Зорица Кубурић Снежана Дачић МЕТОДИКА НАСТАВЕ СОЦИОЛОГИЈЕ. Нови Сад, 2017.

Size: px
Start display at page:

Download "Зорица Кубурић Снежана Дачић МЕТОДИКА НАСТАВЕ СОЦИОЛОГИЈЕ. Нови Сад, 2017."

Transcription

1 Зорица Кубурић Снежана Дачић МЕТОДИКА НАСТАВЕ СОЦИОЛОГИЈЕ Нови Сад, 2017.

2

3 Зо ри ца Ку бу рић, Сне жа на Да чић МЕ ТО ДИ КА НА СТА ВЕ СО ЦИ О ЛО ГИ ЈЕ F I LOZOF SK I FAKULTE T N O V I S A D Нови Сад, 2017.

4 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ За издавача: проф. др Ивана Живанчевић Секеруш, декан Ме то ди ка на ста ве со ци о ло ги је проф. др Зо ри ца Ку бу рић и мр Сне жа на Да чић Ре цен зен ти проф. др Ђу ро Шу шњић проф. др Дра го љуб Б. Ђор ђе вићдоц. др Снежана Стојшин Лектура и ко рек ту ра Љи ља на Ћу му ра Тех нич ки уред ник Сло бо дан Бла го је вић ISBN: URL:

5 САДРЖАЈ I Како је настала ова књига хронологија потребе... 5 II Будућност социологије у контексту друштвених промена Социологија као средњошколски наставни предмет Социологија као наставни предмет на универзитетима Социологија као трансгенерацијски пренос III Интердисциплинарност методике наставе социологије Утемељеност наставе социологије у самој социологији О неопходности познавања других научних дисциплина Методика наставе социологије између теорије и праксе Умеће говора и разговора између унутрашње и спољашње контроле Исто градиво - различите интерпетације IV Теоријске претпоставке образовања Дидактички закони, принципи, правила Облици диференцијације наставе Почетне претпоставке добре организације у времену и простору V Умеће руковођења наставом Дидактички троугао Мо гућ но сти и гра ни це ме то ди ке Уло га на став ни ка у фор ми ра њу ат мос фе ре на ча су Стилови руковођења наставом VI На став не ме то де Метода усменог излагања Метода разговора Метода илустративних радова Метода писања Метода читања и рада на тексту (текстуална) Истраживачка метода VII На став на сред ства Ви зу ел на на став на сред ства Тек сту ал на на став на сред ства Ауди тив на на став на сред ства Аудио-ви зу ел на на став на сред ста ва Ис ку ства у ра ду са ра чу на ри ма Из ме ђу те о ри је и прак се VIII Об ли ци на став ног ра да Фрон тал ни об лик на став ног ра да Груп ни об лик на став ног ра да Рад у па ро ви ма Ин ди ви ду ал ни об лик на став ног ра да Ма сов ни об лик ра да IX Оце њи ва ње Функције оцењивања Прин ци пи оце њи ва ња Шта се оче ку је од уче ни ка... 89

6 По ступ ци ис пи ти ва ња Вр сте оце њи ва ња X Пла ни ра ње и при пре ма ње на став ног ра да Прин ци пи по у ча ва ња План и програм наставе социологије и типологија часова Гло бал ни план ра да на став ни ка (го ди шње те мат ско пла ни ра ње) Опе ра тив ни план ра да При пре ма за из во ђе ње на ста ве Примери писаних припрема за наставу социологије Кич и шунд Со ци о ло ги ја на у ка и на став ни пред мет Пред мет и за да ци со ци о ло ги је Развој социологије и социолошке теорије Насеља Друштвена производња облици и новац Друштвене установе и организације Друштвена структура Раслојавање друштва Друштвени односи Етничке заједнице Култура као поље симболичке интеракције XI Пе да го шка до ку мен та ци ја XII Наставник социологије одељењски старешина XIII Значајне комептенције руководилаца у образовању Информациона технологија део друштвеног окружења Образовање као основа развоја информационог друштва Овладаност ИКТ као део професионалних компетенција наставника Овладаност ИКТ као део професионалних компетенција руководилаца у образовању Директори школа и овладаност ИКТ да ли су могући стандарди? XIV Активности ученика између игре и обавезе Ми са о не ак тив но сти уче ни ка ко је до при но се ква ли тет ном про це су уче ња При ме ри тех ни ка ко је под сти чу ми са о не ак тив но сти Ак тив ност са жи ма ња гра ди ва Ак тив ност хва та ња бе ле шки До ма ћи за да ци и ве жба ње Зна чај по врат не ин фор ма ци је о на пре до ва њу уче ни ка Flowers are Red Припрема за сарадничку наставу Писана припрема за час Реч ник Литература

7 I КАКО ЈЕ НАСТАЛА ОВА КЊИГА ХРОНОЛОГИЈА ПОТРЕБЕ Човек је логичан и теологичан у исто време. Ђуро Шушњић Ме то ди ка на ста ве со ци о ло ги је као на став ни пред мет има за циљ да при пре ми сту ден та со ци о ло ги је да са мо стал но одр жи на став ни час, да уђе у про цес сти ца ња вла сти тог ис ку ства путем практичне примене теоријских знања. Пре не го што до би је ту при ли ку да сто ји пред учени ци ма у уло зи на став ни ка, по треб но је да се упо зна с те о ри јом и детаљ ним упут стви ма о при пре ми за на ста ву до ње не ре а ли за ци је и евалу а ци је. За раз ли ку од дру гих на став них пред ме та у оквиру студијског програма социологије, ов де ни је реч о со ци о ло ги ји са мој, већ о на чини ма на ко је је мо гу ће о њој го во ри ти уче ни ци ма. Књи га је на ста ла те о риј ским уоп шта ва њем и про ми шља њем ис ку ства ра да у на ста ви. Ме то ди ка на ста ве со ци о ло ги је ре а ли зу је се пре све га прак тич ним радом у ве жба ма ко је се из во де на фа кул те ту, др жа њем пре да ва ња пред сту ден ти ма, по том ме то дич ком прак сом у не кој од сред њих шко ла и на кра ју др жа њем са мо стал ног ча са уче ни ци ма у при су ству пред метног на став ни ка. Књи га је, да кле, на ме ње на сту ден ти ма со ци о ло ги је ко ји се спре ма ју да др же на ста ву и да уђу у про цес сти ца ња лич ног ис ку ства ра да у просве ти. Ли те ра ту ра ко ју смо кон сул то ва ле при ли ком пи са ња је ин тер дисци пли нар на и на ве де на је на кра ју књи ге. Ме ђу тим, по себ но из два ја мо скрип ту Ме ли хе Ћи мић Ме то ди ка на ста ве со ци о ло ги је ко ја је об јавље на у Бе о гра ду го ди не и пи са на по угле ду на Ме то ди ку на ставе фи ло зо фи је Јосипа Маринковића коју је објавила Школска књига Загреб, Та ко ђе из два ја мо и Ме то ди ку на ста ве со ци о ло ги је ко ју је об ја вио Ми о мир Ив ко вић у Ни шу по том године из да њем

8 6 Зорица Кубурић, Снежана Дачић у ко ме је до пу њен део о на став ним сред стви ма, бу ду ћи да је у ме ђу време ну до шло до ино ва ци ја у обра зов ној тех но ло ги ји уво ђе њем мул ти меди јал не ин тер ак тив не на ста ве. Та ко ђе у Ни шу, об ја вље на је Ме то ди ка на ста ве дру штве но-ху ма ни стич ких пред ме та: иза зо ви и но ви не (Јо вано вић, 2013) у ко јој се на гла сак ста вља на но ви при ступ обра зо ва њу, ком пе тен ци ја ма на став ни ка и при пре ма ње уче ни ка за ак тив ну на ста ву. Средњошколски уџбеници за наставу социологије детаљно су приказани у докторској дисертацији Исидоре Јарић (2012). Оно што није ушло у детаљну анализу јесте збирка оригиналних социолошких текстова које је Драгољуб Ђорђевић (1996) приредио за средњошколце, јер наставни планови и програми нису предвиђали пратећу хрестоматију. Ђорђевићева Социологија forever имала је и друго издање године, а сличан подухват је и његова књига Џепна социологија за почетнике (2016). Мотивацију за писање Џепне социологије Ђорђевић је пронашао у нади да ће некога ваљда наговорити на студирање дисциплине којој сам посветио скоро сав живот (Ђорђевић, 2016:8). Књига почиње упитаношћу: На крају професорске каријере, из професионалне стрепње, постављам социолозима и себи два одсудна питања. Ако питања преформулишемо она би гласила овако: Да ли је довољно да се воли социологија да би неко био добар професор социологије? Да ли је довољно добро знати социологију да би неко био добар професор социологије? Сматрамо да је љубав неопходна не само према предмету већ и према ученицима и да је познавање садржаја из области социологије потребно али не и довољно. Настава је умеће посредовања које има своје мање или више ефикасне форме. И зато је Методика наставе социологије више усмерена на питање како да социолог буде и добар педагог. Наш уџ бе ник Ме то ди ка на ста ве со ци о ло ги је, наставак је рада на уџбенику Методика верске наставе ко ји смо об ја ви ле годи не, а пи са ле смо на по зив та да шњег Ми ни стар ства ве ра за по требе вра ће не вер ске на ста ве. Афирмацију за овакав позив стекле смо учествовањем у истраживању ефеката верске наставе и грађанског васпитања у школама у Србији (Јоксимовић, 2003). Мо жда је би ло потреб но да со ци о ло зи пи шу Ме то ди ку вер ске на ста ве, из по тре бе враћа ња ду га ко ји је на стао у исто риј ском кон тек сту из ба ци ва ња вер ске на ста ве из обра зов ног си сте ма и уво ђе ње на ста ве со ци о ло ги је.

9 Како је настала ова књига хронологија потребе 7 Наиме, верска настава је службено забрањена усвајањем Закона о народним школама децембра године. После године верска обука била је дозвољена једино у црквама. Циљ је био ослобађање школе од туторства црквене бирократије, избацивање религијске наставе из програма школе, одвајање школе и цркве (Јанковић, 1952). У исто време у партијским документима била је јасна идеја да је основна улога предмета из области друштвених наука да промовише атеистички вредносни систем, под слоганом научног погледа на свет у покушају формирања нових социјалистичких грађана. Судбина социологије као наставног предмета и даље је повезана са судбином верске наставе. Милован Митровић, један од аутора уџбеника социологије за средње школе, који је имао најдужи век трајања од преко 20 година доштампавања, каже да је латентна функција дела уџбеника који је писао Сретен Петровић била да обесмисли увођење веронауке у школе. У време писања уџбеника почело је јавно да се разговара о могућности увођења веронауке, те да би предупредили то, определили су се за увођење садржаја из социологије религије у оквиру социологије, а тај део био је трећина уџбеника (Јарић, 2014). Но, када је конфесионална верска настава године, ипак, враћена у образовни систем Србије, из угла социологије религије, као потреба допуне друштвене реалности присуства других у друштвеном простору, настао је уџбеник Социологија за средње школе коју је приредила Зорица Кубурић године. Намера је била да се религија у оквиру социологије религије представи објективно из њених функција и да се одвоји религија од религијске идеологије и различитих облика злоупотребе. Научни атеизам прерастао је у научни агностицизам, а однос према религији подразумевао је неутралност која значи Ни за ни против религије, већ о религији самој (Ђорђевић, 1998:5). Узор у тој области био нам је наши уважени професор Ђуро Шушњић који је о односу религије и науке написао 95 теза у књизи Знати и веровати, а темеље умећа односа према себи и другоме у књизи Дијалог и толеранција, док је саму религију у њеној структури, функцијама и теоријским одређењима свеобухватно представио у двотомном делу Религија (Шушњић, 1995; 1997; 1998). Уџбеник социологије у издању Нијансе из Земуна, написан је с идејом да студенти активно учествују у креирању текста намењеног ученицима у оквиру предмета Методика наставе социологије.

10 8 Зорица Кубурић, Снежана Дачић Сарадници у писању уџбеника били су студенти социологије и филозофије који су године у летњем семестру били IV година студија и имали методичку праксу. У време бомбардовања, када се настава на факултету одржавала као да се ништа не догађа што би је угрожавало, а у Новом Саду су рушени мостови, ми смо излаз пронашли у раду и организовању студената да пишу живу социологију. За разлику од претходних уџбеника, није се полазило од дефиниција већ је градиво обрађено проблемски и индуктивно. Уџбеник је илустрован сликама и биографијама познатих социолога, креативним илустрацијама које су градиво учиниле занимљивим и привлачним. Намера аутора није била улазак на тржиште уџбеника већ промена начина рада. Инспирација за овакав приступ, који подразумева дијалог и толеранцију, био је пре свега професор и његова реч. Ђуро Шушњић у предговору трећем издању књиге Отпори критичком мишљењу, каже: Отпори критичком мишљењу настали су кроз сталан разговор са друкчијим вредносним и теоријско-методолошким становиштима. Мој дух је био и остао отворен за нова и друкчија искуства, теорије и методе, у једно време где се друго и друкчије сматрало грешком и грехом (Шушњић, 1995). Осим сме не ге не ра ци ја ко ја се од ви ја као при род ни про цес живо та, у обра зов ном си сте му пра ти мо и сме њи ва ње па ра диг ми тради ци о нал не, са вре ме не, ак тив не, ин тер ак тив не на ста ве. У уџ бе ни ку пред ста вља мо тра ди ци о нал ну и са вре ме ну на ста ву као два си сте ма ко ја су у ди ја ло гу с вре ме ном у ко ме жи ви мо, као два про це са ко ји во де до различитих ис хо да уче ња. Иде ја ак тив не на ста ве и активног учења, коју је код нас посебно заговарао Иван Ивић (Ивић, Пешикан, Јанковић, Кијевчанин, 1997) пре ра сла је у иде ју о ак тив ним гла го ли ма ко ји ис ка зу ју по стиг ну ће, а не пут, рад њу и ак тив но по на ша ње. Ис хо ди уче ња су мер љи ва ка те го ри ја, ја сно по ста вље на већ у са мој при пре ми, та ко да и на став ник и уче ни ци тре ба да зна ју шта се од њих оче ку је. Иако је Блу мо ва (Blo om, 1956) так со но ми ја об ја вље на још го ди не, а код нас пре ве де на у из да њу Ин сти ту та за пе да го шка ис тражи ва ња го ди не (Блум, 1970), она тек не дав но до би ја на зна ча ју у јав ним до ку мен ти ма и по ла ко ула зи у прак су обра зов ног си сте ма у на шем ре ги о ну, па и код нас. По ку ша ће мо да и тај део ре фор ме об ухва ти мо пред ста вља ју ћи ис хо де уче ња у на ста ви со ци о ло ги је.

11 Како је настала ова књига хронологија потребе 9 У окви ру пред ме та Ме то ди ка на ста ве со ци о ло ги је пред ви ђе но је да сту ден ти има ју оба ве зну ме то дич ку прак су у шко ли ко ја се разли чи то ор га ни зо ва ла у про те клом пе ри о ду на раз ли чи тим фа кул те тима. У Београду, с по чет ка је то из гле да ло та ко што су сту ден ти пра тили три ча са свог мен то ра-на став ни ка, би ли при сут ни на три пре да ва ња сво јих ко ле га, бар јед но од тих пре да ва ња пред ста ви ли у кри тич ком при ка зу и по сле то га одр жа ли са мо стал но три ча са, од ко јих је по следњи био ис пит ни час, уз при су ство про фе со ра (Ћи мић, 1987:4). Профе сор Ив ко вић у Ни шу сма трао је да сту ден ти тре ба ви ше да ве жбају на фа кул те ту, јер се нови облици наставног рада не могу учити у традиционалној настави. У Но вом Са ду сту ден ти су 14 да на по ха ђа ли прак су, пра те ћи на ста ву свих пред ме та, обич но у шко ли у ко јој су и сâми ра ни је би ли уче ни ци, водили дневник праксе и сами припремили и одржали предиспитни и испитни час, да би се не дав но ме то дич ка прак са ор га ни зо вала пот пи си ва њем уго во ра са од ре ђе ним шко ла ма, што је оп те ре ти ло по је ди не шко ле и оте жа ло прак су и бу џет, бу ду ћи да се за мен тор ство из два ја ма ли хо но рар. Ме то дич ка прак са је сти ца ње ис ку ства у на ста ви, пр ви по ку ша ји да се по ве жу те о ри ја и прак са, да се при ме ни сте че но зна ње и при лаго ди са др жа ју ко ји се учи, вла сти тој лич но сти и уче ни ци ма. Ме то дичкој прак си прет хо ди и упо зна ва ње са на став ним пла ном и про гра мом, на чи ном пи са ња при пре ма за на ста ву у фор ми пред ви ђе ној ин сти туци јом у ко јој се на ста ва из во ди. Ис ход пред ме та огле да се у сти ца њу ве шти не из во ђе ња на ста ве со ци о ло ги је, ко ја прет по ста вља успе шну при ме ну и у бу ду ћем про фе си о нал ном ра ду. Ме то дич ка прак са омогу ћа ва сту ден ту да по но во уђе у сред њу шко лу, али са да у уло зи настав ни ка, што му опет омо гу ћа ва да се упо зна са ра дом шко ле, школским ка лен да ром, пе да го шком до ку мен та ци јом, са рад њом шко ле са по ро ди ца ма уче ни ка и дру гим ор га ни за циј ским аспек ти ма ра да шко ле. Мастер академске студије социологије у Новом Саду имају обавезну методичку праксу за коју је предвиђено шест часова недељно (број ЕСПБ: 10). Циљ је оспособљавање студената за практичну реализацију наставе. Очекивани исходи су да студенти овладају вештином припремања за наставу, да самостално реализују час и ураде објективну евалуацију одржаних часова. Садржај стручне праксе је: 1) упознавање са радом васпитнообразовне институције; 2) стручна анализа посматраних часова и

12 10 Зорица Кубурић, Снежана Дачић писање дневника праксе; 3) припрема за непосредно извођење наставе; 4) самостално држање предиспитног часа; 5) испитни час на коме се ради обрада нове наставне јединице која се договара унапред с наставником социологије. У школи, у којој хоспитују, студенти треба да науче како се организује и планира настава на годишњем и месечном нивоу, као и за сваки појединачни час. Студенти треба да буду упућени у додатне обавезе наставника у школи као што су писање планова, попуњавање дневника рада и остале педагошке документације. Студент треба да потражи практична упутства о организовању додатне и допунске наставе и припреми ученика за такмичење. На крају семестра студенти предају дневник методичке праксе који се према унапред одређеним упутствима водио током читавог процеса хоспитовања. Расподела оцене: Редовно присуствовање на часовима у школи: 10% Припрема и одржавање самосталног часа: 30% Дневник методичке праксе: 60% Укупно: 100%. Према члану 8 Правилника о полагању испита на Филозофском факултету у Новом Саду начин оцењивања је следећи: за остварених 0-54 поена на испиту, студент добија оцену 5 (пет) за остварених поена на испиту, студент добија оцену 6 (шест) за остварених поена на испиту, студент добија оцену 7 (седам) за остварених поена на испиту, студент добија оцену 8 (осам) за остварених поена на испиту, студент добија оцену 9 (девет) за остварених поена на испиту, студент добија оцену 10 (десет).

13 II БУДУЋНОСТ СОЦИОЛОГИЈЕ У КОНТЕКСТУ ДРУШТВЕНИХ ПРОМЕНА Различите интерпретације реалностиводе у промене историјског тока. Антонио Грамши Социологија као средњошколски наставни предмет Друштвена реалност сваке генерације изнова омогућава нове интерпретације, које у односу на прошлост и садашњост, креирају промене и помаке у будућности. Школа је идеално место за планско креирање друштвене реалности, али и увођење промена. Према Грамшијевом разумевању историјског тока, промене се дешавају прво у сфери идеја различитим интерпретацијама реалности. Будући да је образовни систем пре свега покушај да се реалност интерпретира кроз различите наставне предмете и различите личности наставника, креативност је несумњиво присутна, чак и тамо где се настоји на репродукцији истог. Исидора Јарић (2014) у својој докторској дисертацији, трагајући за скривеним курикулумима средњошколкске наставе социологије у образовним реформама у Србији од до године, каже: Тако образовни систем постаје истовремено место пуно еманципаторских потенцијала, али и очигледних и скривених опасности (Јарић, 2014:15). Објашњавајући појам курикулума, наставних планова и програма, Исидора Јарић издваја листу коју нуди Филип Џексон у Приручнику за истраживање курикулума, као најсажетији преглед шта се све данас под теоријским појмом курикулум подразумева: регуларни курс учења или тренинга у школи или на универзитету; фиксни курс студија који

14 12 Зорица Кубурић, Снежана Дачић је потребан за освајање одређеног образовног степена или звања; сва искуства деце која се стекну под вођством учитеља; све могућности за учење које обезбеђује школа; план и програм за сва искуства са којима се ученик сусреће у окриљу и под вођством школе (Јарић, 2014:19). Међутим, у реалности се превазилазе границе дефинисаних појмова. Тако је формално образовање праћено неформалним, па и у образовном систему. Скривени курикулум представља веома широк појам термин би требало да обједини све оне јавно непрепознате, непризнате, па и непредвиђене вредности, знања и уверења која ученици стичу током школовања, било путем порука уграђених у структуру званичног курикулума, или у интеракцији са предавачима одређених вредносних оријентација, политичких опредељења, сексуалних избора, раса, класног, етничког и конфесионалног порекла и томе слично. Појам указује на неписана правила и подразумевана знања на оно што се од студената прећутно очекује на неформалном и неексплицираном нивоу (Јарић, 2014:22). Будући да будућност социологије као науке, а и саме струке социолога у великој мери зависи од образовног система у коме се развија, сматрамо да је потребно бавити се и методиком наставе социологије. Руди Супек наглашава да социологија има свој академски и примењени карактер, да није само академска научна дисциплина, већ и истраживачка и практично организаторска, примењена наука (Супек, 1989). Ђуро Шушњић сматра да мишљење о друштву има и практични значај за то друштво: Што ми мислимо о друштву може итекако утицати на друштво, може га мењати. Зато ми треба да мислимо о друштву на начин који помаже да се друштво мења на боље (Шушњић, 1995:32). Критичко мишљење, тамо где постоји, доказује да влада слобода. Оно има за циљ да оријентише акцију. Међутим, у часу неке важне акције чак и најисправнија критика може да шкоди јер делује деструктивно, разграђујуће. Зато је потребан баланс између традиције и модерности, између догматског и критичког мишљења, између теорије и праксе. Социологија као средњошколски наставни предмет има потенцијале којима утиче на развој друштва обраћајући се свакој новој генерацији адолесцената начином који осмишљава друштвени живот и усмерава његов развој у реалним оквирима. Социологија је захвалан наставни предмет који ученици воле јер је повезана са свим аспектима реалног живота.

15 Будућност социологијеу контексту друштвених промена 13 Социологија као наставни предмет на универзитетима Социологија као наука код нас је заживела увођењем социологије као универзитетског предмета на Београдском универзитету на Правни факултет, године. Међутим, институционални оквир за формирање струковног идентитета социолога омогућен је оснивањем Катедре за социологију на Филозофском факултету у Београду, када је успостављена у оквиру Одељења за филозофију. Прва генерација социолога уписана је године. Процес осамостаљивања десио се године када се Одељење за социологију организује одвојено од Одељења за филозофију (Богдановић, 2009). Филозофски факултет у Нишу је године формирао студијски програм Социологија културе и образовања. Група је наредне године променила назив у Студијска група за социологију, да би уз још неколико измена, од године постала Департман за социологију (Стјепановић-Захаријевски и Гавриловић, 2009:135). Катедра за филозофију и социологију при Филозофском факултету у Приштини формирана је школске 1973/1974. године. Од оснивања до краја школске године, на Катедри је образован кадар који је добијао двојну диплому дипломирани професор филозофије и социологије. Потом је године било могуће да се студенти определе за филозофију или социологију, и то је трајало све до године, када су се формирале две засебне катедре. После бомбардовања Србије године, Филозофски факултет је до године био смештен у просторијама Гимназије у Блацу, а од године је у Косовској Митровици (Петровић, 2009:176). Филозофски факултет у Новом Саду студијски програм социологије добија званично године, када се уместо студијске групе за марксизам формира студијска група за филозофију и социологију. Настава из социологије и филозофије реализовала се на заједничкој студијској групи, и све четири године студија биле су јединствене. Наставни план из 1993/1994. године доноси промене, које значе да прве две године имају јединствену наставу за све студенте, да би се трећа и четврта година одвијала одвојено, а студенти су се опредељивали за студије филозофије или социологије. Међутим, године наставни планови се већ од прве године разликују и тако се формирају одвојено Одсек за социологију и Одсек за филозофију (Милошевић, Вуксановић, 2009:162).

16 14 Зорица Кубурић, Снежана Дачић Социологија као трансгенерацијски пренос Жудња за моћи нема корен у снази, него у слабости. Ерих Фром Будућност социологије као науке и будућност социологије као наставног предмета не зависи само од друштвених промена и идеологија којима се надахњује, она зависи и од самих социолога који изграђују идентитет струке, она зависи и од будућих генерација које ће је развијати. Социологија као наставни предмет на универзитетима у Србији и као предмет у средњошколском образовању умногоме ће допринети социологији као науци у томе што ће путем образовног система вршити наговор на социологију инспиришући талентоване младе људе да јој се посвете. У том смеру деловања према професионалном бављењу социологијом и појединим њеним дисциплинама, свакако пресудну улогу има личност наставника који својим умећем рада и приврженошћу предмету који предаје, преноси позитиван став. Јер, ако је наставник на погрешном путу, ако је незадовољан својим позивом, ко ће га следити? С друге стране, сви ученици и студенти су део друштва у коме живе и одговорност наставника социологије је да друштво представљају у реалном, емпиријском исказу. Бити у складу са реалношћу има веће потенцијале за развој друштва, па и саме науке о друштву, него нереално идеализирати или превише критички дестабилизирати друштвени контекст.

17 ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНОСТ МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ СОЦИОЛОГИЈЕ III Најбоља обука није она која нам пружа пуке информације, већ она која наш живот усклађује са свеопштим постојањем. Тагора У Педагошкој енцикопедији читамо да је методика наставе педагогијска дисциплина која проучава законитости одгоја и образовања путем једног наставног предмета, односно одгојнообразовног подручја (Безић, 1989:36). Број методика је у корелацији са бројем наставних предмета, што значи да има најмање онолико методика колико и наставних предмета, а и више, будући да се исти наставни предмет може предавати на различитим ступњевима школовања. Будући да је методика једна од педагошких дисциплина, она је повезана, пре свега, са свим осталим педагошким дисциплинама, а и са другим научним областима које омогућавају сагледавање васпитнообразовне праксе. Међутим, суштину сваке методике чини научно подручје из којег се узима садржај. Зато је методика интегративно подручје у коме се могу применити сва знања овога света с једним циљем, да се садржај једног предмета, селективно и кумулативно представи у наставном процесу с циљем да га ученици усвоје. То умеће управљања градивом у одређеном времену и простору са конкретном групом ученика различитог предзнања, чини управо методику. Методика наставе социологије зависи пре свега од тога како се разуме сама социологија. Према досадашњем искуству можемо препознати два различита приступа самој социологији. Један је догматски приступ којим се социолошка знања представљају у облику

18 16 Зорица Кубурић, Снежана Дачић готових дефиниција и вредносних судова, које ученици треба да памте и верују шта је истина а шта је идеологија. Међутим, друга могућност је критички приступ према предмету проучавања којим се инсистира на мишљењу које се развија путем разговора. Тако се начин рада прилагођава циљу. И не само да социологија и разумевање њене улоге у друштву одређује начин рада, томе доприноси умногоме и личност самог наставника који из методичке понуде бира управо оно што му иде од руке. Тако препознајемо ауторитарне наставнике а и оне који су спремни на сараднички стил руковођења наставом. Утемељеност наставе социологије у самој социологији Предавати значи свакога дана сретати људе који су млађи од вас, који имају другачије идеје, који вам задају проблеме. То је изазов, јер морате да се прилагођавате захтевима и проблемима нових генерација, да се одржавате, ако не биолошки, а оно психолошки младим. Ум бер то Еко Пи та ју ћи се шта је вред но уче ња, Оли ви је Ре бул (1996:109), издва ја два ве ли ка обра сца вред но сти: вред но сти дру штве не ин те граци је и вред но сти ин ди ви ду ал ног осло бо ђе ња. Сад се мо же пре ва зићи њи хо ва про ти ву реч ност, по ка зу ју ћи да су и јед не и дру ге ху ма не да кле, под јед на ко све те: ин те гри са ти је дин ку у што је мо гу ће ши ру за јед ни цу, а нај ши ра за јед ни ца је сте сâмо чо ве чан ство, ко је се на ла зи с оне стра не свих те ри то ри јал них, иде о ло шких и кул тур них гра ни ца; осло бо ди ти је дин ку све га оно га што је пот чи ња ва, је сте чин ко ји значи ство ри ти од ње са мо стал ну и од го вор ну осо бу, чо ве ка у пу ном значе њу те ре чи. Ре ћи да је чо ве чан ство све то за чо ве ка, зна чи пре ва зићи су прот ност из ме ђу ин те гра ци је и осло бо ђе ња, тра ди ци је и ра зу ма, вер но сти и про гре са, сим бо ла и објек тив но сти. Уко ли ко је обра зо вање оно што чо ве ко вом по том ку омо гу ћа ва да при хва ти кул ту ру, оно је исто вре ме но и по што ва ње јед ног на сле ђа и бу ђе ња јед не све сти. Једно не иде без дру го га. Ме то ди ка на ста ве као кон кре ти за ци ја схва ће не оп што сти об лику је прак тич ни рад на став ни ка. Мо гли би смо ре ћи, реч је о фор ми ко-

19 Интердисциплинарност методике наставе социологије 17 ја ите ка ко до при но си по ру ци. Без об зи ра на са др жа је, ме то ди ком се уче ни ци усме ра ва ју ка же ље ним вред но сти ма жи во та. Би ло би идеал но ка да би са др жа ји на став ног про це са и ње на фор ма ис ка за на мето ди ком ра да у на ста ви, би ли ком па ти бил ни. Ме то ди ка на ста ве соци о ло ги је, о ко јој про ми шља мо у овој књи зи, ну ди обра сце ко ји ма се да је мо дел но ше ња дру штве не мо ћи. На чин на ко ји на став ник пре даје но во гра ди во, на чин на ко ји ис пи ту је уче ни ке, на чин на ко ји се према њи ма оп хо ди, ука зу је на ши ри кон текст дру штва у ко ме се ре а лизу је, али и на бу дућ ност ко ја се фор ми ра. Ре про дук ци ја мо ћи ви дљи ва је пре све га у фор ми пре но ше ња би ло ког зна ња и би ло ког на став ног пред ме та. За то је из у зет но ва жно раз го ва ра ти о ме то ди ци на ста ве соци о ло ги је и ком па ти бил но сти гра ди ва. О неопходности познавања других научних дисциплина Лукави људи презиру науку, обични јој се диве, а паметни је користе. Френсис Бекон Ме то ди ка на ста ве со ци о ло ги је фор ми ра се ка ко из са др жа ја са ме со ци о ло ги је, та ко и из дру гих обла сти као што су пе да го ги ја, пси хо логи ја, фи ло зо фи ја. Пе да го ги ја, ко ја про у ча ва оп ште за ко ни то сти вас пита ња и обра зо ва ња, по ма же ме то ди ци ко ја се ин те ре су је за јед но уже под руч је те де лат но сти. Оп шта пе да го шка за ко ни тост је сте да се наста вом и вас пи та ва, да се усва ја њем зна ња раз ви ја и фор ми ра лич ност у фи зич ком, ин те лек ту ал ном, емо ци о нал ном, мо рал ном и естет ском сми слу, и да на ста ва тре ба све му то ме да до при но си. Ди дак ти ка, као оп шта те о ри ја на ста ве, по сма тра на ста ву као једин стве ну по ја ву, про у ча ва оп ште за ко ни то сти вас пит но-обра зов ног про це са у на ста ви, без об зи ра на њен са др жај. Ме то ди ка про у ча ва задат ке, са др жај, ме то де, сред ства, об ли ке и ор га ни за ци ју у на ста ви. Општа зна ња из ди дак ти ке се на спе ци фи чан и ме то дич ки на чин при мењу ју и ре а ли зу ју у на ста ви со ци о ло ги је. Са зна ња до ко јих је до шла пси хо ло ги ја по треб на су на став ни ку со ци о ло ги је у ор га ни за ци ји на ста ве. Ка да ка же мо пси хо ло ги ја, ми слимо на оп шту и по себ не пси хо ло ги је као што су: пе да го шка пси хо ло ги ја (за ко ни то сти у про це су уче ња, шта ути че по зи тив но, а шта не га тивно), раз вој на пси хо ло ги ја (ка рак те ри сти ке раз вој них пе ри о да, по себ но

20 18 Зорица Кубурић, Снежана Дачић адо ле сцент ног пе ри о да, ин те ре со ва ња и мо ти ва ци је мла дих), со ци јална пси хо ло ги ја (дру штве не гру пе и пси хо ди на ми ка уну тар гру пе, од носи, са рад ње, так ми че ња, во ђе гру па). На став ни ку су та ко ђе по треб на и са зна ња из обла сти мен тал не хи ги је не, ко ја от кри ва шта је у функци ји очу ва ња мен тал ног здра вља и у функ ци ји сâмог жи во та, ко ји је нај ве ћа вред ност. Ве о ма је ва жно има ти свест о то ме да се сва ко дневним ра дом у на ста ви ути че, сво јим од но сом пре ма уче ни ци ма по ру кама и ре чи ма, на пси хич ко здра вље уче ни ка. По ру ке ко је их осна жу ју и охра бру ју, на су прот по ру ка ма ко је их обез вре ђу ју и спу та ва ју. Та ко ђе је ва жно за пси хич ко здра вље уче ни ка во ди ти ра чу на о на чи ну на који се пред ста вља свет, го во ри је зи ком дру штве не на у ке, свет као место иза зо ва за оства ри ва ње жи во та, или свет као ме сто ко га се тре ба пла ши ти и ти ме иза зи ва ти анк си о зност и не си гур ност, ко је не са мо да ре ме те пси хич ко здра вље, већ и пот ко па ва ју бу дућ ност све та. Да кле, на ста ва има сво ју пси хо ло шку ди мен зи ју, ко ја се од но си на ин те лекту ал ни и емо ци о нал ни до жи вљај, али и на ак тив ност ко ја је мо ти виса на сâмом на ста вом и у на ста ви. По ве за ност ме то ди ке на ста ве со ци о ло ги је са фи ло зо фи јом и фило зоф ским ди сци пли на ма (ло ги ком, ети ком, есте ти ком, гно се о ло гијом, би о е ти ком) је не сум њи ва. По зна ва ње те о ри је са зна ња од ре ђу је ме то де са зна ња, раз ли чи те при сту пе и прин ци пе у про у ча ва њу и ту маче њу чи ње ни ца, по ја ва, про це са и за ко ни то сти. За да так на ста ве и јесте да раз ви ја ло гич ко и кри тич ко ми шље ње. За то је бит но пре по зна ти ко ји су то на чи ни ра да ко ји не гу ју дог мат ско ми шље ње и ауто ри тар ну свест, а на ко ји на чин се мо же не го ва ти ло гич ко и кри тич ко ми шљење и од нос са рад ње у на став ном про це су. Фи ло зо фи ја је, у од но су на дру ге ду хов не де лат но сти, кри тич ко и ра ци о нал но ис пи ти ва ње нај дубљих прет по став ки све у куп ног ис ку ства о ствар но сти. Методика наставе социологије између теорије и праксе Разговор и дискусија не води се само са сувременицима, него и с онима који су за истином трагали давно прије нас. Јо сип Ма рин ко вић Рас пра ве о то ме да ли је Ме то ди ка на ста ве со ци о ло ги је, као и дру ге ме то ди ке уоп ште, мо гу ћа као на у ка или је са мо прак са, во ђе не су

21 Интердисциплинарност методике наставе социологије 19 у по ку ша ју да се про на ђе ме сто ме то ди ци као нео п ход ном осми шљава њу и уна пре ђи ва њу са ме на ста ве. Та ко је Ми о мир Ив ко вић (1995) по кре нуо ово пи та ње, на во де ћи ауто ре ко ји су се до та да ба ви ли тим про бле мом на уч ног уте ме ље ња ме то ди ке (Ма рин ко вић, 1983; Ро сандић, 1986; Ву ка со вић, Ми лат, 1986). Ка да је реч о од но су ме то ди ке и ње не уте ме ље но сти у на у ци и прак си, по сто је схва та ња по ко ји ма ме то ди ка је сте на у ка, и она по који ма ни је, већ је са мо прак тич на ве шти на на став ног ра да у од ре ђе ној кон крет ној на ста ви. Ме ђу уче њи ма ко ја не спо ре на уч ни ста тус ме тоди ке нај ста ри је и нај ра спро стра ње ни је је пе да го шко схва та ње по коме су ме то ди ке пе да го шке на уч не ди сци пли не. Пе да го ги ја про у ча ва вас пи та ње и обра зо ва ње уоп ште, ди дак ти ка је оп шта те о ри ја на ста ве, за јед нич ка осно ва свим ме то ди ка ма, а ме тоди ка је те о ри ја на ста ве по је ди нач ног на став ног пред ме та. По дру гом схва та њу, ме то ди ка се уте ме љу је у оној на у ци чи ји се са др жај об ли ку је у на став ни пред мет. Она се за сни ва на ма тич ној стру ци и за то је озна че на као струч на ме то ди ка. Сла бост струч не мето ди ке је у то ме што се ап со лу ти за ци јом зна ња из стру ке че сто за бора вља ју за ко ни то сти вас пит но-обра зов ног про це са, од но сно пе да гошко-пси хо ло шки кон текст. Тре ће схва та ње ме то ди ку ви ди као гра нич ну на уч ну ди сци пли ну. Та ко је ме то ди ка исто вре ме но и пе да го шка ди сци пли на али и од го вара ју ће кон крет не на у ке; пе да го шка и струч на ди сци пли на. Под јед нак зна чај да је ка ко пе да го шком та ко и струч ном аспек ту. Че твр то схва та ње ка же да је ме то ди ка исто вре ме но и пе да го шка (по пред ме ту про у ча ва ња) и ин тер ди сци пли нар на (по на чи ну на ко ји про у ча ва свој пред мет) и ауто ном на (по са зна њи ма до ко јих до ла зи и ко ја си сте ма ти зу је). На ме ће се и схва та ње ко је ме то ди ку не ви ди ни као пе да го шку ни као струч ну ди сци пли ну, ни као не што из ме ђу њих. То је уче ње које ука зу је да је ме то ди ка ауто ном на на уч на ди сци пли на ко ја има свој спе ци фич ни пред мет про у ча ва ња, сво ју ме то до ло ги ју и сво ју тер мино ло ги ју. Ме то ди ка на ста ве, сво јом фор мом ор га ни зо ва ња на ста ве, осла ња се на ди дак ти ку и пе да го ги ју, док сво јом су шти ном про из ла зи из самог са др жа ја, ко ји, та ко ђе, ути чу и на по ступ ке у на став ном про цесу. И не са мо да је тач ка ослон ца на ста ве у са др жа ју пред ме та и ме то-

22 20 Зорица Кубурић, Снежана Дачић ди ци ње ног из во ђе ња, она се на ла зи и у лич но сти сва ког на став ни ка. Као што ме то ди ка на ста ве со ци о ло ги је за ви си од зна ња, с јед не стране, и ме то дич ког уме ћа ор га ни зо ва ња на став ног про це са с дру ге, та ко за ви си и од на став ни ка и ње го вих ста во ва ко је има у од но су на друштво и на у ку о дру штву ко ју пре да је. Као што се са мо онај ко ји про ми шља о сво јим по ступ ци ма и пре и по сле де ло ва ња за и ста ба ви ети ком, та ко се и онај ко ји про ми шља о про це су на став ног ча са као о ин тер ак ци ји и де ло ва њу мо же на зва ти ме то ди ча рем. Те о риј ска зна ња не га ран ту ју са ма по се би успех у настав ној де лат но сти, али она мо гу по мо ћи не ко ме ко је во љан да проми шља и ства ра. Успех на став не де лат но сти ле жи у на став ни ко вом чи ну, ко ји се кре и ра увек из но ва, из пер спек ти ве ме ђу људ ске ин терак ци је, као не по но вљи ви до га ђај. Умеће говора и разговора између унутрашње и спољашње контроле Учењу и развијању умећа излагања треба прићи постепено, као и било којој другојкомплексној вештини или занату. Кети Мијата Ис тра жи ва ња по ка зу ју да го вор пред гру пом љу ди за ве ћи ну пред ста вља нај ве ћи страх. За не ке љу де страх од јав ног го во ра иде ис пред стра ха од смр ти, стра ха од ле та ави о ном, или стра ха од не успе ха у дру гим обла сти ма лич ног жи во та. По зна ти симп то ми ко ји се при ме ћу ју код љу ди ко ји го во ре у јав но сти су: кле ца ње ко ле на, подрх та ва ње гла са, су ва уста, по ја ча но пре зно ја ва ње (по себ но су длано ви вла жни, што ука зу је на при сут ност тре ме). На рав но, има још спе ци фич них симп то ма ко ји се ма ње-ви ше ја вља ју код свих ко ји су ис ку си ли по чет ну не ла год ност пред јав ним го во ром. Ре ак ци је те ла су очи глед не, те ло рет ко уме да ла же. И ка да чо век ни је све стан шта му се до га ђа, ка да се ме мо ри ја бло ки ра, уоби ча је но го во ри мо о треми. Сва ка ко да је ин тен зи тет ове по ја ве пре су дан у од ре ђи ва њу нормал но сти по ја ве. Уме ће го во ра се раз ви ја пре све га овла да ва њем сопстве них стра хо ва.

23 Интердисциплинарност методике наставе социологије 21 Сва ка ко, ово оп ште ис ку ство стра ха од го во ра на и ла зи на ва ри јаци је уну тар раз ли чи тих ти по ва тем пе ра ме на та. У за ви сно сти од то га да ли је осо ба екс тро верт ни или ин тро верт ни тип, за ви си ће и на чи ни пре ва зи ла же ња, с јед не стра не, стра ха да се про го во ри, а са дру ге да се про на ђе ме ра вла сти те отво ре но сти, ко ја мо же ићи до на ме тљи во сти. У на став ном про це су нео п ход но је по ка за ти си гур ност, пре ва зићи страх и не не го ва ти анк си о зност сво јим не га тив ним ми шље њем о се би. Уче ни ци ин ту и тив но пре по зна ју на ша уну тра шња ста ња, те тиме на ста ва по чи ва на лич но сти на став ни ка и ње го вој уну тра шњој сигур но сти у по сре до ва њу од но са пре ма се би, пре ма дру ги ма и пре ма све ту. За то је по треб но сти ца ти ве шти ну јав ног го во ра и раз го во ра, од ди ја ло га са зна чај ним дру гим осо ба ма, до ди ја ло га са са мим со бом. Из ме ђу на шег по чет ка и кра ја од ви ја се не пре кид ни раз го вор, са ма ње-ви ше ак тив ном уло гом у ње му, нај ви ше у шко ли, ме ђу вр шња цима, и кон стант но на рад ном ме сту са над ре ђе ним, под ре ђе ним и они ма ко ји су као и ми. Но, ка ко год њи хо ве по зи ци је ва ри ра ју, оне су по некад и усло вље не ве шти ном го во ра. Нај ви ше по што ва не спо соб но сти код љу ди упра во и је су спо соб ност го во ра ис пред гру пе, спо соб ност сми сле ног го во ра у јав но сти. Осим то га, осо бе ко је сво је иде је мо гу ја сно да из не су су и успе шни је. У овој књи зи ви ше по тен ци ра мо раз го вор, у од но су на кла сич но пре да ва ње. Раз го вор, за то што сâм по се би под ра зу ме ва са го вор ника ко ји при ма и ко ји од го ва ра. Та ин тер ак ци ја и жи вот ност раз го во ра, вра ћа је дан ор га ни зо ва ни и ве штач ки си стем у при род ни про цес власти те из град ње, ко ји до при но си са мо по што ва њу исто као и са зна њу. Го вор не си ту а ци је мо гу би ти раз ли чи те, и од њих за ви си ко ју врсту го во ра тре ба при пре ми ти и одр жа ти. На став ник со ци о ло ги је у шко ли има сло бо ду да ко ри сти све вр сте го во ра и да их кре а тив но прила го ђа ва у на став ном про це су. Пре ма кри те ри ју му на ме ре или ци ља ко ји же ли да се оства ри, мо же мо ре ћи да по сто ји ин фор ма тив ни, едука тив ни, ак ци о ни и за бав ни го вор. Ин фор ма тив ни го вор под ра зу ме ва струк ту ру ко ја је са же та, ја сна, од ре ђе на и ор га ни зо ва на уз на бра ја ње слу ча је ва о ко ји ма је реч. На мера је ин фор ми са ти, ре ћи чи ње ни це, ис та ћи про блем и ње го во ре ше ње. Крат ко, кон ци зно и ди рект но су основ не ка рак те ри сти ке ин фор ма тивног го во ра. Вр ли не до брог го во ра су тач ност, крат ко ћа, ја сно ћа, али језгро ви тост је оно што одва ја ову вр сту го во ра од дру гих.

24 22 Зорица Кубурић, Снежана Дачић Пре да ва ње је вр ста го во ра ко ји се нај че шће ко ри сти као упут ство. При мар ни циљ пре да ва ња је по у ча ва ње или ин фор ми са ње уче ни ка о да том про бле му. Мо же би ти при ме ње н ти п мо но лог, ка да је ко му ни каци ја јед но смер на, у ко јој не ма вер бал ног учество ва ња од стра не учени ка и тип ин тер ак тив ног пре да ва ња, ко је се обич но при ме њу је у ма њим гру па ма и омо гу ћа ва вер бал ну ин тер ак ци ју из ме ђу на став ника и уче ни ка. Го вор уоп ште но има че ти ри основ не на ме ре: да ин фор ми ше, поу чи, по кре не на ак ци ју и за ба ви, а са мим тим сва ки од њих де лу је на ког ни тив ну, емо ци о нал ну, мо ти ва ци о ну и ак ци о ну стра ну слу ша о ца. Ин фор ма тив ни го вор је на ра ци ја усме ре на пре ма од ре ђе ном ци љу, али не ма на ме ру да по у ча ва, што се чи ни еду ка тив ним го во ром. Ак ци они, пер су а зив ни го вор има циљ да по кре не слу ша о це да ве ру ју или да бу ду ак тив ни у од но су на не ки циљ, што се оства ру је де ло ва њем на во љу, про це сом мо ти ва ци је. По ли тич ким го во ри ма че сто се по кре ћу љу ди на ак ци је ра ди оства ри ва ња по ли тич ких ци ље ва. Вер ски го вор упу ћу је на исти ну и Бо га. За бав ни го вор слу ша о це за ба вља, го вор ник ин си сти ра на ху мо ру и жи во пи сном је зи ку. На ча со ви ма на став ник и уче ни ци мо гу да ко ри сте реч и го вор, ка ко усме ни та ко и пи са ни, да би оства ри ли циљ ко ји су са ми се би по ста ви ли. Циљ сва ког го во ра, и још ви ше раз го во ра, је сте ко му ни ци ра ње са дру ги ма. За то сва ки го вор тре ба да бу де усме рен и во ђен са мом пу бликом, они ма ко ји слу ша ју, тј. ко ји ма је на ме њен. Зре лост уче ни ка за са др жа је на ста ве, њи хо ва пред зна ња и ис куства, њи хо ва ин те ре со ва ња и мо гућ но сти за ап стракт но ми шље ње, ука зу ју да је по треб но стал но од ме ра ва ње гра ди ва у оби му, ква ли те ту и на чи ну из но ше ња у на ста ви. У на став ном про це су, по себ но на пр вим ча со ви ма, уче ни ци форми ра ју ста во ве пре ма на став ни ку. За то је ва жно до бро се при пре ми ти за на ста ву и по че ти рад она ко ка ко же ли мо да на став ни про цес тра је. Осим при пре ме гра ди ва, и пси хо ло шки се тре ба при пре ми ти за форми ра ње по зи тив не ат мос фе ре у сва ком оде ље њу: тре ба из бе га ва ти нар ци стич ко, исто као и ан та го ни стич ко по наша ње; по ка за ти до бро на мер ну за ин те ре со ва ност за уче ни ке; не го ва ти при ја тељ ски и то пао од нос пре ма уче ни ци ма; на гла ша ва ти слич но сти ко је по сто је из ме ћу вас и уче ни ка; у на чи ну го во ра би ти ја сан, ра зу мљив, а у ста ву по штен;

25 Интердисциплинарност методике наставе социологије 23 ко ри сти ти ху мор као до бар укус у ат мос фе ри бли ско сти; не мој те до зво ли ти да не вер бал не по ру ке бу ду ду пле и су протне оно ме што сте ре кли; по ка жи те да сте струч њак у сво јој обла сти и да сте ура ди ли свој до ма ћи за да так ка да је реч о при пре ми за на ста ву; из не си те пр во чи ње ни це, поч ни те од гра ди ва ко је је по зна то и од ста во ва ко ји су при хва тљи ви; за кљу чак тре ба да сле ди из чи ње ни ца, за то што је код де це потреб но раз ви ја ти по ве ре ње, а не гра ди ти илу зи је (Кли не, 2001). Исто градиво - различите интерпетације Када планирамо потомство, морамо имати на умуда врлина није наследна. Паине На став ни про грам, као и на став ни план, школ ски је до ку мент ко јим се од ре ђу је са др жај ра да у сва ком на став ном пред ме ту. Програм ске це ли не су нај ши ри де ло ви про гра ма и об у хва та ју про грам ске те ме у ко ји ма су на зна че не на став не је ди ни це, ко је у сво јим при према ма за на ста ву фор му ли ше сâм на став ник. Су шти на успе ха ле жи у то ме да са др жај тре ба да бу де до вољ но по знат и иза зо ван за ис тражи ва ње и при пре ма ње, а с дру ге стра не, при ме рен го вор ни ку и слуша о ци ма. Са др жај при ка зан у про гра му је су шти на це ло куп не на ста ве. Међу тим, са др жај сва ка ко тре ба при ла го ди ти вре ме ну, ни пре ма ло ни пре ви ше, али и уз ра сту уче ни ка и спо соб но сти ма њи хо вог раз у ме вања; не пот це ни ти их, али и не пре це ни ти. Ме ра је оно што не би треба ло за бо ра ви ти. На чин на ко ји ће се са др жај об ра ди ти пред ста вља сушти ну ме то ди ке на ста ве. Исто та ко, уме ће је од ме ри ти ко ли ко гра ди во тре ба из не ти у општим цр та ма, а ко ли ко се усме ри ти на по је ди нач но; ко ли ко би ти апстрак тан, а ко ли ко ин си сти ра ти на прак тич ном и кон крет ном ни воу зна ња. Гра ди во има сво је гра ни це, ко је сва ки пут у но вој на став ној си ту а ци ји на став ник огра ни ча ва соп стве ним ин те ре со ва њи ма, сво јом оспо со бље но шћу да се ба ви спе ци фич ним про бле мом, сво јим уче ни-

26 24 Зорица Кубурић, Снежана Дачић ци ма, њи хо вим по тре ба ма, зах те ви ма и вре ме ном ко је је до зво ље но за од ре ђе не на став не те ме. Ме то ди ка на ста ве прет по ста вља да на став ник свој пред мет до бро по зна је. Уоби ча је но је да се ве ру је, тј. да се не сум ња у зна ње на ставни ка, а ако се по ја ве про бле ми, обич но се сум ња да не уме да пре не се оно што зна. Уме ће по у ча ва ња је оно че му у овој књи зи да је мо предност, док је сâм са др жај, на чин при ку пља ња ма те ри ја ла и упо зна вање са уче ни ци ма увод ни део, ко ји нас са да усме ра ва на упо зна ва ње са основ ном тер ми но ло ги јом у ме то ди ци и прак тич ном ор га ни за цијом на ста ве. О ци ље ви ма и за да ци ма шко ле и на ста ве мо гли би смо го во ри ти са аспек та исто риј ских про ме на и уте ме ље но сти ци ља у дру штве но-поли тич ком кон тек сту. Али, не за ви сно од то га, пре ма вр сти го во ра мо жемо ре ћи да по сто је и спе ци фич ни од го во ри, ко ји има ју за циљ да омогу ће уче ни ци ма раз у ме ва ње гра ди ва. Ово је по ве за но са ког ни тив ним спо соб но сти ма. Ка да је циљ да се по стиг не про ме на у ве ро ва њи ма, ста во ви ма или по на ша њу, он да је то по ве за но са емо ци о нал ним живо том и во љом. По не кад не ко го во ри са мо за то да они ко ји га слу ша ју мо гу да ужи ва ју, па чак да та реч има и ле ко ви то свој ство. Мо же мо се сло жи ти да се, за ви сно од ци ља ко ји се у на ста ви жели оства ри ти, би ра ју на став ни са др жа ји и об ли ци ра да у њој, као и на став не ме то де и сред ства. Не ка да вла да ју ћи об лик тра ди ци о налне на ста ве, у ко ме су до ми ни ра ла пре да ва ња и у ко ме је ин си сти ра но на зна њу и ре про дук ци ји, ви ше се не узи ма као не при ко сно ве ни модел, а уче ње де фи ни ци ја на па мет и упро сеч ња ва ње оде ље ња и зах тева, као и при ла го ђа ва ње про сеч ном уче ни ку, из гу би ло је моћ у те о рији и пе да го шкој прак си. Кре а тив ност, људ ско ства ра ла штво, про цес, а не ока ме ње но зна ње као циљ, зах те ва и но ве ме то де ра да у на ста ви. У истом на став ном за дат ку по сто ји мно го ме ђу соб но раз ли читих ре ше ња, о че му од лу чу је на став ник, по сво јој ства ра лач кој способ но сти. Кре а тив ност се ис по ља ва у на гла ша ва њу бит ног у из лага њу и ту ма че њу, у стал ној и не пред ви ди вој људ ској ко му ни ка ци ји. Важно је да знамо да када се нешто претерано примењује оно губи своју ефикасност.

27 ТЕОРИЈСКЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ОБРАЗОВАЊА IV Ако, дакле, хоћемо добро уређене и напредне цркве, државе и домове, пре свега уредимо школе и бринимо се за њихов напредак, да би постале праве и живе творнице и за цркве, и за државе, и за домове. И само тако ћемо постићи свој циљ, и никако друкчије. Коменски Склад из ме ђу зна ња и на чи на ка ко се оно пре но си, иде ал је функци о ни са ња сва ке шко ле, сва ког школ ског си сте ма, од кад по сто ји. Мно ги су овај од нос про ми шља ли, сме шта ли у те о риј ске окви ре, прева зи ла зи ли и оса вре ме њи ва ли. Да нас, без об зи ра на вре мен ску дис танцу у од но су на по чет ке те о ри је о на ста ви, без об зи ра на све ре че но и ура ђе но, ово је и да ље про стор ко ји пру жа мо гућ ност за ис тра жи ва ње. На раз ли чи те на чи не, обра зо ва ње је при сут но у сва ко днев ном живо ту, ка ко по је дин ца та ко и це ло куп ног дру штва. На лич ном пла ну, дело твор ност обра зо ва ња је опреч на, од до жи вље ног не у спе ха и од бојно сти, до про на ђе ног сми сла жи во та и на пре до ва ња у дру штву. Јер, не дво сми сле но је, од ка да је обра зо ва ње по ста ло ин сти ту ци о на ли зова но и дру штве но кон тро ли са но, оно је, из ме ђу оста лог, из вр ши ло вео ма ва жан ути цај на по де лу дру штве них уло га и по ста ло је дан од главних ка на ла вер ти кал не по кре тљи во сти у дру штву. Мо же мо при хва ти ти став да, као што се ре ли ги ја не сво ди на цр кву, та ко се ни обра зо ва ње не огра ни ча ва на шко лу. Али, исто та ко је еви дент но да је дру штво оду век би ло за ин те ре со ва но да има кон тро лу над обра зов ним са др жа јима, јер обра зо ва ње де це и омла ди не је увек, и у сва ком дру штву, сматра но стра те шки ва жном об ла шћу, од ко је за ви се при ро да дру штве них од но са и на пре дак др жа ве.

28 26 Зорица Кубурић, Снежана Дачић Ме ђу тим, обра зо ва ње је са мо је дан од за да та ка (ма те ри јал ни зада так) ко је оства ру је шко ла, би ло да је реч о др жав ним шко ла ма или шко ла ма ко је не ко дру ги фи нан си ра. Осим овог, пред шко лом се по јављу је по тре ба за ре а ли за ци јом још два ва жна за дат ка, а то су вас питни за да так и функ ци о нал ни за да так (пси хо фи зич ки раз вој уче ни ка). У том кон тек сту, го во ри мо о шко ли као о јед ном од об ли ка со ци ја лиза ци је мла дих. При том не сме мо за бо ра ви ти да се обра зо ва ње не стиче са мо у шко ли, а и вас пит ни ути цај на уче ни ка вр ши низ дру гих факто ра, од ко јих је сва ка ко нај зна чај ни ја по ро ди ца. И упра во тај мо ме нат со ци ја ли за ци је је ве о ма ва жан, јер је реч о про це су у ко ме јед на би оло шка је дин ка по ста је лич ност. На рав но, ин те рес је сва ког дру штва да та је дин ка из ра сте у лич ност чи је се по на ша ње и ста во ви сма тра ју дру штве но при хва тљи вим. За кон тро лу ква ли те та си сте ма вас пи та ња и обра зо ва ња, а ти ме и про це са со ци ја ли за ци је, увек је за ин те ре со вана др жа ва. Ме ђу тим, ње на моћ че сто је за ви си ла од дру штве ног контек ста и исто риј ског пе ри о да. Ка да по ку ша мо да са гле да мо раз вој пе да го шких иде ја, њи хов садр жај, до бре и ло ше стра не, ви ди мо да сва ка од њих из не ког свог угла са гле да ва на ста ву и оно што је чи ни, а то је ди дак тич ки тро у гао: ученик-на став ник-са др жај (гра ди во). Да ље, из дво ји мо пој мо ве ко ји су зна чај ни за на ше раз ми шљање о про бле му ко јим се ба ви мо. Пе да го ги ја утвр ђу је оп ште за ко нито сти вас пи та ња и обра зо ва ња и у окви ру ње, као на у ке, раз ви ле су се раз ли чи те на уч не ди сци пли не. На ша па жња је усме ре на ка дидак ти ци. Сма тра се да је но ва епо ха раз вит ка на ста ве у шко ли поче ла он да ка да је све тло да на угле да ла Ве ли ка ди дак ти ка, де ло Че ха, Ја на Амо са Ко мен ског. Об ја вље на је го ди не, а аутор каже да је ди дак ти ка ве шти на учи ти дру го га. На на слов ној стра ни овог де ла на пи са но је: ВЕ ЛИ КА ДИ ДАК ТИ КА ко ја об у хва та општу ве шти ну о то ме ка ко ва ља по у ча ва ти сва ко га у све му или по уздан и нај бо љи на чин на ко ји би се у свим оп шти на ма, гра до ви ма и се ли ма, ма ко је хри шћан ске др жа ве, по ди гле шко ле у ко ји ма би омла ди на оба по ла, не за не ма ру ју ћи ни ко га, по у ча ва на у на у ка ма, опле ме њи ва ла свој ка рак тер, ис пу ња ва ла се љу ба вљу пре ма Бо гу, и да се та ко, пре го ди на зре ло сти, спре ми за све што је по треб но за овај и за бу ду ћи жи вот све стра но, на при ја тан на чин и те ме љито (Ко мен ски, 1954).

29 Теоријске претпоставке образовања 27 Ве ћи на на ших те о ре ти ча ра (Ви ло ти је вић, 1999; По љак, 1970; Ђор ђе вић и Пот ко њак, 1988) сма тра ди дак ти ку гра ном пе да го ги је (педа го шка ди сци пли на) ко ја про у ча ва за ко ни то сти обра зо ва ња (на ста ве и уче ња). Реч је о пе да го шкој ди сци пли ни ко ја про у ча ва оп ште пробле ме и за ко ни то сти на ста ве и уче ња у њи хо вом ди ја лек тич ком је динству. Ди дак ти ка је гра на пе да го ги је ко ја про у ча ва оп ште за ко ни то сти обра зо ва ња. Та ко ђе, тре ба има ти у ви ду ми шље ње оних ис тра жи ва ча ди дакти ке, ко ји ка жу да су за ко ни то сти у ди дак ти ци ма ње ег закт не од зако ни то сти у при род ним на у ка ма, јер по ја ве ко ји ма се ди дак ти ка ба ви че шће при па да ју сто ха стич ким по ја ва ма (ни су чвр сто узроч но-по следич но по ве за не, ви ше су слу чај не) и за то се у њи хо вом про у ча ва њу мо ра ју ко ри сти ти за ко ни ве ро ват но ће. По што ди дак ти ка има свој пред мет про у ча ва ња, она има и сво ју ме то до ло ги ју, ко ја јој слу жи да до ла зи до но вих на уч них са зна ња. О би ло ко јој на у ци да је реч, нео п ход но је по зна ва ти ње ну ме то до ло ги ју. Она об је ди ња ва скуп ми са о них опе ра ци ја и по сту па ка у не ком ис тражи ва њу, на чи не из бо ра и де фи ни са ња про бле ма, при ку пља ња и об раде по да та ка, за кљу чи ва ња и обра зла га ња за кљу ча ка. На уч но за сно вано ис тра жи ва ње је не пот пу но ако у ње му ни је опи са на ме то до ло ги ја по мо ћу ко је се до шло до из ло же них ре зул та та. При том, на рав но, не тре ба ме ша ти ис тра жи вач ке ме то де ди дакти ке као на у ке (ди дак тич ке ме то до ло ги је) и на став не ме то де ко је се ко ри сте у на ста ви да би уче ни ци ма би ла пре не се на већ от кри ве на сазна ња и да би би ли во ђе ни у про це су уче ња. Ово се сва ка ко не ће дого ди ти ако се тер ми но ло шки и пој мов но раз ли ку ју ме то до ло ги ја и ме то ди ка. Ме то до ло ги ја на у ке опи су је шта на уч ни ци ра де и про пи су је како они тре ба да ра де, да би до шли до на уч не исти не. Ме то до ло ги ја, у ме ри у ко јој ни је са мо опис, не го и про пис, обез бе ђу је ме ри ла до брог ра да у на у ци Ме то до ло ги ја је као Бу да: не от кри ва исти не, не го пока зу је пу те ве ко ји во де пре ма исти ни (Шу шњић, 1999:265). Ме то ди ка је са став ни део ди дак ти ке. У том кон тек сту ме то ди ка има ранг по себ не ди дак ти ке, јер се ба ви про у ча ва њем ци ље ва, за дата ка, прин ци па, са др жа ја, ме то да, об ли ка, сред ста ва и усло ва из во ђења вас пит но-обра зов ног про це са кон крет ног на став ног пред ме та. Како је гра ди во сва ког пред ме та спе ци фич но у од но су на дру ге на став не

30 28 Зорица Кубурић, Снежана Дачић пред ме те, мо же се ре ћи да има оно ли ко ме то ди ка ко ли ко има на ставних пред ме та. Не по сред но с тим у ве зи је и тер мин ме то ди чар, ко ји озна ча ва науч ни ка ко ји пу бли ку је ра до ве о ме то да ма успе шне на ста ве и/или настав ни ка ко ји се и у свом ра ду при др жа ва од ре ђе них на став них ме то да. Дидактички закони, принципи, правила Нашој педагошкој пракси данас је потребан један нови Јан Амос Коменски, који би систематизовао сазнања савремених наука у корист једне нове педагогије и нових педагошких принципа. Ненад Сузић Оно че му ће мо усме ри ти па жњу у овом де лу књи ге је су ди дактич ки за ко ни и ди дак тич ки прин ци пи. За ко ни ина че из ра жа ва ју не ке оп ште, ну жне, по сто ја не и су штин ске узроч но-по сле дич не и дру ге везе, струк ту рал не, функ ци о нал не, ста ти стич ке. У уџ бе ни ци ма ди дак ти ке ма ло је рас пра вља но о ди дак тич ким зако ни ма, или су они по и сто ве ћи ва ни са ди дак тич ким прин ци пи ма. Дидак тич ки за ко ни пред ста вља ју оп ште, стал не и ну жне узроч но-по следич не од но се и нор ме ор га ни зо ва ња на ста ве и пред мет су те мељ них ди дак тич ких ис тра жи ва ња. Ди дак тич ки прин ци пи, као оп шти зах те ви и нор ма ти ви на став ног ра да су ин те грал ни део ди дак тич ких за ко на и они про из ла зе из њих. Ди дак тич ки прин ци пи од ра жа ва ју су шти ну и де тер ми ни са ни су друштве но-исто риј ским раз во јем. Баш због сво је дру штве но-исто риј ске усло вље но сти, не ки ди дак тич ки прин ци пи су вре ме ном гу би ли свој зна чај (а по ја вљи ва ли су се но ви), не ки су ме ња ли свој са др жај. Оно што се че сто мо же на ћи у уџ бе ни ци ма ди дак ти ке је сте конста та ци ја да се ди дак ти ча ри ме ђу со бом ра зи ла зе ка да на во де број прин ци па, њи хо ве на зи ве, као и њи хов са др жај. Ми ће мо ов де сле дити оне прин ци пе ко ји су нај че шће на во ђе ни и код на ших и код страних ди дак ти ча ра. Прин ци пе или на че ла, ка ко их на зи ва ју не ки ауто ри (Сте ва новић, 1998), тре ба схва ти ти као ме ру ка ко се ра ди у на ста ви. Њи ма се

31 Теоријске претпоставке образовања 29 мо гу са гле да ва ти нор ма тив ни аспек ти на ста ве, ток на став ног проце са, ин тер ак ци је и ин те гра ци је у на ста ви. Иако сва ки прин цип има сво је по себ но зна че ње, оче ки ва ни ре зул та ти мо гу се оства ри ти у њихо вом је дин ству јер они за јед но чи не си стем ди дак тич ких прин ципа. Ово је ве о ма ва жно ис та ћи да је си стем по ве за ност де ло ва у склад ну це ли ну и то та ко да сви де лу ју хар мо нич но, ра ди оства рива ња је дин стве ног ци ља. По што не ма глав них и спо ред них ди дактич ких прин ци па, са мо у њи хо вој по ве за но сти мо гу се оп ти мал но ре а ли зо ва ти вас пит но-обра зов ни ци ље ви и обез бе ди ти за ко но мерно од ви ја ње на став ног про це са као си сте ма. Прин цип очи глед но сти и ап стракт но сти Нема те речи која је без везе са животом, као што нема биљке без подлоге која је храни. Иво Андрић При ли ком пре зен това ња гра ди ва уче ни ци ма, по себ но мла ђим, тре ба кон кре ти зо ва ти оно о че му се раз го ва ра. Гра ди во се са зна је са што ви ше чу ла, а то омо гу ћа ва ре а ли за ци ја на ста ве при ме ном на ставних сред ста ва. Обич но се по чи ње од по сма тра ња це ли не, иде се према де ло ви ма, а он да по но во, да се схва ти це ли на. Прин цип си сте ма тич но сти и по ступ но сти Право на грешку је право на оригиналност. Како ћеш ако не пробаш, нормално је да ћеш погрешити. Маја Волк На став не са др жа је тре ба об ра ђи ва ти си сте ма тич но и по ступ но. За прин цип си сте ма тич но сти и по ступ но сти, још су Рат ке и Ко менски утвр ди ли пра ви ла: од лак шег ка те жем од јед но став ни јег ка сло же ни јем од бли жег ка да љем од по зна тог ка не по зна том од кон крет ног ка ап стракт ном. Да кле, од прин ци па, као оп шти јих и ста ри јих, тре ба раз ли ко ва ти пра ви ла. Она по ма жу на став ни ку да у на став ном про це су бо ље оства-

32 30 Зорица Кубурић, Снежана Дачић ри на став не прин ци пе. Ко мен ски је на вео не ка пра ви ла ко ја се и да нас по шту ју у на ста ви: Ипак ће се по ка за ти, ако ис пи та мо тра го ве при роде, да ће уче ње омла ди не ла ко на пре до ва ти ако се иде од оп штег ка по је ди нач но ме. Од лак шег ка те жем Ако се по ла ко иде на пред (Ко мен ски, 1954:116). Принцип свесне активности Сваки пут кад дете нечему научимо, спречимо га да то измишља само. Жан Пијаже Бо ље се пам ти оно до че га уче ник сам до ђе. За то су пи та ња бољи на чин уво ђе ња у но во гра ди во не го го то ва зна ња. Све сна ак тивност ства ра прет по став ку ло гич ког, про дук тив ног и ства ра лач ког учења, а не ме ха нич ког за пам ћи ва ња, уче ња на па мет без раз у ме ва ња. Овај прин цип оси гу ра ва трај ност зна ња. Ва жно је на у чи ти уче ни ке да је про сто не мо гу ће пам ти ти све по дат ке, то мо же би ти и па то ло шка по ја ва, већ вр ши ти се лек ци ју, кла си фи ка ци ју чи ње ни ца по бит но сти. Пре по зна ва ње кључ них ре чи у тек сту омо гу ћа ва осло нац уз ко ји треба по зна ва ти пут њи хо вог из во ђе ња. Прин цип ефи ка сно сти, ра ци о на ли за ци је и еко но мич но сти Требало би да разјасним нешто о концентрацији: већина људи је сматра позитивном способношћу, али превише било чега, па и позитивнога, може да буде штетно. Роналд Дејвис При ли ком за по чи ња ња не ког по сла по треб но је од мах пред виде ти ре зул тат шта је по треб но по сти ћи и у ко јој ме ри, за ко ји времен ски пе ри од. План ра да оси гу ра ва да се у од ре ђе ном пе ри о ду уради све што је по треб но. Ва жно је осми сли ти ка ко до ћи до ре зул та та са што ма ње сна ге, јер је пра ви ло да се не тро ши ви ше енер ги је не го што је по треб но.

33 Теоријске претпоставке образовања 31 Прин цип ин ди ви ду а ли за ци је По детињству се човек познаје, као по јутру дан. Милтон Сва ки уче ник учи сво јим тем пом, на на чин ко ји му нај ви ше од гова ра и упо ре ђу је се сâм са со бом. Циљ је омо гу ћи ти и утвр ди ти ин диви ду ал но на пре до ва ње. Мо же мо го во ри ти и о пси хо ло шким прин ци пи ма ко ји су бит ни за пра ви лан раз вој пси хич ког жи во та уче ни ка. Ме ђу њи ма на во ди мо: 1) Прин цип би хеј ви о рал но сти, ко ји нас учи да вер бал не по ру ке увек бу ду упу ће не на по на ша ње осо бе, а не на ње но би ће. Као при мер мо же мо на ве сти про блем чо ве ко ве при ро де, која је погрешива. Укази ва ње на про бле ме у по на ша њу, на кр ше ње мо рал них нор ми, по ставља ње гра ни ца из ме ђу ис прав ног и по гре шног по на ша ња, отва ра могућ ност раз ви ја ња ауто ном не мо рал но сти; 2) Прин цип усме ра ва ња и пре у сме ра ва ња, по зи тив на ори јен та ција, под ра зу ме ва да се ја сно озна чи по на ша ње ко је се оче ку је; 3) Прин цип је дин стве ног де ло ва ња. Зах те ва но по на ша ње тре ба да упра жња ва онај ко га зах те ва. Ис пра жње на реч од свог зна че ња не може за ва ра ти де цу, јер она ин ту и тив но пре по зна ју не склад. Је дин ствено де ло ва ње уче сни ка у на ста ви и вас пит но-обра зов ном ра ду не ка буде за до бро бит уче ни ка, ко јих ра ди се на ста ва и ор га ни зу је; 4) Прин цип со ци јал не ре ал но сти. Кри те ри ју ми ре ал но сти усме рава ју на то шта је мо гу ће, шта је при хва тљи во, шта ни је при хва тљи во, у космич ком сми слу. Универзалне вредности слободе, правде, хуманости, морала, културе, легитимности институција и њихове ефикасности добијају пуно значење у сублимирању Логоса и Историје у животу конкретних људи и њихових историјских заједница (Вукићевић, 2016: 127). Принцип социјалне реалности подразумева реално сагледавање властитог контекста. Однос према реалности може бити рационалан и ирационалан. Ирационално је очекивати да живот мора да буде леп, да у друштву мора да влада правда, да у животу све треба да ти иде од руке, а ако то није тако онда је ужасно и неподношљиво и безвредно. Свађа са реалношћу и њено негирање није баш добар пут, посебно не за младе људе. Рационалан однос према реалности значи уважавање реалности, и управо ту је социологија на свом терену приказујући

34 32 Зорица Кубурић, Снежана Дачић социјалну реалност у својој емпиријској појавности из које произлазе теоријска уопштавања али не и претеране генерализације. Облици диференцијације наставе Разноликост весели човека. Цицерон На ста ва, као цен трал ни по јам ди дак ти ке, мо же се де фи ни са ти као вас пит но-обра зов ни про цес за сно ван на дру штве но од ре ђе ним ци љеви ма и за да ци ма, ко ји се оства ру ју на ди дак тич ки об ли ко ва ним са држа ји ма, кроз ра зно вр сне об ли ке и по мо ћу раз ли чи тих сред ста ва. То је план ски ор га ни зо ван вас пит но-обра зов ни про цес ко јим ру ко во ди настав ник, чи ји је за да так да по ма же уче ни ци ма да сти чу зна ња, ве шти не и на ви ке, и да се раз ви ја ју као лич но сти. Ди дак ти ка про у ча ва на ста ву као дру штве ну по ја ву и сво је вр стан ди дак тич ки про цес у исто риј ском, те о риј ском и прак тич ном је дин ству. Као што ме ђу ди дак ти ча ри ма по сто је раз ми мо и ла же ња у по гледу бро ја и вр сте на став них прин ци па, та ква не сла га ња су при сут на и ка да је реч о кла си фи ка ци ји вр ста на ста ве (нпр. пре ма објек ти ма изво ђе ња, до ми нант но сти ди дак тич ких ме ди ја, при пад но сти на став ног пред ме та на став но-умет нич кој обла сти, об ли ку ко му ни ка ци је са учени ци ма, об ли ку со ци о ло шке фор ма ци је у ко јој уче ни ци ра де и слично). По ред ових кри те ри ју ма кла си фи ка ци је, ва жно је на по ме ну ти да се при ме њу ју и об ли ци ди фе рен ци ја ци је на ста ве. Ди фе рен ци ја ци ја је ве о ма бит на за ефи ка сност на став ног про це са. У об зир се узи ма ју инди ви ду ал не раз ли ке из ме ђу уче ни ка и на став ни про цес се при ла го ђава тим раз ли ка ма. Ка ко се све ди фе рен ци ја ци ја вр ши и у ка квим се све об ли ци ма ис по ља ва, ка ко у на шем та ко и у обра зов ном си сте му дру гих др жа ва, де таљ но је об ра ди ла пе да го шка те о ри ја. За нас је у овом ра ду ди ферен ци ја ци ја ва жна у окви ру хе те ро ге них оде ље ња, у ко ји ма се при мењу ју ра зно род ни ме тод ски по ступ ци и раз ли чи ти са др жа ји за раз личи те гру пе уче ни ка тзв. уну тра шња ди фе рен ци ја ци ја. Об лик ди фе рен ци ја ци је на ста ве ко ји ће мо ов де ис та ћи, та ко ђе је при су тан у на шим шко ла ма, а по ла зи од ин те ре со ва ња. Ка да се раш-

35 Теоријске претпоставке образовања 33 чла њу је пре ма ин те ре со ва њи ма, он да се са др жа ји пред ме та де ле на оба ве зно под руч је, ко је са вла ђу ју сви уче ни ци и из бор но под руч је, наме ње но уче ни ци ма ко ји су за од ре ђе ни пред мет по себ но за ин те ре сова ни. Као што се вре ме ном ме ња ју на став ни са др жа ји оба ве зног подруч ја, та ко се ме ња ју и из бор ни пред ме ти ко ји се ну де уче ни ци ма. Су шти на из бор не на ста ве из ра же на је ти ме да се уче ни ци ма омогу ћи из бор на зна че них пред ме та у на став ном пла ну. Из бор на на става има исти ста тус као и ре дов на, али те шко ће на ста ју при ли ком ње не ор га ни за ци је и из во ђе ња, а по ве ћа ва ју се ако је ве ћи број пред ме та за из бор, ако је ве ћи број ча со ва из бор не на ста ве и ако је шко ла по бро ју уче ни ка ма ња. Прак тич на ре ше ња ди фе рен ци ја ци је на ста ве на за једнич ку и раз гра на ту, огра ни че на су еко ном ском си ту а ци јом. Ова квим, као и не ким дру гим об ли ци ма ди фе рен ци ја ци је оства рују се и за да ци ко ји су пред ви ђе ни, али и мак си мал не мо гућ но сти сваког по је ди ног уче ни ка. Успех та квог на став ног про це са је оп ти ма лан, при че му је од го вор ност на став ни ка за по сти за ње ове оп ти ми за ци је огром на, јер је он тај ко ји про це њу је ко ји ће об лик ра да ода бра ти, ко је ме то де и, на ро чи то, ка кву ће ко му ни ка ци ју ус по ста ви ти са уче ни ци ма. Је дан од по ка за те ља ква ли те та оства ре ног на став ног про це са упра во мо же да бу де об лик ко му ни ка ци је ко ји се при ме њу је из ме ђу су бје ка та у на ста ви. Ат мос фе ра из ра же на у ко му ни ка ци ји на став никуче ник, уче ник-на став ник али и уче ник-уче ник је уства ри ин тер акциј ски об лик ко му ни ка ци је, ко ји уче ни ка не ста вља са мо у по зи ци ју слу ша о ца, не го и ак тив ног уче сни ка. Раз ви ја њем ова квог об ли ка кому ни ка ци је пре ва зи ла зи се и основ на сла бост ко му ни ка ци је у на шим шко ла ма, ко ја под ра зу ме ва на став ни ков мо но лог. На став ни са др жа ји ће уче ни ци ма сва ка ко би ти бли жи и ин те ре сантни ји, ако им се пред ста вља ју у ат мос фе ри ко ја под сти че њи хо ву ини ција ти ву, љу бо пи тљи вост и ак ти ви ра њи хо ва прет ход но сте че на зна ња, иску ства и до жи вља је. Оства ре ност ових ква ли те та и у окви ру оне на ста ве ко ју смо на зва ли из бор ном, учвр сти ће уче ни ка у уве ре њу у ис прав ност ње го вог из бо ра. И уме сто да бу де раз о ча ран и не за до во љан, до би ће квали тет, ви ше са мо по у зда ња, ко је про ис ти че из по зи тив ног ис хо да од лу ке ко ју је сâм до нео. На рав но, ту ле жи и ве ли ка опа сност су прот ног ефекта, ко ји се обич но не мо же по пра ви ти и ни чим на док на ди ти. Ка да се од оп штег пој ма на ста ве су о чи мо са кон крет ном на ста вом јед ног на став ног пред ме та, та да се обра ћа мо ме то ди ци, јер ме то ди ка

36 34 Зорица Кубурић, Снежана Дачић је ди дак тич ка ди сци пли на ко ја про у ча ва за ко ни то сти јед ног на став ног пред ме та. Ме то ди ка има и дру го су штин ско упо ри ште, а то су са др жаји на став них пред ме та ко ји се те ме ље на од ре ђе ној на у ци, умет но сти, фи ло зо фи ји или ре ли ги ји. Вир ту о зност ме то ди ке са сто ји се, да кле, у спо соб но сти да об у хва ти оно што јој пру жа ди дак ти ка (је дин стве но ме то до ло шко при ла же ње про це су на ста ве) и оно што јој пру жа ју садр жа ји узе ти из стру ке (об ли ко ва ни у на став ни пред мет, при ла го ђе ни уз ра сним ка рак те ри сти ка ма уче ни ка и по себ но сти на став ног про цеса). У ова квом са гле да ва њу ме то ди ке кон крет ног на став ног пред мета ја сно је, да ни је до вољ но да онај ко ре а ли зу је на став ни про цес само до бро по зна је на став ну ма те ри ју. Ме то ди ка не треба д а се свод и нат ум ач ење и рек апитул ац иј у наставних садржаја. Кон сул ту ју ћи пе да го шку ли те ра ту ру ко ја се ба ви про у ча ва њем ме то ди ке, Ви ло ти је вић (1999) пи ше да струк ту ра ме то ди ке кон кретног на став ног пред ме та тре ба да ис пу ни три зах те ва. Пр ви од њих је ин тер ди сци пли нар ност. На и ме, у ме то дич ку ма те ри ју тре ба да се уне су ва жни еле мен ти из дру гих на у ка. Овим се по сти же ко ре ла ци ја са дру гим обла сти ма и њи хо ва кон цен три са ност у ме то ди ци кон кретног пред ме та (ово је ме то дич ка кон цеп ци ја кон цен тра ци је и ко ре ла ције). При том се ра чу на да на став ни ци има ју функ ци о нал на пе да го шкопси хо ло шка и ди дак тич ка зна ња, те им се да је ве ли ка са мо стал ност у њи хо вој при ме ни, као и са мо стал ност у уно ше њу са зна ња из других обла сти. Ко ли ко ће дру ге обла сти би ти син те ти зо ва не у ме то дику, за ви си од при ро де са мог на став ног пред ме та, из гра ђе но сти ње гове ме то до ло шке осно ве и раз ви је но сти те о риј ско-ме то дич ког ра да у том пред ме ту. Из чи ње ни це да цео на став ни про грам јед ног пред ме та ни је могу ће ме то дич ки мо де ло ва ти, по ја вљу је се зах тев о це ло ви то сти и егзем плар но сти, тј. да тре ба ме то дич ки об ра ди ти из на став ног про гра ма да тог на став ног пред ме та са мо оне на став не са др жа је ко ји су ре презен та тив ни (ег зем плар ни), да би слу жи ли као мо дел при ме то дич кој об ра ди ана лог них са др жа ја. Као тре ћи зах тев, ја вља се по тре ба за складом из ме ђу те о ри је и прак се, тј. те о риј ске по став ке тре ба та ко раз ради ти, да се тач но зна њи хо ва прак тич на при ме на и да уче ни ци у пракси при ме њу ју зна ња и ве шти не сте че не у на став ном про це су. Ва жно је ис та ћи да су се то ком раз вит ка пе да го ги је ја вља ле разли чи те ди дак тич ке кон цеп ци је ко је су ову на у ку, с јед не стра не, уна-

37 Теоријске претпоставке образовања 35 пре ђи ва ле и во ди ле на пред, а са дру ге, ис по ља ва ле сво је сла бо сти. До вољ но је вре ме на про шло у кон сти ту и са њу пе да го ги је као на у ке и ди дак ти ке као ње не ди сци пли не, да су мо гле да до сег ну зре лост која се да нас огле да у ка рак те ри сти ка ма са вре ме не ди дак ти ке. То је, пре све га, ње на флек си бил ност, а не за стра њи ва ње у ин си сти ра њу на ставо ви ма ко ји во де у сво је вр сне изме. Са вре ме на ди дак ти ка та ко при хва та и ин дук ци ју и де дук ци ју као начи не ми шље ња по мо ћу ко јих се до ла зи до зна ња у на ста ви ко ја је, у ствари, са знај ни про цес. Да ље, не при хва та ју се уни вер зал ни или је ди но могу ћи на чи ни сти ца ња зна ња. Сви на чи ни су при хва тљи ви и до бри, ако су ускла ђе ни са при ро дом на став них са др жа ја, струк ту ром оде ље ња, и ако су ре зул тат на став ни ко вог ода би ра, при че му се на став ник ја вља као кре атор на став ног про це са и ани ма тор уче нич ке ак тив но сти и са мо стал но сти. Уче ни ци тре ба да схва те при мен љи вост зна ња ко је сти чу и ре а лизу ју ту при ме ну. Ту, у том са гле да ва њу сми сла уче ња, је сте и основ ни под сти цај да уче ње пре ра сте у по тре бу, у до жи вот но уче ње. У са вре ме ној ди дак ти ци по сто ји тен ден ци ја при ме не те о ри је инфор ма ци ја у на став ном ра ду, и цео ки бер нет ско-ин фор ма циј ски приступ у на ста ви је те о риј ски раз ра ђен. Сâми са др жа ји на став них програ ма иду ка раш чла ње ним на став ним про гра ми ма. Од ре ђу је се је дан део са др жа ја ко ји је за јед нич ки и оба ве зан за све, а дру ги део је из борни, и за ње га се уче ни ци са мо стал но опре де љу ју, пре ма сво јим склоно сти ма и ин те ре со ва њи ма. Почетне претпоставке добре организацијеу времену и простору Образовање, по томе што повезује два бића, личи на праву љубав. Заснива се на пажљивости и вери у способност другог човека. Пол Лангран Вра ти мо се на пред на ве де ном пој му на ста ве и пој мо ви ма ко ји га пра те. То су сти ца ње зна ња, ве шти на, на ви ка и раз ви ја ње лич но сти. Зна ње ко је се сти че у на став ном про це су са мо је је дан вид са зна ва ња, и то из ме ђу сва ко днев ног (слу чај ног) и на уч ног са зна ња. Ин те ре со ва ње је по зи ти ван емо ци о нал ни од нос пре ма не ким садр жа ји ма, пред ме ти ма и по ја ва ма и те жња по је дин ца да сво ју ак тив-

38 36 Зорица Кубурић, Снежана Дачић ност усред сре ди на њих. У де фи ни ци ја ма ин те ре со ва ња по сто ји јед на кон стан та емо ци о нал ни од нос по је дин ца пре ма од го ва ра ју ћим са држа ји ма и по ја ва ма, ко ји се ма ни фе сту је као при јат но осе ћа ње, а ту пријат ност иза зи ва ак тив ност упра вље на на иза бра не са др жа је и по ја ве. Инте ре со ва ње се огле да у по ја ча ној па жњи и по ве за но је са вред но сти ма. Ме ђу тим, ни је до вољ но слу ша ти пред мет о прак си, он истин ски за жи ви тек у при ме ни. За то је ве о ма ва жно ко ри сти ти се и ис ку ством дру гих, по зна ва ти основ не прин ци пе и пра ви ла ко ја смо већ на ве ли, али и она ко ја про ис ти чу из прак се, па се да ју у ви ду са ве та. Сле де ће иде је мо гу по мо ћи на став ни ку да их при ме ни у не ком де лу на став ног про це са, за ко ји про це ни да му нај ви ше од го ва ра ју. Је дан од нај ва жни јих аспе ка та у оства ри ва њу успе ха у ра ду уопште, па и у на став ном про це су, је сте раз ви ја ње про грам ске по ли тике, ко ја нам по ма же да на пра ви мо рас по ред сво јих ак тив но сти. Ка да на пра ви мо и ис по шту је мо рас по ре де, на ста ју на ви ке, ко је по ја ча ва ју ефи ка сност у ра ду. Сва ке го ди не у Слу жбе ном гла сни ку Про свет ни гла сник, об јављу је се Пра вил ник о ка лен да ру обра зов но-вас пит ног ра да основ не и сред њих шко ла, за школ ску го ди ну ко ја по чи ње. Овим Пра вил ни ком утвр ђу је се број на став них и рад них да на у то ку школ ске го ди не, као и вре ме тра ја ња школ ског рас пу ста уче ни ка. Ве о ма је ва жно упо знати се на вре ме са ка лен да ром и ис пла ни ра ти сво је ак тив но сти ко је ће до при не ти ква ли тет ном ра ду. Спре ми те све ства ри ко је вам мо гу по мо ћи да вам бу ду при ру ци, ако за тре ба ју. По ку шај те да ства ра те и ре зер вну ва ри јан ту пла на, ако пр во бит ни не мо же да функ ци о ни ше. Вре ме Колико више водимо рачуна о времену, толико више очајавамо што га немамо довољно, али колико га више неразумно трошимо, толико се чини да га имамо напретек. Леопарди Зибалдоне У на став ном про це су нај ва жни је је уме ти кон тро ли са ти вре ме. Тра ја ње ча са про пи са но је за ко ном, ме ђу тим, у истом тра ја њу, до бром ор га ни за ци јом ча са мо гу ће је по сти ћи не ве ро ват ну ди на ми ку ако се до бро ис пла ни ра. При др жа вај те се нај ва жни јих ства ри, ако зна те да не

39 Теоријске претпоставке образовања 37 мо же те све сти ћи да ура ди те на вре ме. Умет ност је гру пи са ти слич не за дат ке за јед но. Кад ра ди те на ве ли ком про јек ту, по де ли те га на ма ње де ло ве и не мој те се ба ви ти свим де ло ви ма исто вре ме но. У ор га ни заци ји на став ног ча са увек је по треб но по што ва ти стук ту ру, ко ја подра зу ме ва да час има увод ни део, из ла га ње глав ног де ла и за кљу чак. Сва ка ко, на став ни час је не са мо ло гич ки и пси хо ло шки про цес, већ и умет нич ки до жи вљај, ка ко за на став ни ка, та ко и за уче ни ке. То је трену так ко ји се сва ки пут кре и ра на нов и не по но вљив на чин и угра ђује се у лич ност. Вре ме за па у зу, школ ски од мор, та ко ђе је нео п ход но за успе шно на пре до ва ње. По сто је ин ди ви ду ал не раз ли ке у сте пе ну функ ци о ни сања у то ку да на. Ипак, нај бо ље вре ме за уче ње је сте у пре по днев ним са ти ма, и на ча со ви ма ко ји ни су пр ви или по след њи. По сто ји вре ме кад је ва ша енер ги ја на вр хун цу, ка да мо же те да се ба ви те нај зах тевни јим по сло ви ма. Не мој те то вре ме тро ши ти тек та ко, на би ло ка кве ма ње ва жне по сло ве. По сто ји и вре ме ка да сте под стре сом, ка да ради те са по ла сна ге. За то је од мор нео п хо дан. Осим то га, кад сте бо ље ор га ни зо ва ни, тре ба вам ма њи на пор да стиг не те до ци ља. Про стор Школски простор треба да обезбеди услове за педагошку организацију чији је основ: мир, строгост и дисциплина. Коменски Настава се у почетку одвијала у породичној средини. У античкој Грчкој и Риму настава се одвијала у природи или било ком расположивом простору, док се у средњем веку простор за наставу налазио у верским објектима. У земљама Средње Европе од 13. века почињу да се граде прве зграде градских школа у којима се настава одвијала фронтално и прилагођавала се разредно-часовном систему. Савремено друшво, услед брзог развоја савремених технологија, све више користи флексибилни простор за различите наставне ситуације али и сајбер простор. Про стор у ко ме се од ви ја на ста ва је дан је од ва жних чи ни ла ца за успех. Нај бо ља ор га ни за ци ја про сто ра у про це су уче ња је сте када је слободна и флексибилна. Та ко се мо гу гле да ти у очи и ак тив но, кроз

40 38 Зорица Кубурић, Снежана Дачић раз го вор, уче ство ва ти у на ста ви. На чи ни те та кав рас по ред сто ли ца у про сто ри ји, ка ко би се ство ри ла ат мос фе ра у ко јој се мо же до бро учити. Што су уче ни ци бли жи на став ни ку, бо ље мо гу да пра те на ста ву, они скрај ну ти гу бе кон цен тра ци ју већ сво јим по ло жа јем у про сто ру. За ученике је добро да се учење одвија у стално истом и релативно једноставном простору како би се учврстиле навике и брже улазило у процес учења. Сама организација положаја у простору говори о стилу комуникације и о појединачној моћи. Изглед учионице утиче на општи доживљај школе. Међутим, сваки наставник може опремити своју учионицу тако да она буде попут рекламе за предмет који предаје. Похвала и признање као средство социјалне промоције Бит но је не кри ти ко ва ти уче ни ка ни ти му иза зи ва тиосе ћај кри ви це за то што гре ши. Ро налд Деј вис Пси хо ло шки чи ни лац ко ји мо же до при не ти уче њу и од но су према са др жа ју на ста ве је сте по врат на ин фор ма ци ја уче ни ци ма о њи ховим ак тив но сти ма. По зи тив на ори јен та ци ја под ра зу ме ва да на став ник не хва та гре шке уче ни ка, већ њи хо ве тач не од го во ре, што учвр шћу је зна ње и емо тив но ја ча са мо по у зда ње. Као сред ство со ци јал не про мо ци је, по хва ла и при зна ње до при носе по зи тив ној сли ци о се би, а она је те мељ пси хич ког здра вља. Међу тим, по ста вља се пи та ње шта ра ди ти са по гре шним од го во ри ма и гре шка ма? Не над Су зић у књи зи Ка ко мо ти ви са ти уче ни ке, у по гла вљу које го во ри о уче њу на осно ву гре шке, на во ди из ре ку: Рђа ву ствар треба пре ћу та ти (Ma la ca u sa si len da est ). Ова ј савет је муд ро послушат и, оси м уколи ко је грешк а так ве при ро де, да мо же лоше утицати н а ученике. У т ом сл уч ају би ј е т ре бало дел ика тн о исправи ти. У похвалама не т реба бити шк рт, јер в ербална п ох вала и подр шка уч ен ицима има и шире зн аче ње, и ут иче на по зи тивне пр ом ен е у понашању и ставов им а. Ако је учен ик нач инио греш ку и нашао изла з из с итуац ије, наста вник може похвалити начин на који је он нашао излаз из гр ешке; или, ако

41 Теоријске претпоставке образовања 39 н ије нашао и злаз, да похвали то как о је уче ник поднео грешку (Сузић, 1998:180). Не мој те ни кад ома ло ва жи ти би ло ког уче ни ка, та ко што ће те каза ти не што по дру гљи во или увре дљи во на ње гов ра чун. Сли ка о само ме се би те мељ је на ко ме се фор ми ра од нос пре ма дру го ме; сто га је бит но раз ви ја ти по зи ти ван став пре ма се би. Сви ти ра ни све та зна ли су да је ства ра ње те ско бе, анк си о зно сти, нај бо ље сред ство за ма ни пу ла ци ју. Ме ђу тим, мно ги вас пи та чи то не чи не на мер но ни све сно, не го за то што су и са ми пу ни те ско бе. Изградња слободе мишљења Може се рећи да човек почиње управо ондегде је као младић прегорео свој први пораз. Кесел Не мој те по ку ша ва ти да по бољ ша те сва ки од го вор уче ни ка. Мо же те да по но ви те или да су ми ра те шта је уче ник ре као, или да од го ва ра те ако је пи тао за раз ја шње ње, али је увре дљи ва и его и стич ка прак са да сво ја раз ми шља ња ста ви мо из над њи хо вих раз ми шља ња. Про бај те уме сто то га да по хва ли те уче ни ка за ње го во или ње но раз ми шља ње. Ако уче ник ни је дао пре ци зан од го вор, дај те још ма ло вре ме на да раз ја сни сво је ми шљење. Не мој те да пре ки да те не ког ко ји из но си сво је ми шље ње. Ва ша уч тивост и стр пље ње гра ди по ве ре ње и под сти че уче шће уче ни ка у раз го во ру. Изградња атмосфере у којој се слободно размењују мисли непроцењиво је богатство за ученике и изазов за наставника да прати логику изражавања и утиче на развијање способности рационалног мишљења. Полазимо од става да су мисли гледишта, а не чињенице, та да је могуће преиспитивати тачност тих мисли. Најбољи начин јесте путем постављања питања која подстичу размишљање. У нашим школама није још довољно развијена пракса у којој се негује култура дијалога. Оријентација на памћење и репродукцију спутава слободу и неговање културе мишљења. Зато препоручујемо фи ло зофски став безусловног прихватања сваког ученика и поштовања његовог права да мисли и греши, с обавезом да га аргументованим садржајима и усмеравајућим питањима подстичемо да учи да и сâм прихвата себе. Оно што је у школи опасно као болест јесте апсолутизација знања, или догматизација идеологија. А оно што

42 40 Зорица Кубурић, Снежана Дачић је пропуст, то је да се остане само на дефиницијама и упознавању чињеница које су неопходне, али не и довољне да би се о њима мисли ло. Било је некад правило да је ученик ту да зна а не да мисли, међу тим, то ни је фу нк ци онал но знање. Како ваља развијати људе? Човек, који хоће савесно да утиче на развитак другог човека, може да поступа само на један начин: да развија његову снагу мишљења, да га научи да проматра чињенице сâм својим умом и да сâм уме правити логичне закључке. Сваки онај који тако не ради, већ који човека хоће да кљука својим плановима и саветима, као умешеним колачима тај може имати сваке друге намере, само не да помогне развићу онога на кога утиче (Марковић, 1949). Ак тив но уче ње Изузетно велику сазнајну и мотивациону вредност има омогућавање студентима да питају, интерпретирају, критикују, претпостављају, проверавају постојеће знање. Миле Илић По ста ви мо се би пи та ње: ко ја је цен трал на те ма, и у скла ду са том те мом, ка ко јим ци ље ви ма же лим да во дим сво је уче ни ке? Ако је гра ди во ве ће од оног ко је мо же од мах да се за пам ти, по треб но је поде ли ти га на ло гич ке це ли не. Где год је мо гу ће, тре ба по ве за ти уче ње са ак ци јом. Мо гу ће је го во ри ти, пи са ти, дра ма ти зо ва ти, цр та ти што ви ше ак тив но сти, тим бр же и лак ше де ца уче. На у чи мо сво је уче ни ке да про на ла зе и под вла че кључ не ре чи и из ра зе ко ји су ва жни у од носу на те му. По ка жи мо им ка ко да ко ри сте ли те ра ту ру. До бро се припре ми те за на ста ву. Дај те кра так увод, ко ји ће би ти до бро ис пла ни ран, та ко да иза зо ве па жњу и ра до зна лост. Та да по ста ви те пи та ња, јер она нај бо ље мо гу да отво ре пут но вим са зна њи ма. Не ки на став ни ци има ју до ста про бле ма у ко му ни ка ци ји са уче ници ма, јер ни су си гур ни у по ста вља њу пи та ња, а по не кад и у да ва њу од го во ра. На став ник у ин тер ак тив ној на ста ви не би тре ба ло да прича ви ше од 20% од укуп ног вре ме на. Наш циљ ни је да по ка же мо сво је зна ње и да фа сци ни ра мо уче ни ке, већ да на ђе мо на чин ка ко да уче ници ка жу оно што зна ју, оно што су на у чи ли и оно што је још не ја сно.

43 Теоријске претпоставке образовања 41 Уз изузетак дресуре, нико не може бити развијен и учен од другог, већ се свако развија и учи кроз сопствену активност (Каменов, 1989:36). Пре ма ис тра жи ва њи ма, нај бо ље се учи ак тив ним уче ство ва њем, и нај бо ље се пам те вла сти те ре чи. У при пре ми за на ста ву тре ба ло би увек пред ви де ти за вр ше так ча са. На став ник тре ба да за о кру жи са држај раз го во ра у јед ну це ли ну и ка же крат ку илу стра ци ју или за кључак, ка ко би се оста вио ути сак у ми сли ма уче ни ка о по ру ци ко ја је пове за на са ци љем на став не је ди ни це и ис хо ди ма уче ња. Пи та ња Реци, мудраче како си стекао толико знања? Тако што се никад нисам стидео да друге питам. Хердер Пи та ње ле жи у осно ва ма чо ве ко вог ду ха, са мим тим што је ра дозна ло би ће у са знај ном сми слу, и не са вр шен у ду хов ном сми слу. Радо зна лост на ме ће пи та ње, на ме ће за го нет ку по је ди не по ја ве или света уоп ште. Ра до зна лост је зве кир на вра ти ма му дро сти. По ста ви те пи та ње ко је зах те ва бо љи од го вор од ДА или НЕ. Поста ви те пи та ње ка ко и за што, и он да тра жи те об ја шње ње од го во ра, ка ко би ис тра жи ва ли оно што је ис под по вр ши не те ме. Али, не мој те по ста вља ти ду га и сло же на пи та ња. Из бе га вај те пи та ња ко ја зах те вају пу но ин фор ма ци ја и не по ста вљај те трик-пи та ња ко ја уче ни ка могу до ве сти у си ту а ци ју да, и по ред до бре во ље, ка же не та чан од го вор. Ако ви де да сте сар ка стич ни или лу ка ви, они ви ше ни кад не ће од гова ра ти на ва ша пи та ња. Не мој те их по жу ри ва ти да бр зо од го во ре на пи та ње, и не оче куј те да од го во ре она ко ка ко сте ви за ми сли ли. Пома жи те им са мо кад је то нео п ход но. Са вре ме ни на став ни про цес засни ва се на си сте му пи та ња и за да та ка ко ји ма се под сти че и усме рава ак тив ност уче ни ка. Ме ња ју ћи на чин по ста вља ња пи та ња, мо же те до би ти но ви увид. На чин по ста вља ња пи та ња мо же би ти но ви иза зов за вас. Ове про мене да ју вам мо гућ ност да на је дан са свим нов на чин осве жи те на ста ву и об но ви те гра ди во. Пи та ња по кре ћу на раз ми шља ње, би ло да их поста вља ју уче ни ци или на став ни ци. Раз ме на од го во ра на пи та ње са уче ни ком до се бе, мо же по мо ћи да раз го вор оста не жив до кра ја ча са. Сва ки уче ник тре ба да раз го ва-

44 42 Зорица Кубурић, Снежана Дачић ра са уче ни ком до се бе 2 3 ми ну та, за тим за тра жи те од го вор од сваког па ра. За мо ли те уче ни ке да да ју од го вор на пи та ње од но са не ког тек ста ко ји је ра ђен на ча су, или до га ђа ја, и мо гу ћег ути ца ја на власти ти жи вот. На став ни ли сти ћи у фор ми не до вр ше них ре че ни ца још је дан су на чин по ста вља ња пи та ња. Ре чи ко је не до ста ју, као глав ни но си о ци сми сла ре че ни це, по кре ћу ми са о ни про цес и уче ње чи не за ни мљи вијим. Уме шност Особина је мудраца да буде умерени у ономе што је свима допуштено. Јувенал Сли ка ње и дру га умет нич ка ства ра ла штва (игра ње уло га, пан томи ма, пи са ње тек сто ва, му зич ка кул ту ра) на нај бо љи на чин раз ви јају кре а тив ни по тен ци јал сва ког уче ни ка. Уче ни ци ма тре ба омо гу ћити да на сли ко вит на чин ис ка жу са др жа је ко је су усво ји ли. Кре а тив на на ста ва има циљ да де ца уче ак тив но ра де ћи. Сцен ски при каз не ког тек ста или до га ђа ја по ма же уче ни ци ма у про це су иден ти фи ка ци је. Па ра фра зи ра ње тек сто ва омо гу ћа ва уче ници ма да от кри ју зна че ња, а на став ни ку по ка зу је ко ли ко су уче ни ци разу ме ли са ме тек сто ве. Пе да го шке им пли ка ци је ова квог ра да огле да ју се у ства ра њу про сто ра за плу ра ли зам и то ле ран ци ју, а у од но су на само га се бе, уче ник раз ви ја осе ћај је дин стве но сти и не по но вљи во сти. У ме ђу соб ној ко му ни ка ци ји, уче ни ци су спрем ни да ис ка жу вла сти та ис ку ства и при хва те ту ђа. Кул ту ра по ста вља ња пи та ња је осо би на ра до зна лог ду ха, израз те жње за са зна ва њем но вог. Пи та ње је по ла зна ња, дру га по ло вина је од го вор ка же А. Ли берт. Због то га тре ба у на ста ви че сто ства рати усло ве да уче ни ци по ста вља ју пи та ња о све му што их ин те ре су је (Ма рин ко вић, 2004:39).

45 V УМЕЋЕ РУКОВОЂЕЊА НАСТАВОМ Најважније обележје наставних умећа је да су то срачунате и циљане активности којима је сврха углавном решити одређени проблем. Chris Kyriacou Компетенције представљају сложен систем когнитивних и практичних вештина и способности које су саткане од стратегија, емоција, вредности, мотивације, ставова, и њиховог увремењеног коришћења адекватно проблему. На тај начин компетенције представљају интеграцију декларативног знања (знање о), процедуралног знања (знање како) и кондиционалног знања (знање када). Бити компетентан значи умети употребити своја стручна знања на начин који води решавању конкретне проблемске ситуације. Реч је о делатним знањима која подразумевају капацитете за откривање, разумевање и решавање проблема (Радуловић, Рајовић, 2007). Институције Европске уније од године препоручују државама чланицима да воде образовну политику која подржава развој компетенција. Кључне компетенције дефинисане на нивоу ЕУ обухватају: комуникацију на матерњем језику, комуникацију на страним језицима, математичку компетентност и основне компетенције у природним наукама и технологији, дигиталну компетенцију, учење како се учи, социјалне и грађанске компетенције, иницијативност и предузетништво, културну свест и експресију. Образовна политика у Србији усмерена је на увођење промена према стандардима ЕУ. Урађен је Предлог Оквира националног курикулума основе учења и наставе (ОНК) у складу са новим приступом настави, резултатима Огледа, законском регулативом и Стратегијом развоја образовања у Србији

46 44 Зорица Кубурић, Снежана Дачић до године. На основу резултата огледне примене објављен је Извештај о процени квалитета Оквира националног курикулума - основе учења и наставе (Банићевић, 2016). Од приказаних резултата издвајамо најважније компетенције које ученици треба да развију током школовања. Укупно 636 наставника процењивало је квалитет утврђених општих међупредметних компетенција у односу на три критеријума: релевантност за наставак образовања, релевантност за будући рад (запослење) и потреба за стручним усавршавањем наставника. Према мишљењу наставника, најважнија компентенција је компетенција за учење, потом, комуникацију и решавање проблема: 1. Компетенција за учење, 79%; Компетенција за целоживотно учење, 60%; 2. Комуникација, 46%; 3. Решавање проблема, 41%; 4. Одговоран однос према околини, 30%; 5. Дигитална компетенција, 28%; 6. Сарадња, 24%; 7. Рад са подацима и информацијама, 17%; 8. Предузимљивост и предузетничка компетенција, 15%; 9. Естетичка компетенција, 14%; 10. Одговоран однос према здрављу, 13%; 11. Одговорно учешће у демократском друштву, 9%; Када процењују опште компетенције које су најважније за наставак школовања у наредној фази, наставници у основној школи се опредељују за компетенцију за учење, компетенцију за комуникацију и компетенцију за решавање проблема, а наставници у средњој школи за компетенцију за целоживотно учење, одговоран однос према околини и дигиталну компетенцију. Када је у питању критеријум значај за будуће запослење (рад), наставници основних школа сматрају да компетенција за учење, комуникација и решавање проблема представљају кључне компетенције, док наставници средњих школа истичу пре свега компетенцију за целоживотно учење, дигиталну компетенцију и предузимљивост и предузетничку компетенцију (Банићевић, 2016). Што се тиче наставника од њих се очекује да развију способности самоорганизације, делотворности, кооперације, споразумевања и решавања проблема. Констуктивистичка дидактика наглашава значај

47 Умеће руковођења наставом 45 социјалних интеракција, комуникације и самосталног конструисања знања. Будући да сваки појединац ствара сопствене моделе за разумевање стварности, циљ учења је управо у налажењу смисла учења, а не у меморисању информација. Исходи се дефинишу зато што је важно да се покаже за шта је ученик оспособљен након што је годину дана учио одређени предмет. Исходи не треба да одражавају наставне садржаје тј. не треба да говоре о томе шта су ученици учили и научили, већ за шта су захваљујући томе оспособљени. Промена оријентације са предметних садржаја на функционалне исходе учења, тражи прилагођавање за које је потребно време. Концепт општих и предметних компетенција званично је уведен кроз Правилник о општим стандардима постигнућа за крај средњег образовања, који је објављен крајем децембра године. Међутим, на нивоу средње школе концепт је још увек само на папиру, будући да су изостале обуке за наставнике, а посебним стручним упутством министар је одложио примену стандарда постигнућа за средње школе до обезбеђивања обуке. Законом о основама система образовања и васпитања прописано је да Република Србија оснива Завод за унапређивање образовања и васпитања ради праћења, обезбеђивања и унапређивања квалитета и развоја система образовања и васпитања, за обављање развојних, саветодавних, истраживачких и других стручних послова у предшколском, основном и средњем образовању и васпитању. Све потребне информације као и стандарди и компетенције наставника и могућности стручног усавршавања могу се пронаћи на сајту Завода vaspitanja.pdf; Стандарди компетенција наставника: Правилник о стручном усавршавању: strucno_obrazovanje.pdf Усаглашавање програма образовања просветних радника у земљама Западног Балкана: Наставници су битни. Како привући, усавршавати и задржати ефикасне наставнике:

48 46 Зорица Кубурић, Снежана Дачић Дидактички троугао Све што видите у мени, то није моје, ваше је. Моје је оно што ја видим у вама. Руми Нео п ход ни еле мен ти на ста ве у пе да го шкој ли те ра ту ри пред ставље ни су пој мо ви ма ди дак тич ки тро у гао, а по не кад и ди дак тички че тво ро у гао. Од нос уче ни ка и оста ла два еле мен та ди дак тич ког тро у гла, на став ни ка и на став ног са др жа ја је ви ше струк и уза ја ман. Без об зи ра о ком на став ном пред ме ту је реч, са др жај се пре ма учени ку на ла зи као пре пре ка, ко ју тре ба да са вла да. Он ула же те ле сни, ду шев ни и ду хов ни на пор да би у то ме ус пео. По стиг ну ти успех изази ва у ње му осе ћа ње за до вољ ства, до при но си из гра ђи ва њу са мо поу зда ња и ве ре у соп стве не сна ге. Са вла ђи ва њем са др жа ја, уче ник се ме ња. Као лич ност, он по ста је бо га ти ји, јер ви ше зна не го што је рани је знао, ње го ве спо соб но сти се по ве ћа ва ју, мен тал ни ка па ци те ти раз ви ја ју. Са др жај де лу је и на афек тив ну стра ну уче ни ко ве лич но сти, он нова зна ња не при ма са мо ра ци о нал но, не го и емо тив но. До жи вља ва ју ћи та ко са др жај, уче ник фор ми ра и лич ни став пре ма од ре ђе ним вред ности ма, мо рал ним, естет ским и дру гим. Пре ци зни је ре че но, усво је ни са др жај до при но си да уче ник из гра ди или при хва ти ста во ве ко ји утичу на ње го во по на ша ње. Осе ћа ње за ле по, та ко ђе је део ко ји се раз ви ја пу тем пред ста вља ња ква ли тет них са др жа ја. Са др жа ји, на ро чи то они са ја ким емо тив ним на бо јем, до при но се да уче ник фор ми ра уве ре ња, под сти чу га на ак ци ју, ути чу на ње го во по на ша ње. Исти са др жај код раз ли чи тих уче ни ка се на сво је вр стан на чин пре ра ђу је, у скла ду са ин ди ви ду ал ним ка рак те ри сти ка ма прет ход ног фон да уче нич ког знања. Та ко ђе, и при ме на истих са др жа ја мо же би ти са свим раз ли чи та од стра не раз ли чи тих по је ди на ца. У на став ном про це су уче ник је, сва ка ко, онај ко ји при ма ути цаје. Успе шан је онај на став ни про цес у ко ме је уче ник ак ти ван, са ра ђује са на став ни ком, и при том вр ши ути цај и на са мог на став ни ка. Ово је на ро чи то зна чај но ако на став ник има слу ха за ту по врат ну ин форма ци ју, чи ја по ру ка мо же би ти ви ше знач на. Ако је у њој са др жа на суге сти ја за про ме ном на став ни ко вог по на ша ња или на чи на из ла га ња,

49 Умеће руковођења наставом 47 он да је од огром ног зна ча ја да на став ник ово схва ти и из вр ши по требне ко рек ци је. Уло га на став ни ка од ре ђе на је за да ци ма на ста ве, тј. он је тај ко ји тре ба да обра зу је, вас пи та ва и под сти че раз вој уче ни ко ве лич но сти. На став ник, пре све га, тре ба да по зна је област ко јој при па да ју са др жаји на став ног пред ме та. Та ко ђе, све то тре ба да бу де у спо ју са по знава њем и при ме ном зна ња и ве шти на из обла сти пе да го ги је, ди дак тике и ме то ди ке кон крет ног на став ног пред ме та. Све то чи ни ком плет ну лич ност на став ни ка, про свет ног рад ни ка, ко ји вр ши ви ше струк утицај на сво је уче ни ке. По себ но је ва жан онај ути цај ко ји на уче ни ка има на став ник као узор. По сто је та кви про свет ни рад ни ци ко ји оста ну сво јим уче ни цима, то ком њи хо вог и про фе си о нал ног и лич ног жи во та, све тли при мери ле пог по на ша ња, успе шне ко му ни ка ци је, то ле рант ног и ува жа ва јућег од но са пре ма дру гим љу ди ма. Али на жа лост, по сто је и су прот ни при ме ри. Што се ти че на став них са др жа ја, тре ба на гла си ти да су они од ређе ни на став ним пла ном и про гра мом. Али, обра зов ни си стем све више иде ка то ме да се на став ни про грам да је у на зна ка ма, да се на ставни са др жа ји сло бод ни је би ра ју, пре ма по тре ба ма шко ле и на став ни ка. Они се у та квом си сте му ја вља ју као кре а то ри на став ног про це са 2. На став ни са др жа ји су онај еле мент ди дак тич ког тро у гла пре ко кога се ус по ста вља од нос из ме ђу уче ни ка и на став ни ка. То ком вре мена, на став ни са др жа ји се ме ња ју. Не кад је реч о оса вре ме ња ва њу, јер из на став них са др жа ја мо ра да иза ђе све оно што је пре ва зи ђе но у општем на прет ку на у ке и тех ни ке. Не кад је реч о под ло жно сти на став них са др жа ја иде о ло ги за ци ји и уоп ште о то ме ка ко кон тро лом на став них са др жа ја, од ре ђе не дру штве не гру пе свој ин те рес пред ста вља ју као дру штве но при хва тљив, што је ин те ре сант но за со ци о ло шки аспект ана ли зе на став них са др жа ја. Сâм на став ни са др жај ути че и на уче ника и на на став ни ка. Од са др жа ја за ви си и ка ко ће уче ник учи ти и које ће се ње го ве спо соб но сти раз ви ја ти. Са др жај дик ти ра на став ни кову при пре му за рад, ода бир на став них ме то да и сред ста ва; а баш из 2 Ви де ти ви ше о ре фор ми сред њег струч ног обра зо ва ња у Ре пу бли ци Ср би је и на: ser bia.edu.rs/zbir ka%20dok%202/srp ski/02/4/uput stvo za%20pri me nu.pdf (присту пље но )

50 48 Зорица Кубурић, Снежана Дачић спе ци фич но сти са др жа ја сва ког на став ног пред ме та, про и за шле су и по себ не ме то ди ке. У на шем обра зов ном си сте му на став ни са др жа ји при па да ју одре ђе ним на у ка ма, умет но сти или фи ло зо фи ји. Из це ло куп ног фон да зна ња, на при мер јед не на у ке, би ра се са мо је дан ма ли фонд, ко ји се тран сфор ми ше у об лик по го дан за пре но ше ње уче ни ци ма. Та ко на ста је од ре ђе ни на став ни пред мет. На рав но, ци ље ви на у ке и на став ног предме та се раз ли ку ју. Циљ на у ке је да от кри ва но ве за ко ни то сти и чи њени це (сва ка на у ка има сво ју ме то до ло ги ју, тј. пу те ве и на чи не ка ко дола зи до на уч них са зна ња), а циљ на став ног пред ме та је да то зна ње, пре ра ђе но, пре но си на уче ни ке. Ка ко ће то пре но ше ње би ти ор га ни зова но, за да так је ме то ди ке кон крет ног на став ног пред ме та. По ред знања, уче ни ци сти чу ве шти не и из гра ђу ју на ви ке, раз ви ја ју ми шље ње и из гра ђу ју по глед на свет. До зна ња се та ко у на ста ви до ла зи ре ла тивно бр зо, уз аде кват ну при ме ну на став них об ли ка, ме то да и сред ста ва. Шта то на ста ва со ци о ло ги је ну ди они ма ко ји су ка њој усме ри ли сво је ин те ре со ва ње? На ка кве са др жа је на и ла зе уче ни ци и из ко јих изво ра су ти са др жа ји? Ка ко се пре зен ту ју уче ни ци ма? Да ли је, ко ли ко и чи ме овај на став ни пред мет ус пео да се из дво ји из мно штва на став них пред ме та? Да ли је за уче ни ка до жи вљај раз ли чи то сти на ста ве со циоло ги је у од но су на дру ге пред ме те, не што по зи тив но и под сти цај но? Све ово за ви си од то га ка ко је осми шљен и ка ко функ ци о ни ше ди дактич ки тро у гао, тј. ка ко су уче ник, на став ник и на став ни са др жај по веза ни. Упра во је за да так ме то ди ке на ста ве да ме ђу њи ма ус по ста ви такву ве зу, ко ја би би ла функ ци о нал на и под сти цај на за све ове еле мен те. Из со ци о ло ги је као на у ке кон сти ту и ше се на став ни пред мет со цио ло ги ја, пре у зи ма њем са др жа ја ко ји се ме то дич ки ин тер пре ти ра. Соци о ло ги ја и ње не ди сци пли не, у на став ном про це су су ме то дич ки обли ко ва не с ци љем да се оства ре вас пит но-обра зов ни ци ље ви и за да ци. Из бор од ре ђе ног са др жа ја вр ши се пре ма кри те ри ју ми ма као што су пси хо фи зич ке и ин те лек ту ал не спо соб но сти уче ни ка, пред зна ње ко је уче ни ци има ју из ко ре ла ци је с дру гим пред ме ти ма, вас пит но-обра зовни за да ци и ци ље ви ко ји су по ста вље ни пред на ста вом со ци о ло ги је. Пред мет про у ча ва ња Ме то ди ке на ста ве со ци о ло ги је је ге нерал но на ста ва со ци о ло ги је, за ко ни то сти об ли ко ва ња со ци о ло ги је у на став ни пред мет и ор га ни за ци ја и вред но ва ње вас пит но-обра зов ног про це са у на ста ви со ци о ло ги је. Про бле ми ко ји се про у ча ва ју су: спе-

51 Умеће руковођења наставом 49 ци фич но сти на ста ве со ци о ло ги је; циљ и за да ци; са др жај; прин ци пи на став ног ра да; ор га ни за ци ја на ста ве; об ли ци на став ног ра да; вр сте на ста ве со ци о ло ги је; на став не ме то де; на став на сред ства; про гра ми рање и пла ни ра ње на ста ве; при пре ма ње на став ни ка за на ста ву; при према ње уче ни ка за на ста ву со ци о ло ги је; оце њи ва ње уче ни ка и пра ће ње и уса вр ша ва ње на ста ве со ци о ло ги је (Ив ко вић, 2010:26-27). Мо гућ но сти и гра ни це ме то ди ке Настава није ништа готово и дато, она је првенствено задатак и изазов којему се више или мање може удовољитити напором. Јосип Маринковић Ако же ли мо да о на ста ви со ци о ло ги је, а и дру гих на став них предме та, го во ри мо с аспек та ње ног ква ли те та, он да се по ста вља пи та ње шта је то што чи ни на ста ву до бром? Да ли ква ли тет ни јој на ста ви ви ше до при но си сâм са др жај, или на став ник ко ји га по сре ду је? Из лич ног иску ства, мно ги од нас до бро зна ју ка ко нас је у истом на став ном пред мету не ки на став ник умео да по кре не да по стиг не мо ви ше од мо гу ћег, и оних ко ји су уме ли да уклоне сва ку же љу за да љим уче њем. Да ли је покре тач ка сна га ви ше би ла у на став ни ко вом оду ше вље њу са др жа јем, или уче ни ко вим спо соб но сти ма раз у ме ва ња гра ди ва, мо жда од но сом према јед ном и дру гом, од но сом ко ји при хва та, ко ји по ве зу је и мо ти ви ше? Ако при о ри тет да мо на став ни ку у ор га ни за ци ји ква ли тет не на ставе, пи та мо се да ли то ме до при но си ње го во до бро по зна ва ње пред мета, или до бро по зна ва ње ме то ди ке на ста ве? Да ли је до вољ но по зна вати ме то ди ку на ста ве и сâм са др жај на став ног пред ме та, да би на ста ва би ла успе шна? Ме ли ха Ћи мић (1987) под се ћа да ни је до вољ но зна ти. Зна ње о вешти ни вас пи та ња ауто мат ски не опре де љу је ефек те у оној ме ри у ко јој, на при мер, зна ње о град њи мо ста то по вла чи за со бом, јер је су шти на вла сти тог ути ца ја у од но су ко ји се ус по ста вља, а не бу квал но у зна њу узе том за се бе. За успех у вас пи та њу по треб но је, али ни је и до вољ но, по зна ва ње на уч них ди сци пли на пе да го шког ка рак те ра. Од лу чу ју ћи је чо ве чан од нос пре ма вас пи та ни ку. При су ство чо веч ног од но са ни је

52 50 Зорица Кубурић, Снежана Дачић не што што је пр вен стве но на уч но са зна ње, не го, на да све, етич ки став уну тар од но са ко ји се ус по ста вља у пе да го шком де ло ва њу. Сва ка ко, да би на став ник био успе шан у кре и ра њу на ста ве со цио ло ги је, по треб но је да по зна је и со ци о ло ги ју и ме то ди ку на ста ве, али уз свест да по се до ва ње зна ња из тих ди сци пли на не чи ни са свим из весним успех у кре а тив ној ре а ли за ци ји на ста ве, ко ја про из ла зи по нај пре из има ги на и ци је, та лен та и ис ку ства. Пре но ше ње зна ња оства ру је се пу тем ме то ди ке. На чин пре но ше ња зна ња из со ци о ло ги је, ко ја је ов де вас пит но-обра зов ни са др жај и на чин ути ца ја на дру ге, чи ни су шти ну ме то ди ке на ста ве со ци о ло ги је. Ме то ди ка је на чин уво ђе ња у пред мет и на чин про во ђе ња ме то дич ких прин ци па. Као на став ни пред мет соци о ло ги ја се ме то дич ки ор га ни зу је, а то зна чи да се по ста вља ју три бит на пи та ња: шта, ка ко и за што (Ћи мић, 1987). Ко нач но, по ста вља се и пи та ње о мо гућ но сти вред но сне не у трално сти у на ста ви со ци о ло ги је. Да ли је со ци о ло ги ја као на у ка вредно сно не у трал на? Да ли је на став ни ку мо гу ће да бу де вред но сно неу тра лан у од но су на са др жај, а и у од но су на уче ни ке. Ни је ли већ са мим из во ђе њем на ста ве у при ли ци да ин тер пре ти ра чи ње ни це, даје им зна че ња, до но си за кључ ке, из во ди ге не ра ли за ци је, си сте ма тизу је гра ди во. Уло га на став ни ка у фор ми ра њу ат мос фе ре на ча су Душа која нема одређен циљ залута. Монтењ На та ли ја Јо ва но вић (2013) пи шу ћи о но ви на ма и иза зо ви ма у компе тен ци ја ма на став ни ка, на гла ша ва да су ве ли ке про ме не у обра зовном окру же њу осно ва за но ве зах те ве, ко ји се по ста вља ју пред на ставни ке. У усло ви ма са вре ме не на ста ве, од на став ни ка се оче ку је го то во 200 но вих уло га и функ ци ја, чи ме се пи та ње обу ке и при пре ме за настав нич ки по зив, са свим нео п ход ним ис хо ди ма, до дат но усло жња ва. Зах те ви и оче ки ва ња у од но су на на став нич ке ком пе тен ци је су да леко ве ћи не го у би ло ко јој дру гој про фе си ји. Ком пе тен ци ја под ра зу ме ва скуп зна ња, спо соб но сти, ве шти на, вред но сти и оспо со бље но сти, као и ква ли фи ко ва ност за ква ли тет но оба вља ње од ре ђе ног по сла. Ка да је

53 Умеће руковођења наставом 51 реч о ко мпе те ни ци ја ма на став ни ка, он да је не за о би ла зно пе да го шко и пси хо ло шко обра зо ва ње, ди дак тич ко-ме то дич ка и со ци јал но-етичка об у че ност, оп шта ин фор ми са ност, оп шта кул ту ра, ви со ка мо ти виса ност за рад са мла дим љу ди ма, флек си бил ност у ко му ни ка ци ји са уче ни ци ма, ро ди те љи ма, ко ле га ма, раз ви ја ње спо соб но сти не на сил ног ре ша ва ња про бле ма, схва та ње дру штве ног зна ча ја оба вља ња на ставнич ке про фе си је, по зна ва ње ра да у усло ви ма са вре ме не ин фор ма тичке и ме диј ске тех но ло ги је (Јо ва но вић, 2013:38). Не над Ха вел ка (2000) у књи зи Уче ник и на став ник у обра зовном про це су пи ше да би би ло гру бо ре ћи да у оде ље њу на став ник мо же да ра ди шта хо ће и ка ко хо ће (иако би то био при лич но веран опис ра да по не ког на став ни ка у мно гим шко ла ма), али је из ве сно да на став ник сâм од лу чу је о то ме шта ће да ра ди, као и ко ли ко ће се ба ви ти по је ди ним на став ним са др жа ји ма, ка ко ће ан га жо ва ти и чиме ће за по сли ти уче ни ке, и о дру гим аспек ти ма на ста ве, што ука зу је на ауто но ми ју на став ни ка у на став ном про це су. На и ме, ка да на ставник уђе у учи о ни цу и за тво ри вра та за со бом, у гра ни ца ма објек тивних усло ва ко је му де фи ни шу про грам, фонд ча со ва, про стор, опрема, број уче ни ка, не пре о ста је му ни шта дру го не го да ра ди нај бо ље што мо же. Он мо же да ра ди ру тин ски или ино ва тив но, ша блон ски или им про ви зу ју ћи, са мак си мал ним или ми ни мал ним ан га жо ва њем, да те жи нај вред ни јим пе да го шким узо ри ма или да по се же и за не педа го шким сред стви ма. У ме то дич ком по гле ду, ње гов рад мо же би ти јед но ли чан, али и ра зно вр стан, ак ци о но бо гат и сти му ла ти ван (Хавел ка, 2000:157). Сва ка шко ла, као и сва ка по ро ди ца, има сво је ка рак те ри сти ке по ко ји ма се раз ли ку је од оста лих шко ла. Ми сли мо, пре све га, на оп шту ат мос фе ру ко ја по сто ји у шко ли као со ци јал ној сре ди ни. Ова, пси хосо ци јал на кли ма шко ле озна ча ва скуп свих окол но сти (фи зич ких, пси хо ло шких и со ци јал них) у ко ји ма се од ви ја про цес вас пи та ња и обра зо ва ња, као и мре жу од но са ко ји по сто је ме ђу уче сни ци ма васпит но-обра зов ног про це са (на став но и дру го осо бље шко ле, уче ни ци и ро ди те љи) (Јок си мо вић, 2004:2). Пси хо-со ци јал на кли ма јед не шко ле мо же би ти ви ше или ма ње по вољ на, од но сно не по вољ на. Је дан ве о ма ва жан чи ни лац ко ји ути че на кре и ра ње пси хо-со ци јал не кли ме је сте лич ност на став ни ка у цели ни: ње го ве лич не ка рак те ри сти ке, као што су струч ност, пре да вач-

54 52 Зорица Кубурић, Снежана Дачић ка спо соб ност, пра вич ност, сми сао за ху мор и на чин на ко ји се оп ходи пре ма уче ни ци ма, ко ле га ма, ро ди те љи ма (Јок си мо вић, 2004:4). За да ци и уло га на став ни ка ме ња ли су се то ком исто ри је. У тра дици о нал ној шко ли, уло га на став ни ка се сво ди ла на пре но ше ње зна ња, уме ћа, на ви ка. Глав на од ли ка шко ле би ло је уче ње и ре про дук ци ја чиње ни ца. Али, пре но ше ње зна ња и уме ћа је се кун дар ни циљ; при марни је: под ста ћи ак ти ван од нос, на ве сти дру гог да за по сли сво ју имаги на ци ју, обо га ћу је или ис пра вља вла сти то зна ње, по ла зе ћи од све та иде ја и чи ње ни ца. Вас пи тач ко ји и сâм ти ме ни је за хва ћен, ко ји не преи спи ту је сво је зна ње, ре ме ти обра зов ни про цес, обес хра бру је чо ве ка у ње го вој же љи да упо зна сву сло же ност и ди на мич ност ствар но сти (Лан гран, 1976:152). По вољ ну пси хо-со ци јал ну кли му у оде ље њу ство ри ће сва ки настав ник ко ји под сти че уче ни ке на ак тив ност, охра бру је их да из лажу сво је ми шље ње и по ста вља ју пи та ња, ко ји раз ви ја то ле ран тан однос пре ма раз ли чи тим ми шље њи ма, ко ји пру жа уче ни ци ма по др шку и ре чи по хва ле. У од но су на тра ди ци о нал ну шко лу, у са вре ме ној школи од на став ни ка се оче ку је да по глед усме ри пре ма уче ни ку, да схвати по тре бе, ин те ре со ва ња и скло но сти уче ни ка. На став ник тре ба да осе ти ка да да бу де при ја тељ од по ве ре ња, са вет ник, пре но си лац култур них вред но сти и ка ко да по ма же раз во ју лич но сти уче ни ка, а по некад и за ме ни ро ди те ље Уче ни ци тра же то пли ну и при ја тељ ски однос (Ту бић, 2004:271). На став ник у шко ли тре ба да бу де искрен, пра ве дан, на че лан, само кри ти чан, та чан, уре дан, при стој ног из гле да, да во ли де цу, жи вот, да уно си љу бав и ве дри ну у свој рад. Та ко ђе тре ба да бу де све стан да је по стао део ме ђу људ ских од но са ко ји вла да ју у том ко лек ти ву. Од њега се оче ку је не са мо да се укло пи у по сто је ћу пси хо-со ци јал ну климу, не го да сво јим по на ша њем, ка ко у оде ље њу са уче ни ци ма та ко и у ко лек ти ву, до при не се по бољ ша њу те школ ске кли ме. Ово ме мно го мо же да до при не се укљу чи ва ње уче ни ка у ван на став не ак тив но сти, са рад ња са ро ди те љи ма, као и ме то дич ко уса вр ша ва ње. Осо би не настав ни ка зна ча јан су чи ни лац ква ли те та пе да го шке кли ме у оде ље њу и шко ли. Свест о ово ме код на став ни ка се мо же раз ви ти под сти ца њем на стал но са мо ва спи та ње и са мо о бра зо ва ње. Са вре ме ног на став ни ка тре ба да кра си до бра ор га ни за ци ја, раз вије на спо соб ност за бр зу и ефект ну мо ти ва ци ју сво јих уче ни ка, про на ла-

55 Умеће руковођења наставом 53 же ње ре ле вант них по је ди но сти (на став них је ди ни ца) ко је су по год не за при ме ну са вре ме них об ли ка ра да (ин ди ви ду ал ни, рад у па ро ви ма, групни), под сти ца ње ис тра жи вач ких по сту па ка уче ни ка у на ста ви, ин вентив ност у ко ри шће њу сред ста ва, вре ме на и про сто ра, да има по ве ре ње у ства ра лач ке спо соб но сти сво јих уче ни ка, да је то ле ран тан и флек сиби лан, да омо гу ћа ва рас пра ве, ди ја ло ге, по ле ми ке, да не гу је ал тер натив на ми шље ња, те жња да сва ком уче ни ку омо гу ћи по сти за ње ње го вог лич ног мак си му ма, да учи о ни ца по ста не ра ди о ни ца зна ња, а са мостал ни ис тра жи вач ки рад уче ни ка основ на ди дак тич ка док три на, ко ја има сво је пра во ме сто у ње го вом ра ду, ко ја је за сно ва на на про блем ском уче њу, да це ни лич ност сва ког уче ни ка итд. (Сте ва но вић, 1998:160). На став ник је лич ност ко ја по се ду је од ре ђе но зна ње и при том приме њу је од го ва ра ју ће по ступ ке, ко ји ни су са ми по се би свр ха за се бе, већ ко ји ма от кри ва сво ју вред но сну и кре а тив ну ком по нен ту и ути че да се зна ње ква ли тет ни је усво ји као ми са о ни про цес, а не као ре про дук тивно зна ње. На и ме, из бор ме то да ра да у на ста ви од ре ђу је и њен ква ли тет. Стилови руковођења наставом Три ствари су екстремно тешке - олово, дијамант и познавати самога себе. Бенџамин Френклин 1. Склон сам да пре сваког часа: ( ) а) све припремим и предвидим до у танчине ( ) б) припремим опште оквире сусрета ( ) в) рачунам једино на то да ће група имати идеје 2. Склон сам да на почетку часа: ( ) а) назначим ученицима све шта и како треба да раде ( ) б) изнесем више предлога да ученици могу да бирају ( ) в) поверим све ученицима, тако да они понуде предлог за рад 3. С обзиром на идеје које се супротстављају мојим, склон сам да: ( ) а) не одступим од својих идеја, уз цену агресивности и љубоморе ( ) б) дискутујемо, како бих проширио и властите видике ( ) в) оставим да свако мисли и ради како хоће

56 54 Зорица Кубурић, Снежана Дачић 4. Кад неко директно критикује оно што кажем или чиним, склон сам: ( ) а) да уверавам саговорника да сам у праву ( ) б) критички се проверавам и консултујем с целим разредом ( ) в) пустим да се прича, а после пређем на други аргумент 5. Кад се ученици усмере у другом правцу од предвиђеног, склон сам: ( ) а) да брзо и одлучно вратим на предвиђени план, без дискусије ( ) б) подсетим их на план, да би се вратили у предвиђене оквире ( ) в) препустим се њиховом вођству, без икакве интервенције 6. У настави сам обично склон: ( ) а) да чврсто заступам оно што мислим независно од других ( ) б) причекам згодан тренутак, рачунајући и на идеје других ( ) в) изразим се кад ми налети, према расположењу 7. Склон сам да сматрам конфликт као: ( ) а) тренутак који треба брзо отклонити, позивајући на ред ( ) б) реакцију коју треба прихватити без илузија, иако је тешка ( ) в) нешто што ће се само по себи средити 8. Према ученику који стално ћути, склон сам да: ( ) а) директно провоцирам да се изјасни, да сви знају шта мисли ( ) б) без присиле чекам на згодан тренутак када ће сâм да се јави ( ) в) прихватам његово ћутање и не посвећујем му посебну пажњу 9. Да бих сазнао шта ученици мисле о нечему, склон сам: ( ) а) да се служим кружним говором, у којем свако мора да се изјасни ( ) б) упућујем питање на различите начине ученицима ( ) в) дајем реч онима који се лакше изражавају

57 Умеће руковођења наставом Да би наставник остварио постављене циљеве, треба да: ( ) а) осећа одговорност, будући је он главни руководилац наставе ( ) б) створи атмосферу заједничке одговорности за наставу ( ) в) препусти одговорност водећим ученицима 11. Вредновање рада на настави доживљавам као: ( ) а) тренутак с којим не рачунам, ценим само објективне резултате ( ) б) тежак, али обогаћујући тренутак, који доприноси бољем раду ( ) в) тренутак од кога се не види нека велика корист 12. Ако ученици не покажу очекиване резултате, склон сам да кажем: ( ) а) доживео сам пораз ( ) б) то вероватно боље одговара њиховим потребама ( ) в) штета, али шта ћеш, шта је ту је Од го во ри под (а) од го ва ра ју ауто ри та тив ном сти лу ра да у на стави. Ауто ри та тив ни на став ник по на ша се та ко да све уна пред пред види и о то ме не ди ску ту је с уче ни ци ма. Од но си на ча су усме ре ни су на на став ни ка, а ко му ни ка ци ја ме ђу уче ни ци ма је сла ба. Емо ци о нал на ат мос фе ра је на пе та; по сто ји ути сак ефи ка сно сти, али у из ра жа ва њу емо ци ја при сут на је ве ли ка су здр жљи вост и агре сив ност. Ак тив но сти уче ни ка су све де не на ми ни мум, јер ауто ри та тив ни на став ник све ради сâм, све про гра ми ра, уче ни ци ра де са мо оно што им он по ве ри, без ика кве ини ци ја ти ве с њи хо ве стра не. А ка да тре ба да се вред ну је рад у на ста ви, та кав на став ник на сто ји да из бег не тен зи ју вред но ва ња. Они ко ји на те сту има ју: од 10 до 12 од го во ра под (а) скло ни су ауто ри тари зму, од 6 до 9 од го ва ра скло ни су да кон тро ли шу ви ше не го да мо тиви шу; од 1 до 5 од го во ра, има ју не ко ли ко ауто ри та тив них скло но сти. Од го во ри под (б) од го ва ра ју са рад нич ком, урав но те же ном сти лу ра да у на ста ви. На став ник ко ји је спре ман на са рад њу ка да по ста вља циљ ра да по не што уна пред пред ви ди, раз го ва ра о то ме с уче ни ци ма и по бољ ша ва свој рад у скла ду са по тре ба ма уче ни ка. Он од уче ни ка тра жи да фор му ли шу вла сти те ци ље ве, да их иза бе ру и да их се чврсто др же. Ви ше смер на ко му ни ка ци ја ства ра ат мос фе ру опу ште но сти, по ве ре ња, при ја тељ ства. Пред ност да је уну тра шњој мо ти ва ци ји, а не

58 56 Зорица Кубурић, Снежана Дачић стра ху и при ти ску. Сви у учи о ни ци оба вља ју сво је ду жно сти и од говор ни су за на став ни про цес. Свој рад кри тич ки по сма тра и вред ну је га пу тем ис ку ства ко је стал но обо га ћу је по врат ном ин фор ма ци јом коју пре све га до би ја од уче ни ка у искре ном и отво ре ном раз го во ру. Они ко ји има ју: од 10 до 12 од го во ра под (б), иде ал ни су на став ни ци; од 6 до 9 има ју до ста до бре скло но сти за са рад њу; од 1 до 5, ука зу ју да недо ста је пу но то га за кре а ти ван рад. Од го во ри под (в) од го ва ра ју по пу стљи вом, ле се фер на чи ну рада у на ста ви (лесе фер франц. laissez faire, дословно: нека све иде својим током ). По пу стљи ви, ле се фер на став ник, пу шта да иде ка ко иде; по сто је не ка кве ини ци ја ти ве од стра не ути цај них уче ни ка у одеље њу, они пре у зи ма ју ини ци ја ти ву, док су дру ги па сив ни. У по је диним тре ну ци ма осе ћа ју се срећ но, али сла ба ор га ни за ци ја ра да и недо ста так струч ног и флек си бил ног ру ко во ђе ња на став ним про це сом, не да ју озбиљ ност ра ду и не мо ти ви шу за по стиг ну ће. Они ко ји имају: од 10 до 12 од го во ра под (в) не др же до сво је уло ге; од 6 до 9 одго во ра но се у се би ве ли ку скло ност да по пу сте и пре пу сте да ства ри иду сво јим то ком, без ру ко во ђе ња на став ним про це сом; од 1 до 5 одго во ра ука зу ју да по сто је не ке скло но сти ка пре ве ли кој по пу стљи вости, над ко ји ма тре ба би ти бу дан (тест је ура ђен по угле ду на: Прањић, 1997: ). Ве о ма ва жан вас пит ни ути цај оства ри ће на ста ва со ци о ло ги је ако за и ста успе да бу де је дан од чи ни ла ца (а у не ким слу ча је ви ма мо жда и је ди ни) ко ји ће мла дим љу ди ма по мо ћи да из гра де уве ре ње да свет и жи вот има ју сми сао, те да тај сми сао по тра же у дру штве но при хватљи вим и за њих са ме ко ри сним ак тив но сти ма и об ли ци ма по на шања, а не у они ма ко ја су де струк тив на и за са му лич ност и за за јед ницу ко јој при па да ју. Са др жа ји на ста ве со ци о ло ги је, осим на вас пи та ва ње, има ју утицај и на пси хо фи зич ки раз вој лич но сти уче ни ка. То ме до при но си све оно што у окви ру на ста ве ути че да се код по је дин ца развија отвореност према другим људима и друштву у целини. Томе више доприноси начин на који наставник ради, него сам садржај који се учи. Зато је потребно да наставик буде свестан свог утицаја и да покуша да буде успешан на начин који не угрожава ментално здравље, или боље речено, који не одступа од реалности. Овде мислимо на потребу, како наставика тако и ученика, да буду оно што јесу прихваћени и

59 Умеће руковођења наставом 57 поштовани, без потребе да се претварају да нешто прихватају или не прихватају из педагошких разлога или да у себи мисле и осећају једно, а да ученицима говоре друго. То је битно зато што је људска комуникација веома сложена и слојевита и што ученици имају развијен осећај непосредног препознавања невербалне комуникације. Говорећи о моделима ефикасног односа између наставника и ученика, Томас Гордон (2008) наводи на питање Шта није у реду са одраслима? млади кажу: 1. Одрасли нас не слушају; 2. Одрасли се претварају. То чини да ученици имају доживљај, из тог контекста ауторитарне наставе, да наставници нису стварни људи управо из тих игара дистанцирања. Будући да је школа, или боље речено свако одељење у које улази наставник са задатком да одржи час по плану и програму, друштвена средина у којој се реално проводи највећи део радног дана из дана у дан, није добро да се било ко претвара да је оно што није јер ће кад тад права осећања избити на површину. Осим тога, ученици су осетљиви на невербалне поруке и ако су оне у супротности са вербалним порукама долази до феномена дуплих порука које су такође фактор ризика за психичко здравље. Дакле, у обостраном интересу је да свако има право на свој интегритет и да буде прихваћен онакав какав јесте. Томас Гордон (2008) издваја две врсте разговора: једна чини да се учесници осећају боље, подстиче самопоуздање, смањује стрепњу, олакшава развој и конструктивну промену, док је друга деструктивна и чини да се други осећа осуђен и крив, безвредан, што све блокира развој. Наиме, застој у комуникацији настаје када наставник наређује, командује, упозорава и прети, када моралише, саветује и предлаже, придикује, осуђује, критикује, бламира, етикетира, унакрсно испитује, одбацује. Међутим, и позитивно вредновање и хваљење ученика није увек корисно, будући да просуђивање подразумева надређеност. Ученици не воле да буду ни добар ни лош пример, то их упућује на међусобно упоређивање и развија лошу климу у разреду. Језик неприхватања је прилично живописан и разноврстан, а у основи лежи ирационално уверење да ученици морају да буду послушни наставнику и, ако то нису, онда су они глупи, безобразни, неваспитани итд. Међутим, за добре односе и позитивну климу у разреду довољно је да наставник жели да сви ученици прате наставу и сарађују, али да они то не морају. Такође је ирационално очекивати од себе као наставника

60 58 Зорица Кубурић, Снежана Дачић да будете савршени и да се ништа не догоди што би вас узнемирило. Реалност наставног процеса нас упућује да смо стално оријентисани на решавање проблема на што конструктивнији и професионалнији начин. То умеће се учи у пракси, путем искуства и саморазвоја.

61 VI НА СТАВ НЕ МЕ ТО ДЕ Т ако обр азо вни с истем п ост аје ист овр ем ено м есто п уно ема нц ип ато рских п оте нц иј ала, али и оч игле дних и скрив ених оп асн ости. Иси до ра Јарић Наставниково стваралаштво огледа се у примени таквих облика и метода наставног рада који подстичу креативност ученика, стављају их у проблемске ситуације и наводе на одговарајућа истраживања. Због тога у настави треба примењивати што разноврсније облике и поступке рада. Наставне методе морају бити тако усмерене да ученика поставе у стање радозналости (Јовановић, 2015). Говорити о наставним методама значи говорити о настави са аспекта постављених циљева и начина за њихово остварење. Настава има своје циљеве, а њихово остварење на конкретном часу зависи од садржаја самог наставног предмета. Тако ће се и начин на који ће бити реализовани наставни садржаји, тј. методе које ће бити примењене, разликовати у зависности од самог наставног предмета. Наставне методе представљају начин рада у настави. То је начин на који ученици, под руководством наставника, у наставном процесу, стичу знања, вештине и навике, примењују их у пракси, развијају своје психофизичке способности и интересовања. Међу дидактичарима постоје неусклађени ставови о наставним методама и њиховој класификацији. Током развоја дидактичке теорије, ипак су се издиференцирале неке наставне методе: метода усменог излагања; метода разговора; метода читања и рада на тексту; метода писмених радова; метода илустративних радова; метода демонстрације; метода практичних и лабораторијских радова.

62 60 Зорица Кубурић, Снежана Дачић Метода усменог излагања Готово сви наставници на почетку стручне изобразбе проведу одређено време посматрајући искусне наставнике у разреду, а једнако тако све већи број искусних наставника одлази на часове својих колега у склопу личног стручног усавршавања. Chris Kyriacou Ова метода, позната још као монолошка, стара је колико и само преношење знања. Коришћена је у поучавању и у античко доба, и у средњовековним школама, као и у савременој школи. Ова наставна метода природно произлази из начина како човек иначе говори, из најелементарније потребе појединца да усменим путем нешто саопшти. У настави је најчешће реч о наставниковом монологу, али може бити и монолог ученика, ако се припреми за улогу предавача. Монолошка метода има предности, али и слабости. Једна од њених најевидентнијих предности произлази из снаге и ефекасности коју може да има жива реч. Када је у питању настава социологије, ова констатација има посебан значај за њено остваривање. Ако је наставник елоквентан, ако излаже наставне садржаје тако да успева да привуче и задржи пажњу ученика, онда његови часови имају шансу да одрже пажњу. Недостаци ове наставне методе су у томе што је настава прилагођена замишљеном просечном ученику, ученичка несамосталност у учењу, вербализам и пасивно примање информација. Слабост ове методе може се испољити онда када се наставников рад сведе само на њу, и тако прерасте у вербализам. Такође, опасност се јавља и у реалној могућности да се ученици навикну на свој статус пасивних слушалаца. То може да подразумева њихову физичку присутност, а да су мислима одлутали ко зна где. Зато је добро комбиновати ову методу са неким другим методама (дијалошка, текстуална ), ублажити њене слабости (постављањем питања, читањем пригодног текста, слушањем музике ), као и проценити да ли ова метода уопште одговара природи садржаја који се излаже.

63 На став не ме то де 61 Метода разговора Разговор и дискусију не треба најављивати, јер најава може створити тајац. Сви ће чекати да се нешто догоди, а ништа се неће догодити. Јосип Маринковић Ова метода позната је као дијалошка метода. Заједно са претходном, монолошком методом, чини тзв. вербалне методе. Начин рада у настави у облику дијалога може бити не само између наставника и ученика, него и између ученика и ученика. Успешност ове методе зависи од способности учесника разговора да постављају питања и формулишу одговоре. Садржаје које жели да представи ученицима на одређеном часу наставник може да приближи методом разговора, тако што ће питањима активирати њихово предзнање, изражавање ставова о ономе што је садржај наставне јединице и уопште покренути ученике да размишљају о ономе што уче. Метода разговора посебно је погодна приликом понављања, увежбавања и проверавања знања. Посматрајући ову методу у историјском контексту, можемо констатовати да је прошла неколико фаза и да постоји велика разлика између разговора какав су неговали грчки филозофи (посебно Сократ) и оног што се данас сматра методом разговора у настави. На том свом еволутивном путу, метода разговора имала је једну фазу која се зове катехетички разговор. Катехетички облик разговора настао је у средњовековним школама као начин учења црквених догми из катекизма, које је требало научити напамет, без икаквих промена, и приликом проверавања дословно репродуковати. Зато је катекизам био писан у облику питања и одговора. Учитељ, односно вероучитељ поставио је одређено питање, на које је ученик, унапред формулисаним одговором који је требало да научи, одговарао. Одатле и назив катехетички разговор. Ако је икад оправдано користити катехетички разговор, онда је то приликом понављања и проверавања чињеница и генерализација, и то онда када се нешто дословно репродукује. Сократовска метода разговора полази од претпоставке да се истина налази у човеку, и да се одређеним системом питања и одговора,

64 62 Зорица Кубурић, Снежана Дачић ученику помаже да дође до истине. Питања су алтернативна, а онај ко одговара мора да се определи за један од понуђених одговора. Уз одговор на алтернативно питање треба тражити допунско образложење, које износи потребне чињенице којима се доказује тачност одговора. За време понављања и проверавања градива образложење дају ученици, а приликом обраде нове теме наставник. Хеуристички облик разговора примењује се приликом обраде новог садржаја тако што се ученици воде да, на темељу излаганих чињеница, постепено стигну до генерализације. Хеуристички облик разговора типичан је за индуктивни пут у настави, онај који иде од појединачног ка општем, и то тако да то опште ученици откривају под вођством наставника, који поставља ланчана питања. Слободан облик разговора у настави повезан је с одређеном темом, али ток разговора није унапред одређен. Тема се осветљава са више страна, износе се тврдње за и против, садржај се упоређује са сличним темама. Оваква врста разговора веома је примењива у верској настави и омогућава размену како знања, тако и религијског искуства, што је драгоцено за развијање религиозности код ученика. Дискусија је најекстензивнији облик разговора; ту се супротстављају мишљења, побијају аргументи саговорника и износе нови, проблеми се осветљавају са различитих страна, проналазе нова решења. Услови за примену дискусије као наставне методе су пре свега веома добро познавање области о којој се дискутује. Потребне су интелектуалне способности за изношење нових елемената који се надограђују на излагање претходника, способност вербалног изражавања, затим позитивне карактеристике личности као што су стрпљивост да се саслуша до краја шта други имају да кажу, да се не прекида, да се не вређа, да се пажљиво односи према супротном мишљењу, да се не понавља оно што је већ речено. Као наставна метода, дискусија има своју примену у семинарској настави на факултетима. Оспособљавањем ученика за тај облик разговора, оспособљавамо их за нормалан живот. Атмосфера на часу је пресудна за примену ове методе. Наставник формира атмосферу својим ставом и понашањем. Важно је осмелити ученике да постављају питања и траже одговоре. Без сумње, вредни су они тренуци у настави у којима питања која постављају ученици представљају израз њихове стварне потребе.

65 На став не ме то де 63 Дијалошка метода заснива се на питањима и одговорима, разговору који произилази из сукобљених мишљења око неког проблема. То је њена битна карактеристика. Оваква настава подстиче мишљење ученика на динамичан начин, развијајући способност формулације ставова на аргументованој основи. Метода дијалога има више предности од других наставних метода и техника: развија способност размишљања, аналитичког и синтетичког расуђивања; ангажује ученике да рационално обликују властита схватања; мотивише ученике на активан однос према предмету; подстиче не само интелектуалне активности, већ представља и основ за активан став према друштву у којем живе; доприноси стварању посебне интелектуалне културе, културе мишљења као посебне друштвене вредности; развија толеранцију и уважавање према другачијим мишљењима (Јовановић, 2015:39). У примени дијалошке методе можемо користити основна правила радионичарског рада да на почетку наставе ученици седе у кругу или у мањим групама, у зависности од облика и садржаја часа. Потребно је да водимо рачуна о томе шта је циљ дискусије и да је усмеравамо на оно што је битно, да од ученика тражимо да своје ставове образлажу аргументима, да се сви укључе у дискусију, а посебно они који немају обичај да се јављају. С друге стране треба да научимо ученике да једни другима не упадају у реч, да сачекају свој ред за укључивање у дискусију и да не реагују сувише емотивно ма колико им се не свиђало оно што се износи као тврдња. Корисно је ако ученици праве белешке приликом дискусије јер на тај начин сачувају своју мисао а и ред у учионици. Такође је добар савет да се ученици обраћају једни другима, а не само наставнику, да успоставе контакт очима. Дискусија мора имати свој закључак и резиме, али и сажетак који ће бити забележен на табли, како би се ученицима олакшао увид у оно о чему се на часу дискутује. Метода илустративних радова Слика у првом реду треба да буде свечаност за очи. Делакроа Метода илустративних радова примењује се у настави онда када се одређени наставни задаци постижу цртањем. У дидактичкој теорији урађена је и класификација цртежа. Такође, треба нагласи-

66 64 Зорица Кубурић, Снежана Дачић ти да се илустративна метода не може свести само на начин рада у коме се наставни садржаји приближавају ученицима само цртањем на самом часу (схеме, графикони, дијаграми ). Метода илустративних радова подразумева коришћење апликација, као и фотографија и слика, које могу бити од велике користи, јер свака од њих пружа велике могућности за разговор, када се користи као илустрација садржаја који се износе на часу. Од посебног је значаја васпитни утицај који примена оваквог илустративног материјала треба да има. Наиме, у поплави кича који за мотив узима управо најразличитије садржаје, ученицима треба показати шта су прави квалитети у овој области и на тај начин изграђивати њихово осећање за естетске вредности. Метода писања Највећи је успех писца ако потиче на размишљање оне који су способни да размишљају. Делакроа Дидактичари наводе читав низ различитих облика у којима се ова метода испољава (преписивање, диктат, проширивање текста, писани одговор, препричавање, белешке, реферат, извештај). Наставник скоро свакодневно користи методу писања, пре свега на школској табли. Он бира садржајне делове које ће записати, а то су: наслови наставних јединица, важни подаци, поднаслови, тезе. Писање на школској табли може бити сажето и опширно, али битно је да буде прегледно, да има своју структуру која доприноси лакшем усвајању садржаја. Наставник своју припрему може написати пре наставе на папиру, али и за ученике умножити наставне листиће, програмирани текст. За примену методе писања треба се добро припремити и учинити је сврховитом, посебно ако је у питању диктирање, или израда писмених вежби као вид давања писмених одговора на постављена питања. Овој настави били би примерени једино они облици методе писања у којима се писање примењује, на пример, као вид изражавања сопствених ставова о неким односима, вредностима и догађајима који могу бити анализирани у оквиру садржаја наставе социологије. Успешна је само она активност ове врсте која подстиче ученика да осети и потребу и могућност да у писаној форми изрази оно што

67 На став не ме то де 65 мисли и осећа. Тада написане речи, као отелотворене мисли, могу да изроне из дубина личности, и да буду изненађење и за оног ко их је написао. Тај сусрет са самим собом може бити веома подстицајан у смислу позитивног односа ученика према настави, а и према себи. Овакав облик методе писања може бити или у форми одговора на питање или формулација сопствених ставова и мишљења на дати подстицај. Бројне су могућности коришћења ове методе, а делимо их, према степену самосталности ученика, на репродуктивне, полуслободне и слободне или самосталне писмене радове. У најранијем узрасту ученици преписују наставникове формулације с табле, преписују делове текста из уџбеника или друге литературе. Полусамостални радови су бројни: од диктата, допуњавања текста, писмених одговора на питања, бележења за време предавања (где се преко кључних речи организује записивање), до концептирања текста који се припрема тако што се из литературе, на темељу читања код куће, издвајају цитати (означавају се наводницима и наводи извор: аутор, година издања, наслов дела, место, издавач и страница). Предности оваквог учења на оригиналном тексту су јер ученици усвајају ауторов стил и начин изражавања. Али, такав начин рада одузима много времена. Коментари уз цитате су драгоцени за памћење непосредних реакција и чување од заборава, и знак су активног односа према тексту; уз то олакшавају учење, јер посредством властитих коментара ученици лакше приступају садржају. Парафразирање, слободно препричавање претпоставља да је изворни текст добро проучен и да га је могуће превести на властити језик, и прибележити. Ово изискује већи умни напор, а захваљујући томе властите формулације касније се лакше памте: битно је схватити основне мисли и њих слободније писмено изразити. Карактеристика самосталних писмених радова огледа се у слободи ученика да самостално бирају садржај, да се о том садржају слободно писмено изражавају. Тематика и подручје о коме ученици пишу могу бити повезани с наставним програмом, али могу бити и независни од тога, посебно ако се пишу ради публиковања. То је највиши домет ученичког самосталног писменог састава. Различите су форме креативног изражавања у области писане речи. Поделићемо их у три групе. Прва, неуметничка проза, обухвата

68 66 Зорица Кубурић, Снежана Дачић све оно што покривају наука, филозофија, бизнис, политика, новинарство, историја, критике уметничких дела, аутобиографије. Друга група су Божја откривења записана у верским списима откривених религија, која се у настави преносе на начин преписивања, парафразирања до самосталних текстова који могу у форми молитава да представљају исказ духовности. Трећа форма писане речи је стваралачка, и има свој израз у драми (трагедија, комедија, мелодрама), уметничкој прози (новеле, кратке приче, научна фантастика, мистерије, романсе) и поезији (епске, лирске). Метода читања и рада на тексту (текстуална) Довољно је да кратко време престанете да читате па да вас коров незнања брзо захвати. Иво Андрић Примена ове методе значи да се постављени задаци наставе остварују читањем и анализирањем текстова. Класичан рад на тексту, онакав какав познаје настава матерњег језика и књижевности, или настава страног језика, могу бити применљиви и када је у питању настава социологије. У овој настави жива реч је веома важна, али и текст може бити поткрепљење, илустрација онога о чему се говори. Текст може да буде увод, подстицај за почетак разговора о некој теми. Читање изворних текстова и упућивање ученика на читање тих текстова на настави. Такође, упућивање ученика да за наредни час прочитају одређене лекције из књиге, или њихове делове, може бити користан начин употребе текста у реализацији наставних садржаја. Притом је важно помоћи ученицима да у прочитаном тексту открију суштину и смисао који тај текст има у контексту наставне јединице која се реализује. Пожељно је да сви ученици имају пред собом текст који ће бити коришћен у неком делу часа. Ако није реч о тексту из уџбеника, наставникова је обавеза да свим ученицима обезбеди примерак текста који је планирао да користи на часу. Читање текста на часовима наставе социологије треба да буде временски кратко и ефикасно. Текст је у функцији онога о чему ће се говорити или онога о чему је реч. Међутим, искушења рада на тексту, налазе се у учењу напамет.

69 На став не ме то де 67 Истраживачка метода Меморисање знања, информација и чињеница је методичка прошлост. Наталија Јовановић Социологија као наставни предмет посебно је захвална јер нуди ученицима широк спектар тема које су повезане са реалним животом и нуди методологију истраживања. У оквиру наставне теме Социолошки приступ друштву, и наставне јединице Метод социолошког истраживања, ученици се упознају са циљевима научног истраживања, техникама за прикупљање, сређивање и анализу података. Користећи се теоријским знањима о методологији социолошких истраживања, с ученицима треба радити на изради концепта истраживања, почев од формулације проблема, његове конкретизације, постављања појмовног и хипотетичког оквира, одређивања узорка, преко практичног дела који се састоји у прикупљању података. Битно је да ученицима буде јасно шта истражују, како ће то учинити и који је смисао њиховог истраживања (предмет, метод и циљ истраживања). Небојша Јовановић (2015:48-60) даје детаљан опис ове методе и пример рада ученице Марине Васић, којој је био ментор, из Филолошког одељења Гимназије у Смедереву. Тема Колико ученици средњих школа познају стране речи које свакодневно користе? обрађена је у оквиру семинарског рада у настави Социологије. Организација проблемске и истраживачке методе у оквиру наставе социологије захтева добро планирање. У току првог полугодишта потребно је прво мотивисати ученике, потом добро објаснити теоријски део методологије који ученици треба практично да примене у истраживању теме коју су одабрали. Написане семинарске радове лакше је за време распуста прегледати и направити план да се у другом полугодишту презентују на часовима социологије, тако што ће наставник повезати одговарајуће наставне јединице са истраженим темама. Ученици радо обрађују социопатолошке појаве као што су наркоманија, алкохолизам, малолетничка делинквенција, што се све може уклопити у оквир наставне теме Појаве и проблеми савременог друштва, која се иначе обрађује у другом полугодишту. Али, ту су и теме из различитих области друштвеног живота (религија, култура, породица, политика).

70 68 Зорица Кубурић, Снежана Дачић Излагање успешнијих радова може се обавити у оквиру трибина. Трибине треба да буду отворене и за друге ученике, госте и стручњаке за тему која је на дневном реду трибине. Радови се могу изложити и на сајту школе или у оквиру сајта социологије (Јовановић, 2015). Структура истраживачког рада има обавезне делове. Увод садржи циљ рада, основне мотиве којима су се ученици руководили приликом избора теме, указивање на проблеме са којима су се суочавали у раду и сл. Увод треба да представља посебну целину и не би требало да буде дужи од пола странице. Методолошки део садржи одређење грађе, коришћене методе, истраживачке технике. Овај део се посебно односи на ученике који су узели семинарске радове за основу матурског рада из Социологије. Основни део садржи анализу проблема који се истражује. У њему долазе до изражаја аргументација, докази, анализа. Закључак садржи оно што је речено у основном делу текста, при чему се води рачуна да се другачије формулисаним реченицама искаже оно што је заправо смисао семинарског рада. Закључак не сме да буде дужи од једне странице. Укупан обим рада није прописан; оријентационо може бити страница. Рад се може писати у првом лицу једнине или множине. Важно је да буде потпуно јасно какви се ставови, вредности, аргументи и анализе износе. Такође, треба дати упутство како се наводи коришћена литература на крају текста и у самом тексту, као и у којим случајевима се користе фусноте (Јовановић, 2015).

71 VII НА СТАВ НА СРЕД СТВА Од тре нут ка ка да обра зо ва ње по ста је уни вер зал но пра во и обра ћа се ма са ма ши ром све та, мо ра мо ис пи та ти од но се из ме ђу чи сто пе да го шких вред но сти сред ста ва и могућ но сти њи хо вог ши ре ња Ако обра зо ва ње по сма тра мо у ње го вим пра вим раз ме ра ма, уви де ће мо да су ње го ва средства без број на и да се од у пи ру стро гој кла си фи ка ци ји. Пол Лан гран На став на сред ства ја вља ју се као по сред ни ци у на став ном про цесу при ли ком пре но ше ња ин фор ма ци ја, а ра ди сти ца ња зна ња. У то ме по сре до ва њу на став на сред ства на ла зе се из ме ђу оних ко ји су у ко муни ка циј ском од но су: на став ник-уче ник или уче ник-уче ник: је дан даје ин фор ма ци ју, дру ги је при ма. По што се на став на сред ства на ла зе у уло зи по сред ни ка, да кле из ме ђу оних ко ји су у ин тер ак ци ји, на зва на су још и ди дак тич ки ме ди ји (ме диј је онај ко ји се на ла зи у сре ди ни). Да ли ће не што би ти на став но сред ство или не, не за ви си од њега са мог, не го од уло ге ко ја му је на ме ње на у на став ном про це су. Ме диј је по сред ник у ко му ни ка ци ји. Школ ска та бла, ми кро скоп, те ле ви зор, ра чу нар, са ми по се би ни су ме ди ји; они то по ста ју он да ка да поч ну да оства ру ју ди дак тич ку функ ци ју, а то зна чи ка да у јед ном пла ни ра ном и си сте ма тич но ор га ни зо ва ном про це су слу же да се оства ре ци ље ви по у ча ва ња и уче ња. И сâма људ ска реч, го вор, ка да слу жи на ве де ном ци љу, по ста је на став но сред ство. Шта све мо же би ти на став но сред ство и ко јим су се све кри те рију ми ма ди дак ти ча ри ру ко во ди ли у кла си фи ка ци ји на став них сред става, не ће мо ов де го во ри ти. Ре ћи ће мо са мо да се сва ки аутор тру дио да ство ри кла си фи ка ци ју на став них сред ста ва ко ја се по не че му раз лико ва ла од дру гих. Нај јед но став ни ја по де ла ма те ри ја ла на ко ме уче ни-

72 70 Зорица Кубурић, Снежана Дачић ци сти чу зна ња је по де ла на две гру пе: јед ну би чи ни ло све оно што се на ла зи у на шем окру же њу, а ни је по себ но пра вље но за по тре бе на ставе; дру гу гру пу чи ни ли би на мен ски ство ре ни на став ни ме ди ји, тј. које је чо век об ли ко вао ра ди успе шни је ре а ли за ци је на став ног про це са. Све оно што окру жу је чо ве ка из ван учи о ни це мо же би ти ис ко ришће но за сти ца ње зна ња. При то ме је ва жно на гла си ти да по сма тра ње око ли не мо ра би ти до бро ор га ни зо ва но и осми шље но. Пред мет посма тра ња мо же би ти са ма при ро да, али и све оно у на шем окру же њу што је ре зул тат чо ве ко вог де ло ва ња (ства ра ња): гра ђе ви не, из ло жбе, уста но ве и слич но. Ме ђу тим, мо ра мо би ти све сни да је нај ве ћи део те ствар но сти не до сту пан на ста ви и ко ри шће њу у на став ном про це су, та ко да се јавља ју на став ни ме ди ји на став на сред ства по мо ћу ко јих се објек тивна ствар ност на по сре дан на чин ко ри сти у на ста ви. На рав но, увек је бо ље има ти кон такт с ори ги на лом и не по средно са зна ва ти свет. Али, ако то ни је мо гу ће, он да тре ба има ти на став на сред ства као ал тер на ти ву. На став на сред ства су ди дак тич ки об ли кова на објек тив на ствар ност. Иако на став на сред ства до ла зе као за мена за објек тив ну ствар ност, она су та ко ђе ва жан из вор зна ња и ујед но ба за за раз ви ја ње рад них спо соб но сти. Та њи хо ва вред ност оства ру је се ди дак тич ким об ли ко ва њем, од но сно тран сфор ми са њем објек тив не ствар но сти с об зи ром на ди мен зи је, об лик, струк ту ру, функ ци ју. Управо за хва љу ју ћи та квој пре ра ди, на став на сред ства по ста ју при сту пачни ја уче ни ци ма и као из вор зна ња, али и ма те ри јал са ко јим ће ра ди ти. Бу ду ћи да на став на сред ства за ме њу ју из вор ну ствар ност, а објек тив на ствар ност је ра зно вр сна, то да нас по сто је ве о ма број на и ра зно вр сна на став на сред ства, ко ја се из да на у дан све ви ше уса вр ша ва ју. Ка да је реч о кла си фи ка ци ји на став них сред ста ва, нај че шћа је поде ла по кри те ри ју му чу ла ко ја уче ству ју у ко ри шће њу ме ди ја. По том кри те ри ју му, ме ди ји се де ле на ви зу ел не, ауди тив не и аудио-ви зу ел не. По себ не гру пе чи не тек сту ал ни ме ди ји, ра чу на ри и је зич ке ла бо ра тори је, си му ла то ри и тре на же ри. У све му ово ме тре ба има ти на уму да ме ђу на став ним сред ствима по сто ји од нос уза јам но сти и рав но прав но сти. Не ма уни вер зал ног на став ног сред ства чи јом би при ме ном мо гла би ти успе шно за ме њена оста ла на став на сред ства; сва ко има сво ју ди дак тич ку вред ност, а нај бо ље је ако се ко ри сте сва.

73 На став на сред ства 71 Ви зу ел на на став на сред ства Људи су великим делом емотивна бића. Еволуција потврђује - прво видимо и реагујемо, па тек онда слушамо. Тако је покрет, говор тела, оно што прво видимо и чему верујемо. Ако садржај не прати тај говор тела на логичан начин вероваћемо - покрету. Мирела Шпањол Марковић Нај ве ћи број ути са ка из ствар но сти при ма мо чу лом ви да. Ви зу елна на став на сред ства, с об зи ром на ди мен зи је, мо гу би ти тро ди мен зи онал на и дво ди мен зи о нал на, а с об зи ром на ди дак тич ку на ме ну, ста тична и ди на мич на. И тро ди мен зи о нал на и дво ди мен зи о нал на ви зу ел на на став на сред ства мо гу би ти ста тич на и ди на мич на. Ка да је у пи та њу ре а ли за ци ја на ста ве со ци о ло ги је и при ме на визу ел них на став них сред ста ва, при мен љи ва су дво ди мен зи о нал на настав на сред ства, и то ка ко ста тич на (сли ке, фо то гра фи је, цр те жи, плака те, кар те, ди ја по зи ти ви, ди ја фил мо ви, слај до ви) та ко и ди на мич на (филм, те ле ви зиј ска еми си ја). Ви зу ел на на став на сред ства не са мо што ће по бољ ша ти очи глед ност на ста ве и учи ни ти час ин те ре сант ни јим, не го ће ути ца ти и на из гра ђи вање естет ских вред но сти уче ни ка. Ако на ча со ви ма уче ни ци че сто има ју при ли ку да ви де, на при мер сли ке ре про дук ци је нај леп ших и нај по знати јих ауто ра, пру же на им је шан са да вре ме ном из гра де соп стве не естетске кри те ри ју ме и рас по зна ју пра ве вред но сти у од но су на кич. Та ко ђе, ви зу ел ним на став ним сред стви ма мо гу ће је при бли жи ти кул тур ну ба шти ну соп стве ног на ро да у обла сти ар хи тек ту ре, али исто та ко и бо гат ство и ра зно вр сност гра ди тељ ства у овој обла сти из башти не дру гих на ро да. Ов де је пру же на при ли ка да се оства ри од лична ко ре ла ци ја са са др жа ји ма на ста ве ли ков не кул ту ре. Тек сту ал на на став на сред ства Људски мозак је чудна ствар. Почне да ради у тренутку рођења, а стане кад се дигнемо да одржимо говор. Марк Твен У не ким кла си фи ка ци ја ма на став них сред ста ва тек сту ал ни ме ди ји свр ста ни су у под гру пу ви зу ел них на став них сред ста ва. Ов де спа да ју

74 72 Зорица Кубурић, Снежана Дачић нај пре уџ бе ни ци, за тим при руч ни ци, про гра ми ра ни тек сто ви, члан ци, збор ни ци итд. У ре а ли за ци ји сво јих основ них за да та ка на ста ва је вели ким де лом осло ње на на тек сто ве. Оправ да на је тврд ња да је на става у под јед на кој ме ри тек сту ал на и вер бал на де лат ност. Да би тек сту ал ни ме ди ји оства ри ли на став ну функ ци ју, тре ба да бу ду ди дак тич ки об ли ко ва ни. Текст тре ба да бу де ло гич но си сте ма тизо ван, по де љен на те мат ске це ли не и је ди ни це; при сту па чан уз ра сту и ло гич но по ве зан са зна њи ма ко ји ма уче ни ци већ рас по ла жу, илу строван цр те жи ма, да има пи та ња и за дат ке за ве жба ње. До вољ но је уче ни ци ма до не ти не ко ли ко фо то ко пи ја бри жљи во и са ја сном на ме ром ода бра них стра ни ца из ових књи га, и упот пу ни ти час чи та њем, ана ли зом и раз го во ром о на пи са ном, при че му се уоп ште не мо ра ин си сти ра ти на оп шир но сти и обим но сти са мог тек ста. За држа ва ње на до бро ода бра ној ре че ни ци, уз прет ход но осми шљен и плански во ђен раз го вор, мо же по ди ћи ква ли тет ча са до не слу ће них ви си на, на обо стра но за до вољ ство и на став ни ка и уче ни ка. На став ник на овај на чин оства ру је још је дан ва жан за да так: по ла ко али на нај си гур ни ји на чин упо зна је уче ни ке са оним што је ква ли тет у обла сти ли те ра туре. Ово је ве о ма ва жно, за то што шко ла кроз на ста ву оства ру је сво ју оп шту уло гу из гра ђи ва ња естет ских кри те ри ју ма код сво јих уче ни ка. На ро чи то да нас, ка да су они у спо ља шњем окру же њу из ло же ни чи тавом ни зу ло ших ути ца ја. Ауди тив на на став на сред ства Речи буде осећања, речи нас умирују или терају у очај, речи су најјаче средство утицаја на људе. Сигмунд Фројд Пу тем ауди тив них на став них сред ста ва упу ћу ју се све оне по ру ке ко је се при ма ју чу лом слу ха. Њи хо ва при ме на је уско по ве за на са напрет ком тех ни ке. Ко рист при ово ме је ви ше стру ка: оства ру је се ко ре лаци ја са на ста вом му зич ке кул ту ре, уче ни ци се упо зна ју са му зич ким дели ма трај не вред но сти, за тим се оспо со бља ва ју да уоче раз ли ке у од но су на оно што су шунд и кич у му зи ци, обо га ћу ју се и упот пу њу ју ча со ви естет ским до жи вља јем. При пре мом за час ва жно је пред ви де ти у ком де лу ча са и са ко јом на ме ром ће би ти упо тре бље но од ре ђе но ауди тив но на став но сред ство, од но сно са др жај ко ји се по мо ћу ње га ре про ду ку је.

75 На став на сред ства 73 Аудио-ви зу ел на на став на сред ста ва Реци ми, заборавићу. Покажи ми, запамтићу. Дај ми да покушам, разумећу. Кинеска пословица По мо ћу аудио-ви зу ел них на став них сред ста ва мо гу ће је пре но сити ин фор ма ци је ко је се при ма ју чу лом слу ха и чу лом ви да. За по тре бе на ста ве нај при хва тљи ви ји су на став ни фил мо ви, ко ји сво јом те ма тиком од го ва ра ју на став ним са др жа ји ма од ре ђе ног на став ног пред мета. Ва жно је да ти ви део ма те ри ја ли бу ду ди дак тич ки об ли ко ва ни, да од го ва ра ју по тре ба ма на став ног про гра ма. За гле да ње та квих еми си ја на став ник тре ба да при пре ми уче ни ке, да им ука же на ко је по је ди ности тре ба да обра те па жњу, и да по сле гле да ња раз го ва ра са уче ни цима о оно ме што су ви де ли и чу ли. Час на ста ве со ци о ло ги је, као и час би ло ког на став ног пред ме та би ће уче ни ци ма за ни мљив, а на став ни ку под сти ца јан за да љи рад, ако је до бро осми шље на при ме на раз ли чи тих на став них сред ста ва. На име, на став ник мо же да у то ку јед ног ча са, сво је из ла га ње пот кре пи сли ком (ви зу ел ни ме диј), тек стом (тек сту ал ни ме диј), од го ва ра ју ћом му зи ком (ауди тив ни ме диј) и слич но. На рав но, све са ме ром и ја сном на ме ном, а не да се из гу би циљ ча са, ње го ва основ на иде ја, у оби љу ути са ка. При ме на раз ли чи тих на став них сред ста ва на ча су, а у ци љу ре а ли за ци је са свим од ре ђе ног на став ног за дат ка, на зи ва се мул ти меди јал ност у на ста ви. Сви они ко ји се ба ве на ста вом, по тру ди ће се да оства ре мул ти ме ди јал ност. Ис ку ства у ра ду са ра чу на ри ма На ста ва као про цес стал ног су сре та ња, ка ко са иза зо ви ма мла дости та ко и са иза зо ви ма но вих на уч них от кри ћа и но вих тех но ло ги ја, омо гу ћа ва нам да бу де мо по сред ни ци из ме ђу про шло сти и бу дућ ности. Ако је ишта ти пич но за мла дост, то је отво ре ност за про ме не, а с тим и спрем ност да се с ла ко ћом уђе у рад на ра чу на ри ма, па чак и у сим би о зу с ра чу на ри ма. Мла ди су спрем ни да све сво је ак тив но сти об ли ку ју пре ма мо гућ но сти ма ко је им они ну де. На жа лост, ра чу на ри су се мла ди ма до го ди ли из ван на став ног про це са, као по ну да за сло-

76 74 Зорица Кубурић, Снежана Дачић бод но вре ме, ко ја им је за то до не ла ви ше ште те не го ко ри сти. У модер ним шко ла ма и раз ви је ним зе мља ма уче ње уз по моћ ра чу на ра разви ло се у чест об лик школ ског ра да. Ра чу нар у на ста ви мо гу ће је ко ри сти ти на ви ше на чи на, од ко јих је основ но прак тич но уче ње упо тре бе ра чу на ра као ин стру мен та ко ји се ко ри сти у го то во свим обла сти ма де лат но сти. Где год оде те: у банку, по шту, код књи го во ђе, у про јект ни би ро, у би бли о те ку, код фо тогра фа, оч ног ле ка ра, чак и код не ких фри зе ра, мо же те ви де ти ком пјутер на ко ме се оба вља основ на де лат ност. Као па ра докс, шко ла, ко ја при пре ма мла де за по је ди на за ни ма ња, за пра во их не оспо со бља ва довољ но да упо тре бља ва ју ра чу на ре. Сем што овла да ва ју тех ни ком ра да на ра чу на ру, уче ни ци у на ставном про це су има ју при ли ке за вр ло ра зно вр сне ак тив но сти: 1. из ра ду ин ди ви ду ал них и груп них тек сто ва (све до штам па ња), 2. ко ри шће ње бо га тих ра чу нар ских ба за по да та ка за би ло ко ју потре бу у школ ском ра ду, укљу чу ју ћи и ин тер нет, 3. ко ри шће ње обра зов ног софт ве ра из свих школ ских пред ме та, 4. ко ри шће ње мул ти ме ди јал них из во ра ин фор ма ци ја са ви део диско ва и из елек трон ских књи га, 5. во ђе ње соп стве не да то те ке, 6. из во ђе ње ста ти стич ких опе ра ци ја при об ра ди по да та ка, 7. во ђе ње пре пи ске по мо ћу елек трон ске по ште, итд. (Ивић и други, 1997). Све више, учење се одвија употребом најновијих савремених технологија. У електронском учењу користе се компјутери, видео, цд ромови, дигитална телевизија, мобилни телефони, интернет, електронска пошта, дискусионе групе, форуми. Говори се и о колаборативном учењу које се заснива на веб-сајтовима на којима се налазе разноврсни наставни садржаји и извори знања, текстови, слике, графикони, видео-записи, карте, мултимедијалне анимиране илустрације. Ученици овакве изворе могу да користе једноставним и брзим претраживањем. Наставници могу све податке везане за предмет и садржаје из електронских извора да организују у једну целину која би била доступна ученицима на одговарајућем сајту: наставни планови и програми, глобални и оперативни, презентације предавања, наставни материјали за припрему за час, тестови за вежбање, контролни задаци, проблемски задаци, садржаји рада секција, додатна и припремна

77 На став на сред ства 75 настава, чланци из новина који су у функцији наставе, упућивањем на корисне интернет линкове. Овакав вид учења подстиче самосталност ученика, иницијативу, сарадњу између самих ученика и између наставника и ученика, размену мишљења, идеја и информација. Ученици преко интернета лако долазе до потребних информација које могу да чувају и користе у редовној настави која се на тај начин и сама богати и осмишљава новим садржајима. Овакав вид учења функционалан је за ученике који одсуствују са наставе, јер по доласку у школу могу веома лако да се укључе у наставни процес. Један од главних недостатака оваквог учења заснованог на савременим информацијским технологијама је што немају сви ученици рачунар и приступ интернету (Јовановић, 2015:109). Из ме ђу те о ри је и прак се Паметни родитељи допуштају својој деци да понеки пут погреше. Махатма Ганди По што је пр ва реч у овом ме ђу на сло ву ис ку ство, а и са ма ме тоди ка му је бли ска, на ве шће мо не ко ли ко при ме ра из прак се. На јед ном пре да ва њу, ста ри про фе сор ис при чао је се ћа ње из сво јих сту дент ских да на на на ста ву пе да го ги је. Ње гов про фе сор је на ча су чи тао сво ја преда ва ња, а оно што је чи тао, гла си ло је: Нај ве ћа по гре шка на став ника је сте ако сво је пре да ва ње чи та од ре чи до ре чи, по вла че ћи још прстом ред ко ји је чи тао. Да ни је при ви ле ги ја са мо на став ни ка да ра де дру га чи је од то га како го во ре да тре ба ра ди ти, по твр ђу је слу чај сту ден та на ис пи ту из мето ди ке на ста ве фи ло зо фи је. На усме ном де лу ис пи та знао је са свим до бро и увер љи во да при ча ка ко на ста ву тре ба из во ди ти, хва ле ћи посеб но ин тер ак тив ни об лик на ста ве, јер је њи ме обез бе ђе на ак тив на уло га и на став ни ка и уче ни ка. Ме ђу тим, на прак тич ном де лу ис пи та, ко ји се са сто јао у др жа њу на став ног ча са пред уче ни ци ма гим на зи је, ње гов на чин ра да пот пу но је од у да рао од те о ри је ко ју је на ис пи ту засту пао. Из ме ђу оно га ка ко би тре ба ло и ка ко за и ста је сте, по ја вио се ду бо ки јаз. Ка да је реч о ра чу на ри ма у на ста ви, пи та мо се да ли је те о риј ско зна ње или прак тич на де лат ност оно што је по треб но на став ни ци ма у

78 76 Зорица Кубурић, Снежана Дачић на ста ви. Ако се опре де ли мо за прак су, она мо ра би ти ма те ри ја ли зо вана и зах те ва ве ли ка ула га ња. Ка кве су по сле ди це упо тре бе ра чу на ра? Да ли је то још јед на опасност за на став нич ки по зив, тј. мо же ли ра чу нар за ме ни ти на став ни ка као из вор ин фор ма ци ја? Да ли ра чу нар по ма же под јед на ко и на ставни ку и уче ни ку у на став ном про це су? Шта нам го во ре ис ку ства оних ко ји су их ко ри сти ли? Оче ки ва ња да ће но ве ин фор ма ци о но-ко му ни ка ци о не тех но ло гије у пот пу но сти из ме ни ти на став ни про цес, ни су се до го ди ла. До шло је до про ме на на мно гим ни во и ма ор га ни за ци је и ре а ли за ци је на ставног про це са, али ни ти су уки ну те учи о ни це, ни ти раз ред но пред метни си стем на ста ве, ни ти је на став ник за ме њен при клад ним обра зовним софт ве ри ма, а ни ин тер нет ни је за ме нио уџ бе ни ке (Јо ва но вић, 2013:22). По сле дру гог пре да ва ња пра ће ног про јек ци јом са ви део-би ма, мла ди про фе сор је ре као: Схва тио сам да ни ка да ви ше не ћу мо ћи да др жим пре да ва ње без ви део-би ма. Чо век мно го гу би ако не ко ри сти ком пју тер. Дру ги бив ши сту дент за по слио се у ме ди цин ској шко ли, ку пио је лап топ и ви део-бим, при пре мио све ча со ве са илу стра ци јама и већ пр ве го ди не сте као то ли ку по пу лар ност да су га по зи ва ли на те ле ви зи ју. Пр ви ути сак ко ји он оста вља је сте из ван ред но по зна ва ње гра ди ва. Ме ђу тим, от ка зи ва ње тех ни ке до во ди на став ни ка у па ни ку да не мо же да одр жи час. Та кви пре да ва чи у ста њу су да но се и ре зервну тех ни ку, са мо да не би оста ли без пре зен та ци је у то ку пре да ва ња. Ако ко ри сти мо ком пју тер у из ла га њу, ва жно је не за бо ра ви ти да је то са мо ви зу ел на под ло га пре да ва њу. По треб но је упо тре бља вати са мо ма те ри ја ле ко ји су ре ле вант ни, из бе га ва ти пре тр па ва ње само због естет ских и/или за ни мљи вих де та ља; по треб но је за тим ко ристи ти ма те ри јал до вољ но ви дљив и за оне из по след њих ре до ва, и то у од го ва ра ју ћем тре нут ку, да пра ти усме но из ла га ње; учи ни ти ви зуел ни ма те ри јал што јед но став ни јим; го во ри ти слу ша о ци ма, а не зи ду или ви зу ел ном ма те ри ја лу; не за кла ња ти сво јим те лом оно што по казу је те; и на кра ју, про це ни ти да ли се ис пла ти утро ши ти вре ме и новац за при пре му ма те ри ја ла, или је то вре ме бо ље ис ко ри сти ти за припре му усме ног из ла га ња.

79 VIII ОБ ЛИ ЦИ НА СТАВ НОГ РА ДА Па иако је не сум њи во да је пси хо ло ги ја на у ка, жи вот ни кад ни је пу ки од јек ње них пој мо ва, из јед но став ног разлога што је он у сва кој лич но сти је дин ствен, цје ло вит, непоновљив. Мелиха Ћи мић У на став ном ра ду уче ни ци и на став ник мо гу се раз ли чи то ор гани зо ва ти, у со ци јал ном сми слу; из на чи на те ор га ни за ци је про из ла зи оно што на зи ва мо об лик на став ног ра да. Ди дак ти ка го во ри о сле де ћим об ли ци ма на став ног ра да: фрон тал ни, груп ни, рад у па ро ви ма, ин диви ду ал ни и ма сов ни. Сви ови дру штве ни об ли ци на ста ве, раз вр ста ни по кри те ри ју му бро ја уче ни ка ко ји пред ста вља ју јед ну це ли ну у ор гани зо ва њу на ста ве, при мен љи ви су и на ча со ви ма социлогије. Ва жно је раз ли ко ва ти об ли ке на став ног ра да од на став них ме то да. На и ме, у окви ру јед ног об ли ка ра да мо гу би ти при ме ње не раз ли чи те ме то де. Фрон тал ни об лик на став ног ра да Овај об лик на став ног ра да стар је ко ли ко и са мо пре но ше ње знања. Пред на став ни ком се на ла зи це ло оде ље ње и он се обра ћа свим уче ни ци ма исто вре ме но. По што је реч о об ли ку ра да ко ји је усме рен це лом ко лек ти ву, овај об лик на став ног ра да на зи ва се још и ко лек тивни, пле нум ски, у пу ном са ста ву, чел ни рад, рад са це лим оде ље њем. У ор га ни за ци ји на став ног ра да, фрон тал ни об лик ја вио се као логич но и прак тич но ре ше ње он да ка да је обра зо ва ње по ста ло до ступно сви ма, и ка да је ма ли број обра зо ва них љу ди тре ба ло да обра зу је ве ћи број по ла зни ка. За овај об лик на став ног ра да ка рак те ри стич но је да се исти са др жа ји из ла жу свим при сут ним уче ни ци ма, у истом обиму и на исти на чин. При том, ини ци ја ти ва при сут них све де на је на ми-

80 78 Зорица Кубурић, Снежана Дачић ни мум. Та ко ђе, ова ме то да не мо же да ува жи ин ди ви ду ал не раз ли ке ме ђу уче ни ци ма; она је при ла го ђе на про сеч ним уче ни ци ма. При том та лен то ва ни, на да ре ни уче ни ци се упро се чу ју и њи ма су на став ни са др жа ји че сто до сад ни; исти на став ни са др жа ји ни су при ме ре ни ни уче ни ци ма ис под про се ка, јер су за њих пре те шки и не ра зу мљи ви. Посто ја ње ове три ка те го ри је уче ни ка ре ал ност је шко ле, ње на сва ко дневи ца, као што је и при ме на фрон тал ног об ли ка ра да у на ста ви нај чешћи об лик на став ног ра да. Фрон тал ни об лик ра да у на ста ви ве о ма је еко но ми чан, и то ви шестру ко. Та ко ђе, из у зе тан вас пит ни ути цај на по је дин ца има при су ство ко лек ти ва, пра ви ла по на ша ња ко ја се ту уче (со ци ја ли за ци ја), као и по зи ти ван так ми чар ски дух ко ји се уну тар ко лек ти ва раз ви ја. Нај већа сла бост фрон тал ног об ли ка ра да је што за не ма ру је ин ди ви ду ал не раз ли ке ме ђу уче ни ци ма и што пру жа ма ле мо гућ но сти да се ис по љи оно што уче ник зна и мо же. За то је до бро овај об лик ра да ком би но вати са не ким дру гим об ли ци ма на став ног ра да. Све ово, пре не то на на ста ву со ци о ло ги је, под ра зу ме ва да се фронтал ни об лик ра да и овој на ста ви на ме ће као нај че шће ре ше ње. При том на став ник има ве ли ку од го вор ност при из бо ру на став них ме то да, као и да кроз фрон тал ни об лик ра да при бли жи са др жа је свим при сут ним учени ци ма, а да се ни ко од њих не осе ћа за по ста вље ним. Ово је иде ал тешко оствар љив, али уче ни ци зна ју да осе те и на гра де на став ни ков труд. Груп ни об лик на став ног ра да Груп ни об лик на став ног ра да, иако је одав но по знат и при ме њиван, сма тра се ино ва тив ним и мо дер ним. При ме њу је се у свим фа за ма на став ног ра да и омо гу ћа ва да се от кло не сла бо сти фрон тал ног об лика. Ка да је у пи та њу груп на на ста ва, ри јеч је о по ти ца ји ма ко ји до лазе од на став ни ка, о ис тра жи ва њу и из ла га њу уче ни ка са мих, те за једнич кој ди ску си ји (Пра њић, 1997:62). Фор ми ра ње гру па за ви си од ци ља и за да та ка ко је тре ба ре ши ти; наставник има мо гућ ност да фор ми ра тип гру пе ко ји ће у кон кретној си ту а ци ји би ти нај по год ни ји. Хо мо ге не гру пе са чи ња ва ју уче ници слич них зна ња, спо соб но сти и ин те ре со ва ња, док хе те ро ге не гру пе има ју раз ли чи те пред став ни ке, по по лу, уз ра сту, по ре клу, спо соб ности ма. Ве ли чи на гру пе тре ба да бу де од три до шест чла но ва. До бро је да гру пе бу ду отво ре не. Сва ку гру пу ка рак те ри шу две основ не ком по-

81 Об ли ци на став ног ра да 79 нен те ме ђу соб на ак ци ја и је дин ство ци ља. Основ ни сми сао груп ног об ли ка ра да је сте да сви чла но ви рав но прав но учествују у ра ду, да се ме ђу соб но са ве ту ју, пот по ма жу и де лу ју као це ли на. На чин фор ми ра ња гру па мо же би ти та кав да на став ник сâм од ређу је све; да уче ни ци са ми фор ми ра ју гру пе или да уче ни ци пред ла жу, а на став ник одо бра ва. Сва ка гру па до би ја за дат ке у скла ду са мо гућно сти ма, и би ра или до би ја свог во ђу, стал ног или по вре ме ног. Во ђа има мо гућ ност да од ре ђу је по ступ ке и од лу чу је сâм, да за јед нич ки равно прав но ди ску ту ју и уче, или да сва ко има нео гра ни че ну са мо сталност, што за ви си од сти ла ру ко во ђе ња ко ме на став ник да је пр вен ство. Ре зул та ти ра да гру па се об је ди њу ју. Све гру пе из ве шта ва ју чла нове оста лих гру па о ре зул та ти ма сво га ра да. Гру пе ме ђу соб но вред нују по стиг ну те ре зул та те. По де ла, ди фе рен ци ја ци ја оде ље ња на гру пе, ни је са ма се би свр ха: по де ла се вр ши у ци љу по нов ног сје ди ња ва ња. Ти ме се по но во до ла зи до це ли не, али ква ли та тив но но ве, тј. обо га ћене са др жа ји ма ко ји су син те за ре зул та та ра да свих гру па. Рад у па ро ви ма Рад у па ро ви ма нај че шћи је и нај при род ни ји об лик за јед нич ког ра да љу ди, и за то се на ме ће као нео п хо дан у ор га ни зо ва њу на ста ве. Овај об лик на став ног ра да, по знат и као тан дем или парт нер ски рад, мо гу ће је нај е фи ка сни је при ме ни ти у фа за ма ве жба ња, про ве ра ва ња и по на вља ња гра ди ва. Па ро ви се обич но ор га ни зу ју по ме сту се де ња, што омо гу ћа ва да се у би ло ком де лу ча са, без по себ них усло ва, бр зо пре ђе на овај об лик ра да. Па ро ви до би ја ју исте или раз ли чи те за датке, обез бе ђу ју им се на став на сред ства, вре ме, струч на по моћ Успешни ји уче ни ци мо гу да по мог ну ма ње успе шним, да се за до во ље разно ли ка ин те ре со ва ња уче ни ка. Да би смо при ме ни ли рад у па ро ви ма, по треб но је да по зна је мо сво је уче ни ке и да зна мо ко са ким мо же до бро да са ра ђу је. Уче ни ке тре ба при пре ми ти: да зна ју вре ме ко је им сто ји на рас по ла га њу, ка ко би рав но мер но рас по де ли ли сво је сна ге; да им бу де ја сна и мо гућ ност ме ђу соб ног ко му ни ци ра ња и кре та ња по учи о ни ци, као и на чин ко муни ка ци је, да не би оме та ли рад оста лих па ро ва. У то ку на став ног ча са ра ди се нај че шће са це лим оде ље њем, за тим до ла зи рад у па ро ви ма, а час се за вр ша ва та ко ђе фрон тал ним ра дом. Та ко рад у па ро ви ма про ла зи кроз три фа зе: при прем на фа за, фа за са мо стал-

82 80 Зорица Кубурић, Снежана Дачић ног ис тра жи вач ког ра да па ро ва и ета па пред ста вља ња до би је них ре зулта та, ко ја омо гу ћа ва да сви уче ни ци бу ду упо зна ти и са са др жа ји ма ра да оста лих па ро ва. Пре глед ра да сва ког па ра мо же се при ка за ти на та бли, та ко да сви уче ни ци то мо гу пре пи са ти у сво је све ске. Бит но је да за даци бу ду у скла ду са мо гућ но сти ма сва ког па ра и рас по ло жи вог вре ме на. Рад у па ро ви ма уче ни ци ма је ве о ма ин те ре сан тан и они га бр зо при хва те; ме ђу тим, од на став ни ка зах те ва до бру при пре му: по треб но је пред ви де ти број па ро ва, ко ји се кре ће од 12 до 16, при пре ми ти задат ке, исте или раз ли чи те за сва ки пар, уче ни ке мо ти ви са ти да бу ду ак тив ни и да ула жу но ве на по ре у са вла да ва њу гра ди ва. Овај об лик ра да пру жа ве ли ке мо гућ но сти за ин ди ви ду а ли за цију про це са уче ња, за раз ви ја ње дру гар ства, со ли дар но сти, кре а тив ности и са мо стал но сти у ра ду, за упо ре ђи ва ње и вред но ва ње соп стве них ис ку ста ва, зна ња и спо соб но сти у од но су на дру гог, те због све га то га под сти цај но де лу је на ак тив ност уче ни ка. Ин ди ви ду ал ни об лик на став ног ра да Ње го ва при ме на у на ста ви под ра зу ме ва ува жа ва ње ин ди ви ду алних ка рак те ри сти ка уче ни ка. На став ни рад се ди фе рен ци ра, а ни во ове ди фе рен ци ја ци је мо же би ти раз ли чит. Уче ник је пре пу штен се би, сво јим спо соб но сти ма и зна њу, а на став ник је ту да по ну ди по требна упут ства, су ге сти је и по мог не уче ни ку. Ин ди ви ду ал ни рад уче ника мо же би ти ор га ни зо ван та ко да сви уче ни ци, на фрон тал ном ни воу, ра де са мо стал но исти за да так (за дат ке), те му и слич но. Ме ђу тим, дифе рен ци ја ци ја на став ног ра да под ра зу ме ва и да се за да ци, и уоп ште, зах те ви на ста ве, при ла го де ин ди ви ду ал ним спо соб но сти ма сва ког учени ка по себ но. То при ла го ђа ва ње мо же да бу де ура ђе но та ко да сва ки уче ник на од ре ђе ном ча су, у од но су на на став ни са др жај, до би је задат ке при ме ре не ње му као ин ди ви дуи, по је дин цу (ин ди ви ду а ли за ција на ста ве). Та ко ђе, ди фе рен ци ја ци ју је мо гу ће из вр ши ти ускла ђи вањем за да та ка пре ма спо соб но сти и зна њу уче ни ка ко ји су свр ста ни, пре ма слич ним ка рак те ри сти ка ма, у исте гру пе. У окви ру сво јих група они та да ин ди ви ду ал но ра де исте за дат ке. На ча со ви ма на ста ве со ци о ло ги је нај при ме ре ни ји је онај об лик ин ди ви ду ал ног ра да ко ји се ре а ли зу је на фрон тал ном ни воу, тј. сви уче ни ци ин ди ви ду ал но ре ша ва ју исти за да так по ста вљен пред њих у об ли ку зах те ва, те ме и слич но. У окви ру оста лих на став них пред ме та,

83 Об ли ци на став ног ра да 81 мо гу ће је без ве ћих на по ра и до ста пре ци зно фор ми ра ти гру пе уче ника при бли жно истог зна ња и спо соб но сти. Уну тар тих гру па уче ни ци би ин ди ви ду ал но ра ди ли за дат ке ко ји су им при ме ре ни. Ин ди ви ду ал ни об лик на став ног ра да тре ба при ме ни ти план ски и осми шље но. Уче ни ци ће та да по ста вље ни за да так до жи ве ти не као опте ре ће ње, не го као ак тив ност ко ја ће им за о ку пи ти па жњу и под ста ћи их да је што ква ли тет ни је ре а ли зу ју. Овај об лик ра да мо гу ће је успешно при ме ни ти у сва ком де лу ча са. Ма сов ни об лик ра да Сва ка ко је нај за сту пље ни ји фрон тал ни об лик ра да, у ко ме до лази до из ра жа ја на став ни ко ва спо соб ност да пре да је и ис ка зу је сво је зна ње, и ти ме ин фор ми ше и по у ча ва уче ни ке на ни воу оде ље ња. Међу тим, на став ник со ци о ло ги је се мо же на ћи у си ту а ци ји да се обрати свим уче ни ци ма јед не шко ле или чак ви ше шко ла, и та да тре ба да при ме ни ма сов ни об лик ра да. По не кад се та кви ску по ви на зи ва ју ауле (пре ма аула = све ча на дво ра на за оку пља ње у шко ла ма или отво ре но дво ри ште ис пред згра де). Ма сов ни об лик ра да од ви ја се нај че шће у об ли ку пре да ва ња; то мо же би ти и ци клус пре да ва ња, ко ја се ор га ни зу ју пе ри о дич но, нпр. сед мич но, за све уче ни ке јед не или ви ше шко ла. По себ но је ко рисно да се та ква пре да ва ња ор га ни зу ју ка да до ла зе го сти, струч њаци из по је ди них обла сти, ко ји ве о ма бр зо и на ефи ка сан на чин, на рочи то ако ко ри сте од го ва ра ју ћа на став на сред ства, мо гу да при бли же по је ди не лич но сти, пре де ле и до га ђа је по мо ћу сли ке и то на. При кази ва ње фил мо ва са про прат ним ко мен та ри ма од ре ђе ну ин фор ма цију чи не до ступ ном и, што је ва жни је, про ко мен та ри са ну на на чин који на став ник же ли. Ма сов ни об лик ра да има сво ју при ме ну и у ор га ни зо ва њу ди скуси је. По себ но је ди на мич но пра ти ти па нел ди ску си ју. То је фор ма диску си је у ко јој за сто лом се ди не ко ли ко струч ња ка за да ту област; они из но се сво ја ми шље ња, ко ја су че сто на су прот ним по зи ци ја ма, за ступље на су раз ли чи та гле ди шта; во ди тељ усме ра ва и во ди ди ску си ју, а укљу чу ју се и слу ша о ци из пу бли ке (Сте ва но вић, 1998). Књи жев ни су сре ти су све ви ше при сут ни у на став ној прак си, те се у ма сов ном об ли ку мо гу нај ра ци о нал ни је ор га ни зо ва ти. По зо ри шне, филм ске, кон церт не и дру ге пред ста ве са став ни су део ра да у шко ли.

84 82 Зорица Кубурић, Снежана Дачић Из ле ти и екс кур зи је, не кад ви ше не кад ма ње по пу лар ни, та ко ђе су об лик ма сов ног об ли ка ра да. Мо гу би ти по лу днев ни, јед но днев ни и ви ше днев ни. Успех екс кур зи је за ви си од при пре ме уче ни ка, на ставни ка и ме ста ко је тре ба по се ти ти. Уче ни ци су укљу че ни у не по средна по сма тра ња и раз го во ре. По треб но је да во де бе ле шке да би, по дола ску у шко лу, сре ђи ва ли ути ске, сво ја за па жа ња. Да кле, у са вре ме ној на ста ви не мо же мо го во ри ти о јед ном је ди но вред ном, ис кљу чи вом и уни вер зал ном об ли ку на став ног ра да. Од настав ни ка се оче ку је да зна лач ки ко ри сти све по ме ну те об ли ке, јер њихо во сме њи ва ње чи ни на ста ву ди на мич ном, за ни мљи вом, под сти цајном, а ак тив ност уче ни ка у то ме до при но си бо љем ква ли те ту зна ња и раз ви ја њу спо соб но сти за са мо стал но и пер ма нент но обра зо ва ње.

85 IX ОЦЕ ЊИ ВА ЊЕ Ис пи ти ва ње и оце њи ва ње уче ни ка пред ста вља сва како јед ну од нај сла би јих ка ри ка у на шем школ ству. Управо тај беочуг најчешће пу ца: то је ме сто нај че шћих су ко ба, не спо разу ма и не по ве ре ња из ме ђу уче ни ка, на став ни ка и ро ди те ља. Фри дрих Трој Број на са ве то ва ња и кон фе рен ци је ко је су у по след њих не ко ли ко го ди на одр жа ва не, ука зу ју на по тре бу да се о оце њи ва њу што ви ше гово ри на став ни ци ма, јер је то нај о се тљи ви је под руч је у вас пит но-образов ном про це су, бу ду ћи да се оно као ме ра свих ак тив но сти и свих ак те ра, по ја вљу је као прав на осно ва за вр ше ног де ла про це са, да је леги ти ми тет да љем укљу чи ва њу у свет ра да. На и ме, оце њи ва ње као састав ни део на ста ве и уче ња у исто вре ме по ста је и са став ни део ме рила вред но сти и ква ли те та бу ду ћих ак тив но сти по је ди на ца. На ше схва та ње про це са уче ња про ме ни ло се у по след њих не коли ко го ди на. На гла сак је ста вљен на на став не ме то де и тех ни ке уче ња, та ко да се уче ни ци под сти чу на не по сред но ис тра жи ва ње и по сма трање, пој мов но раз у ме ва ње, ре ша ва ње про бле ма, ко ри шће ње ра зно врсних из во ра за уче ње и са рад њу кроз рад у гру пи. Су шти на је у уче њу за ствар ни жи вот, од но сно у аутен тич ним ци ље ви ма обра зо ва ња, чије су вред но сти раз у ме ва ње, пре у зи ма ње ри зи ка, аде кват но ре а го ва ње и от кри ва ње. На став ник је од го во ран за кре и ра ње ин тер ак тив ног програ ма уче ња, ко је ће оства ри ти та ко што ће до ве сти у рав но те жу многе ком по нен те, с ци љем да обез бе ди це ло вит и све о бу хва тан на пре дак сва ког уче ни ка (Izli & Mičel, 2004:12). Треба имати у виду да оцена има ад ми ни стра тив ну, ин фор ма тивну, мо ти ва ци о ну, дру штве ну и ори јен та ци о ну функ ци ју (из бор за нима ња). Оце њи ва ње је јав но и пер ма нент но. До оце на се до ла зи не са-

86 84 Зорица Кубурић, Снежана Дачић мо пу тем те сто ва и усме ног ис пи ти ва ња, не го се по да ци са ку пља ју и на осно ву по сма тра ња уче ни ко вих ак тив но сти, раз го во ра, пи сме них и прак тич них ра до ва. Са вре мен на чин ра да у на ста ви има тен ден ци ју да пре ра сте у са мо вред но ва ње уче ни ка. То је мо гу ће по сти ћи на два на чи на: да уче ни ци са ми за се бе и дру гог пред ла жу оце ну, или да учени ци да ју са гла сност на на став ни ков пред лог оце не. Циљ је по сти зање објек тив но сти оце не. Нај бо љи на чин за оси гу ра ње да оце њи ва ње бу де усме ре но на оно што ин те ре су је уче ни ке и ро ди те ље, је сте да и они бу ду ак тив но укључе ни у про цес оце њи ва ња. Да би уче ни ци мо гли да уче ству ју у про цесу оце њи ва ња, по треб но је ство ри ти усло ве, кли му и пру жи ти им одго ва ра ју ћу обу ку и ве жба ње. Оспо со бља ва ње уче ни ка за оце њи ва ње по чи ње са њи хо вим укљу чи ва њем у про цес и од ви ја се то ком тог проце са (Ха вел ка и дру ги, 2003:21). Ефек ти оце њи ва ња огле да ју се у ути ца ју на сâмо уче ње и ква литет зна ња, за тим на ста во ве уче ни ка пре ма шко ли и на став ни ци ма, на мо ти ва ци ју уче ни ка за да ље уче ње и ан га жо ва ње у на ста ви и из ван наста ве. Оце не до при но се ста ту су уче ни ка у по ро ди ци, шко ли, кру гу вршња ка, и оно што је мо жда нај ва жни је, на сли ку ко ју има ју о се би, а она да ље ути че ка ко на пси хич ко здра вље, та ко и на за до вољ ство живо том и ефи ка сност у ње му. Уче ни ци су вр ло осе тљи ви на оце не, по себ но у мла ђим раз ре дима, а њи хо ва не га тив на ис ку ства чи не да не ки по ста ју пре те ра но осетљи ви, док дру ги, у са мо за шти ти вла сти тог са мо по што ва ња, по ста ју рав но ду шни и са пот це њи вач ким ста вом пре ма оце на ма и на став нику, па чак и вр ло гру би. Оно што је ва жно на гла си ти је сте да је ори јен та ци ја у про це су оце њи ва ња на оно што уче ник не зна, и на лов на гре шке, за пра во прева зи ђен ме тод, ко ји тре ба за ме ни ти по зи тив ном ори јен та ци јом, тер мини ма као што су: на пре до ва ње и ис хо ди уче ња, по стиг ну ћа и развој не по тре бе, успех у уче њу и ко ра ци у уче њу. Кул ту ра оце њи ва ња зах те ва по зи ти ван го вор, у ко ме се у пр ви план ис ти че по стиг ну ће, чак и ка да је оно скром но, и то са са свим ја сним ци љем: оја ча ти са мо по у зда ње уче ни ка и под сти ца ти мо тива ци ју за уче ње и ак тив но уче ство ва ње у на ста ви. Из раз по вратна ин фор ма ци ја од но си се на су штин ску функ ци ју оце њи ва ња и вред но ва ња.

87 Оце њи ва ње 85 Све школ ске ак тив но сти има ју глав ну уло гу да по кре ћу, усме рава ју и по др жа ва ју раз ли чи те вр сте про дук тив ног уче ња, и ти ме сваком уче ни ку омо гу ће да се у што ве ћој ме ри ан га жу је и оства ри сво је раз вој не по тен ци ја ле. Но ви при ступ оце њи ва њу те жи да де ми сти фику је оце њи ва ње, да по ве ћа зна чај и ви дљи вост са мог про це са оце њива ња, а за кључ ним оце на ма да од ре ди ме сто ко је му ре ал но при па да. Обра зов ни ис хо ди пред ста вља ју зна ње ко је би уче ник сва ка ко треба ло да има, оно што је нај ва жни је за ње га. У ис хо ди ма су са др жа на она зна ња и уме ћа ко ја су ге не ра тив на, што зна чи да се из њих раз вија ју но ва зна ња, а она по ма жу ре ша ва њу мно гих, раз ли чи тих вр ста зада та ка и про бле ма ко ји при па да ју раз ли чи тим обла сти ма. Оце њи ва ње тре ба усме ри ти на пи та ња ко ја про из ла зе из гра ди ва. Је дан ни во је пам ће ње шта се и где до го ди ло, ко су ак те ри, док је други ни во раз у ме ва ње. За да ци ко ји ак ти ви ра ју про цес ми шље ња ве о ма су бит ни, и њи ма у про це су оце њи ва ња тре ба да ти ве ћи зна чај. Функције оцењивања Огледало је измишљено како би људи могли на себиотклањати недостатке који су отклоњиви. Сличну улогу у настави има вредновање. Марко Прањић Функ ци је оце њи ва ња мо же мо по сма тра ти у од но су на уче ни ке ка ко оце њи ва ње по др жа ва раз вој уче ни ка, и у од но су на на став нике и на ста ву ка ко оце њи ва ње омо гу ћа ва на став ни ци ма да уна пре де на ста ву. У ши рем кон тек сту, оце њи ва ње има функ ци ју у од но су на дру штвену по кре тљи вост. Обра зо ва ње је ак тив ност по мо ћу ко је се оства ру је напре до ва ње у дру штву или до сти же ви ши дру штве ни по ло жај. Нај значај ни ја по ме ра ња у про фе си о нал ној по кре тљи во сти мо гу се по сти ћи сти ца њем обра зо ва ња. Основ на на че ла ко ја ре гу ли шу про це се на пре дова ња у дру штву од но се се на рад, зна ње и спо соб но сти, иако се у прак си до га ђа да се пу тем де ви јант ног по на ша ња оства ре до бре оце не. Ин фор ма тив на функ ци ја оце њи ва ња оства ру је се та ко што на ставни ци, на осно ву пра ће ња ра да и по стиг ну ћа уче ни ка, пру жа ју сва ком уче ни ку по врат не ин фор ма ци је о то ме ка ко на пре ду је у уче њу, ко ји су и ка кви ре зул та ти ње го вог уче ња. На став ни ци пру жа ју по др шку уче-

88 86 Зорица Кубурић, Снежана Дачић ни ку да се оспо со би да и сâм мо же да уочи у че му је ус пео, да са гледа ре зул та те свог ра да на од ре ђе ном на став ном са др жа ју. Вре мен ски ин тер вал на ко ји се од но се ин фор ма ци је мо же би ти део школ ског часа, школ ски час, блок од два-три ча са или ду жи пе ри од. Ин струк тив на или раз вој на функ ци ја оце њи ва ња од но си се на оно што на став ник пред ла же уче ни ку, или што за јед но де фи ни шу, као следе ћи ко рак у уче њу. До го вор о сле де ћем ко ра ку по др шка је ко ју на ставник да је уче ни ку, ње го вим по тен ци ја ли ма за уче ње и на пре до ва ње. Дакле, не ука зу је се ди рект но шта ни је уче ник ура дио, већ шта тре ба да са вла да као сле де ћи ко рак. Мо ти ва ци о на функ ци ја оце њи ва ња или пе да го шка функ ци ја, има свој вас пит ни сми сао у то ме што уче ни ке на во ди на ста лан рад, подсти че њи хо ву ак тив ност. Кључ но пи та ње је да ли је оце на до не та на осно ву зна ња ко ја се од но се на су шти ну гра ди ва и да ли сâм по сту пак ко јим је да та оце на мо ти ви ше уче ни ка, или га обес хра бру је. Мо ти ваци о на функ ци ја оце њи ва ња огле да се у по ступ ци ма и ко мен та ри ма настав ни ка, ко ји ма тре ба по ди ћи са мо по у зда ње и за ин те ре со ва ност учени ка. Ову функ ци ју на став ни ци оства ру ју по ве зи ва њем ин фор ма тив не и раз вој не функ ци је. Ин фор ма ци је ко је уче ни ци ма да ју, пр вен стве но ука зу ју на до бре и ја че стра не њи хо вог ра да и њи хо вих по стиг ну ћа, а ин струк ци је уса гла ша ва ју са ни во ом зна ња и спо соб но сти уче ни ка. Успех ко ји уче ни ци по стиг ну већ на по чет ку сле де ћег ко ра ка де лу је под сти цај но. Функ ци ја овла шће ња ко ју има оце њи ва ње од но си се на прав ну ди мен зи ју оце њи ва ња. Уче ник оце ном до би ја одо бре ње за на пре дова ње, пре ла зак у сле де ћи раз ред, или мо гућ ност да за вр ши шко лова ње, што га овла шћу је за дру штве ну де лат ност. Оце њи ва ње је за то за кон ски ре гу ли са но. Ме ђу тим, по сто је раз ли ке из ме ђу прав не и педа го шке уло ге оце на. У прак си се до га ђа да раз ред на и на став нич ка ве ћа вр ше ма ње или ве ће ко рек ци је оце њи ва ња. Они се дру га чи је одно се пре ма сла бим оце на ма из пред ме та ко ји при па да ју ужем кру гу са др жа ја про фе си о нал ног обра зо ва ња, ко ја оспо со бља ва ју за про феси о нал ну прак су, у од но су на пред ме те ко ји ма се ула зи у област култур ног жи во та. Мо рал на ди мен зи ја оце њи ва ња ис ка зу је се у ме ђу људ ском од носу на став ник-уче ник. Од го вор ност је пре све га на оно ме ко има моћ да ин ди рект но про це њу је вла сти ти рад, оце њу ју ћи дру гог. Мо рал на од-

89 Оце њи ва ње 87 го вор ност јед на ка је и ка да пре це њу је и ка да пот це њу је, и ка да по вршно ра ди и ка да пре те ру је у зах те ви ма. Мо рал ни иза зов оце њи ва ња ле жи у то ме да на став ник бу де пра ве дан и не при стра сан, објек ти ван али не и окру тан. Оце њи ва ње је, да кле, си ту а ци ја у ко јој је учи тељ у ри зи ку мо рал ног про ма ша ја. Тај је ње гов ри зик под кри тич ком лу пом про цје њи ва ња не са мо ње га и ње го ве са вје сти, не го и свих оних које по у ча ва и ко ји се од ње га, осим обра зов ном са др жа ју, уче и мо ралном ста ву. За учи те ља је та при ли ка де ли кат ни ја за то што га же ља за на пре до ва њем по је ди ног уче ни ка че сто до во ди у си ту а ци ју да на грађу ју ћи ње гов уло же ни труд до во ди у опа сност објек тив ност про су ђива ња зна ња (Ма рин ко вић, 1983:166). Прин ци пи оце њи ва ња Оце њи ва ње је део пла ни ра ња на ста ве и уче ња. По ста вља ње јасних и пре ци зних ци ље ва у на ста ви и уче њу, ап со лут ни је услов за ефи ка сно оце њи ва ње. Ако пре ци зно утвр де ко ји су ци ље ви уче ња у одре ђе ном на став ном пе ри о ду, и са ти ме отво ре но и ја сно упо зна ју учени ке на по чет ку и у то ку ра да, на став ни ци су ство ри ли основ не усло ве за спро во ђе ње ва ља ног, по у зда ног и објек тив ног пра ће ња и оце њи вања на пре до ва ња и по стиг ну ћа уче ни ка. Оце њи ва ње про жи ма све ак тив но сти у на ста ви. И на став ни ци и уче ни ци су и оце њи ва чи и пред мет оце њи ва ња. Сва ка ак тив ност настав ни ка и уче ни ка пред мет је обо стра ног по сма тра ња. Пи та њи ма и за да ци ма на став ник под сти че уче ни ке да по ка жу сво ја зна ња, ис по ље сво ја ре зо но ва ња и раз у ме ва ња, да упо тре бе сво ја уме ћа. Ни шта се не мо же до го ди ти а да не бу де про це ње но као при клад но или не при кладно, као успех или као раз лог за да ље уче ње. Те оце њи вач ке ре ак ције ва жан су део сва ко днев них на став них си ту а ци ја. Оне су због сво је спон та но сти не из бе жне, а због свог зна ча ја нео п ход не, и за то их треба си сте мат ски не го ва ти. Кул ту ра пра ће ња, оце њи ва ња и вред но ва ња тре ба да се по сте пе но раз ви ја од пр вих да на шко ло ва ња, да бу де конструк тив на, по зи тив но усме ре на и то ле рант на пре ма раз ли ка ма у темпу уче ња и на пре до ва ња, у ин те ре со ва њи ма и скло но сти ма. За на став ни ке је сва ка ко ве о ма ва жно да по зна ју сво ју област и бу ду спо соб ни да кроз на ста ву уче ни ци ма по мог ну да раз ви ју и форми ра ју ре ле вант на зна ња и ве шти не. Оце њи ва ње је јед на од кључ них про фе си о нал них ве шти на на став ни ка. Нео п ход но је да уче ни ци бу-

90 88 Зорица Кубурић, Снежана Дачић ду све сни ШТА и ЗА ШТО уче, али и КА КО уче, да ли мо гу да пра те, вред ну ју и уна пре ђу ју сво је уче ње. У про це су оце њи ва ња на став ник да је кон крет не су ге сти је уче ници ма ка ко да ефи ка сни је ко ри сте сво је по тен ци ја ле за уче ње. Осим инфор ма ци ја о на пре до ва њу, уче ни ци ма су по треб не и су ге сти је ка ко да ра ци о нал но пла ни ра ју сле де ће ко ра ке у уче њу. На став ни ци тре ба да ука жу на спо соб но сти уче ни ка и да им са ве ту ју ка ко да их да ље разви ја ју. Ка да по сто је не ке сла бо сти у ра ду уче ни ка, од на став ни ка се оче ку је да ја сно и кон крет но ука жу уче ни ци ма ка ко се мо гу но си ти са тим сла бо сти ма, ка ко их мо гу пре ва зи ћи или от кло ни ти. Оце њи ва ње ко је охра бру је уче ни ке, ко је у пр ви план ис ти че напре до ва ње по стиг ну ћа, а не не у спе хе и за о ста ја ње, ве о ма по вољ но ути че на њи хо ву мо ти ва ци ју за уче ње. По ре ђе ње уче ни ка са они ма ко ји су би ли успе шни ји, не по ја ча ва мо ти ва ци ју. По но вље ни не у спех мо же до ве сти до од у ста ја ња од сва ког школ ског уче ња, а не са мо у оним на став ним пред ме ти ма у ко ји ма уче ни ци, су о че ни са не га тивним оце на ма, до жи вља ва ју ста лан не у спех. Ка да уче ник ни је по сти гао оче ки ва ни ре зул тат, ње го ва мо ти ва ци ја за уче ње мо же би ти очу ва на и по ја ча на упо тре бом та квих ме то да оце њи ва ња ко је шти те уче ни кову ауто но ми ју, не угро жа ва ју ње го во са мо по што ва ње, да ју му мо гућност из бо ра, пру жа ју кон струк тив не по врат не ин фор ма ци је и ства рају усло ве за по ве ћа но за ла га ње. Оце њи ва ње тре ба да бу де оба зри ва и кон струк тив на по др шка уче ни ку, због то га што увек по кре ће раз ли чи те емо ци је. На став ник тре ба да бу де све стан ути ца ја ко ји има ју ње го ви ко мен та ри, су до ви и оце не на уче ни ко во са мо по у зда ње и ен ту зи ја зам за уче ње. Та врста так тич но сти ве о ма је ва жна ка да уче ник има те шко ћа у уче њу, кад не по сти же оче ки ва не ре зул та те. Ко мен та ри ко ји се ви ше од носе на на чин ра да и за ла га ње не го на спо соб но сти и цр те уче ни ко ве лич но сти, има ју кон струк тив ни ји ути цај и на уче ње и на мо ти ва цију. Уко ли ко по ве ру је да су раз ло зи сла бог на пре до ва ња и не у спе ха у ње го вим спо соб но сти ма и лич но сти, уче ник се мо же су о чи ти или са осе ћа њем бес по моћ но сти или са ја ком по тре бом да за шти ти сво је само по што ва ње. У пр вом слу ча ју уче ник ди же ру ке од све га и по ста је све па сив ни ји, а у дру гом са мо по твр ђи ва ње и афир ма ци ју тра жи изван шко ле, или у ак тив ном су прот ста вља њу зах те ви ма шко ле и норма ма школ ског по на ша ња.

91 Оце њи ва ње 89 Оце њи ва ње раз ви ја спо соб ност уче ни ка за са мо о це њи ва ње, тако да мо гу са мо стал но да пра те и вред ну ју сво ја по стиг ну ћа. Уво ђе ње уче ни ка у са мо о це њи ва ње и уза јам но оце њи ва ње про ду бљу је њи хо во ин те ре со ва ње за упо зна ва ње ци ље ва и ис хо да уче ња, под сти че раз вија ње ве шти на пра ће ња и про це њи ва ња ре а ли за ци је ци ље ва и ис хо да. Да би код уче ни ка фор ми ра ли спон та ну по тре бу за са мо о це њи ва њем и оце њи ва њем дру гих, на став ни ци тре ба да, за јед но са њи ма, раз вију ли сте кри те ри ју ма ко је ће уче ни ци упо тре би ти у оце њи ва њу сопстве них по стиг ну ћа и по стиг ну ћа дру гих уче ни ка. У по чет ку, те листе тре ба да се од но се на јед но став на, са свим кон крет на по стиг ну ћа. Раз ви ја ње са мо стал но сти уче ни ка у про це су уче ња по сту пан је процес. Во ђен је иде јом да су уче ни ци спо соб ни да раз ми шља ју о свом уче њу, да са мо стал но утвр де ко јим то ко ви ма про ла зи сти ца ње но вих зна ња и ве шти на. Шта се оче ку је од уче ни ка Ци ље ви ко ји се по ста вља ју пред уче ни ка тре ба пре све га да бу ду до сти жни, ја сно фор му ли са ни, кон кре ти зо ва ни и мер љи ви. У про цесу оце њи ва ња уче ни ка и ева лу а ци је на ста ве глав но пи та ње ко јим се ру ко во ди мо је сте да ли су уче ни ци по сти гли оно што је пла ни ра но и ка ко да ље тре ба ра ди ти, да им то бу де омо гу ће но. У на шим шко ла ма на став ни ци че сто оце њу ју уче ни ке та ко што их упо ре ђу ју са дру гим уче ни ци ма. Та ко су уче ни ци, за ви сно од саста ва оде ље ња, за исто зна ње раз ли чи то оце њи ва ни, кон тек стом одре ђе ни. По зна то је да исте оце не из раз ли чи тих ме ста има ју пот пуно дру го зна че ње. На при јем ним ис пи ти ма, ка ко у сред њим шко ла ма та ко и на фа кул те ти ма, оце не из прет ход ног шко ло ва ња че сто ни су упо ре ди ве. Но ва стра те ги ја оце њи ва ња под ра зу ме ва раз ви ја ње кри те ри јумског оце њи ва ња. У осно ви се на ла зе кри те ри ју ми или стан дар ди за сваку оце ну. Кри те ри ју ми оце на опи су ју, ре ла тив но кон крет но и пре цизно, шта уче ник тре ба да зна и ка кво тре ба да бу де ње го во зна ње, или ко је ве шти не тре ба да по се ду је да би до био не ку оце ну. Да кле, кри тери јум ско оце њи ва ње пред ста вља оце њи ва ње ко је се за сни ва на утврђи ва њу да ли је и у ко јој ме ри уче ник по сти гао пред ви ђе не ис хо де, без об зи ра на то да ли су оста ли уче ни ци у оде ље њу успе шни ји или мање успе шни од ње га.

92 90 Зорица Кубурић, Снежана Дачић Ис хо ди де фи ни шу кључ на зна ња и ве шти не ко је тре ба да по се дују уче ни ци по сле за вр шет ка од ре ђе ног ни воа шко ло ва ња, а стан дар ди де фи ни шу до ког ни воа уче ни ци тре ба да раз ви ју да то зна ње или вешти ну да би до би ли од ре ђе ну оце ну. Пра ти ти рад уче ни ка у од но су на ис хо де зна чи узи ма ти у об зир прет ход но зна ње и ис ку ство уче ни ка, ува жа ва ти ин ди ви ду ал не раз ли ке у тем пу уче ња и ра да. Уко ли ко же ли мо да сви уче ни ци раз ви ју зна ња, ве шти не, ста во ве и вред но сти, чи тав на став ни про цес тре ба за сно вати на прин ци пу ин ди ви ду а ли за ци је, а у про це су оце њи ва ња пра ти ти ка ко се уче ник кре ће ка оства ри ва њу утвр ђе ног ис хо да. Ме ђу тим, настава социологије кри је у се би та ква под руч ја која ни је мо гу ће опе ра ци о на ли зо ва ти, ни ти су она до ступ на. Сто га није до пу сти во су ди ти о ми шље њи ма и ста во ви ма ко ја за сту па ју уче ници, чак ни он да ка да су су прот на ми шље њу наставника социологије. По ступ ци ис пи ти ва ња Усме но ис пи ти ва ње ве о ма је рас про стра њен об лик оце њи ва ња. Оно се про во ди раз ли чи тим ме тод ским по ступ ци ма: раз го во ром, усменим из ла га њи ма уче ни ка на за да те те ме, уче нич ким об ја шња ва њем поја ва, про це са и пој мо ва, јав ним пред ста вља њем са мо стал ног или групног ра да, ди ску си ја ма, рас пра ва ма, усме ним ис пи ти ва њем це ле гру пе или оде ље ња пу тем крат ких пи та ња и од го во ра. Пи сме но ис пи ти ва ње је об лик у ко јем на став ник по ста вља пи та ња усме но или пи сме но, а уче ни ци од го ва ра ју пи сме но. Ко ри сте се дикта ти, кра ће пи сме но од го ва ра ње, за тим, пи са ни те мат ски ра до ви, контрол ни за да ци, те сто ви. Оце њи ва ње до ма ћих за да та ка има по себ ну вред ност, јер оспо собља ва уче ни ка за са мо ста лан рад и раз ви ја на ви ке си сте мат ског ра да, пла ни ра ња вре ме на и са мо кон тро ле. Они мо гу до при но си ти и раз вија њу со ци јал них ве шти на код уче ни ка и спо соб но сти за тим ски са раднич ки рад, уко ли ко пред ви ђа ју ре а ли за ци ју за да та ка у па ро ви ма или у ма њим гру па ма. Раз го вор са уче ни ци ма је јед на од основ них ак тив но сти на ставни ка. Раз го вор уче ни ка и на став ни ка се ја вља у свим сег мен ти ма проце са уче ња и на ста ве, па ти ме и као по сту пак оце њи ва ња. Оце њи ва ње уче ни ка мо же се спро во ди ти као: на став ни ко во оце њи ва ње уче ни ка; за јед нич ко оце њи ва ње уче ни ка од стра не на став ни ка и уче ни ка; ме-

93 Оце њи ва ње 91 ђу соб но оце њи ва ње уче ни ка без не по сред ног уче шћа на став ни ка; само о це њи ва ње уче ни ка. Вр сте оце њи ва ња Оце не су ис ка зи о успе ху ко ји је уче ник по сти гао у по је ди ним настав ним пред ме ти ма у од ре ђе ном вре мен ском пе ри о ду. Гло бал на оцена мо же би ти ну ме рич ка или озна че на не ким сим бо лом, сло вом. Описна оце на са др жи ана ли тич ки ка рак тер, и сто ји на су прот гло бал ним оце на ма. Опи сно оце њи ва ње је увек ана ли тич ко, пред мет оце њи ва ња мо ра мо раш чла ни ти на де ло ве, за сва ки део утвр ђу је мо је дан или више по ка за те ља успе ха, за по ка за тељ ве зу је мо вред но сни кри те ри јум на осно ву ко јег од ре ђу је мо шта је успех, а шта ни је успех. У осно ви ну ме рич ких оце на ле жи иде ја кван ти фи ка ци је или мере ња успе ха, од но сно по стиг ну ћа. Бро је ви ко ји сим бо ли зу ју оце не схва та ју се као апрок си ма ци ја оби ма или ко ли чи не зна ња. У осно ви слов них оце на ле жи иде ја о ква ли та тив ном ка рак те ру уче ња. Ти пично је да сло во А озна ча ва нај ви ши ква ли тет ис хо да уче ња, а сло ва Б, Ц и Д по ст епено оп адање кв ал итета и схода учења. Описна оцена не кл ас иф икује уч еника, већ пос ти гнућа. Ка да су у пи та њу ска ла оце не и кри те ри ју ми за по је ди не оце не, ди фе рен ци ра ње мо же би ти ми ни мал но. По сто је две оце не: успе шан и не у спе шан. У прак си, ми има мо пе то сте пе ну ска лу: је дан сте пен неу спе ха, не до во љан, а че ти ри су по зи тив на: до во љан, до бар, вр ло добар и од ли чан. Су ма тив но оце њи ва ње ка рак те ри ше то да се би ланс пра ви у за вршној фа зи уче ња, на кра ју од ре ђе не на став не фа зе: на при мер, на кра ју по лу го ди шта, на кра ју школ ске го ди не, на кра ју од ре ђе не вр сте школо ва ња. У су ма тив ном оце њи ва њу основ ни циљ је вред но ва ње остваре них ре зул та та у од ре ђе ном вре мен ском пе ри о ду, или це лом шко лова њу, ко ли ко је уче ник на у чио у од ре ђе ном на став ном пе ри о ду, у ко јој ме ри је овла дао са др жа ји ма ко ји су утвр ђе ни школ ским про гра мом. Пе ри о дич но оце њи ва ње мо же да се ин те гри ше из во ђе њем оп ште за вр шне оце не, ко ја че сто има фор му про сеч ног ре зул та та на кра ју полу го ди шта или го ди не. Функ ци ја је ви ше окре ну та од ре ђи ва њу ста туса уче ни ка у ра зним си ту а ци ја ма из ван на ста ве и про це са уче ња, не го што је окре ну та са мој на ста ви и уче њу. При све до че њу о вр сти и нивоу школ ске спре ме и се лек ци ји кан ди да та у си ту а ци ја ма ка да је школ-

94 92 Зорица Кубурић, Снежана Дачић ски успех је дан од кри те ри ју ма за упис у на ред ну фа зу, за сти пен ди ју, за по сле ње, зна чај оце не је не сум њив. Опи сно или фор ма тив но оце њи ва ње са др жи низ ис ка за ко ји преци зно опи су ју ре зул тат ко ји уче ник по сти же у од ре ђе ном пе ри о ду. Оно има две ком по нен те: јед на го во ри о оно ме шта је уче ник по сти гао и дру га о оно ме шта и ка ко уче ник тре ба да по стиг не у сле де ћем ко раку. То је оце њи ва ње на пи та ње шта је уче ник по сти гао, да би се пре цизно мо гло ка за ти шта још тре ба и ка ко тре ба да ље учи ти. Под сти цај но оце њи ва ње у то ку уче ња усме ра ва уче ни ка на од ре ђе не ци ље ве, подсти че га на пла ни ра ње и оса мо ста љи ва ње. Уче ње је схва ће но као димен зи ја ин ди ви ду ал ног раз во ја на ко ју мо же да ути че и сре ди на, али и сâм уче ник, оби мом и ква ли те том свог ан га жо ва ња. Пред но сти ова кве вр сте оце њи ва ња ле же у ње го вој пре вен тив ној уло зи: оно сво јом бла го вре ме но шћу спре ча ва по ја ву не у спе ха. Оце њива ње тре ба да бу де угра ђе но у на став не ак тив но сти, у про цес уче ња, у сва ко днев ну ко му ни ка ци ју из ме ђу на став ни ка и уче ни ка. Оно се одви ја кроз спон тан и не на ме тљив раз го вор са на став ни ком ко ји по сматра рад уче ни ка, по др жа ва га у то ме или су ге ри ше ал тер на тив ни приступ, не ку ма њу про ме ну у на чи ну ра да. Уче ни ци зна ју да на став ник пра ти њи хов рад, да се ин те ре су је за на пре до ва ње и оства ре ње по ставље них ци ље ва, и оче ку ју да им на став ник са оп шта ва ка ко ви ди њихов на пре дак, као и да их по др жа ва да са ми пре по зна ју сво је успе хе и по тре бе за да љим уче њем. Прин ци пи опи сног оце њи ва ња упу ћу ју да ин фор ма ци је ко је са држе опи сне оце не тре ба да су ја сне, ре че не на на чин ко ји је ра зу мљив уче ни ци ма, ро ди те љи ма и дру гим на став ни ци ма. У опи сној оце ни прво тре ба на ве сти оно што је уче ник по сти гао, чак и ка да је то по стиг нуће скром но, и о ње му тре ба го во ри ти по зи тив ним је зи ком. Мо гу би ти укљу че ни по зи тив ни ко мен та ри о по на ша њу и за ла га њу, у ци љу ја чања мо ти ва ци је и са мо по што ва ња уче ни ка. Опи сно оце њи ва ње са мо ста лан је вид оце њи ва ња: уче ни ку се у фор ми раз го во ра или крат ке пи са не бе ле шке са оп шта ва низ по вратних ин фор ма ци ја ко је се од но се на ње гов рад, на оно што је пред мет оце њи ва ња. На рав но, опи сна оце на не пре ста је да бу де опи сна ако поред вер бал ног на во ђе ња ин фор ма ци ја о на пре до ва њу уче ни ка об у хвата и бро је ве ко ји мо гу би ти ре зул та ти на те сту или ну ме рич ка про цена оби ма и ква ли те та по стиг ну ћа.

95 Оце њи ва ње 93 Да кле, ако упо ре ди мо ефек те, ви ди мо да опи сним оце њи ва њем по сти же мо ве ћу објек тив ност, јер да је мо при ли ку уче ни ку да сâм допри не се вла сти том успе ху, усме ра ва мо ње го во про фе си о нал но ан гажо ва ње, по шту је мо ње го ве мо ти ве и спо соб но сти, усме ра ва мо га без тра у ма и ква ре ња вла сти те сли ке о се би, ко ја тре ба да се за сни ва на ре ал ној про це ни и под сти ца њу, а не на дис ква ли фи ко ва њу. Уче ни ци во ле да бу ду пи та ни, тра же мо гућ ност да се ис ка жу. Оцењи ва ње са мо по се би не ства ра страх ме ђу уче ни ци ма, не го су страх и стреп ња по сле ди ца по гре шног на чи на ко јим на став ник при сту па свом за дат ку (Ма рин ко вић, 1983). На став ни ци тре ба да по ну де ин те ре сант не, ра зно вр сне и иза зовне, али до сти жне, са знај но вред не за дат ке, ко ји во де ка на пре до ва њу уче ни ка. По треб но је обра ти ти па жњу шта уче ни ци ка жу спон та но или од го ва ра ју ћи на пи та ња, ка ко из но се оно што су на у чи ли, шта уче ници пи шу, цр та ју, пра ве. За то је до бро са чу ва ти зна чај не ра до ве, за писа ти ко мен та ре уче ни ка и дру гих о то ме. У то ку ре а ли за ци је на ста ве по треб но је во ди ти раз ли чи те вр сте бе ле жа ка и еви ден ти ра ти по дат ке о сва ко днев ним на став ним и ван настав ним ак тив но сти ма у оде ље њу, ре зул та те те сти ра ња, сво је ко мен таре и за па жа ња ве за на за рад уче ни ка и соп стве ни рад. За пи си ва ње ко је се во ди у днев ни ку код на став ни ка че сто иза зи ва авер зи ју због ад мини стра тив них оп те ре ће ња. По треб но је на ћи ме ру пре глед ног пра ће ња. Из ве шта ва ње мо же би ти не фор мал но, усме но, или фор ма ли зо вано, из ло же но у пи са ном ви ду и при ла го ђе но кон крет ној на ме ри. Функци је из ве шта ја огле да ју се у пру жа њу дра го це не по врат не ин фор маци је о њи хо вом прет ход ном ра ду и кон струк тив но ука зу ју на сле де ће ко ра ке у про це су уче ња. Из ве штај тре ба да са др жи за па жа ња о личном и со ци јал ном раз во ју уче ни ка. Из ве штај по ма же на став ни ку да са гле да шта је и ка ко пла ни рао и ко ли ко по сти гао. Из ве штај ну ди теме о ко ји ма на став ни ци и уче ни ци мо гу да раз го ва ра ју, а ти ме ства ра по вољ не усло ве за уна пре ђе ње парт нер ског од но са из ме ђу на став ника и уче ни ка. Уче ни ци ма је по треб на по др шка у об ли ку ука зи ва ња на оно што су успе шно ура ди ли, ин фор ма ци ја шта још тре ба да упот пу не и утврде, су ге сти ја о мо гу ћим на чи ни ма ра да у сле де ћој фа зи уче ња. Ро дите љи ма је по треб но ука зи ва ње на оп ште на пре до ва ње њи хо ве де це, укљу чу ју ћи мо ти ва ци ју и со ци јал ни раз вој. Ин фор ма ци је ко је на став-

96 94 Зорица Кубурић, Снежана Дачић ник да је тре ба да оста ве увер љив ути сак да на став ник по зна је уче ни ка и да је до бро на ме ран. Ова кви из ве шта ји о успе ху по ма жу фор ми ра њу ре ал не сли ке о се би, ко ја има зна ча јан ути цај на успех. До бар из ве штај тре ба да бу де са жет, кон кре тан и да ре зи ми ра изло же не ин фор ма ци је. У ње му тре ба го во ри ти о ствар ном на пре до вању, о тем пу на пре до ва ња, о кон крет ним по стиг ну ћи ма, о сле де ћим поступ ци ма и по тре ба ма. Не ма ко ри сти од оп штих ко мен та ра. По ступ ци оце њи ва ња за сни ва ју се на по сма тра њу уче ни ка у раз ли чи тим си ту аци ја ма. При ли ком еви ден ти ра ња по да та ка по треб но је пре ци зно одвоји ти ко мен та ре и про це не ути ска од чи ње ни ца. Ова кав на чин оце њи ва ња за на став ни ка је при лич но зах те ван. Ме ђу тим, по де ла од го вор но сти са уче ни ци ма за за јед нич ки рад у наста ви мо гу ћа је и у про це су оце њи ва ња. За ни мљи ва су ис ку ства Кеј и Шир ли-дејл, ко је су у књи зи Оце њи ва ње на осно ву порт фо ли ја из међу оста лог на пи са ле: Ка да смо ис пи ти ва ли на ша оче ки ва ња, от крили смо да ни ска оче ки ва ња у по гле ду ра да уче ни ка во де ни ским стандар ди ма. До шли смо до за кључ ка да би за уче ни ке би ло ко ри сно ако би по ку ша ли да са ми оце њу ју сво је ра до ве, по мо ћу слич ног по ступка. Од лу чи ли смо да пра ти мо на пре дак уче ни ка из го ди не у го ди ну, ко ри сте ћи узор ке пи сме них са ста ва као све до чан ство на пре до ва ња и да уче ни ке оспо со би мо за уче ство ва ње у про це су оце њи ва ња ( Izli & Мičel, 2004:88). На и ме, порт фо лио је па жљи во кре и ра на збир ка ра до ва, ко ја пружа сли ку оно га шта уче ник зна или мо же да ура ди. Умет ни ци и писци обич но ко ри сте порт фо лио да пред ста ве сво је нај бо ље ра до ве. Порт фо лио је при хва ћен као је дан од на чи на за аутен тич ну оце ну и пред ста вља ње успе ха и на по ра јед не осо бе. Порт фо ли ја уче ни ка чи не иза бра ни при мер ци њи хо вих ра до ва, ко ји се са ку пља ју то ком јед ног вре мен ског пе ри о да и ко ри сте за пред ста вља ње уче ни ко вих успе ха. Та ко су обез бе ђе ни опи пљи ви до ка зи ко ји сто је иза оце на, а уче ни ци са ми би ра ју сво је нај бо ље ра до ве. По ступ ком са мо о це њи ва ња, да би на пра ви ли из бор за свој порт фо лио, уче ни ци су до ве де ни до са мо посма тра ња и по ста вља ња соп стве них ци ље ва.

97 ПЛА НИ РА ЊЕ И ПРИ ПРЕ МА ЊЕ НА СТАВ НОГ РА ДА Уче ни ци у сво јој бе за зле но сти ми сле да је раз лог због ко јег се на јед ном са ту до са ђу ју и му че а на дру гом не, са држај из ла га ња, а не чин из ла га ња. Ме ђу тим, оно што не ку гра ђу уче ни ци ма мо же учи ни ти за ни мљи вом или до сад ном ни је са ма гра ђа, са др жај ко ји се из ла же, не го на чин ко јим се то чи ни. Јо сип Ма рин ко вић Прин ци пи по у ча ва ња X Ме то ди ка на ста ве со ци о ло ги је је те о ри ја о вас пит но-обра зовном про це су и те о ри ја о ор га ни за ци ји и тех ни ци из во ђе ња на ста ве. Она пред ста вља син те зу на уч ног и на став ног ра да, тј. те о ри ју о проце су сти ца ња зна ња, раз ви ја њу ста во ва и уме ћа, ба ви се спе ци фич ности ма сво га пред ме та, ци ље ви ма и за да ци ма на ста ве, са др жа ји ма наста ве, прин ци пи ма на став ног ра да, ор га ни за ци јом на ста ве, об ли ци ма на став ног ра да, вр ста ма на ста ве, на став ним ме то да ма и сред стви ма. Оце њи ва ње је та ко ђе део ме то ди ке, али и при пре ма ње за на ста ву, праће ње на ста ве и уса вр ша ва ње. Исто риј ски за да так ме то ди ке на ста ве со ци о ло ги је је у то ме да прати оп шти дру штве ни раз вој у про мен љи вим исто риј ским усло ви ма, по ли тич ким, иде о ло шким, еко ном ским, као и да пре по зна је про ме не ко је на ста ју у на став ној прак си. Те о риј ски за да так ме то ди ке на ста ве со ци о ло ги је је сте у то ме да обра ти па жњу на си сте ма ти за ци ју и уопшта ва ње вред но сти прак се. Њен прак тич ни за да так у то ме је да уобли ча ва прак тич ну стра ну на став ног ра да, има ју ћи у ви ду да по сре дује из ме ђу вре ме на про шлог и вре ме на са да шњег. На став ник као ства ра лац ат мос фе ре на ча су у стал ној је и не предви дљи вој људ ској ко му ни ка ци ји, ко ја се огле да у на гла ша ва њу бит ног

98 96 Зорица Кубурић, Снежана Дачић и за не ма ри ва њу не бит ног, у кре а тив ном из ла га њу и ту ма че њу гра дива, у про ве ра ва њу и про це њи ва њу зна ња уче ни ка. О истом на став ном за дат ку по сто ји мно го ме ђу соб но раз ли чи тих ме то дич ких ре ше ња, о че му од лу чу је на став ник, а у том чи ну се, та ко ђе, огле да ње го ва моћ и ње го ва кре а тив ност. Ако сво ју па жњу усме ри мо пре ма са мим уче ни ци ма, у то ку припре ма ња за на ста ву, за па зи ће мо бо гат ство раз ли чи то сти, ко је нас обаве зу је. Уче ни ци се ме ђу соб но раз ли ку ју и у до ми нант ним сти ло ви ма уче ња, и сва ко од њих вре дан је па жње. Сти ло ви уче ња при ме њи ви су за све уз ра сте и вр сте по у ча ва ња, јер сва ко има у се би је дан до минант ни стил ко ји му нај ви ше од го ва ра, а бу ду ћи да су у јед ном оде љењу уче ни ци раз ли чи ти, са ве ту је се да се сва ки пут на сва ком ча су задо во ље по тре бе свих уче ни ка у при сту пу ко ји се при ме њу је у на ста ви. За то са ма при пре ма под ра зу ме ва да се пред ви ди на чин обра ћа ња разли чи тим уче ни ци ма. Би ло да је реч о пси хо ло шким ти по ло ги ја ма или о ди мен зи о нал ном раз у ме ва њу раз ли чи тих сти ло ва уче ња, прак тич на при пре ма од но си се на то да на став ник пре по зна: а) уче ни ке ко ји су скло ни да про це су учења при ла зе емо ци о нал но, ко ји су ма што ви ти и ра до зна ли; б) оне ко ји су по све ра ци о нал ни и зах те ва ју ар гу мен те у све му што им се пре зенту је, а њи хо во по сма тра ње пра ће но је раз ми шља њем ви ше не го пам ћењем; в) оне ко ји ви ше ми сле на при ме ну зна ња у лич ном жи во ту; г) оне ко ји во ле да ек пе ри мен ти шу и тра же ал тер на ти ве и но ве мо гућ но сти. У том кру гу уче ња, од по чет ка до кра ја ча са, у сва кој на став ној обла сти, по треб но је пр во уче ни ци ма од го во ри ти на пи та ње ЗА ШТО. Уче ни ци же ле да зна ју за што је не што по треб но. У ак тив но сти припре ме, на став ни час тре ба та ко ор га ни зо ва ти да се пр во за до во љи потре ба сми сла са мог уче ња у об ли ку ин спи ра тив ног уво да, ко ји упу ћу је на мо гућ но сти и на раз ло ге, на сми сао. За тим се пре ла зи на обра ћа ње па жње ана ли тич ки скло ним уче ни ци ма, ко ји ма се од го ва ра на пи та ње ШТА да ва њем ар гу ме на та. Ту је по треб но при пре ми ти што ви ше мо да ли те та, чи ње ни ца, ин фор ма ци ја. Уче ни ци ко ји во ле шко лу, ко ји же ле што ви ше да зна ју, ко ји уче раз ми шља ју ћи о сва кој иде ји, ства рају ћи кон цеп те, оче ку ју од на став ни ка те ме љи ту при пре му. Ме ђу тим, има уче ни ка ко ји ма ни је до вољ но то што су чу ли за што да уче и шта је то о че му уче, они же ле да до жи ве вла сти то ис ку ство, да ис тра жују; они здра во ра зум ски тра же ре зул та те и прак тич ну при ме ну иде ја, и

99 Пла ни ра ње и при пре ма ње на став ног ра да 97 тра же да зна ју КА КО. И да би се круг уче ња за тво рио, на став ник треба да пред ви ди ре ак ци је уче ни ка ко ји же ле да ути чу на дру ге, ко ји воле про ме не, ко ји пре у зи ма ју ри зи ке, ко ји уче та ко што кроз кре а тив ну ак ци ју пра ве по гре шке и успе хе и вла сти том ди на ми ком стал но по ставља ју пи та ње ШТА АКО?. Ат мос фе ра у учи о ни ци тре ба да бу де то пла, да се сви уче ни ци осе ћа ју при хва ће ним. Циљ ко ји ор га ни зу је све на ше ак тив но сти утеме љен је у вред но сти ма ко је раз ви ја ју пре све га са мо по што ва ње, што је пред у слов од но са по што ва ња дру го га. Бу ду ћи да је ме то ди ка ин тер ди сци пли нар но за сно ва на, нео п ходно је ин те гри са ти зна ња из раз ли чи тих обла сти. У овом де лу на шег раз ми шља ња о при пре ми за не по сред но из во ђе ње на ста ве, под се ћа мо на од нос из ме ђу пот пу но сти и ег зем плар но сти. Си гур но је да се це локуп ни на став ни про грам не мо же ме то дич ки об ра ди ти, те се сто га ради на ег зем плар ним са др жа ји ма, ко ји слу же као мо де ли. План и програм наставе социологије и типологија часова Украт ко: ми се мо ра мо од лу чи ти или за шко лу памће ња, или за шко лу ми шље ња У мла дих се тре ба раз вити чу ђе ње пре ма по ја ва ма по ред ко јих ина че про ла зе по све рав но ду шно: ми шље ње и по чи ње чу ђе њем и по ста вља њем пи та ња. Ђу ро Шу шњић На став ни план и про грам ве о ма су ва жни школ ски до ку мен ти јер, се на њи ма те ме љи це ло куп ни на став ни рад. Бу ду ћи да по стоји раз гра нат си стем шко ло ва ња, по сто је и раз ли чи ти на став ни пла нови и про гра ми. Ако их кла си фи ку је мо по то ме за ко ју вр сту шко ле су са ста вље ни, го во ри мо о: а) на став ном пла ну за основ ну шко лу, б) за сред њу шко лу, в) за ви ше шко ле и фа кул те те. Ако го во ри мо о то ме ко их је про пи сао, има мо: а) са ве зне, б) ре пу блич ке и в) оп штин ске плано ве и про гра ме. На рав но, спе ци фич ни усло ви ра да по је ди них шко ла, као и зах те ви де це са по себ ним по тре ба ма, од ре ђу ју ства ра ње пла нова и про гра ма за спе ци јал не шко ле, за екс пе ри мен тал не шко ле. Та кође, мо же мо го во ри ти о на став ним пла но ви ма и про гра ми ма за ла ич ке шко ле и за вер ске шко ле, али и о др жав ним и при ват ним шко ла ма, и ва ри јан та ма уну тар на став них пла но ва и про гра ма.

100 98 Зорица Кубурић, Снежана Дачић У окви ру на став ног про гра ма, на ла зе се на став ни са др жа ји за сваки на став ни пред мет. Ка да је реч о про гра му, ука за ли би смо на је дан мо ме нат ко ме у пла ни ра њу на став них са др жа ја и вре ме на њи хо ве ре а ли за ци је у оквиру на став них про гра ма, ни је до вољ но по кла ња на па жња у до са да шњој на став ној прак си. Реч је о ко ре ла ци ји на став них са др жа ја раз ли чи тих на став них пред ме та. На и ме, би ло да је реч о основ ној или сред њој шко ли, де ша ва се да се у окви ру пред ме та пред ви ђе них за од ре ђе ни раз ред ода бе ру са др жа ји ко ји се, ка да су у пи та њу по је ди ни, на ро чито срод ни на став ни пред ме ти, по ду да ра ју. На рав но, ти са др жа ји се уче ни ци ма у окви ру сва ког на став ног пред ме та да ју из угла оне на у ке или умет но сти на чи јим до стиг ну ћи ма се те ме љи тај на став ни предмет. Сми сао ко ре ла ци је на став них пред ме та ни је са мо у то ме да каже мо ка ко по сто је срод ни на став ни пред ме ти и да се у њи хо вом оквиру сре ћу слич ни на став ни са др жа ји; функ ци о нал ни сми сао ко ре ла ци је на став них пред ме та би ће по стиг нут он да ка да са ми на став ни ци јед не шко ле, при ли ком из ра де сво јих на став них про гра ма, по ве ду ра чу на о на став ним са др жа ји ма срод них на став них пред ме та, и вре мен ски уједна че об ра ду оних на став них са др жа ја ко ји се по слич но сти по ду да ра ју. Ми ни стар ство про све те, на у ке и тех но ло шког раз во ја Ре пу бли ке Ср би је по кре ну ло је про јек ат Уна пре ђе ње ква ли те та на ста ве раз вој кључ них ком пе тен ци ја кроз мул ти ди сци пли нар ни при ступ Са радњом до зна ња за школ ску 2016/17. го ди ну, чи ја се ре а ли за ци ја мо же пра ти ти пре ко сај то ва иза бра них шко ла као и ме ди ја 3. Циљ про јек та је уна пре ђи ва ње на став не прак се и под сти ца ње мо ти ва ци је за уче ње кроз ин те гра ци ју са др жа ја из раз ли чи тих пред ме та и рад на раз во ју ме ђу пред мет них ком пе тен ци ја. План је да се пу тем те мат ског пла нира ња и по сте пе ног тран сфор ми са ња ча со ва раз ви ја но ви мо дел ор гани за ци је на ста ве, ко ји под ра зу ме ва по ве зи ва ње са др жа ја раз ли чи тих пред ме та кроз ко о пе ра тив ни рад на став ни ка. Ре а ли за ци ја про јект них ак тив но сти под ра зу ме ва про ме не у ор га ни за ци ји ра да, пе ри о дич ну изме ну рас по ре да ча со ва, тим ско пла ни ра ње и из во ђе ње на став них садр жа ја и це ли на у ко о пе ра ци ји ви ше на став ни ка, уз ак тив но уче шће уче ни ка. По тен ци јал не до би ти ко је се на во де су сма ње ње оп те ре ће ња 3 la.edu.rs/ak tiv no sti/raz vo ji ni-pro jek ti; jo va jo va no vic ru ma.edu.rs/2016/09/11/pro je kat-sa rad njom-do-zna nja/; ga zin da ni.rs/in dex.php?c=vest&ve stid=456&sli der=off&lg=sr

101 Пла ни ра ње и при пре ма ње на став ног ра да 99 уче ни ка на го ди шњем ни воу, омо гу ћа ва ње ак тив ни јег уче шћа уче ника у на став ном про це су и вр шњач ко уче ње, сти ца ње функ ци о нал них зна ња и раз вој кључ них и ме ђу пред мет них ком пе тен ци ја код уче ни ка. Из пер спек ти ве на став ни ка, отво ри ле би се ве ће мо гућ но сти да ефика сни је упра вља ју оде ље њем, лак ше ин ди ви ду а ли зу ју на ста ву, ускладе кри те ри ју ме оце њи ва ња и да се хо ри зон тал но струч но уса вр ша вају. Да би се ре а ли зо ва ле про јект не ак тив но сти по че ло се од уно ше ња из ме на у Го ди шњи план ра да шко ле и пла но ви ма ра да на став ни ка где се око 10% укуп ног бро ја ча со ва на го ди шњем ни воу ре а ли зу је тим ски као про јект на ак тив ност. Са др жин ски слич не на став не је ди ни це/те ме, или це ли не у истом оде ље њу ре а ли зу ју исто вре ме но два, или три настав ни ка. Ова ква те мат ска ре а ли зу је се у тра ја њу од три не де ље у току школ ске го ди не. Ана ли зе до би је них ефе ка та Про јек та по слу жи ће као мо дел при ме не до бре прак се дру гим шко ла ма у Ре пу бли ци Ср бији, а Збир ка при ме ра успе шних ча со ва и ана ли за мо де ла до брих ре шења би ће елек трон ски до ступ ни сви ма ко ји же ле да на овај на чин инови ра ју сво ју прак су. Све ово од и гра ва се у јед ном, ве ко ви ма кон сти ту и са ном, пред метно-раз ред но-ча сов ном си сте му. Пред ме ти су, ви де ли смо, да ти у настав ном пла ну. Тач но се зна ко ји на став ни пред ме ти се на ком уз ра сту (у ком раз ре ду) да те шко ле (основ не, сред ње) из у ча ва ју; це ло куп но зна ње, уме шност, ве шти на, све је кон цен три са но у оно ме што се нази ва на став ни час ча ро ли ја ко ју мо же мо про из ве сти у вре ме ну одре ђе ном за ње го ву ре а ли за ци ју. Ди дак тич ка те о ри ја и да нас по ле мише о вре мен ском тра ја њу на став ног ча са, ко је је то вре ме ефи ка сно и оп ти мал но у од но су на уз раст, са др жа је и слич но. Оно што је бит но, без об зи ра ко ли ко на став ни час вре мен ски тра је, је сте ње го ва структу ра, је су ета пе на став ног ча са ко је под ра зу ме ва кла сич на ре а ли за ција на ста ве. Нај че шће ета пе у на ста ви су: увод (при пре ма уче ни ка) за рад; об ра да но вог гра ди ва; утвр ђи ва ње и ве жба ње; по на вља ње и прове ра ва ње. Ко је ће ета пе би ти за сту пље не на не ком ча су, за ви си од циља ко ји на став ник по ста вља. Са ма ти по ло ги ја на став них ча со ва мо же би ти из вр ше на на основу раз ли чи тих кри те ри ју ма, али се нај че шће ру ко во ди упра во ета пама на став ног про це са, па та ко мо же мо го во ри ти о сле де ћој ти по ло ги ји ча со ва: увод ни час, час об ра де но вих са др жа ја, час утвр ђи ва ња гра дива, час по на вља ња (си сте ма ти за ци је) на став них са др жа ја, час про ве ра-

102 100 Зорица Кубурић, Снежана Дачић ва ња и ком би но ва ни час. На рав но, у ди дак тич кој ли те ра ту ри сре ћу се раз ли чи те ти по ло ги је, не ке чак ве о ма раз у ђе не, али с об зи ром на наме ну ко ју ова књи га има, сма тра мо да је на ве де на ти по ло ги ја до вољ но ре фор ма тив на. Уз то, сма тра мо да ов де тре ба, на ро чи то оним чи та о цима ко ји се ни су ра ни је сре та ли са ди дак тич ком и уоп ште пе да го шком ли те ра ту ром, при бли жи ти сми сао сва ког пој ма из ове ти по ло ги је. На и ме, увод ни час, ње го ва осми шље ност и ре а ли за ци ја ве о ма су ва жни, на ро чи то ка да уче ни ке тре ба упо зна ти с не ком но вом об ла шћу, не ким но вим пред ме том. Овај тип ча са ре а ли зу је се на по чет ку сва ке но ве школ ске го ди не, ка да се на став ник на ђе пред уче ни ци ма ко ји ма тре ба да об ја сни струк ту ру на ста ве со ци о ло ги је као на став ног предме та. По себ но је ва жно ка ко ће то ура ди ти и ка кав ће ути сак оста вити на уче ни ке, јер се пр ви пут сре ћу са овим на став ним пред ме том. Та квим при сту пом мо же се на ве о ма при кла дан на чин од го во рити на оно уни вер зал но и све при сут но пи та ње, ко је увек сто ји не где иза угла и че ка на став ни ка. То је пи та ње за што се уоп ште уче не ки на став ни са др жа ји. На став ни ко ва свест и схва та ње соп стве ног по зива, као и по зна ва ње на став ног гра ди ва ко је пре да је, од ре ди ће хо ће ли та кво пи та ње за ње га би ти из не на ђе ње или не. Та да, ка да су у пи та њу са др жа ји ко ји ће мо жда, у тре нут ку ка да се на ча су из ла жу, иза зва ти код уче ни ка пи та ње: За што учим ово или оно, тре ба да до ђе до изра жа ја на став ни ко ва про фе си о нал ност и спо соб ност да по мог не учени ци ма да схва те да мно ги на став ни са др жа ји има ју оп ште кул тур ни сми сао и до при но се укуп ном раз во ју лич но сти уче ни ка, са гле да ва њу ве за ме ђу свим ци ви ли за циј ским те ко ви на ма, чи ме се и са да шњост боље раз у ме, као и на ше ме сто у њој. У да љем ра ду на став ник нај че шће ре а ли зу је ча со ве об ра де но вог гра ди ва. О то ме ка ко се ови ча со ви ре а ли зу ју, де таљ ни је ће мо го во рити ка да се бу де мо упо зна ли са на став ним об ли ци ма и ме то да ма ра да. Ча со ви утвр ђи ва ња гра ди ва су у ве зи са ча со ви ма об ра де но вог гра ди ва, јер је њи хо ва функ ци ја у то ме да уче ни ци ма по мог ну да утврде, бо ље са вла да ју оне са др жа је ко ји су на ча со ви ма об ра де из не ти. Обич но се ови ча со ви при ме њу ју за ре а ли за ци ју оних на став них садр жа ја за ко је се зна да их уче ни ци те же усва ја ју, и да зах те ва ју не ка до дат на об ја шње ња, упут ства и слич но. За раз ли ку од ових ча со ва, час по на вља ња (си сте ма ти за ци је) гради ва ре а ли зу је се он да ка да је не ка област (те мат ска це ли на) кроз ча-

103 Пла ни ра ње и при пре ма ње на став ног ра да 101 со ве об ра де и утвр ђи ва ња при бли же на уче ни ци ма, те се са да при ступа си сте ма ти зо ва њу зна ња ко ја при па да ју тој це ли ни. Ови ча со ви су успе шни са мо ако на став ник мак си мал но ак ти ви ра уче ни ке, та ко да они осе те ка ко вла да ју соп стве ним зна њем, ка ко до ла зе до за кључа ка, глав них иде ја, ка ко по ве зу ју на став не са др жа је и вла да ју пој мови ма из те обла сти. На ком би но ва ном ча су, као што сâм на зив ка же, на став ник ће приме ни ти по не што од раз ли чи тих ти по ва ча со ва, као што је, на при мер, и об ра да, утвр ђи ва ње, и про ве ра. На ча со ви ма про ве ра ва ња, усме ним или пи сме ним уче нич ким из ра жа ва њем, на став ник вр ши про ве ру знања, усво је ност пред ви ђе ног гра ди ва. Вред но ва ње ко је на став ник вр ши из ра жа ва се у ви ду број ча ног или опи сног оце њи ва ња. Оно што је ве о ма ва жно схва ти ти и на гла си ти је сте да је сва ки од на ве де них ти по ва на став ног ча са ар ти ку ли сан про цес, тј. да има сво ју уну тра шњу ор га ни за ци ју, ко ја се раз ли ку је у за ви сно сти од ти па ча са: раз ли ко ва ће се ар ти ку ла ци ја ча са об ра де од ча са утвр ђи ва ња гра дива, или ар ти ку ла ци ја ча са на ме ње ног про ве ра ва њу усво је но сти гра дива од ча са си сте ма ти за ци је гра ди ва, итд. Али, оно што је за јед нич ко сва ком ча су, тј. ре а ли за ци ји би ло ко је на став не је ди ни це ко ја је за тај час пред ви ђе на, је сте оп шта струк ту ра на став ног ча са, што зна чи да сва ки час има увод ни, цен трал ни (глав ни, сре ди шни) и за вр шни део. Сва ки од ових де ло ва, ори јен та ци о но, има и од ре ђе ну ду жи ну траја ња у окви ру кла сич них 45 ми ну та школ ског ча са. На и ме, то ком припре ме за на став ни час на став ник пла ни ра ета пе на став ног ча са и одре ђу је им ду жи ну тра ја ња: увод ни део 5 до 10 ми ну та, цен трал ни део 25 до 30 ми ну та и за вр шни део 5 до 15 ми ну та. План и про грам на ста ве и ти по ло ги ја ча со ва уна пред од ре ђују струк ту ру, са др жај и фор му ре а ли за ци је на ста ве. Ов де је реч о настав ни ко вој при пре ми за ре а ли за ци ју кон крет не на став не (ме тод ске) је ди ни це и ова ква при пре ма нај че шће се са чи ња ва у пи са ној фор ми. Она пред ста вља јед ну, и то за вр шну фа зу на став ни ко вог при пре ма ња за на ста ву. Овој при пре ми прет хо ди при пре ма ње на гло бал ном ни воу из ра да го ди шњег (гло бал ног) про гра ма ра да за по је ди ни на став ни пред мет, у ко ме се на ла зе за да те те мат ске це ли не. Опе ра тив ни план ра да об у хва та на став не је ди ни це рас по ре ђе не по те мат ским це ли на ма. И на кра ју, при пре ма ње за на став ни час, тј. за ре а ли за ци ју конкрет не на став не је ди ни це, об у хва та пи са ну при пре му ко ја, осим на-

104 102 Зорица Кубурић, Снежана Дачић ве де не струк ту ре на став ног ча са, до но си и ци ље ве и за дат ке на ставне је ди ни це, на став не ме то де, на став не об ли ке, на став на сред ства и ис хо де уче ња. На ста ва је ор га ни зо ван и осми шљен про цес, ко ји тре ба бри жљиво и од го вор но пла ни ра ти и при пре ма ти. За на став ни ка све о бу хватно пла ни ра ње и при пре ма ње вас пит но-обра зов ног ра да је сте прав на, ди дак тич ка, струч на и прак тич на оба ве за. Не по што ва њем ово га нару ша ва се це ло ку пан си стем ра да и угро жа ва ефи ка сна ре а ли за ци ја на став них са др жа ја. За то сва ки на став ник мо ра би ти оспо со бљен за пла ни ра ње и при пре ма ње на став ног ра да, тј. из ра ду оних до ку ме на та кроз ко је се ово пла ни ра ње оства ру је. У ова до ку мен та убра ја мо: глобал ни план ра да, опе ра тив ни план ра да и при пре му за не по сред но изво ђе ње на ста ве. Гло бал ни план ра да на став ни ка (го ди шње те мат ско пла ни ра ње) Гло бал но п ла нирање пре дстављ а на ст авнико в напор д а с агледа рад у оквиру једно г на ставног пр едмета у пре дс тојећој школско ј години. Њиме се п ланир а могућ а ор га ни зациј а рада и врем е обрад е по једини х са држаја. Гл обални пла н помаж е на ст авнику да б лаговремено и т емељно пр ипрем а обрад у по једини х тема и је диница. Це ло ку пан на став ни са др жај од ре ђе ног на став ног пред мета де ли се на ма ње ор га ни за ци о не и са др жин ски раз ли чи те, ди дактич ко-ло гич ке це ли не, ко је се на зи ва ју те ме. Оне се да ље раш чла њу ју на ма ње је ди ни це на став не (ме тод ске) је ди ни це, ко је се ре а ли зују на по је ди ним на став ним ча со ви ма. Гло бал ни план ра да тре ба сачи ни ти на по чет ку школ ске го ди не; он мо же би ти је дин ствен за сва оде ље ња истог раз ре да. Та кво пла ни ра ње пред ви ђе но је за ду жи рок, за јед ну школ ску го ди ну, па је оно гло бал но, ори јен та циј ско или тзв. ма кро -пла ни ра ње. Веом а је важно садр жај наста вног г ра ди ва овог пр едмета за одре ђени р аз ре д сагледати у цел ини и поде ли ти га н а наставн е те ме, одредити циљ св ак е од њи х, време реали за ције, к ао и заст уп ље ност часова обраде и утврђи вања. У о ваквом планирању уобичајен однос часова обраде и утврђивања је 50:50 или 60:40 (у корист обраде). У следећој табели дат је глобални план рада (Јовановић, 2015: 11-12)

105 Пла ни ра ње и при пре ма ње на став ног ра да ГЛОБАЛНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА Наставни предмет: Социологија Недељни фонд часова: 2 децембар новембар октобар септембар Месец Наставна тема Социолошки приступ друштву Друштвена структура Наставна јединица за обраду Упознавање са наставним планом и програмом уводни 1. Шта је социологија? о 2. Одређење предмета социологије и сазнајни циљеви социологије о 3. Метод социолошког истраживања о 4. Понављање у 5. Модерно и савремено друштво о 6. Настанак и развој социологије о 7. Социолошке теорије после очева оснивача о 8. Понављање у 9. Појединац, култура и друштво о 10. Систематизација пређеног градива с 11. Проверавање контролна вежба п 12. Друштвени положај и улога о 13. Друштвена структура и систем о 14. Понављање у 15. Друштвене групе о 16. Понављање у 17. Друштвене организације и институције о 18. Бирократија о 19. Понављање у 20. Класе о 21. Друштвена покретљивост о 22. Статусне групе о 23. Понављање у 24. Друштвене неједнакости и стратификација о 25. Друштвено конституисани фактори неједнакости о Број часова за по друге наставној типове теми Уводни час 1, обрада 7, утврђивање 2, систематизација 1, провера 1 = 12 Обрада 14, утврђивање 5, провера 1, систематизација 1 = 21

106 104 Зорица Кубурић, Снежана Дачић јануар фебруар март април мај јун Основне области друштвеног живота Појаве и проблеми савременог друштва 26. Врсте неједнакости о 27. Понављање у 28. Друштвене промене о 29. Теорије друштвених промена о 30. Проверавање контролна вежба п 31. Друштво и становништво о 32. Систематизација пређеног градива с 33. Рад о 34. Понављање у 35. Економски аспекти друштва о 36. Понављање у 37. Култура о 38. Елементи културе о 39. Врсте културе масовна култура, кич и шунд у 40. Примена кич и шунд о 41. Религија о 42. Социолошке теорије о религији о 43. Понављање У 44. Политика о 45. Примена политичке странке у 46. Етничка група, нација, раса о 47. Нација и национализам о 48. Понављање у 49. Идеологија о 50. Понављање у 51. Породица о 52. Примена дебата у 53. Систематизација с 54. Провера контролна вежба п 55. Проблеми савременог друштва изношење о 56. Могућности решавања проблема о 57. Простор и друштво о 58. Еколошки проблеми о 59. Глобализација о 60. Примена дебата у 61. Млади у савременом друштву о 62. Понављање у 63. Систематизација пређеног градива и закључивање оцена с Обрада 12, утврђивање 8, провера 1, систематизација 1 = 22 Обрада 5, утврђ. 2, примена 1, систем. 1 = 9 Прво полугодиште Друго полугодиште Укупно

107 ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА Назив предмета: Филозофија, наставник, Данијела Грујић, разред.. IV1, IV2, IV8, IV9... недељни фонд часова Школске 2015/2016. године Рб часа Наст. jед НАЗИВ НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ Утврђивање античке филозофије Тип часа Облик рада Метод рада Наставна средства Проверавање и оцењивање усм Фронтални рад, индивид. рад, см. учење Есеј (проблемски) Самосталан рад Индивдуалан рад. Стваралачко учење Појава и принцип хришћанства Патристика однос вере и разума Схоластика, спор о универзалијама Улога филозофије у формирању хришћанског учења Утврђивање градива о средњовековној филозофији Филозофија ренесансе и Френсис Бекон Оснивач рационализма: Рене Декарт Комб.: обрада, вежбање и пров. и оц. Комб.: обрада, вежбање и пров. и оц. Комб.: обрада, вежбање и пров. и оц. Комб.: обрада, вежбање и пров. и оц. Провервање и оцењивање усм Комб.: обрада, вежбање и пров. и оц. Фронтални рад, индивид. рад, см. учење Фронтални рад, индивид. рад, см. учење Фронтални рад, индивид. рад, см. учење Фронтални рад, индивид. рад, см. учење Индивидуални рад и групни рад Фронтални рад, индивид. рад, см. учење Усмено излаг., мет. разговора, текст-метода Писани радови ученика Усмено излаг., мет. разговора, текст-метода Усмено излаг., мет. разговора, текст-метода Усмено излаг., мет. разговора, текст-метода Усмено излаг., мет. разговора, текст-метода Усмено излаг., мет. разговора, текст-метода Усмено излаг., мет. разговора, текст-метода Обрада Фронтални рад Усмено излаг., мет. разговора, текст-метода Исп. листићи, наст. листићи Уџбеник, литература по избору ђака, табла Библија, табла, исп. листићи Августин: О држави бож. табла, исп. листићи Цитати, табла, исп. листићи Цитати, табла, исп. листићи Активности Циљ и задаци Ученици Наставник Учествују у разговору и тумаче текст. Користе се разн. литер. по властит. избору. Испитује у форми разговора и тумач. текста. Уводи уч. у тему есе. Разв. осн. појм. рел. Учествују у разговору. Предаје, води разговор и анализира митове. Учествују у разговору и тумаче текст Учествују у разговору и тумаче цитате. Учествују у разговору и тумаче цитате. Испитни листићи Учествују у разговору и тумаче текст Бекон : Нови органон, табла, исп. листићи Декарт: Медитације... табла Учествују у разговору и тумаче текст Учествују у разговору и тумаче ставове. Предаје, води разговор и аналира текст. Предаје, води разговор и анализира цитате. Предаје, води разговор и анализира цитате. Предаје, води разговор и анализира текст. Предаје, води разговор и анализира текст. Предаје, води разговор и анализира ставове. Развој културе дијалога. Осамостаљивање ученика за рад на тексту. Оспособљавање ученика за креативан рад. Развој вредносне оријентације. Разумевање епохал. смисла хришћ. Разрада осн. хришћ. митова. Развој културе дијалога. Упознавање раних хришћ. ставова и односа према филоз. Осамостаљивање уч. за исказ. мишљења. Схватање смисла спора о унив. Осамостаљивање уч. за исказ. мишљења. Развој културе дијалога. Схватање смисла протестантског довршења хришћанства. Осамостаљивање уч. за исказ. мишљења. Развој културе дијалога. Осамостаљивање ученика за рад на тексту. Раз. ренесансне обнове фил. мисли. Упоз. енгл. фил. традиције. Изгр. сам. мисаоне позиције ученика. Схватање основних поставки Декарт. филоз. и новог почетка фил. Развој културе дијалога.

108 106 Зорица Кубурић, Снежана Дачић Опе ра тив ни план ра да За раз ли ку од гло бал ног пла на, о ператив ним пла ном припрем а з а наст ав у планира се зн атн о детаљниј е и п рецизније. Пр е преласк а нао брађи ва ње поје дине т еме, настав ник т реба добро да уп оз на садржај и, у складу с п редвиђе ним бр ој ем час ов а, од ред и дименз ије, е кстензитет, интензит ет и логичк у структ уру. П осле то га, р ашчла њу је сад ржајпоје дине тем е на наст ав не једини це. С ваки наста вни к посебно сеприпрема да по том п лану ради. На осн ову б ро ја часо ва п редвиђени х за одре ђену т ему, наста вн ик одређује бр ој ча со ва обраде и у тврђивањ а, а наста вн им с адржај им а пр илаго ђа ва обли ке и ме тоде наста вног р ада, в рст у наст аве, настав на средстава, обј ек те извође ња и к орелацију са друг им п редмети ма и наста вн им с адржајима. При пре ма за непосредно из во ђе ње на ста ве Ка да су у гло бал ном пла ну ко рект но из ло же ни оп шти, а у опе ратив ном пла ну по себ ни зах те ви, та да тре ба при сту пи ти ре ша ва њу по једи нач них пи та ња, тј. на став ник се при пре ма за ре а ли за ци ју кон крет не на став не је ди ни це. У ди дак тич кој те о ри ји спо ми ње се не ко ли ко могућ но сти овог при пре ма ња. Нај че шће при ме њи ва но је при пре ма ње у пи са ној фор ми, у ви ду пи са не при пре ме за не по сред но из во ђе ње наста ве. Став струч ња ка о по тре би пи са ња при пре ме не дво сми слен је и ујед на чен: при пре ма ње за час у пи са ној фор ми је сте нео п ход но. Припре му за не по сред но из во ђе ње на ста ве и ван на став них ак тив но сти мора ју да пи шу сви ко ји се ба ве на став ним ра дом. Пи са ње при пре ме је рад на оба ве за на став ни ка, без об зи ра да ли зна или не зна на став не са др жа је, или их са мо пре по зна је, да ли је склон пам ће њу или за бора вља њу. На став ник мо ра да се при пре ма, а до каз тог при пре ма ња је пи са на при пре ма за не по сред но из во ђе ње на ста ве и ван на став них актив но сти (Ми ло са вље вић, 2000:24). На став ни ко ва пи сме на при пре ма је исто вре ме но кра так план, пре сек ча са, њо ме се за ми шља и пред ви ђа ор га ни за ци ја ча са са потреб ним еле мен ти ма ор га ни за ци је на ста ве (ме то де, сред ства, об ли ци, тех ни ке, про це ду ра ра да, по врат на ин фор ма ци ја и слич не) а, та ко ђе, пред ви ђа ју се и од ре ђе ни вас пит но-обра зов ни ис хо ди ча са (Ви ло тије вић, 1999:344).

109 Пла ни ра ње и при пре ма ње на став ног ра да 107 Ово при пре ма ње за не по сред но из во ђе ње на ста ве, ми кро-пла нира ње, са став ни је део на став ни ко вог ра да, па и са став ни део струч ног и пе да го шког уса вр ша ва ња. Успех у на ста ви за ви си од на став ни ка, од ње го ве при пре ме, што је ка рак те ри стич но за то зва ње. У овакв и м случајев и ма т реба и н си сти рати н а дет аљн и м п и с ан и м припремама, онаквим какве студенти учитељских факултета раде за огледна предавања. Наравно, у каснијем раду, не може се очекивати да се свакодневно раде детаљне припреме. Тада се приступа сажетијем писменом припремању, које је, уствари, само завршетак претходног стручног припремања наставника. До брим и осми шље ним при пре ма њем сва ке на став не је ди ни це, наставник ства ра се би про стор да ле жер но во ди уче ни ке кроз време од ре ђе но за је дан школ ски час, да бу де кре а ти ван и флек си би лан, тј. да се при ла го ди тре нут ку и зах те ви ма ко ји се у ин тер ак ци ји са учени ци ма не пла ни ра но мо гу по ја ви ти. До бро при пре мљен на став ник на уче ни ке оста вља ути сак са мо у ве ре но сти, ути че на њи хов од нос према на став ни ку, а ти ме и пре ма са мом на став ном пред ме ту. Уче ни ци су не у мо љи ви и ве о ма пре ци зни у сво јим оце на ма на став ни ка. Јед ном сте че ни ути сак, те шко се ме ња. Ве о ма је ва жно да пред сво јим уче ници ма на став ник ство ри ауто ри тет ко ји се те ме љи на ње го вом зна њу, са ве сном од но су пре ма ре а ли за ци ји на ста ве, ува жа ва њу уче ни ка, пове ре њу и од су ству сва ког об ли ка ре пре си је. Ако уче ни ци осе те прису ство ових вред но сти, мо же се оче ки ва ти ква ли тет на за ин те ре со ваност за на став не са др жа је. Примери писаних припремаза наставу социологије Писање припрема за сваки час није нимало лак задатак. На почетку сваког наставног часа наставник, пре свега, треба да зна какве педагошке циљеве жели да постигне и како ће тај наставни час омогућити да се ти циљеви остваре. И док се од студената, будућих наставника, најчешће тражи да напишу детаљну припрему за час, искусни наставници се чешће служе својим великим искуством као оквиром кад одређују како желе да настава тече. То нужно не значи да су припреме искусних наставника мање подробне од припрема наставника-почетника, него да су припреме понављањем постале интернализоване (Kyriacou, 2001:35).

110 108 Зорица Кубурић, Снежана Дачић Наставна јединица: КИЧ И ШУНД (Јовановић, 2015) I По да ци о ча су Де фи ни са ње ча са: пред мет Со ци о ло ги ја; на став на област Култу ра ; на став на је ди ни ца Кич и шунд; 4/1 оде ље ње дру штве ног смера; тип ча са об ра да но ве на став не је ди ни це; ал тер на тив ни на зив часа: Жи вот у ру жи ча стом Уво ђе ње но ви не: Те жи ште ра да је на ак тив но сти уче ни ка ко ји раде са мо стал но, у гру пи и у окви ру оде ље ња, по ку ша ва ју ћи да проми сле о бит ним фе но ме ни ма ма сов не кул ту ре. На став ник је у уло зи ор га ни за то ра, ме ди ја то ра, под стре ка ча (ка да то за тре ба) и си сте ма тиза то ра гра ди ва. Мо ти ва ци ја: Да се под стак не ду хов на и ми са о на ан га жо ва ност учени ка ко ја ће им омо гу ћи ти да се кри тич ки од но се пре ма дру штве ним по ја ва ма и да на ори ги налан на чин схва те свет и дру штво у ко ме жи ве. Ова те ма је иза бра на за то што је час на ко ме је ре а ли зо ва на, по ми шље њу уче ни ка, био из у зет но успе шан. II Пла ни ра ње и ор га ни за ци ја ча са Ци ље ви ча са Обра зов ни циљ: По сле об ра де ове на став не је ди ни це уче ни ци треба да зна ју шта је кич, ње го ве бит не од ли ке, од нос пре ма вр хун ској умет но сти, где се све ис по ља ва по сто ја ње и де ло ва ње ки ча, вред ност ки ча и ка ква му је бу дућ ност. Вас пит ни и функ ци о нал ни циљ: Под сти ца ње кри тич ког при ступа фе но ме ни ма ма сов не кул ту ре, раз ли ко ва ње истин ских од ла жних вред но сти, раз вој са мо стал но сти и спо соб но сти за ми са о ну и је зич ку ар ти ку ла ци ју соп стве ног ми шље ња, раз вој ми са о ног при сту па тек сту, не го ва ње ди ја ло шке кул ту ре и то ле ран ци је. Ме то де и об ли ци ра да: Ди ја лог, усме но из ла га ње, рад са тек стом, рад на та бли Груп ни, ин ди ви ду ал ни и фрон тал ни рад За да ци за уче ни ке: У то ку пр вог ча са уче ни ци тре ба да од го воре на пи та ња ко ја су до би ли уна пред као при пре му за час уз на став не ма те ри ја ле. Фор му ла ци је тих пи та ња на ве де не су у окви ру на став них ма те ри ја ла ко је су уче ни ци ко ри сти ли као при пре му за час. Две гру пе су до би ле са мо стал не ис тра жи вач ке за дат ке. Ре зул та ти њи хо вог ра да на во де се да ље у тек сту у окви ру на став ног ма те ри ја ла.

111 Пла ни ра ње и при пре ма ње на став ног ра да 109 За дру ги час уче ни ци су до би ли прак ти чан за да так да при пре ме из ло жбу кич тво ре ви на. Уса гла ше ност са на став ним пла ном и про гра мом: На став на је дини ца је пред ви ђе на по сто је ћим на став ним про гра мом за Со ци о ло ги ју. У ко ре ла ци ји је са оста лим те ма ма из обла сти Кул ту ре (ма сов на култу ра, ци ви ли за ци ја, пот кул ту ра), као и са од го ва ра ју ћим са др жа ји ма из пред ме та Фи ло зо фи ја, Исто ри ја умет но сти, Исто ри ја. Усло ви за ре а ли за ци ју ча са: Умно же ни на став ни ма те ри ја ли за уче ни ке. Учи о ни ца има рас по ред клу па у об ли ку пот ко ви це, та ко да уче ни ци мо гу не сме та но да ко му ни ци ра ју. III Ор га ни за ци ја ча са (ток ча са) Оп ште на по ме не Те ма се ре а ли зу је у окви ру два ча са. На пр вом ча су об ра ђу ју се по јам ки ча и шун да, њи хо ве бит не од ли ке, вред ност, од нос пре ма врхун ској умет но сти и сл. На дру гом се вр ши пре зен та ци ја кич пред мета ко је су уче ни ци са ку пи ли. За об ра ду те ме на пр вом ча су уче ни ци су по де ље ни у пет гру па. Три гру пе су уна пред до би ле од го ва ра ју ће тек сто ве за об ра ду те ме о ки чу и шун ду. Че твр та гру па је до би ла за да так да на пра ви ма лу ан толо ги ју сти хо ва са ста вље ну од но во ком по но ва них пе са ма. Пе та гру па је има ла да при пре ми при каз са др жа ја из све та ма сов не кул ту ре по свом из бо ру: из не ког ча со пи са, из фил мо ва ко ји се еми ту ју на на шим теле ви зиј ским ка на ли ма, из нат пи са на над гроб ним спо ме ни ци ма и сл. Уче ни ци тре ба да ра де код ку ће у гру па ма ко је су фор ми ра не у за ви сно сти од афи ни те та са мих уче ни ка. Гру па има свог во ђу који је за ду жен за ко ор ди на ци ју ра да гру пе. Тек сто ви су иза бра ни та ко да бу ду ра зу мљи ви про сеч ном уче ни ку, да омо гу ће ње го ву са мо сталну ми са о ну ана ли зу, али да за до во ље и ин те ре со ва ња бо љих уче ни ка. Уче ни ци мо гу да ана ли зи ра ју све на став не при ме ре ко ји су спре мљени или са мо је дан ко ји им је по себ но за ни мљив. На став ник во ди рачу на да сви на став ни при ме ри бу ду по кри ве ни. Уз сва ки на став ни при мер уче ни ци су до би ли и пи та ња на ко ја тре ба да од го во ре. Она пред ста вља ју ори јен та ци о ни оквир за ди ја лог на ча су. Уче ни ци мо гу усме но или пи сме но да од го ва ра ју на пи та ња. Пи та ња су фор му ли сана та ко да олак ша ју раз у ме ва ње оног бит ног у на став ним при ме ри ма и омо гу ће са др жај ну ди ску си ју на ча су. У то ку ди ја ло га уче ни ци кори сте на став не при ме ре ко ји се мо гу по но во иш чи та ва ти уко ли ко су не ки де ло ви не ја сни или зах те ва ју до дат но об ја шње ње. Сце на рио ча-

112 110 Зорица Кубурић, Снежана Дачић са са др жи и мо гу ће од го во ре уче ни ка, ма да то ни је нео п ход но. Ов де су да ти чи сто за то да би се до био ком пле тан увид у мо гу ћа де ша ва ња на ча су, а не из не ких ка ти хе тич ких по бу да. ПР ВИ ЧАС: Увод 10 ми ну та Тра жи мо од уче ни ка да из ло же са др жа је ча со пи са и фил мо ва који се еми ту ју на на шим те ле ви зиј ским ка на ли ма. По ста вља мо пи тање о при ро ди тих са др жа ја, њи хо вом ква ли те ту, о то ме чи ја ин те ресо ва ња они за до во ља ва ју. Шта је њи хов глав ни мо тив? Уче ни ци то, прет по ста вља мо, без ве ћих про бле ма от кри ва ју и од го ва ра ју на пи тања. Крат ко ука зу је мо на оп ште ка рак те ри сти ке ма сов не кул ту ре и на ак ту ел ност ки ча и шун да као ње них бит них фе но ме на. Об ја шња ва мо ети мо ло ги ју и зна че ња ко ја има реч кич: а) од ен гле ске ре чи а sketch, што зна чи ски ца. На ста ла је се дамде се тих го ди на 19. ве ка у умет нич ким кру го ви ма Мин хе на. Ка да би ан гло а ме рич ким куп ци ма не ка сли ка би ла ску па, они би тра жи ли њену ски цу. б) kitschen го ми ла ти бла то са ули ца. в) kitschen нов на ме штај пре ра ди ти та ко да из гле да као стар. г) Ука зу је мо и на зна че ње ре чи шунд (не мач ки Schund зна чи трице, от па дак). На во ди мо да се шунд од но си на онај део ки ча ко ји се јавља у књи жев но сти. (Ис пи су је мо зна че ња ре чи кич и шунд на та бли) Из ла га ње уче ни ка и на став ни ка На чин пра ће ња ра да уче ни ка: не по сред но Оче ки ва ни ефек ти: бу ђе ње ин те ре со ва ња уче ни ка за рад на ча су Ди ја лог 30 ми ну та Пи та мо уче ни ке ко је су ка рак те ри сти ке ки ча. Ни ско вред но ства ра ла штво ко је има пре тен зи је да се пред ста ви као умет нич ко де ло; ви ше функ ци о нал ност, осред њост, на ме тљи вост, ко мер ци јал ност, ша ро ли кост и сл. (Пре ци зи ра мо све од ли ке ки ча и испи су је мо их на та бли) У че му су раз ли ке из ме ђу ки ча и пра ве умет но сти? Елит на умет ност је ори ги нал на, аутен тич на, де ло на дах ну тих поје ди на ца, под сти цај на за ду хов ни, ми са о ни и естет ски раз вој. Кич је ре про дук ти ван, не ин вен ти ван, иза зи ва тре нут на осе ћа ња, не зах те ва ни ка кве са знај не прет по став ке, ства ра ју га ауто ри ли ше ни кре а тив ности (ма да то ни је пра ви ло).

113 Пла ни ра ње и при пре ма ње на став ног ра да 111 (Те раз ли ке у скра ће ном об ли ку пи ше мо на та бли) Где све мо же мо да уочи мо при су ство кич про из во да? Уче ни ци да ју од го во ре на пи та ња о ки чу у ту ри зму. Из но се мишље ње о ре клам ним по ну да ма ту ри стич ких аген ци ја. Ана ли зи ра ју атмос фе ру у ко јој се про сла вља Ус крс у Бе лом дво ру на Де ди њу. Мо же ли се тој де ци истин ски по мо ћи ако их се се ћа мо са мо јед ном у то ку го ди не? Шта зна чи ка да по ли ти ча ри љу бе де цу при ли ком сво јих насту па? Да ли је и то кич? На че му по чи ва по ли тич ки кич? Тра жи мо да про на ђу и дру ге при ме ре. Уче ни ци на во де при ме ре ба на ли за ци је на учних те о ри ја, јеф ти не по пу ла ри за ци је вр хун ских књи жев них де ла, ки ча у гра ђе ви нар ству и ар хи тек ту ри, у ре ли ги ји, у сва ко днев ном жи во ту По зи ва мо уче ни ке ко ји су има ли за да так да при ку пе сти хо ве ново ком по но ва них пе са ма да про чи та ју нај за ни мљи ви је де ло ве. Ка ква је вред ност тих пе са ма? Уче ни ци ис ти чу да се ра ди о ба нал ним са држа ји ма, че сто и вул гар ним, ко ји пре ла зе гра ни це до брог уку са. На воде да је и чи тав на ступ из во ђа ча та квих пе са ма у истом сти лу. (На табли пи ше мо да је кич уни вер зал ни фе но мен) Пи та мо ко слу ша та кву му зи ку. За што се пра ве огром не, ру жне ку ће са гип са ним ла во ви ма на ка пи ја ма? За што се чи та ју љу би ћи и ве стерн ро ма ни? Где мо же мо тра жи ти из во ре и узро ке ки ча? Да ли би кич по сто јао да не ма кич-чо ве ка? И, обр ну то, да ли би по сто јао кич-чо век да не ма кич пред ме та? Уче ни ци ис ти чу по тре бу за естет ским ужи ва њем ве ли ког бро ја љу ди ко ји су ли ше ни умет нич ког уку са. Те ле ви зи ја, би о скоп, спорт, жу та штам па под сти чу и за до во ља ва ју по тре бе љу ди про сеч ног образо ва ња, ко ји не ма ју не ке ви ше кул тур не по тре бе. То су спо ља шњи узро ци ки ча. Шта је још ду бљи, ан тро по ло шки, из вор ки ча? Уче ни ци ис ти чу иде ју ка те го рич ке са гла сно сти са по сто ја њем као та квим. Об ја шња ва мо по јам ег зи стен ци је, уко ли ко то ни су учи ли из Фи ло зо фи је, ука зу је мо на ње ну про бле ма тич ност, сло је ви тост, мо гу ће од но се чо ве ка пре ма све ту. Про се чан чо век, ма ло гра ђа нин, ми ри се са по сто је ћим; у со ци о ло шком сми слу та квог чо ве ка на зи ва мо кон форми стом, у са знај ном дог ма том или опор ту ни стом, а у естет ском смислу та кав чо век има за иде ал кич као вред ност. Чо век ко ји про бле мати зу је ствар ност је не при ја тељ ки ча (а и вла сти) јер до во ди у пи та ње осе ћај са мо за до вољ ства ко ји сва ка власт ши ри око се бе.

114 112 Зорица Кубурић, Снежана Дачић Ка ква је вред ност ки ча? Кон фрон ти ра мо њи хо ве од го во ре. Шта би би ла за ме на за естетски жи вот ве ли ког бро ја љу ди ка да би би ли ли ше ни ки ча? А опет, може ли се ки чу по вла ђи ва ти као што се то, на жа лост, и чи ни у ма совном дру штву? Уче ни ци схва та ју да од го вор ни је ни ма ло јед но ста ван. За ве ћи ну љу ди кич је из вор естет ског за до вољ ства, али мо же би ти и увод у ви ши естет ски жи вот. Да ли ће би ти јед но или дру го, то је увек и ствар сло бо де из бо ра, али и ам би јен та у ко ме чо век жи ви, ко ји мо же би ти ви ше или ма ње под сти ца јан за кре а ти ван жи вот. Ви ше кул тур не вред но сти од у век су би ле при ви ле ги ја ма њи не, иако је кул ту ра у сво јој би ти увек отво ре на за све ко ји има ју раз у ме ва ња за ње ну уз ви ше ну и пле ме ни ту ми си ју. (На та бли пи ше мо да је вред ност ки ча про тив реч на) Ка ква је бу дућ ност ки ча? Тра жи мо да уче ни ци упо ре де сво је ми шље ње са ста вом Абра ха ма Мо ла. Уче ни ци по ве зу ју раз вој ки ча са раз во јем сред ста ва ма сов не кому ни ка ци је, са раз во јем тех но ло ги је и кон ста ту ју да кич има бу дућ ност. Суд би на свих умет нич ких де ла је сте да се умно жа ва ју у без број ко пи ја, што у гло бал ним раз ме ра ма да је под сти цај ки чу. Због то га не ки ауто ри сма тра ју да кич има ру жи ча сту бу дућ ност. Пи та мо их шта ми сле о то ме. Ка ква је он да суд би на елит не умет но сти? Да ли ће она и даље по сто ја ти? За кљу чу је мо да ће и кич и елит на умет ност упо ре до по сто ја ти, јер сва ко од њих има сво ју пу бли ку и дру штве ни про стор у ко ме де лу је. Ме то де: Ди ја ло шко-екс пли ка тив на ме то да; ме то да ра да са текстом; из ла га ње уче ни ка На чин пра ће ња уче ни ка: не по сред но и кроз њи хо ве бе ле шке Оче ки ва ни ис хо ди: мак си мал но ми са о но ан га жо ва ње свих гру па и сва ког уче ни ка по је ди нач но. Син те за и за да так 5 ми ну та Уче ни ци ре ка пи ту ли ра ју оно што је ре че но на ча су. По ма же им та бе ла на ко јој су ис пи са не бит не од ред ни це са др жа ја те ме. На ставник по ма же у сво ђе њу ча са на оно што је ва жно за раз у ме ва ње фе номе на ки ча.

115 Планирање и припремање наставног рада 113 На став на је ди ни ца: СО ЦИ О ЛО ГИ ЈА НА У КА И НА СТАВ НИ ПРЕД МЕТ Тип ча са: Об лик ра да: На став не ме то де: На став на сред ства: Циљ ча са: За да ци ча са: об ра да фрон тал ни ди ја ло шка, рад на тек сту уџ бе ник, пре зен та ци ја да уче ни ци схва те со ци о ло ги ју као нај оп шти ју на у ку о дру штву ана ли зи ра ти пој мо ве дру штве не кри зе, ис по љеног и скри ве ног у дру штве ним по ја ва ма, ма штови тост оног ко про у ча ва дру штво и ва жност критич ког од но са пре ма дру штве ним по ја ва ма Увод ни део: сту пи ти са уче ни ци ма у ди ја лог кроз зах тев да из не су сво је мишље ње о то ме шта је со ци о ло ги ја, да ли има ју не ко пред знање о њој, да ли су чи та ли не што што при па да со ци о ло шкој лите ра ту ри и сл.; при бли жи ти уче ни ци ма со ци о ло шки план раз ми шља ња кроз раз ли ко ва ње лич ног и дру штве ног у јед ној дру штве ној по ја ви, нпр: не за по сле ност, оси ро ма ше ње сред њег сло ја деведесетих го ди на у на шој зе мљи, са мо у би ство, на гло бо га ће ње де ла станов ни штва и сл. Цен трал ни део: при бли жи ти уче ни ци ма на ста нак со ци о ло ги је као на у ке, кроз на пор ми сли ла ца да по узо ру на при род не на у ке об ја сне по јаве у дру штву; Огист Конт и со ци јал на фи зи ка ; нај оп шти ја и основ на дру штве на на у ка; на у ка дру штве не кри зе, по ку шај да се об ја сне узро ци дру штвене ано ми је на ста ле по сле Фран цу ске бур жо а ске ре во лу ци је и по ја вом ин ду стриј ске ре во лу ци је;

116 114 Зорица Кубурић, Снежана Дачић Рајт Милс со ци о ло шка има ги на ци ја; Ро берт Мер тон ма ни фест на и ла тент на функ ци ја дру штвених по ја ва; со ци о ло ги ју ка рак те ри ше кри тич ки при ступ дру штве ним поја ва ма а не иде о ло ги за ци ја и при стра сност; са мо из кри тич ког од но са мо гу се да ти смер ни це за кон структив но дру штве но де ло ва ње; кроз ра ци о нал но и кри тич ко упо зна ва ње свог али и ту ђих друшта ва ства ра мо по год не усло ве за раз ви ја ње то ле ран ци је; со ци о ло ги ја као на став ни пред мет: да под стак не код уче ни ка кон струк тив ну кри тич ку свест, да раз ви ја по тре бу за упо знава њем и спо зна јом се бе и дру гих те да кроз по што ва ње раз личи то сти не гу је дух то ле ран ци је; За вр шни део: упу ти ти уче ни ке на од лом ке ори ги нал них тек сто ва да те у прило гу у уџ бе ни ку; да ти сво је ту ма че ње сле де ће ре че ни це: Свет ни је оно што изгле да да је сте. Програм Пауерпоинт (PowerPoint) омогућава наставнику да своју припрему прикаже на зиду, да пренесе слику, филм, да омогући ефикаснију комуникацију. Писане припреме уместо приказа на табли, садрже презентацију која ученицима визуализује сâм садржај. Примери који следе дело су искусних наставника који су креативно осмишљавали свој рад у настави социологије. Изглед табле или Пауерпоинт презентација: 1. НАЈОПШТИЈА И ОСНОВНА ДРУШТВЕНА НАУКА ЛИЧНО И ДРУШТВЕНО У ДРУШТВЕНИМ ПОЈАВАМА ДРУШТВЕНЕ КРИЗЕ СРЕДИНА 19. ВЕКА СОЦИЈАЛНА ФИЗИКА ОГИСТ КОНТ

117 Планирање и припремање наставног рада СВЕТ НИЈЕ ОНО ШТО ИЗГЛЕДА ДА ЈЕСТЕ РАЈТ МИЛС СОЦИОЛОШКА ИМАГИНАЦИЈА РОБЕРТ МЕРТОН МАНИФЕСТНО И ЛАТЕНТНО У ДРУШТВЕНИМ ПОЈАВАМА КРИТИЧКИ ПРИСТУП СОЦИОЛОГИЈА КАО НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ 3. ПРЕДМЕТ СОЦИОЛОГИЈЕ ДРУШТВО РЕЛАТИВНО УРЕЂЕНА И ТРАЈНА ЦЕЛИНА ДРУШ Т ВЕНИХ ПОЈАВА ДРУШТВЕНА ПОЈАВА: ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ, ДЕЛОВАЊА И ПО- НАШАЊА (ИНТЕРАКЦИЈА ПОВЕЗАНОСТ СА ДРУГИМ ЉУДИМА), ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ, ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УСТАНОВЕ 4. ПРИСТУП ПРОУЧАВАЊУ ДРУШТВА МАКРО-СОЦИОЛОШКИ НА ГЛОБАЛНОМ НИВОУ (ДРУШТВЕНЕ СТРУКТУРЕ И ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ) МИКРО-СОЦИОЛОШКИ НА НИВОУ СОЦИЈАЛНЕ ИНТЕРАКЦИЈЕ УНУТАР ДРУШТВЕНИХ ГРУПА, ОРГАНИЗАЦИЈА, УСТАНОВА 5. ЗАДАТАК СОЦИОЛОГИЈЕ САЗНАЈНИ ЗАДАТАК ЗАШТО СЕ ЈЕДНА ВРСТА ДРУШТВЕНИХ ПОЈАВА УОПШТЕ ДЕШАВА, ПОД КОЈИМ ОПШТИМ УСЛОВИМА ТЕОРИЈСКИ КАРАКТЕР А НЕ ИСТОРИЈСКИ

118 116 Зорица Кубурић, Снежана Дачић На став на је ди ни ца: ПРЕД МЕТ И ЗА ДА ЦИ СО ЦИ О ЛО ГИ ЈЕ Тип ча са: Об лик ра да: На став не ме то де: На став на сред ства: Циљ ча са: За да ци ча са: об ра да фрон тал ни, ин ди ви ду ал ни ди ја ло шка, рад на тек сту жива реч, текст да уче ни ци из гра де свој од нос пре ма со ци о логи ји као те о риј ској на у ци кроз упо зна ва ње њеног пре деме та; упо зна ти со ци о ло шки сми сао пој ма дру штво и дру штве на по ја ва, упо зна ти ка ко со ци о ло ги ја при сту па пред ме ту свог про у ча ва ња и ка ко се у са знај ном за дат ку со ци о ло ги је ис по ља ва њен карак тер те о риј ске на у ке Увод ни део: об но ви ти основ не пој мо ве ве за не за со ци о ло ги ју као основ ну и нај оп шти ју на у ку о дру штву; под ста ћи уче ни ке да из не су сво је ми шље ње о то ме шта је друштво као пред мет со ци о ло шког про у ча ва ња; Цен трал ни део: упо зна ти уче ни ке ка ко се у со ци о ло ги ји тре ти ра по јам друштва као основ ни пред мет про у ча ва ња ове на у ке; дру штво ре ла тив но уре ђе на и трај на (струк ту и са на) це ли на дру штве них по ја ва; дру штве на по ја ва об у хва та све дру штве не од но се, де ло вања и по на ша ња као и гру пе, ор га ни за ци је и уста но ве ко је из те ин тер ак ци је на ста ју; при ступ дру штве ним по ја ва ма је: ма кро- со ци о ло шки про у ча ва гло бал не дру штве не струк ту ре и гло бал не дру штве не про ме не;

119 Планирање и припремање наставног рада 117 ми кро- со ци о ло шки про у ча ва со ци јал ну ин тер ак ци ју; за да так со ци о ло ги је: са знај ни оп шти усло ви де ша ва ња јед не вр сте дру штве них по ја ва а не кон крет не дру штве не по ја ве (зашто се те по ја ве де ша ва ју те о риј ске на у ке); сте пен објек тив но сти оп те ре ћен су бјек тив но шћу ис тра жива ча; За вр шни део: ура ди ти за дат ке да те за ана ли зу и ис тра жи ва ње на кра ју лекци је; ана ли зи ра ти са др жај ше ме основ них со ци о ло шких пој мо ва; Изглед табле или Пауерпоинт презентација: 1. ПРЕДМЕТ, ЗАДАЦИ И МЕТОД СОЦИОЛОГИЈЕ УТВРЂИВАЊЕ И ОБНАВЉАЊЕ ГРАДИВА 1. СОЦИОЛОГИЈА ЈЕ ДРУШТВЕНА НАУ- КА О ИЗМЕЂУ РАЗЛИЧИТИХ ВР- СТА И ОДНОСИМА ИЗМЕЂУ ПРЕДМЕТ СОЦИОЛОГИЈЕ ЈЕ КАО 2. ФРАНЦУСКИ МИСЛИЛАЦ ДАО ЈЕ СОЦИ- ОЛОГИЈИ ИМЕ И У ПОЧЕТКУ ЈЕ ОНА ЗА ЊЕГА ПОСТОЈАЛА КАО ПОСТОЈЕ ДВА СОЦИОЛОШКА ПРИСТУПА ПРОУЧАВАЊУ ДРУШТВА. ТО СУ: А) и Б) 3. ОСНОВНИ ЗАДАТАК СОЦИОЛОГИЈЕ ЈЕ ЗАДАТАК. ТО ЗНАЧИ ДА ОНА НАУЧНО ОБЈАШЊАВА НЕКА ДРУШТВЕНА ПОЈАВА ДЕШАВА. ЗАТО ШТО ОТКРИВА И ФОРМУ- ЛИШЕ ОПШТЕ УСЛОВЕ ДЕШАВАЊА ДРУШТВЕНИХ ПОЈАВА СО- ЦИОЛОГИЈА ЈЕ ДРУШТВЕНА НАУКА.

120 118 Зорица Кубурић, Снежана Дачић ОБЈАСНИ СЛЕДЕЋЕ ПОЈМОВЕ: ДЕТЕРМИНИЗАМ ИНДЕТЕРМИНИЗАМ ДРУШТВЕНИ ДЕТЕРМИНИЗАМ СОЦИОЛОШКИ ЗАКОНИ ОБЈАШЊЕЊЕ ПРЕДВИЂАЊЕ МЕТОДОЛОГИЈА ЈЕ КОЈА ПРОУЧАВА. МЕТОД ЈЕДНЕ НАУКЕ ЈЕ НА КОЈИ ОНА ВРШИ НАУЧНА И ДОЛАЗИ ДО НАУЧ- НИХ САЗНАЊА. СОЦИОЛОГИЈА, КАО НАУКА, У СВОМ ИСТРАЖИВАЊУ ПОДАТКЕ: а) б) и в) 6. ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА СОЦИОЛОГИЈА НАЈЧЕШЋЕ КОРИ- СТИ, ЗА СРЕЂИВАЊЕ ПОДАТАКА А ЗА АНАЛИЗУ И ТУМАЧЕЊЕ ПОДА- ТАКА НАЈЧЕШЋЕ КОРИСТИ 7. ОБЈАСНИ ПОЈАМ МАНИФЕСТНЕ И ЛАТЕНТНЕ ФУНКЦИЈЕ ДРУШТВЕНИХ ПОЈАВА ОБЈАСНИ ПОРЕКЛО ВЕЛИКОГ ВРЕМЕНСКОГ РАСКОРАКА У РАЗ- ВОЈУ ПРИРОДНИХ И ДРУШТВЕНИХ НАУКА

121 Планирање и припремање наставног рада 119 На став на је ди ни ца: РАЗВОЈ СОЦИОЛОГИЈЕ И СОЦИОЛОШКЕ ТЕОРИЈЕ Тип ча са: Об лик ра да: На став не ме то де: На став на сред ства: Циљ ча са: За да ци ча са: об ра да фрон тал ни ди ја ло шка уџбеник да ученици потпуније упознају соцологију као друштвену науку и да се друштво и друштвене појаве могу посматрати из раз личитих пер спектива те да су тако и настале различите теоријске оријентације у оквиру социологије да ученици уобличе своје претходно пред знање у чињеницу постојања континуитета у мисли о друштву и да социологија ту има сво је место; да се елементарно упознају са садржајем различитих теоријских ста но ви шта у оквиру социологије Увод ни део: подстаћи ученике да на основу свог досадашњег искуства покушају да размишљају о развоју људске мисли о друштву Цен трал ни део: историја социјалних теорија је веома богата и сеже до античких мислилаца социологија зато има богату предисторију средином 19. века заснивају је велики, свестрани интелектуалци и мислиоци: Огист Конт, Херберт Спенсер, Карл Маркс на прелазу 19. и 20. века развој социологије се везује за мислиоце као што су Емил Диркем и Макс Вебер у социологији разматрање сваке појединачне појаве полази од општег погледа на друштво тј. од глобалног теоријског приступа (визије, становишта) у социологији је присутан теоријски плурализам (мноштво)

122 120 Зорица Кубурић, Снежана Дачић у досадашњем развоју социологије постоје три опште визије друштва тј. три теоријска становишта: 1. органско друштво је целина (као један организам) у коме сви делови функционишу у складу са целином као и међу собом (фун кционализам, структурализам) 2. конфликтно друштво је целина супротности које се сукобља вају (марксизам) два модела: а) спољњих сукоба и б) унутрашњих сукоба 3. интеракцијско друштво је један социјални простор у коме је по је ди нац актер јер ступа у интеракцију (мрежа деловања) са другим појединцима (симболички интеракционизам, фе но ме но ло ги ја) три различита теоријска становишта у погледу практичних задатака социологије као науке: 1. позитивизам очување и поправљање постојећег друштва, да омогући социјалну хармонију инсистира се на сличности друштва са природом Огист Конт, Емил Диркем 2. марксизам друштвена теорија је критичка анализа и мисаони путоказ превазилажења друштвених супротности Карл Маркс 3. историзам истиче суштинску разлику између друштва и природе свако друштвено деловање има свој унутрашњи смисао, значење и социологија треба да протумачи та значења (разумевајућа социологија) рационално разумевање социјалног деловање историјских актера јер свака историјска епоха има своје унутрашње значење и специфичности и тај смисао треба рационално схватити изнутра у социолошкој литератури је позната као социјална феноменологија, културни интеракционизам Макс Вебер савремене социолошке теорије За вр шни део: одговорити на нека од питања из уџбеника; анализирати и формулисати коментар упоредне схеме глобалних социолошких теорија (уџбеник)

123 Планирање и припремање наставног рада 121 Изглед табле или Пауерпоинт презентација: 1. РАЗВОЈ СОЦИОЛОГИЈЕ И СОЦИОЛОШКЕ ТЕОРИЈЕ ТЕОРИЈА КОЈА НЕ ДОПУШТА ДА СЕ ПОВЕЖЕ СА ЧИЊЕНИЦАМА НИЈЕ ТЕОРИЈА О ТИМ ЧИЊЕНИЦАМА. Ђуро Шушњић Критика социолошке методе 2. СОЦИОЛОГИЈА ИМА БОГАТУ ПРЕДИСТОРИЈУ АНТИЧКА МИСАО О ДРУШТВУ СРЕДЊИ ВЕК ДРУШТВО ЈЕ БОЖЈА ТВОРЕВИНА АРАБЉАНИ, 14. ВЕК (ИБН ХАЛДУН) 15. ВЕК И РАЗВОЈ ЕВРОПСКЕ МИСЛИ О ДРУШТВУ СРЕДИНОМ 19. ВЕКА РАЗВИЈАЈУ ЈЕ СВЕСТРАНИ МИСЛИОЦИ: ОГИСТ КОНТ, ХЕРБЕРТ СПЕНСЕР, КАРЛ МАРКС 3. СОЦИОЛОГИЈА ИМА БОГАТУ ПРЕДИСТОРИЈУ ОРГАНСКО ДРУШТВО ЈЕ ЦЕЛИНА У КОМЕ СВИ ДЕЛОВИ ФУНКЦИОНИШУ У СКЛАДУ СА ЦЕЛИНОМ А И МЕЂУ СОБОМ (КАО ОРГАНИЗАМ) ТЕОРИЈСКА СТАНОВИШТА КОНФЛИКТНО ДРУШТВО ЈЕ ЦЕЛИНА СУПРОТНОСТИ КОЈЕ СЕ СУКОБЉАВАЈУ УНУТРАШЊИ СУКОБИ СПОЉАШЊИ СУКОБИ ИНТЕРАКЦИЈСКО ДРУШТВО ЈЕ ЈЕДАН СОЦИЈАЛНИ ПРОСТОР У КОМЕ ПОЈЕДИНАЦ (АКТЕР) СТУПА У ИНТЕРАКЦИЈУ СА ДРУГИМ ПОЈЕДИНЦИМА (МРЕЖА ДЕЛОВАЊА)

124 122 Зорица Кубурић, Снежана Дачић На став на је ди ни ца: НАСЕЉА Тип часа: обрада Облик рада: фронтални Наставне методе: дијалошка, демонстративна (презентација) Наставна средства: вербална, уџбеник Циљ часа: упознати и усвојити социолошки појам насеља Задаци часа: објаснити потребу просторног организовања људи током историје; схватити просторно организовање као пред услов настанка друштвене структуре; указати на дихотомију село-град у прошлости и у условима савременог друштва и процеса глобализације; Уводни део: обновити појам друштвене структуре и димензије друштвене структуре задржати се на просторној димензији и елементима просторне структуре (село и град) Централни део: приступити појму насеља као друштвено просторним структурама (скупинама) које су вишефункционалне и сложене настале су везивањем појединаца и група за неку одређену територију и предуслов су друштвеног повезивања људи насељавање и сталност насеља (насупрот номадском животу) предуслов су: друштвеног деловања и друштвених односа

125 Планирање и припремање наставног рада 123 устаљивање насеља условљено је преласком са скупљачке привреде, лова и риболова на припитомљавање животиња и земљорадњу (неолитска револуција) направити везу између историјске поделе рада и стварања насеља свака друштвена организација је повезана са просторним организовањем људи у насеља организација (мрежа) насеља (распоред градова, села, путева...) често зависи од организације глобалног друштва (индустријско, аграрно ) одвајање града од села развој поделе рада прелаз са племенске на државну организацију град као средиште државне власти и као трговински, управни и финансијски центар разлике између села и града у социолошкој анализи ове разлике појмови село и град узимају се као идеални типови полази се од обележја за која се претпоставља да битно одређују село град и живот у њима у стварности границе између села и града нису тако оштре (урбанизација села и рурализација града) Завршни део: из мноштва оног што су људи рекли размишљајући о насељима, можемо навести два цитата: М. Шагал ( Мој живот ): Никад нећу схватити зашто се сви људи гомилају на истим местима, када се десетине хиљада километара простора пружају лево и десно. Шели: Пакао, то је град отприлике као Лондон. дати ученицима на увид књигу социолога Сретена Вујовића Град и друштво Задатак: анализирати заједно са ученицима дихотомију селоград користећи табелу дату у уџбенику Изглед табле или Пауерпоинт презентација:

126 124 Зорица Кубурић, Снежана Дачић 1. НАСЕЉА ДРУШТВЕНО ПРОСТОРНЕ СТРУКТУРЕ СЛОЖЕНЕ И ВИШЕФУНКЦИОНАЛНЕ СКУПИНЕ НАСТАЛЕ ВЕЗИВАЊЕМ ПОЈЕДИНАЦА И ГРУПА ЗА НЕКУ ОДРЕЂЕ- НУ ТЕРИТОРИЈУ ПРЕДУСЛОВ СУ МЕЂУСОБНОГ ДРУШТВЕНОГ ПОВЕЗИВАЊА ЉУ- ДИ НАСЕЉАВАЊЕ И СТРАЛНОСТ НАСЕЉА (НАСУПРОТ СКИТНИЧ- КОМ И НОМАДСКОМ ЖИВОТУ) ПРЕДУСЛОВ СУ: ДРУШТВЕНОГ ДЕЛОВАЊА ДРУШТВЕНИХ ОДНОСА УСТАЉИВАЊЕ НАСЕЉА УСЛОВЉЕНО ЈЕ ПРЕЛАСКОМ СА СКУПЉАЧКЕ ПРИВРЕДЕ, ЛОВА И РИБОЛОВА НА ПРИПИТОМЉА- ВАЊЕ ЖИВОТИЊА И ПОЈАВУ ЗЕМЉОРАДЊЕ (НЕОЛИТСКА РЕВО- ЛУЦИЈА) СВАКА ДРУШТВЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА ЈЕ ПОВЕЗАНА СА ПРОСТОР- НИМ ОРГАНИЗОВАЊЕМ ЉУДИ У НАСЕЉА ОРГАНИЗАЦИЈА (МРЕЖА) НАСЕЉА (РАСПОРЕД ГРАДОВА, СЕЛА, МРЕЖЕ ПУТЕВА...) ЧЕСТО ЗАВИСИ ОД ОРГАНИЗАЦИЈЕ ГЛОБАЛ- НОГ ДРУШТВА (ИНДУСТРИЈСКО, АГРАРНО) 2. ОДВАЈАЊЕ ГРАДА ОД СЕЛА РАЗВОЈ ПОДЕЛЕ РАДА ПРЕЛАЗ СА ПЛЕМЕНСКЕ У ДРЖАВНУ ОРГАНИЗАЦИЈУ ВЛАСТИ ГРАД КАО СРЕДИШТЕ ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ И КАО ТРГОВИНСКИ, ФИНАНСИЈСКИ, УПРАВНИ ЦЕНТАР 3. РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ СЕЛА И ГРАДА У СОЦИОЛОШКОЈ АНАЛИЗИ ОВЕ РАЗЛИКЕ, ПОЈМОВИ СЕЛО И ГРАД УЗИМАЈУ СЕ КАО ИДЕАЛНИ ТИПОВИ ПОЛАЗИ СЕ ОД ОБЕЛЕЖЈА ЗА КОЈА СЕ ПРЕТПОСТАВЉА ДА БИТ- НО ОДРЕЂУЈУ СЕЛО ГРАД И ЖИВОТ У ЊИМА У СТВАРНОСТИ ГРАНИЦЕ ИЗМЕЂУ СЕЛА И ГРАДА НИСУ ТАКО ОШТРЕ (УРБАНИЗАЦИЈА СЕЛА И РУРАЛИЗАЦИЈА ГРАДА)

127 Планирање и припремање наставног рада 125 На став на је ди ни ца: ДРУШТВЕНА ПРОИЗВОДЊА ОБЛИЦИ И НОВАЦ Тип часа: Облик рада: Наставне методе: Наставна средства: Циљ часа: Задаци часа: обрада фронтални дијалошка, демонстративна (презентација) вербална, уџбеник приближити ученицима социолошки смисао појма друштвена производња и указати на важност за социологију познавања и разумевања појава и закона у области економије кроз примере из свакодневног живота објаснити и приближити ученицима значај и смисао важних појмова из области економије као што су: роба, новац, облици друштвене репродукције Уводни део: обновити појам производње обновити елементе економског деловања Централни део: упознати појам друштвена репродукција као непрекидан процес понављања облика економског деловања: производња расподела размена потрошња у досадашњем историјском развоју друштва постојала су два основна облика друштвене репродукције: натурални робни пружити прилику ученицима да у виду кратке вежбе, на основу досадашњег знања и усвојених појмова, изврше анализу ових облика друштвене репродукције са следећих аспеката: подела рада

128 126 Зорица Кубурић, Снежана Дачић производне снаге производни односи расподела размена упознати и усвојити појам роба производ људског рада (материјално добро, услуга) намењен тржишту двојака вредност робе: употребна вредност остварује се конкретним радом вредност друштвено признато радно време потребно запроизводњу неког производа исказује се преко апстрактног рада Закон вредности - вредност робе пропорционална је друштвено признатом просечном радном времену потребном за производњу неког производа (апстрактан рад) Закон понуде и тражње тржишна цена робе одређена је друштвено признатим временом потребним за њену производњу вредност робе цени робе упознати и усвојити појам новац специфична роба која има функцију да мери и изражава вредност сваке друге робе као општи еквивалент у робној размени облици и функције новца: мера вредности - цена средство промета новчанице, чекови, менице платежно средство кредит благо светски новац национална валута призната каосветски новац на светском тржишту (долар) социолошки смисао новца сви ови облици и функције новца само су различити друштвени односи власника и корисника робе. Завршни део: одговорити на питања у уџбенику подстаћи разговор о фетишком карактеру новца

129 Планирање и припремање наставног рада 127 Изглед табле или Пауерпоинт презентација: 1. ДРУШТВЕНА ПРОИЗВОДЊА ОБЛИЦИ НОВАЦ 2. ДРУШТВЕНА РЕПРОДУКЦИЈА НЕПРЕКИДАН ПРОЦЕС ПОНАВЉАЊА ОБЛИКА ЕКОНОМСКОГ ДЕ- ЛОВАЊА (П Р Р П) 3. ОБЛИЦИ ДРУШТВЕНЕ РЕПРОДУКЦИЈЕ НАТУРАЛНИ РОБНИ АНАЛИЗА СА АСПЕКТА: ПОДЕЛЕ РАДА ПРОИЗВОДНИХ СНАГА ПРОИЗВОДНИХ ОДНОСА РАСПОДЕЛЕ РАЗМЕНЕ 4. РОБА ПРОИЗВОД ЉУДСКОГ РАДА (МАТЕРИЈАЛНО ДОБРО, УСЛУГА) НАМЕЊЕН ТРЖИШТУ 5. ВРЕДНОСТ РОБЕ УПОТРЕБНА ВРЕДНОСТ: ЗАДОВОЉАВА КОНКРЕТНУ ПОТРЕБУ ОСТВАРУЈЕ СЕ КОНКРЕТНИМ РАДОМ ВРЕДНОСТ: ИСКАЗУЈЕ СЕ ПРЕКО АПСТРАКТНОГ РАДА ДРУШТВЕНО ПРИЗНА- ТО РАДНО ВРЕМЕ ПОТРЕБНО ЗА ПРОИЗВОДЊУ НЕКОГ ПРОИЗВОДА

130 128 Зорица Кубурић, Снежана Дачић 6. ЗАКОН ВРЕДНОСТИ ВРЕДНОСТ РОБЕ ПРОПОРЦИОНАЛНА ЈЕ ПРОСЕЧНОМ ВРЕМЕНУ КОЈЕ ЈЕ ПОТРЕБНО ЗА ПРОИЗВОДЊУ НЕКОГ ПРОИЗВОДА (АП- СТРАКТНИ РАД) 7. ЗАКОН ПОНУДЕ И ТРАЖЊЕ ЦЕНА РОБЕ ОДРЕЂЕНА ЈЕ ДРУШТВЕНО (ТРЖИШНО) ПРИЗНАТИМ ВРЕМЕНОМ ВРЕДНОСТ РОБЕ ЦЕНИ РОБЕ 8. НОВАЦ СПЕЦИФИЧНА РОБА КОЈА ИМА ФУНКЦИЈУ ДА МЕ- РИ И ИЗРАЖАВА ВРЕДНОСТ СВАКЕ ДРУГЕ РОБЕ КАО ОПШТИ ЕКВИВАЛЕНТ У РОБНОЈ РАЗМЕНИ 9. ОБЛИЦИ И ФУНКЦИЈЕ НОВЦА МЕРА ВРЕДНОСТИ ЦЕНА СРЕДСТВО ПРОМЕТА НОВЧАНИЦЕ, ЧЕКОВИ, МЕНИЦЕ ПЛАТЕЖНО СРЕДСТВО КРЕДИТИ БЛАГО СВЕТСКИ НОВАЦ НАЦИОНАЛНА ВАЛУТА (МОНЕТА) ПРИЗНАТА КАО СВЕТСКИ НОВАЦ НА СВЕТСКОМ ТРЖИШТУ 10. СОЦИОЛОШКИ СМИСАО НОВЦА СВИ ОБЛИЦИ И ФУНКЦИЈЕ НОВЦА САМО СУ РАЗЛИЧИТИ ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ ВЛАСНИ- КА И КОРИСНИКА РОБЕ

МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ

МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ ПРИ ЛОГ 1 По гла вље 1. Кри те ри ју ми без бед но сти хра не По гла вље 2. Кри те ри ју ми хи ги је не у про це су про из вод ње 2.1. Ме со и про из во ди

More information

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња Уред ник: Вин Хар лен (Wynn Har len) Ауто ри при ло га: Де рек Бел (De rek Bell), Ро за Де вес (Ro sa Devés), Хју берт Дај си (Hu bert Dyasi), Ги љер

More information

МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ

МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш УДК 788.1.077.092(497.11)(049.32) 781.7(4)(049.32) 78.01(049.32) МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ Ва ри ја ци је на те му Гу

More information

ПРЕДАВАЊА МИЛАНСКИ ЕДИКТ ИЗАЗОВ СВАКОМ ЧОВЕКУ, ХРИШЋАНИНУ И ХРИШЋАНСТВУ НАРОЧИТО

ПРЕДАВАЊА МИЛАНСКИ ЕДИКТ ИЗАЗОВ СВАКОМ ЧОВЕКУ, ХРИШЋАНИНУ И ХРИШЋАНСТВУ НАРОЧИТО Академик др Владета Јеротић 1 Српска академија наука и уметности Београд ПРЕДАВАЊА МИЛАНСКИ ЕДИКТ ИЗАЗОВ СВАКОМ ЧОВЕКУ, ХРИШЋАНИНУ И ХРИШЋАНСТВУ НАРОЧИТО До зво ли те ми да нај пре на ве дем оне нео бич

More information

ИН ДЕКС. цр ве ни муљ из про из вод ње алу ми ни ју ма дру га чи ји од оног на ве де ног у

ИН ДЕКС. цр ве ни муљ из про из вод ње алу ми ни ју ма дру га чи ји од оног на ве де ног у 2) при иден ти фи ка ци ји спе ци фич них про из вод них је ди ни ца ко је зах те ва ју озна ча ва ње сво јих ак тив но сти у дру гим гру па ма, као што је про из вод ња ауто мо би ла, от пад се мо же

More information

BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES. Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur de l Institut des Etudes balkaniques

BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES. Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur de l Institut des Etudes balkaniques UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur

More information

КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР

КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР Дом кул ту ре Сту дент ски град, Бе о град DOI 10.5937/kultura1547158G УДК 7.038.53/54(497.11) 2014 7.07:316.7 стручни рад КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР Са же так:

More information

Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву

Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву удк Игор Бо ро зан Сне жа на Цвет ко вић Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву Смедеревo 2008. Из да вач: Му зеј у Сме де ре ву Eди ци ја Ма ги стар ске те зеи док тор ске ди сер та ци је 223 стра

More information

ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ

ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ 15 ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Viking Ships at Sunrise Са др жај Text Copyright 1998 by Mary

More information

КОМ ПА РА ТИВ НА АНА ЛИ ЗА КОН ЦЕП ЦИ ЈА ИН ТЕ ЛЕК ТУ АЛ НОГ ВАС ПИ ТА ЊА ЏО НА ЛО КА И ЖАН-ЖА КА РУ СОА *1

КОМ ПА РА ТИВ НА АНА ЛИ ЗА КОН ЦЕП ЦИ ЈА ИН ТЕ ЛЕК ТУ АЛ НОГ ВАС ПИ ТА ЊА ЏО НА ЛО КА И ЖАН-ЖА КА РУ СОА *1 БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 29, 2010 Мир ја на БА ЗИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић КОМ ПА РА ТИВ НА АНА ЛИ ЗА КОН ЦЕП ЦИ ЈА ИН ТЕ ЛЕК ТУ АЛ НОГ ВАС ПИ ТА ЊА ЏО НА ЛО КА И ЖАН-ЖА КА

More information

Кли мент Џам ба зов ски, на уч ни

Кли мент Џам ба зов ски, на уч ни КЛИ МЕНТ ЏАМ БА ЗОВ СКИ Кли мент Џам ба зов ски, на уч ни са вет ник у пен зи ји, ро ђен је 8. ок то бра 1919. го ди не у Охриду. Основ ну шко лу за вр шио је у ме сту ро ђе ња, ни же раз ре де гим на

More information

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ Деч ји кул тур ни цен тар Бе о град DOI 10.5937/kultura1339362T УДК 659.3/.4:316.72 316.775-053.5/.6 стручни рад ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ Са же так: Те ма Од но

More information

Шта је то конкуренција и како се штити? CLDS ЦЛДС

Шта је то конкуренција и како се штити? CLDS ЦЛДС Борис Беговић Владимир Павић Шта је то конкуренција и како се штити? CLDS ЦЛДС Борис Беговић Владимир Павић Шта је то конкуренција и како се штити? Борис Беговић и Владимир Павић Издавач Центар за либерално-демократске

More information

КОН ТЕКСТ МЕ ДИЈ СКОГ СПЕК ТА КЛА У УСЛО ВИ МА ДРУ ШТВЕ НЕ КРИ ЗЕ

КОН ТЕКСТ МЕ ДИЈ СКОГ СПЕК ТА КЛА У УСЛО ВИ МА ДРУ ШТВЕ НЕ КРИ ЗЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул те та драм ских умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549244K УДК 061.75:316.773(497.1) 1987 061.75:316.75(497.1) 1987 394.49:316.773/.776(497.1) 1987 категорија

More information

ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА

ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за филозофију, Београд DOI 10.5937/kultura1341011K УДК 167/168 1:5 575.8:1 оригиналан научни рад ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА Са же так: Синтагма

More information

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ, МЕДИ ЈИ И УБЕ ЂИ ВА ЊЕ

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ, МЕДИ ЈИ И УБЕ ЂИ ВА ЊЕ Ал фа уни вер зи тет, Ака де ми ја умет но сти - Ка те дра за про дук ци ју у умет но сти и ме ди ји ма, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339108P УДК 316.77:659.3/.4 32.019.5 прегледни рад ОД НО СИ С ЈАВ

More information

Смернице за националну стратегију финансијског извештавања

Смернице за националну стратегију финансијског извештавања Смернице за националну стратегију финансијског извештавања Из гу би ли смо се он да кад смо се уме сто да пи та мо ка ко пи та ли за што. Ко нач но смо из гу бље ни сад, ка да уме сто да пи та мо ку да

More information

КАДА БИ ЈЕ ДАН ЗА ДАНОМ СТРПЉИВО ЦРТАЛА

КАДА БИ ЈЕ ДАН ЗА ДАНОМ СТРПЉИВО ЦРТАЛА Мир ја на Ма рин шек Ни ко лић КАДА БИ ЈЕ ДАН ЗА ДАНОМ СТРПЉИВО ЦРТАЛА О Џо зе фи ни Беј кер и Ми ле ни Ба ри ли у Бе о гра ду, 1929. Хо ћу да вас на тре ну так вра тим ерот ском мо ти ву: у јед ној им

More information

СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА ВО СЛАВ НЕ ЦР КВЕ

СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА ВО СЛАВ НЕ ЦР КВЕ Ана Ми ло са вље вић УДК: 271.2(496.5)"19/20" Фи ло ло шки фа кул тет у Бе о гра ду Стручни рад (док тор ске сту ди је кул ту ре) Примљен: 17.05.2013. anci_sweety@yahoo.com СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА

More information

НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ -

НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ - ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ - Ре пу бли ка Ср би ја МИ НИ СТАР СТВО ЗА ЗА ШТИ ТУ ПРИ РОД НИХ БО ГАТ СТА ВА И ЖИ ВОТ НЕ

More information

СИ НИ ДИ КА ТИ И ПО ЛИ ТИЧ КЕ СТРАН КЕ У ТРАН ЗИ ЦИ ЈИ

СИ НИ ДИ КА ТИ И ПО ЛИ ТИЧ КЕ СТРАН КЕ У ТРАН ЗИ ЦИ ЈИ УДК: 331.105.44:329 Примљено: 6. маја 2009. Прихваћено: 18. јуна 2009. Оригинални научни рад ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW Година (XXI) VIII, vol=20 Бр. 2 / 2009. стр. 39-60. Дар ко Ма рин ко вић Ме

More information

П РА В И Л Н И К. о на став ном пла ну и про гра му за об да ре не уче ни ке у Фи ло ло шкој гим на зи ји

П РА В И Л Н И К. о на став ном пла ну и про гра му за об да ре не уче ни ке у Фи ло ло шкој гим на зи ји 10. јануар 2017. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 1 Страна 11 Веб сај то ви: Свет ска фе де ра ци ја глу вих http://wfde af.org/ Европ ска Уни ја глу вих http://www.eud.eu/ Са вез глу вих и на глу вих Ср би је и

More information

НА ЧЕ ЛО ЈЕД НА КО СТИ У РАД НОМ ПРА ВУ

НА ЧЕ ЛО ЈЕД НА КО СТИ У РАД НОМ ПРА ВУ Ори ги нал ни на уч ни рад 349.2 doi:10.5937/zrpfns52-17549 Др Пре драг П. Јо ва но вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду P.Jo va no vic@pf.un s.ac.rs

More information

СРПСКО СРЕДЊОВЕКОВНО ПРАВО: ОД ОСВЕТЕ ДО РЕЗЕРВАТА СУДСКИХ

СРПСКО СРЕДЊОВЕКОВНО ПРАВО: ОД ОСВЕТЕ ДО РЕЗЕРВАТА СУДСКИХ UDC 34(497.11) 12/14 DOI: 10.2298/ZMSDN1238039D Прегледни научни рад Ђорђе Ђекић СРПСКО СРЕДЊОВЕКОВНО ПРАВО: ОД ОСВЕТЕ ДО РЕЗЕРВАТА СУДСКИХ СА ЖЕ ТАК: Прав не нор ме у ста ром срп ском пра ву пре шле су

More information

РАЗ ВОЈ НА ЧЕ ЛА СУП СИ ДИ ЈАР НО СТИ У ЕВРОП СКОЈ УНИ ЈИ ОД УГО ВО РА ИЗ МА СТРИх ТА ДО УГО ВО РА ИЗ ЛИ СА БО НА **2

РАЗ ВОЈ НА ЧЕ ЛА СУП СИ ДИ ЈАР НО СТИ У ЕВРОП СКОЈ УНИ ЈИ ОД УГО ВО РА ИЗ МА СТРИх ТА ДО УГО ВО РА ИЗ ЛИ СА БО НА **2 UDC 341.217(4) 339.923:061.1EU DOI: 10.2298/ZMSDN1135069L Прегледни научни рад И в о н а Л а ђ е в а ц Д р а г а н Ђ у к а н о в и ћ *1 РАЗ ВОЈ НА ЧЕ ЛА СУП СИ ДИ ЈАР НО СТИ У ЕВРОП СКОЈ УНИ ЈИ ОД УГО

More information

Питер Браун: Успон хришћанства на Западу : тријумф и разноликост године

Питер Браун: Успон хришћанства на Западу : тријумф и разноликост године знавање руске појачке и хорске традиције, али и нека драгоцена искуства која је стекао радећи са богословима и студентима Богословског факултета у Београду. Истовремено Предраг Миодраг скре ће па жњу да

More information

Земљотрес у праскозорје

Земљотрес у праскозорје 24 Земљотрес у праскозорје Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Ear thqu a ke in the Early Mor ning С ад рж а ј Text Copyright

More information

Прин це за Шар ло ша. и ро ђен дан ски бал. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паjван чић

Прин це за Шар ло ша. и ро ђен дан ски бал. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паjван чић Прин це за Шар ло ша и ро ђен дан ски бал Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паjван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Charlotte and the Birthday Ball Text Vivian French

More information

ГЕОГРАФИЈА. Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет. Република Србија Министарство просвете

ГЕОГРАФИЈА. Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет. Република Србија Министарство просвете Република Србија Министарство просвете Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет ГЕОГРАФИЈА Република Србија Министарство

More information

КА НО ВИМ ВИ ДО ВИ МА КО ЛЕК ТИ ВИ ТЕ ТА

КА НО ВИМ ВИ ДО ВИ МА КО ЛЕК ТИ ВИ ТЕ ТА Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет драм ских умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754414R УДК 316.73(497.11) 351.85(497.11) оригиналан научни рад КА НО ВИМ ВИ ДО ВИ МА КО ЛЕК ТИ

More information

МАЈА М. ЋУК. Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд

МАЈА М. ЋУК. Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд DOI 10.5937/kultura1549072C УДК 821.111.09-31 Лесинг Д. 821.111(71).09-31 Манро А. 821.09:305 оригиналан научни рад РОД НА ПО ЛИ ТИ КА У

More information

ИРЕНА ЂУКИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град

ИРЕНА ЂУКИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549193D УДК 821.163.41.09-31 Пекић Б. прегледни рад ВРЕ МЕ КРИ ЗА Са же так: Ро ман Вре ме чу да Бо ри сла ва Пе ки

More information

ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1

ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1 UDC 341.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1135011D Оригинални научни рад С а њ а Ђ а ј и ћ * ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1 СА ЖЕ ТАК: Рад ис тра жу је вре мен ски аспект над ле

More information

СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ

СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ UDC 364(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1134069G Прегледни научни рад В е л и з а р Г о л у б о в и ћ СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ СА ЖЕ ТАК: У ра ду су ана ли зи ра ни по тре бе

More information

у Ср би ји Прав ни по ло жај Цр кве у обла сти ме ди ја

у Ср би ји Прав ни по ло жај Цр кве у обла сти ме ди ја хри шћан ске вред но сти: ак ту елно чи та ње Ива на Иљи на ; те ма из ла га ња проф. др Ива на Ча роте, чла на СА НУ и ше фа ка тедре за сло вен ску ли те ра ту ру на Бе ло ру ском др жав ном уни верзи

More information

DE RE BUS AR TI UM QU A SI PHE NO ME NA APOP HA TI CA

DE RE BUS AR TI UM QU A SI PHE NO ME NA APOP HA TI CA DE RE BUS AR TI UM QU A SI PHE NO ME NA APOP HA TI CA УДК: 111.852 Берђајев Н. А. 7.01 14 Берђајев Н. А. Да вор Џал то, Фи ло зоф ски фа кул тет, Уни вер зи те та у Ни шу Aстракт: У овом ра ду ус по ста

More information

Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру штву

Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру штву УДК: 299.5 271.222(497.11)-662:3 322:271.222(497.11) Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 91 104. Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру

More information

С А Д Р Ж А Ј. П р ед с ед н и к Ре п убл и ке. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. Београд, 9. септембар Година LXXI број 77

С А Д Р Ж А Ј. П р ед с ед н и к Ре п убл и ке. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. Београд, 9. септембар Година LXXI број 77 ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 9. септембар 2015. Година LXXI број 77 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј П р ед с ед н и к Ре п убл и ке Указ о

More information

СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА КО СО ВУ И МЕ ТО ХИ ЈИ *

СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА КО СО ВУ И МЕ ТО ХИ ЈИ * БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 29, 2010 Ива на АРИ ТО НО ВИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА

More information

БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ

БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ Јеврејски историјски музеј Савеза јеврејских општина Србије, Београд DOI 10.5937/kultura1338423R УДК 393(=411.16) 94(=411.16)(497.11) 26-557 прегледни рад БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ ЈЕВРЕЈСКИ ЖАЛОБНИ ОБИЧАЈИ

More information

ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА *

ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА * БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 29, 2010 Пре драг ЈА ШО ВИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА * Ап стракт: Циљ овог ра да је са гле да ва ње по ла ри за ци је оног

More information

КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН И КЊИЖЕВ НА ПРО ДУК ЦИ ЈА: НА ГРА ДЕ И КРИ ТИЧ КИ СУД

КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН И КЊИЖЕВ НА ПРО ДУК ЦИ ЈА: НА ГРА ДЕ И КРИ ТИЧ КИ СУД Уни вер зи те т у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1445022G УДК 821.111.09:821.163.41.09 06.05БУКЕР:821.111 06.05НИН:821.163.41 оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН

More information

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш DOI 10.5937/kultura1340310S УДК 316.72(497.11) 316.73(497) оригиналан научни рад ТРА ГОМ ЈЕД НОГ ИСТРАЖИВА ЊА: НЕ

More information

НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ

НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1338407R УДК 316.774:316.324.8 316.74:316.42(100) 20 316.774:004.738.5 стручни рад НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ

More information

МА СКА КАО СЛИ КА СВЕ ТА

МА СКА КАО СЛИ КА СВЕ ТА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755089D УДК 7.03 Бихаљи-Мерин О. 7.01 оригиналан научни рад МА СКА КАО СЛИ КА СВЕ

More information

Јавне набавке у култури с посебним освртом на библиотечку делатност

Јавне набавке у култури с посебним освртом на библиотечку делатност TEMA Читалиште 21 (новембар 2012) 49 УДК 351.852 33:008 02:33 Прегледни рад Јавне набавке у култури с посебним освртом на библиотечку делатност Борисав Кнежевић Управа за јавне набавке, Београд borisavknezevic@gmail.com

More information

ГЕ О ГРА ФИ ЈА И УМЕТ НОСТ

ГЕ О ГРА ФИ ЈА И УМЕТ НОСТ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1756133C УДК 7.01:[911.3:94(497.16) 7.01 Брајовић С. прегледни рад ГЕ О ГРА ФИ ЈА И УМЕТ НОСТ СТУ ДИ ЈА О МЕ ТО ДИ У

More information

ЈЕ ДАН АСПЕКТ КРИ ТИЧ КЕ ДЕ ЛАТ НО СТИ РО ЛА НА БАР ТА: ПУТ ОД СТРУК ТУ РА ЛИ ЗМА КА ПОСТСТРУК ТУ РА ЛИ ЗМУ

ЈЕ ДАН АСПЕКТ КРИ ТИЧ КЕ ДЕ ЛАТ НО СТИ РО ЛА НА БАР ТА: ПУТ ОД СТРУК ТУ РА ЛИ ЗМА КА ПОСТСТРУК ТУ РА ЛИ ЗМУ БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 82.0 Да ни је ла ПЕ ТРО ВИЋ* ЈЕ ДАН АСПЕКТ КРИ ТИЧ КЕ ДЕ ЛАТ НО СТИ РО ЛА НА БАР ТА: ПУТ ОД СТРУК ТУ РА ЛИ ЗМА КА ПОСТСТРУК ТУ РА ЛИ ЗМУ Ап стракт: У кри тич

More information

СКРИ ВЕ НИ И ОТ КРИ ВЕ НИ СМИ САО СВЕ ТОГ ПИ СМА 2

СКРИ ВЕ НИ И ОТ КРИ ВЕ НИ СМИ САО СВЕ ТОГ ПИ СМА 2 Ивана Ж. Петковић Ива на Ж. Пет ко вић 1 Уни вер зи тет у Ни шу Фи ло зоф ски фа кул тет Департман за филозофију Претходно саопштење УДК 27-277.2 Примљено 14. 10. 2011. СКРИ ВЕ НИ И ОТ КРИ ВЕ НИ СМИ САО

More information

КА КО ЈЕ ЛИ ЦЕ ПО СТА ЛО МА СКА У СА ВРЕ МЕ НОЈ СРП СКОЈ ДРА МИ

КА КО ЈЕ ЛИ ЦЕ ПО СТА ЛО МА СКА У СА ВРЕ МЕ НОЈ СРП СКОЈ ДРА МИ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Ака де ми ја умет но сти, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1755146M УДК 792.2091(497.11) 2000/... 82.09 оригиналан научни рад КА КО ЈЕ ЛИ ЦЕ ПО СТА ЛО МА СКА У СА ВРЕ МЕ НОЈ

More information

СУ О ЧА ВА ЊЕ СА ПРО БЛЕ МОМ СМР ТИ *

СУ О ЧА ВА ЊЕ СА ПРО БЛЕ МОМ СМР ТИ * Religija i tolerancija, Vol. XIV, 26, Jul Decembar 2016. 245 Зо ран Кин ђић УДК: 128 Уни вер зи тет у Бе о гра ду 2-186 Фа кул тет по ли тич ких на у ка Прегледни рад zoran.kindjic@fpn.bg.ac.rs Примљен:

More information

ФИЛМ СКА КУЛ ТУ РА И РУ СКА ЕСТЕ ТИ КА ЕКРА НИ ЗА ЦИ ЈЕ

ФИЛМ СКА КУЛ ТУ РА И РУ СКА ЕСТЕ ТИ КА ЕКРА НИ ЗА ЦИ ЈЕ Универзитет уметности у Београду, Факултет драмских уметности, Београд DOI 10.5937/kultura1341138K УДК 791.3(470) 19 791.091:82(470) 19 оригиналан научни рад ФИЛМ СКА КУЛ ТУ РА И РУ СКА ЕСТЕ ТИ КА ЕКРА

More information

ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ ОБРА ЗАЦ

ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ ОБРА ЗАЦ Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1340024S УДК 316.7(=163.41) 159.922.4(=163.41)(091) 316.356.4(=163.41) оригиналан научни рад ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ

More information

Прин це за Алиса. и чаробно оgледало. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић

Прин це за Алиса. и чаробно оgледало. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић Прин це за Алиса и чаробно оgледало Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паj ван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Alice and the Magical Mirror Text Vivian French 2005

More information

ISSN SOCIAL POLICY УДРУЖЕЊЕ СТРУЧНИХ РАДНИКА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ СРБИЈЕ

ISSN SOCIAL POLICY УДРУЖЕЊЕ СТРУЧНИХ РАДНИКА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ СРБИЈЕ ISSN 0038-0091 02 СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА SOCIAL POLICY Часопис за теорију и праксу социјалне политике и социјалног рада УДРУЖЕЊЕ СТРУЧНИХ РАДНИКА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ СРБИЈЕ УДК 364 год. 50 2/2015. СОЦИЈАЛНА

More information

ПЕР МА НЕНТ НА КРИ ЗА

ПЕР МА НЕНТ НА КРИ ЗА Фа кул тет за ме ди је и ко му ни ка ци је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1547033C УДК 316.42:172 172.16:316.324.8 141.7 20 оригиналан научни рад ПЕР МА НЕНТ НА КРИ ЗА Са же так: По јам кри зе ве зу је

More information

Сем Брукс 1 EB SCO из да ва штво, САД С енглеског пре ве ла: Ива на Мак си мо вић То мић

Сем Брукс 1 EB SCO из да ва штво, САД С енглеског пре ве ла: Ива на Мак си мо вић То мић Истраживачке базе података у Србији и дистрибуција информација Сем Брукс 1 EB SCO из да ва штво, САД С енглеског пре ве ла: Ива на Мак си мо вић То мић Апстракт: Кроз детаљан преглед електронског садржаја

More information

СВЕТ И ИСТИ НА КЊИ ЖЕВ НО СТИ: КА МИ ЈЕВ НА ГО ВОР НА ПО МИ РЕ ЊЕ

СВЕТ И ИСТИ НА КЊИ ЖЕВ НО СТИ: КА МИ ЈЕВ НА ГО ВОР НА ПО МИ РЕ ЊЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и друштве ну те о ри ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1443103K УДК 821.133.1.09 Ками А. 82.09:1 оригиналан научни рад СВЕТ И ИСТИ НА КЊИ ЖЕВ НО

More information

ДА ЛИ ЈЕ ФИ ЛО ЛО ГИ ЈА ЗАИСТА ПРЕ ВА ЗИ ЂЕ НА

ДА ЛИ ЈЕ ФИ ЛО ЛО ГИ ЈА ЗАИСТА ПРЕ ВА ЗИ ЂЕ НА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340156T УДК 811.163.41+821.163.41](091) 378.014.3(497.11) оригиналан научни рад ДА ЛИ ЈЕ ФИ ЛО ЛО ГИ ЈА ЗАИСТА ПРЕ ВА

More information

СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА МА КУЛ ТУ РЕ У СР БИ ЈИ

СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА МА КУЛ ТУ РЕ У СР БИ ЈИ За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Београд DOI 10.5937/kultura1443352V УДК 005.322:008(497.11) 316.75(497.11) оригиналан научни рад СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА

More information

СТЕ ФАН ДЕ ЧАН СКИ У ЦАМ БЛА КО ВОМ ЖИ ТИ ЈУ И СЛУ ЖБИ**

СТЕ ФАН ДЕ ЧАН СКИ У ЦАМ БЛА КО ВОМ ЖИ ТИ ЈУ И СЛУ ЖБИ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 821.163.41.09-94 Цамблак Г. ; 271.222(497.11)-36:929 Се на МИ ХА И ЛО ВИЋ МИ ЛО ШЕ ВИЋ* СТЕ ФАН ДЕ ЧАН СКИ У ЦАМ БЛА КО ВОМ ЖИ ТИ ЈУ И СЛУ ЖБИ** Ап стракт:

More information

СТИ ЦА ЊЕ СВО ЈИ НЕ од НЕ ВЛА СНИ КА у НА ЦР ТУ ЗА ЈЕД НИЧ КОГ ПОЈ МОВ НОГ ОКВИ РА СТУ ДИЈ СКЕ ГРУ ПЕ за ЕВРОП СКИ ГРА ЂАН СКИ ЗА КО НИК

СТИ ЦА ЊЕ СВО ЈИ НЕ од НЕ ВЛА СНИ КА у НА ЦР ТУ ЗА ЈЕД НИЧ КОГ ПОЈ МОВ НОГ ОКВИ РА СТУ ДИЈ СКЕ ГРУ ПЕ за ЕВРОП СКИ ГРА ЂАН СКИ ЗА КО НИК UDC 341.9:061.1EU DOI: 10.2298/ZMSDN1135079P Оригинални научни рад Н и н а П л а н о ј е в и ћ * СТИ ЦА ЊЕ СВО ЈИ НЕ од НЕ ВЛА СНИ КА у НА ЦР ТУ ЗА ЈЕД НИЧ КОГ ПОЈ МОВ НОГ ОКВИ РА СТУ ДИЈ СКЕ ГРУ ПЕ за

More information

МИЛАН ПОПАДИЋ. Му зеј не ви но сти

МИЛАН ПОПАДИЋ. Му зеј не ви но сти Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Цен тар за му зе о ло ги ју и хе ри то ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444128P УДК 069.01 069.017:316.7(560)

More information

Читање, кликтање и мишљење у дигиталном добу

Читање, кликтање и мишљење у дигиталном добу TEMA Читалиште 19 (новембар 2011) 7 УДК 028:004.738.5 316.776:004.738.5 004.738.5:159.953 655.3.066.11 655.3.066.11:004.738.5 Прегледни рад Читање, кликтање и мишљење у дигиталном добу Жељко Вучковић Универзитет

More information

ТО СЈАЈ НО ТРЕ ЋЕ МЕ СТО ЗА НАЈ ЛЕП ШЕ ТРЕ ЋЕ ПО ЛУ ВРЕ МЕ

ТО СЈАЈ НО ТРЕ ЋЕ МЕ СТО ЗА НАЈ ЛЕП ШЕ ТРЕ ЋЕ ПО ЛУ ВРЕ МЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за со ци о ло ги ју, Београд DOI 10.5937/kultura1651184M УДК 005.32:316.62 796.332-053.85/.9:379.84(497.11) оригиналан научни рад ТО СЈАЈ

More information

Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14.

Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14. ВА СА ЧУ БРИ ЛО ВИЋ (1897 1990) Oс н и в а Ч и п р в и д и р е к т о р Ба л к а н о л о ш к о г и н с т и ту т а САНУ) Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14. ја ну а ра 1897. го ди не у Босан ској Град ишки,

More information

ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА

ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА Ра дио те ле ви зи ја Ср би је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339299B УДК 316.774/.776(4) 200 659.3/.4(4) 200 стручни рад ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА Са же так: Фон до ви јав них

More information

С А Д Р Ж А Ј. Председник Републике Укази о до де ли од ли ко ва ња 3 и 4

С А Д Р Ж А Ј. Председник Републике Укази о до де ли од ли ко ва ња 3 и 4 SSN 0353-8389 COBSS.SR-D 17264898 Београд, 4. мај 2017. Година LXX број 42 Цена овог броја је 414,94 динарa Годишња претплата је 37.400 динара С А Д Р Ж А Ј Председник Републике Укази о до де ли од ли

More information

УТИ ЦАЈ КУЛ ТУ РЕ И СВЕТСКА ЕКО НОМ СКА КРИ ЗА

УТИ ЦАЈ КУЛ ТУ РЕ И СВЕТСКА ЕКО НОМ СКА КРИ ЗА Цен тар за прав на и фи нан сиј ска ис тра жи ва ња, Бе о град DOI 10.5937/kultura1443336H УДК 338.121.4:316.7 прегледни рад УТИ ЦАЈ КУЛ ТУ РЕ И СВЕТСКА ЕКО НОМ СКА КРИ ЗА Са же так: Еко ном ске кри зе

More information

ЈЕЗИК И УКЉУЧИВАЊЕ ДОСЕЉЕНИКА У ВЕЋИНСКУ ЗАЈЕДНИЦУ: СРБИ У ЉУБЉАНИ *

ЈЕЗИК И УКЉУЧИВАЊЕ ДОСЕЉЕНИКА У ВЕЋИНСКУ ЗАЈЕДНИЦУ: СРБИ У ЉУБЉАНИ * UDC 811.163.41 373.72:811.163.3 373.72 DOI: 10.2298/ZMSDN1239173D Оригинални научни рад Јадранка Ђорђевић Ц рнобрња ЈЕЗИК И УКЉУЧИВАЊЕ ДОСЕЉЕНИКА У ВЕЋИНСКУ ЗАЈЕДНИЦУ: СРБИ У ЉУБЉАНИ * СА Ж Е ТА К: У ра

More information

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ Универзитет у Београду, Филолошки факултет - Катедра за оријенталистику, Београд DOI 10.5937/kultura1338061M УДК 821.512.161.09:316.32 821.512.161(091) оригиналан научни рад ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ

More information

Однос психоанализе и религије

Однос психоанализе и религије УДК: 159.964.2:929 Лоренц Б. 2-1:159.964.2 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVII Број / Is sue 3/2014, стр. / pp. 621 634. Однос психоанализе и религије према Бориславу Лоренцу Олгица

More information

гусари Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић

гусари Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 гусари До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Will Os

More information

НО ВА КУЛ ТУ РА УПО ТРЕ БЕ АЛ КО ХО ЛА: BINGE DRINKING КОН ЗУ МА ЦИ ЈА УМЕ СТО КОМУНИКAЦИЈЕ

НО ВА КУЛ ТУ РА УПО ТРЕ БЕ АЛ КО ХО ЛА: BINGE DRINKING КОН ЗУ МА ЦИ ЈА УМЕ СТО КОМУНИКAЦИЈЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Одељењe за со ци о ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1757067D УДК 316.622-053.6:178.3 613.83-053.6 оригиналан научни рад НО ВА КУЛ ТУ РА УПО

More information

Прин це за Емили. и леиа вила. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић

Прин це за Емили. и леиа вила. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић Прин це за Емили и леиа вила Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паj ван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Emily and the Beautiful Fairy Text Vivian French 2005 Illustrations

More information

МЕХАНИЧКИ И НЕЖИВИ СВЕТ У ПИНЧОВОМ РОМАНУ В.

МЕХАНИЧКИ И НЕЖИВИ СВЕТ У ПИНЧОВОМ РОМАНУ В. Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за ан гли сти ку, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1757049J УДК 821.111(73).09-31 Пинчон Т. оригиналан научни рад МЕХАНИЧКИ И НЕЖИВИ СВЕТ У ПИНЧОВОМ

More information

АЛЕКСАНДАР ЈОКСИМОВИЋ. Ал фа БК Уни вер зи тет, Бе о град

АЛЕКСАНДАР ЈОКСИМОВИЋ. Ал фа БК Уни вер зи тет, Бе о град Ал фа БК Уни вер зи тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755239J УДК 726.82(=411.16)(497.11) 930.85(=411.16)(497.11) 1830/1880 оригиналан научни рад МИ НИ МА ЛИ ЗАМ КАО ИЗ РАЗ ВИ ЗУ ЕЛ НОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА

More information

ДО БРИ ЦА ЋО СИЋ И ОТВА РА ЊЕ КО СОВ СКОГ ПИ ТА ЊА ГО ДИ НЕ**

ДО БРИ ЦА ЋО СИЋ И ОТВА РА ЊЕ КО СОВ СКОГ ПИ ТА ЊА ГО ДИ НЕ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 323.1(=163.41)(497.115)"1968" ; 32:929 Ћосић Д. ; 323(497.1)"195/196" Пе тар РИ СТА НО ВИЋ* ДО БРИ ЦА ЋО СИЋ И ОТВА РА ЊЕ КО СОВ СКОГ ПИ ТА ЊА 1968. ГО ДИ

More information

Оснивање Земунске болнице

Оснивање Земунске болнице Srp Arh Celok Lek. 2014 Jul-Aug;142(7-8):505-510 DOI: 10.2298/SARH1408505M ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ / HISTORY OF MEDICINE UDC: 616(091)(497.11)"1758/2014" 505 Оснивање Земунске болнице Јасмина Милановић 1, Сања

More information

ГОРАН ГАВРИЋ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд

ГОРАН ГАВРИЋ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд DOI 10.5937/kultura1338280G УДК 791.31:316.776 791.31:004 791.31:75 прегледни рад ГЛОБАЛИСТИЧКИ АСПЕКТИ ЕКСПАНЗИЈЕ НОВИХ

More information

3/2016 Medjunarodni ugovori

3/2016 Medjunarodni ugovori 3/2016 Medjunarodni ugovori 19.02.2016. Н А РОД Н А С КУ П Ш Т И Н А 17 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим У К АЗ о про гла ше њу Закона о по твр ђи ва њу

More information

РАТ СЕ ЋА ЊА (ЗЛО)УПО ТРЕ БЕ ДИ СО НАНТ НОГ НА СЛЕ ЂА У ПО ЛИ ТИЧ КЕ СВР ХЕ

РАТ СЕ ЋА ЊА (ЗЛО)УПО ТРЕ БЕ ДИ СО НАНТ НОГ НА СЛЕ ЂА У ПО ЛИ ТИЧ КЕ СВР ХЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Цен тар за му зе о ло ги ју и хе ри то ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1652155B УДК 725.945:316.75(497.1-89) 19/20 930.1:316.75(497.1-89) 19/20

More information

Гласник. У су срет Кон фе рен ци ји о етич ким аспек ти ма кра ја жи во та. ЛКС У сеп тем бру до ма ћин тре ћег ме ђу на род ног Кон гре са SE EMF

Гласник. У су срет Кон фе рен ци ји о етич ким аспек ти ма кра ја жи во та. ЛКС У сеп тем бру до ма ћин тре ћег ме ђу на род ног Кон гре са SE EMF Број 11 // Београд // Децембар 2011 фебруар 2012 // Година IV // Гласник ЛекарскА комора Србије ISSN 1821-3995 У су срет Кон фе рен ци ји о етич ким аспек ти ма кра ја жи во та ДОМ ЗДРАВЉА СТАРИ ГРАД НЕКАД

More information

Античка пластика Смедеревске тврђаве преглед досадашњих истраживања

Античка пластика Смедеревске тврђаве преглед досадашњих истраживања Снежана Цветковић удк 904:725.96 652 (497.11) 725.96(497.11) Античка пластика Смедеревске тврђаве преглед досадашњих истраживања Нај бо ље очу ва ни оста ци јед ног срп ског сред њо ве ков ног утвр ђе

More information

ПРЕСЕК. ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3. ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5

ПРЕСЕК. ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3. ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5 ПРЕСЕК Новине студентског пармалента Факултет примењених уметности у Београду број 1 новембар 2017 ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3 ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5

More information

ХРИ ШЋАН СТВО ПРЕД ИЗА ЗО ВИ МА ПОСТ МО ДЕР НЕ

ХРИ ШЋАН СТВО ПРЕД ИЗА ЗО ВИ МА ПОСТ МО ДЕР НЕ Ар хи ман дрит Сте фан Ша рић УДК: 27-662:141.78 Фа кул тет за ме ди је и ко му ни ка ци је 27-662:316.324.8 Уни вер зи тет Син ги ду нум Прегледни рад ar hi ma drit ste fan10@gmail.com Датум пријема:

More information

POLITICAL REVIEW COMMUNICATIONS AND APPLIED POLITICS, ISSN UDK (XXIII)X vol. 27

POLITICAL REVIEW COMMUNICATIONS AND APPLIED POLITICS, ISSN UDK (XXIII)X vol. 27 POLITICAL REVIEW M A G A Z I N E FO R P O L I T I C A L SC I E N C E COMMUNICATIONS AND APPLIED POLITICS, 01 2011 ISSN 1451-4281 UDK 1+2+3+32+9 (XXIII)X vol. 27 Драган Суботић ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ ОКВИРИ

More information

Издавач. За издавача. Рецензенти. Штампа. Тираж 2007.

Издавач. За издавача. Рецензенти. Штампа. Тираж 2007. Издавач За издавача Главни и одговорни уредник Изложбена поставка Аутор каталога и приређивач изложбе Рецензенти Коректура и лектура Превод на енглески Технички уредници Штампа ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

More information

ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ ЦА

ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ ЦА Би ља на Ал ба ха ри 1 УДК: 94(=411.16)(497.11 Крушевац)(093) Са ва (Са ул) Ша ро њић 2 Пре глед ни рад Бра ни слав Ри стић 3 Да тум при је ма: 24.04.2016. ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ

More information

НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као ПО СЛЕ ДИ ЦИ ЕТ НИЧ КИХ СУ КО БА КРА ЈЕМ ГО ДИ НЕ**

НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као ПО СЛЕ ДИ ЦИ ЕТ НИЧ КИХ СУ КО БА КРА ЈЕМ ГО ДИ НЕ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 32, 2012 УДК 94(497.11) 1941 (093.3) ; 341.322.5(=163.41)(497.11) 1941 (093.2) Ми лу тин ЖИВ КО ВИћ* НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као

More information

диносауруси До ку мен тар ни до да так Диносаурусима pре мрака

диносауруси До ку мен тар ни до да так Диносаурусима pре мрака 2 Во дич за ис тра жи ва њa бр. 1 диносауруси До ку мен тар ни до да так Диносаурусима pре мрака Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала

More information

Белешке о. иконографији Крштења Господњег у Византији и древној Русији

Белешке о. иконографији Крштења Господњег у Византији и древној Русији Теолошки погледи / Theological Views XLV (3/2012) ским ма те ри ја лом и ан тро по и- да ко ји су де лом љу ди, а де лом не што дру го. Он да ће мо ра ти по но во да се по ста ви пи та ње: Да ли таква

More information

Аустријанци хоће Митрос

Аустријанци хоће Митрос www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 26. новембар 2014. Број 2804 Цена 50 динара у овом броју: ПОЗНАТА КЛАНИЦА ДОБИЈА ВЛАСНИКА: Аустријанци хоће Митрос

More information

БРЕН ДИ РА ЊЕ МЕ СТА И/ИЛИ ДЕ СТИ НА ЦИ ЈА

БРЕН ДИ РА ЊЕ МЕ СТА И/ИЛИ ДЕ СТИ НА ЦИ ЈА Ака де ми ја за по слов ну еко но ми ју, Ча чак DOI 10.5937/kultura1652377D УДК 338.48-44 338.487:659.1 оригиналан научни рад БРЕН ДИ РА ЊЕ МЕ СТА И/ИЛИ ДЕ СТИ НА ЦИ ЈА Са же так: У овом ра ду се из но

More information

Годишња награда Сремским новинама Стра нa 3.

Годишња награда Сремским новинама Стра нa 3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 21. септембар 2016. Број 2899

More information

Про у ча ва ње Бал ка на и ње го вих кул тур них и исто риј ских

Про у ча ва ње Бал ка на и ње го вих кул тур них и исто риј ских Ар хе о ло ги Ја у Бал кан ском ин сти ту ту Про у ча ва ње Бал ка на и ње го вих кул тур них и исто риј ских осо бе но сти ни је мо гу ће без ја сног уви да у ду бо ке кул тур не сло је ве ко ји се жу

More information

КУЛ ТУ РА И КРИ МИ НА ЛИ ТЕТ

КУЛ ТУ РА И КРИ МИ НА ЛИ ТЕТ Уни вер зи те та у Бе о гра ду, Прав ни фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1757085I УДК 343.97 316.624 прегледни рад КУЛ ТУ РА И КРИ МИ НА ЛИ ТЕТ Са же так: Рад пред ста вља по ку шај да се рас пле

More information

Долазе тешка времена. Кућа од срца и љубави. Кућа културе и спорта. Радови почињу крајем јануара. у овом броју:

Долазе тешка времена. Кућа од срца и љубави. Кућа културе и спорта. Радови почињу крајем јануара. у овом броју: Година LV Сремска Митровица Број 2859 TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Цена 50 динара у овом броју: СЛАВИША ГРУЈИЋ, ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАР ЗА КУЛТУРУ И ИНФОРМИСАЊЕ: Долазе тешка времена

More information

МО СКОВ СКА СА ГА Три логи ја

МО СКОВ СКА СА ГА Три логи ја Дело :2 МО СКОВ СКА СА ГА Три логи ја ДЕ ЦА ЗИ МЕ РАТ И ТАМНОВАЊЕ ТАМНОВАЊЕ И МИР Уред ни ци ПЕ ТАР БУ ЊАК ОЛ ГА КИ РИ ЛО ВА Ва си лиј Ак сјо нов Мо сков ска са га књи га друга Рат и тамновање С ру ског

More information

ИМА ЛИ ПОСТ ХУ МА НОГ ПЕР ФОР МЕ РА

ИМА ЛИ ПОСТ ХУ МА НОГ ПЕР ФОР МЕ РА Уни вер зи тет Син ги ду нум, Фа кул тет за ме ди је и ко му ни ка ци је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1652043S УДК 7.038.53:004 7.01 стручни рад ИМА ЛИ ПОСТ ХУ МА НОГ ПЕР ФОР МЕ РА ТРАН СГРЕ СИ ЈЕ И СУБ

More information