зи мо на по ље по храну. Време ми пролази углавном у Некима није хладно ни без чарапа По кло ни за бе бе Бабл Хан из Па ки ста на спа ва њу, при лич но сам оча јан због ситу а ци је у ко јој се на ла зим, а ова хладно ћа ми још ви ше ути че на ло ше распо ло же ње. Ја ко је хлад но, не знам да ли су го ре да ни или но ћи, али на сре ћу имам довољно топле гардеробе и обуће, то је оно што сам до нео са со бом, та ко да не ко ри стим оде ћу ко ју нам деле ов де у при хват ном цен тру. У Ср би ји сам ви ше од че ти ри ме се ца, пла ни рам да одем у Аустри ју, та мо имам ро ђа ке каже Џавид Трана из Авганистана и додаје да су му родитељи остали тамо, али да се на да да ће уско ро и они имати при ли ку да кре ну пут Аустри је. Тридесетпетогодишњи Ра хел Ахмад из Бангладеша дошао је летос у Ср би ју, а упу тио се у Шпа ни ју где му се налази брат. Ка же да му је ов де јако хлад но, с об зи ром да је у његовој домовини најхаднија температура ко ја је би ла за бе ле же на из но си ла плус 10 сте пени и до да је: - Пр ви пут у жи воту се су сре ћем са оволиком хладноћом. На срећу, имам довољно топле гардеробе а и здрав сам, али ни сам сигуран како се остали људи који се налазе у кам пу но се са овим леденим данима, посебно деца. Највише бих во лео ка да би, по ред руч ка, и увече има ли то пао оброк, уме сто кон зерви које стално добијамо. Ње го во ми шље ње о то ме да им хладноћа представља највећи проблем и да сви те шко под но се зи му, потврђује и Мухамед Башири из Авга ни ста на. Он ка же да ка да је до шао у Ср би ју пре три и по ме се ца ов де ни је би ло то ли ко хлад но, али да је са да поста ло ско ро не под но шљи во. - До са да сам три-че ти ри пу та поку шао иле гал но да пре ђем гра ни цу и да уђем у Хр ват ску, али су ме сваки пут вра ћа ли на зад. Са да о то ме ви ше и не ми слим, са мо гле дам ка да ће да про ђу ови ле де ни да ни и ка ко ћу да их пре жи вим. Већ сам по ма ло и оча јан што три и по ме се ца се дим у овом кам пу и гу бим вре ме уме сто да сам већ сти гао на сво је од ре диште у Ир ску и да сам се за по слио. С об зи ром да сам за вр шио ко леџ за би знис си гу ран сам да бих та мо могао не што да ра дим. Али, са да са мо же лим да про ђе ова зи ма па ћу он да да ми слим шта и ка ко да ље ка же Му ха рем Ба ши ри из Ав га ни ста на и до да је да би јед ног да на во лео да се вра ти сво јој ку ћи, ако та мо бу де би ло усло ва за жи вот. Де чи ји ку так Сања Михајловић Фо то: М. Милеуснић Хладно је чак и у спаваоницама " У кам пу је зи ма, та ко да већину времена проводимо у спаваоницама, само кад баш морамо излазимо на по ље по хра ну Најмлађи најтеже подносе хладноћу Но во ро ђе не бе бе до би ле по кло не од Цр ве ног кр ста Шид У овим хлад ним да ни ма, а по- крст Шид је са сво јим при ја те љи ма и са рад ни ци ма по ку шао да из ма ми осмех на де чи јим ли ци ма у при хват- ве ног кр ста су део свог вре ме на покло ни ли њи ма, уз слат ки ше, пе сму и дружење. Та ко ђе су по се ти ли и но во рође не бе бе и уру чи ли им скром не по кло не.

4 4 Среда, 25. јануар Кад се не што за поч не, мо ра и да се за вр ши - Од ка ко сам до шао на ово ме сто, стал но мо лим и тра жим од ла га ње не ких ро ко ва. Јер, оно за шта су узе те па ре, мо ра да се за вр ши на вре ме или ћемо сносити последице, враћати узета средства и то са каматом, под се ћа др Жив ко Вр цељ Доскорашњи вршилац дужности директор Опште Болнице у Сремској Митровици др Живко Врцељ, специјалиста хирургије, именован је не дав но за ди рек то ра ове здрав ствене установе на период од четири годи не. Кон курс на ко ме је др Вр цељ иза бран рас пи сан је но вем бра ме се ца прошле године, Управни одбор Опште бо ли це га је иза брао за ову ду жност, своју одлуку проследио је оснивачу - По кра јин ској Вла ди и По кра јин ском секретаријату за здравство који су је по твр ди ли. Ре ше ње о име но ва њу др Живка Врцеља за директора је стигло пре десетак дана. Пред директором Опште болнице у Сремској Митровици је низ активности ко је тре ба спро ве сти до кра ја. То су поступак акредитације установе, набавке неопходних апарата и опреме, али и организација рада у условима све израженијег одлива кадрова. Акредитација је сте ва жна... - Акредитација јесте важна тема, али она није питање свих питања. То је про цес, бол ни ца мо же да ра ди и без акре ди та ци је, јер је то са мо по твр да да у бол ни ци све шти ма пре ма пра вилима и стандардима који се захтевају од стране Агенције за акредитацију - каже поводом акредитације др Врцељ. Што се тиче опреме неопходне за рад, новоименовани директор Опште болнице Сремска Митровица додаје да је би ло про бле ма са ква ром ЦТ-а, да је то кон ста то ва но од ма ја про шле годи не, али се ни шта ни је ра ди ло по том пи та њу до ав гу ста ка да је он сту пио на дужност в. д. директора. - Про шла су три ме се ца од ква ра ЦТ-а, ни је се ни шта ура ди ло по том питању, а због недостатака средстава у покрајинском буџету морало са чекати крај септембра, ребаланс буџета, а Др Жив ко Вр цељ, директор Оп ште бол ни це Сремска Митровица по том и од лу ка Вла де. Ишло се на тендер та ко да смо ЦТ обез бе ди ли пред крај про шле го ди не. Би ло је ту и пи тање око рад них ста ни ца, што ни је би ло пријављено Покрајинском секретарија ту, а ја сам на не ки на чин ус пео да набавим једну радну станицу и ЦТ је пу штен у рад око Но ве го ди не под сећа др Жив ко Вр цељ. Наследио не ре ше не ства ри Директор Опште болнице Сремска Митровица објашњава да је то апарат који има доста слабу резолуцију, да му је ово била четврта мењана рентгентска цев и да су из Си мен са по ру чи ли да, ка да стра да, не ће мо ћи би ти дру гих поправки. - Имамо обећање Покрајинске владе и Покрајинског секретаријата за здравство као оснивача Опште болнице да ће нам они на ба ви ти но ви ЦТ. Би ло је при ча и о до на ци ја ма, али је све на томе остало. Ултразвучне апарате посе ду је мо, али су они ста ри. Ишао сам у Покрајински секретаријат да покушам да обезбедим донацију преко Фондације Владе Дивца за ултразвучни апарат и санитет преко удружења Српско руског пријатељства и то је у фа зи при према за одлучивање. Ми, не са мо да има мо про бле ма са за ста ре лом опремом, већ и са са нитет ским во зи ли ма. На сле дио сам тај про блем. Има ли смо јед но са ни тетстко во зи ло и два во зача, а до мо ви здравља су нам от ка за ли тран спорт јер ни су мо гли да пла ћа ју љу де са скра ће ним рад ним вре ме ном, од но сно са по себ ним усло ви ма рада. На шли смо се у озбиљ ном пробле му та ко да је део мо је в.д. фунцки је био ве о ма те жак. На сле ди ли смо не ке не ре ше не ства ри, ме ђу њи ма и про би ја ње ро ка са рент геном ко ји је угра ђен у ју лу, про би јењем ро ка са аген ци јом, Упра ва за ка пи тал на ула га ња уда ри ла пе на ле да смо се је два из ву кли, а има ли смо про блем и са акре ди та ци јом. На и- ме узе ти су нов ци у ја ну а ру про шле го ди не, до сеп тем бра ни је ни шта ура ђе но. Сад има мо си ту а ци ју да не ки пи та ју: за што др Вр цељ фор сира со лар не па не ле у де цем бру ка да не ма сун це? А, си ту а ци ја је ова ква: још у мар ту про шле го ди не аплици ра но је за па не ле, до би је на су че ти ри ми ли о на од Ми ни стар ства енер ге ти ке, а ни је би ло ура ђе но ништа. Од лу ка УО од апри ла је би ла да се поч не са ра дом. На шао сам се у Ни ко не пла ћа Др. Врцељ за Сремске новине ка же да не тре ба за бо ра ви ти да Општа болница има и трошкове око лечења миграната. Те тро шко ве, за са да, ни ко не пла ћа, а са мо у де цем бру про шле го ди не они су из но си ли око ми лион динара. си ту а ци ју да се про је кат мо рам завр ши ти или вра ти ти сред ства са 10 од сто ка ма те ис ти че ди рек тор Опште бол ни це Срем ске Ми тро ви ца. Тре ба по што ва ти процедуре Наш са го вор ник до да је да се на том пројекту радило убрзано до краја годи не, јер је све про цес у ко ме тре ба испоштовати процедуру са свим роко ви ма. У све обла сти су уве де ни економски закони који се морају поштова ти. За то су со лар ни па не ли мо ра ли бити постављени пре краја године, јер би Болница морала да врати четири ми ли о на ко ја су узе ла и још динара на име камате. - Ка да сам ја до шао за в.д. ди рек тора, Бол ни ца је има ла зна чај на ду го вања пре ма оба ве зни ци ма, по тро шња у пр вих се дам ме се ци је знат но по већа на. За 30 ми ли о на би ла је по ве ћа на су ма за ле ко ве и у од но су на то Општа болница Сремска Митровица је би ло по ве ћа ње од 50 од сто. Смањи ли смо оба ве зе пре ма до ба вља чима за 12 ми ли о на, ус пе ли смо ре ши ти све про бле ме, осим акре ди та ци је јер је ту би ло пи та ње ро ка од но сно он је био 8. ок то бар. Од ка ко сам до шао на ово ме сто, ја тра жим од ла га ње и молим јер сам све стан да не што што се поч не, мо ра да се за вр ши ис ти че др Жив ко Вр цељ. Као са да ак ту ел не про бле ме ди ректор Врцељ наводи и одлазак кадрова - ме ди цин ских се ста ра и тех ни ча ра, али и ле ка ра, по те шко ће на ре ла ци ји са Ре пу блич ким за во дом за здрав стве но оси гу ра ње. Од но вем бра овај за вод ни је Ми тров ча ни ма пу стио ни ти један кон курс, а Оп шта бол ни ца има од Ми ни стар ства здра вља одо брен при јем осам ме ди цинских сестара и техничара. - При зна ли су нам при јем са мо два лекара. Функционишемо у отежаним условима, али ипак добро функционише мо. За ову го ди ну са РФ ЗО ни је потпи сан спо ра зум о фи нан си ра њу. То није до бро, без то га не мо же мо да ис плати мо ни пла те. На стра ну ти про бле ми, али ус пео сам да пре ко 90 од сто за тече них оба ве за за вр шим, сма њи ли смо укупна дуговања и затечене обавезе за 12 ми ли о на, али су за не ко ли ко ми лио на ди на ра сме ње не и ста ре оба ве зе ко је по ти чу из го ди не на во ди ди рек тор Оп ште бол ни це Срем ска Ми тро ви ца. С.Ђ. - М.М. Народна кухиња на новој адреси Измештен је само пункт код Црвеног крста, стотинак метара даље од до са да шње ло ка ци је и са да се на ла зи у просторијама Друштва Коломејка Услед не по вољ них вре мен ских услова Народна кухиња у Сремској Митровици од протекле седмице налази се на но вој адре си, сто ти нак ме та ра даље од Црвеног крста, у затвореном простору, у просторијама Друштва за неговање украјинске културе Коломејка, у Улици Арсенија Чарнојевића број 45. Ини ци ја ти ву да се по бољ ша ју услови у којима функционише Народна кухиња покренула је ресорна Градска упра ва, ко ја ће кон тро ли са ти ис пору ку на но вој адре си и на ред них да на. Подели куваних оброка корисницима Народне кухиње протекле среде присуствовао је и начелник Градске управе за социјалну и здравствену заштиту Во ји слав Мир нић. Према његовим речима промена ло ка ци је је са мо при вре ме но ре ше ње. - Из ме штен је са мо пункт код Цр веног кр ста с об зи ром да обро ке ту добија највећи број корисника Народне ку хи ње, укуп но њих 308, док оста ли пунктови остају на старој адреси јер ту не ма ве ли ког бро ја ко ри сни ка па расподела оброка иде брже јер нема гу жве. Ова из ме на тра ја ће са мо привремено до набавке такозваних контејнера у којима ће се испоручивати оброци, а које очекујемо да ћемо доби ти у на ред на два ме се ца. Пла ни ра на је набавка два контејнера, од који ће један бити смештен код Црвеног крста, а је дан у Ме сној за јед ни ци Ла ћа рак - истакао је начелник Мирнић. Струч ни са рад ник Цр ве ног кр ста Сремска Митровица Душица Рунтић, ре кла је да се обро ци за све ко ри снике Народне кухиње са територије Града Сремска Митровица деле на четири пунк та, од ко јих су три у гра ду, док се четврти налази у Лаћарку и додала: -То пли обро ци се при пре ма ју сва ког рад ног да на, а са др жи по ла ки ло гра ма хле ба по ко ри сни ку и по ла ли тре куваног оброка. Простор који је локална са мо у пра ва обез бе ди ла мно го ће значи ти за ко ри сни ке за то што ће би ти заклоњени од временских непогода. Иначе, услуге Народне кухиње кори сти укуп но 532 ли ца, за шта ће ове године из буџета Града Сремска Митровица бити издвојена средства у висини од пет милиона динара. С. М. - М. М. Подела хране на новој адреси

5 Среда, 25. јануар Во ли сво је се ло и бо ри се за ње га Мно го тру да, вре ме на и му ке сам уло жи ла да би смо сви зајед но ужи ва ли у ле пим ма ни фе ста ци ја ма, у уред ним и чистим ули ца ма и пар ко ви ма, у осме ху на ли цу де це из за бавишта и школе, у екскурзијама по Србији. рекла је Љиљана Недељковић, којој је награда Виртус још један подстрек за но ве ху ма не ак ци је у свом се лу Фон да ци ја Траг из Бе о гра да до де ли ла је не давно, по десети пут, своју традиционалну награду Виртус за филантропију, а међу награђеним појединцима је и Гргуревчанка Љиљана Недељковић. Пред сед ни ца и осни ва чи ца Удру же ња гра ђа на Вишња из Гргуреваца је добила специјалну награду за индивудуални допринос развоју локалне заједнице, односно своје средине. - Срећ на сам што сам осво ји ла ово пре сти жно при зна ње и што је жи ри пре по знао ма ле љу де ве ликог ср ца. Го ди на ма се бо рим са сво јим же на ма и мојом породицом, да обезбедим свима бољи и лепши Добитници признања До бит ник Глав не на гра де за до при нос на на ци- нос локалној заједници у којој компанија послује на гра ду је до био KPMG а на гра да за ду го роч но партнерство пословног и непрофитног сектора додељена је Телекому Србија. Yumis из Ниша добитник је награде у категорији мало и средње предузеће, док је награду за индивидуални допринос филантропији добио Хидо Муратовић, добротвор из Новог Пазара. Добитници специјалних награда су Љи ља на Не дељ ко вић, пред седница и оснивач Удружења жена Вишња", ЕРСТЕ жи вот на се лу. Мно го тру да, вре ме на и му ке сам уложи ла да би смо сви за јед но ужи ва ли у ле пим ма нифе ста ци ја ма, у уред ним и чи стим ули ца ма и пар кови ма, у осме ху на ли цу де це из за ба ви шта и шко ле, у екс кур зи ја ма по Ср би ји. Све је то са да на ве ли ка вра та об ја вље но. Во лим сво је се ло и увек ћу се бори ти за ње га ре кла нам је Љи ља на Не дељ ко вић. Удру же ње же на Ви шња" ко је је осно ва но године и чија је Љиљана председница од првог дана, ба ви се пр вен стве но ху ма ни тар ним ак ци ја ма у Гр гу рев ци ма, а ре зул та ти су ви дљи ви они ма ко ји их пра те. Же не оку пље не око овог удру же ња су бан ка и ком па ни ја Rin gi er Axel Sprin ger. ВИР ТУС на гра да је уста но вље на го ди не као прва и најзначајнија награда за филантропију у Ср би ји. На гра да се до де љу је с ци љем да се препознају и јавно истакну компаније и појединачни дародавци који на стратешки начин подржавају раз вој за јед ни ца и та ко да ју нај бо љи при мер дру- де сет го ди на про мо ви ше фи лан тро пи ју у на шој зе мљи и под сти че ве ћи број ком па ни ја и по је дина ца да се укљу че у про гра ме и ини ци ја ти ве за опште добро. Специјална награда ре а ли зо ва ле де се так ак ци је ху ма ног ка рак те ра, оне су ре а ли зо ва не про јек те уре ђе ња се о ског забавишта и поручиле да и сеоска деца воле да буду у ле по уре ђе ним про сто ри ја ма, кре чи ле су про сторије своје месне заједнице, организовале уређење пар ка 88 ста ба ла ко ји је за са ђен у дав на вре ме на пре 36 година, баве се пројектима производње орган ске хра не и слич ни ма. - Мој предлагач за награду је Љи ља на Са на дровић, пе сни ки ња из Гр гу ре ва ца, а то је ура ди ла у знак захвалности за допринос развоју нашег села. У категорији индивидуални допринос развоју локалне за јед ни це но ми но ва но је 38 кан ди да та и ја сам једно гла сном од лу ком сед мо чла ног жи ри ја осво ји ла специјалну награду додала је Љиљана Недељковић, којој је награду уручила Ми ха е ла Крој тро ва, из партнерске фондације ВИА из Чешке. Виртус награде за филантропију компанијама, ма лим и сред њим пред у зе ћи ма и по је дин ци ма за го ди не до де ље на је они ма ко ји су на нај дело твор ни ји, нај ду го роч ни ји и нај е фект ни ји на чин подржали непрофитне акције или организације од општег добра и интереса. На све ча но сти до де ле на гра да би ли су при сутни Ана Бр на бић, ми ни стар ка др жав не упра ве и Љи ља на Не дељ ко вић и ми ни стар Ана Бр на бић ло кал не са мо у пра ве, Кајл Р. Скат, ам ба са дор Сједињених Америчких Држава у Србији, Оскар Бе недикт, за ме ник ше фа Де ле га ци је ЕУ у Ср би ји. Вир тус на гра да се до де љу је у пет глав них ка тегорија главна награда за допринос компаније на националном нивоу, награда за допринос локалној заједници у којој компанија послује, награда за мало и сред ње пред у зе ће, на гра да за ду го роч но парт нерство између пословног и непрофитног сектора и награда за индивидуални допринос филантропији. С. Ђаковић Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра Бећар ски би се ри срем ских там бу раша Избор: Златко Зрилић Ала сам се имена ми мога, наљубила гада лажљивога. Гаравушо где си била прије, док се бећар оженио није. ала би се жене насмејале. До бит ни ци на гра де Вир тус ( Љи ља на Не дељ ко вић дру га с ле ва) СМЕШНА СТРАНА СРЕМА КАРТ: Жарко Гаћеша Та ко је пи сао: Или ја Мар ко вић ( ) Илијадна, по след њи по здрав ло о гла ву. преврнуо.

6 6 Среда, 25. јануар СРЕМСКА МИТРОВИЦА Припрема: С. Ђаковић ОДЛУКОМ СКУПШТИНЕ Ску пља бо ра ви шна так са Одлуком Скупштине града Сремска Ми тро ви ца по ску пе ла је бо ра вишна так са и љу пла ћа ју фи зич ка ли ца ко ји у гра ду ко ри сте услу ге сме штаја. Бо ра ви шна так са са да из но си 100 ди на ра днев но. За оне ко ји се не бу ду придржавали ове одлуке планиране су санк ци је. БУ ЏЕТ Улагања у домове културе Град Сремска Митровица наставиће тренд улагања у сеоске домове културе и њихову обнову. Према одлуци о бу џе ту за ову го ди ну иде ја је да се из ра де пла но ви од но сно пред ло зи за реконструкцију неколико домова културе чија се реализација очекује. То су домови културе у Кузмину и Бешенову, чи ја би ре кон струк ци ја тре ба ло да кошта се дам, од но сно че ти ри и по ми лиона динара. ПРИЗНАЊА Светосавска по ве ља Свечаност поводом доделе Светосав ске по ве ље уче ни ци ма и њи ховим менторима биће одржана у великој са ли Скуп шти не гра да у пе так, 27. јануара, са почетком у 10 часова. Од начелнице Градске управе за образовање Мир ја не Пје вац са зна ли смо да је сти гло ви ше од 80 пред ло га за добитнике великог ученичког призна ња, а по себ на ко ми си ја ће од ре дити ко ће све би ти до бит ни ци. Ина че, ове го ди не је сти гло ма ње пред ло га за Све то сав ске по ве ље из шко ла не го ранијих година. За до би ти ни ке и њихо ве мен то ре обез бе ђе не су пла ке те и нов ча не на гра де. МЗ БЛОК Б 500 пакетића Ме сна за јед ни ца Блок Б у Сремској Митровици, поводом Светог Саве организује доделу дечијих пакети ћа. До де ла ће би ти у че твр так, 26. ја ну а ра од 11 до 15 са ти у про сто ри ји ме сне за јед ни це. У са рад њи са Удружењем Дете и свет обезбеђено је 500 пакетића за децу узраста до 10 година која живе на територији ове месне заједнице, рекао је Мирослав Смрзлић, председник савета месне заједнице. У суботу, 21. јануара, у Позоришу Добрица Милутиновић одржан је традиционално божићно новогодишњи концерт Друштва за неговање украјинске културе Коломејка. Члановима Коломејке гости на концерту били су чланови Културно - уметничко друштво Иван Сењук из Куле и Русински зраци из Сремске Митровице, СЕД НИ ЦА СКУП ШТИ НЕ ГРА ДА Име но ва ња у јав ним пред у зе ћи ма На седници Скупштине града Сремска Митровица одржаној 20. јануара одборници су усвојили одлуку о доношењу Плана детаљне регулације проширења гробља у Кузмину. Доношење овог просторно планског документа је важно јер ствара предуслове да се у Ку зми ну ре ши и ло ка ци ја за град њу ка пе ле. Коментаришући ову одлуку градона чел ник Владимир Санадер изразио мо гућ ност да град ња ка пе ле на гро бљу у Ку зми ну поч не већ на про ле ће. - Са овим план ским ак том ми ре шавамо питање проширења сеоског гробља и пар це ле за из град њу ка пе ле. На тај начин ћемо имати чисту ситуацију што се ти че про сто ра. На овај на чин ће се решити проблем мештана који се ја вља за вре ме одр жа ва ња са хра на јер до ла зи и до ве ли ких за сто ја у са о браћају подсетио је градоначелник. За ове намене, према нацрту буџета Града Сремска Митровица планирана су сред ства од два два ми ли о на ди нара, а укупна процењена вредност пројек та ка пе ле је ве ћа. Усвојене су одлуке о испоруци и снабдевању топлотном енергијом, о јавном линијском превозу путника, као и из ме не и до пу не од лу ка о оснивању Друштва са ограниченом одго- ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД САВА Стари нису заборављени Цен тар за со ци јал ни рад Са ва тренутно има 260 корисника услуге по мо ћи у ку ћи, а јед на од ко ри сни ца ове услуга је и осамдесетпетогодишња Слав ка Же га рац из Ла ћар ка. Ову ба ку су не дав но, у окви ру ак ци је оби ла ска социјално угрожених лица са територије Града, посетили директорка Центра за социјални рад Сава Снежана Станисављевић, на чел ник Град ске управе за здравствену и социјалну заштиту Во ји слав Мир нић и заменица председника Скупштине града Ја сенка Ђаковић. Снежана Станисављевић истиче да поред 260 директних корисника услуге по мо ћи у ку ћи ову услу гу ин ди ректно ко ри сти још око 440 ли ца. - Ниске температуре које су нас задесиле отежавају и рад Центра и самих геронтодомаћица, јер отежано долазимо до корисника, али сви корисници ове услу ге су збри ну ти. Не ке од њих геронтодомаћице обилазе неколико пута недељно, а поједине сваког дана а кон церт је иза звао ве ли ку па жњу јавности. Петар Љаховић, председник Коломејке каже да је у програму божићно новогодишњег концерта учествовало укуп но око 120 чла но ва да су се сви на достојанствен начин представили јавно сти што је и до са да би ла прак са. Друштво за неговање украјинске Посета Савки Жегарац ТРАДИЦИОНАЛНИ КОНЦЕРТ КОЛОМЕЈКЕ Играло и певало 120 учесника Даница Недић, в.д. директорка Срем - га са ворношћу Агенције за рурални развој Града Сремска Митировица, о јавним паркиралиштима, о радном времену Апотеке Сремска Митровица. Разлог промене радног времена апотеке су финансијске тешкоће у којима се нала зи ова уста но ва. Ве ћи ном од борничких гласова усвојени су годишњи планови рада Комуналне полиције и установа културе и спорта. У области избора и именовања донето је решење о разрешењу дужности ди рек тор Срем- га са Дра га на Вулина, а за новог вд директора овог јав ног пред у зе ћа име но ва на је Дани ца Не дић, из Чал ме, ди пло ми ра ни правник. Након седнице новоименована в.д. ди рек тор ка Срем - га са из ја ви ла је че ка озби љан рад, јер су та кви и за даци из над ле жно сти јав ног пред у зе ћа. - Искре но се на дам да ће гра ђа ни Сремске Митровице осетити да смо уз њих и то је мој основ ни циљ. Сваки гра ђа нин ка да до ђе у Срем гас са би ло ка квим зах те вом тре ба да се осе ти као да је до шао у сво ју ку ћу. За оче ки ва ти је да ће да се по ја ве од ређени проблеми у наредном периоду, везани пре свега за регулацију цена, али ја мо лим све гра ђа не за стр пље ње и по ру чу јем да ће се у све му по што вати за кон ске од ред бе и ре гу ла ти ве рекла је Да ни ца Не дић. Како смо сазнали доскорашњи дирек тор Срем - га са Дра ган Ву лин разрешен је дужности директора на лич ни зах тев а због пре ла ска на но ву ду жност. На про шло не дељ ној сед ни ци Скупштине града за вршиоце директора поново су именовани у Сирмијум путу Мирослав Кесер, у Град ском становању Ми лош Ко вач, а у Агенције за рурални развој града Петар Самарџић. по ви ше пу та као што је то слу чај са ба ка Сав ком јер ста ри не сме ју оста ти незбринути - рекла је Снежана Станиса вље вић. Посао геронтодомаћице је за Борку Лабожински тежак и одговоран, а актелни временски услови га још отежавају. Поред Савке она брине о још 11ста рих ли ца у Ла ћар ку и Мар тин цима. До њих до ла зи би ци клом, пе шке углавном. Услуге помоћи у кућу преко Центра за со ци јал ни рад Са ва оба вља 12 геронтодомаћица и геронтодомаћин. културе Коломејка постоји већ 38. годину, у свом саставу има фолклорну секцију, секцију ветерана и дечији ансамбл, ту су из вор на пе вач ка и ме шовита певачка група, који су учествовали у кон церт. У про гра му су на сту пи ли солисти певачи Марија Љаховић, Ања Ле шчук и Ва лен ти на На ле сник и рецитатори Галина Семјанив и Стефан Шкиљ ни. Организатор концерта је доделио дипломе гостима учесници ма као и МФР Ле шчук де кор, Тањи На ле сник и Милошу Нешковићу. Међу посетиоцима концерта били су и председник Скупштине града Томиславом Јанковићем и помоћник начелника за културу спорт и младе Зо ран Ми шче вић. Библиотека РЕПЕРТОАР 25. ја ну а ра, у 13 са ти, Школ ски дан Основ на шко ла Три ва Ви тасовић Лебарник 1. фе бру а ра, у 11 са ти ра ди о ница Би ћу пи сац 3. фе бру ар, у 12 са ти, обе ле жа вање Да на би бли о те ке Позориште 25. ја ну а ра, у 20 ча со ва предста ва Срем на ша ку ћа, ре жи ја Драган Јовичић Јовић, а глуми Вла ди мир Ба ла шћак МАТИЧАР СКЛОПИЛИ БРАК : Ни је би ло скло пље них бра ко ва ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Страценски Зоран и Је ле на- Срем ска Ми тро вица, Пе тро вић Пре драг и Пи ља Петровић Зорица- Доњи Товарник, Ка та нић Или ја и Ми ли ца Ру ма, Павић Сретен и Ковачевић Павић Ивана- Рума, Ацковић Жељко и Ма ја- Но ви Кар лов ци, Мај хер Миро слав и Те ле жар Мај хер Ива на Бикић До, Гашпар Мирослав и Власта- Стара Пазова, Павловић Ра до ван и Ра да- Ла ћа рак, Ма ља Вла ди мир и Ма ти јаш Ма ља На таша- Бингула ДОБИЛИ СИНА: Петровић Светислав и Јелица- Стејановци, Новак Иван и Је ли ца Ла ћа рак, Мо ровић Мирослав и Ружица- Равње, Марковић Дејан и Марија- Рума, Јокић Раде и Јелена- Сремска Митровица, Кунић Бранислав и Ивана- Ла ћа рак, Ва сић Не бој ша и Весна- Гра бов ци, Да ни ло вић Де јан и Ми ла на- Ма чван ска Ми тро ви ца, Ро ман Го ран и Ем ма- Срем ска Митровица УМРЛИ: Гојсовић Раде рођ.1936, Ци ме ша Ани ца рођ. 1949, Ха у- соттер Недељковић Драгиња рођ.1937, Којић Милена рођ.1932, Икраш Љи ља на рођ. 1954, Сала тић Рај ко рођ. 1934, Ја нић Анге ли на рођ. 1937, Ко јић Илин ка рођ. 1937, Ма ле ше вић Ја го да рођ. 1934, Бо ро ђи Ми тар рођ. 1946, Марицки Драгиња рођ. 1936, Сабо Бо сиљ ка рођ. 1959, Стој ко вић Ва си ли је рођ. 1940, Ви дић Ми ло је рођ. 1931, Живковић Михајло рођ. 1928, Миловановић Гордана рођ. 1972, Зељ ко вић Ду шан рођ. 1951, Ди вљак Же ли мир рођ. 1967, Кова че вић Слав ко рођ. 1957, Кирш Бојан рођ. 1981, Дрмановић Драга на рођ. 1970, Си мић Сре тен рођ. 1938, Стан ко вић Слав ко рођ. 1930, Јо вић Ве ра рођ. 1933, Ми ли во јевић Ми ро слав рођ. 1956, За кић Димитрије рођ. 1930, Котарлић На де жда рођ. 1938, Ша јић То ма рођ. 1934, Го ро шко Пе тар рођ. 1939, Слав кић Де ли ја рођ. 1939, Ка ран Сло бо дан рођ. 1943, Са вић Влај ко рођ. 1935, Ко си јер Ми лан рођ. 1968, Мучаловић Делија рођ. 1933, Мијалчић Јасмина рођ. 1958, Зељ ко вић Ра да рођ. 1949, Ар банов ски Ка ти ца рођ. 1925, Бо жић Дра ги ца рођ. 1955, Срем чић То ша рођ. 1945, Мак си мо вић Ми лош рођ. 1980, Пармаковић Душан рођ. 1956, Ри стић Ста но је рођ. 1948, Ђокић Катарина рођ године. ПРИПРЕМИО МАТИЧАР

7 Среда, 25. јануар СТАРА ПАЗОВА Припрема: Г. Мајсторовић УКРАТКО Јавни конкурси Старопазовачка општина распи са ла је пр ве јав не кон кур се за доделу средстава организацијама и удружењима грађана за спровођење програма од јавног интереса на територији општине Стара Пазова, као и за доделу средстава цр ква ма и вер ским за јед ни ца ма у го ди ни. Кон курс је отворен до 27.јануара ове године, а све детаљније информације о начину пријављивања и потребној документацији могу се пронаћи на зва нич ној ин тер нет стра ни ци општине Стара Пазова Ианче, за удружења и организације које се баве социјалном заштитом опредељено је три милиона, за оне у области заштите жи вот не сре ди не ди нара, ди на ра за удру же ња и организације које се баве туризмом, а за све оста ле опре де љено је ди на ра. За цр кве и вер ске за јед ни це пла ни ра но је динара. Легализација објеката Рок за по пис не ле гал но из грађених објеката по службеној дужно сти про ду жен је до 1. мар та године, а у предстојеће три го ди не, објек ти тре ба да бу ду и легализовани. По процени општин ског Оде ље ња за ур ба ни зам и грађење на територији општине Ста ра Па зо ва има од две до три хи ља де не ле гал них обје ка та. Ови објекти, како надлежни истичу, неће бити срушени па грађани не треба да брину. Садашњи поступак ле га ли за ци је је јед но став ни ји и јеф ти ни ји од прет ход них, а њего ва пред ност је у то ме што так са из но си 5000 ди на ра не за ви сно од броја помоћних објеката. Награђени ђаци Пин ки шко ле Ученици старопазовачке ОШ Бошко Палковљевић Пинки с макетом Ефикасне соларне куће учествовали су на Конкурсу Енергија сву да око нас и осво ји ли дру го место. Под менторством наставнице географије Милице Вранић у пројекту о обновљивим изворима енергије учествовали су ђаци Дмитар Маодуш, Милан Миодраг и Ве сна Ма о душ. На овом Конкурсу чији је иницијатор Центра за раз вој и при ме ну на у ке ко ји се ор га ни зу је већ осам го ди на и на коме учествују ученици војвођанских основ них и сред њих шко ла, а који подржава Покрајински секретаријат за образовање и култу ру, ђа ци ма Пин ки шко ле је пр во учешће ове године донело друго место. Оп шти на фи нан си ра ло кал на пра ва Од кадрова у Служби за помоћ у кући недостају три домаћице - неговатељице и један социјални рад ник, ка ко би се обез бе дио ши ри об у хват ко ри сни ка, об зи ром на уоче не по тре бе У но вем бру про шле го ди не Рада Жугић именована је за вршиоца дужности директора старопазовачког Цен тра за со ци јал ни рад. Са њом смо разговарали о раду ове установе, актуел ним ак тив но сти ма и са рад њи са локал ном са мо у пра вом. Ко је су ка рак те ри сти ке пре се ка стања у установи с вашим доласком за в.д. директора Центра за социјални рад? - Цен тар за со ци јал ни рад је ак ту елно у фази израде годишњег извештаја о ра ду за го ди ну. На осно ву доступ них пре ли ми нар них по да та ка, може се увидети пораст броја појединих ко ри снич ких гру па, као што су нпр. жртве насиља у породици, нешто ма њи број ко ри сни ка јед но крат не новчане помоћи у односу на претходну годину, као и константно висок број корисника дневних услуга у заједници и саветодавних услуга које пружа Центар за социјални рад. У ова ко ло шим зим ским усло ви ма, ка ко успе ва те да под мирите потребе корисника услуга, одно сно љу ди ко ји не мо гу да се бри ну са ми о се би? - Не по вољ ни вре мен ски усло ви умногоме отежавају свакодневне живот не при ли ке си ро ма шних, хро нично обо ле лих, ин ва лид них и ста ри јих гра ђа на оп шти не, па се рад струч них рад ни ка на пре ва зи ла же њу про бле ма и не за до во ље них по тре ба ко ри сни ка, који се у зимском периоду сусрећу са бројним ризицима, додатно повећава и усложњава. У условима изразито ниске температуре, обезбеђивање помоћи у ви ду огре ва (др во, угаљ) и греј них те ла, јед но крат на нов ча на по моћ у виду плаћања режијских трошкова (струја, гас) ка ко би се из бе гла ис кљу че ња, привремени смештај као и подршка у виду топле зимске гардеробе, пакета на мир ни ца или ку ва ног обро ка у сарад њи са Цр ве ним кр стом, на ме ћу се као при о ри тет и има ју ег зи стен ци јални значај за наше кориснике. Ка ко функ ци о ни ше Слу жба за помоћ у ку ћи и да ли вам је по треб но више геронтодомаћица? У Ра да Жу гић - Слу жба за по моћ у ку ћи ко ја, у складу са својим капацитетима, пружа услу ге за 80 ко ри сни ка, са пет за по слених домаћица-неговатељица, возачем и руководиоцем-социјалним радником, успе ва да под ми ри по тре бе старијих и одраслих особа с инвалидитетом у нашој општини. Корисницима се обезбеђује помоћ у обављању дневних ак тив но сти, не га и над зор и за до во љење дру гих по тре ба ко ји ма се от кла њају не по вољ не жи вот не окол но сти и обезбеђује подршка за боравак у поро ди ци, од но сно при род ној сре ди ни. Од ка дро ва у Слу жби за по моћ у ку ћи недостају три домаћице-неговатељице и један социјални радник, како би се обез бе дио ши ри об у хват ко ри сника, об зи ром на уоче не по тре бе. По ред слу жбе за по моћ у ку ћи, при Центру за социјални рад функционише и Клуб за од ра сла и ста ри ја ли ца, смештен у градском парку, с капацитетом од 70 корисника. У Клубу се организују бројне активности, а поред Центра за социјални рад, простор користе и Друштво за афирмацију инвалида Феникс, Удружење хранитеља Широко срце, Удружење пензионера, Црвени крст и друге организације. Ме сној за јед ни ци Ста ра Па зо ва истичу да су задовољни реализованим инвестицијама у протеклој годи ни на осно ву па ра ко је су им би ле на рас по ла га њу. Светислав Суботић, председник Извршног одбора Савета МЗ Ста ра Па зо ва ка же да су ура ди ли реконструкцију дечјих мобилијара и то на четири локације у Старој Пазови, у град ском пар ку, на Тр гу сло боде, у Улици Јована Поповића и поред пра во слав не цр кве у на се љу Ма ла Босна.У граду је изграђена и јавна чесма с пијаћом водом, а по речима Суботића, Ме сна за јед ни ца је по др жа ла реконструкцију зграде ПУ Полетарац и отва ра ње Кон фе рен циј ске са ле До ма здравља Др Јован Јовановић Змај у Старој Пазови. У сарадњи са општинским Оде ље њем за спорт и омла ди ну урађена је реконструкција отвореног кошаркашког игралишта код спортске хале у Улици Бранка Радичевића, а у 2017.го ди ни пла ни ра се ре кон стру квија тро то а ра чи ме се Ме сна за јед ни ца у про шлој го ди ни ни је ба ви ла. Та ко ђе, Су бо тић ка же да се пални ра и за ме на оште ће них кан ти Ко ли ко има те де це на хра нитељ ству и, евен ту ал но у до мо вима за не збри ну ту де цу с те ри тори је ста ро па зо вач ке оп шти не и ка ква је са рад ња са хра ни те љима и би о ло шким ро ди те љи ма? На сме шта ју у хра ни тељ ским по ро ди ца ма се у 2016.го ди ни нала зи ло 76 де це, а на дом ском сме шта ју де ве то ро де це са те ри то ри ји ста ро па зо вач ке оп шти не. Са рад ња са храни те љи ма се од ви ја кроз ин ди ви ду ал но-са ве то давне раз го во ре, по зах теву хра ни те ља или у скла ду са по тре ба ма де те та о ко ме (ко јима) бри не кон крет на хра ни тељ ска по ро дица. Са хра ни те љи ма је то ком 2016.го ди не одр жа но шест групних са ста на ка, то ком ко јих су ре а ли зо ва не еду ка тив не ра ди о нице, усме ре не ка унапре ђе њу ком пе тенци ја хра ни те ља. Та ко ђе, ус по ставље на је и са рад ња са Удру же њем хра ни те ља Ши ро ко ср це. Цен тар за со ци јал ни рад са рађу је и са би о ло шким по ро ди ца ма де це на сме шта ју у хра ни тељ ским по ро ди ца ма и уста но ва ма со ци јалне за шти те, у ци љу за до во ља ва ња кон крет них по тре ба де це, као што је оства ри ва ње кон та ка та де це са би о ло шким по ро ди ца ма, а у си ту а- ци ја ма ка да се пла ни ра бо ра вак деце у би о ло шким по ро ди ца ма, са роди те љи ма се са чи ња ва план услу га ко јим се де фи ни ше на чин бри ге о де те ту то ком бо рав ка у би о ло шкој по ро ди ци. Да ли је у про те клој го ди ни би ло на си ља у по ро ди ци и вр шњач ког на си ља и ко ли ко ва ша уста но ва мо же у са рад њи са сво јим парт нери ма да де лу је пре вен тив но? - У 2016.го ди ни би ло је 236 прија вље них слу ча је ва по ро дич ног и парт нер ског на си ља, што у од но су на прет ход ну, 2015.го ди ну у ко јој је еви ден ти ра на 201 при ја ва, предста вља по раст од 17 од сто. Жр тве Увек отворени за грађане за сме ће у град ском пар ку и ужем цен тру Ста ре Па зо ве, али све ће се пре ци зни је зна ти кад се усво ји План и про грам ра да за ову го ди ну. На рав но, сем ло кал не са мо у пра ве и јав них пред у зе ћа, са рад ња оста је са спорт ским и удру же њи ма гра ђана, кул тур но-умет нич ким дру штвима, Удру же њем по љо при вред ни ка и дру гим ор га ни за ци ја ма, а за све про бле ме ко ји Ста ро па зов ча не муче, мо гу се обра ти ти сво јој Ме сној за јед ни ци, као пр вој ка ри ци у ланцу ло кал не упра ве. нај че шће тр пе на си ље од стра не брач ног или ван брач ног парт не ра (102 слу ча ја 43 %), а парт нер ско на си ље је уоче но као је дан од наји зра же ни јих со ци јал них про бле ма. Нај ви ше жр та ва је у гру пи од ра слих -139 (59%), за тим у гру пи де це 65 (27%), а нај ма ње је у гру па ма стари јих 19 (8%) и мла дих 13 (6%). Пре ма до ми нант ној вр сти на си ља, пси хич ко је нај и зра же ни је (108 жрта ва 46%), за тим фи зич ко (72 жртве 30%) и за не ма ри ва ње (51 жртва 22%), а еви ден ти ра но је и пет жр та ва (2%) сек су ал ног на си ља. Ка да је у пи та њу вр шњач ко наси ље, Цен тру за со ци јал ни рад је у 2016.го ди ни при ја вље но 15 слу ча јева, а овај вид на си ља бе ле жи сма њење у од но су на 2015.го ди ну у ко јој је би ло за при мље но 23 при ја ве. Превен тив не ак тив но сти Цен тра за со цијал ни рад у овој обла сти од ви ја ју се кроз ин фор ма тив ну и еду ка тив ну делат ност. Об зи ром на уоче не тен денци је по ра ста бро ја при ја ва на си ља, у на ред ном пе ри о ду раз ма тра ће се мо гућ ност из ра де еду ка тив но-ин форам тив ног ма те ри ја ла, а у пла ну је и ре а ли за ци ја еду ка тив них ра ди о ни ца о не на сил ној ко му ни ка ци ји и дру гим зна чај ним те ма ма. Са рад ња са осни ва чем и зна чај по др шке ло кал не са мо у пра ве? - Ви со ка сен зи би ли са ност представ ни ка ло кал не са мо у пра ве за про бле ме и по тре бе гра ђа на оп штине, кључ је ду го го ди шње до бре сарад ње ко ју Цен тар за со ци јал ни рад оства ру је са осни ва чем оп шти ном Ста ра Па зо ва. Оп шти на Ста ра Па зова, у скла ду са Од лу ком о со ци јал ној за шти ти, фи нан си ра ло кал на пра ва јед но крат ну по моћ, тро шко ве прево за за уче ни ке ко ри сни ке со ци јалне за шти те, сти пен ди је за сту ден те на дом ском и по ро дич ном сме шта ју и по моћ у оса мо ста љи ва њу мла дих по пре стан ку сме шта ја. По ред на веде ног, у бу џе ту оп шти не обез бе ђу ју се сред ства за рад Слу жбе за по моћ у ку ћи, Клу ба за од ра сла и ста ри ја ли ца, Са ве то ва ли шта за по ро ди цу и мла де, као и зна чај них днев них и са ве то дав но-те ра пиј ских услу га за ко је су гра ђа ни из ра зи ли ве ли ку по тре бу и ин те ре со ва ње. Све ти слав Су бо тић

8 8 Среда, 25. јануар РУМА Припрема: M. Нинковић АНИП БРАНКО РАДИЧЕВИЋ У току упис нових чланова Ансамбл народних игара и песама Бранко Радичевић врши упис у све групе школе фолклора, Извођачки састав и Народни оркестар. Ако волите да се дружите, играте, путујете придружите се Ансамблу и квалитетно потрошите своје слободно време. Упис ће трајати до краја 15. фебруара. Телефони за све информације: 022/ , 062/ , (подбински простор Културног центра). СА СТА НАК СА ЗИМ СКИМ СЛУ ЖБА МА Спрем ни за све иза зо ве - Општина Рума је дала јасно упутство свим зимским службама да камиони, ко ји чи сте снег, мо ра ју да про ђу кроз, ап со лут но, сва ку ули цу. Не мо же из го вор да бу де да у некој улици нема саобраћаја, рекао је Манчић Toком про те клих да на, снег се са те ри то ри је оп шти не Ру ма уредно чи стио. Све слу жбе су спрем не и уко ли ко бу де нео п ход но на но ве па да ви не ре а го ва ће бла го вре ме но, ре као је на са стан ку ко ји је са зимским слу жба ма у Град ској ку ћи одржао пр ви чо век Оп шти не Сла ђан Ман чић. На днев ном ре ду са стан ка су по ред анализе досадашњег учинка надлежних слу жби би ле и смер ни це за ефика сни ју бор бу са евен ту ал ним предстојећим снежним наносима. - Оп шти на Ру ма је да ла ја сно упутство свим зим ским слу жба ма да ка мио ни, ко ји чи сте снег, мо ра ју да про ђу кроз, апсолутно, сваку улицу. Не може Чи шће ње глав ног тр га из го вор да бу де да у не кој ули ци не ма саобраћаја. Можда нема саобраћаја, али и у њој жи ве љу ди и ас фалт мо ра би ти очи шћен. Зна се да се у слу ча ју ме ћа ве најпре чисте улице првог приоритета, али го во рим са мо о удар ном на ле ту сне га, на кон то га све ули це су исте, не ма првог и другог приоритета и све морају бити очишћене, поручио је Манчић. Kaко је би ло ре чи, то ком про теклих па да ви на на чи шће њу ули ца првог и дру гог при о ри те та би ла су, по по тре би ан га жо ва на и два ка ми о на ЈП Ко му на лац са сне жним плу го ви ма, а Са са стан ка у град ској ку ћи еки пе овог Јвав ног пред у зе ћа уред но су по си па ле со по у ли ца ма. Ре ги о нал ни, ма ги страл ни пу те ви су про ход ни, као и ауто-пут, а де жур не еки пе Срем пу та су увек у при правно сти. Из овог пред у зе ћа су баг ка су ку да за са да не ма про бле ма и опа сно сти по гра ђа не, те да се са о бра ћај од ви ја нор мал но. Ло кал ни пу те ви у над ле жно сти пред у зе ћа Ка та го су та ко ђе про ходни, а то ком скорашњих снежних падавина у Општини Рума није евидентирана ни јед на са о бра ћај на не зго да. КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Позоришни репертоар Сре да, 25. ја ну ар у ча со ва, Ве ли ка дво ра на Народно позориште Београд, Александар Поповић Режија: Милан Нешковић. Игра ју: Бран ко Ба не Ви да ко вић, Вања Ејдус, Олга Одановић, Нада Шаргин, Ненад Стојменовић и Павле Јеринић. У име оп стан ка по је ди нац приста је и на оно на шта се, ако иоле мо ра ла има - не при ста је. Чо век тако на одређени начин пристаје да га силује историја. Чувајући себе док гле да ка ко стра да ју дру ги, он за пра во ути ре пут соп стве ном па ду. Жи вот се рас пад не у рас кора ку од ве ли ких сно ва до ве ли ких разочарања. Аца Поповић у овом комаду обрађује теме кроз призму једне српске породице. МАТИЧАР Упис у току СКЛОПИЛИ БРАК: Бан дић Де јан и Велимировић Зорица, Поповић Горан и Хиде Шанини. УМРЛИ: Протић Љубица (1932); Ду јин Ђор ђе (1950); Алек сов Бра ни слав (1961), Ми мић Јо ван (1954); Стојковић Лепосава (1929); Вујановић Нада (1930); Вуков Мирко (1934); Бардоти Јелица (1949); Манојловић Никола (1951); Ва ја гић Ђу ро (1926); Ма ти чић Ана (1930); Бо ље шић Ру жа (1928). Заинтересовани за са рад њу и раз вој Де ле га ци ја Оп шти не Ру ма, на че лу са пред сед ни ком оп шти не Слађаном Манчићем, бо ра ви ла је у рад ној посети Немачкој. Де ле га ци ја Ру ме уче ство ва ла је у Гел зен кир хе ну у ра ду фо ру ма у оквиру про јек та Парт нер ство одр жи вог раз во ја је ди ни ца ло кал не са мо у праве. У овај про је кат оп шти на је укључе на као парт нер не мач ког гра да Бер зен бри ка. Осим ова два гра да у парт нер ском наступу у овом пројекту учествује још 11 упа ре них ло кал них за јед ни ца из Немачке и југоисточне Европе. Пројекат спороводи немачко Саве зно ми ни стар ство за при вред ну сарад њу и раз вој, а ба ви се раз ли чи тим приступима за остварење 17 гло балних ци ље ва одр жи вог раз во ја на Јавно ко м ун ал но пре дузеће Паркин г и инфрас тр уктур а Рума објављује интерни конк ур с за поп уну радн ог места - контро ло р наплате парк инга за ч ети ри из вр шилаца на неодре ђе но време. Рок за п одношење пр иј ав а јеод до године. ИЗ ГРАД СКЕ УПРА ВЕ - ЈКП "ПАРКИН Г И ИНФРАС ТР УКТУР А" Конкурс за радно место контро ло р нап ла те ло кал ном ни воу и то: до бра здравстве на бри га, об но вљи ва енер ги ја, род на рав но прав ност, сма ње ње нејед на ко сти и дру го. Председник Манчић је представио раз вој не ка па ци те те и ком па ра тив не пред но сти Ру ме, из нео пла но ве и могућности за њено укључење у готово све стра те шке обла сти ко је по кри ва про је кат, а по себ но у обла сти економског развоја и заштите животне сре ди не што је, ка ко ја ис та као сво јим домаћинима уједно и најважније за даљи развој општине која последњих годи на бе ле жи зна ча јан на пре дак у свим аспектима живота. Тре ба ис та ћи да је Ру ма је ди на овда шња са мо у пра ва ко ја је укљу че на у овај про је кат, а да иза се бе не ма бар деценијску институционализовану партне рску са рад њу са не ким од не мач ких градова. То је велико признање за њу, али и резултат успостављања контакта Представљање румских потенцијала и са рад ње са Бер зен бри ком, ко ја тра је не што ви ше од го ди ну да на са ам би цијом да прерасте у братимљење. Ад реса на коју се подноси приј ава је ЈКП "Паркинг и инфраструктура" Рума, 27. октобар 38/2, Рума. Лице задужено за давање информација о интерном конкурсу је Нада Харш, , локал 16. Текст Конкурса и Решења могу се преузети на Веб-порталу Општине. Конкурс отворен до краја јануара

9 Среда, 25. јануар ИНЂИЈА Припрема: М. Балабановић УКРАТКО Важни те ле фо ни Си стем ; Ауто бу ска Ла ста ; Же ле знич ка ; Дом здра вља ; Општина ; Полицијска стани ца ; По ли ци ја- 192; Ватрогасци- 193; Хитна помоћ- 194; Цен тар за со ци јал ни рад ; Елек тро вој во ди на ; Во довод и ка на ли за ци ја ; Кому на лац ; Ин ђи ја пут ; Ин гас ; ПУ Бо шко Бу ха ; Кул тур ни цен тар ; Би бли о те ка ; Туристичка организација Из Културног центра Ка ко су по ру чи ли над ле жни из Установе Културни центар на биоскопском репертоару наћи ће се нај ак ту ел ни ји срп ски филм Зо на Замифирова-други део, који ће би ти при ка зан и 28. ја ну а- ра. Глав не уло ге у фил му игра ју Бран ки ца Се ба сти ја но вић и Милан Васић, а режију потписује Југ Радивојевић. Улазнице се могу ку пи ти по це ни од 250 ди на ра на благајни Културног центра сваког да на од 18 до 21 час. Због ве ли ког интересовања биће приказане по две про јек ци је днев но у 18 и 20 часо ва, а тре ћег да на филм ће би ти при ка зан и у 16 ча со ва. Сајам туризма Ве ли ки 39. Ме ђу на род ни са јам туризма у Београду биће организо ван од 23. до 26. фе бру а ра. Ка ко су истакли представници сремских туристичких организација и ове го ди не има ће за јед нич ки наступ ка ко би при ка за ли Срем као јединствену целину. До сада је ор га ни зо ва но не ко ли ко са стан ка а све ор га ни за ци је пред ста ви ће се под слоганом Диван је кићени Срем као би по ка за ле га стро и туристичку понуду ових крајева. Међу најхуманијима Представници организације Цр ве ног кр ста по ру чи ли су да су то ком ак ци ја до бр о вољ ног да вања кр ви у то ку прет ход не го ди не ус пе ли да оства ре про це нат 5,5 од сто да ва ња у од но су на број станов ни штва у оп шти ни. Овај ре зултат их свр ста ва у ред нај ху ма ни јих оп шти на и за то ће до би ти при знање поводом Дана давалаца крви. Из организације поручују да су поносни на све даваоце који су се одазвали акцијама и на тај начин Инђију ставили на пето место по проценту давања крви у Србији. ЕВРОП СКА ДЕ ЛЕ ГА ЦИ ЈА ПО СЕ ТИ ЛА ИН ЂИ ЈУ Инђија као пример добре праксе Председница Конгреса локалних и ре ги о нал них вла сти Са ве та Европе-КЛРВЕ Са европским представницима Гудрун Мослер Торнстром и генерални секретар ове организације Ан дре ас Ки фер, посетили су Oпштину Инђија у оквиру званичне посете Републици Србији где су боравили на позив премијера Србије. Председник Oпштине Инђија Владимир Гак упознао је представнике КЛРВЕ-а са ак ту ел ном еко ном ском си ту а ци јом у општини као и са пројектима који се ре а ли зу ју. Би ло је ре чи и о на ци о налним мањинама које живе у Инђији али и о за сту пље но сти же на у јав ној управи. Том при ли ком се пред сед ник Гак захвалио европској делегацији што је од свих општина изабрала баш Инђију и ре као: - При мар ни циљ на ше оп шти не је да достигне европски ниво услуга својим гра ђа ни ма. Већ смо ове го ди не по већали стипендије студентима, повећали смо јед но крат ну нов ча ну по моћ за прво рођено дете, асфалтираћемо све улице, обезбедили смо у буџету бесповратну нам мно го зна чи и си гур но ће мо мно ге ствари применити у Инђији - рекао је је Гак на кон са стан ка. - Оп шти на Ин ђи ја има до бру ре пута ци ју а са да смо се уве ри ли за што је то та ко. За и ста бих по хва ли ла рад ло- можете очекивати нашу помоћ - истакла је Мо слер Торнстром. Посета општини Инђија је реализо- финансијску помоћ за 100 Торнстро мо ва је по хва ли ла Опкал не са мо у пра ве на раз ви ја њу род не ва на у са рад њи са Ми ни стар ством др- почетника у бизнису и интезивно се ра ди на мно го број ним про јек ти ма са циљем да што више подигнемо квалитет живота нашим суграђанима. Иску ства европ ских гра до ва и оп шти на шти ну Ин ђи ја као јед ну од нај ра звије ни јих чи ји се ре зул та ти пре по знају и ко ја пред ста вља при мер до бре прак се, не са мо у Ср би ји већ и у Европ ској уни ји. равноправности, односу према национал ним ма њи на ма и парт нер ском односу према инвеститорима. Уверени смо да ће ва ша оп шти на на ста ви ти још сна жни је да се раз ви ја а на том пу ту жав не упра ве и ло кал не са мо у пра ве чији су представници присуствовали радном састанку и то Иван Бо шњак, државни секретар, и Милица Марковић из сектора за локалну самоуправу. Снежана Иваниш, начелница друштвених делатности Председник општине Владимир Гак са са рад ни ци ма бо ра вио је у За гре бу по во дом Да на по во дом дана Ве ћа срп ске за јед ни це. До га ђај су организовали Српско народно вијеће и Вијеће српске националне мањине гра да За гре ба. На одр жа ним са стан цима представници Срба у Хрватској упознали су делегацију из инђијске општине о својим досадашњим активностима као и са иза зо ви ма са ко ји ма се су о ча вају. Дискриминација у изборном систему, асимилација становништва и доношење спорних закона о имовини, само су неки од примера који показују неспремност Хрватске да пружи сва грађанска права српској заједници. Председник Гак је понудио помоћ српској заједници у Хрватској у складу за законским оквирима и предложио неколико активности чији је циљ по ве зи ва ње Ср ба из Хр ват ске са општином Инђија. И ове школ ске го ди не у пр ви раз ред би ће упи са но око 450 ђа ка пр ва ка ста са лих за пр ви разред. Пре ма ре чи ма на чел ни це друштве них де лат но сти Сне жа не Иваниш, у то ку је упис а сви ро ди те љи су ду жни да упи шу њи хо ву де цу. -Же ли мо да оба ве сти мо ро ди теље да учи не ову за кон ску оба ве зу. По пра ви лу уче ни ци ко ји су ста са ли за упис за на ред ну школ ску го дину се упу су ју пре ма те ри то ри јал ној ОП ШТИН СКА ДЕ ЛЕ ГА ЦИ ЈА БО РА ВИ ЛА У ХРА ВАТ СКОЈ Обећали помоћ У ТО КУ УПИС ДЕ ЦЕ У ПР ВИ РАЗ РЕД Оче ку је се исти број пр ва ка као и ла не - На ша је на ци о нал на оба ве за да будемо упознати како живе Срби у Хрват ској као и у дру гим др жа ва ма, ко ји је сте пен њи хо вих гра ђан ских пра ва, али и да им по мог не мо да се из бо ре за свој по ло жај у дру штви ма где жи ве и тако сачувају свој национални идентитет - ис та као је Гак. Осим пред став ни ка из Ин ђи је, ску пу је при су ство вао др жав ни секре тар у Ми ни стар ству др жав не упра ве и ло кал не са мо у пра ве Иван Бо шњак, ми тр о по лит за гре бачко-љу бљан ски Пор фи ри је, гра дона чел ник За гре ба Ми лан Бан дић, пред став ни ци гра да Зре ња ни на, пред сед ник Срп ског на ци о нал ног ви је ћа Ми ло рад Пу по вац, председ ник Де мо крат ског са ве за Ср ба Јо ви ца Рад ма но вић и пред сед ник срп ског кул тур ног дру штва Просвје та Си ни ша Љу бо је вић. при пад но сти у сво ју основ ну школу. Ме ђу тим, у скла ду са За ко ном о осно ва ма си сте ма вас пи та ња и обра зо ва ња по сто ји мо гућ ност да се ро ди те љи нај ка сни је до 01. фе бру а- ра те ку ће го ди не обра те не кој дру гој основ ној шко ли уко ли ко је то њи хов из бор ка же на чел ни ца и до да је: -Та ко ђе же ли мо да оба ве сти мо и за мо ли мо ро ди те ље да уко ли ко на кућ не адре се ни су до би ли ово оба ве ште ње о упи су уче ни ка да се обра те шко ли ко јој те ри то ри јал но при па да ју или шко ли где же ле да упи шу њи хо во де те ка ко би из вр шили про ве ру по да та ка на во ди она. Оде ље ње дру штве них де лат ности рас по ла же ба зом по да та ка и посла ли су оба ве ште ња свим ро дите љи ма са те ри то ри је оп шти не. С об зи ром да је основ но обра зо вање оба ве зно, ва жно је да се ис пошту је за кон по ру чу ју из ре сор ног оде ље ња. Са састанка у Загребу

10 10 Среда, 25. јануар Беочинска хроника Припрема: С. Михајловић ОПШТИНСКИ ОДБОР СРПСКЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ БЕОЧИН Акција "Помозимо комшији" Ових да на не за пам ће но ни ске тем пературе, временски услови и снег који нас увек обрадује, пореметили су нормално функционисање и кретање како са о бра ћа ја мо тор них во зи ла та ко и пе шака. Ак ти ви сти СНС- а, Оп штин ског од бора Беочин, су у акцији чишћења снега и ле да и по си па њем со љу пе шач ких ста за, тро то а ра и дру гих при ла за јав ним објекти ма и уста но ва ма у Бе о чи ну омо гу ћи ли лакше, брже и безбедније кретање својим су гра ђа ни ма. У окви ру ак ци је "По моћ комшији", чланови Општинског одбора СНС-а Бе о чин са сво јим ак ти ви сти ма су сво ово вре ме на рас по ла га њу ста ри јим и бо ле сним осо ба ма за по ре бе пре во за до домова здравља, апотека и сличне неопходне и интервентне случајеве. Ак ти ви сти ОО СНС Бе о чин чи сте снег испред објекта Платан Снег и лед очи шће ни су ис пред зграде Скупштине општине Беочин, канцеларије Месне заједнице Беочин град и просторија Црвеног крста Беочин, затим испред Дома културе у Беочину, Основне шко ле "Јо ван Гр чић - Ми лен ко" Бе о чин, објек та Пла тан, ис пред По ште Бе о чин, Пред школ ске уста но ве "Љу ба Стан ковић" Беочин, главне аутобуске станице, До ма здра вља "Др Ду шан Са вић - До да" Беочин, Пензио нерског дома у насељу Колонија, фабричке амбуланте и друге аутобуске станице, МЗ Беочин у Беочин селу и хале Спортско пословног центра, а очишће ни су та ко ђе и пар гинг и при лаз пого ни ма то пла не и та ко зва не згра де СИЗ-а и Цен тра за со ци јал ни рад, Оде ље ња у Беочину. ПЛА НО ВИ ЛО КАЛ НЕ СА МО У ПРА ВЕ ЗА ОВУ ГО ДИ НУ Тридесетак пројеката спрем но за ре а ли за ци ју Пројекти у овој години омогућиће пре свега развој привредних по тен ци ја ла, за по шља ва ње, а ти ме и по бољ ша ње усло ва жи во та Локална самоуправа у Беочину у овој години планира унапређење програма комуналних делатности, локално економског развоја, урбанизма и про стор ног пла ни ра ња, по себ но развоја пољопривреде и туризма, заштите жи вот не сре ди не, про гра ме пред школског, основ ног и сред њег обра зо ва ња, примарне здравствене заштите, као и про јек ти у обла сти кул ту ре, спор та и омла ди не. У пла ну је и ре кон струк ција и доградња канализационих мрежа отпадних вода, одржавање и поправка објеката домова културе, месних зајед ни ца, Пен зи о нер ског до ма и згра де Скупштине општине Беочин. - По мо ћи ће мо свим вер ским за једни ца ма, по бољ ша ће мо ин фра струк туру у ром ском на се љу, а пла ни ра мо и об но ву ка то лич ке цр кве у Ба но што ру по ред ко је ће се гра ди ти при ста ни ште, цр кве у Бе о чи ну и ка пе ле у Лу гу. Осим то га, у пла ну је и из ра да тех нич ке доку мен та ци је ве о ма зна чај не но ве са о- браћајнице, пута дужине од три километра од манастира Беочин до Партизан ског пу та. Пла ни ра се и ре кон струкци ја спорт ских те ре на и мно ги дру ги пројекти. Имамо тридесетак пројеката ко је на ме ра ва мо да ре а ли зу је мо уз помоћ републичких и покрајинских органа, сопственим средствима, али и из дру гих фон до ва и из во ра. Про јекти у овој го ди ни омо гу ћи ће пре све га раз вој при вред них по тен ци ја ла, за пошља ва ње, а ти ме и по бољ ша ње усло ва жи во та. Око 80 ми ли о на ди на ра опреде ље но је са мо за про ши ре ње мре же јавне расвете, изградњу и одржавање локалних путева, пешачких стаза, трото а ра, пар кин га и дру гих са о бра ћајни ца у ме сним за јед ни ца ма. - ка же о пла но ви ма за ову го ди ну пред сед ник Општине Беочин Митар Милинковић. Социјалну заштиту и помоћ најугроженијим катогеријама становништва, ло кал на са мо у пра ва ре ши ла је обез беђеним средствима из буџета и прошире њем ка дра за не по сред но пру жа ње услуга социјалног рада. Ми тар Ми лин ко вић, пред сед ник Оп шти не Бе о чин - Раз го во ри са гра ђа ни ма, од носно Да ни отво ре них вра та ре довно су се одр жа ва ли то ком го ди на, а осим то га, вра та мо је кан це ла ри је увек су отво ре на и на услу зи сам свим гра ђа ни ма сва ко днев но - ис ти че Ми лин ко вић. Помоћ ученицима и студентима у Општини Беочин уређена је кроз субвенционисање трошкова међуградског превоза, доделе стипендија нај бо љим уче ни ци ма и сту ден ти ма, а у пред школ ској уста но ви суб вен ци о- нисањем трошкова дечијег боравка у вртићу. У скла ду са чл. 38. За ко на о удру же њи ма ( "Сл. гла сник РС" бр 51/09), чл. 5. Уред бе о сред стви ма за под сти ца ње програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса које реализују удружења ("Сл. гласник РС" бр 8/12 и 94/13), Програма доделе и коришћења буџетских средстава за финансирање програма од јавног интереса које удружења грађана реализују у обла сти за шти те жи вот не сре ди не бр: /2017-III од го ди не и чл. 12. Од лу ке о бу џе ту гра да Срем ска Ми тро ви ца за го ди ну ("Сл.лист гра да Срем ска Ми тро ви ца" бр19/i/2016), вр ши лац дужности начелника Градске управе за пољопривреду и заштиту животне средине, расписује КОНКУРС за фи нан си ра ње про гра ма од јав ног ин те ре са ко је удру же ња гра ђа на ре а ли зу ју у области заштите животне средине КРИТЕРИЈУМИ КОЈЕ УДРУЖЕЊЕ ПРЕДЛАГАЧ ПРОГРАМА ТРЕБА ДА ИСПУНИ На Конкурсу може да учествује удружење грађана: - ко је има се ди ште у Срем ској Ми тро ви ци и ко је ре ги стро ва ну де лат ност оба вља на те ри торији града Сремска Митровица; - које је директно одговорно за припрему и реализацију програма; - ко је је на мен ски утро ши ло, и на ра тив ним и финансијским извештајем у целости оправдало сред ства до би је на из град ског бу џе та, по ра нијим конкурсима; Приликом доделе дотација, предност ће имати невладине организације, које задовоље следеће критеријуме: - да је реч о про јек ту из обла сти за шти те живот не сре ди не ко ји је од јав ног ин те ре са и ко ји подстиче и јача ниво еколошке свести грађана; - да имају капацитет носиоца пројекта, да су квалификације и референце пројектног тима ускла ђе не са пред ло же ним про јек том; - да по сто ји одр жи вост ра ни јих про гра ма и пројеката; - да по сто ји ускла ђе ност пла ни ра них ак тивно сти са ци ље ви ма про јек та и циљ ном гру пом; - да имају прецизно и детаљно приказан нара тив ни бу џет, ре а лан и оправ дан у од но су на пла ни ра не ак тив но сти; - да има ју раз ра ђен и из во дљив план ре а лизације пројекта ; - да постоји могућност развијања пројекта и његова одрживост. ИЗНОС СРЕДСТАВА ПЛАНИРАН ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ПРОГРАМА Уку пан из нос сред ста ва пла ни ран за фи нансирање програма удружења у области заштите жи вот не сре ди не из бу џе та гра да Срем ска Митровица за годину, износи ,00 динара. РОК РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОГРАМА Сред ства се до де љу ју за про гра ме ко ји ће бити реализовани најкасније до 15. децембра год. Добијена средства могу се користити искључи во за на ме не за ко је су до де ље на. Након завршетка реализације пројектних актив но сти, ко ри сник сред ста ва у оба ве зи је да Упра ви за по љо при вре ду и за шти ту жи вот не сре ди не под не се на ра тив ни и фи нан сиј ски изве штај о њи хо вом утро шку. Не у тро ше на или не на мен ски утро ше на средства мо ра ју се вра ти ти у бу џет гра да. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ко ју су удруже ња оба ве зна да до ста ве : 1. обра зац при ја ве на кон курс; 2. попуњен образац предлога пројекта (програ ма); 3. попуњен образац буџета пројекта; 4. по пу њен обра зац на ра тив ног бу џе та; 5. уве ре ње да је удру же ње упи са но у ре гистар Аген ци је за при вред не ре ги стре; 6. ове ре ну фо то ко пи ју Ста ту та удру же ња, која све до чи о то ме да се ци ље ви удру же ња оствару ју у обла сти у ко јој се про грам ре а ли зу је; 7. из ја ва о бро ју чла но ва удру же ња; 8. доказ о уплати градске административне таксе. НАЧИН ПРИЈАВЉИВАЊА: Ове ре на и од штам па на при ја ва оба ве зне кон курс не до ку мен та ци је и елек трон ска верзија конкурсне документације, доставља се у за тво ре ној ко вер ти са на зна кон Кон кур си НВО Конкурс за доделу средстава невладиним организацијама за финансирање програма од јавног интереса у области заштите животне среди не- НЕ ОТВА РА ТИ ПРЕ ЗА ВР ШЕТ КА КОН КУР СА", пу тем по ште ( пре по ру че но) или лич но, у канцеларију бр.53 Градске управе за пољопривреду и заштиту животне средине Града Сремска Митровица. При ја ва се ша ље по штом на адре су: Градска управа за пољопривреду и заштиту жи вот не сре ди не Светог Димитрија 13, Сремска Митровица Конкурсна документације може се преузети са сај та гра да: srem ska mi tro vi ca.rs До дат не ин фор ма ци је мо гу се до би ти на тел лок 148 РОКОВИ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПРИЈАВА 1. Рок за под но ше ње при ја ве и предлога програма је 15 да на од да на об ја вљи ва ња конкур са. Не бла го вре ме не и не пот пу не при ја ве и пријаве које нису поднете на прописаним обрасцима, неће бити разматране. 2. Ли ста вред но ва ња и ран ги ра ња при јављених програма, коју утврђује конкурсна коми си ја би ће об ја вље на на зва нич ној ин тер нет страници града Сремска Митровица, у року од 60 дана од дана истека рока за подношење пријава. Уче сни ци кон кур са има ју пра во уви да у поднете пријаве и приложену документацију по утвр ђи ва њу пред ло га ли сте вред но ва ња и рангирања, као и право приговора на објављену ли сту, у ро ку од три да на од да на ње ног об јављивања. Одлуку о приговору, Радна група доноси у ро ку од 15 да на од да на ње го вог при је ма. 3. О додели средстава, вршилац дужности на чел ни ка Упра ве ће од лу чи ти ре ше њем у ро ку од 30 да на од да на утвр ђи ва ња ли сте вред но вања и рангирања. Против овог решења учесник Конкурса може под не ти при го вор Град ском ве ћу, у ро ку од осам да на од да на при је ма ре ше ња. На осно ву ко нач ног ре ше ња о до де ли средстава, Градска управа за пољопривреду и заштиту животне средине закључује уговор са корисником средстава, о начину њиховог утрошка и правдања. В. Д. НАЧ ЕЛНИК - а Владимир Настовић дипл.инг пољопривреде

11 Среда, 25. јануар ПЕЋИНЦИ Припрема: Г. Мајсторовић ХИГИЈЕНСКИ ПАКЕТИ ЗА БЕБЕ Не ште ди се на по др шци по ро ди ци и де ци Пет одсто овогодишњег општинског буџета је опредељено за социјалне програме и програме подршке породици, тако да ни једну меру нећемо укидати каже председница Општине Пећинци Дубравка Ковачевић Суботички Про шле не де ље функ ци о не ри пе ћиначке локалне самоуправе на челу са председницом општине Ду бравком Ковачевић Суботички по де ли ли су укупно 180 хигијенских пакета породицама новорођенчади на територији општине Пећинци. Председница Ковачевић Суботички обишла је породи це са бе ба ма у Пе ћин ци ма и уру чи ла пакете, док су у осталим насељима то ура ди ли ње ни са рад ни ци. - Све сни смо да је ова по моћ јед нократ на и во ле ли би смо да мо же мо да помогнемо и чешће, посебно породица ма са бли зан ци ма и трој ка ма, али у ситуацији у којој смо, трудимо се да по мог не мо ко ли ко мо же мо ка за ла је председница општине и нагласила да ће и у овој го ди ни би ти на ста вље не све мере подршке породици. - Пет одсто овогодишњег општинског бу џе та је опре де ље но за со ци јалне про гра ме и про гра ме по др шке поро ди ци, та ко да ни јед ну ме ру не ће мо уки да ти, а да не мо ра мо да се бо ри мо с наслеђеним дуговањима и увећали би смо сред ства за ову на ме ну. У овогодишњем буџету смо увели значајне мере уштеде, али на подршци породици и де ци не ће мо ште де ти до да ла је Завршена подела хигијенских пакета председница општине Пећинци. Начелник Општинске управе општине Пећинци Жељко Трбовић ко ји је, такође учествовао у расподели хиги јен ских па ке та за бе бе, из ја вио је да је ово са мо јед на од ме ра ко јом пе ћиначка општина жели са стимулише наталитет на својој територији. - Тру ди мо се да по ро ди ца ма по могнемо у одгајању деце од рођења, преко шко ло ва ња до за по сле ња. Сва ком новорођенчету у општини добородошли цу по же ли мо с ди на ра, субвенционишемо боравак деце у вртићу, за треће и четврто дете у породици бо ра вак у вр ти ћу је бес пла тан, као и за јед но де те у по ро ди ца ма са близанцима. Субвенционишемо ђечки и Председница у посети новорођенчади студенски превоз и стипендирамо најуспешније студенте, а кроз непрекидан рад на при вла че њу ин ве сти то ра, настојимо да створимо услове да деца из неше општине по завршетку школовања не морају да одлазе у потрази за по слом, већ да ов де про на ђу ег зистенцију и заснују породицу нагласио је Жељ ко Тр бо вић. Сва ка ко да су општинске мере подршке у настојању да се по спе ши на та ли тет у пе ћи нач кој општини, породицама добро дошле. Се дам од стре ље них ша ка ла Ак ци ја ко ју смо да нас ор га ни зо ва ли би ла је успе шна, нај у спе шни ја од свих хајки на шакале до сада, изјавио је Милан Урошевић, председник Ло вач ког дру штва Аша ња У не де љу, 22.ја ну а ра Ло вач ко друштво Аша ња под по кро ви тељством оп шти не Пе ћин ци ор га ни зова ло је хај ку на ша ка ле на ко јој су се оку пи ли лов ци из оп шти не али и других кра је ва Ср би је. Од њих, сто ти нак, у ло ву нај у спе шни ји су би ли Пре драг Кр њу лац Крц ко из Бре ста ча, из Шима но ва ца Дра ган Љу бин ко вић и Ми ло ван На ић из Пе ћи на ца ко ји су од стре ли ли по два ша ка ла, док је Радан Мар ко вић из Аша ње од стре лио јед ног пре да то ра. - Реч је о ве о ма штет ном пре да тору ко ји угро жа ва не са мо пле ме ни ту ди вљач, већ се опа сно при бли жа ва на се ље ним ме сти ма и по ла ко по ста је прет ња чак и до ма ћим жи во ти ња ма. Због то га оп шти на по др жа ва ор га низо ва не хај ке на ша ка ле, а на ста ви ће и да на гра ђу је сва ки по је ди нач ни одстрел ша ка ла с по ди на ра- изја вио је на чел ник Оп штин ске упра ве оп шти не Пе ћин ци Жељ ко Тр бо вић по во дом ово го ди шње хај ке на шака ле, ше сте по ре ду ко ју је ово га пута ор га ни зо ва ло Дру штво ло ва ца из Аша ње. Ина че, ша ка ла у Сре му ра ни је, како лов ци ка жу ни је би ло. По ја вио се пре два де се так го ди на и не за ла зи у при ват не по се де да не би се бе угрозио. На па да сла би је од се бе, зе че ве, фа за не, мла дун це ср на, пра сад дивљих сви ња, и то чи ни ис кљу чи во у чо по ри ма. - Иако за са да ша кал не упа да у ко ко шињ це по пут ли си це, ве о ма је ште тан јер је ак ти ван у ло ви шти ма и уни шта ва пле ме ни ту ди вљач. Бр зо се раз мно жа ва што нам до дат но оте жава за шти ту ср на, ди вљих сви ња и фаза на. Ак ци ја ко ју смо да нас ор га ни зова ли би ла је успе шна, нај у спе шни ја од свих хај ки на ша ка ле до са да. Крајем фе бру а ра ће оп штин ско Ло вач ко удру же ње Обед ска ба ра ор га ни зова ти ве ли ку ма ни фе ста ци ју ло ва на ша ка ле и ја се на дам да ће ле по иску ство ко је су има ли лов ци у Аша њи до при не ти да фе бру ар ска ак ци ја буде још успе шни ја из ја вио је Ми лан Уро ше вић, пред сед ник Ло вач ког дру штва Аша ња и ис та као до бру сарад њу са ло кал ном са мо у пра вом која је по кро ви тељ хај ке на ша ка ле, а та са рад ња се огле да и у чи ње ни ци да је оп шти на усту пи ла плац на ко ме ће се гра ди ти ло вач ки дом у овом се лу. Одстрелили седам шакала Про те кле сед ми це пе ћи нач ки Црве ни крст и Ин сти тут за тран сфузи ју кр ви Ср би је ор га ни зо ва ли су ак ци ју до бро вољ ног да ва ња кр ви у Фа бри ци ше ће ра Су но ко у Пе ћинци ма. Том при ли ком крв су по ну дила 23 рад ни ка, али их је да ло са мо 19 јер је че тво ро од би је но из ме дицин ских раз ло га. Ме ђу де вет на ест Пу те ви су су ви и чи сти Снежне падавине с почетка про шле не де ље због ве тра за да ве ле су про бле ма и путарима и возачима на путевима у пећиначкој општини јер је ве тар на по је ди ним отвореним деоницама пута правио сметове који могу да узро ку ју са о бра ћај не незгоде. Сви локални путеви у општини Пећинци о којима води рачуна ЈП Грађевинско земљиште, пројектовање и путеви општине Пећинци су непрекидно чишћени, а возачи су пози ва ни на опрез. - Наши путари су непрекидно на терену, а поједини путни правци су пот пу но чи сти. Ме ђу тим, чак и на тим путним правцима ветар доводи до формирања сметова који могу да изненаде неопрезне возаче. Путари су даноноћно на терену, али одмах по њи хо вом про ла ску фор ми ра ју се но ви Крв да ло 19 рад ни ка за пол се них ко ји су да ли крв, на шла се и јед на при пад ни ца не жни јег по ла и три но ва да ва о ца. Ка ко у Цр ве ном кр сту ис ти чу, од зив је био у гра ни цама оче ки ва ног јер рад ни ци Фа бри ке ше ће ра тра ди ци о нал но по др жа ва ју до бро вољ но да ва ње кр ви. - Ова ак ци ја је спро ве де на уз помоћ ме наџ мен та по го на Су но ко на Пе ћин ци про шле не де ље сме то ви и с то га апе лу јем на во за че да успо ре и бу ду по себ но опре зни чак и на су вим пу те ви ма јер је фор ми ра ње сметова непредвидиво и тако ће бити све док ве тар не осла би из ја вио је тада Мирослав Петровић, ди рек тор ЈП Грађевинско земљиште, пројектовање и путеви општине Пећинци. Како су па да ви не пре ста ле и ве тар стао, путе ви у овој оп шти ни су су ви и чи сти. Рад ни ци Фа бри ке ше ће ра тра ди ци о нал но по др жа ва ју до бро вољ но да ва ње кр ви че му смо им по себ но за хвал ни. На дамо се да ће овај до бар при мер следи ти и дру ги при вред ни су бјек ти и да ће ис ка зи ва ње ху ма но сти на ова кав на чин у на шој ло кал ној за јед ни ци по ста ти уоби ча је но у вре ме ну ко је до ла зи ка зао је Алек сан дар Ан дрије вић, струч ни са рад ник у Цр ве ном кр сту Пе ћин ци.

12 12 Среда, 25. јануар Инцидент је био испланиран Твр де да су тучени Анита Милић из Иницијативе мла дих је у из ја ви за ме ди је ре кла да је свих деветоро активиста који су дошли у Бешку повређено, од којих је двоје завршило у Хитној по мо ћи. Она је на ве ла да су ак тиви сти на сил но из гу ра ни на по ље и да су их још у ход ни ку ту кли, а потом и уни шти ли аку то мо бил у ко ји су побегли. У Вла ди мир Гак Поводом инцидента који се догодио про шле не де ље у Бе шки на којој је говорио Ве се лин Шљи ван чанин, огла сио се и пр ви чо век оп шти не Инђија Владимир Гак истакавши да је инцидент унапред испланиран. На конференцији за медије, председник је поручио да су активисти Иницијати ве мла дих за људ ска пра ва на друштвеним мрежама најављивали да ће трибину прекинути, а су присутне називали погрдним именима, псовали их и вређали. - Грађани општине Инђија, односно мештани Бешке, нису заслужили и нису од го вор ни за оно што се де си ло те ве че ри, и мо ја је ду жност и оба ве за да објасним ситуацију од самог почетка. Догађај се не може посматрати кроз снимљене секвенце јер имамо доказ да су активисти Иницијативе младих око 18:46 на твитер налогу написали: Ве ли ки део јав но сти не ре а гу је на чињеницу да СНС Србија своју кампању лансира промовисањем ратних злочинаца. Ми то нећемо дозволити. То говори да се ра ди о удру же њу иза ко јег сто је одређене интересне групе које су читав инцидент испланирале рекао је Гак. Председник општине поставља пита ње ко има пра во да оне мо гу ћи би ло ког грађанина да говори. Слобода говора је Уставом загарантовано право сваког грађана, подсећа Гак. - Имамо групу људи која је циљано дошла да направи неред и инцидент. Уколико су имали нешто против, зашто нису направили контра трибину, а нико из Ин ђи је им то не би оне мо гу ћио - ка же пред сед ник и пи та шта ра де љу ди из Бе о гра да на три би ни ко ји уна пред најављују да неће дозволити одржавање исте. - Ми слим да је сви ма ви ше не го јасно да је реч о сми шље ном и план ски исведеном перформансу који је показао да по сто је мла ди љу ди ко ји су под нечијим утицајем спремни да зауставе Србију да иде напред категоричан је Гак. ТП ЦЕН ТРО ПРО МЕТ У СТЕ ЧА ЈУ Траже смену стечајног управника Општинском већу самосталног синдиката у Шиду протекле недеље одржана је Скупштина поверилаца акционарског друђтва ТП Центропромет Шид у сте ча ју са ци љем да се радници који чине групу највећих повери ла ца оба ве сте о по ступ ку сте ча ја у којем нема већег помака од претходне седнице одржане августа прошле године. На тој седници је донета одлука о про ме ни са ста ва од бо ра по ве ри ла ца, о чему је обавештен и стечајни судија. На кон то га од бор по ве ри ла ца је одржао још две сед ни це, али на њи ма ни је могао ништа да решавају, с обзиром да како истиче председник Скупштине по ве ри ла ца Сло бо дан Гр ба ти нић, од повереника стечајног управника нису добили никакве информације о којима би могли да расправљају. Некадашње успешно трговинско пред у зе ће у сте ча ју је већ ви ше од шест го ди на, а ис пла та за о ста лих за рада бивших радника за коју постоје судске пре су де још увек се че ка. Бив ши радници шидског Центропромета, сада по ве ри о ци пред у зе ћа у сте ча ју, траже об ја шње ње за што се ви ше од шест го ди на че ка ре ше ње њи хо вог про блема ис пла та за о ста лих за ра да. Извештај о раду Одбора поверилаца под нео је пред сед ник Мир ко Зец. - Повереник стечајног управника није желео да присуствује него оспора ва наш из бор и то да ми тре ба да водимо рачуна о нашој имовини. Одбор по ве ри ла ца је пре у зео на се бе бри гу о имо ви ни пред у зе ћа чи ји је нај ве ћи део ду га, чак 80 по сто, пре ма бив шим радницима рекао је председник Одбора поверилаца Мирко Зец и додао да са рад ње са сте чај ним управ ни ком по том пи та њу ни је би ло. Скупштина поверилаца због незадовољства начином на који се одвија сте чај ни по сту пак до не ла је Од лу ку да као крај њу ме ру за тра жи сме ну сте чај ног управника. С. М. - М. М. На про шло не де ље ном са стан ку Система 48 тронедељени извештај су поднели ЈКП Комуналац, ЈП Ингас, ЈКП Водовод и канализација и Дом здра вља Др Ми ло рад Ми ка Па вловић Након састанка председник општине Владимир Гак је ис та као да су сва јав на пред у зе ћа оба вља ла те ку ће послове. - То ком хлад них да на смо има ли неколико хаварија на водоводним при кључ ци ма ко је су ре ша ва не на вре ме та ко да гра ђа ни ни су имали про бле ма. На не ко ли ко ло ка ција смо услед ни ских тем пе ра ту ра има ли пу ца ња во до ме ра и из тог раз ло га апе лу је мо на су гра ђа не да пре ду зму ме ре пре до стро жно сти и Пред сед ник на гла ша ва да су акти ви сти вре ђа ли при сут не и уче снике три би не, на зи ва ли их фа ши сти ма, зло чин ци ма, псо ва ли и вре ђа ли. - На из ла зу их је до че као но ви нар из Ри је ке Бо рис Па ве лић, ко ји је рекао да је ви ше од пет са ти пу то вао да би до шао на три би ну са уна пред при пре мље ним тек стом. Ка ко ни је до шао да го во ри о ин ве сти ци ја ма и но вим рад ним ме сти ма и оста лим добрим ства ри ма ко је смо ура ди ли - пита се пред сед ник и до да је: - Ве се лин Шљи ван ча нин је ви ше пу та го во рио на три би на ма ши ром Ср би је, из ме ђу оста лог и у Ин ђи ји и ни ко ни је на пра вио ова кву вр сту инци ден та. Са да смо на пра гу пред седнич ких из бо ра и за то је по сва ку це ну по треб но сру ши ти оно што ра ди Влада Ре пу бли ке Ср би је и Алек сан дар Ву чић. Пред сед ник оп шти не на во ди да су то ком ин ци ден та по вре ђе не три особе. Но ви нар ка јед не те ле ви зи је за доби ла је по вре де ру ке, је дан мла дић је уда рен у нос и још је дан је огре бан и уда рен у по ти љак. - Ни ко то ни је об ја вио, са мо је би ло ре чи о то ме да су њи хо ви акти ви сти по вре ђе ни. Ми има мо 300 све до ка ко ји су ви де ли исто - ка же пред сед ник и до да је да са дру ге стране по сто ји не ко ли ко љу ди ко ји су дошли да ис це ни ра ју до га ђај. - Љу ди су ви де ли да су са ми уни шта ва ли сво је ауто мо би ле. Исти на се не мо же сакри ти. На ко мен тар да су ак ти ви сти Иници ја ти ве мла дих по вре ђе ни, председ ник ка же да је ре ак ци ја на ро да би ла спон та на. - И ја, ка да бих до шао не где на триби ну и из но сио дра стич но дру га чи је ста во ве, си гур но да би ме из гу ра ли из са ле. Не ка жем да ни ко од њих није за до био не ку мо дри цу, с об зи ром Реч надлежних Ми ни стар уну тра шњих по сло ва Не бој ша Сте фа но вић је по во дом ин ци ден та у Бе шки из ја вио да наси ље у Ср би ји ни ко ме не ће би ти до зво ље но. - На си ље не ће би ти то ле риса но, па био тај члан Срп ске напред не стран ке, Де мо крат ске да су про шли кроз шпа лир од 150 људи ко ји су же ле ли да их уда ље са триби не. Ни ко од њих ни је до био уда рац - ка же Гак. - Бу ди мо ре ал ни, они су до шли на три би ну да је пре ки ну. - Ве се лин Шљи ван ча нин је на триби ни го во рио о не ким људ ским те мама и ни јед ног тре нут ка ни је по ми њао рат да би они мо гли се би да ти за право да га пре ки да ју и пра ве не ре де. Си гу ран сам да ће над ле жни ор га ни ре а го ва ти јер ов де има еле ме на та чети ри кри вич на де ла и оче ку јем да почи ни о ци овог ин ци ден та не ће про ћи не ка жње но - ка те го ри чан је Гак. Службе добро раде упркос зими за шти те њи хо ве кућ не во до ме ре - ка же пред сед ник Гак и до да је: - У извештају Комуналца чули смо да су ули це и пут ни прав ци би ли добро очишћени. Важно је подсетити да локалне путеве чисти наше јавно предузеће, док регионалне путеве одржава и чисти Сремпут каже председник и на во ди да је за овај по сао утро ше на ве ли ка ко ли чи на со ли и ри зле али да је Зим ска слу жба спрем на за ин тер венције уколико дође до нових падавина. У извештају ЈП Ингас могло се чути да је од почетка године потписано 12 про то ко ла, ко јим се по бољ ша ва на плата га са и да су гра ђа ни са ми до ла зи ли да се договоре око измирења дуговања према локалном дистрибутеру. Пре кид три би не Ма ри ја Ба ла ба но вић стран ке или не вла ди не ор га низа ци је. Он је ре као да ће ту жи лаштво од лу чи ти о ква ли фи ка ци ји де ла за све оно што се де ша ва ло на три би ни до дав ши да ће по лици ја про фе си о нал но ура ди ти свој део по сла, по ру чио је ми ни стар Сте фа но вић. - Кроз ових 12 про то ко ла би ће наплаћено око 453 хиљаде динара, а до са да смо ус пе ли да на пла ти мо че твртину. Подсећам, током зимске сезоне нећемо искључивати наше кориснике са ди стри бу тив не мре же и на сто ја ћемо на сва ки на чин да иза ђе мо у су срет грађанима - поручио је Душан Лемаић ди рек тор Ин га са. На кра ју са стан ка над ле жни из Дома здра вља су под се ти ли да је апо те ка у Чортановцима почела са радом петог јануара, док је стоматолошка служба у Крчедину доступна мештанима од 14. ја ну а ра. Они ће мо ћи да ко ри сте ове услуге два пута у току недеље, понедељеком и четвртком. М. Б. ПИТАМО ЧИТАОЦЕ: Ко ли ко смо (не)од го вор ни кад тре ба чи сти ти снег ис пред сво јих ку ћа? Joван Хр њак, Ру ма - Неодговорни јесмо. Чишћење сне га и ле да не захтева превише времена. Ја разумем да то не ра де ста ри, бо ле сни, али би мла ђи могли. По треб но је да се схва ти да се не чи сти због дру гих не го због нас са мих. Вла ста За рец ки, Шид - Ја сам од го ворна и чи стим снег ис пред сво је ку ће, а ви дим да то ра де и оста ли Ши ђа ни. Је ди но ако старији људи не мо гу да очисте, то мо гу разу мем, али њи ма тре ба ју ком ши је да при ско че у по моћ. Сло бо дан Ма ле ше вић, Инђија - Ре као бих да смо ви ше неодговорни него супротно јер сви очекују да им надлежно јавно пред у зе ће очисти тротоар испред ку ће. Треба да се бар мало потрудимо да нам буде боље. Ми ли ца Гво здић, Стара Пазова - Ни ка да ни сам до зво ли ла да се ство ри по ле ди ца ис пред мо је ку ће. Редовно чистим снег, а то ра де и мо је ком ши је та ко да су нам увек ћу при је и тротоар очишћени. Мирослав Смрзлић, Сремска Митровица - Генерално гледано један део грађана брине о чишћењу снега и ле да, дру ги и не ха ју за то. Не смета њима што је снег на па дао пред њи хо вом кућом.

13 Среда, 25. јануар ШИД Припрема: С. Михајловић УКРАТКО Пројекат за изградњу фабрике воде У пла ну ра да за ову го ди ну Јавно комуналног предузећа а Водовод Шид је по че так из ра де пројекта за изградњу фабрике воде. Тај про је кат би омо гу ћио кон ку рисање за средства код различитих извора финансирања, а фабрика воде би обезбедила квалитетније водоснабдевање свиг грађана шидске општине. Бес пла тан интернет у граду На неколико локација у Шиду уско ро ће би ти по ста вље ни јав ни хот-спот уре ђа ји ко ји ће омо гу ћити бежично повезивање на интернет. Ова услу га би ће бес плат на, а пројекат Општине Шид финансираће Покрајински секретаријат за привреду и туризам. Видео надзор раскрснице Оп шти на Шид је по кон кур су код Покрајинског секретаријата за привреду и туризам обезбедила сред ства за по ста вља ње ви део надзора на раскрсници у центру гра да. Укуп на вред ност про јек та је динара. Раскрсница улица Ца ра Ду ша на, Све тог Са ве, Ца ра Ла за ра и Ка ра ђор ђе ве јед на је од најфреквентнијих раскрсница која се на ла зи у са мом цен тру гра да, а ви део над зор на тој рас кр сни ци биће постављен овог пролећа. Поста вља ње ви део над зо ра ће по ред кон тро ле без бед но сти са о бра ћа ја повећати и свеукупну безбедност грађана и имовине. У СА ЛИ СО ОДР ЖАН КОК ТЕЛ ПО ВО ДОМ ПО ЧЕТ КА ГО ДИ НЕ Градимо мостове пријатељства На дам се да ће нам го ди на би ти успе шна, да ће би ти баш она ква ка ква тре ба за Шид ка ко би он кре нуо на пред и био за при мер по свим пи та њи ма ре као је на кок те лу за при вред ни ке председник Општине Шид Предраг Вуковић У са ли Скуп шти не оп шти не Шид про те клог пет ка оку пио се вели ки број при вред ни ка, пред у зетни ка, до ма ћих ин ве сти то ра и по љопри вред ни ка са те ри то ри је шид ске оп шти не, као и од бор ни ци ло калног пар ла мен та, на кок те лу ко ји је одр жан на ини ци ја ти ву пред седни ка Оп шти не Пре дра га Ву ко ви ћа. Овим ску пом обе ле жен је крај једне, а по че так но ве рад не го ди не, скло пље на су но ва при ја тељ ства и учвр шће ни те ме љи за да љи развој општине Шид. Председник Вуковић је поздравио све присутне, пожелео им добродо шли цу и ис та као зна чај раз во ја При јем у са ли СО ло кал не за јед ни це и уна пре ђе ње стан дар да оп шти не Шид. - Ве ли ка ми је част што су сви дошли и што су се ода зва ли мом по зи ву, а осим домаћих привредника овде је присутан и један италијански инвеститор, по че му мо же да се ви ди да је Шид на до бром пу ту. Шид у Ср би ји има ја ко много пријатеља, а током протекле годи не уго сти ли смо ве ли ки број др жавних званичика, што ће да резултира са капиталним пројектима које ћемо да ре а ли зу је мо у овој го ди ни. Сви за једно морамо да градимо мостове пријатељ ства и са мо сви за јед но мо же мо да на пра ви мо бо љи жи вот и на шим гра ђа ни ма и на шој де ци, што нам је У МУЗЕЈУ НАИВНЕ УМЕТНОСТИ ИЛИЈАНУМ Представљена књига Радована Сремца нај ва жни је. На дам се да ће нам го ди на би ти успе шна, да ће би ти баш она ква ка ква тре ба за Шид ка ко би он кре нуо на пред и био за при мер по свим пи та њи ма ре као је на кок те лу за привреднике председник Општине Шид Предраг Вуковић. СЛИ КОМ И РЕЧ ЈУ Оп шти на Шид је пра ви по ка затељ да мла дост и ис ку ство могу за јед нич ким сна га ма да по стиг ну мно го. Док су снег у Град ском пар ку По здрав на реч пред сед ни ка Ву ко ви ћа Ина че, у Оп шти ни Шид тре нут но има 738 ак тив них пред у зет ни ка, од ко јих ве ћи на у овој сре ди ни успе шно по слу је већ ду ги низ го ди на, а по го дан ге о стра те шки по ло жај јед на је од предности за улагање страних инвеститора у ову оп шти ну. Омла ди на чи сти снег у Ши ду чи сти ли омла дин ци, на другом кра ју чел ни ци ло кал не са мо у- пра ве чи сти ли су про стор око згра де Оп шти не Шид. Зимско одржавање путева Ру ко во ди лац Оде ље ња за инфрастуктуру, инвестиције и развој општине Шид, које је задужено за зимско одржавање путева, Алексан дар Јо ва но вић ре као је да су спремно дочекали зиму, да су екипе у при прав но сти 24 са та, те да се за предстојећи хладан период набављају нове количине соли. Рачуни за утрошену воду Пошто због ниских температура про те клих да на ни је би ло могуће очитавање водомера, да не би дошло до њиховог оштећења, ЈКП Во до вод Шид оба ве шта ва гра ђа не да ће на ја ну ар ским ра чунима за утрошену воду исказати просечно потрошњу из претходне го ди не. Оним ко ри сни ци ма, ко ји су доставили стање водомера, на рачунима ће бити исказано пријављено стање. У Промоција у Илијануму У ПЕ ТАК, 27. ЈА НУ А РА, У СА ЛИ КОЦ-А среду 18. јануара у Музеју наивне уметности Илијанум у Шиду у одржана је промоција књиге Четири при че о јед ној ва ро ши и јед ном царству ауто ра Ра до ва на Срем ца. На про мо ци ји су по ред ауто ра књи ге, говорили и председник Удружења српско-руског пријатељства Шид Мићо Ђукић, и професорка шидске Гимназије Гор да на Па вло вић. У умет нич ком делу су учествовали ученици Гимназије Шу ма но вић и Тех нич ке шко ле Нико ла Те сла из Ши да. Књига садржи четири приче које говоре о контактима ове мале сремске ва ро ши це са Ру си јом (цар ском и бољшевичком) од почетка 18. до среди не 20. ве ка. Об ра ђе не су нај зна чајни је епи зо де а то су ру ски учи те љи и цр кве не бо го слу жбе не књи ге у Ши ду као руска помоћ Србима у Аустроугарској, затим породица генерал-мајора Симеона Пишчевића, руска емиграција у Ши ду и Срем ски фронт године. Књига је штампана двојезично, на срп ском и ру ском је зи ку а пре вод на ру ски је зик је ура ди ла про фе сор ка Милена Којдић Алексић. Рецензент је др Жар ко Ди мић, директор архива СА НУ у Срем ским Кар лов ци ма. Из давачи књиге су Удружење српско-руског при ја тељ ства из Ши да и Кул тур но образовни центар Шид. Концерт СКУД-а Свети Сава и Светосавска академија пе так, 27. ја ну а ра, са по чет ком У у 19 са ти, у ве ли кој са ли Кул турно обра зо вог цен тра у Ши ду, би ће одр жан све ча ни кон церт по во дом кр сне сла ве СКУД-а "Све ти Са ва" и Све то сав ска ака де ми ја оп шти не Шид. Учесници академије су Први ансамбл СКУД-а "Све ти Са ва", При премни ан самбл СКУД-а "Све ти Са ва", рекре а тив на гру па и На род ни ор ке стар СКУД-а "Све ти Са ва", а гост ака де ми је је Град ски хор Кул тур но обра зов ног центра Шид. Те ве че ри би ће уру че не Свето сав ске на гра де Оп шти не Шид, као и Светосавска признања СКУД-а Свети Сава. На ред ног ви кен да, у не де љу, 5. фебруара биће одржан концерт дечјих гру па СКУД-а "Све ти Са ва" и Град ског тамбурашког оркестра, а почетак је у 18 са ти.

14 14 Среда, 18. јануар На осно ву чла на 26. став 3. За ко на о мла ди ма ( Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је, бр. 50/11), чла на 13. ст. 3 тач ка 7 и чла на 33. став 3. Од лу ке о град ским упра ва ма ( Слу жбе ни лист Гра да Срем ска Ми тро ви ца, бр. 12/2016 и 17/2016), чла на 12. раз део X и чла на 45. став 1. Од лу ке о бу џе ту Гра да Срем ска Ми тро ви ца за го ди ну ( Слу жбе ни лист Гра да Срем ска Ми тро ви ца, бр. 19/2016) и Програма за доделу буџетских средстава као дотација невладиним организацијама из области омладинске политике, кога је донело Град ско ве ће под бро јем /2017-III да на го ди не, в.д. на чел ни ка Град ске упра ве за кул ту ру, спорт и омладину дана године, р а с п и с у ј е К О Н К У Р С за доделу буџетских средстава као дотација не вла ди ним ор га ни за ци ја ма из обла сти омла дин ске по ли ти ке Расписује се јавни Конкурс за доделу средстава невладиним ор га ни за ци ја ма из обла сти омла дин ске по ли ти ке (у да љем тексту: НВО из обла сти омла дин ске по ли ти ке) са под руч ја гра да Сремска Митровица, у циљу развоја и афирмације културних ак тив но сти мла дих и дру гих ви до ва омла дин ског ак ти визма, из бу џе та Гра да Срем ска Ми тро ви ца за го ди ну са буџетске позицијe: дотације невладиним организацијама из области омладинске политике. Укупно предвиђена буџетска средства за кон курс су ,00 ди на ра. Право на добијање и коришћење дотација по овом јавном по зи ву има ју све НВО из обла сти омла дин ске по ли ти ке чи је је седиште и који регистровану делатност претежно обављају на територији града Сремска Митровица (осим међуопштинских ор га ни за ци ја, ко је оку пља ју и чла но ве са под руч ја гра да Сремска Ми тро ви ца), ко је оства ру ју по тре бе и ин те ре се мла дих у Сремској Митровици дефинисане Законом, које планирају реализацију својих програма током године и ко је бла го времено поднесу пријаву на Конкурс за доделу средстава. По ред на ве де ног, предност у сти ца њу пра ва из прет ход ног става имаће НВО из области омладинске политике које задовоља ва ју сле де ће усло ве и програмске критеријуме: гра ма из обла сти омла дин ске по ли ти ке, унапређење постојећих активности у области политике за младе, дински активизам у граду, области културе и другим видовима друштвеног активизма, широј друштвеној заједници, нитарног рада, и ре а ли зу ју про гра ме из ове обла сти као је дан део ак ти ви зма, оправдале буџетска средства евентуално добијена претходних година. УЗ ПРИ ЈА ВУ НА ПРЕД ВИ ЂЕ НОМ ОБРА СЦУ ЗА УЧЕ ШЋЕ НА КОНКУРСУ ПОДНОСИ СЕ: 1. Решење о упису у регистар АПР - фотокопија; 2. Целокупни предлог пројекта са конкретним програмом, временом реализације и финансијским планом за годину - у пи са ној фор ми; 3. ПИБ, број ра чу на НВО из обла сти омла дин ске по ли ти ке отво рен код по слов не бан ке (ко пи ја по твр де о отва ра њу ра чу на и копија картона депонованих потписа); 4. Доказ о уплати градске административне таксе. ПОДНОШЕЊЕ ПРИЈАВА Обрасце Пријаве на конкурс невладине организације из обла сти омла дин ске по ли ти ке мо гу пре у зе ти на зва нич ном сајту гра да под назнаком ДОКУМЕНТИ/ КОНКУРСИ. Пријаве се предају у градском Услужном центру, ул. Светог Димитрија бр. 13, са назнаком КОНКУРСИ - Дотације НВО из области омладинске политике У ЗАТВОРЕНОЈ КОВЕРТИ. Конкурс траје од дана објављивања у локалној штампи и на званичном сајту Града Сремска Митровица до краја текуће године, односно до утрошка средстава. Додатне информације у вези са учествовањем на Конкурсу се могу добити на број телефона 022/ , сваки радни дан у времену од до часова. РАЗМАТРАЊЕ ПРИЈАВА И ДОНОШЕЊЕ ОДЛУКЕ Поднете пријаве, на предвиђеном обрасцу, са пратећом документацијом- разматраће Комисија за доделу средстава и оцењиваће испуњеност свих услова прописаних овим Конкурсом. Комисију из претходног става образује начелник Градске управе, посебним решењем, којим се утврђује састав и број чланова Комисије као и њени задаци. Неблаговремене пријаве се неће ни разматрати. Ако пријава није комплетна, Комисија је одбацује као непотпуну и о томе подносиоцу доставља образложено обавештење у року од 7 (седам) дана од дана разматрања. Ако подносилац пријаве не испуњава услове прописане Конкурсом, Комисија одбацује пријаву као недопуштену и о томе НВО из области омладинске политике доставља образложено обавештење у року од 7 (седам) дана од дана разматрања. За НВО из области омладинске политике чије су пријаве благовремене, потпуне и допуштене, Комисија у року из претходног става доставља начелнику Градске управе предлог за доделу буџетских средстава. О додели дотација учесницима Конкурса, начелник Градске управе ће одлучити решењем у року од 30 (тридесет) дана од дана пријема предлога из претходног става. Против решења о додели буџетских средстава учесник Конкурса може поднети приговор Градском већу у року од 8 (осам) дана од дана пријема решења. На основу коначног решења о додели дотације, закључује се Уговор о додели средстава са НВО из области омладинске политике. ОБАВЕЗЕ НВО КОЈОЈ СУ ДОДЕЉЕНА БУЏЕТСКА СРЕДСТВА НВО из области омладинске политике, којој су додељена буџетска средства, је у обавези да води све потребне евиденције које омогућавају Градској управи спровођење контроле реализовања Уговора и утрошка средстава, као и да сву документацију о реализовању Уговора и утрошку средстава чува у складу са роковима чувања. Због спровођења наведене контроле, НВО из области омладинске политике има и обавезу да овлашћеним лицима Градске управе омогући увид у целокупну документацију, и да им у поступку контроле пружи сва потребна обавештења. У циљу транспарентности доделе и утрошка буџетских средстава, НВО из области омладинске политике током реализације Уговора мора на јасан и недвосмислен начин, у свим медијима и видовима оглашавања, да истиче да је њена делатност финансирана из буџета Града Сремска Митровица. НВО из области омладинске политике је дужна и да Градској управи подноси Извештаје о свом раду и о обиму и начину стицања и коришћења средстава односно о реализацији програма, за који су јој наведена средства додељена. Након реализације свог програма, обавезује се НВО из области омладинске политике која је добила дотацију да у року од 15 (петнаест) дана од дана утрошка тих средстава поднесе извештај о утрошку истих, а најкасније до године - уз који је дужна да приложи и фотокопије рачуна и изводе из Управе за трезор. У случају да корисник не поднесе Извештај у предвиђеном року, дужан је да врати средства у буџет Града, најкасније до године и истовремено губи право да учествује на наредном Конкурсу. Уколико је учесник Конкурса користио средства из буџета Града Сремска Митровица у години, а није поднео Извештај о утрошку истих, нема право учешћа на конкурсу у години. в.д. НАЧЕЛНИКА Илија Недић Shod no od red ba ma čla na 35 Za ko na o hi po te ci (Sl.gla snik RS 115/2005) hi po te kar ni po ve ri lac Zo ran Vi de ka njić iz Ku le, ul. Mi la na Gro zdi ća br. 48 oglašava: AUKCIJSKU PRODAJU NEPOKRETNOSTI Upisanih u list nepokretnosti 813 K.O.Klenak i to: * nеpokrеtnosti označеnoj u A-li stu i to: -kat.parcеla 1711/1, površinе 827 m2, nji va 2. klasе; -kat.parcеla 1711/1, površinе 107 m2, zеmljištе pod zgra dom-objеktom; -kat.parcеla 1711/1, površinе 108 m2, zеmljištе pod zgra dom-objеktom; -kat.parcеla 1711/1, površinе 144 m2, zеmljištе pod zgra domobjеktom; -kat.parcеla 1711/1, površinе 48 m2, zеmljištе pod zgra dom- objеktom; -kat.parcеla 1711/1, površinе 500 m2, zеmljištе uz zgra du-objеkat. * nеpokrеtnosti označеnoj u V-li stu 1. dеo i to: -po ro dič na stambеna zgra da broj 1, površinе u ga ba ri tu 107 m2, izgrađеnoj na parcеli broj 1711/1 * nеpokrеtnosti označеnoj u V-li stu 1. dеo i to: -po moć na zgra da broj 2, površinе u ga ba ri tu 108 m2, izgrađеno na k.p.br. 1771/1 * nеpokrеtnosti označеnoj u V- li stu 1. dеo i to: -po moć na zgra da broj 3, površinе u ga ba ri tu 144 m2, izgrađеno na k.p. broj 1711/1 * nеpokrеtnosti označеnoj u V-li stu 1. dеo i to: - po moć na zgra da br. 4, površinе u ga ba ri tu 48 m2, izgrađеnoj na k.p.br. 1711/1 * nеpokrеtnosti označеnoj u A-li stu i to: -kat. parcеla 1711/2, površinе 513 m2, nji va 2. klasе; -kat. parcеla 1711/2, površinе 45 m2, zеmljištе pod zgra dom-objеktom; -kat. parcеla 1711/2, površinе 74 m2, zеmljištе pod zgra dom-objеktom; -kat. parcеla 1711/2, površinе 90m2, zеmljištе pod zgra dom-objеktom; -kat. parcеla 1711/2, površinе, površinе 500 m2, zеmljištе uz zgra duobjеkat; * nеpokrеtnosti označеnoj u V-li stu 1. dеo i to: -po ro dič na stambеna zgra da broj 1, površinе u ga ba ri tu 90 m2, izgrađеnoj na k.p.br. 1711/2; * nеpokrеtnosti označеnoj u V-li stu 1. dеo i to: -po moć na zgra da broj 2, površinе u ga ba ri tu 45 m2, izgrađеnoj na k.p.br. 1711/2; * nеpokrеtnosti označеnoj u V-li stu 1. dеo i to: -po moć na zgra da broj 3, povrišnе u ga ba ri tu 74 m2, izgrađеnoj na parcеli broj 1711/2; * nеpokrеtnosti označеnoj u A-li stu i to: -kat. parcеla broj 1712/2, površinе 2798 m2, nji va 2.klasе; * nеpokrеtnosti označеnoj u A-li stu i to: - kat.parcеla 1713, površinе 561 m2, voć njak 2. klasе. * Aukcijska prodaja održaće se dana godine u časova na adre si Kle nak, ul. Par ti zan ski put br.57. * Procenjena tržišna vrednost navednih nepokretnosti iznosi ,00 EUR-a obračunato po kursu na dan davanja nalaza, tj god. * Po čet na ce na na pr voj auk ci ji ne mo že bi ti ni ža od 75% od na ve de ne procenjene vrednosti. Registracija učesnika počinje u časova i završava se 10 minuta pre zakazane aukcijske prodaje. Pra vo na uče šće u auk cij skoj pro da ji ima ju sva fi zič ka i prav na li ca ko ja izvr še upla tu de po zi ta od 10% od po čet ne ce ne i to naj ka sni je do god.na ra čun hi po te kar nog po ve ri o ca. Po lo že ni de po zit se ra ču na u ku po pro daj nu ce nu. Uče sni ci ma ko ji ni su ste kli sta tus kup ca ili dru gog naj po volj ni jeg po nuđa ča bi će vra ćen de po zit u ro ku od 3 da na od da na odr ža va nja auk cij ske prodaje. Pra vo na po vra ćaj de po zi ta ne ma upla ti lac de po zi ta ko ji se ni je re gi stovao na na ve de ni na čin, uče snik ko ji ne pot pi še za pi snik sa odr ža ne auk cij ske pro da je, ne za klju či ugo vor ili/i ne upla ti ce nu (uklju ču ju ći i dru gog naj povoljnijeg ponuđača kada stekne status kupca) i učesnici koji ne prihvate početnu cenu u slučaju kada je zbog toga aukcija neuspela. Za in te re sno va na li ca se mo gu obra ti ti ne po sred no hi po te kar nom po ve ri cu Zo ra nu Vi de ka nji ću na broj te le fo na 063/ ili upu ti ti pi sa nu po nu du za ku po vi nu na ve de nih ne po kret no sti na mejl ja sminaj ja ko vlje ПИТАМО ЧИТАОЦЕ: Kо ли ко смо (не)од го вор ни кад тре ба чи сти ти снег ис пред сво јих ку ћа? Ирена Трајковић, Сремска Митровица - Тре ба сва ко да чи сти ис пред своје ку ће и то ни је спорно. Питање је и да ли би комуналци могли да прођу мало даље од цен тра. Ја сно је ме ни да се плaћа ве ћа так са, али би било ко ри сно да и нас не ко пи та. Слободан Тодоровић, Инђија - Ми слим да је дан део грађана има са ве сти и кул ту ре да то ра ди. Ако се не ва рам, од лу кама ло кал не са моуправе постоји оба ве за прав них и фи зич ких ли ца да чи сте снег и укла ња ју ле де ни це испред сво јих ку ћа и ло ка ла. Бран ка Ки чи ња, Шид - Ни је ми проблем да очи стим тро то ар ис пред ку ће и то ре довно ра дим. Ко ли ко ви дим и оста ле моје комшије су вред не по том пи та њу и баш ми је дра го због то га. Божо Рољић, Стара Пазова - Ре дов но чистим снег ис пред сво је ку ће, не до зво ља вам да на па да, да се ута ба и ство ри по ле ди ца што мо же опа сно би ти и за пе ша ке ко ји ту да про ла зе. Душко Радичић, Ди вош - Ми ко ји жи ви мо у се ли ма на ви кли смо да без подсећања и нечијег позива редовно чистимо снег и лед ис пред својих ку ћа. То је дужност сваког домаћина и у сели ма се то зна.

15 Среда, 18. јануар Јавност и провера планске документације За ко ном о пла ни ра њу је пред ви ђе на јавност у зра ди план ске до ку мен та ци је и то у две фа зе. Пр ва фа за је ра ни јав ни увид ка да се наме ре о пла ни ра њу уну тар не ког про сто ра кроз кра так при каз од но са по сто је ће наме не и пла ни ра не на ме не по вр ши на об јављу ју у јав но сти. Да је се оп шти циљ из ра де пла на и оче ки ва ни ефек ти пла ни ра ња. Друга фаза је израда Нацрта плана када се презенутују у јавности у трајању од 30 дана планска решења и концепт уређења простора. И те ћа фа за ка да се одр жа ва јав на седни ца на кон за вр ше ног јав ног уви да. План де таљ не ре гу ла ци је про стор ног бло ка из ме ђу ули ца Ар се ни ја Чар но је вића, Ра тар ске, Ва се Пе ла ги ћа и Пе тра Прера до ви ћа Град Срем ска Ми тро ви ца био је на јав ном уви ду и го ди не четвр так у у Град ској ку ћи за овај План одр жа ће се отво ре на Сед ни ца Ко ми си је за пла но ве. На Сед ни ци ће се на осно ви пи а них при мед би обра зла га ти план ско ре ше ње. Блок у об у хва ту пла на је по де љен на две зо не, ис точ ну и за пад ну, но во-плани ра ном уну тар бло ков ском са о бра ћајни цом од ули це Ар се ни ја Чар но је ви ћа до ули це Ва се Пе ла ги ћа. Уз ре гул ла ци о ни по јас пла ни ра не са о бра ћај ни це пла нира на су и два пар ков ска про ши ре ња па су ре гу ла ци о не ли ни је две стра не ули це на до вољ но ве ли кој уда ље но сти, па је, са мим тим, пла ни ра на спрат ност обје ката уз са о бра ћај ни цу ве ћа од спрат но сти обје ка та у уну тра шњо сти. Светосавски бал Туристичка организација општине Ириг организује 2. Светосавски бал у Врд ни ку, у са ли хо те ла Тер мал ко ји ће би ти одр жан 28. јануара. Про грам по чи ње у ча со ва све то сав ском хим ном и обра ћањем епи ско па Срем ског Ва си ли ја. У програму овогодишњег бала учествоваће и проф. др Војислав Је лић, Хор Си он из Срем ске Ка ме ни це, сту ден ти Му зич ке ака деми је Но ви Сад, КУД Бран ко Ра ди че вић из Срем ске Ми тро ви це, орке стар TRIO EVER GREEN из Но вог Са да. По кро ви те љи 2. Све то сав ског ба ла су Оп шти на Ириг и Хо тел Термал. С. Н. На осно ву чла на 13. ст. 3 тач ка 7 и чла на 33. став 3. Од лу ке о град ским упра ва ма ( Слу жбе ни лист Гра да Срем ска Ми тро ви ца, бр. 12/2016 и 17/2016), чла на 12. раз део X и чла на 45. став 1. Од лу ке о буџету Града Сремска Митровица за годину ( Службени лист Града Сремска Митровица, бр. 19/2016), Програма за доделу буџетских средстава као дотација невладиним организацијама - верске за јед ни це, ко га је до не ло Град ско ве ће да на го ди не под бро јем /2017-III, а у скла ду са чл. 44 За ко ном о цр ква ма и вер ским за јед ни ца ма ( Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је, бр. 36/06), в.д. на чел ни ка Град ске упра ве за кул ту ру, спорт и омла ди ну да на го ди не, р а с п и с у ј е К О Н К У Р С за доделу буџетских средстава као дотација не вла ди ним ор га ни за ци ја ма вер ским за јед ни ца ма Расписује се јавни Конкурс за доделу средстава невладиним ор га ни за ци ја ма- вер ским за јед ни ца ма са под руч ја гра да Сремска Митровица, у циљу одржавања, адаптације и реконструкције вер ских обје ка та на ве де них ор га ни за ци ја, очу ва ња тра ди ци је, као и за оба вља ње гра ди тељ ске, до бро твор не и ис тра жи вач ке де лат но сти овла шће них вер ских су бје ка та, из бу џе та Гра да Сремска Ми тро ви ца за го ди ну са бу џет ске по зи ци је: 135 до та ци је не вла ди ним ор га ни за ци ја ма вер ске за јед нице Укуп но пред ви ђе на бу џет ска сред ства за кон курс су: ,00 динара Пра во да уче ству ју на кон кур су има ју цр кве, вер ске за јед ни це и њи хо ве ор га ни за ци је чи је је се ди ште и ко је ре ги стро ва ну верску делатност обављају на територији града Сремска Митровица, ко је пла ни ра ју ре а ли за ци ју сво јих про гра ма то ком го ди не и који конкурсном пријавом докажу да: - има ју пра во ко ри шће ња над упи са ним вер ским објек том или су под не ли зах тев за ле га ли за ци ју и - имају потпуну документацију неопходну за обављање радова на верским објектима: предмере радова и предрачуне. По ред на ве де не до ку мен та ци је, сва ки уче сник Кон кур са је ду жан да под не се Про грам ра да и фи нан сиј ски план за го ди ну. Буџетска средства се распоређују за очување традиције, обавља ње гра ди тељ ске, до бро твор не и ис тра жи вач ке де лат но сти овлашћених верских субјеката- које они обављају у складу са Законом и другим прописима, као и ради пружања финансијске по мо ћи у по ступ ку вра ћа ња имо ви не цр ква ма и вер ским за једницама, а нарочито за: - инвестиционе радове на црквеним храмовима и другим сакралним објектима, - изградњу нових црквених храмова, - обнову постојећих црквених храмова који су без обнове дуже од 10 го ди на, а по себ но цр кве них хра мо ва ко ји су спо ме ни ци културе, - обнову парохијских домова, - уређење и ревитализацију простора верских гробаља, - из град њу и об но ву ка пе ла на гро бљи ма, - изградњу нових и обнову пропалих торњева и звоника на верским објектима, - обнову икона у верским објектима, - ста вља ње но вих фа са да и кре че ње цр кве них хра мо ва, - обнову пропалог крова који прокишњава, - пресецање и санирање влаге на црквеним зидовима, - уређивање простора око цркве - озелењавање, изградња приступних стаза и обезбеђивање клупа за седење, - обнову пропалих ограда око цркве, - до бро твор не и ху ма ни тар не ак тив но сти цр ка ва и вер ских зајед ни ца, - организовање традиционалних годишњица и датума - који су посвећени имену које црква носи, - трошкове стручних услуга које су настале у поступку враћања имо ви не цр ква ма и вер ским за јед ни ца ма, - организовање црквених манифестација, - не го ва ње и раз вој ра да цр кве них хо ро ва и њи хо вог уче шћа на хорским фестивалима, - издавачку и научну делатност цркава и верских заједница, - на уч на ис тра жи ва ња ве за на за цр кву, ор га ни зо ва ње стручних ску по ва, па нел ди ску си ја, окру глих сто ло ва - ве за них за рели ги ју и ду хов не те ме. ПОДНОШЕЊЕ ПРИЈАВА Цркве, верске заједнице и њихове организације подносе прија ве на кон курс лич но у град ском Услу жном цен тру или по штом на адре е су: Град ска упра ва за кул ту ру, спорт и омла ди ну, ул. Све тог Ди ми три ја бр. 13, са на зна ком КОН КУР СИ - До та ци је не вла ди ним ор га ни за ци ја ма - вер ске за јед ни це У ЗА ТВО РЕ НОЈ КО ВЕР ТИ. При ја ва се мо же под не ти са мо за је дан про је кат. Кон курс тра је од да на об ја вљи ва ња у ло кал ној штам пи и на званичном сајту Града Сремска Митровица до краја текуће године, од но сно до утро шка сред ста ва. Пријаве на конкурс и потребне формуларе, верске заједнице могу преузети на сајту града под назнаком ДОКУМЕНТИ/КОНКУРСИ - ВЕРСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ. До дат не ин фор ма ци је у ве зи са уче ство ва њем на Кон кур су се мо гу до би ти на број те ле фо на 022/ , сва ки рад ни дан у вре ме ну од до ча со ва. РАЗМАТРАЊЕ ПРИЈАВА И ДОНОШЕЊЕ ОДЛУКЕ Поднете пријаве, на предвиђеном обрасцу, са пратећом документацијом- разматраће Комисија за доделу средстава и оцењиваће испуњеност свих услова прописаних овим Конкурсом. Ко ми си ју из прет ход ног ста ва обра зу је на чел ник Град ске управе, по себ ним ре ше њем, ко јим се утвр ђу је са став и број чла но ва Ко ми си је као и ње ни за да ци. Не бла го вре ме не при ја ве се не ће ни раз ма тра ти. Ако пријава није комплетна, Комисија је одбацује као непотпу ну и о то ме под но си о цу до ста вља обра зло же но оба ве ште ње у ро ку од 7 (се дам) да на од да на раз ма тра ња. Ако под но си лац при ја ве не ис пу ња ва усло ве про пи са не Конкурсом, Комисија одбацује пријаву као недопуштену и о томе НВО из области омладинске политике доставља образложено обавеште ње у ро ку од 7 (се дам) да на од да на раз ма тра ња. За цр кве, вер ске за јед ни це и њи хо ве ор га ни за ци је чије су пријаве благовремене, потпуне и допуштене, Комисија у року из прет ход ног ста ва до ста вља на чел ни ку Град ске упра ве пред лог за доделу буџетских средстава. О додели дотација учесницима Конкурса, начелник Градске упра ве ће од лу чи ти ре ше њем у ро ку од 30 (три де сет) да на од дана пријема предлога из претходног става. Против решења о додели буџетских средстава учесник Конкур са мо же под не ти при го вор Град ском ве ћу у ро ку од 8 (осам) дана од дана пријема решења. На основу коначног решења о додели дотације, закључује се Уговор о додели средстава са црквом и верском заједницом - за верске објекте. ОБАВЕЗЕ ВЕРСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ КОЈОЈ СУ ДОДЕЉЕНА БУЏЕТСКА СРЕДСТВА Црква и верска заједница, којој су додељена буџетска средства, је у оба ве зи да во ди све по треб не еви ден ци је ко је омо гу ћавају Градској управи спровођење контроле реализовања Уговора и утрошка средстава, као и да сву документацију о реализовању Уговора и утрошку средстава чува у складу са роковима чувања. Због спро во ђе ња на ве де не кон тро ле, цр ква и вер ска за јед ница има ју и оба ве зу да овла шће ним ли ци ма Град ске упра ве омо гуће увид у це ло куп ну до ку мен та ци ју, и да им у по ступ ку кон тро ле пруже сва потребна обавештења. У циљу транспарентности доделе и утрошка буџетских средстава, црква и верска заједница током реализације Уговора мора на јасан и недвосмислен начин, у свим медијима и видовима оглашавања, да истиче да је њена градитељска, добротворна односно истраживачка делатност финансирана из буџета Града Сремска Митровица. Цр ква и вер ска за јед ни ца је ду жна и да Град ској упра ви подно си Из ве шта је о свом ра ду и о оби му и на чи ну сти ца ња и ко ришћења средстава односно о реализацији програма, за који су јој наведена средства додељена. На кон ре а ли за ци је свог про гра ма, оба ве зу је се цр ква, вер ска заједница односно њихова организација која је добила дотацију да у ро ку од 15 (пет на ест) да на од да на утро шка тих сред ста ва под не се из ве штај о утро шку истих, а нај ка сни је до годи не - уз ко ји је ду жна да при ло жи и фо то ко пи је ра чу на и из во де из Упра ве за тре зор. У слу ча ју да ко ри сник не под не се Из ве штај у пред ви ђе ном ро ку, ду жан је да врати средства у буџет Града, најкасније до го ди не и исто вре ме но гу би пра во да уче ству је на наредном Конкурсу. Уко ли ко је уче сник Кон кур са ко ри стио сред ства из бу џе та Града Сремска Митровица у години, а није поднео Извештај о утро шку истих, не ма пра во уче шћа на кон кур су у го ди ни. в.д. НА ЧЕЛ НИ КА Илија Недић ПИТАМО ЧИТАОЦЕ: Kо ли ко смо (не)од го вор ни кад тре ба чи сти ти снег ис пред сво јих ку ћа? Драгана Гојковић, Ру ма - Неодговорност, не бри га, од но сно некултура. Нема дру гих ре чи. Наравно да сви тре ба да по чи сте ис пред сво јих ку ћа, као што се ба ца сме ће или ра ди би ло шта тре ће. То ни је са мо питање естетике, већ и безбедности. Марија Келемен, Стара Пазова - Чистим редовно и због се бе и због деце, ујутро крећем аутом, во зим уну ка у шко лу, та ко да оба ве зно очи стим снег испред ку ће и са ћуприје. Ва со Дам ња но вић, Бо сут - У се ли ма су људи одговорни што се ти че чишћења снега са тротоара и стаза ис пред ку ћа. И не са мо ис пред ку ћа, већ и да ље ако тре ба, јер у Бо су ту зна ју да не ма ко дру ги да им чисти него мештани сами. Љу би ца Ве ри нац, Бингула - Ми слим да је код нас у се лу све до бро очишће но, а та ко ђе ви дим да је исто та ко и у Ши ду. До бро је да је та ко, јер има мо ма ње опа сно сти да се окли зне мо. Драгана Јањушевић, Инђија - Приметила сам да су у Ин ђи ји само главне улице очишћене, док су на периферији прави сметови па се испод наслага снега налази и лед. У де лу Инђи је око Бло ка 63 љу ди чи сте снег редов но, па је овај део гра да про хо дан.

16 16 Среда, 25. јануар Фотографске шетње по Фрушкој и Срему - Срем има пре див не кра јо ли ке ко је објек тив во ли. Ште та је са мо што љу ди то те шко схва та ју, што се ода ју пред у ми шља ју да је рав ни ца монотона и што Фрушку гору посећују обично само за Први мај. Ипак, ства ри се ла га но кре ћу на бо ље и на дам се да ће се и Ми тр ов ча ни у будућности све више окренути овој планини, каже Горан Вучићевић У Нови Сад, Горан Вучићевић (47) до шао је из род не Чо ке. У Срп ску Ати ну до ве ла га је же ља за зна њем. Ту се шко ло вао ту је на кон шко ло ва ња и остао. Да нас се ба ви приватним послом и већ 13 година развија пословне софтвере за домаће фирме и општине. Његов хоби је фотографија, а љубав... Фрушка гора на којој проводи највећи део свог слободног времена. Увек наоружан фотоапаратом и жељом да од вре ме на отрг не оно нај леп ше што мај ка свих пла ни на мо же да пружи онима које својом лепотом веже за сво ју зе мљу, упле те у сво је кро шње утопи у своје бистре потоке... подигне у ми ри сно срем ско не бо. - Ка да сам по чео да жи вим у Но вом Са ду Фру шка го ра је увек би ла ту. Ишло се на из ле те и на ма ра тон, али у то време ка да је ин тер нет још био у по воју би ло је вр ло ма ло ла ко до ступ них ин фор ма ци ја у ве зи Фру шке го ре и је ди но уко ли ко си био члан не ког пла ни нар ског дру штва имао си прили ку да је бо ље упо знаш. На кон што сам по кре нуо соп стве ну софт вер ску фир му пре 13 го ди на ушао сам у "маши ну" и у тој стал ној јур ња ви за послом за Фру шку го ру ни ка ко ни сам мо гао да на ђем вре ме на. Увек је било "са мо да за вр шим" јед но, а он да се по ја ви не што дру го и све док због ло шег здрав стве ног ста ња и ви со ког крв ног при ти ска ни сам за вр шио код док то ра ко ји ми је пре пи сао ле ко ве и озбиљ но ме упо зо рио да мо рам да по ве дем ви ше ра чу на о се би и свом здра вљу. Ово упо зо ре ње сам ја ко озбиљ но схва тио и од мах при ти снуо коч ни цу, по чео да ме њам не ке ло ше на ви ке и, из ме ђу оста лог, кре нуо у стал не шет ње са по ро ди цом по Фрушкој го ри, об ја шња ва Го ран. Здр вав стве ни про бле ми, сто пље ни са љу ба ви пре ма при ро ди ко јој се научио још у породичном дому, довели су Го ра на на пла ни ну ко ја ће ње гов животни објектив додатно изоштрити и усмерити ка правим вредностима. Рушевине старе цркве у Лединцима Ма на стир Ја зак Брдо Вашинара - поглед са брда Ердељ Шидска равница - Раз ми шљао сам да ли да се прикљу чим не ком пла ни нар ском друштву, али сам ипак од лу чио да кренем сам. За хва љу ју ћи тој од лу ци и по др шци сво је су пру ге, на Фру шку го ру смо ишли чим нам се ука же нешто ма ло сло бод ног вре ме на, а ја сам кре нуо све ви ше и са са мо стал ним шет ња ма јер ни сам хтео да пре ви ше оп те ре ћу јем си на ко ји је још увек био ма ли, об ја шња ва Го ран и до да је: - У тим са мо стал ним шет ња ма сам ус пут ви ђао пу но ле пих сли ка, за ин те ре совао сам се и за цар ство гљи ва, па је до шла же ља да их за бе ле жим фо тоа па ра том и по де лим са при ја те љи ма на дру штве ним мре жа ма. За те пр ве фо то гра фи је сам ко ри стио мо бил ни те ле фон и ни сам при да вао пре ви ше зна ча ја то ме. Ми слио сам та да да фото граф ски за нат и ни је то ли ко би тан. Ка кво је то уме ће, са мо шкљоц неш и то је то". Након што су га пријатељи охрабри ли у на ме ри да фо то гра фи јом овековечи фрушкогорске и сремачке крајолике, Горан је напустио своје првобитно становиште, препустио се осећају и почео своје фотографске шетње по Фру шкој го ри. - Вр ло бр зо сам уви део да ни сам једини који на Фрушку гору носи апарат. Тренутно се, мимо очију шире јавности де ша ва пра ва ре не сан са и по сто ји огромно интересовање људи за шетње по Фру шкој го ри и Сре му. Фор ми ра ло се јед но здра во је згро љу ди ко ји су актив ни не са мо у пе ша че њи ма, већ и у свим оста лим ак тив но сти ма ве за ним за Фрушку гору, раде се бројни пројекти и постоји неколико НВО организација које су директно укључене у рад на подизању друштвене свести о знача ју Фру шке го ре, као што је Ак тив на Фру шка из Ле ди на ца, при че Го ран и додаје: - Љу ди се упо зна ју и дру же, ја сам неколико пута правио друштво веселој еки пи Зе ле не аван ту ре, а по ред њих ту су и дру жи на Ши па к, као и моји другари из Фрушкогорштака са ко ји ма сам ишао на по след њи Шид ски новогодишњи маратон. И та ко, сво је шет ње Го ран ви ше не мо же да зми сли без апа ра та. Шета ле ти, ше та зи ми, ши рој јав но сти по зна тим и не по зна тим ста за ма. Сва ки ко рак пра ти но ва фо то графи ја. Ка ко је би ло та ко ће, по ру чу је, би ти и у бу дућ но сти. - Срем има пре див не кра јо ли ке ко је објек тив во ли. Ни је бит но да ли је у пита њу рав ни ца или Фру шка го ра, онај ко во ли, ко има око и стр пље ње, од све га што ви ди мо же да на пра ви бај ку. Ште та је са мо што љу ди то те шко схва та ју, што се одају предумишљају да је равница мо но то на и што Фру шку го ру по се ћу ју обич но са мо за Пр ви мај. Ипак, ства ри се ла га но кре ћу на бо ље и на дам се да ће се и Митровчани у будућности све више окренути овој планини, закључује Горан. С. Лапчевић Фо то: Г. Вучићевић ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС", СРЕМСКА МИТРОВИЦА Телефони: 022/ , , Факс: 022/ Дежурна служба: 064/ Бесплатна телефонска линија за потрошаче: (радним даном од 8 до 12 часова) office@sremgas.rs Видиковац Кестен између Лединаца и Раковца Трг Војвођанских бригада 14/I Сремска Митровица Ма гла у шу ми на Ири шком вен цу

17 Среда, 25. јануар СТА РИ СЛАН КА МЕН - НА СТА ВЉА СЕ БОР БА СА ЛЕ ДЕ НОМ СТИ ХИ ЈОМ Стижу ледене санте из Апатина И ових да на бор ба са сан та ма ле да не је ња ва. Иако су из Ма ђар ске послата четири ледоломца на Дунав, марини у Старом Сланкамену и даље прети да буде уништена. Чланови мари не Код Ми ке ала са су и про шле недеље организовали акцију сечења леда око пло ви ла, али стре пе од ле де них сан ти ко ји су ви си не и до три ме тра и ко је из са та у сат при сти жу и пре те да униште бродове. - Лед ко ји нам је до шао из прав ца Новог Сада, односно из даљске криви не и ко ји је про би јен код Апа ти на, Минус доноси ново смрзавање Како је истакао помоћник директо ра ЈП Во де Вој во ди не Алек сан дар Николић у наредном периоду се може оче ки ва ти ве ћи при лив ле да, буду ћи да су тем пе ра ту ре у Ма ђар ској би ле ја ко ни ске. Уз ле до лом це из ове земље пробијају се ледени чепови, а најкритичнија тачка је низводно од Белегиша ка Београду. Уко ли ко се на ста ви пе ри од из у- зетно ниских температура, може се оче ки ва ти но во фор ми ра ње ле да. Вла сни ци пло ви ла стра ху ју за ма ри ну Дунав код Сланкамена За ле дио се Ду нав, дру га по ве ли чини Европ ска ре ка ко ја кроз на шу зе мљу те че у ду жи ни од 588 ки ло метара, а кроз старопазовачку општину 24 километра. Протиче поред четири се ла, Сур ду ка, Бе ле ги ша, Ста рих и Нових Бановаца, а ових дана прекривен је ве ли ким и де бе лим сан та ма ле да. Ка да је про шлог че тврт ка овај неса ва ки да шњи при зор за бе ле жен код Ре сто ран Ве не ци ја у Ста рим Ба новцима, река је педесетак метара од обале текла успорено уским током. Готово сва ке ја че зи ме по ја ви се лед на Ду наву, али пло ве ћи, а не као ове са де белим сан та ма ле да ко је су га око ва ле. Сам по глед на ре ку иза зи ва страх и оп чи ње ност, али и опа сност за оног ко би се усу дио да се кли за или хо да по ле ду. Уз оба лу ни је би ло ча ма ца, ни дру гих пло ви ла јер су их њи хо ви власни ци скло ни ли на вре ме, ве ро ват но, имајући искуства с залеђеном реком из ра ни јих го ди на, ре ци мо из фе бру а- ра го ди не ка да се ов де по ја вљивао лед на Ду на ву. Два ла бу да, тра же ћи спас, при ближи ла су се оба ли где је лед био та нак и на ме сти ма про би јен, из гле да ло је као да се пре да ју. Про мр зли и за ро бљени, ни су има ли сна ге да се по кре ну. Је дан се ма ло, али те шко по кре тао, сти гао је до Слан ка ме на и има га око 70 од сто. Лед се кре ће низ вод но, а како је код Бе ле ги ша и Ба но ва ца на прављен чеп, стре пи мо да ће се де си ти најгори сценарио из 2012, године - каже Ми лан Ко ва нић власник марине у Старом Сланкамену и објашњава да уко ли ко ма ђар ски ле до лом ци ко ји су Призори страха и опчињености Два ла бу да тра же ћи спас, при бли жи ла су се оба ли где је лед био та нак и местимично пробијен окре тао на дру гу стра ну. Из гле да ло је да гу бе бит ку с за ле ђе ном ре ком, да не ма ју сна ге да тра же по моћ, тужни и кло ну ли. Не зна се ко ли ко ће из др жа ти, а љу ди ко ји су се за те кли на оба ли ре ке због Бо го ја вљен ског пли ва ња, по сма тра ју. Не зна се ни ко је за ду жен за спа савање лабудова, мада постоје удружења за заштиту животиња. С обзиром да метеоролози и ових дана најављују ниске температуре, стање с ледом на Дунаву ће сигурно потрајати док се вре мен ске при ли ке не по бољ ша ју. А до тле, тре ба из др жа ти. Г. М. кра јем про шле не де ље би ли код Апатина не прођу доле ка панчевачком мосту, биће проблема. - Сан те су би ле ве ли чи не од два до три ме тра у вис. Ма ђар ски ле до ло мац одчепљује парче по парче и те леденице се кре ћу ка на ма - ка же Ми ка алас и истиче да та ситуација и није тако лоша уко ли ко не стиг не ве ћа ко ли чи на. - Има ли смо још јед ну ак ци ју се чења ле да око ма ри не ка ко би је одво јили од плов ног пу та - на во ди он и ка же да је ди но та ко мо гу бар де ли мич но оси гу ра ти сво ја пло ви ла. - Да смо то Од бра на од ле да Во де Вој во ди не са оп шти ле су да је ве ћи од два ма ђар ска ле до лом ца ус пео у не де љу да се про би је кроз даљску кривину и ослободи мањи ле до ло мац. На кон ус по ста вља ња коридора, други пар ледоломаца који су чекали усидрени у Апатину, кренули су низводно према Новом Саду и Београду. ура ди ли го ди не, не би нам се деси ла она ка та стро фа. Ура ди ли смо све што је у на шој мо ћи, оста је нам са мо да чекамо поручује он. Наши чланови долазе свакодневно, прате ситуацију и ствар но ви ше не зна мо шта би смо могли пред у зе ти. Пре о ста ло је да се ви ди шта ће се десити у Белегишу, јер се очекивало да ле до лом ци про ђу ту да пре ма Пан че ву. - Ако се то успе шно за вр ши, моћи ће мо да одах не мо - ка же на кра ју Мика алас. М. Балабановић - Ван ред на од бра на од за гу ше ња ледом и даље се спроводи на 104,7 километара Дунава. Редовна одбрана на сна зи је на 628,67 ки ло ме та ра Дунава, Саве, Тисе и банатских водо то ка. Осма трач ки ти мо ви пра те ле де не по ја ве у скла ду са Оп штим и Опе ра тив ним пла ном од бра не, са оп шта ва ју Во де Вој во ди не. NOVO U SREMSKOJ MITROVICI Info-pult se nalazi preko puta pijace, na uglu Puškinove ulice i 28. marta Лабудови у залеђеној реци Svetog Dimitrija 19 lokal br. 3 Sremska Mitrovica 065/ nenad@saloncezar.rs

18 18 Среда, 25. јануар НОВО У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ Специjалистичка интернистичка ординациjа Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог Pregledi: Kardiološki Endokrinološki Hematološki Reumatološki Gastroenterološki Комплетна ултразвучна диjагностика Тел: , Краља А. Карађорђевића 46 Sremska Mitrovica ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНО Моj педиjатар Др Андрић Стоматолошка ординација Др Филиповић Стари шор 48 Сремска Митровица ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ Апотека I Kраља Петра I 46, 022/ Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/ Апотека III Шећер сокак 59, 022/ Апотека IV Краља Петра I 3, 022/ Радно време: КУЋНЕ ПОСЕТЕ Телефон: PIVARSKA 13 Sremska Mitrovica Др Сања Андрић Специјалиста педијатар Ратарска 17, Сремска Митровица , Израда свих магистралних галенских и козметичких препарата Широк асортиман козметике и хране за бебе по најповољнијим ценама Ул. Кузминска 109, Сремска Митровица 022/ и 066/ МАРКЕТИНГ КУЋЕ - ПЛАЦЕВИ - Про да јем 75 ари зе мље у Но ћа ју. Тел: 063/ Про да јем ку ћу у Срем ској Ми тровици 85м2 плус помоћне просторије, плац 9,5 ари. Тел: 064/ Продајем неопремљену кућу, спратни ца, ули ца Вла ди ке Фру ши ћа 6, Ма ла Славонија. Тел: 064/ Про да јем ку ћу са по моћ ним објекти ма и дво ри штем 10ари ужи цен тар Митровице, локација дозвола за градњупогодан за малу привреду и станова ње. Тел: 063/ и 022/ Про да јем у Јар ку по љо при вред но земљиште потес црквице површине ха=3,25 јутара, парцела бр.428/4. Тел: 022/ и 065/ Никола - Про да јем јед но ју тро зе мље на из лазу из Ла ћар ка са ле ве стра не ка Мартинцима. Тел: 064/ Про да јем ку ћу 700м2 у Ла ћар ку улица Триве Витасовића 60. Тел: Про да јем ку ћу 107м2у на се љу Ма ти је Ху ђи. Тел: 065/ СТАНОВИ - Из да јем на ме штен стан у цен тру града. Тел: 064/ Из да јем га ра жу у на се љу Ма ти је Хуђи, Сремска Митровица. Тел: NA NOVOJ ADRESI OČNA KUĆA RADOVANČEVIĆ Sremska Mitrovica Trg Nikole Pašića lok.8 Tel: Издајем двособан стан у центру Сремске Митровице са даљинским грејањем. Тел: 064/ Издајем намештену гарсоњеру са парним грејањем насеље Пејтон. Тел: 022/ , 062/ Из да јем јед но со бан стан Ма ти је Хуђи. Срем ска Ми тро ви ца. Тел: и 063/ Стан дво со бан 37м2 ви со ко при земље, новија зграда, Деканац, туш каби на, оста ва. Тел: 062/ Стан 48м2 но во град ња Кол па Сан ка да, хра стов пар кет, те ра са, пар кинг, оста ва, по врат пдв. Тел: 063/ Продајем гарсоњеру, подно грејање, туш кабина, паркинг, новоградња, поврат пдв. Тел: 063/ Из да јем апарт ма не на Зла ти бо ру бли зу цен тра. Тел. 062/ Издајем двособан стан за студенте и уче ни ке у стро гом цен тру Срем ске Митровице,даљинско грејање, интернет посебно двориште, безбедно за уче ње, од мор, без град ске бу ке. Тел: 063/ и 022/ Про да јем тро со бан стан 85м2 у центру Сремске Митровице у пролазу Зе ле но др во. Тел: 062/ Про да јем тро со бан стан 97м2 или ме њам за је дан или два ма ња. Тел: 063/ и 063/ Издајем једнокреветну дворишну гарсоњеру комплетну близу аутобуске ста ни це. Тел: и 060/ Продајем гарсоњеру 25м2 комплетно на ме ште ну, ЦГ, Ма ти је Ху ђи, V спрат,. Тел: 063/ EKO sm TEAM - Про да јем јед но со бан стан. Тел: 065/ Про да јем дво со бан стан 53м2 у на сељу Ма ти је Ху ђи, IV спрат, це на евра. Тел: 063/ Про да јем дво со бан стан 51m2 у насе љу Ма ти је Ху ђи, III спрат, лифт и ЦГ. Тел: 065/ Про да јем тро со бан стан 80м2, I спрат, ЦГ, две те ра се у на се љу Де ка нац. Тел: 063/ Нов дво со бан стан 51м2 у цен тру Сремске Митровице код Болнице Ју пи те ро ва 81/18, III спрат, лифт, подземна гаражаи паркинг простор у дворишту зграде, грејање и остало по вашем избору, одличан распооред просторијаиз кухиње излаз на терасу, поглед ка улици, источна страна. Слике ста на су на пре тра жи ва чу, 760 евра м2.тел: 063/ ЛОКАЛИ - Про да јем или ме њам по слов ни простор 17,5м2 на са мом ула зу на Зе ле ну пијацу у Сремској Митровици. Тел: 064/ Prodajete ili kupujete nepokretnost? Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine) koji poseduje licencu broj Из да јем ло кал код СДК 34м2 ули ца Кра ља Пе тра Пр вог 46 Тел: 063/ Про да јем или из да јем ло кал са два улаза у центру Сремске Митровице, у про ла зу Зе ле но др во, нов. Тел: 062/ ВОЗИЛА -Купујем аутомобиле исправне, неисправне хаварисане до евра. Тел: 069/ Продајем Заставу 101 година производње 2006 регистрована до 20.јула Тел: 064/ Продајем Сиеру година производње 1986, у возном стању регистрована до де ве тог ме се ца, плин, гас. Тел: 064/ ПОЉОПРИВРЕДНЕ МАШИНЕ - Про да јем трак тор ИМТ539 са ка бином година производње 1997 први вла сник. Тел: 063/ РАЗНО - Продајем мекано дрво. Тел: 064/ Про да јем ка ло ли фер у функ ци ји напон 3х380v, 50HZ, сна га 6KW, вен ти латор 220v/50HZ, 38W. Тел: 022/ I 065/ Купујем разне електромоторе, ручни и електрични алат, разну грађевинску и пољо опрему, тањираче, прекрупаче, круњаче, шрафштуке, винте, пољопривредну, етно и другу антику, бутан боце и продаја алуминијумске ламперије и лимова за покривање. Тел: 061/ Да јем ча со ве оп штег кон вер за ци о- ног ен гле ског је зи ка за све ни вое учени ка. Тел: 065/ Про да јем осо ча ру ци стер ну Ма јевица 2400 литара носила само воду и ва љак чи чак за дро бље ње бу са за предусев. Тел: 064/ Stomatološka ordinacija Kralja Petra I br. 95a, Sremska Mitrovica 069/ Про да јем ТА пећ 6. Тел: 064/ Про да јем ТА пећ 6 ки ло ва ти. Тел: Про да јем ре гал за днев ну со бу, очуван, на се ље Ста ри мост. Тел: и 060/ Продајем пет каљеви пећи. Тел: 069/ Ђ Ма те ма ти ка, ча со ви за све уз ра сте до ла зим код вас. Тел: 022/ и Про да јем пла стич ни ча мац ХИНС ЕВОЛ 5,5м и пен ту То мос 4,8. Тел: 063/ MАРКЕТИНГ Čišćenje tepiha, itisona, mebla Kompletnog poslovnog i stambenog prostora Sremska Mitrovica ul. Laćaračka 21 Tel: 022/ mob: 064/ Rade Frajtović agent za nekretnine 063/ tel/fax 022/ Vojvođanskih brigada bb Sremska Mitrovica nekretninemitrovica.com

19 Среда, 25. јануар МА ЛИ ОГЛА СИ SREMSKA POLJOPRIVREDA Na kioscima je novi broj SREMSKE POLJOPRIVREDE 11 SREMSKA POLJOPRIVREDA SREMSKI POTRČKO Donosimo - odnosimo - prenosimo - kupujemo Kamionski i kombi prevoz, selidbe, prevoz ogreva, ketering, plaćanje računa, donošenje lekova i drugo Kućna dostava plina Saradnja sa pravnim licima tel: 022/ / / Facebook: sremski potrčko www. sremskipotrcko.com SN (razmak) TEKST OGLASA SMS na broj Mail: infosm@ptt.rs Dežurna služba SMS MALI OGLASI Pošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj 1202 Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202 Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

20 20 Среда, 25. јануар Кореограф прави макете и резбари стакло И ове зи ме вред не же не из Удру же ња Кр че дин ке не од ма ра ју. Ка жу да је хлад но време пра ва при ли ка да се при пре ме нови сувенири и ручни радови, па да тако спремне дочекају пролећне манифестације. У међувремену су се прикључиле Мрежи же на Вој во ди не уз чи ју по др шку ће покушати да организују разне ра ди о ни це и по бољ ша ју пла сман својих производа., председница Крчединки и Са јед не од обу ка прва међу једнакима, подсећа да су за по след њих не ко ли ко го ди на успеле на чин пред ста ви мо на шу оп шти ну да покажу вештине које имају и заинтересују младе у селу за очување традиције и обичаја. - На ше удру же ње је ре ги стро вано пре шест го ди не али по сто ји ја ко ду го. Има мо око два де сет ак тив них чла но ва и је дан број мла дих же на ко је нам се по вре ме но при дру же у ак тив но сти ма. Наш за да так и циљ је да на нај леп ши на чин про мо ви ше мо на ше се ло и чи тав Срем и на рав но да у то ме ис тра је мо - ка же Не вен ка. - Тру ди мо се да на је дан до сто јан ствен Сувенири кроз уче шће на сај мо ви ма и ма ни феста ци ја ма ка ко у на шој зе мљи та ко и у ре ги о ну. Удру же ње же на Кр че дин ке се ба ви свим врстама ручних радова од плетења, ткања, штрикања, веза, прављења сувенира и медењака. - Наш ме де њак је по стао су ве нир Срема и по њему смо препознатљиве -истиче председница и каже да поред медењака месе све врсте колача, осликавају магнете на стаклу и израђују роковнике. - На ше вред не же не су вр ло ан га жова не и вред не и без об зи ра што је са да зима, ми се интензивно припремамо за про ле ће и но ве ма ни фе ста ци је ко је нас очекују. Је ди ни про блем са ко јим се су о чава ју сва удру же ња је сте пла сман произ во да и на то ће ста ви ти ак це нат у наредном периоду. - Покушаћемо заједно са Мрежом жена Војводине да осмислимо неколико Кр че дин ке чу ва ју тра ди ци ју радионица. Мислим да удружене можемо сви заједно постићи више ци ље ве -твр ди она и ка же да их очекује низ радионица. - Жене на се лу су спрем не да ра де, али се производи тешко продају. Ра ди се о аутен тич ним про изводима за које је потребно пуно љу ба ви и тру да и то је је ди ни начин да покренемо село. Крчедин се налази свега неколико километара од аутопута, на обали Ду на ва, бли зу је Фру шка го ра и заиста смо актрактивна дестинација за рурални туризам. Кр че дин ке се са ста ју јед ном не дељно ради договора, размене искуства и наравно рада у просторијама Народне би бли о те ке ко ја им је на рас по ла га њу. - У по след ње вре ме при мет но је све веће интересовање младих, а верујем да је то због из бор ног пред ме та Народна традиција. Имамо лепу сарадњу са шко лом па нас че сто по се ћу ју де ца. Гле да ју ка ко ра ди мо, а мно ги ма се то до пад не да по же ле да нам се при друже. Пла ни ра мо уско ро да ор га ни зу јемо ра ди о ни це за мла де и за де цу, а реч је о прављењу и украшавању медењака - истиче Невенка. Мото њиховог удружења гласи: Ако не зна мо ода кле смо, он да не зна мо ни где ће мо. У скла ду са тим на кра ју разговора шаље поруку свим женама и удружењима да су сеоске жене основни покретач села и тако оснажене и удружене покретач Србије. Борислав са најмлађим фол кло ра ши ма из Би кић До ла Пре скоро пет деценија из Ши да је по чео да игра фолклор и од та да до да нас је тај хо би остао његова прва и највећа љубав. Након што је савладао играчку вештину, почео је да похађа курсеве и семинаре и убрзо је добио зва ње ко ре о гра фа и осми шља вао је русинске игре у Културно просветном дру штву Ђу ра Киш у Ши ду. Ту је ра дио три де се так го ди на, а на кон то га пре у зео је да прави кореографије за Културно просветно друштво Иван Котљаревски из Бикића Дола. - Имао сам мно го оба ве за, јер сам ду го година био уједно и председник Друштва Ђу ра Киш, та ко да сам се на кон из звесне па у зе опре де лио да ра дим са фолкло ра ши ма из Би ки ћа, јер их је би ло мањи број. По звао ме је њи хов пред сед ник да им по мог нем за на ступ ка да су има ли го сте из Сло вач ке, па се та са рад ња на ста ви ла и на кон то га. Прошле го ди не сам на пра вио ко ре о гра фи је са којима су се Бикићани представили на фе сти ва лу у Пољ ској и то је за и ста био веома запажен наступ прича Борислав Бар на из Ши да и до да је да су фол клор дуго го ди на игра ли и сви чла но ви ње го ве породице, супруга, син, ћерка и брат. Осим фол кло ра, Бо рин хо би је још и израда макета бродова. Прве макете и то најчешће Ајфеловог торња, почео је да из ра ђу је још у основ ној шко ли на ча совима техничког образовања, а наставио је да ље да се уса вр ша ва у вој сци, ка да је по чео да пра ви и ку ти је за на кит. - Пр ву ше му за брод сам ку пио са да већ да ле ке го ди не и та да сам се окренуо бродомакетарству, што ми је оста ла љу бав све до да нас. Тај пр ви брод био је чу ве ни Сан та Ма ри ја и ње га сам по кло нио су пру зи за Осми март. Ра дио сам га у фа за ма, нај пре сам ура дио труп и ско ро 80 од сто бро да, а оста так сам ура дио на кнад но. На кон то га сам по чео да купујем шеме, а материјал сам увек користио свој. Имам навику да паралално пра вим три иста бро да, је дан за си на, дру ги за ћер ку, а тре ћи да ме ни оста не. Ни ка да ни сам про дао ни је дан брод, ни ти имам ту на ме ру, по што же лим да их чувам за успо ме ну. Имам са мо још не што да до ра дим на њи ма, та ко да ћу ову зи му да искористим да се посветим том хобију прича Борислав. Осим ова два хо би ја, Бо ра се ба ви још и ре зба ре њем ста кла, а ве ли ки је љу битељ и дво точ ка ша. Ка же да има у пла ну да ку пи не ки до бар мо тор па да за јед но са супругом пропутује сва она места која су не ка да об и шли са фол кло ром. То је углав ном про стор не ка да шње Ју го сла вије, али и не ки кра је ви у Сло вач кој, Укра јини и Ма ђар ској. Са макетама бродова Фо то: Крчединке Sremska Mitrovica, Promenada 31, tel:

21 Среда, 25. јануар На осно ву чла на 19. став 1. и 4. а у ве зи чла на 17 За ко на о јав ном ин фор ми са њу и ме ди ји ма ( Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је, бр. 83/2014, 58/2015 и 12/2016 аутен тич но ту ма че ње), чла на 8. и 9., а у ве зи чл 4. став 1. Пра вил ни ка о су фи нан си ра њу про је ка та за оства ри ва ње јав ног ин те ре са у обла сти јав ног ин фор ми са ња ( Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је, бр. 16/2016), чла на 71. став 1. тач ка 5. Ста ту та Гра да Срем ска Ми тро ви ца ( Слу жбе ни лист Гра да Срем ска Ми тро ви ца, бр. 13/12), чла на 13. став 2. тач ка 5. и чла на 33. став 3. Од лу ке о град ским упра ва ма Гра да Срем ска Ми тро ви ца ( Слу жбе ни лист Гра да Срем. Ми тро ви ца, бр. 12/2016 и 17/2016), чла на 12. раз део X и чла на 46. Од лу ке о бу џе ту Гра да Срем ска Ми тро ви ца за го ди ну ( Слу жбе ни лист Гра да Срем ска Ми тро ви ца, бр. 19/2016) и Од лу ке о рас пи си ва њу пр вог јав ног по зи ва за су фи нан си ра ње про је ка та из бу џе та Гра да Срем ска Ми тро ви ца ра ди оства ри ва ња јав ног ин те ре са у обла сти јав ног ин фор ми са ња у го ди ни бр /2017-IX од го ди не, в.д. на чел ни ка Град ске упра ве за кул ту ру, спорт и омла ди ну Гра да Срем ска Ми тро вица, објављује ИЗМЕНУ ЈАВНОГ ПОЗИВА ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА ИЗ БУЏЕТА ГРАДА СРЕМСКА МИТРОВИЦА РАДИ ОСТВАРИВАЊА ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА У ОБЛАСТИ ЈАВ НОГ ИН ФОР МИ СА ЊА У ГО ДИ НИ ПРЕДМЕТ КОНКУРСА Предмет овог јавног позива/конкурса је суфинансирање пројеката из буџета Града Сремска Митровица у области јавног инфор ми са ња, у ци љу ин фор ми са ња јав но сти о ак ту ел ним де ша вањи ма од зна ча ја за жи вот свих гра ђа на Срем ске Ми тро ви це а по себ но кроз по др шку про из вод њи ме диј ских са др жа ја у ци љу заштите и развоја људских права и демократије, унапређивања правне и социјалне државе, слободног развоја личности и заштите деце и младих, развоја културног и уметничког стваралаштва, развоја образовања, укључујући и медијску писменост као део образовног система, развоја науке, развоја спорта и физичке културе и за шти те жи вот не сре ди не и здра вља љу ди, и то за про јек те: про из вод ње ме диј ских са др жа ја, које реализују штампани и електронски медији. Висина средстава предвиђених по јавном позиву за суфинан си ра ње про је ка та из обла сти јав ног ин фор ми са ња производње медијских садржаја у го ди ни из но си укуп но ,00 динара (словима: двадесетједанмилионстопедесе тхиљдадинара), опре де ље них чла ном 12. раз део X Од лу ке о буџета Града Сремска Митровица за годину ( Службени лист Града Сремска Митровица, бр. 19/2016) на позицији 138- Суб венци је при ват ним пред у зе ћи ма и пред ви ђе них за штам па не и електрон ске ме ди је. Најмања висина средстава која се могу одобрити по једном пред ло же ном про јек ту из но си ,00 ди на ра, а нај ве ћа ви сина сред ста ва ко ја се мо гу одо бри ти по јед ном пред ло же ном пројекту износи ,00 ди на ра. ПРА ВО УЧЕ ШЋА НА КОН КУР СУ Право учешћа на конкурсу има: 1) из да вач ме ди ја чи ји ме диј је упи сан у Ре ги стар ме ди ја, ко ји се во ди у Аген ци ји за при вред не ре ги стре; 2) правно лице односно предузетник који се бави производњом ме диј ских са др жа ја и ко ји има до каз да ће су фи нан си ра ни ме диј ски са др жај би ти ре а ли зо ван пу тем ме ди ја ко ји је упи сан у Ре ги стар ме ди ја. Право учешћа немају издавачи медија који се финансирају из јавних прихода. Под ме ди јем се, у сми слу За ко на о јав ном ин фор ми са њу и ме ди ји ма, под ра зу ме ва ју днев не и пе ри о дич не но ви не, сер вис новинске агенције, радио програм и телевизијски програм и елек трон ска из да ња тих ме ди ја, као и са мо стал на елек трон ска издања (уређивачки обликоване интернет странице или интернет пор та ли), ко ји су ре ги стро ва ни у Ре ги стру ме ди ја, у скла ду са Законом. Уче сник кон кур са мо же кон ку ри са ти са мо са јед ним про јектом на кон кур су. Ако је уче сник кон кур са из да вач ви ше ме ди ја, мо же кон ку риса ти са јед ним про јек том, за сва ки од ме ди ја. Пројекат, у смислу Закона, подразумева заокружену програмску це ли ну или део це ли не (жан ров ски и вре мен ски) ко јом се допри но си оства ри ва њу јав ног ин те ре са у обла сти јав ног ин форми са ња. Максимални износ који се може доделити по једном пројекту је 80% вред но сти про јек та. КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА УЧЕ ШЋЕ НА КОН КУР СУ Пројекти пријављени на конкурс оцењују се према мери у којој су предложене пројектне активности подесне да остваре општи јавни интерес у области јавног информисања, у складу са чла ном 15. За ко на о јав ном ин фор ми са њу и ме ди ји ма, и пре ма мери у којој, на основу поднете документације, учесник на конкур су пру жа ве ћу га ран ци ју при вр же но сти про фе си о нал ним и етичким медијским стандардима. Општи критеријуми за оцену предложених пројеката су дефи ни са ни чла ном 18. Пра вил ни ка о су фи нан си ра њу про је ка та за оства ри ва ње јав ног ин те ре са у обла сти јав ног ин фор ми са ња ( Службени гласник Републике Србије, бр. 16/2016). СПЕЦИФИЧНИ КРИТЕРИЈУМИ: са ко јим се кон ку ри ше ПРИЈАВА НА КОНКУРС При ја ва на кон курс се под но си на обра сцу При ја ва за пројект но су фи нан си ра ње из обла сти јав ног ин фор ми са ња, ко ји је об ја вљен у Пра вил ни ку о су фи нан си ра њу про је ка та за оства ривање јавног интереса у области јавног информисања ( Службени гласник Републике Србије, бр. 16/2016), и на званичној интернет страници Града Сремска Митровица. Уз наведену пријаву, подносилац пројекта је дужан да обавезно при ло жи и: 1. Пред лог про јек та (Обра зац 1) 3. До каз о ре ги стра ци ји (фо то ко пи ја из во да из Ре ги стра ме ди ја АПР-а) 4. Решење о пореском идентификационом броју (фотокопија ПИБ-а) 5. До каз о по се до ва њу фре квен ци је (за елек трон ске ме ди је) 6. Из ја ву о рас по ла га њу од го ва ра ју ћим тех нич ким и ка дровским капацитетима 7. На ра тив ни из ве штај о ре а ли зо ва ним уго во ри ма са Гра дом Сремска Митровица у претходним годинама, са бројем и врстом ре а ли зо ва них ме диј ских са др жа ја 8. До каз да ће су фи нан си ра ни ме диј ски са др жај би ти ре а ли зован путем медија за правно лице односно предузетника који се ба ви про из вод њом ме диј ских са др жа ја и 9. пот пи са ну и ове ре ну Из ја ву да ту под пу ном кри вич ном и материјалном одговорношћу - о свим државним помоћима мале вред но сти (de mi ni mis државна помоћ) које су му додељене у текућој фискалној години и у претходне две фискалне године. Јавни позив се објављује на званичној интернет страници Града Срем ска Ми тро ви ца /мо ра би ти ви дљив и до сту пан јав но сти све вре ме тра ја ња кон кур са/, не дељ ном ли сту Срем ске но ви не и не дељ ном ли сту М но ви не. Пријаве се подносе до године. При ја ве на кон курс се под но се Ко ми си ји за оце њи ва ње проје ка та у обла сти јав ног ин фор ми са ња (у да љем тек сту: Ко ми си ја), у штам па ном об ли ку и на ЦД-у, и то пре да јом у Услу жном цен тру Гра да Срем ска Ми тро ви ца или по штом- на адре су: Градске управе за кул ту ру, спорт и омла ди ну, ул. Све тог Ди ми три ја бр. 13, Сремска Митровица, у затвореној коверти, насловљено са При ја ва по Јав ном по зи ву за су фи нан си ра ње про је ка та из буџета Града Сремска Митровица ради остваривања јавног интереса у обла сти јав ног ин фор ми са ња у го ди ни. Ко ми си ја за др жа ва пра во да од под но си о ца при ја ве, по по треби, затражи додатну документацију и објашњења. Неблаговремене пријаве на конкурс, пријаве упућене факсом или електронском поштом, наведена Комисија неће ни разматрати. Учесник конкурса који је поднео непотпуну односно непрецизну пријаву или документацију, обавештава се да недостатак отклони у накнадно одређеном року. У случају непоштовања накнадно одређеног рока, пријава се не ће ни раз ма тра ти. Уче сни ку кон кур са ко ји ни је под нео ни је дан про пи са ни до кумент на ве ден у Јав ном по зи ву за уче шће на кон кур су, осим обрасца за при ја ву, не до ста вља се на ве де но оба ве ште ње, и ње гов пројекат се не разматра. Струч на слу жба Град ске упра ве за кул ту ру, спорт и омла ди ну сачи ња ва за пи сник о ис пу ње но сти усло ва за уче шће на кон кур су, за све при сти гле про јек те и до ста вља за пи сник чла но ви ма Ко ми си је. За све додатне информације можете се обратити контакт особи Да ни је ла Ме ђе до вић, на број те ле фо на 022/ лок. 130 и то у вре ме ну од до h сва ког рад ног да на. ОДЛУКА О ИЗБОРУ ПРОЈЕКАТА У скла ду са од ред ба ма чла на 25. За ко на о јав ном ин фор ми сању и ме ди ји ма и чла на 24. Пра вил ни ка о су фи нан си ра њу про је ката за оства ри ва ње јав ног ин те ре са у обла сти јав ног ин фор ми сања, од лу ку о из бо ру про је ка та у обла сти јав ног ин фор ми са ња који се су фи нан си ра ју из бу џе та Гра да Срем ска Ми тро ви ца до но си в.д. на чел ни ка Град ске упра ве за кул ту ру, спорт и омла ди ну, а на осно ву обра зло же ног пред ло га Ко ми си је и то нај ка сни је у ро ку од 90 да на од да на за кљу че ња кон кур са. Обра зло же ни пред лог Ко ми си је пот пи су ју сви чла но ви Ко ми си је. Одлука о избору пројеката биће објављена на званичној интер нет стра ни ци Гра да Срем ска Ми тро ви ца w ww. sremsk amitrovica.r s и достављ ена св ак ом учес ни ку конку рс а у еле кт ронск ој форми. Наведена одлука се доноси у облику Решења, са образложењем. Решење је коначно и против њега се може покренути управни спор. Након доношења Решења, Градска управа за културу, спорт и омладину Града Сремска Митровица закључује Уговор о суфинансира њу п ројеката из о бласти ј ав ног информ исања. Струч на Комисија ј е састав љена од 3 (т ри) ч лана. Уколик о на распи сани конкур с присти гн е више од 5 0 (педесет) пр ој ектних пр ијава, Ко мисија ћ е имати 5 (пе т) чланов а. Члано ве Комиси је именује в.д. на че лника Градске упра ве з а културу, с порт и о мл адину и то из реда н езавис них с тручњак а за ме ди је и медијски х р адника, који ни су у су ко бу ин те ре са и не о бављају јавн у функ ци ју. Чланови Комисије се именују на предлог новинарских и медиј ских уд ружења, у колико п ре дложена л ица ис пуњ ав ај у услов е у складу с а З ак оном о ј ав ном и нф ормиса њу и медијима и П равилник ом о с уф ин ансирању пројека та за ост ва ри вање ј ав но г интере са у об ла сти ј авног и нфо рм исања. Комисија на првој седници бира председника комисије. О раду комисије води се записник. Састав Комисије се објављује на званичној интернет страници Града Сремска Митровица ПОЗИВ НОВИНАРСКИМ И МЕДИЈСКИМ УДРУЖЕЊИМА Позивамо новинарска и медијска удружења, као и медијске стручњаке заинтересоване за рад у Комисији да доставе предлог за чланове Комисије /са биографијама/. Рок за достављање предлога за чланове Комисије, исти је као и рок за подношење пријава на конкурс. Право на предлагање чланова имају новинарска и медијска удружења која су регистрована најмање три године пре датума расписивања конкурса, и која уз предлог за чланове комисије подносе и доказ о регистрацији. ОБАВЕЗА ИЗВЕШТАВАЊА О РЕАЛИЗАЦИЈИ ПРОЈЕКТА У складу са одредбама потписаног Уговора о суфинансирању пројеката из области јавног информисања, учесник конкурса који је добио буџетска средства је у обавези да достави наративни и финансијски извештај о утрошку тих средстава- на Обрасцу за извештај (Образац 2) прописан Правилником о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања ( Службени гласник РС, бр. 16/2016), и то најкасније месец дана по истеку предвиђеног рока за реализацију пројекта. Извештај мора бити потписан од стране овлашћеног лица и оверен печатом. Уз наративни извештај, достављају се и емитовани прилози у електронском облику односно исечци из новина, публикација, копије садржаја са портала. Уз наведене прилоге, учесник конкурса који је добио буџетска средства је дужан да достави извештај о емитованим прилозима, објављеним новинским чланцима, објављеним текстовима на сајту који ће садржати за сваки прилог следеће информације: 1. редни број компакт диска (CD)/ исечка из новина, 2. назив прилога/ текста, 3. тема прилога/ текста, 4. учесници прилога, 5. емисија у којој је прилог емитован/ рубрика у новинама у којој је текст објављен. Кориснику средстава који не достави у року и у прописаној форми наративни и финансијски извештај о реализацији пројекта, Градска управа упућује захтев за повраћај средстава. На све обавезе које нису наведене у овом Јавном позиву примењују се одговарајуће одредбе Закона о јавном информисању и медијима и Правилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања. Број: /2017-IX Дана: године Сремска Митровица в.д. НАЧЕЛНИКА ГРАДСКЕ УПРАВЕ Илија Недић

22 22 Среда, 25. јануар По кло ни за два оп штин ска удру же ња При ку пље но је укуп но ди на ра, а за тај но вац Удру же њу Да ун смо ку пи ли лап топ, док смо Удру же њу осо ба са аути змом ку пи ли 15 сто ли ца, три елек трон ске та бле зна ња, као и при бор за ли ков не ра ди о ни це ре као је Ми лан Ма рин ко вић, ди рек тор Га ле ри је Ла зар Во за ре вић из Срем ске Ми тро ви ца Након завршетка хуманитарне акције Уметност у мојим очима, представници Галерије Лазар Возаревић из Сремске Митровице уручили су поклоне општинским удружењима за по моћ осо ба ма са аути змом и Да у- новим синдромом. По кло ни су ку пље ни за хва љу ју ћи средствима прикупљеним кроз хуманитарну акцију Уметност у мојим очима у оквиру које је приређена изложба радова чланова општинских удруже ња за по моћ осо ба ма са аути змом и Да у но вим син дро мом, као и од про даје беџева са мотивима тих радова. -Ак ци ја ко јој се ода звао ве ли ки број грађана Сремске Митровице успешно је окон ча на и на тај на чин при ку пље но је ди на ра, што зна чи да смо све беџеве које смо штампали продали. За тај но вац Удру же њу Да ун смо ку пили лап топ, док смо Удру же њу осо ба са аути змом ку пи ли 15 сто ли ца, три електрон ске та бле зна ња, као и при бор за ликовне радионице. Галерија ће и даље наставити да реализује сличне акције те позивам и друге институције да се угле да ју на наш при мер, јер на овај на чин по бољ ша ва мо рад ових удру жења и ти ме им та ко ђе пру жа мо шан су и да се укљу че у нор ма лан жи вот - ре као је Ми лан Маринковић, директор Галерије Лазар Возаревић из Сремске Митровица. Је дан од чла но ва Удру же ња за помоћ осо ба са аути змом Бран ко Ла зић до дао је да је ова ак ци ја ко ју је по кренула Галерија имала вишеструки значај, јер су на овај на чин, по ред до на ције, осо бе са аути змом и Да у но вим синдромом постале видљивије у друштву. -Же лим да се за хва лим Га ле ри ји ко ја је иницијатор ове акције, јер ово нама мно го зна чи, не са мо у ма те ри јал ном сми слу, не го уко ли ко бу де би ло све више оваквих акција ми ћемо постајати све ви дљи ви ји и зна ће се за нас да посто ји мо ре као је Бран ко Ла зић. Историчарка уметности у Галерији Лазар Возаревић Марија Вуруна ис та кла је да је иде ја во ди ља ини ција то ра ове ак ци је би ла да је умет ност доступна свима те да конзумент уметности може да буде апсолутно свако и додала: -На неки начин смо овде одбранили кул ту ру и по ка за ли да она мо же да допринесе друштву и да је култура нешто у шта тре ба и ва ља ула га ти. Ми смо уз помоћ културе и ликовне уметности овај пут помогли нашим другарима из два удружења и наставићемо тиме да се ба ви мо и у бу дућ но сти. За хвална сам сви ма ко ји су се ода зва ли овој ак ци ји, јер смо ис ко ри сти ли кул ту ру, друштвене мреже и популаран начин раз ми шља ња и оства ри ли смо наш циљ. Секретар и координатор Удружења за по моћ осо ба ма са Да ун син дро мом Радован Кекић ре као је да ни јед ног тренутка није посумњао у успешност ове акције и захвалио се Галерији на поклоњеном лаптопу. С. Михајловић М. Милеуснић СЛИКОМ И РЕЧЈУ До ку пљи ва ње Незапамћено хладан јануар приморао је Митровчане да докупе огрев. Са отежаним условима допремања, сада за метар кубни дрвета тре ба из дво ји ти и ди на ра, док је цена цепаног дрвета достигла динара. Це на угља се кре ће од ди нара по то ни, па на ви ше, за ви сно од квалитета. М. М. Уру чи ва ње по кло на За њих не ма зи ме - Све жи во ти ње су до бро и на свом ме сту - по ру чу је Слав ко По по вић, ентузијаста, љубитељ животиња и творац ЗОО врта који, упркос свим те шко ћа ма, пре ва зи ла зи пре пре ке и успе ва да пру жи љу бав, па жњу и уточиште становницима зоолошког врта у Инђији Температуре испод нуле, и то двоцифрене, донеле су пуно нервозе и проблема људима. Међутим постоји јед но ме сто у Ин ђи ји, зо ву га врт до бре на де, где ни де бе ли ми нус не мо же да поквари идилу. Животиње су на свом ме сту, спрем не за ове ван ред не услове, а ка ко ис ти че Славко Поповић вла сник ЗОО вр та Ко ки, за њих не ма зи ме. Иди лич но ме сто, пре све га то ком ле пих да на, про шле не де ље је би ло пусто јер су се и жи во ти ње по ву кле у своје ода је че ка ју ћи пр ве про лећ не да не и посетиоце. - Све жи во ти ње су на свом ме сту где су и би ле, са мо се мо ра стро го во ди ти ра чу на да им се да је то пла све жа вода и довољне количине хране - прича Слав ко и ис ти че да је це ле је се ни о томе водио рачуна, припремао храну за жи во ти ње и са да не ма бри ге. - Ка да има ју све те усло ве, жи во тиње са ме се би обез бе ђу ју кр зно, длаку и пер је и мо гу нор мал но да функци о ни шу, чак и ка да је ја ка зи ма као ова. Ина че, све жи во ти ње нор мал но Иди лич но и то ком зи ме Све жи во ти ње на свом ме сту функ ци о ни шу - ка же овај љу би тељ жи во ти ња и об ја шња ва да је ва жно не по ме ра ти их са јед ног на дру го ме сто. Славко се захваљује општини која му је помогла и обезбедила средства за куповину хране, те је зиму дочекао ми ран као и ње го ви ма ли и ве ли ки пријатељи. - За и ста сам за хва лан ло кал ној самоуправи која је прошле го ди не опре де лила сред ства у бу џе ту, а представници нове власти су испоштовали договор и уплатили део средстава - објашњава он и ка же: - Ус пео сам да од радим неке послове, да набавим храну за многобројне животиње и из вр шим од ре ђе не по прав ке. Во лео бих се ис пу ни обе ћа ње па да до би јем још јед ног рад ни ка ко ји ће ми по мо ћи око животиња прича нам. - Видећемо како ћемо функциони са ти да ље, на дам се да ће мо има ти до бру са рад њу јер имам пу но иде ја које бих могао остварити на пролеће. Ту, пре све га, ми слим на шко лу ја ха ња за наше најмлађе, као и разна дружења за де цу. Ви де ће мо у ком прав цу ће све то ићи, али бих за и ста во лео да ова локација буде искоришћена у најбоље сврхе - поручује Славко. Ов де су, ка ко на кра ју ка же, до бродо шли сви љу ди ко ји при ђу отво реног ср ца и без зле на ме ре. Жи во ти ње ни шта не тра же, тре ба им са мо ма ло љу ба ви и па жње а то им Слав ко сва кодневно пружа. М. Балабановић Industrija mesa Šašinci "Nigde takvih delikatesa nema kao kod Nedeljkovića iz ravnoga Srema"

23 Среда, 25. јануар Недељни хороскоп Ован На пословном плану имате стабилну ситуацију. Пред ва ма је ве о ма ми ран и опу штен пе ри од. Можете да очекујете позитиван месец без икаквих трзавица. Бик Очекујете да видите резултате пословног пројекта у ко ји сте уло жи ли мак си мум свог тру да и енер ги је. Можете да се надате позитивним одговорима на нека питања. Бли зан ци Можете очекивати финансијски добитак. Коначно долазите до побољшања које сте тако дуго прижељкивали. Када имате стабилну материјалну ситуацију, других брига немате. Рак По во љан вам је пе ри од ако сте пла ни ра ли да направите пословну промену. Можете да очекујете позитивну атмосферу. На разговору за посао ће вас послужити фактор среће. Лав Ве о ма сте спо соб ни и до ла зи вре ме да то по ка же те сви ма око се бе. Тек сте на по чет ку ве ли ког по словног успо на. Спре ми те се за ве ли ки по сао, али и награде. Де ви ца Отворено показујете своје мишљење о пословној ситуацији, немате длаке на језику. Сматрате да ваша искреност може само да допринесе радној атмосфери. Ва га Мо же те да се осло ни те на фак тор сре ће. Пред ва ма је веома повољан период када су у питању финансије, могући су добици од ризика. Очекује вас одлична ситуација! Шкорпија Повољан је период за почетак новог посла. Можете да се надате веома позитивном исходу свог труда. Све што будете покренули ових дана, даће велике резултате на дуже стазе. Стрелац Имали сте доста трошкова у претходном периоду, па ћете се сада потрудити да све то надокнадите. Могућа је дупла зарада или неки додатни, хонорар ни по сао. Јарац Можете да очекујете сасвим опуштен период на по слу. Не че ка ју вас пре те ра но ве ли ке оба ве зе нити стрес. Мо гу ће је и да ће те има ти не ких ван редних прихода до краја месеца. Во до ли ја Важно је да верујете у своје способности. Покажите да сте си гур ни у се бе, да не ма те ни ка кве ди ле ме и да мо же те да иза ђе те на крај са по сло ви ма ко ји су вам поверени и финансијски добитак неће изостати. Рибе Долазите до неких важних информација. Након ово га ће те има ти са свим нов по глед на сва де ша вања око се бе. Оче ку је вас при ли ка да до не се те не ке важне одлуке. Кувар Гроф тор та Састојци: 6 бе ла на ца, 15 ка ши ка ше ће ра, ка ши ка бра шна, 200 г сецканих ораха За фил: 12 жуманаца, 20 кашика шећера, 150 г чоколаде за кување, 350 г маргарина, 3 беланцета, 3 кесице шлага, 2 кесе готових пуслица Начин припреме: До бро уму ти те бе лан ца са ше ће ром, па у шне до дај те јед ну по јед ну ка ши ку бра шна и сец ка не ора хе. Ма су си пај те у плех и ста ви те у мла ку рер ну да се ви ше су ши не го пе че. За то вре ме ску вај те на па ри фил од 12 жу ма на ца и 14 ка ши ка ше ће ра. У врео фил до дај те 150 г чо ко ладе, затим умутите три беланцета са 6 кашика шећера па једну кашику шнеа додајте у прохлађени фил, непрестано мешајући. Торту филујте та ко што ће те на тац ну пр во ста ви ти ко ру од бе ла на ца па пре ко ње половину фила. На њега ређајте пуслице. На пуслице ставите другу поло ви ну фи ла и од о зго при пре мље ни шлаг. СКАНДИНАВКА УКРШТЕНИЦА АУТОР: ВУКОВИЋ ЈОВАН СРЕМСКИ ПЕСНИК СПОСОБ- НОСТ ПРЕ- ДВИЂАЊА НАУКА О САСТАВУ ЉУДСКОГ ТЕЛА АМЕРИЧКИ ГЛУМАЦ, ЏЕК РАЗБОЈ- НИК (ТУР.) РАЗРЕД ПЛАНИНА КОД БЕОГРАДА ДОМАЋА НОВЧАНА ЈЕДИНИЦА ИЗДРЖА- ВАЊЕ (АРАП.) РАДИВОЈ ПРОКОПЉЕВИЋ ГЛАС ЗА ИЛИ ПРОТИВ (ЛАТ.) ПОКАЗНА ЗАМЕНИЦА САСТАВНИ ВЕЗНИК ЈЕВРЕЈ- СКИ ИСТОРИЈ- СКИ МУЗЕЈ ЖИВОТИ- ЊА С КРИЛИМА БАЛЕРИ- НА, АНА ПОСТАТИ САЊИВ КРАТКИ ТАЛАСИ ОКРУГЛО СЛОВО ЗБИРКА ПЕСАМА ПИСЦА СА СЛИКЕ ИНИЦИЈА- ЛИ ГЛУМЦА САМАРЏИ ЋА ДРЖАВА, БУЏЕТ (ФР.) ПОИЗВО- ЂАЧ ВИНА НЕПОКРЕТ ЉИВОСТ ДЕО МИ- ЛИМЕТРА ПРОВЕРЕ- НА ЧИ- ЊЕНИЦА СТВАРА- ЛАЦ МАТИЦА СРПСКА КОМПОЗ., ВОЛФГАНГ КЊИЖЕВ- НИЦА, КЛОД ЈУГ СТОТИ ДЕО МЕТРА ТИШИНА ВЕЛЕМАЈ- СТОР, БОРА ИСТА СЛОВА МЕСТО КОД ГУЧЕ КОЈЕ ЈЕ СА СТО РУКУ БЛАГАЈ- НИК НОВИ САД ГРАД НА НИШАВИ КИСЕОНИК ГРАДИЋ У БАЧКОЈ КУТИЈИЦА ЗА ЛЕКОВЕ (ЕНГЛ.) ЕЛИПСА- СТИ ТАЊИР ЖИВОТИЊ ПОРОД ВАНЗЕМА ЉАЦ АУТОНОМ НА СОЦ. РЕПУБЛ. БЛАТО, ГЛИБ ЗАПАД ПО ВИЂЕЊУ (ФИНАНС.) ОГЛАСИТИ СЕ ЦЕЛЗИЈУС НОСНИ СУГЛАС- НИК УЗВИК ЗА ВАБЉЕЊЕ ЈАРЦА ПРИСТА- ЛИЦЕ ИЛИРСКОГ ПОКРЕТА ВОДОРАВНО: 1. Свемирска летелице, спутник, 7. Начин писа ња, 13. Део ле те ли це, 14. Ог њен Ами џић, 15. На ову стра ну, 16. По зна ти спо рт ски рад ник, Удо, 17. Смрк нут, на мр го ђен, 19. Пр ви чо век по Библији, 20. Отеклина, набрекнуће, 21. Име научника, Пупин, 23. Град и лука на Балтику, 24. Лаковерно проћи, 25. Скраћеница за тремоло, 26. Томислав Николић, 27. Страно женско име, 28. Цр но гор ско ко ло, 29. Два са мо гла сни ка, 30. Дво ра на, 31. Би ло кад, 32. Име ва тер по ли сте, Рудић, 35. Мушко говече, 36. Део тела, 37. Врста арфичке антилопе, 38. Припадник горанске народности. УСПРАВНО: 1. Спо рт ски струч њак, 2. Ори јен тал ни ју нак, 3. Град у Вој во ди ни 4. Град у Не мач кој, 5. Безбој ни пре маз, 6. Име пред сед ни ка Ре пу бли ке Ср би је, 7. Озна ка за пи он у ша ху, 8. Сло во грч ког алфабета, 9. Предмети јајоликог облика, 10. Драге воље, 11. Женско име Емица, 12. Староседе лац, 14. Струч њак за ар хе о ло ги ју, 18. За тво ре на дру штве на гру па, 21. Јед на пла не та, 22. Име наше најстарије глумице, 24. Хемијски знак за натријум, 25. Најраспострањенија биљка, 27. Део руке, 28. Врста морске рибе, 29. Општетрговинско предузеће (скр.), 31. Шумска креда, 33. Анте Марковић, 34. Осамнаесто и тринаесто слово, 36. Ознака за грам. СА СТА ВИО: То ми слав Зе ман СУДОКУ ВИЦ - Ај на ракију. - Не могу, пијем лекове. - Имам и лекове. MARKETING ЦИГАРЕТ ПАПИР (ЗАСТ.) ЖИТЕЉИ ИСТРЕ

24 24 Среда, 25. јануар Ли ков ни по че ци чу ве ног Срем ца Сто го ди на од на стан ка, овај рад Слав ка Вор ка пи ћа дра го цен као ва жан исто риј ски из вор, али и као јед но од ње го вих рет ких са чу ва них ли ков них де ла уоп ште. Чу ва се у збир ка ма великих библиотека и музеја у свету Сла во љуб Слав ко Вор ка пић је по обра зо ва њу био сли кар, док је славу стекао бавећи се филмом у Холивуду. Ро ђен је у До брин ци ма го ди не, а са про ди цом је жи вео и у Срем ској Митро ви ци, где је за вр шио основ ну шко лу и прва четири разреда Реалне гимнази је. По том се пре се лио у Зе мун, где је пријатељевао, између осталих, са Савом Шумановићем и Бориславом Богдановићем, оцем Питера Богдановича, по зна тог аме рич ког филм ског ре ди теља. За јед но су са дру гим мла дим уметни ци ма из ла зи ли да сли ка ју у при ро ди, понекад одлазећи и у Купиново. Након Уметничко-занатске школе у Бе о гра ду, као сти пен ди ста Ма ти це српске, Воркапић је похађао Уметничку академију у Будимпешти, од до избијања Првог свет ског ра та. Крат ко је по том пре да вао цр та ње у гимназији у Кратову. Након албанске голготе млади умет ник се об рео у Па ри зу, где је убрзо примљен на Академију лепих уметности. Ипак, незадовољан методама и условима рада, убр зо ју је на пу стио и укљу чио се у уметнички живот Монпарнаса. Похађао je Ака де ми ју Ран сон, оби ла зио му зе је и биоскопе, дружио се са уметницима. Док је у цр те жу при мио са вре ме не утица је, те мат ски је остао ве за не за на ци о- налну уметност. Ка ко се Вор ка пић у Па ри зу об рео без иче га и без сред ста ва за жи вот, помоћ је за тра жио од срп ске ам ба са де. По ку шао је и сам да за ра ђу је, о че му све до чи оглас об ја вљен 2. ма ја годи не у дневнoм парискoм ли сту "Le Gaulois", у броју и рубрици "Часови и лекције": Сла во љуб Вор ка пић, срп ски избеглица, студент лепих уметности и ис ку сни цр тач, тра жи по сле по днев ни по сао учи те ља цр та ња Као кон такт адре са је на ве де на згра да број 25 у пари ској ули ци Монж, у 5. арон ди сма ну, уз Бо та нич ку ба шту и кварт Мон пар нас, тада најзначајнији уметнички центар све та. У вре ме об ја вљи вља ња овог огла са Воркапић је вероватно већ био укључен у при пре ме око Срп ског кон цер та и из ло жбе, одр жа них 17. и 18. ју на, у са ли Ош, у истоименој париској авенији која излази до Тријумфалне капије, у згради број 9. Из ло жба умет нич ких де ла, тек сти ла, но шњи и ћи ли ма је отво ре на у су бо ту 17. ју на, у 3 са та, уз кон церт и пројекцију, очигледно документарних ма те ри ја ла Ри сте Мар ја но ви ћа, јед ног од организатора ових догађаја и добро познатог ратног фоторепортера. Српски концерт и изложба из су би ли ме ђу ни зом до га ђа ја, при ређе них у све ту У же љи за да љим раз во јем и напредовањем, као и због тешке материјале ситуације, Вор ка пић је еми грирао у САД, где се све ма ње ба вио ли ков ним ства ра лаштвом а све ви ше фил мом ра ди ука зи ва ња на раз ме ре страда ње Ср би је, њеног на ро да и војске, али и ње не не по ко ле бљиво сти у бор би за сло бо ду. Ри ста Мар ја но вић, нека да шњи фо тограф чу ве не па ри ске аген ци је Рол и уред ник фо то гра фи је европ ског изда ња Хе ралд три бју на, исте го ди не је из ла гао и у па ри ском Лу вру, а ка сније и у Бри та ни ји и САД, што је има ло из у зет ног од је ка. Док су не при ја те љи сматрали да је српска војска уништена за у век, Мар ја но ви ће ве фо то гра фи је су доказивале супротно. Вор ка пић је за срп ски кон церт и изло жбу из ра дио на црт за пла кат, штампан у тех ни ци ли то гра фи је, ди мен зи ја 120 x 80 цм, у по зна тој па ри ској штампа ри ји Пи шо, ко ја је из ра ђи ва ла плака те за нај ра зно вр сни је ма ну фак ту р- не и ин ду стриј ске про из во де, до га ђаје из кул тур ног и по ли тич ког жи во та, као и лук су зне ети ке те и ам ба ла же. Број ни ра до ви ове штам па ри је се данас чу ва ју у збир ка ма па ри ских библи о те ка и му зе ја. Млади уметник-избеглица је Србију на плакату приказао у лику младе жене у тренутку бола, међу облацима, главе осло ње не на ша ку ле ве ру ке, са ви је не у лак ту и по диг ну те до ли ца. Око сто па је тр нов ве нац, крај ко га су кр чаг и пехар на пе шки ру. Ис под пер со ни фи ка ције домовине су на опустошеном бојном по љу па ла два мла да, на га рат ни ка са шле мо ви ма. Сло ва у ви ду лу ка и стре ле та ко ђе алу ди ра ју на рат ко ји је у отаџбини остављао пустош. Композицију об у хва та ла ка ар хи тек тон ска кон струкци ја, где је у до њем де сном углу умет ников пот пис: S. Vor ka pitch. На тим па но ну у ви ду лу ка су пла ни не, иза ко јих сви ће сун це, ве ра и на да у бо ље су тра. У до њем де лу пла ка та су име на и титуле организатора, међу којима су поред Ср ба и углед ни аме рич ки и француски грађани. Почасни председник догађаја била је го спо ђа Ве снић (Blanche Ul man Ve snitch), су пру га срп ског ми ни стра у Па ри зу. Ова вр ло имућ на Њујорчанка увела је супруга у високе ари сто крат ске и бан кар ске кру го ве, што му је олакшало добијање кредита и фи нан сиј ске по мо ћи за Ср би ју, по ред осталог и за наоружавање пред одлучујуће битке. Пред сед ни ца Ор га ни за ци о ног одбора је би ла прин це за Дар ја Ка рађорђевић, имућна Американка рођена као Myra Abi gail Pank hurst. На кон уда је за принца Алексија Карађорђевића, године, посећивала је Србију где је издржавала болницу за ра ње ни ке. На пи са ла је и књи гу о по влачењу преко Албаније. Потпредседница Организационог од бо ра је би ла го спо ђа Оман, супруга Еми ла Ома на, уни вер зи тет ског про фесо ра ру ског је зи ка и књи жев но сти на па ри ској Сор бо ни и у Ли лу, исто рича ра, при ја те ља Јо ва на Цви ји ћа. Ме ђу бројним делима које је касније издао у Француској су и "Југославија, студије и успо ме не" из 1919, као и "Ства ра ње Југо сла ви је" из 1930, на гра ђе но од француског Института за словенске студије. Био је до пи сни члан Срп ске ака де ми је наука и уметности као и Југославенске академија знаности и умјетности. Међу члановима органи за ци о ног од бо ра био је Емил Пи ко, док тор права, фи ло лог, би бли о граф, струч њак за фран цу ску литературу, специјалиста за румунски језик и универзитетски професор, члан Француског института, некадашњи конзул. Био је ту и Франц Финк-Брентано, углед ни исто ри чар, књи жев ник и би бли о текар, члан упра ве Дру штва књижевника, потом госпођа Рид Гри фин, оснивачица и председница Друштва америчке жене у Лондону, чи ји су пруг је био потпредседник америчке трго вач ке ко мо ре у Па ри зу и активиста америчког хуманитарног фонда. У Организа ци о ном од бо ру би ли су и др Хер берт Адамс Џи бонс, амерички новинар, универзитетски професор и плодан писац, између осталог и сведок геноцида над Јер ме ни ма 1915, о че му је на пи сао књигу, потом Ђорђе Јовановић, ва јар и директор Уметничко-занатске школе у Београду, Ђорђе Петровић, ин жењер, Риста Марјановић, рат ни фо тограф, као и Никола М. Јеремић. Слав ко Вор ка пић је у Па ри зу и наред них го ди на био ак ти ван, али и за пажен у француској штампи. По окончању ра та, уче ство вао је на пр вој из ло жби југословенских уметника године у па ри ском Пти па леу, а ве ро ват но и на изложби српске и румунске керамике. Његов осликани керамички тањир из са претставом српског ратника да нас је у збир ци Му зе ја "Мо рис Де ни" у гра ду Сан Жер ман о Ле, не да ле ко од Париза. У же љи за да љим раз во јем и на предо ва њем, као и због те шке ма те ри ја ле ситуације, Воркапић је емигрирао Плакат Славка Воркапића за изложбу у Паризу (1916) у САД, где се све ма ње ба вио ли ков ним ства ра ла штвом а све ви ше фил мом, у че му је сте као свет ско при зна ње. У почетку је сликао филмске плакате, што му је по мо гло у да љем ан га жма ну у овој обла сти. Из ра да пла ка та је обе ле жи ла по четке Слав ка Вор ка пи ћа, ка ко у Па ри зу тако и ка сни је у САД, од но сно пре лом не тре нут ке ње го ве ка ри је ре, пр во као избеглице и студента а касније као сиро ма шног срп ског еми гран та. Пла кат за срп ски кон церт и из ло жбу у Па ри зу из го ди не нам је да нас, сто го ди на од на стан ка, дра го цен из два раз ло га: као ва жан исто риј ски из вор, али и као једно од ретких сачуваних Воркапићевих ликовних дела. Интересантно је поме ну ти да се на шао на аук ци ји у Па ри зу, за јед но са пла ка ти ма Ту луз Лотре ка, Му хе, Ван дер Вел деа и дру гих познатих уметника, док се данас чува у збир ка ма по је ди них ве ли ких би бли о тека и му зе ја у све ту. Гордана Крстић-Фај О наставку пројекта уређења мозаика Сарадња Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици и Амбасаде Сједињених Америчких Држава на пројекту реконструкције и конзервације мозаика царске палате траје четири године, а три године на томе се едукују и амерички студенти За вод за за шти ту спо ме ни ка кул туре Срем ска Ми тро ви ца по се ти ла је Ери ка Кин, ата ше за кул ту ру Ам баса де Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва у Ср би ји са ци љем да са пред став ници ма гра да и ре ги о нал не уста но ве кул ту ре раз го ва ра о на став ку са радње око ре кон струк ци је и кон зер ваци је мо за и ка Цар ске па ла те Сир мију ма. Са рад ња на овом пла ну тра је већ че ти ри го ди не, за то вре ме је рекон стри са но око 100 ква драт них мета ра мо за и ка, а три го ди не на овим по сло ви ма се еду ку ју и аме рич ки студенти. - Разговарали смо о нашој будућој сарадњи. То желимо, овде је много тога ура ђе но и на пре дак је ви дљив. У Заводу за заштиту споменика културе у Сремској Митровици имамо одличног парт не ра и ми же ли мо да им по могнемо колико можемо у овом пројекту - ре кла је Ерика Кин ата ше за култу ру Ам ба са де САД при ли ком по се те радионице за конзервацију мозаика у згра ди За во да за за шти ту спо ме ни ка културе. Ери ка Кин ата ше за кул ту ру америчке амбасаде Је ди на ра ди о ни ца за кон зер ва ци ју ак тич ких мо за и ка на овим про сто ри ма по нос је Срем ске Ми тро ви це што резултатима и оправдава. - Сред ства ко ја смо до би ли од америч ке ам ба са де би ла су би ла по чет на, иницијална средства и на основу којих је формирана ова радионица. Касније се про јек ту при кљу чи ло и ре сор но мини стар ство и оно је глав ни фи нан сијер конзервације мозаика. Свима нам је циљ да овај про је кат тра је, да тра је и на ша ме ђу соб на са рад ња - ре као је Љубиша Шулаја директор Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица поводом ове посете. Про шле го ди не је Ми ни стар ство културе Републике Србије, чуло се овом при ли ком, за кон зер ва ци ју мо заи ка из дво ји ло око 7,5 ми ли о на ди на ра, а до са да је Ам ба са да САД у ре ста у рацију мозаика уложила долара. Цар ска па ла та има око 400 ква дратних метара мозаика, а консултант на пројекту, универзитетски професор Мајкл Вер нер, из гра да Ал ба ни у САД, до дао је ка ко га ра ду је што је ре зул тат ра да у ства ри са свим нов мо за ик. - То зна чи да смо учи ни ли но ви корак, за вр ши ли смо про сто ри ју број 16 где је мо за ик и вра ћен. Са да ра ди мо У радионици на простоији број 14 која представља ходник претходне просторије и све ће то би ти пре зен то ва но у објек ту Царк се па ла те -об ја снио је Мајкл Вер нер. Локална управа има разумевања и слу ха за ова ко ва жан про је кат, сма тра Томислав Јанковић, председник Скупштине града Сремска Митровица додају ћи да са ма чи ње ни ца да је прет ход ни амерички амбасадор Мајкл Кирби четири пу та био у Срем ској Ми тро ви ци, довољна да илуструје колико је значајан овај за јед нич ку рад на очу ва њу кул турне баштине Сирмијума. С.Ђ. - Сл.Н.

25 Среда, 25. јануар БОГОЈАВЉЕНСКО ПЛИВАЊЕ ЗА ЧАСНИ КРСТ Бла го слов и на ста вак тра ди ци је Мно го број ни пли ва чи на Са ви Сан дро Бе га но вић на рукама другара Ру мља ни у ру ском сти лу Богојављење, велики хришћански пра зник обе ле жен је ши ром земље тра ди ци о нал ним пли ва њем за Ча сни крст, а тре ћи пут за ре дом ова традиција настављена је и у старопазовачкој општини на Дунаву у Старим Ба нов ци ма, без об зи ра на екс трем но ниске температуре и ледене чепове ко ји пра ве про бле ме на ре ци. Освећењу Часног крста и уласку пливача у воду претходиле су свете литургије у црквама у Белегишу, Старим и Новим Бановцима и свечана литија до ре ке. Има ју ћи у ви ду из у зет но хлад но време и температуру воде од једног сте пе на, сви пли ва чи ко ји су ушли у воду су победници. Уз традиционални Богојављенски поздрав Бог се јави Ва и сти ну се ја ви у ре ку је ушло 34-ро витезоза, међу којима и три даме. Треће ба но вач ко Бо го ја вљен ско пли ва ње отворио је заменик председника општине Стара Пазова Ми лан Бе а ра, - Сим бо ли ка Бо го ја вљен ског кр ста јесте погружење у воду, тиме се реке и језера чисте и освештава се вода. Греси које ми носимо у себи, уласком у во ду се спи ра ју и од ла зе из људи ре као је про то је реј Алек сан дар Цвитановић, старешина храма Светог оца Николаја у Старим Бановцима и до дао да је овим чи ном тра ди ци ја наста вље на, из вр шен об ред осве ће ња воде и благослов Дунава. Ове године на Богојављење најважни је је би ло да пли ва чи бу ду без бедни о чему су рачуна видили чланови Клу ба екс трем них спо р то ва Пу сто лов из Старих Бановаца и дежурна екипа Службе хитне помоћи старопазовачког Дома здравља Др Јован Јовановић Змај. Организатори пливања за Часни крст су православни храмови у Белегишу, Старим и Нивим Бановцима, месне заједнице ових села, Туристичка организација и општина Стара Пазова и Удружење Краљевина Србија, док је генерални покровитељ ове духовне манифестације старопазовачка ло кал на са мо у пра ва. Свим пли ва чи ма злат не ме да ље уру чио је Ми лан Бе а ра, заменик председника општине Стара Пазова. У пли ва њу за Ча сни крст по во дом Богојављења у Сремској Митровици, у ре ци Са ви пли ва ло је 127 пли ва ча, а најбржи је био Митровчанин Сандро Бегановић. Овај 27-го ди шњи мла дић ко ји је и до са да уче ство вао у ма ни фестацијама ове врсте, каже да му није би ло хлад но јер је пли вао за то што воли. По бед ни ку је по себ но дра го би ло што је био је ди ни уче сник пли ва ња из Јалије насеља у коме станује. Традиционалну прославу Богојављења организовали су Храм Светог пр во му че ни ка и ар хи ђа ко на Сте фа на и Свебор дружина Свети Димитрије из Сремске Митровице, а ове године она је би ла по све ће на се ћа њи ма на ал бан ску гол го ту и об но ви ма у зо ле ја на острву Видо, подсетио је Дра ган Сабљов, ста ре ши на Све бор дру жи не Свети Димтрије. Овогодишње пливање до Часног крста код Храма Св. првомученика и ар хи ђа ко на Сте фа на био је 18. по ре ду. Иако је вла да ла ве ли ка хлад но ћа одзив пли ва ча био из над оче ки ва ња орга ни за то ра, а ме ђу 127 пли ва ча би ло је 12 пли ва чи ца. Пли ва чи, њих 14 је до шло из Ши да, пе то ро је до шло из Бо сан ског Шам ца, а неколико учесника је допутовало из Кикинде, Руме, Инђије, Србобрана и других места. Двојица пливача су допутовали из Немачке и Шведске да би пливали баш у Сремској Митровици. Бо го а ја ва ља ње су на је зе ру Бор ковац ове го ди не обе ле жи ли и Ру мља ни. Ка ко је је зе ро би ло за мр зну то, ни је би ло ор га ни зо ва но так ми чар ско плива ње. Свих 15 пли ва ча про гла ше но је победницима, а уместо у хладну реку, Румљани су своју верност Богу доказа ли ула ском у лед про се чен у об ли ку крста. Како је рекао протојереј Сретен Ла за ре вић, Архијерејски Намесник рум ски, сви ко ји су ушли у ле де ну во ду сма тра ју се по бед ни ци ма. За све учеснике су припремљена признања у виду крстова који су потом подељени. Пр ви је у во ду ушао Ко ста Стје пановић, румски вероучитељ који је иста као да не тре ба за бо ра ва и ти ду ховни сми сао пли ва ња за Ча сним кр стом. - Ово ми је пр во уче шће. Нај бит ни је је да се узме бла го слов од ду хов ни ка, Литија у Старим Бановцима Осве ће ње во де Бор ко вач ког је зе ра ина че пли ва ли смо у осве ће ној во ди, та ко да уоп ште ни сам осе тио хлад ноћу, казао је Стјепановић. Заменица председника Општине Рума Марија Стојчевић се за хва ли ла свим гра ђа ни ма што су до шли на Борко вац и да ли свој до при нос у не го вању традиције и обичаја нашег народа, а по себ но хра брим пли ва чи ма. Општина Рума ће, како је рекла, и у на ред ним го ди на ма по др жа ти ову и сличне манифестације који имају за циљ очу ва ње тра ди ци је и на шег бога тог кул тур но-исто риј ског на сле ђа, ре кла је она. ЕСН Богојављенско пливање на Дунаву у Старим Бановцима

26 26 Среда, 25. јануар На осно ву чла на 17. и 19. став 1 и 4. За ко на о јав ном ин фор ми са њу и ме ди ји ма ( Сл. гла сник РС, бр. 83/14, 58/15 и 12/16- аутен тич но ту ма че ње), чла на 9. Од лу ке о бу џе ту оп шти не Ста ра Па зо ва за годину ( Сл. лист општина Срема,бр. 42/16) и члана 8. и члана 9. Правилника о суфинансирању пројеката за оства ри ва ње јав ног ин те ре са у обла сти јав ног ин фор ми са ња ( Сл. гла сник РС, бр. 16/16), На чел ник Оде ље ња за дру штве не де лат но сти, кул ту ру и ин фор ми са ње, да на 20. ја ну а ра го ди не расписује: ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА СУ ФИ НАН СИ РА ЊЕ ПРО ЈЕ КА ТА ИЗ БУ ЏЕ ТА ОП ШТИ НЕ СТА РА ПА ЗО ВА РА ДИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЈАВ НОГ ИН ТЕ РЕ СА У ОБЛА СТИ ЈАВ НОГ ИН ФОР МИ СА ЊА У ГО ДИ НИ ПРЕДМЕТ КОНКУРСА Предмет овог јавног конкурса је суфинансира ње про је ка та за оства ри ва ње јав ног ин те реса у обла сти јав ног ин фор ми са ња из бу џе та општине Стара Пазова путем штампаних и електрон ских ме ди ја о ак ту ел ним де ша ва њи ма од значаја за живот свих грађана општине Стара Пазова-који доприносе истинитом, непристрасном, правовременом и потпуном информисању грађана општине Стара Пазова, а посебно кроз по др шку про из вод ње ме диј ских са др жа ја у ци љу за шти те и раз во ја људ ских пра ва и демо кра ти је, уна пре ђи ва ња прав не и со ци јал не др жа ве, сло бод ног раз во ја лич но сти и за шти те деце и младих, развоја културног и уметничког стваралаштва, развоја образовања, спорта и физичке културе, заштите животне средине и здравља људи, подизања квалитета информиса ња осо ба са ин ва ли ди те том и при пад ни ка националних мањина и унапређивања медијског и новинарског професионализма. Конкурс за суфинансирање пројеката ради оства ри ва ња јав ног ин те ре са у обла сти јав ног ин фор ми са ња се рас пи су је за про јек те: 1. Производње медијских садржаја на срп ском и/или сло вач ком је зи ку; Кон курс се рас пи су је за спро во ђе ње про јекта, чија реализација на може бити дужа од три године. Од лу ком о бу џе ту оп шти не Ста ра Па зо ва за го ди ну ( Сл. лист оп шти на Сре ма,бр. 42/16), по овом кон кур су пла ни ра на су средства у из но су од ,00 ди на ра. Најмањи износ средстава који се може одобрити по једном пројекту износи ,00 ди на ра, а нај ве ћи из нос сред ста ва ко ји се може одобрити по пројекту износи ,00 динара. ПРАВО УЧЕШЋА НА КОНКУРСУ Право учешћа на конкурсу има: 1. из да вач ме ди ја чи ји ме диј је упи сан у Реги стар ме ди ја, ко ји се во ди у Аген ци ји за привред не ре ги стре; 2. правно лице односно предузетник, који се ба ви про из вод њом ме диј ских са др жа ја и ко ји има доказ да ће суфинансирани медијски садржај бити реализован путем медија који је уписан у Ре ги стар ме ди ја. Право учешћа немају издавачи који се финансирају из јавних прихода. Уче сник кон кур са мо же кон ку ри са ти са мо са јед ним про јек том на кон кур су. Под пројектом се подразумева заокружена про грам ска це ли на или део це ли не ( жан ровска и вре мен ска), ко јом се до при но си оства ривању јавног интереса, у складу са законом. Ако је уче сник из да вач ви ше ме ди ја, може уче ство ва ти са јед ним про јек том, за сва ки ме диј. Максимални износ који се може доделити по јед ном про јек ту је 80% вред но сти про јек та. КРИТЕРИЈУМИ ЗА УЧЕШЋЕ НА КОНКУРСУ Општи критеријуми за оцењивање пројеката: 1. ме ра у ко јој је пред ло же на про јект на актив ност по доб на да оства ри јав ни ин те рес у обла сти јав ног ин фор ми са ња, a у скла ду са чланом 15. За ко на о јав ном ин фор ми са њу и ме дијима; 2. мера пружања веће гаранције привржености професионалним и етичким медијским стандардима. Посебни критеријуми за оцењивање пројеката: 1. Зна чај про јек та са ста но ви шта јав ног инте ре са; 2. Техничка и кадровска опремљеност подносиоца за реализацију пројекта; 3. Реализација пројекта на територији општине Стара Пазова; 4. До ступ ност ак ту ел них ин фор ма тив них садржаја већем броју корисника; 5. Број и ква ли тет пла ни ра них ме диј ских садржаја; 6. Мултимедијалност ( могућност да се аудио, ви зу ел ни и тек сту ал ни сад жа ји об је ди не и пласирају кроз различите медије: интернет и друштвене мреже); 7. Ускла ђе ност про јек та са ло кал ним ак тивно сти ма, по тре ба ма и при о ри те ти ма циљ них група; 8. До при нос ин фор ми са њу при пад ни ка наци о нал них ма њи на (на је зи ку на ци о нал них мањина) који живе на територији Општине; 9. Пре ци зан и раз ра ђен бу џет про јек та, ко ји по ка зу је ускла ђе ност пред ви ђе ног тро шка са пројектним активностима; ПРИЈАВА НА КОНКУРС При ја ва на кон курс се под но си на обра сцу При ја ва за про јект но су фи нан си ра ње из области јав ног ин фор ми са ња, ко ји је об ја вљен у Пра вил ни ку о су фи нан си ра њу про је ка та за оства ри ва ње јав ног ин те ре са у обла сти јав ног информисања ( Службени гласник Републике Ср би је, бр. 16/16), и на зва нич ној ин тер нет страници општине Стара Пазова. Уз наведену пријаву, подносилац пројекта је дужан да обавезно приложи и: 1. Пред лог про јек та (Обра зац 1) 2. Бу џет про јек та (у скла ду са Обра сцем 1, Табе ла бр. 1) 3. Доказ о регистрацији (фотокопија извода из Ре ги стра ме ди ја АПР-а) 4. Решење о пореском идентификационом броју (фотокопија ПИБ-а) 5. Доказ о поседовању фреквенције, дозвола за емитовање програма од регулаторног тела 6. Из ја ву о рас по ла га њу од го ва ра ју ћим техничким и кадровским капацитетима (дневна присутност на терену, праћење терена) 7. На ра тив ни из ве штај о ре а ли зо ва ним угово ри ма са Оп шти ном Ста ра Па зо ва у прет ходним го ди на ма, са бро јем и вр стом ре а ли зо ваних ме диј ских са др жа ја и 8. До каз да ће су фи нан си ра ни ме диј ски садржај бити реализован путем медија за правно ли це од но сно пред у зет ни ка ко ји се ба ви про из вод њом ме диј ских са др жа ја 9. Потписану и оверену Изјаву-дату под пуном кривичном и материјалном одговорношћу- о свим државним помоћима мале вредно сти ( de mi ni mis др жав на по моћ) ко је су му додељене у текућој фискалној години и у претходне две фискалне године. Јав ни по зив се об ја вљу је на зва нич ној интернет страници општине Стара Пазова www. starapazova.rs, и у недељном листу Сремске новине. Јавни позив за достављање пројеката отворен је од 20. јануара године до 3. фебруара године. Пријаве на конкурс се подносе Комисији за оцењивање пројеката у области јавног информисања (у даљем тексту: Комисија), непосредно на писарници Општинске управе Стара Пазова или путем поште- на адресу: Општинска управа Стара Пазова, Одељење за друштвене делатности, културу и информисање, Светосавска 11, Стара Пазова, у затвореној коверти, насловљено са Пријава по Јавном позиву за суфинансирање пројеката из буџета општине Стара Пазова ради остваривања јавног интереса у области јавног информисања у години. Неблаговремене пријаве на конкурсу, Комисија неће разматрати. Учесник конкурса који је поднео непотпуну односно непрецизну пријаву или документацију, обавештава се да недостатак отклони у одређеном року. У случају непоштовања накнадно одређеног рока, пријава се неће ни разматрати. ОДЛУКА О ИЗБОРУ ПРОЈЕКАТА У складу са одредбама члана 25. Закона о јавном информисању и медијима и члана 24. Правилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, одлуку о избору пројеката у области јавног информисања, који се суфинансирају из буџета Општине Стара Пазова доноси начелник Одељења за друштвене делатности, културу и информисање, а на основу образложеног предлога Комисије и то најкасније у року од 90 дана од дана закључења конкурса. Образложени предлог Комисије потписују сви чланови Комисије. Одлука о избору пројеката биће објављена на званичној интернет страници Општине Стара Пазова и достављена сваком учеснику конкурса. Наведена одлука се доноси у облику Решења, са образложењем. Решење је коначно и против њега се може покренути управни спор. Након доношења Решења, Одељење за друштвене делатности, културу и информисање закључује Уговор о суфинансирању пројеката из области јавног информисања. КОМИСИЈА ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ПРОЈЕКАТА У ОБЛАСТИ ЈАВНОГ ИНФОРМИСАЊА Оцену пројекта врши стручна комисија која ће бити састављена од 3 (три) члана. Чланове Комисије именује начелник Одељења за друштвене делатности, културу и информисање,од којих је већина из реда независних стручњака за медије и медијских радника, који нису у сукобу интереса и не обављају јавну функцију. Чланови Комисије се могу именовати на предлог новинарских и медијских удружења, уколико такав предлог постоји и уколико предложена лица испуњавају услове у складу са Законом о јавном информисању и медијима и Правилником о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања. Комисија на првој седници бира председника комисије. О раду комисије води се записник. Састав Комисије се објављује на званичној интернет страници Општине Стара Пазова Позивамо новинарска и медијска удружења, као и медијске стручњаке заинтересоване за рад у Комисији да доставе предлог за чланове Комисије. Рок за достављање предлога за чланове Комисије, исти је као и рок за подношење пријава на конкурс. ОБАВЕЗА ИЗВЕШТАВАЊА О РЕАЛИЗАЦИЈИ ПРОЈЕКТА У складу са одредбама потписаног Уговора о суфинансирању пројеката из области јавног информисања, учесник конкурса који је добио буџетска средства је у обавези да достави наративни и финансијски извештај о утрошку тих средстава- на Обрасцу за извештај (Образац 2) прописан Правилником о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања ( Службени гласник Републике Србије, бр. 16/16), и то најкасније месец дана по истеку предвиђеног рока за реализацију пројекта. Уз наративни извештај, достављају се и емитовани прилози у електронском облику, копије садржаја са портала. Уз наведене прилоге, учесник конкурса који је добио буџетска средства је дужан да достави извештај о емитованим прилозима, објављеним текстовима на сајту који ће садржати за сваки прилог следеће информације: 1. редни број компакт диска (CD), 2. назив прилога/ текста, 3. тема прилога/ текста, 4. учесници прилога, 5. емисија у којој је прилог емитован/рубрика у новинама у којо је текст објављен. Број: 65-1/2017-III јануар године СТАРА ПАЗОВА Н а ч е л н и к, Жељко Шолаја Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић, Марија Балабановић, Мирослав Нинковић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: (цен тра ла и телефакс), (маркетинг) redakcija@sremskenovine.co.rs, Те ку ћи ра чун: Banca Intesa Штам па "AПМ Принт", Нови Београд. ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко. Регистарски број НВ CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci ji Bi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad ( ) SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) -. - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, Ilu str. ; 45 cm Ne deq no. ISSN CO BISS.SR-ID

27 Среда, 25. јануар СПОРТ 27 ФУДБАЛ СА ПРИ ПРЕ МА МА Од пр вог да на жестоко Слобода из Доњег Товарника, упркос не по вољ ним вре мен ским условима, одрадио је први тренинг у оквиру зимских припрема. Првој прозивци тренера Милана Кнежевића одазвало се двадесетак фудбалера. - Иако је температура била далеко испод ну ле по че ло смо са ра дом. ка же шем стру ке Кне же вић С об зи ром на бо лест неких играча, покушаћемо да се у наредним данима окупимо и полако уђемо у ри там тре нин га. Же ља нам је да бу де мо далеко боље припремљени него летос, што се видело у појединим утакмицама. Имамо довољно времена. Планирамо 7-8 кон трол них утак ми ца., што ће нам бити сасвим довољно да спремно дочекамо прво пролећно коло. У наставак првенства, поручују из упра ве клу ба, Сло бо да ће ући осет но освежена појачана. Пр ви рад ни дан у го ди ни - За са да, има мо че ти ри но ва игра ча ра пор ти ра пред сед ник Ми лан Алек сић До шли су нам: Алек сан дар Љу бо је вић (Пр ви мај, Ру ма), Пе тар Пе ри шић (До њи Пе тров ци), Не ма ња Си мо вић (Купи но во) и Са во Ни нић (На пре дак, По пин ци). У то ку су пре го во ри са још јед ним по тен ци јал ним по јача ње, што би тре ба ло да нам бу де са свим до вољ но. Клуб је на пу стио са мо Вла ди мир Кре со је вић, ко ји ће ка ри је ру на ста ви ти у На прет ку из По пи на ца. То ком па у зе на ше актив но сти су би ле и на сре ђи ва њу те ре на. Те рен је че по ван и на ње га је на сут пе сак. Огра да око те ре на је по пра вље на, те ће мо и по том пи тању би ти спрем ни за про ле ће. Ж. Радивојевић Ста са ли у соп стве ној шко ли фуд ба ла KOШАРКА КОШАРКАШКА ЛИГА СРБИЈЕ Резултати утакмица четрнаестог кола: Земун: Младост Адмирал Тамиш 68:83, Вр шац: Вр шац Ду нав 103:93, Ва ље во: Металац Динамик 87:80, Београд: Беовук 72 Константин 88:76, Смедерево: Смедерево 1953 Бо рац 65:101, Кра ље во: Сло га Спартак 74:72, Кру ше вац: На пре дак Ру бин ОКК Београд 75: Вр шац : Динамик : Бо рац : Спар так : Та миш : На пре дак : Ду нав : Мла дост : Беовук : Металац : ОКК Бе о град : Сло га : Смедерево : Константин : Следеће коло: Кру ше вац: На пре дак Рубин Мла дост Ад ми рал, Бе о град: ОКК Београд Слога, Суботица: Спартак Смедере во 1953, Ча чак: Бо рац Бе о вук 72, Ниш: Константин Металац, Београд: Динамик Вр шац, Ст. Па зо ва: Ду нав - Та миш. Д. Б. ОДБОЈКА СУПЕРЛИГА СРБИЈЕ (Ж) Резултати утакмица дванаестог кола: Ужи це: Је дин ство Спар так 1:3, Обре новац: ТЕНТ Фу тог 3:0, Лај ко вац: Же ле зни чар Цр ве на Зве зда 0:3, Пан че во: Ди на мо Једин ство 0:3, Н. Бе о град: Ви зу ра МД Зре њанин 3:1. 1. Је дин ство /СП/ : ТЕНТ : Визура : Цр ве на Зве зда : Же ле зни чар : Динамо : Спар так : Фу тог : МД Зре ња нин : Је дин ство /У/ :34 3 Следеће коло: Н. Бе о град: Ви зу ра Једин ство /У/, Зре ња нин: МД Зре ња нин Дина мо, Ст. Па зо ва: Је дин ство Же ле зни чар, Бе о град: Цр ве на Зве зда ТЕНТ, Фу тог: Футог Спар так. Д. Б. СУПЕРЛИГА СРБИЈЕ (М) Резултати утакмица дванаестог кола: Ст. Па зо ва: Је дин ство Ниш 3:0, Но ви Сад: Вој во ди на НС Се ме Спар так 3:1, Бе о град: Црвена Звезда - Клек Србијашуме 3:0, Београд: Партизан - Нови Пазар /одложено/, Крагујевац: Раднички- Рибница /одложено/. 1. Вој во ди на НС Се ме : Цр ве на Зве зда : Но ви Па зар : Рибница : Ниш : Раднички : Спар так : Партизан : Је дин ство : Клек Србијашуме :21 8 ATЛЕТИКА Бронза за Немању Репрезентативац Србије, атлетичар митровачког Сирмијума Не ма ња Јоргић освојио је бронзану медаљу на првенству Србије у дворани у категори ји мла ђих ју ни о ра у тр ци на 60 метара. Ре зул тат од 7,36 се кун ди у овом периоду је у другом плану истиче његов тренер Сло бо дан Ма ца но виц јер је Не ма ња још не до вољ но опо ра вљен од по вре де и спре ма се за удар ну летњу сезону. " " Цене смештаја Тренер Мацановић са Саром и Немањом Пионирка Са ра Киш је за са мо једну сто тин ку оста ла без ме да ље али је зато поново истрчала лични рекорд на 60 ме та ра: 8,01 и би ла че твр та у конкуренцији старијих ривалки. За две не де ље бо ри це се за ме да ље на шампионату Србије у својој пионирској конкуренцији. Идућег викенда је нови изазов јер ће атлетичари Сирмијума наступати на државном првенству за јуниоре. Г. П. Sremska Mitrovica Ни ми нус осам и бе ли пре кри вач ни су би ли пре пре ка да ЛСК поч не припреме за наставак трке за бодове у предвиђеном термину. После двомесеч не па у зе игра чи су се пр ви пут нашли на оку пу на свим ста ди о ну у не дељу, 22 јануара. Најпре је организован састанак са руководством клуба, на коме је пре до чен план при пре ма, а за тим се под руководством шефа стручног штаба Дарка Гавриловића иза шло на терен. План је да се чи та ве при пре ме обаве на свом те ре ну, а у слу ча ју екс тремно ниских температура, део тренинга обавиће се у фискултурној дворани ме сне шко ле. Ла ћар ци се над ме ћу у Вој во ђан ској ли ги - гру па Југ. Пр ви део пр вен ства завр ши ли су на де ве том ме сту, са истим бројем бодова као и пазовачко Јединство. Знат но су би ли успе шни ји на почетку првенства, него у завршници, а у јед ном мо мен ту су би ли чак и ли де ри на та бе ли. За вр шни ца је би ла ма ње Лаћарци почели са припремама успе шна у пр вом ре ду због по вре да кључних играча и жутих картона. Зали ха од 23 бо да је, сва ка ко, со лид на, међутим, на овом састанку играчи су упозорени да свим утакмицама морају прићи одговорно и максимално ангажовати, јер само тако могу бити сигурни да ће из бе ћи опа сну зо ну и бор бу за опстанак. У пролећном делу првенства рачуна се на ове игра че: Ов шек, Ва си љевић, Алек сић, Стој чић, Стај чић, М. Вулетић, Станивуковић, Дронић, Трубић, Шћурк, Вукотић, Јошић, Морак, Милаковић, Ивин, Т. Вулетић, Матијевић, Ћурувија. У матично јато вратили су се, Босанчић, ко ји је у про шлој се зо ни бра нио боје Митроса и из Словачке Радуловић. Прикључени су првом погону и перспективни играчи из кадетског тима: Зељковић, Довогић и Дујић. С. Ловчанин Следеће коло: Крагујевац: Раднички Је дин ство, Кра ље во: Риб ни ца Пар ти зан, Но ви Па зар: Но ви Па зар - Цр ве на Зве зда, Клек: Клек Србијашуме - Војводина НС Семе, Љиг: Спар так - Ниш. Д. Б. ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ (Ж) Резултати утакмица једанаестог кола: Г. Ми ла но вац: Та ко во Зве зда Хе ли ос Крагуј Раднички 3:0, Смедерево: Смедерево Београд 1:3 Вра ње: Вра ње Ро да 3:1, Кра ље во: Гимна зи ја лац Итон Срем Тем по 1:3, Клек: Клек Србијашуме Омладинац 3:0, Футог: ФОК Лесковац-98 3:0. 1. Итон Срем Тем по : Клек Србијашуме : Вра ње : Та ко во Зве зда : Ф О К : Београд : Ро да : Омла ди нац : Гимназијалац : Смедерево : Лесковац : Крагуј Раднички :33 1 Следеће коло: Крагујевац: Крагуј Раднич ки Ле ско вац-98, Фу тог: ФОК Омлади нац, Клек: Клек Ср би ја шу ме Итон Срем Темпо, Краљево: Гимназијалац Рода, Врање: Врање Београд, Смедерево: Смедерево Та ко во Зве зда Хе ли ос. Д. Бур саћ Услуга Ноћење са доручком Дневни боравак Једнокреветна соба Двокреветна соба Трокреветна соба Фрушкогорска бб, 022/ Апартман 2.000, , , ,00 RESTORAN Mali Princ Sremska Mitrovica, kod Roda centra 1.500, ,00 GURMANSKI ZALOGAJ Rolovana teletina, rečna i morska riba, pica i roštilj, sve po povoljnim cenama. Proverite. Ručak ili večera za 4 osobe - peti obrok gratis. Proslavite kod nas rođenje deteta, krštenje, prvi rođendan, maturu, diplomu, venčanje. Kapacitet 20, 60 ili 120 mesta. Organizujemo poslovne sastanke i proslave za firme. Telefon u restoranu: 065/ Komercijala: 063/

28 28 Среда, 25. jануар НАШОЈ ЉУБАВИ, НАШОЈ СРЕЋИ, НАШЕМ НИКОЛИ Порука за другаре: Само је небо дом ту ћу се вратити Тамо се нећемо никад растати Само је небо дом Ту ћу вас чекати Пред рајским вратима Срце вам донети... Позивамо све који су волели нашег Николу да дана (субота) дођу у Саборни храм Светог Димитрија у 10 часова на осмогодишњи помен. Његови тата, мама и сестра НИКОЛА КУРУЦ НИКША ШЕСТ МЕСЕЦИ ТУГУЈЕМО ЗА НАШИМ МЕЗИМЦЕМ АЛЕКСА МАРТИНОВИЋ Алексице наш, недостајеш нам у сваком откуцају срца у сваком трептају ока у сваком тренутку дана и у свакој секунди времена. Твоји неутешни мама Наташа и Тата Дејан

29 Среда, 25. jануар Дана је шест месеци како смо остали без нашег драгог и вољеног унука Дана године у 37. години живота преминуо је наш драги АЛЕКСА МАРТИНОВИЋ Завидим ветру што те милује, киши што те умива, снегу што те прекрива. Сунцу завидети нећу, јер ти си наше златно сунце било, унуче наше драго мило. Много нам недостајеш, увек ћемо те волети твоји деда, баба, тетка и брат МАКСИМОВИЋ МИЛОШ Заувек нас је напустио наш драги Милош. Сећање на њега постао је део нашег живота. Заувек ће нам недостајати и бити у нашим срцима. Ожалошћени: мајка Весна, брат Мирослав и тека Мирјана и теча Драган. Дана 27. јануара године навршава се пола године туге и бола за нашим братом и сестрићем Дана биће шест месеци од прераног одласка нашег вољеног унука АЛЕКСОМ МАРТИНОВИЋЕМ Батице драги, наше мисли, сећања и осећања увек су са тобом. Твоја браћа Урош и Марко, ујна Сандра и уја Мика АЛЕКСЕ МАРТИНОВИЋА Ниси и нећеш бити никада заборављен, пиле наше. Деда Воја и баба Јелена

30 30 Среда, 25. jануар Дана у 78-ој години живота преминуо је наш драги 28. јануара године шестомесечни помен нашој драгој мајци, баки и свекрви Мој драги Теча, Дана навршава се пола године како није са нама наш драги отац, супруг и деда НИКОЛА СТАНИШИЋ Живећеш вечно у нашим срцима и мислима. Твоји најмилији супруга Миланка, ћерка Бранка и син Слободан са породицама Последњи поздрав нашој Загорки кека Заји, нани МИЛЕ КЛИЧКОВИЋ ожалошћени супруга Ана, ћерка Александра, снаја Радмила и унуци Стефан, Лука и Тодор АНЂЕЛКИ МЛАДЕНОВСКИ Када нам одлази неко драг, све одједном стане, заустави се на тренутак и подсети на пролазност, на године које су прошле и које ће проћи, а са њим одлази и један део нашег живота који смо проживели и који су управо његовим одласком завршио и претворио у сећање. Јер, то је једино што остаје... сећање. Цале, Елена, Срећко, Цеца, Аца и Андреј. БОШКО ПРОДАНОВИЋ из Мартинаца преминуо је у уторак 17, јануара године Цео мој живот био ми је као други отац и зато је моја туга за њим неизмерна. Захвална сам му за сву љубав, доброту и нежност којом је даривао и мене и моју породицу. Живеће заувек у нашим срцима и сећањима. Ожалошћени Снежана, Драган и Рајко Суботић ЗАГОРКА ЖИВАНИЋ Тугују фамилије Божић, Пантелић и Радаковић Тужно сећање Сећање на наше драге родитеље МИРА СТЕПАНЧЕВИЋ МАРИЈА ФРАНЦЕШКО ЦИЦА МИЛИВОЈЕВИЋ Твоји Тања и Игор У нашим мислима и срцима увек ћеш живети, твоја душа нека нађе мир. Твоје Весна и Јелена са породицом. ЈОВАН ЉУБИЦА Син Тихомир са породицом. БОЈАН КИРШ Воле те мама и тата Тужно сећање БРАНКО РАДУСИН Време пролази али бол и туга за тобом никада. Неутешни мајка и брат. МИЛАН МИРОСАВЉЕВИЋ Након шест година од твоје смрти схватила сам да је било симболике у дану у којем си отишао. Просвећеност ти је била јака страна, али ниси био светац! Увек си део мојих мисли и мирно почивај. супруга Босиљка Последњи поздрав. БОКИ заувек ћеш бити у нашим срцима. Ортопедија Последњи оиздрав БОЈАНУ КИРШ тетка и теча Тужно сећање на наше најмилије Сећање Дана навршава се 40 дана од смрти ИВАН ТУМБАС ПЕРИЦА СОКОЛАЦ СОКОЛАЦ Никад заборављени од њихових најмилијих ДЕСИМИРКА ЗАРИЋ С љубављу и поштовањем, твоји супруг Мирко, синови Томислав, Борислав и Бранислав и ћерка Босиљка са породицама ДРАГИШЕ СТАМЕНКОВИЋА ГЛИШЕ Ожалошћена сестра Ружица са породицом SREMSKA POLJOPRIVREDA Дана навршава се осам тужних година од како није са нама Последњи поздрав Дана у 76-ој години живота преминуо је наш драги НИКОЛА КУРУЦ По доброти те памтимо, с поносом помињемо, а у срцима носимо. Воли те заувек твоја тетка Божица и сестра Љиљана са породицом РАДОВАНУ ЦВЕЈИЋУ од супруге Данице, ћерке Зорице, зета Душана, сина Јована, снаје Биљане и унучад Немање, Катарине и Михајла РАДОВАН ЦВЕЈИЋ Ожалошћени брат Петар са породицама Стојковић и Тадић Навршава се пет година како нису са нама наши драги РАДОВАНОВИЋ Дана навршава се година дана од како није са нама Дана навршава се година дана од смрти нашег драгог и вољеног НЕНАД ТОМАШЕВИЋ НЕНАДА ТОМАШЕВИЋА mr.ph.душанка prim.dr ПЕТАР Успомену на њих чувају и носе у својим срцима син Владан и унук Немања. Бол и туга све већа и већа. Недостајеш за све што долази. Твоји Винка, Надица и Дејан Остајеш заувек у нашим срцима и мислима. Тата и мама

31 Среда, 25. jануар Последњи поздрав драгом ујаку БОШКУ ПРОДАНОВИЋУ Незаборавном јунаку мога бајковитог мартиначког детињства и дечаштва, који се увек радовао и целог живота чинио и желео само добро породици своје вољене Сејке, због чега ћемо га ми, њена деца и унуци, памтити док нас има. Живан Берисављевић са породицом ВЛАДИСЛАВ САБО професор Време нас учи о храбрости, сећање о непролазности, а љубав о теби и вечности. Заувек твоји Иван, Ана и Цица Пет година тужног сећања ЗОРИЦА МИРИЋ Била си посебна, најбоља у свему, пожртвована увек спремна другом да помогне, поштована и вољена. Заувек у срцу оних које си највише волела. Твоја Влада и и Лела ИМЕ МОЈЕ, Увек ћу мислити на тебе. Соки навршава се шест месеци како ниоси са нама АНЂЕЛКА МЛАДЕНОВСКИ Много је лепи успомена да те вечно памтимо, да о теби с поносом причамо и да те никад не заборавимо. Твоји сестра Мира и брат Жељко са породицама www. sremskenovine.rs ЈАВНО КОМУНАЛНО ПРЕДУЗЕЋЕ КОМУНАЛИЈЕ СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА Број: 111-1/17 Да тум: Јавно комунално предузеће Комуналије из Сремске Митровице, улица Стари шор 114, у складу са Одлуком Надзор ног од бо ра пред у зе ћа бр /16 од године и чланом 47. Правилника о закупу и резервацији објављује : КИКИ Сваки наш заједнички тренутак, живеће заувек у мени. Воли те твоја Влада Дана у 89-ој години живота заувек нас је напустила наша драга сестра ЗАГОРКА ЖИВАНИЋ С љубављу и поштовањем увек ћемо је се радо сећати. Њени најмилији сестре Милена, Љубица, Јелена, Живана и брат Душан са породицама Novine za savremenu poljoprivredu SREMSKA POLJOPRIVREDA OГЛАС О НАЧИНУ СПРОВОЂЕЊА ЈАВНЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ ЗА ДАВАЊЕ У ЗАКУП РАСХЛАДНИХ ВИТРИНА У ОБЈЕКТУ TРЖНИЦА I. Јавно комунално предузеће Комуналије из Срем ске Ми тро ви це огла ша ва да ће се за годину вршити jaвна лицитација за закуп расхладних витрина у објекту Тржница на градској пијаци. II. Временски период давања продајних места у резервацију је годину дана. III. Продајна места која су предмет обнове уговора су све расхладне витрине које се налазе у објекту Тржница на градској пијаци. Продајна места расхладне витрине у тржници на градској пијаци : - Расхладне витрине за правна лица и пред у зет ни ке обе ле же на ред ним бро је вима од ред.бр.1 до ред.бр.8 - Расхладне витрине за физичка лица обе ле же на ред ним бро је ви ма од ред.бр.9 до ред.бр.32 Висина годишњег закупа тезги утврђује се на сле де ћи на чин. Цене: -За физичка лица годишња цена закупа износи ,00 ди на ра без ПДВ-а -За прав на ли ца и пред у зет ни ке - го дишња цена закупа износи ,00 динара са ПДВ-а Висина гарантованог износа (кауције) за учествовање на лицитацији утврђује се : - за расхладне витрине за физичка лица кауција се утврђује у износу од ,00 динара. - За расхладне витрине за правна лица кауција се утврђује у износу од ,00 динара. IV. Рок за подношење пријава за лицитацију је 17. фе бру ар до 12 ча со ва. Јавно надметање путем лицитације ће спровести Комисија ЈКП Комуналије 20.фебруара.2017.године, са почетком у 9,00 часова на Градској пијаци. V. Заинтересовни за резервацију расхладне витрине у тржници морају испунити један од сле де ћих усло ва да би мо гли уче ство ва ти на конкурсу: да ко ри сник или члан ње го вог по ро дичног домаћинства поседује пољопривредно земљиште на које плаћа порез, односно да има за кљу чен Уго вор о за ку пу по љо при вредног земљишта, да је по љо при вред ни про из во ђач, да има уред но отво ре ну рад њу за обављање занатске делатности, односно предузеће регистровано за обављање делатности трговина продаја робе на мало, односно да ће извршити упис радње за обављање делатно сти на про дај ном ме сту на пи ја ци код надлежног општинског органа. За све уче сни ке на ли ци та ци ји услов је да су до са да уред но из ми ри ва ли оба ве зе према ЈКП Комуналије и наменски користили про дај но ме сто, уко ли ко су већ ко ри сни ци продајног места. Пријаве за лицитацију продајних места подносе се у Пијачној управи у утврђеном року. Пријава за лицитацију, поред доказа о испу ње но сти усло ва за уче шће, тре ба оба ве зно да са др жи: податке о подносиоцу пријаве (за физич ка ли ца: име и пре зи ме, фо то ко пи ја личне кар те; за пред у зет ни ке: име и пре зи ме вла сни ка рад ње са адре сом пре би ва ли шта, назив радње, матични број, копију решења о додељеном ПИБ-у, копију потврде о извршеном евидентирању за ПДВ уколико је у систему ПДВ-а, копију Уговора о отварању и вођењу рачуна код пословне банке; за правна лица: назив и седиште, копију решења о упису правног лица у регистар код надлежног органа, копију решења о додељеном ПИБ-у, копију потврде о извршеном евидентирању за ПДВ уко ли ко је у си сте му ПДВ-а, ко пи ју Уговора о отварању и вођењу рачуна код пословне банке), доказ да је подносилац пријаве измирио за куп ни ну, уко ли ко је већ за ку пац по слов ног про сто ра код ЈКП, доказ о уплати гарантованог износа (кауције). Физичко лице односно предузетник, који производи млеко и млечне производе у домаћинству а заинтересован је за продају истих на про дај ним ме сти ма у тр жни ци, оба ве зан је да поред наведених доказа из претходне тачке достави и доказ да производи потичу из објек та ко ји је упи сан у Ре ги стар обје ка та, односно у Регистар одобрених објеката. Учесник лицитације мора да начини први ко рак у вред но сти од 1.000,00 ди на ра ка ко би лицитација за место закупа била успешна. За вредност корака увећава се износ цене закупа. Након спроведене лицитације, Комисија одмах доноси Одлуку о додели продајног места најповољнијим понуђачима и стара се о извршењу ове Одлуке. Као најповољнији понуђач сматра се учесник лицитације који је понудио највећи износ за ку па про дај ног ме ста. Нај по вољ ни ји понуђач дужан је да плати излицитирани износ закупа одмах после завршене лицитације и закључи Уговор о резервацији - закупу тезге. Налаже се директору и Комисији за доделу пи јач ног по слов ног про сто ра пред у зе ћа да проведе све радње ради реализације ове Одлуке. VI. Сва потребна обавештења и информације могу се добити у Пијачној управи Градске пија це или на те ле фон 022/

32 32 Среда, 25. јануар ПУНИХ ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА Ана ли за је по твр ди ла да смo исте кр ви - Тра жи ла нас је пре ко Цр ве ног кр ста, пре ко но ви на, али је то тра ја ло ве о ма ду го, а кад нас је про на шла тра жи ла је да ура ди ло ДНК ана ли зу. Од мах смо при ста ли и ана ли за је по ка за ла да смо 99 од сто исте крв, кажe Бран ко Пу сти ња Да је живот неиспричана прича и да доноси разна изненађења онда ка да им се нај ма ње на да мо, уве рио се Бран ко Пу сти ња, пензионер из Лаћар ка. Све до сво је 60 и не ке го ди не знао је да има жи ву се стру Ми ли цу у Ки кин ди, да му је нај ста ри ји брaт умро го то во чим се ро дио, он да се пре три го ди не по ја ви ла - се стра Хилдегард, Не ми ца из гра да Дре зде на. Да је она исте кр ви као и Бран ко и Ми ли ца показала је ДНК анализа. - Ту ана ли зу је тра жи ла Хил де гард ка да нас је про на шла на кон ви ше деценија потраге. Хтела је да урадимо ана ли зу и ре зул тат је био да смо 99 од сто од исте кр ви ка же Бран ко припремајући се да на пролеће дочека Хилдегард у Лаћарку и сећајући се како је све би ло пре три го ди не ка да су се пр ви пут сре ли. Она је пр ви пут до шла у Ср би ју новембра године. Дочекали су је Ми ли ца и Бран ко у Су бо ти ци, јер је до шла во зом, па су ишли у Ки кин ду - ту жи ви Ми ли ца, у Ба нат ском Ка ра ђор ђеву су би ли на гро бу свог оца, по том су би ли у Зре ња ни ну код тет ке, па на један дан код Бран ка у Ла ћа рак јер је у на шој зе мљи би ла са мо шест да на. На ред не го ди не Бран ко и Ми ли ца су би ли код Хил де гард. Она има три сестре по мај ци, во ди ла их је код се стар, би ли су на фар ми ње ног де де, где је ра дио отац Си мо док је био у рад ном ло го ру. Ви де ли су по дру му где је био са кри вен кра јем ра та ка да је био у опасно сти, упо зна ли су јед ну ба ку у се лу ко ја се се ћа ла њи хо вог оца док је био у Немачкој. - Мој отац је имао 21 го ди ну ка да је од ве ден у за ро бље ни штво у Немач ку, био је у рад ном ло го ру, ра дио Бранко Пустиња: Крв није вода је на јед ној еко но ми ји. По сла ра та је жи вео у Ба нат ском Ка ра ђор ђе ву. Мо ја ма ма је из СССР-а, до ве де на је та ко ђе у за ро бље ни штво ка да је имала са мо 17 го ди на и у рад ном ло го ру су се њих дво је упо зна ли. Ра ди ли су у истом се лу, али су би ли у одво је ним ку ћа ма. Жи ве ли су у ку ћа ма за смештај у по ро ди ци где су ра ди ли. Ту кућу сам ви део ка да сам ишао у по се ту се стри Хил де гард, ви део сам где су би ли до во ђе ни ка да до ђу са њи ве при ча Бран ко при чу о суд би ни сво јих ро ди те ља. Вла сник фар ме где је Бран ков та та био на при нуд ном ра ду, имао ћер ку Ка та ри ну са ко јом се мла дић збли жио. Га зда га је во лео, јер он иако ни је завр шио шко лу за ка са пи на, био вешт у то ме по ма гао је га зди око кла ња свиња и то су услу жно ра ди ли дру ги ма. Захваљујући овом Немцу газди Бранков отац је остао жив. Си мо Пу сти ња док је био у радном логору (из приватне архиве) - Збли жио се са ње го вом ћер ком, али и са мо јом ма мом, ко ју је по сле осло бо ђе ња до вео у на ше се ло Ка рађорђево код Кикинде у Југославију. Ка да се рат при во дио кра ју, вла сник фар ме је мог оца са крио у по друм да га не пронађу фашисти приликом чишћења те ре на. Ви део сам тај по друм у се лу у око ли ни Мин хе на. Ка да се чи шће ње завршило, тата је у подруму добио упалу плу ћа па је сме штен је у бол ни цу, а када је требало кренути кући, татини дру го ви су га укра ли из бол ни це све са кре ве том и уба ци ли га у воз. Мо ја мама је до шла са оцем у Ју го сла ви ју ни је га оста ви ла да би оти шла у Ру си ју. Они нам о то ме ни су мно го при ча ли. О живо ту у Не мач кој отац ни је го во рио да не би по вре дио ма му - го во ри Бран ко. Хилдегард је имала 5 година када се ње на ма ма уда ла, али је стал но пи тала от куд да се ма ма уда је, да има та ту а на њи хо вој вен ча ној сли ци је и она. Ни је јој би ло ја сна та чи ње ни ца. Ка сније, ка да је од ра сла и кад јој јој је ма ма умр ла, тај ну јој је от кри ла тет ка. Ре кла је да је она де те Ср би на из Ју го сла ви је ко ји је ту био у рад ном ло го ру. По каза ла јој је и сли ке. Има ла их је мно го. Хил де гард је по че ла по тра гу пре ко Цр ве ног кр ста у Не мач кој, у бол ни ци, али није наишла на документе јер су би ли укра де ни бу ду ћи да је отац по бегао из бол ни це. - Игром слу ча ја је упо зна ла чо ве ка који је исто тако дете заробљеника поре клом из ју жне Ср би је, ко ји је про нашао бра та од стри ца. Од тог чо ве ка је са зна ла да је он то ус пео пре ко дневних но ви на. Та ко је ура ди лаи Хил дегард. Био је про блем јер је пре зи ме које је тра жи ла ни је би ло Пу сти ња, јер је она тра жи ла Си мо на Бу сти њу из околи не Бе о гра да. Тра жи ла га је од ка да се мај ка уда ла, па до 70-их го ди на. Онда је године била у Београду на екс ур зи ју и ту је у хо те лу узе ла именик да тра жи пре зи ме оца, али га ни је на шла. Са чо ве ком из Дре зде на ко ји је Ми ли ца, Хил да гард и Бран ко ( из при ват не ар хи ве) нашао своје српске корене назвала је но ви на ре јед не ре дак ци је да по мог ну. Ни су ус пе ли јер ни су на шли по ро ди цу Бу сти ња. По че ли су да тра же пре зи ме Пустиња. Окренули су број и - добили мог бра та од стри ца у Бе о гра ду. Пи тали су га је ли имао стри ца, ка ко се зо ве, где је био то ком ра та, ка да се све сложи ло дао им је мој број те ле фо на - прича Бран ко. До ши су му и но ви на ри, на пи са ли су при чу, јед на од чла ни ца еки пе је зна ла немачки па су назвали Хилдегард да јој ја ве срећ ну вест, а она је за ма ло пала у не свест. Од пр вог су се та не мач ка и српска страна породице се чује готово сва ке не де ље пре ко се стре у Ки кин ди, комуницирају преко интернета. Хилдегард има два си на, мла ђи хо ће да учи срп ски јер ка же да је Ср бин. Си но ви су одрасли људи, старији живи у Берлину, а мла ђу жи ви Шу лу. Ове го ди не Хилде гард ће до ћи у апри лу код Бран ка Пу сти ње у Ла ћа рак, то је до го во ре но пред крај про шле го ди не. Бран ко већ са да са не стр пље њем оче ку је су срет са сво јом се стром Хил де гард Ваг нер која живи у Дрездену. С. Ђаковић ЉУ ДИ И ЊИ ХО ВЕ ЋУ ДИ Пр во се вен ча ли, па тек он да упо зна ли Мухамед Низар Алдрауби из Сирије, инжењер бродомашниства који живи у Србије и има српско др жа вљан ство ско ро 50 го ди на, за пр о сио је ла не у апри лу, у те ле фонском разовору Риму Алдрауби из си риј ског гра да Хом са и вен чао се с њом пре ко по сред ни ка, да би се мла ден ци пр ви пут ви де ли, пре неки дан на београдском аеродрому Му ха мед Ни зар Ал да ру би да нас има 67 го ди на, а тек што је по стао пунолетан дошао је из родне Сирије у Ју го сла ви ју да сту ди ра. У род ном граду Хом су, ко ји је 170 ки ло ме тар се верно од Да ма ска, за вр шио је гим на зи ју и жи вео је у број ној по ро ди ци. Же ло је да бу де ин же њер и да гра ди бро до ве. И же ља му се оства ри ла. Сту ди је је завршио у Ријеци, данас Хрватској. Није се вра тио у Си ри ју да та мо гра ди ла ђе. Ни зар је срео На ду из Срем ске Ра че и остао у Ср би ји. Бро до ве је гра дио у бродоградилишту у Мачванској Митровици, где данас као пензионер живи у породичнуој кућу. Ни зар, ко га при ја те љи из ми ља зову Ниџа, има са по чив шом су пру гом На дом два - Мишу и Ми ро сла ва и од њих троје унучади. Мишини су Алексан дра од четири године и На да, ко ја је до би ла има по ба ки и има шест месеци, а Мирослав има Николину ко јој је шест го ди на и жи ви ви ше код де де Низара него са родитељима. Низару је додијала самоћа. Имао је, ка же, ту и та мо не ких при ја тељ ских ве за, али ни је то би ло оно што би он Рима, Низар и Николина же лео. Про шле го ди не у апри лу из Сири је, по зва ла га је јед на од ње го вих саста ра по име ну Гха ња и пред ло жи ла му да позове телефоном и разговара са јед ном ње ном при ја те љи цом, ко ја је удо ви ца, ка ко би се са њом оже нио. - Кад сам то чуо, са мо сам се на смејао. Ре као сма се стри, па ни је то па кет па да ми по ша љеш по штом. Знам це лу ситуацију у Сирији. Али, без обзира, ка ко да се не ко уда за те бе или да се ја оже ним а да ни сам ту осо бу ни ка да ви део? Та ко је би ло у дав на вре ме на. Ал`да учи ним се стри на во љу, ја по зовем, по до го во ру, 14. апри ла тач но у 24 ча са из Ср би је, у Хомс, го спо ђу Рима Ал дру би, која се случајно презива као и мо ја фа ми ли ја, али ни смо исто пле ме. Разговарали смо до пет сати ујутро. Опчинила ме. Културна и образована жена. И до го во ри ли се да ја њој по ша љем 17. апри ла го ди не по зив но пи смо ра ди скла па ња бра ка. По слао сам, али ми је све то би ло не ствар но. Пу стим да време учини своје и после процедура ко је су мо ра ле да се ис по шту ју, ја сам се вен чао са Ри мом Ал дра у би 20. окто бра го ди не у Ме сној кнце ларији Мчванска Митровица. Младу је законски заступала моја колегиница са ко јом сам ра дио у бро до град њи Зори ца Бар чић, коју такође Рима никада ни је ви де ла, али јој је ве ро вал на мо ју реч. Тек 14. ја ну а ра го ди не пр ви пут смо се ви де ли ја и Ри ма, на аеродрому Никола Тесла у Београду када је допутовала из Дубајиа. На дочеку је по ред ме не би ла мо ја уну ка Ни ко ли на и ко ле ги ни ца Зо ри ца сав за до во љан говори Низар. Рима Алдрауби је годину дана млађа од Ни за ра, за вр ши ла је гим на зи ју у Хом су, по ред ма тер њег арап ског, говори француски и енглески језик. Са почившим мужем, који је био високи функционер у министарству водопривре де, Си ри је има две ћер ке ко је са по ро ди цам жи ве у Ду ба јиу и Ка и ру и си на ко ји жи ви у Абу Да би ју. Од њих има осморо унучади. Осмехује се док нам го во ри ка ко је сти гла у Ср би ју. - Ни зар је у те ле фон ском раз го во ру био ве о ма искрен и све што је ре као о се би и сво јој по ро ди ци та ко је ка ко сам и ја сад ви де ла у Ср би ји. Али, и ја сам по не ким сво јим ме ри ли ма, док смо раз го ва ра ли, за кљу чи ла да је он чо век ко га ја мо гу при хва ти ти за му жа и зато ни је би ло ди ле ме да по сле са мо пет са ти раз го во ра те ле фо ном, за кљу чим да при хва тим по зив но пи смо за брак. За сад ми је нај бо љи при ја тељ Ни ко лина, Ни за ро ва уну ка, ко ја ме зо ве ба ком Мухамед Низар Алдрауби и Рима Алдрауби и стал но ме љу би и ко ја же ли да учи арап ски, али и фран цу ски по ред ен глеског ко јег учи у пред школ ском. Ве рујем да ћу сте ћи ве ли ки број при ја те ља у Ср би ји као што их има и Ни зар. Риму Алдрауби, поред породице Ал дра у би у Ср би ји, на и шла и на до бар при јем у код ор га на вла сти у Ср би ји, кон крет но у МУП-у у Срем ској Ми трови ци. У то ку су про це ду ре за њен стални боравак и добијање српског држављан ства као осо бе вен ча не са др жављанином Србије. Миомир Филиповић

МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ

МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ ПРИ ЛОГ 1 По гла вље 1. Кри те ри ју ми без бед но сти хра не По гла вље 2. Кри те ри ју ми хи ги је не у про це су про из вод ње 2.1. Ме со и про из во ди

More information

ИН ДЕКС. цр ве ни муљ из про из вод ње алу ми ни ју ма дру га чи ји од оног на ве де ног у

ИН ДЕКС. цр ве ни муљ из про из вод ње алу ми ни ју ма дру га чи ји од оног на ве де ног у 2) при иден ти фи ка ци ји спе ци фич них про из вод них је ди ни ца ко је зах те ва ју озна ча ва ње сво јих ак тив но сти у дру гим гру па ма, као што је про из вод ња ауто мо би ла, от пад се мо же

More information

МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ

МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш УДК 788.1.077.092(497.11)(049.32) 781.7(4)(049.32) 78.01(049.32) МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ Ва ри ја ци је на те му Гу

More information

Земљотрес у праскозорје

Земљотрес у праскозорје 24 Земљотрес у праскозорје Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Ear thqu a ke in the Early Mor ning С ад рж а ј Text Copyright

More information

ПРЕДАВАЊА МИЛАНСКИ ЕДИКТ ИЗАЗОВ СВАКОМ ЧОВЕКУ, ХРИШЋАНИНУ И ХРИШЋАНСТВУ НАРОЧИТО

ПРЕДАВАЊА МИЛАНСКИ ЕДИКТ ИЗАЗОВ СВАКОМ ЧОВЕКУ, ХРИШЋАНИНУ И ХРИШЋАНСТВУ НАРОЧИТО Академик др Владета Јеротић 1 Српска академија наука и уметности Београд ПРЕДАВАЊА МИЛАНСКИ ЕДИКТ ИЗАЗОВ СВАКОМ ЧОВЕКУ, ХРИШЋАНИНУ И ХРИШЋАНСТВУ НАРОЧИТО До зво ли те ми да нај пре на ве дем оне нео бич

More information

НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ -

НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ - ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ - Ре пу бли ка Ср би ја МИ НИ СТАР СТВО ЗА ЗА ШТИ ТУ ПРИ РОД НИХ БО ГАТ СТА ВА И ЖИ ВОТ НЕ

More information

КАДА БИ ЈЕ ДАН ЗА ДАНОМ СТРПЉИВО ЦРТАЛА

КАДА БИ ЈЕ ДАН ЗА ДАНОМ СТРПЉИВО ЦРТАЛА Мир ја на Ма рин шек Ни ко лић КАДА БИ ЈЕ ДАН ЗА ДАНОМ СТРПЉИВО ЦРТАЛА О Џо зе фи ни Беј кер и Ми ле ни Ба ри ли у Бе о гра ду, 1929. Хо ћу да вас на тре ну так вра тим ерот ском мо ти ву: у јед ној им

More information

Смернице за националну стратегију финансијског извештавања

Смернице за националну стратегију финансијског извештавања Смернице за националну стратегију финансијског извештавања Из гу би ли смо се он да кад смо се уме сто да пи та мо ка ко пи та ли за што. Ко нач но смо из гу бље ни сад, ка да уме сто да пи та мо ку да

More information

ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ

ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ 15 ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Viking Ships at Sunrise Са др жај Text Copyright 1998 by Mary

More information

КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР

КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР Дом кул ту ре Сту дент ски град, Бе о град DOI 10.5937/kultura1547158G УДК 7.038.53/54(497.11) 2014 7.07:316.7 стручни рад КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР Са же так:

More information

СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА ВО СЛАВ НЕ ЦР КВЕ

СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА ВО СЛАВ НЕ ЦР КВЕ Ана Ми ло са вље вић УДК: 271.2(496.5)"19/20" Фи ло ло шки фа кул тет у Бе о гра ду Стручни рад (док тор ске сту ди је кул ту ре) Примљен: 17.05.2013. anci_sweety@yahoo.com СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА

More information

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња Уред ник: Вин Хар лен (Wynn Har len) Ауто ри при ло га: Де рек Бел (De rek Bell), Ро за Де вес (Ro sa Devés), Хју берт Дај си (Hu bert Dyasi), Ги љер

More information

С А Д Р Ж А Ј. П р ед с ед н и к Ре п убл и ке. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. Београд, 9. септембар Година LXXI број 77

С А Д Р Ж А Ј. П р ед с ед н и к Ре п убл и ке. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. Београд, 9. септембар Година LXXI број 77 ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 9. септембар 2015. Година LXXI број 77 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј П р ед с ед н и к Ре п убл и ке Указ о

More information

Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву

Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву удк Игор Бо ро зан Сне жа на Цвет ко вић Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву Смедеревo 2008. Из да вач: Му зеј у Сме де ре ву Eди ци ја Ма ги стар ске те зеи док тор ске ди сер та ци је 223 стра

More information

Кли мент Џам ба зов ски, на уч ни

Кли мент Џам ба зов ски, на уч ни КЛИ МЕНТ ЏАМ БА ЗОВ СКИ Кли мент Џам ба зов ски, на уч ни са вет ник у пен зи ји, ро ђен је 8. ок то бра 1919. го ди не у Охриду. Основ ну шко лу за вр шио је у ме сту ро ђе ња, ни же раз ре де гим на

More information

СРПСКО СРЕДЊОВЕКОВНО ПРАВО: ОД ОСВЕТЕ ДО РЕЗЕРВАТА СУДСКИХ

СРПСКО СРЕДЊОВЕКОВНО ПРАВО: ОД ОСВЕТЕ ДО РЕЗЕРВАТА СУДСКИХ UDC 34(497.11) 12/14 DOI: 10.2298/ZMSDN1238039D Прегледни научни рад Ђорђе Ђекић СРПСКО СРЕДЊОВЕКОВНО ПРАВО: ОД ОСВЕТЕ ДО РЕЗЕРВАТА СУДСКИХ СА ЖЕ ТАК: Прав не нор ме у ста ром срп ском пра ву пре шле су

More information

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ Деч ји кул тур ни цен тар Бе о град DOI 10.5937/kultura1339362T УДК 659.3/.4:316.72 316.775-053.5/.6 стручни рад ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ Са же так: Те ма Од но

More information

СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ

СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ UDC 364(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1134069G Прегледни научни рад В е л и з а р Г о л у б о в и ћ СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ СА ЖЕ ТАК: У ра ду су ана ли зи ра ни по тре бе

More information

Шта је то конкуренција и како се штити? CLDS ЦЛДС

Шта је то конкуренција и како се штити? CLDS ЦЛДС Борис Беговић Владимир Павић Шта је то конкуренција и како се штити? CLDS ЦЛДС Борис Беговић Владимир Павић Шта је то конкуренција и како се штити? Борис Беговић и Владимир Павић Издавач Центар за либерално-демократске

More information

РАЗ ВОЈ НА ЧЕ ЛА СУП СИ ДИ ЈАР НО СТИ У ЕВРОП СКОЈ УНИ ЈИ ОД УГО ВО РА ИЗ МА СТРИх ТА ДО УГО ВО РА ИЗ ЛИ СА БО НА **2

РАЗ ВОЈ НА ЧЕ ЛА СУП СИ ДИ ЈАР НО СТИ У ЕВРОП СКОЈ УНИ ЈИ ОД УГО ВО РА ИЗ МА СТРИх ТА ДО УГО ВО РА ИЗ ЛИ СА БО НА **2 UDC 341.217(4) 339.923:061.1EU DOI: 10.2298/ZMSDN1135069L Прегледни научни рад И в о н а Л а ђ е в а ц Д р а г а н Ђ у к а н о в и ћ *1 РАЗ ВОЈ НА ЧЕ ЛА СУП СИ ДИ ЈАР НО СТИ У ЕВРОП СКОЈ УНИ ЈИ ОД УГО

More information

СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА КО СО ВУ И МЕ ТО ХИ ЈИ *

СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА КО СО ВУ И МЕ ТО ХИ ЈИ * БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 29, 2010 Ива на АРИ ТО НО ВИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА

More information

Питер Браун: Успон хришћанства на Западу : тријумф и разноликост године

Питер Браун: Успон хришћанства на Западу : тријумф и разноликост године знавање руске појачке и хорске традиције, али и нека драгоцена искуства која је стекао радећи са богословима и студентима Богословског факултета у Београду. Истовремено Предраг Миодраг скре ће па жњу да

More information

ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1

ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1 UDC 341.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1135011D Оригинални научни рад С а њ а Ђ а ј и ћ * ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1 СА ЖЕ ТАК: Рад ис тра жу је вре мен ски аспект над ле

More information

СИ НИ ДИ КА ТИ И ПО ЛИ ТИЧ КЕ СТРАН КЕ У ТРАН ЗИ ЦИ ЈИ

СИ НИ ДИ КА ТИ И ПО ЛИ ТИЧ КЕ СТРАН КЕ У ТРАН ЗИ ЦИ ЈИ УДК: 331.105.44:329 Примљено: 6. маја 2009. Прихваћено: 18. јуна 2009. Оригинални научни рад ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW Година (XXI) VIII, vol=20 Бр. 2 / 2009. стр. 39-60. Дар ко Ма рин ко вић Ме

More information

Оснивање Земунске болнице

Оснивање Земунске болнице Srp Arh Celok Lek. 2014 Jul-Aug;142(7-8):505-510 DOI: 10.2298/SARH1408505M ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ / HISTORY OF MEDICINE UDC: 616(091)(497.11)"1758/2014" 505 Оснивање Земунске болнице Јасмина Милановић 1, Сања

More information

у Ср би ји Прав ни по ло жај Цр кве у обла сти ме ди ја

у Ср би ји Прав ни по ло жај Цр кве у обла сти ме ди ја хри шћан ске вред но сти: ак ту елно чи та ње Ива на Иљи на ; те ма из ла га ња проф. др Ива на Ча роте, чла на СА НУ и ше фа ка тедре за сло вен ску ли те ра ту ру на Бе ло ру ском др жав ном уни верзи

More information

Прин це за Шар ло ша. и ро ђен дан ски бал. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паjван чић

Прин це за Шар ло ша. и ро ђен дан ски бал. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паjван чић Прин це за Шар ло ша и ро ђен дан ски бал Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паjван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Charlotte and the Birthday Ball Text Vivian French

More information

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ, МЕДИ ЈИ И УБЕ ЂИ ВА ЊЕ

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ, МЕДИ ЈИ И УБЕ ЂИ ВА ЊЕ Ал фа уни вер зи тет, Ака де ми ја умет но сти - Ка те дра за про дук ци ју у умет но сти и ме ди ји ма, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339108P УДК 316.77:659.3/.4 32.019.5 прегледни рад ОД НО СИ С ЈАВ

More information

BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES. Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur de l Institut des Etudes balkaniques

BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES. Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur de l Institut des Etudes balkaniques UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur

More information

НА ЧЕ ЛО ЈЕД НА КО СТИ У РАД НОМ ПРА ВУ

НА ЧЕ ЛО ЈЕД НА КО СТИ У РАД НОМ ПРА ВУ Ори ги нал ни на уч ни рад 349.2 doi:10.5937/zrpfns52-17549 Др Пре драг П. Јо ва но вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду P.Jo va no vic@pf.un s.ac.rs

More information

БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ

БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ Јеврејски историјски музеј Савеза јеврејских општина Србије, Београд DOI 10.5937/kultura1338423R УДК 393(=411.16) 94(=411.16)(497.11) 26-557 прегледни рад БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ ЈЕВРЕЈСКИ ЖАЛОБНИ ОБИЧАЈИ

More information

Прин це за Емили. и леиа вила. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић

Прин це за Емили. и леиа вила. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић Прин це за Емили и леиа вила Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паj ван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Emily and the Beautiful Fairy Text Vivian French 2005 Illustrations

More information

КОМ ПА РА ТИВ НА АНА ЛИ ЗА КОН ЦЕП ЦИ ЈА ИН ТЕ ЛЕК ТУ АЛ НОГ ВАС ПИ ТА ЊА ЏО НА ЛО КА И ЖАН-ЖА КА РУ СОА *1

КОМ ПА РА ТИВ НА АНА ЛИ ЗА КОН ЦЕП ЦИ ЈА ИН ТЕ ЛЕК ТУ АЛ НОГ ВАС ПИ ТА ЊА ЏО НА ЛО КА И ЖАН-ЖА КА РУ СОА *1 БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 29, 2010 Мир ја на БА ЗИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић КОМ ПА РА ТИВ НА АНА ЛИ ЗА КОН ЦЕП ЦИ ЈА ИН ТЕ ЛЕК ТУ АЛ НОГ ВАС ПИ ТА ЊА ЏО НА ЛО КА И ЖАН-ЖА КА

More information

ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ ЦА

ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ ЦА Би ља на Ал ба ха ри 1 УДК: 94(=411.16)(497.11 Крушевац)(093) Са ва (Са ул) Ша ро њић 2 Пре глед ни рад Бра ни слав Ри стић 3 Да тум при је ма: 24.04.2016. ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ

More information

С А Д Р Ж А Ј. Председник Републике Укази о до де ли од ли ко ва ња 3 и 4

С А Д Р Ж А Ј. Председник Републике Укази о до де ли од ли ко ва ња 3 и 4 SSN 0353-8389 COBSS.SR-D 17264898 Београд, 4. мај 2017. Година LXX број 42 Цена овог броја је 414,94 динарa Годишња претплата је 37.400 динара С А Д Р Ж А Ј Председник Републике Укази о до де ли од ли

More information

КОН ТЕКСТ МЕ ДИЈ СКОГ СПЕК ТА КЛА У УСЛО ВИ МА ДРУ ШТВЕ НЕ КРИ ЗЕ

КОН ТЕКСТ МЕ ДИЈ СКОГ СПЕК ТА КЛА У УСЛО ВИ МА ДРУ ШТВЕ НЕ КРИ ЗЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул те та драм ских умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549244K УДК 061.75:316.773(497.1) 1987 061.75:316.75(497.1) 1987 394.49:316.773/.776(497.1) 1987 категорија

More information

Прин це за Алиса. и чаробно оgледало. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић

Прин це за Алиса. и чаробно оgледало. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић Прин це за Алиса и чаробно оgледало Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паj ван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Alice and the Magical Mirror Text Vivian French 2005

More information

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш DOI 10.5937/kultura1340310S УДК 316.72(497.11) 316.73(497) оригиналан научни рад ТРА ГОМ ЈЕД НОГ ИСТРАЖИВА ЊА: НЕ

More information

Развој апотекарства у лесковачком крају у периоду од ослобођења од Турака до Другог светског рата

Развој апотекарства у лесковачком крају у периоду од ослобођења од Турака до Другог светског рата 842 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):842-847 ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ / History of Medicine UDC: 615(497.11)"18/19" Развој апотекарства у лесковачком крају у периоду од ослобођења од Турака до Другог

More information

Аустријанци хоће Митрос

Аустријанци хоће Митрос www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 26. новембар 2014. Број 2804 Цена 50 динара у овом броју: ПОЗНАТА КЛАНИЦА ДОБИЈА ВЛАСНИКА: Аустријанци хоће Митрос

More information

Годишња награда Сремским новинама Стра нa 3.

Годишња награда Сремским новинама Стра нa 3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 21. септембар 2016. Број 2899

More information

СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА МА КУЛ ТУ РЕ У СР БИ ЈИ

СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА МА КУЛ ТУ РЕ У СР БИ ЈИ За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Београд DOI 10.5937/kultura1443352V УДК 005.322:008(497.11) 316.75(497.11) оригиналан научни рад СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА

More information

П РА В И Л Н И К. о на став ном пла ну и про гра му за об да ре не уче ни ке у Фи ло ло шкој гим на зи ји

П РА В И Л Н И К. о на став ном пла ну и про гра му за об да ре не уче ни ке у Фи ло ло шкој гим на зи ји 10. јануар 2017. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 1 Страна 11 Веб сај то ви: Свет ска фе де ра ци ја глу вих http://wfde af.org/ Европ ска Уни ја глу вих http://www.eud.eu/ Са вез глу вих и на глу вих Ср би је и

More information

Гласник. У су срет Кон фе рен ци ји о етич ким аспек ти ма кра ја жи во та. ЛКС У сеп тем бру до ма ћин тре ћег ме ђу на род ног Кон гре са SE EMF

Гласник. У су срет Кон фе рен ци ји о етич ким аспек ти ма кра ја жи во та. ЛКС У сеп тем бру до ма ћин тре ћег ме ђу на род ног Кон гре са SE EMF Број 11 // Београд // Децембар 2011 фебруар 2012 // Година IV // Гласник ЛекарскА комора Србије ISSN 1821-3995 У су срет Кон фе рен ци ји о етич ким аспек ти ма кра ја жи во та ДОМ ЗДРАВЉА СТАРИ ГРАД НЕКАД

More information

МАЈА М. ЋУК. Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд

МАЈА М. ЋУК. Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд DOI 10.5937/kultura1549072C УДК 821.111.09-31 Лесинг Д. 821.111(71).09-31 Манро А. 821.09:305 оригиналан научни рад РОД НА ПО ЛИ ТИ КА У

More information

КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН И КЊИЖЕВ НА ПРО ДУК ЦИ ЈА: НА ГРА ДЕ И КРИ ТИЧ КИ СУД

КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН И КЊИЖЕВ НА ПРО ДУК ЦИ ЈА: НА ГРА ДЕ И КРИ ТИЧ КИ СУД Уни вер зи те т у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1445022G УДК 821.111.09:821.163.41.09 06.05БУКЕР:821.111 06.05НИН:821.163.41 оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН

More information

НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као ПО СЛЕ ДИ ЦИ ЕТ НИЧ КИХ СУ КО БА КРА ЈЕМ ГО ДИ НЕ**

НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као ПО СЛЕ ДИ ЦИ ЕТ НИЧ КИХ СУ КО БА КРА ЈЕМ ГО ДИ НЕ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 32, 2012 УДК 94(497.11) 1941 (093.3) ; 341.322.5(=163.41)(497.11) 1941 (093.2) Ми лу тин ЖИВ КО ВИћ* НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као

More information

СТИ ЦА ЊЕ СВО ЈИ НЕ од НЕ ВЛА СНИ КА у НА ЦР ТУ ЗА ЈЕД НИЧ КОГ ПОЈ МОВ НОГ ОКВИ РА СТУ ДИЈ СКЕ ГРУ ПЕ за ЕВРОП СКИ ГРА ЂАН СКИ ЗА КО НИК

СТИ ЦА ЊЕ СВО ЈИ НЕ од НЕ ВЛА СНИ КА у НА ЦР ТУ ЗА ЈЕД НИЧ КОГ ПОЈ МОВ НОГ ОКВИ РА СТУ ДИЈ СКЕ ГРУ ПЕ за ЕВРОП СКИ ГРА ЂАН СКИ ЗА КО НИК UDC 341.9:061.1EU DOI: 10.2298/ZMSDN1135079P Оригинални научни рад Н и н а П л а н о ј е в и ћ * СТИ ЦА ЊЕ СВО ЈИ НЕ од НЕ ВЛА СНИ КА у НА ЦР ТУ ЗА ЈЕД НИЧ КОГ ПОЈ МОВ НОГ ОКВИ РА СТУ ДИЈ СКЕ ГРУ ПЕ за

More information

ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА *

ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА * БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 29, 2010 Пре драг ЈА ШО ВИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА * Ап стракт: Циљ овог ра да је са гле да ва ње по ла ри за ци је оног

More information

Сем Брукс 1 EB SCO из да ва штво, САД С енглеског пре ве ла: Ива на Мак си мо вић То мић

Сем Брукс 1 EB SCO из да ва штво, САД С енглеског пре ве ла: Ива на Мак си мо вић То мић Истраживачке базе података у Србији и дистрибуција информација Сем Брукс 1 EB SCO из да ва штво, САД С енглеског пре ве ла: Ива на Мак си мо вић То мић Апстракт: Кроз детаљан преглед електронског садржаја

More information

ПРЕСЕК. ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3. ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5

ПРЕСЕК. ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3. ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5 ПРЕСЕК Новине студентског пармалента Факултет примењених уметности у Београду број 1 новембар 2017 ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3 ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5

More information

Кар ло вач ка ви на. Цар ска па ла та је ове не де ље уго сти ла по зна те. Опасно клизиште у Черевићу. Пензионери траже бенефицирани превоз Страна 3.

Кар ло вач ка ви на. Цар ска па ла та је ове не де ље уго сти ла по зна те. Опасно клизиште у Черевићу. Пензионери траже бенефицирани превоз Страна 3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LI Сремска Митровица Среда 23. март 2011. Број 2612 Цена 40 динара у овом броју: Пензионери траже бенефицирани превоз Страна 3. Кар ло вач ка

More information

ПРИ ВАТ НИ НОВ ЧА НИ ЗА ВО ДИ У УРО ШЕВ ЦУ**

ПРИ ВАТ НИ НОВ ЧА НИ ЗА ВО ДИ У УРО ШЕВ ЦУ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 336.71(497.11)"192/193" Иван М. БЕ ЦИЋ* ПРИ ВАТ НИ НОВ ЧА НИ ЗА ВО ДИ У УРО ШЕВ ЦУ** Ап стракт: Фи нан сиј ско удру жи ва ње хри шћан ског жи вља на вер ској

More information

Ди ван је ки ће ни Срем...

Ди ван је ки ће ни Срем... www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 27. фебруар 2013. Број 2713 Цена 40 динара у овом броју: ПО ВО ДОМ ПРИ ЧА О ЗА РА ЖЕ НОЈ РИ БИ Ри ба ри на опре

More information

СЛИ КА О БЕЗ БЕД НО СТИ НА СРП СКИМ ПРУ ГА МА

СЛИ КА О БЕЗ БЕД НО СТИ НА СРП СКИМ ПРУ ГА МА www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 2. октобар 2013. Број 2744 Цена 40 динара у овом броју: SIRMIUM STEEL, СРПСКИ ГИГАНТ: У друштву најбољих Страна

More information

ЈЕД НА СА СВИМ НЕО БИЧ НА ЉУ БАВ Во ле ти псе, зна чи во ле ти љу де

ЈЕД НА СА СВИМ НЕО БИЧ НА ЉУ БАВ Во ле ти псе, зна чи во ле ти љу де www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 6. фебруар 2013. Број 2710 Цена 40 динара у овом броју: У МИТРОВАЧКОЈ НАРОДНОЈ КУХИЊИ: Пред казаном више од 600

More information

Јавне набавке у култури с посебним освртом на библиотечку делатност

Јавне набавке у култури с посебним освртом на библиотечку делатност TEMA Читалиште 21 (новембар 2012) 49 УДК 351.852 33:008 02:33 Прегледни рад Јавне набавке у култури с посебним освртом на библиотечку делатност Борисав Кнежевић Управа за јавне набавке, Београд borisavknezevic@gmail.com

More information

Под кро вом до но вем бра Стра на 3.

Под кро вом до но вем бра Стра на 3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 29. јун 2016. Број 2887 Цена

More information

" " Пут за 100 дана. Повратак коренима. Празник магарица и Дан отворених врата. Пре ми јер Ср би је Алек сан дар МESARSKA OPREMA.

  Пут за 100 дана. Повратак коренима. Празник магарица и Дан отворених врата. Пре ми јер Ср би је Алек сан дар МESARSKA OPREMA. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 20. април 2016. Број 2877 Цена

More information

ДО БРИ ЦА ЋО СИЋ И ОТВА РА ЊЕ КО СОВ СКОГ ПИ ТА ЊА ГО ДИ НЕ**

ДО БРИ ЦА ЋО СИЋ И ОТВА РА ЊЕ КО СОВ СКОГ ПИ ТА ЊА ГО ДИ НЕ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 323.1(=163.41)(497.115)"1968" ; 32:929 Ћосић Д. ; 323(497.1)"195/196" Пе тар РИ СТА НО ВИЋ* ДО БРИ ЦА ЋО СИЋ И ОТВА РА ЊЕ КО СОВ СКОГ ПИ ТА ЊА 1968. ГО ДИ

More information

Долазе тешка времена. Кућа од срца и љубави. Кућа културе и спорта. Радови почињу крајем јануара. у овом броју:

Долазе тешка времена. Кућа од срца и љубави. Кућа културе и спорта. Радови почињу крајем јануара. у овом броју: Година LV Сремска Митровица Број 2859 TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Цена 50 динара у овом броју: СЛАВИША ГРУЈИЋ, ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАР ЗА КУЛТУРУ И ИНФОРМИСАЊЕ: Долазе тешка времена

More information

Пр во па - му шко! Irig. ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време. ОД БОЛНИЦЕ ДО МАТИЧАРА: Судбина их спојила

Пр во па - му шко! Irig. ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време. ОД БОЛНИЦЕ ДО МАТИЧАРА: Судбина их спојила www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 9. јануар 2013. Број 2706 Цена 40 динара у овом броју: ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време Страна

More information

Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру штву

Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру штву УДК: 299.5 271.222(497.11)-662:3 322:271.222(497.11) Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 91 104. Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру

More information

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле су бо те по 21. Слобода за 247 осуђеника Страна 4. Важан је сваки евро

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле су бо те по 21. Слобода за 247 осуђеника Страна 4. Важан је сваки евро www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LII Сремска Митровица Среда 28. новембар 2012. Број 2700 Цена 40 динара у овом броју: МИТРОВАЧКИ КПЗ НАКОН АМНЕСТИЈЕ: Слобода за 247 осуђеника

More information

је ко ји су бра ни ли Хилан дар од по жа ра, би ло је и де вет ва тро га са ца - спа си ла ца из Сре ма. Срп ски ва тро га сци су

је ко ји су бра ни ли Хилан дар од по жа ра, би ло је и де вет ва тро га са ца - спа си ла ца из Сре ма. Срп ски ва тро га сци су www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LII Сремска Митровица Среда 22. август 2012. Број 2686 Цена 40 динара ХЕРОЈИ у овом броју: ПРИЧЕ СА "БЕЛОГ БРЕГА": Под својим кровом, на туђој

More information

Jезик игре. Успомене на велику победу. Њујорк-Пекинг-Рума. Од пр вог до тре ћег ма ја, на по лиго. Сутра је нови дан 70 ГОДИНА ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

Jезик игре. Успомене на велику победу. Њујорк-Пекинг-Рума. Од пр вог до тре ћег ма ја, на по лиго. Сутра је нови дан 70 ГОДИНА ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LV Сремска Митровица Среда 6. мај 2015. Број 2827 Цена

More information

Из град ња во до тор ња

Из град ња во до тор ња www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 4. септембар 2013. Број 2740 Цена 40 динара у овом броју: СА СТА НАК У ВЛА ДИ ВОЈ ВО ДИ НЕ: Ири жа ни за са да

More information

ГЕ О ГРА ФИ ЈА И УМЕТ НОСТ

ГЕ О ГРА ФИ ЈА И УМЕТ НОСТ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1756133C УДК 7.01:[911.3:94(497.16) 7.01 Брајовић С. прегледни рад ГЕ О ГРА ФИ ЈА И УМЕТ НОСТ СТУ ДИ ЈА О МЕ ТО ДИ У

More information

ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА

ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА Ра дио те ле ви зи ја Ср би је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339299B УДК 316.774/.776(4) 200 659.3/.4(4) 200 стручни рад ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА Са же так: Фон до ви јав них

More information

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле. Помоћ за особе са инвалидитетом МESARSKA OPREMA. у овом броју: ВУЛИН У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ:

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле. Помоћ за особе са инвалидитетом МESARSKA OPREMA. у овом броју: ВУЛИН У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ: www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 1. јун 2016. Број 2883 Цена

More information

Развој судске психијатрије у Србији

Развој судске психијатрије у Србији ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ / History of Medicine UDC: 340.63(497.11) 415 Развој судске психијатрије у Србији Срђан Миловановић 1,2, Александар Јовановић 1,2, Мирослава Јашовић-Гашић 1, Никола Иланковић 1,2, Душан

More information

УТИ ЦАЈ КУЛ ТУ РЕ И СВЕТСКА ЕКО НОМ СКА КРИ ЗА

УТИ ЦАЈ КУЛ ТУ РЕ И СВЕТСКА ЕКО НОМ СКА КРИ ЗА Цен тар за прав на и фи нан сиј ска ис тра жи ва ња, Бе о град DOI 10.5937/kultura1443336H УДК 338.121.4:316.7 прегледни рад УТИ ЦАЈ КУЛ ТУ РЕ И СВЕТСКА ЕКО НОМ СКА КРИ ЗА Са же так: Еко ном ске кри зе

More information

ПРИ ЧЕ О МЛА ДИ МА КО ЈИ СЕ ЛЕ ЧЕ У ИНО СТРАН СТВУ. На да ни кад ве ћа

ПРИ ЧЕ О МЛА ДИ МА КО ЈИ СЕ ЛЕ ЧЕ У ИНО СТРАН СТВУ. На да ни кад ве ћа www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 14. мај 2014. Број 2776 Цена 40 динара у овом броју: ЗАБРАЊЕН РАД РУМСКОМ ПОРОДИЛИШТУ: Бебе обилазе срце Срема Страна

More information

Пе сма "Ја на", ко ју је от пе ва ла. Ни зом при год них ђач ких ак тив но сти, из ло жбом ли ков них. Закрпама крпе закрпе!

Пе сма Ја на, ко ју је от пе ва ла. Ни зом при год них ђач ких ак тив но сти, из ло жбом ли ков них. Закрпама крпе закрпе! www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 17. април 2013. Број 2720 Цена 40 динара у овом броју: ПРОБЛЕМИ СА РЕГИОНАЛНОМ ДЕПОНИЈОМ: Шабац игнорише вољу Митровчана

More information

ВЛАДАНА ПУТНИК ПРИЦА. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град

ВЛАДАНА ПУТНИК ПРИЦА. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754134P УДК 725.84(497.11) 19 796/799:061.2(497.11) 19 оригиналан научни рад СПОРТ

More information

СВЕ ЧА НО СТИ У СРЕМ СКОЈ МИ ТО ВИ ЦИ. На ци о нал ни пра зник Ру си на

СВЕ ЧА НО СТИ У СРЕМ СКОЈ МИ ТО ВИ ЦИ. На ци о нал ни пра зник Ру си на www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 23. јануар 2013. Број 2708 Цена 40 динара j у овом броју: КАД СТАРОСТ ЗАКУЦА НА ВРАТА: Алцхајмерова болест тиха

More information

ЕкО лим пи ја да. Путари траже плате. "Ду нав" ли дер у оси гу ра њу агра ра. Митровица и Шабац граде депонију

ЕкО лим пи ја да. Путари траже плате. Ду нав ли дер у оси гу ра њу агра ра. Митровица и Шабац граде депонију www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LI Сремска Митровица Среда 9. новембар 2011. Број 2645 Цена 40 динара у овом броју: "Ду нав" ли дер у оси гу ра њу агра ра ЕкО лим пи ја да

More information

гусари Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић

гусари Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 гусари До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Will Os

More information

Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14.

Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14. ВА СА ЧУ БРИ ЛО ВИЋ (1897 1990) Oс н и в а Ч и п р в и д и р е к т о р Ба л к а н о л о ш к о г и н с т и ту т а САНУ) Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14. ја ну а ра 1897. го ди не у Босан ској Град ишки,

More information

Белешке о. иконографији Крштења Господњег у Византији и древној Русији

Белешке о. иконографији Крштења Господњег у Византији и древној Русији Теолошки погледи / Theological Views XLV (3/2012) ским ма те ри ја лом и ан тро по и- да ко ји су де лом љу ди, а де лом не што дру го. Он да ће мо ра ти по но во да се по ста ви пи та ње: Да ли таква

More information

пра вља ње зим ни це завр ша ва се обич но то ком но вем бра, ка да се на вели ко ку пу је ку пус. На тра жени ји је, на рав но, онај пра ви

пра вља ње зим ни це завр ша ва се обич но то ком но вем бра, ка да се на вели ко ку пу је ку пус. На тра жени ји је, на рав но, онај пра ви www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LI Сремска Митровица Среда 16. новембар 2011. Број 2646 Цена 40 динара у овом броју: Сремци на Сајму локалне самоуправе Страна 2. Ку пус СРЕМСКА

More information

Финансијска одрживост кућног лечења у здравственом систему Републике Србије

Финансијска одрживост кућног лечења у здравственом систему Републике Србије 214 Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):214-218 DOI: 10.2298/SARH1304214K ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 657.478:616-083(497.11) Финансијска одрживост кућног лечења у здравственом систему

More information

Нема разлога за славље Стране Под по кро ви тељ ством Цен тра за. Др Дубравка Ковачевић Суботички председница општине Страна 3.

Нема разлога за славље Стране Под по кро ви тељ ством Цен тра за. Др Дубравка Ковачевић Суботички председница општине Страна 3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 30. април 2014. Број 2774-2775 Цена 40 динара у овом броју: ЛОКАЛНА ВЛАСТ У ПЕЋИНЦИМА: Др Дубравка Ковачевић Суботички

More information

ЈЕЗИК И УКЉУЧИВАЊЕ ДОСЕЉЕНИКА У ВЕЋИНСКУ ЗАЈЕДНИЦУ: СРБИ У ЉУБЉАНИ *

ЈЕЗИК И УКЉУЧИВАЊЕ ДОСЕЉЕНИКА У ВЕЋИНСКУ ЗАЈЕДНИЦУ: СРБИ У ЉУБЉАНИ * UDC 811.163.41 373.72:811.163.3 373.72 DOI: 10.2298/ZMSDN1239173D Оригинални научни рад Јадранка Ђорђевић Ц рнобрња ЈЕЗИК И УКЉУЧИВАЊЕ ДОСЕЉЕНИКА У ВЕЋИНСКУ ЗАЈЕДНИЦУ: СРБИ У ЉУБЉАНИ * СА Ж Е ТА К: У ра

More information

ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА

ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за филозофију, Београд DOI 10.5937/kultura1341011K УДК 167/168 1:5 575.8:1 оригиналан научни рад ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА Са же так: Синтагма

More information

НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ

НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1338407R УДК 316.774:316.324.8 316.74:316.42(100) 20 316.774:004.738.5 стручни рад НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ

More information

Сва ког да на глу мим да сам здра ва

Сва ког да на глу мим да сам здра ва www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 12. новембар 2014. Број 2802 Цена 50 динара у овом броју: ПРВА ПОМОЋ ЗА ГРКОВИЋЕ ИЗ ОБРЕЖА: Вратили веру у људе

More information

само пара нема Гра до на чел ник Срем ске Ми тро вице Гради се Путинова црква? Од блога до задовољног путника МESARSKA OPREMA

само пара нема Гра до на чел ник Срем ске Ми тро вице Гради се Путинова црква? Од блога до задовољног путника МESARSKA OPREMA www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 10. август 2016. Број 2893

More information

С А Д Р Ж А Ј. Уредба о вој ној ле ги ти ма ци ји 3 Одлука о ви си ни ми ни мал не це не ра да за пе ри од ја ну ар де цем бар 2016.

С А Д Р Ж А Ј. Уредба о вој ној ле ги ти ма ци ји 3 Одлука о ви си ни ми ни мал не це не ра да за пе ри од ја ну ар де цем бар 2016. ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 14. септембар 2015. Година LXXI број 79 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј Н а р од н а с ку п ш т и н а Исправка

More information

ПЛЕС. Око 400 ми тро вач ких ма тура. Кад ђаци и наставници замене улоге. Кју грозница у Срему

ПЛЕС. Око 400 ми тро вач ких ма тура. Кад ђаци и наставници замене улоге. Кју грозница у Срему www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LI Сремска Митровица Среда 25. мај 2011. Број 2621 Цена 40 динара у овом броју: Кју грозница у Срему Страна 3. ПЛЕС Гост редакције: Добривоје

More information

КА НО ВИМ ВИ ДО ВИ МА КО ЛЕК ТИ ВИ ТЕ ТА

КА НО ВИМ ВИ ДО ВИ МА КО ЛЕК ТИ ВИ ТЕ ТА Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет драм ских умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754414R УДК 316.73(497.11) 351.85(497.11) оригиналан научни рад КА НО ВИМ ВИ ДО ВИ МА КО ЛЕК ТИ

More information

НАЦРТ УСТАВА РАДИВОЈА МИЛОЈКОВИЋА ИЗ ГОДИНЕ

НАЦРТ УСТАВА РАДИВОЈА МИЛОЈКОВИЋА ИЗ ГОДИНЕ ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 342:929 Milojković R. 321.727(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1238001S Оригинални научни рад Мирјана Стефановски НАЦРТ УСТАВА РАДИВОЈА МИЛОЈКОВИЋА ИЗ 1867. ГОДИНЕ

More information

3/2016 Medjunarodni ugovori

3/2016 Medjunarodni ugovori 3/2016 Medjunarodni ugovori 19.02.2016. Н А РОД Н А С КУ П Ш Т И Н А 17 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим У К АЗ о про гла ше њу Закона о по твр ђи ва њу

More information

Среда 7. новембар 2012.

Среда 7. новембар 2012. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LII Сремска Митровица Среда 7. новембар 2012. Број 2697 Цена 40 динара у овом броју: ШТА ЈЕ ЗАВАДИЛО РУМСКЕ РОМЕ: Ја теби смеће, ти мени петицију

More information

ТО СЈАЈ НО ТРЕ ЋЕ МЕ СТО ЗА НАЈ ЛЕП ШЕ ТРЕ ЋЕ ПО ЛУ ВРЕ МЕ

ТО СЈАЈ НО ТРЕ ЋЕ МЕ СТО ЗА НАЈ ЛЕП ШЕ ТРЕ ЋЕ ПО ЛУ ВРЕ МЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за со ци о ло ги ју, Београд DOI 10.5937/kultura1651184M УДК 005.32:316.62 796.332-053.85/.9:379.84(497.11) оригиналан научни рад ТО СЈАЈ

More information

БЕ ШЕ НО ВО ТРА ДИ ЦИ О НАЛ НА ЕТ НО МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА

БЕ ШЕ НО ВО ТРА ДИ ЦИ О НАЛ НА ЕТ НО МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 14. август 2013. Број 2737 Цена 40 динара у овом броју: СЕОСКЕ СЛАВЕ, НЕКАД И САД: Празни рингишпили Страна 3.

More information

Производња од октобра. Срећан Ускрс! Agencija G. Заједно у пројекте Страна 15. Укуп но 45 же на из Беш кe, Нових. Ни београдизација, ни новосадизација

Производња од октобра. Срећан Ускрс! Agencija G. Заједно у пројекте Страна 15. Укуп но 45 же на из Беш кe, Нових. Ни београдизација, ни новосадизација www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LV Сремска Митровица Среда 8. април 2015. Број 2823 Цена

More information

Античка пластика Смедеревске тврђаве преглед досадашњих истраживања

Античка пластика Смедеревске тврђаве преглед досадашњих истраживања Снежана Цветковић удк 904:725.96 652 (497.11) 725.96(497.11) Античка пластика Смедеревске тврђаве преглед досадашњих истраживања Нај бо ље очу ва ни оста ци јед ног срп ског сред њо ве ков ног утвр ђе

More information

Срећни ускршњи празници! Нова фабрика на ква драта Страна 3. Плесни спектакл Страна 27. Про те кле су бо те, Срп ска пра вослав

Срећни ускршњи празници! Нова фабрика на ква драта Страна 3. Плесни спектакл Страна 27. Про те кле су бо те, Срп ска пра вослав www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 16. април 2014. Број 2772 Цена 40 динара у овом броју: ДР ЕТКЕР У ШИМАНОВЦИМА: Нова фабрика на 7.800 ква драта Страна

More information

МО СКОВ СКА СА ГА Три логи ја

МО СКОВ СКА СА ГА Три логи ја Дело :2 МО СКОВ СКА СА ГА Три логи ја ДЕ ЦА ЗИ МЕ РАТ И ТАМНОВАЊЕ ТАМНОВАЊЕ И МИР Уред ни ци ПЕ ТАР БУ ЊАК ОЛ ГА КИ РИ ЛО ВА Ва си лиј Ак сјо нов Мо сков ска са га књи га друга Рат и тамновање С ру ског

More information