U NOVOJ GODINI VEĆA PROIZVODNJA SLATKIŠA

Transcription

1 Broj 69 Decembar 2011 Godina XI From page 41 KORAK in English U NOVOJ GODINI VEĆA PROIZVODNJA SLATKIŠA LJUBIŠA JOVANOVIĆ član UO AIK banke: U neće biti jeftinijeg novca ALESANDRO BARBERIS predsednik Asocijacije evropskih komora: Komore su deo rešenja

2

3 SADRŽAJ 3 Broj 69 Izdaje: Privredna komora Srbije Direktor Centra za marketing, informisanje i promocije: Ivan Jakšić Rukovodilac Službe za informisanje: Milan Nedić Glavni i odgovorni urednik: Mirjana Stefanović Urednik: Branislav Gulan Novinar: Nada Mitrović Prevod na engleski: Katarina Gavrić Dizajn časopisa: Zoran Boldorac Grafičko - tehničko uređenje Nemanja Ilić Štampa Politika AD Adresa redakcije: Resavska 13-15, Beograd informisanje@pks.rs Telefon: Fax: Marketing: marketing@pks.rs Besplatno izdanje I M P R E S U M Druga sednica Skupštine PKS: Uključiti privredu u kreiranje propisa i politika Apel srpske privrede: PKS i privrednici traže reprogram bankarskih kredita Memorandum o saradnji privatnog i javnog sektora: Zakoni za privatno obezbeđenje Zajednička sednica sekcija za Rusiju, Belorusiju, Kazahstan i Ukrajnu: Sledeće godine nivo saradnje kao pre krize Patris Filoš, predsednik UO Francusko - srpske komore: Božole, metro i staro prijateljstvo Sovroviću međunarodno priznanje: Direktor Laste izabran za top menadžera KORAK: časopis Privredne komore Srbije / glavni i odgovorni urednik Mirjana Stefanović , br. 1 (30. jun)-. - Beograd (Resavska 15) : Privredna komora Srbije, (Beograd: Politika) cm Nasl. str. prištampanog engl. izdanja: Korak: magazine of the Serbian Chamber of commerce ISSN X = Korak COBISS.SR-ID Dragan Todorović, direktor hotela Izvor: Privatizacija sa pet zvezdica

4 broj 69 Druga sednica Skupštine Privredne komore Srbije Uključiti privredu u kreiranje propisa i politika 4 aktuelno Iz ugla privrede, prioritetno je rešavanje problema dugovanja javnih preduzeća i indirektnih korisnika budžeta prema privatnom sektoru, istakao je predsednik PKS Miloš Bugarin, predstavljajući realizaciju zaključaka i preporuka sa Prve sednice Srpskog parlamenta preduzeća na sednici Skupštine PKS Drugo zasedanje saziva Skupštine PKS čiji je predsednik dr Marko Ćulibrk, održano 24. novembra ove godine, bilo je obeleženo prisustvom uglednog gosta Alesandra Barberisa, predsednika Asocijacije evropskih komora (Eurochambres), čije je sedište u Briselu i koja tesno sarađuje sa Evropskom komisijom. Članovima Skupštine PKS Barberis je govorio o ulozi komora u realizaciji Strategije Evropske unije do Takođe, u radu Skupštine učestvovao je i guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, koji je u razgovoru s privrednicima razmatrao mnogobrojne probleme odnosa bankarskog i realnog sektora. Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, podsetio je da je početkom juna ove godine, na inicijativu PKS, održan Prvi Srpski parlament preduzeća, po ugledu na Evropski parlament preduzeća, koji je, u organizaciji Evropske asocijacije komora (Eurochambres), realizovan i godine. Odziv privrednika, teme o kojima je razgovarano, kao i predlozi mera i politika o kojima su privrednici glasali, pravi su pokazatelj potrebe da se uspostavi ovakav, strateški dijalog kreatora politike i privrednika, rekao je Bugarin, izražavajući uverenje da upravo takva saradnja vodi ka održivim rešenjima. Prema njegovim rečima, to je bio i vodeći razlog da u oktobru ove godine, na sastanku 12 evropskih komora sa obaveznim članstvom, podržimo usvajanje Deklaracije pod nazivom Od prihvatanja do pravilne procene. Realizacija zaključaka Srpskog parlamenta preduzeća Deklaracija ima cilj da ukaže na značaj i ulogu komora sa obaveznim članstvom, s posebnim naglaskom na zadacima i uslugama koje komore obavljaju i pružaju i koje ih čine efikasnim instrumentom za povećanje konkurentnosti privrede. Deklaracija Od prihvatanja do pravilne

5 aktuelno 5 broj 69 procene, podržava sistem obaveznog članstva u komorama, jer na taj način postoji i instrument za zastupanje zajedničkih javnih interesa, prenošenjem argumenata izvršnim i zakonodavnim državnim organima. Predstavljajući realizaciju zaključaka i preporuka privrede s Prve sednice Srpskog parlamenta preduzeća (SPP), predsednik PKS podsetio je da je program Prve sednice SPP obuhvatio privredno-sistemski ambijent za poslovanje, finansiranje privrede i pretpostavke i podršku rastu izvoza. Privreda je jasno istakla da želi da bude konsultovana i uključena u procese kreiranja prilikom donošenja svih propisa i politika koje se direktno odražavaju na poslovanje, a da praksa, u kojoj se javna rasprava vodi na jedan tekst zakona, a u skupštinskoj proceduri se nađu sasvim drugačija rešenja, mora da se prekine. Ekonomska kriza potencirala je i problem likvidnosti privrede, naveo je Bugarin, ukazavši da je Vlada Srbije usvojila uredbu kojom se ograničava rok plaćanja po ispostavljanju fakture za isporuku robe i obavljanje usluga na rok od 60 dana. Uredba se odnosi samo na direktne budžetske korisnike i ne primenjuje se na javna preduzeća. Najavljeno je donošenje posebnog zakona koji bi regulisao i dugovanja javnih preduzeća i indirektnih korisnika budžeta prema privatnom sektoru, kao i međusobne obaveze unutar privatnog sektora. Očekujemo da u rad radne grupe za izradu zakona budu uključeni i predstavnici PKS. Iz ugla privrede, ova oblast je prioritetna za rešavanje, naglasio je predsednik PKS. Formiranje razvojne banke Budući model rasta i razvoja treba da se zasniva na investicijama i proizvodnji, umesto na potrošnji finansiranoj spoljnim zaduživanjem, ukazao je Bugarin na jednu od preporuka SPP promena modela razvoja koji će biti podržan Najteže proizvodnom sektoru adekvatnim korišćenjem državne pomoći i njenim usmeravanjem na podršku inovacijama. Radi smanjenja troškova poslovanja i održavanja postojećeg nivoa zaposlenosti u uslovima novog talasa krize, privrednici insistiraju na sprovođenju sveobuhvatne reforme poreskog sistema, kako bi se obezbedilo da poresko opterećenje bude srazmerno ekonomskoj snazi poreskih obveznika. Prioritet reforme mora biti smanjenje opterećenja na zarade zaposlenih, koje uključuje oporezivanje zarada i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Pored toga, potrebno je izvršiti reviziju svih parafiskalnih opterećenja na nacionalnom i lokalnom nivou, sa aspekta opravdanosti uvođenja, visine, transparentnosti prikupljanja sredstava, načina trošenja sredstava, analize efekata korišćenja sredstava, predloga za ukidanje ili promenu visine i načina plaćanja. Privrednici smatraju da je neophodno stvoriti sistemske i institucionalne uslove za investiciona ulaganja, a kao prva ključna mera predloženo je formiranje Razvojne banke, radi finansiranja dugoročnih projekata koji nisu dovoljno profitabilni i koji imaju veći rizik od onog koji su komercijalne banke spremne da preuzmu. Kao druga ključna mera predloženo je donošenje regulative i izgradnja infrastrukture za privatno-javno partnerstvo i koncesije, radi podsticanja investicija i stvaranja uslova za efikasnije investiranje u javni sektor. Zakon je donet, ali je kao veliki izazov ostala izgradnja infrastrukture i klime za primenu modela privatno-javnog partnerstva. U svim istraživanjima, privrednici kao najveći izazov za svoje poslovanje vide inflaciju i kurs dinara. Zato je veliki broj preporuka sa SPP-a upravo vezan za mere koje su u nadležnosti NBS, a vezane su za smanjenje visine obavezne rezerve za plasmane u proizvodnju namenjenu izvozu, promenu propisa o klasifikaciji potraživanja, kao i za definisanje mehanizma koji će omogućiti predvidivo kretanje kursa. Naredna godina biće puna izazova, ograničenja i nepoznanica. No i pored toga, ova Vlada i sve druge institucije moraju usmeriti svoje aktivnosti na zaustavljanje negativnih trendova na koje smo ukazali i na Srpskom parlamentu preduzeća, zaključio je predsednik PKS Milan Nedić Jedan od istaknutih članova Skupštine, predsednik Galeb grupe Radoslav Veselinović, nekadašnji predsednik PKS, naglasio je da se u posebno teškom stanju nalazi proizvodni sektor privrede, zato što se proteklih godina zadužio, a sada zbog krize teško otplaćuje kredite. Privreda je dodatno opterećena dažbinama i zahvatanjima, pa je neophodno naći rešenja kojima se olakšava poslovanje privrede, jer će u suprotnom ona tonuti u sve veću nelikvidnost, rekao je Veselinović. Za privredu su i dinarski krediti skupi, kao i oni sa deviznom klauzulom, rekao je on. Visoka kamatna stopa i na dinarske i na devizne kredite posledica je nepoverenja banaka u srpsku privredu, rekao je Velibor Sovrović, direktor kompanije Lasta i potpredsednik PKS. Sovrović je izrazio sumnju da će biti uvažen Apel srpske privrede da se smanje kamate i reprogramiraju krediti. Odnos između privrede i banaka Sovrović je okarakterisao kao izuzetno zategnut, jer banke žele da maksimalno profitiraju na srpskom tržištu i mnoge od njih se ponašaju lihvarski.

6 broj 69 6 aktuelno Mreža evropskih komora, od izbijanja svetske ekonomske i finansijske krize, u više navrata predlagala je mere i politike donosiocima odluka u Evropskoj uniji. Njihova aktivna i konstruktivna uloga nedavno se pokazala i kroz usvajanje Deklaracije o ponovnom uspostavljanju poverenja u evropsku ekonomiju, rekao je Alesandro Barberis, predsednik Asocijacije evropskih komora (Eurochambres), na Drugom zasedanju Skupštine Privredne komore Srbije. Barberis je na čelu Evrokomore od početka godine, a takođe obavlja funkciju predsednika Privredne komore Torina, na koju je došao nakon dugogodišnjeg menadžerskog iskustva u Fijatu. Kao specijalni gost na Drugom zasedanju Skupštine Privredne komore Srbije, Barberis je govorio na temu Uloga privrednih komora u vreme ekonomske krize i realizaciji strategije EU Evrokomora je mreža od oko 2000 privrednih komora iz 27 zemalja Evropske unije i 18 zemalja od Rusije do Turske, rekao je Barberis. Tih 45 zemalja su različite po ekonomskom i tehnološkom nivou, kulturnom i pravnom modelu, ali sve njihove komore imaju isti cilj: da podrže privredne subjekte različitim regulativama. Danas je ključna uloga komora, pre svega, da podrže mala i srednja preduzeća (MSP), jer velike kompanije su uglavnom nezavisne i raspolažu Kriza i Strategija EU Komore su deo rešenja U cilju internacionalizacije evropske privrede, osnovali smo EU biznis centre u Indiji, Kini i Brazilu, rekao je Alesandro Barberis, predsednik Asocijacije evropskih komora, gostujući na Skupštini PKS potrebnim resursima da zastupaju svoje interese, rekao je Barberis. Kad sam postao predsednik Evrokomore, mi smo definisali strategijski plan u tri linije. Prva linija odnosi se na uslove, i obuhvata bolju regulaciju, inovacije, projekat Digitalna Evropa i pojednostavljivanje procedura. Druga strateška linija odnosi se na politiku otvorenog tržišta, a treća se odnosi na slobodan protok ljudi, finansije i energiju. Ali fokus delovanja Evrokomore je da budemo prisutni blizu Evropske komisije, da predstavimo i podržimo interese privrednika, da donosioci odluka čuju šta ljudima iz preduzeća treba, rekao je Barberis. Tokom rada u komorama, uočio sam tradicionalni konflikt između industrijskog sektora i drugih sektora privrede. Danas su predstavnici asocijacija industrije, trgovine i MSP svi zajedno, svi podržavamo Evropsku komisiju u naporima da se reši kriza. Svi zajedno ulažemo napore u internacionalizaciju privrede, jer je ona uslov da se poveća izvoz.to je teško, posebno za mala i srednja preduzeća, pa zato udruženim naporima sa Evropskom komisijom podržavamo aktivnosti i partnerstva van EU, tako što MSP sektoru stavljamo na raspolaganje mrežu privrednih komora. Osnovali smo EU bizniscentre za mala i srednja preduzeća u Indiji, Brazilu i Kini, sa osnovnim ciljem da podrže MSP kad nastupaju u inostranstvu, rekao je Barberis. Na sastanku sa predsednikom Evropske komisije Barozom razmatrali smo šta je urađeno i ustanovili smo da je u 45 zemalja posredstvom i aktivnošću sistema privrednih komora osnovano čak 1,3 miliona novih preduzeća, a to je impresivan broj. Takođe, 2,6 miliona ljudi preko komora dobilo je kvalifikacije za spoljnu trgovinu, 160 hiljada kompanija koristilo je komorske usluge vezane za inovacije, na poslovima internacionalizacije radi 4000 ljudi u mreži komora, da bi pomogli MSP. Iz ovoga se vidi da je mreža komora jaka i važna organizacija. Sa ove pozicije mogu da kažem je da je Predstavništvo PKS u Briselu, s direktorkom Gordanom Zrnić, vrlo aktivno, ali da bi bilo korisno da se to predstavništvo unapredi, rekao je predsednik Evrokomore, čije je sedište u Briselu. Ono što komora treba da radi jeste da sluša šta su potrebe i koja vrsta podrške treba preduzećima. To je naša misija. Ako ne možemo da pružimo efikasne usluge, nemamo razlog da postojimo. Da li je članstvo obavezno ili dobrovoljno, to nije presudno. Među evropskim komorama ima i jednih i drugih, ali naš cilj je isti: da pomognemo ekonomski rast, da budemo deo rešenja, da pomognemo institucijama, naročito u ovom vrlo teškom i komplikovanom trenutku M.S.

7 aktuelno 7 broj 69 Iz Deklaracije evropskih komora zasnovanih na javnom pravu Od prihvatanja do pravilne procene Mi, privredne komore EU, komore Austrije, Francuske, Nemačke, Grčke, Italije, Luksemburga, Holandije i Španije, kao i komore Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Srbije i Turske jesmo evropske komore osnovane po zakonu o javnom pravu (Public Law Chambers -PLC): I. Za šta se zalažemo naša misija i ciljevi: Opredeljene smo za tržišnu ekonomiju, evropski socijalni model i evropske vrednosti koje proističu iz zajedničke istorije i kulture. U našem sastavu su preduzeća svih veličina i iz svih sektora privrede, u skladu s našim zakonima. Zastupamo opšti interes naših preduzeća članica i našu upravljačku strukturu uglavnom čine demokratski izabrani predstavnici privrede. Na taj način, mi zastupamo opšti ekonomski interes naših zemalja i snažno zagovaramo slobodu i konkurentnost. S obzirom da zastupamo privredu u celini, na nama je posebna odgovornost za makroekonomski i društveno-politički razvoj naših zemalja. Takođe, garantujemo da se ravnopravno čuje glas malih, srednjih i velikih preduzeća. Na taj način, naš rad utiče na poslovno okruženje, zapošljavanje, rast dohotka naših zemalja, a time se doprinosi ekonomskoj i socijalnoj stabilnosti. Naše komore, sa svojim kapacitetom da upravljaju promenama, jesu snažni i pouzdani partneri vladama, kada je u pitanju realizacija programa nacionalnih reformi. Na ovaj način pomaže se postizanje ciljeva EU 2020 i ekonomski rast u našim zemljama i u Evropi. Verujemo da su otvorena tržišta ključ ekonomskog rasta i razvoja i zalažemo se za efikasan i delotvoran trgovinski sistem u globalizovanom svetu. Mi promovišemo globalnu trgovinu putem jake posvećenosti otvorenim tržištima preko multilateralnih, regionalnih i bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini i sporazuma o liberalizaciji stranih investicija. Mi se snažno zalažemo za: Konkurentne kompanije u konkurentnom privrednom okruženju kako bi se obezbedio održiv rast Atraktivan zakonski okvir kojim se podstiče preduzetništvo Naprednu poslovnu zajednicu za MSP Stabilnu globalnu privredu sa stvarno otvorenim tržištem Radnu snagu koja je visokoobrazovana i obučena i koja se uklapa u privredu zasnovanu na znanju Ekonomski razvoj u regionima Održivu privredu zasnovanu na znanju i inovacijama Visokokvalitetne poslove u fleksibilnom i sigurnom okruženju Sve usluge koje pružaju PLC proističu iz gore navedenih ciljeva i doprinose pozitivnom razvoju društva i privrede u našim zemljama. (...) IV. Ko smo pravni osnov i organizacija: U naš sastav ulaze preduzeća svih veličina i iz svih sektora, u skladu s našim nacionalnim zakonima. Zastupamo opšte interese naših preduzeća članica, a njima u najvećem broju slučajeva demokratski upravljaju izabrani predstavnici privrede. Mi vršimo različite javne dužnosti i radimo na razvoju naših regiona, a između ostalog, stručno obrazovanje, obrazovanje, internacionalizaciju i otpočinjanje rada preduzeća. Ove javne funkcije koje su nam poverene, vrše se na efikasan način i obezbeđuju se usluge privredi u celini. Mi smo samostalna pravna lica, čiju legalnost kontrolišu nacionalni, regionalni i lokalni organi vlasti. Ovaj nadzor ne ograničava našu samostalnost i u potpunosti uvažava naše institucionalne zadatke. Komorski sistem, osnovan po javom pravu, u skladu je sa evropskim pravom: U skladu sa ustanovljenom sudskom praksom Suda pravde EU (CJEU), zahtev za obavezno registrovanje kod profesionalne organizacije ili tela ili članstvo u profesionalnoj organizaciji ili telu, u skladu je sa zakonom u meri u kojoj on osigurava poštovanje moralnih i etičkih principa i disciplinsku kontrolu članica, uslovi koji zavređuju da budu sačuvani. U skladu sa CJEU, zakoni država članica kojima je regulisano obavezno registrovanje kod profesionalnog udruženja su, prema tome, kompatibilni sa zakonom EU. Registrovani smo u Registru transparentnosti EU i članice smo EU- ROCHAMBRES, Evropske asocijacije privrednih komora

8 broj 69 8 aktuelno Apel srpske privrede PKS i preduzetnici traže reprogram bankarskih kredita Privredna komora Srbije, Savez ekonomista Srbije (SES) i vodeći domaći preduzetnici, u Apelu objavljenom 23. novembra ove godine, zatražili su od banaka da sa svojim klijentima postignu dogovor o reprogramu kredita, kao i da kamatne stope snize na nivo koji omogućava povećanje konkurentnosti naše privrede Evidentno je da postoje poslovne banke koje posluju u skladu s dobrom poslovnom praksom, ali i one koje i u ovom kriznom periodu imaju za cilj samo maksimiziranje profita. Ukoliko takvo ponašanje postane dominantno, privrednici će biti primorani da javno označe koje su to banke, tvrde potpisnici apela. Osim toga, oni ističu da se od Vlade Srbije očekuje da svojim merama podrži zahteve privrede i podstakne banke da svoju poslovnu politiku prilagode aktuelnom stanju. U skladu s tim, NBS treba da iskoristi sve raspoložive instrumente kontrole i ne dozvoli bankama da koriste opštu nelikvidnost privrede u funkciji uvećanja svog profita, navodi se u apelu koji su osim predsednika PKS, Miloša Bugarina i predsednika SES, Dragana Đuričina, potpisali i istaknuti preduzetnici Branislav Grujić, Toplica Spasojević, Miodrag Kostić i Dragan Marjanović, u ime asocijacija i udruženja preduzetnika koje predvode. Miloš Bugarin i ostali potpisnici apela takođe traže od Vlade Srbije, NBS, privrede, banaka i sindikata, da postignu konsenzus u sprovođenju mera za prevladavanje tekuće ekonomske krize. Širenje drugog talasa ekonomske krize u svetu, posebno u Evropskoj uniji, zahteva da Vlada Srbije, NBS, privreda, banke i sindikati postignu konsenzus u sprovođenju mera sa ciljem da se u kriznom periodu pretrpi što manja šteta i zauzme što bolje mesto u postkriznom periodu, navodi se u apelu. Privrednici Srbije pažljivo prate eskalaciju drugog talasa krize u svetu, a naročito u EU, kao i naznake prelivanja te krize na Srbiju. Recesija u pojedinim zemljama može dodatno da oteža poslovanje naše privrede i zaustavi privredni rast, upozorava se na kraju apela. Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izjavio je da je apel privrednih asocijacija Vladi Srbije i drugim nadležnim institucijama bio obaveza srpske privrede, jer su veoma izraženi problemi s nastupajućim drugim talasom ekonomske krize koji se već oseća u Srbiji. Privreda koja je nelikvidna i zadužena kod banaka pod visokim kamatnim stopama, koje joj ne obezbeđuju da se razvija gorući je problem srpske ekonomije, kazao je Bugarin. Predsednik PKS je dodao da su privrednici tražili da se napravi odgovarajući grejs period od 12 ili 24 meseca i da se izađe s kreditnom ponudom koja bi bila prihvatljiva za srpsku privredu, kako bi što bolje i kvalitetnije prošla kroz krizni period koji nas očekuje. Potpisnici Apela ističu da se od Vlade Srbije očekuje da svojim merama podrži zahteve privrede i podstakne banke da svoju poslovnu politiku prilagode aktuelnom stanju. Takođe, Bugarin i ostali potpisnici apela traže od Vlade Srbije, NBS, privrede, banaka i sindikata, da postignu konsenzus u sprovođenju mera za prevladavanje tekuće ekonomske krize M.N.

9 aktuelno 9 broj 69 Strateški dogovor Dijalog privrednika, predstavnika države i banaka Predsednik Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, guverner NBS Dejan Šoškić, ministri Dušan Petrović i Nebojša Ćirić, predsednik PKS Miloš Bugarin i istaknuti preduzetnici i bankari razgovarali su na sastanku, održanom 10. decembra u Palati Srbija o perspektivama ekonomskog razvoja u svetlu drugog talasa krize Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je dogovoreno da Narodna banka Srbije donese odredjene odluke koje će omogućiti bolju likvidnost u bankarskom sistemu putem izmene klasifikacije za pojedine kategorije kredita. Cvetković je posle razgovora sa predstavnicima privrede i banaka istakao da je dogovoreno da to bude prvi u nizu sastanaka koji će se održavati u narednom periodu na mesečnom nivou. Prema rečima Cvetkovića, biće formirana uža grupa sastavljena od dva predstavnika banaka, dva predstavnika privrede i guvernera i premijera, koji će se sastajati zajedno sa predstavnicima sindikata kako bi se obezbedilo da Srbija sa što manje troškova prodje kroz krizu i da se obezbedi makro ekonomska stabilnost. Premijer je naglasio da je sastanak u Palati Srbije bio konstruktivan i da je bilo reči o trenutnoj ekonomskoj situaciji u zemlji, ali i o tome kako se suprotstaviti potencijalnoj ekonomskoj krizi i prelivanju problema iz evrozone. Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, izjavio je da mera koja je večeras dogovorena na sastanku sa predstavnicima izvršne i monetarne vlasti podrazumeva da će preduzeća imati mekše uslove za dobijanje bankarskih kredita. Jednostavno će biti mekši uslovi za pristup tim kreditima, jer će biti manje obaveze izdvajanja komercijalnih banaka za rezerve prema Narodnoj banci Srbije (NBS) za odobrene kredite, precizirao je Bugarin. Miloš Bugarin je istakao da je veoma važno to što je dogovoreno kontinuirano održavanje sastanaka državnog vrha sa privrednicima i bankarima, istakavši da bez takve komunikacije na mesečnom nivou, teško je naći kvalitetno, prihvatljivo i održivo rešenje za izlazak iz krize. Prema oceni Bugarina, dobro je što su formirane radne grupe, jer je u uslovima drugog talasa ekonomske krize u evrozoni potrebno stalno dogovarati odredjene mere s obzirom da je situacija u privredi vanredna. On je naveo da je bilo još predloga koje će radne grupe tek razmatrati na narednim sastancima. Po meni je dobro što je došlo do tog sastanka jer mislim da je bilo krajnje vreme da se organizuje jedan takav dijalog izmedju predstavnika izvršne, monetarne vlasti, privrednika i bankara. Verujem da su privrednici i stručnjaci zadovoljni onim što se postiglo, zaključio je Bugarin. Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je da postoji prostor da se izvrši korekcija odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka, što treba da omogući jednostavnije kreditiranje srednjih preduzeća koja imaju probleme sa likvidnošću. On je je upozorio da je na sastanku državnog vrha sa privrednicima i predstavnicima banaka, koji je trajao oko četiri sata, ipak zaključeno da inicijativa za smanjenje obavezne rezerve banaka nije korak u dobrom pravcu. Šoškić je rekao da se razgovaralo o zahtevima privrede da se izvrši relaksacija bankarskog sektora na način da se ne ugrozi njegova stabilnost. Prema njegovim rečima, taj predlog razmatraće Narodna banka Srbije. Zahvalivši se predsedniku i premijeru Srbije na inicijativi da se održi ovakav sastanak, Šoškić je istakao da je vodjen otvoren i konstruktivan razgovor

10 broj finansije Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić Za kredite u lokalnoj valuti Privredi nedostaju povoljniji bankarski krediti, a neophodno je i snižavanje obavezne rezerve banka, jer praksa pokazuje da poslovne banke sve te obaveze prebacuju na privredu, rekao je guverner NBS Dejan Šoškić na Skupštini PKS. Guverner je takođe rekao: O dinarizaciji Ideju dinarizacije u praksi nije jednostavno sprovesti. Još šezdesetih godina dozvolili smo našim gastarbajterima da svoje depozite iz inostranih banaka prenesu u domaće banke i to je bio podsticaj bankama da odobravaju i kredite s valutnom klauzulom, kako ne bi imali valutne rizike. Za proces jačanja finansijskog sistema i uloge svih finansijskih instrumenata, neophodno je veće korišćenje domaće valute. U periodu u kojem se desio korak unazad, privrednici su se našli u poziciji da veruju da devizni kurs nije nestabilan, da je predvidiv. Zato su birali kredite vezane za kretanje kursa strane valute. Došao je period kad moramo da se navikavamo na veće korišćenje dinara. Nije to zaključak do kojeg je došla samo NBS. Iz međunarodne zajednice stigli su isti ovakvi zaključci. Evropski odbor za sistemski rizik, čiji je predsedavajući bio Žan Klod Kliše, 21. septembra izašao je s preporukama korišćenja kredita u lokalnoj valuti. Te preporuke do pojedinosti su u skladu sa onim što je NBS do sada radila i što planira. Najveći broj kredita, oko 70 odsto, jesu krediti s deviznim znakom. Kada bi dinarizacija bila prisutnija u sistemu, mi bismo uz mnogo manje pomeranje kamatne stope izazvali veći ili isti efekat napretka potražnje, zato što bi se pomeranje kamatne stope odrazilo na cenu svih kredita u dinarima. Što je veće učešće dinarskih kredita u sistemu, referentne kamatne stope mogu biti niže, a da obavljaju isti efekat po pitanju stabilizacije cena. Za svaku banku referentna kamatna stopa NBS je bezrizična kamatna stopa, na nju je potrebno dodati jedino riziko-premiju svakog dužnika. Kako se kreće inflacija, pomera se i referentna kamatna stopa. Tako se štiti i banka i dužnik, koji ne trpe valutni rizik. Cilj NBS je da problem reši celovito da u strukturi izvora finansiranja banaka budu prisutniji dinarski izvori finansiranja i da se deo riziko-premije koji se odnosi na preuzimanje valutnog rizika od strane banke, ne javi u strukturi dinarskih kamatnih stopa koje nude privredi i građanima. Da bi se to desilo, oslobodili smo banke obaveze rezervi u određenim situacijama. Svaka kreditna linija od međunarodnih finansijskih institucija koja ulazi u banku da bi se prosledila dalje krajnjem korisniku, preduzeću, nije opterećena obaveznim rezervama NBS. Znam da nije jednostavno da pošaljemo poruku građanima od sutra štedite u dinarima. To ne ide tako lako, potrebno je vreme, niska inflacija i stabilni finansijski sistem. O kreditima i obaveznoj rezervi Banke imaju dovoljno novca za finansiranje privrede i nije potrebno snižavanje obaveznih rezervi banaka. Narodna banka Srbije ne može da

11 finansije 11 broj 69 utiče ili da usmerava poslovne banke gde da ulože likvidna sredstva koja imaju, a koja nisu u obavezi da čuvaju. Banke su slobodne, tržišno orijentisane i same odlučuju da li će odobriti kredite preduzećima. Osim toga, spuštanje obavezne rezerve bankama na devizne izvore finansiranja, nije garancija da bi ta sredstva bila usmerena privredi, već bi time bila poslata pogrešna poruka bankama da nastave rizično finansiranje i prenošenje rizika na korisnike. O obaveznoj rezervi govori se kao o tajnom mehanizmu koji vrlo lako može da reši neke probleme, a to je, pre svega, instrument monetarne politike. O merama NBS za smanjivanje kamatnih stopa na kredite: U narednom periodu očekuje se dalja relaksacija referentne kamatne stope, jer za sada ne vidimo rizik povećanja inflacije. Narodna banka Srbije u narednom periodu planira sprovođenje tri grupe mera, kao instrumenta koji može da ima uticaja na pad kamatnih stopa i postizanje pozitivnih ekonomskih efekata uopšte. Početkom prošle godine imali smo period kada je inflacija bila ispod donje granice inflacionog cilja, zatim period kad je bila iznad gornje granice, dok se sada postepeno vraća ka inflacionom cilju, za koji verujemo da ćemo ga postići u prvom kvartalu naredne godine. Nismo menjali inflacioni cilj, jer verujemo da je Srbija do sada imala prilike da isproba sve alternative ovom modelu. S pravom je postavljen cilj godine da treba preći na režim ciljane inflacije. Ciljanje inflacije u velikoj meri zavisi od toga koliko su nam stabilne cene hrane i pića, a nestabilnost cena hrane u Srbiji je iznad nivoa nestabilnosti cena hrane u regionu. O referentnoj kamatnoj stopi Komunikacija sa privredom NBS je u postupku formiranja Centra za komunikaciju s privrednicima, čime će biti uspostavljena još jedna dodatna linija za komunikaciju s našom privredom, u skladu s praksom dobro uređenih centralnih banaka. Naš cilj je dobra, intenzivna komunikacija s privrednicima, kako bi im se približila monetarna politika, kao i da se s njihove strane dobiju informacije kako funkcioniše finansijski sistem i gde ga je moguće unaprediti. Cilj nam je da u zemlji referentne stope budu što niže, a da postignemo što je veći mogući efekat stabilizacije cena. Trenutno smo u ciklusu snižavanja referentnih kamatnih stopa i ne vidimo jače inflatorne rizike u narednom periodu. Sve dok imamo valutni rizik u sistemu, moramo imati opreznu, konzervativnu politiku po pitanju rezervacija za potencijalne gubitke. Taj teret javlja se u maržama koje banke zaračunavaju, a plaćaju korisnici kredita. Imamo enormno visoke referentne stope u odnosu na dobro uređene sisteme u svetu. Da bismo smanjili potrebu za povećanjem referentnih kamatnih stopa, moramo povećati dinarizaciju. U aprilu ove godine NBS je zahtevala bolju proveru kreditne sposobnosti dužnika za otplatu kredita u stranoj valuti. Svi su nas kritikovali zbog toga, ali takve mere preporučuju se i na međunarodnom planu. Novi standardi i propisi NBS je u fazi implementacije standarda Bazel 2, koji će omogućiti mnogo preciznije merenje rizika u bankarskom sistemu i dodatno olakšanje u domenu rezervacija za potencijalne gubitke. Do kraja prvog kvartala iduće godine, trebalo bi da u parlament pristigne nacrt zakona o faktoringu, koji će omogućiti da se neka potraživanja unutar banaka stavljaju u promet, radi rasterećivanja bilansa banaka. Time bi se stvorili uslovi za dodatno obaranje kamatnih stopa u sistemu. Zakon o faktoringu o njemu se dugo godina govorilo. I PKS je bila predlagač zakona pre izvesnog vremena. Ovo pitanje ušlo je na inicijativu NBS i u Pismo o namerama sa Monetarnim fondom. Trebalo bi da u parlamentu imamo predlog zakona o faktoringu do kraja prvog kvartala naredne godine. To je veliki posao, jer treba napraviti dobar zakon, u skladu s najboljom svetskom praksom, koji će štititi dužnike, a omogućiti bankama da relaksiraju svoje bilansne pozicije i da po tom osnovu imaju novi kanal za potencijalno osvežavanje kamatnih stopa. O valutnom riziku Naš cilj sa dinarizacijom jeste da valutni rizik ostane izvan domaćeg finansijskog sistema. Valutni rizik se po pravilu prenosi na građane ili preduzeće, jer imaju prihode u dinarima, a kreditne obaveze u devizama. O razvojnoj banci Narodna banka Srbije podržava formiranje razvojne banke, za koju je veoma važno da profesionalno i odgovorno radi, van domena političkih uticaja. Razvojna banka trebalo bi da funkcioniše u dva kanala da odobrava sredstva poslovnim bankama, koje biraju korisnike tih sredstava, kao i da zadrži pravo da direktno kreditira i tako pojačava konkurentnost prema poslovnim bankama Nada Mitrović

12 broj 69 Memorandum o saradnji privatnog i javnog sektora bezbednosti Zakoni za privatno obezbeđenje 12 zakoni Ivica Dačić, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova i Miloš Bugarin, predsednik PKS, potpisali su Memorandum o saradnji čiji je dugoročni cilj uspostavljanje partnerstva javnog i privatnog sektora bezbednosti u Srbiji, po evropskom modelu Normativno uređenje privatnog obezbeđenja Memorandum o saradnji potpisan je u cilju jačanja funkcionalne saradnje i ostvarivanja zajedničkog interesa Privredne komore Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Potpisnici su uvereni da se proces pridruživanja evropskim standardima, naročito kroz članstvo PKS Udruženja za privatno obezbeđenje u Konfederaciji evropskih službi bezbednosti CoESS, može uspešno odvijati samo uz aktivno učešće svih subjekata i neposrednu saradnju i koordinaciju MUP-a s privatnim sektorom bezbednosti. Ovo je jedan od istorijskih događaja za Srbiju, kada se govori o sektoru bezbednosti, rekao je Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova. On je precizirao da je MUP, zajedno sa PKS, došao do zadovoljavajućeg teksta Nacrta zakona o privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti, koji se nalaze u vladinoj proceduri. On očekuje da se s drugim ministarstvima usaglasi taj tekst i da se on vrlo brzo nađe u skupštinskoj proceduri. Cilj je da se u sistemu bezbednosti deluje koordinirano i da se pozicioniraju ovlašćenja sektora javne i privatne bezbednosti. Ivica Dačić smatra da bi zakoni trebalo da definišu odnose, odnosno sve vidove komunikacije na opštem i operativnom nivou u okviru oba sektora. Ministar unutrašnjih poslova je dodao da postoji veliki broj privatnih preduzeća, odnosno agencija koje se bave sektorom bezbednosti, koje kao sredstvo rada imaju veliku količinu oružja, zbog čega je bitno da se odredi zakonski okvir i definišu ovlašćenja svakog pojedinačno u lancu bezbednosti. Ovo je potreba modernog trenutka i modernog sveta, jer svugde postoji sadejstvo između javnog i privatnog sektora bezbednosti. Ovo je prvi put da zajedno radimo i ovo može da bude samo u interesu čitave države, rekao je Ivica Dačić i naglasio da treba da postoji jedinstven sistem nacionalne bezbednosti. Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, ukazao je da je suština Memoranduma koordinacija MUP-a s privatnim sektorom bezbednosti u cilju regulisanja poslovanja u ovoj oblasti i ostvarivanja bezbednosti kao opšteg društvenog interesa. On je podsetio da pod okriljem PKS od godine aktivno deluje Udruženje za privatno obezbeđenje, koje okuplja privredne subjekte iz javnog i privatnog sektora, registrovane za obavljanje poslova obezbeđenja lica, imovine i poslovanja, izvan obima koji obezbeđuje država. Izuzetno je važno da napomenem da je nedavno PKS Udruženje za privatno obezbeđenje postalo član Konfederacije evropskih službi bezbednosti (CoESS), a da od maja ove godine funkcioniše i Nacionalna komisija za predstavljanje oblasti privatnog obezbeđenja Srbije u CoESS, naglasio je predsednik PKS. Srbija je jedina država u Evropi koja ovu oblast još nije uredila zakonom, pa je zato glavni cilj svih aktivnosti normativno uređenje oblasti privatnog obezbeđenja u pravnom sistemu Srbije, usaglašenog i harmonizovanog sa evropskim zakonodavstvom i standardima. Prema podacima kojima raspolaže Privredna komora Srbije, u ovom sektoru radi 400 kompanija, s više od zaposlenih. Kao servis srpske privrede i partner Vlade, PKS se upravo zalaže da što brže i efikasnije usvoji sve standarde i

13 zakoni 13 broj 69 evropske vrednosti i dostignuća u profesionalizaciji oblasti i unapređenju kvaliteta usluga privatnog obezbeđenja, zaključio je Miloš Bugarin. Iskustvo i uticaj PKS i MUP-a i njihov doprinos u reformi sistema bezbednosti, dragoceni su za kreiranje savremenog koncepta mesta i uloge privatnog obezbeđenja u sistemu nacionalne bezbednosti. Zoran Milićević, sekretar Udruženja za privatno obezbeđenje PKS, naglašava neophodnost da se u parlamentarnoj proceduri uskoro izglasaju Zakon o privatnom obezbeđenju i Zakon o detektivskoj delatnosti, kako bi se i Srbija svrstala u red ostalih država u regionu i Evropi, koje su te važne oblasti već normativno uredili. Potrebno je uspostaviti pravila igre na tržištu i partnerstvo javnog i privatnog sektora obezbeđenja, jer to jedino može garantovati bezbednost lica, imovine i poslovanja u Srbiji. Potrebno još sedam pravilnika i dve uredbe Tokom javne rasprave, u konstruktivnoj saradnji sa Radnom grupom Ministarstva unutrašnjih poslova, izneti su konkretni predlozi u smislu poboljšanja zakonskih tekstova u skoro svim delovima. Održano je ukupno devet sesija sa strukovnim udruženjima, odnosno grupacijama koje su formirane unutar sistema privrednih komora u Privrednoj komori Srbije, Privrednoj komori Vojvodine i regionalnim privrednim komorama Kragujevac i Niš. Zoran Milićević ističe da je predstojeće usvajanje navedenih zakona samo početna, a nikako ishodišna tačka reforme ovog sektora, jer je potrebno doneti još sedam pravilnika i dve uredbe, koji bi kao podzakonski akti trebalo da budu pripremljeni odmah po usvajanju ovih zakona, kako se ne bi dogodilo da se stvori pravni vakuum i da donošenje dugo očekivanih normativnih rešenja u ovoj oblasti ne stvori situaciju njihove neprimenljivosti. U najvećem broju zemalja EU preovlađujuće zakonsko rešenje je da izdavanje licenci i nadzor u oblasti privatnog sektora bezbednosti obavlja ministarstvo unutrašnjih poslova, a obuku realizuju strukovna udruženja i akreditovane organizacije. Naša zemlja, kao član Konfederacije evropskih službi bezbednosti CoE- SS, dobila je mogućnost da učestvuje u svim aktivnostima usmerenim na standardizaciju i profesionalizaciju delatnosti, ali i zaposlenih u ovom sektoru. Ova zajednica okuplja kompanija sa 1,7 miliona radnika i godišnjim obrtom od 24 milijarde evra, što je čini pravom industrijom privatne bezbednosti. Dušan Davidović, predsednik Nacionalne komisije za predstavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja u CoESS, boravio je u Briselu na godišnjoj konferenciji, koja je donela izveštaje o radu devet radnih komiteta. Naši ciljevi u narednom periodu omeđeni su u tri pravca. Prvi je rad na domaćim zakonima i sinhronizacija našeg zakonodavstva sa evropskim standardima u oblasti privatne bezbednosti, zatim aktivno Nelojalna konkurencija na tržištu učestvovanje u svim projektima devet komiteta CoESS, kao i formiranje socijalnog dijaloga u ovoj oblasti u Srbiji, naglašava Davidović. Nacionalni komitet koristi prilagođenu radnu šemu koju ima CoESS, jer se poslovi privatne bezbednosti veoma brzo internacionalizuju, uz preuzimanje svih novih evropskih standarda. Deo tih standarda je naš Institut za standardizaciju doneo u prethodnom periodu, a u planu je da se još 59 standarda usvoji tokom sledeće godine. Srbija je godine donela dva srpska standarda, a jedan od njih je Rečnik termina. Međutim, u Evropi je usvojeno još nekoliko desetina novih standarda koji se bave ovom tematikom, posebno u oblasti tehničkog obezbeđenja i alarmnih sistema, pa ih je potrebno dopuniti i eventualno korigovati, odnosno uskladiti s terminologijom koja se koristi u njima, kako bi se stručnjaci iz ove oblasti koristili zajedničkim jezikom i bolje razumeli u poslovanju Milan Nedić Udruženje za privatno obezbeđenje PKS ukazuje i na problem u vezi sa uslovima za nabavku, odabir najbolje vrednosti, kao i postupak vrednovanja tenderski najpovoljnije ekonomske ponude u privatnom obezbeđenju. Između 40 i 60 odsto poslova industrije privatnog obezbeđenja je u javnom sektoru usluga, koji najčešće sklapaju ugovore sa kompanijama za privatno obezbeđenje samo na osnovu cene, ali ne i kvaliteta usluga. To dovodi do nelojalne konkurencije na tržištu, angažuju se neprijavljeni radnici za minimalne plate, a sve to ide na uštrb kvaliteta, kako fizičkog tako i tehničkog obezbeđenja. Ukazujući upravo na ovaj problem, CoESS je uz podršku sindikata i Evropske komisije doneo Priručnik za organizacije koje dodeljuju ugovore za pružanje usluga privatnog obezbeđenja. Ovaj priručnik sadrži spisak kriterijuma za ocenu kvaliteta usluga privatnog obezbeđenja, koji su zajedničkim snagama napisali socijalni partneri i sadrži sistem kvota koji omogućava da se ponude procene u skladu s kriterijumima, kako cene tako i kvaliteta. Rukovodeći se i tim argumentom više, a svesni budžetskih ograničenja s kojima se susreće javni sektor, članovi Udruženja za privatno obezbeđenje PKS zahtevaju da se napusti uobičajena politika, koja se sastoji od dodeljivanja ugovora kompanijama koje daju najnižu ponudu, jer ima štetan uticaj na industriju obezbeđenja, ali i na bezbednost građana i poslovanja u Srbiji.

14 broj u fokusu Konditorska industrija Srbije Bolji uslovi za proizvodnju slatkiša U konditorskoj industriji Srbije radi pedesetak kompanija koje zapošljavaju radnika, a od ove delatnosti živi oko ljudi. Dogovoreno je formiranje nacionalnog komiteta s predstavnicima konditorske i mlekarske industrije, s proizvođačima sladoleda i predstavnicima nadležnog ministarstva Miroljub Aleksić, vlasnik subotičkog Pionira i predsednik Grupacije konditora, ministar Dušan Petrović i predsednik PKS Miloš Bugarin Carine U godini dva puta su snižavane carine za uvoz prerađenih proizvoda (u koje spadaju i konditorski proizvodi) iz EU u januaru i oktobru, tako da su u godini prosečne carinske stope za bombonske proizvode 5,45 odsto; za čokoladu i druge proizvode na bazi kakaa 12,9 odsto i za biskvite i vafle 13,4 odsto. Sledeće godine primeniće se nove snižene carine (na bombone 2,5 odsto, ostali bombonski proizvodi na 12,5 odsto, čokolada 7,4 odsto, namazi na pet odsto, ostali proizvodi od kakaa 10 odsto, biskviti na 12 odsto, vafli na 10,8 odsto), a godine uvoz konditorskih proizvoda iz EU odvijaće se bez carine. Ovo može dovesti do još većeg pada realizacije, ukoliko se ovoj industriji ne posveti dovoljna pažnja u smislu donošenja odgovarajućih mera koje će dovesti do jačanja njene konkurentnosti. Sa Ruskom Federacijom, Belorusijom i Kazahstanom trgovina konditorskim proizvodima obavlja se bez plaćanja carine. S Turskom su predviđene simetrične kvote od tona konditorskih proizvoda po preferencijalnoj carini od 15 odsto. Cene hrane su na silaznoj putanji i nema razloga da se taj trend ne nastavi. Stvari su sada bolje nego na početku godine. Cena hleba miruje, a vekna bi bila i iznad 100 dinara, da država nije intervenisala. Šećer se stabilizovao na oko 95, a bio je iznad 130, cena jestivog ulja sada je daleko niža nego ranije, ocenio je ministar poljoprivrede i trgovine u Vladi Srbije Dušan Petrović, posle razgovora s predstavnicima konditorske industrije u Privrednoj komori Srbije (PKS). Kako je ministar naglasio, tržište osnovnih životnih namirmica se stabilizovalo i naredna godina će biti mirnija nego ova. Do pre dva meseca, udarna vest u svim medijima bila su poskupljenja slatkiša, a posle pada cena osnovnih sirovina, šećera i brašna, otvara se prostor konditorima za pojeftinjenje. Konditorska industrija ostvaruje visok suficit i izvoz je ove godine porastao za 10 odsto. Ministar Petrović podvlači da je na sastanku dogovoreno da se formira nacionalni komitet konditorske i mlekarske industrije i predstavnika Ministarstva poljoprivrede i trgovine, koji će Vladi Srbije predlagati mere koje se odnose na spoljnotrgovinski režim, kao što su carine, prelevmani i kvote. U konditorskoj industriji Srbije radi pedesetak kompanija, koje

15 u fokusu 15 broj 69 zapošljavaju radnika, a od ove delatnosti živi oko ljudi. Obrt ove grupacije na godišnjem nivou je pola milijarde evra. Konditorska industrija za devet meseci godine ostvarila je proizvodnju od tona, što je za oko osam odsto, ili oko tona manje od proizvodnje ostvarene u istom periodu prošle godine. Vrednost spoljnotrgovinske razmene konditorskih proizvoda u ovom periodu je 141,3 miliona dolara i za oko dva odsto je veća u odnosu na isto vreme godine. Vrednost izvoza veća je za 8,4 odsto i iznosi 100,6 miliona dolara, dok je vrednost uvoza manja za 10,7 odsto i iznosi 40,6 miliona dolara. U spoljnotrgovinskoj razmeni konditorskih proizvoda ostvaren je suficit u ovoj godini od oko 60 miliona dolara, što je za 27 odsto više od suficita ostvarenog u istom periodu prethodne godine. Konditori podižu poljoprivredu Ministar Dušan Petrović ističe da je za Srbiju, u kojoj se dva miliona ljudi bavi poljoprivredom, konditorska industrija od neprocenjive važnosti. On ističe da su u proteklih nekoliko meseci napravljeni ozbiljni pomaci, koji su od suštinske važnosti za povećanje konkurentnosti ove industrije. Po rečima Petrovića, u proteklih nekoliko meseci došlo je do konsolidacije tržišta, a u narednoj godini konditorska industrija može da napravi ozbiljan progres i da bude jedan od liftova koji će podići srpsku poljoprivredu. Predsednik PKS Miloš Bugarin ističe da su konditori vrh prerađivačke industrije agrokompleksa, s najvećim nivoom dodate vrednosti. Sastanak konditora s ministrom poljoprivrede predstavlja samo jedan u seriji sastanaka koji su zajednički organizovali PKS Suficit U godini ostvarena je realizacija konditorskih proizvoda u količini od tona. U strukturi ostvarene vrednosti prehrambene industrije konditori učestvuju sa oko 10 odsto. Zalihe gotovih proizvoda na početku ove godine bile su oko tona. Od tona realizovanih proizvoda, prema podacima Uprave carina, izvezeno je tona, odnosno 35,7 odsto proizvodnje. U godini u Srbiju je uvezeno tona konditorskih proizvoda, u vrednosti od 70,1 miliona dolara. Treba napomenuti da je na tržištu Srbije značajno prisustvo konditorskih proizvoda iz Turske, koji čine 7,5 odsto ukupne vrednosti konditorskih proizvoda. S druge strane, naši konditorski proizvodi praktično se ne izvoze u ovu zemlju. Najveća konkurentska prednost konditorskih proizvoda poreklom iz Turske i razlog značajnog uvoza je njihova izuzetno niska uvozna cena, koja je gotovo upola manja od prosečne uvozne cene konditorskih proizvoda iz ostalih zemalja. Prosečna cena jednog kilograma uvezenog proizvoda bila je 3,45 dolara. Konditorska industrija za devet meseci godine ostvarila je proizvodnju od tona, što je za oko osam odsto ili oko tona manje od proizvodnje ostvarene u istom periodu prošle godine. Od toga, tona prodato je na domaćem tržištu, što je 68 odsto proizvodnje, dok je izvezeno tona ili 32 odsto proizvodnje. Ukupna prodaja konditorskih proizvoda na stranom i domaćem tržištu, za prvih devet meseci ove godine u odnosu na isti period lane, manja je za 11 odsto ili za tona. Glavni uzrok pada prodaje je značajno smanjenje domaće potrošnje, usled pada životnog standarda. Srbija je u spoljnotrgovinskoj razmeni konditorskih proizvoda u prvih devet meseci ove godine ostvarila i suficit od oko 60 miliona dolara, što je za 27 odsto više nego u godini. Konditorski proizvodi iz Srbije izvoze se u 35 zemalja sveta. Najznačajnije izvozno tržište su zemlje CEFTA, u koje se godišnje plasira blizu 90 odsto ukupnog izvoza.

16 broj u fokusu i Ministarstvo poljoprivrede, na kome privrednici, u direktnoj komunikaciji s nadležnim ministrom, govore o problemima poslovanja i načinima za povećanje nivoa konkurentnosti na domaćem i inostranim tržištima. Konditori su neto izvoznici, a projektovani kapaciteti proizvodnje od tona godišnje izvodljivi su u zajedničkoj saradnji privrednika, komore i predstavnika Vlade u budućem nacionalnom komitetu za ovu oblast. Miloš Bugarin podseća da se 88 odsto izvoza plasira u zemlje CEFTA regiona, osam odsto u države EU, a četiri odsto u ostale zemlje sveta, mada su nam otvorena vrata i na drugim tržištima, s kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zajednička sednica Sekcija za Rusiju, Belorusiju, Kazahstan i Ukrajinu Sledeće godine nivo saradnje kao pre krize Ambasadori Rusije, Belorusije i Ukrajine u Beogradu prisustvovali su zajedničkoj sednici Sekcija za Rusiju, Belorusiju, Ukrajinu i Kazahstan, koje rade u okviru Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS i okupljaju ukupno 393 preduzeća Mere unose optimizam Predsednik Grupacije proizvođača konditorskih proizvoda PKS i vlasnik subotičkog,,pionira Miroljub Aleksić, kaže da mere koje je najavio ministar Dušan Petrović i postignuti dogovor u PKS, unose optimizam menadžerima konditorske industrije, koji svoje proizvode plasiraju u 35 zemalja sveta. Ova industrija jedna je od najvitalnijih i najperspektivnijih privrednih grana, a proteklih šest godina u nju je uloženo više od 200 miliona evra u procesnu tehnologiju i podizanje standarda kvaliteta. Cene sirovina bile su veliki problem za konkurentnost ovih proizvoda na domaćem i inostranim tržištima, ali sada se krupnim koracima stvaraju uslovi za povećanje izvoza i rast proizvodnje. Aleksić u narednoj godini očekuje veći izvoz i suficit, kao i smanjenje cena na domaćem tržištu. On naglašava da Srbija mora da izvozi brendove, odnosno visokofinalizovane proizvode, a ne sirovine B. Gulan Ambasadori Konuzin, Nedopas i Čušev u PKS Sekcije za Rusiju, Belorusiju, Kazahstan i Ukrajinu u Privrednoj komori Srbije zajedno okupljaju 393 preduzeća, od toga 273 u Sekciji za Rusiju, 100 u Sekciji za Belorusiju, 70 za Ukrajinu i 50 za Kazahstan, rekao je potpredsednik PKS Mihailo Vesović, otvarajući zajedničku sednicu, kojoj su prisustvovali i ambasadori Rusije, Belorusije i Ukrajine u Beogradu. Rusija, Belorusija i Kazahstan, koje zajedno čine Carinsku uniju, ali i Ukrajina s kojom se pregovara o slobodnoj trgovini, spadaju među najvažnija tržišta za srpsku privredu, a očekivana razmena od četiri milijarde dolara potvrđuje značaj tog privrednog prostora za Srbiju, izjavio je predsednik PKS Miloš Bugarin. Perspektive za saradnju su velike i moramo ih brže iskoristiti, naglasio je Bugarin. Potrebno sektorsko udruživanje Za prvih deset meseci godine, ukupna robna razmena Srbije sa zemljama Carinske unije i Ukrajinom iznosi 3,33 milijarde dolara, što je povećanje od 26 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Za nas je, međutim, nepovoljno što pokrivenost uvoza izvozom iznosi 37 odsto, a deficit je dostigao 1,54 milijarde dolara. Kao prepreke za povećanje srpskog izvoza, Bugarin je naveo nesigurnost u naplati robe,

17 u fokusu 17 broj 69 skup transport, složene carinske procedure i primenu indikativnih cena, otežan ulazak u trgovinske lance, neravnopravnost na tenderima. Posebno je naglasio neorganizovanu i usitnjenu ponudu srpskih proizvoda i pozvao srpske privrednike da se pri nastupu na ovim tržištima sektorski i podsektorski udružuju, kako bi obezbedili dovoljne količine i kontinuitet snabdevanja. Naša država bi trebalo da pomogne u rešavanju logistike i jevtinijeg transporta, pre svega rečnog, i da uloži veća sredstva u poljoprivredu, pomogne u organizovanju distributivnih centara i sistemski reši finansiranje i otkup poljoprivrednih proizvoda za izvoz, izjavio je predsednik PKS. On je naglasio i da Srbija očekuje od Carinske unije da uprosti carinske procedure i da više investira u našu zemlju. Priprema se Evroazijski ekonomski savez Privredno predstavništvo u Kazahstanu Kao dobar pomak u godini, Bugarin je naveo sertifikate za izvoz na rusko tržište, koje je dobilo šest mlekara i šest klanica u Srbiji, a da bi se rešio problem male proizvodnje, predsednik PKS pozvao je Ministarstvo poljoprivrede da podrži one privredne subjekte koji mogu da izvoze. Pri pronalaženju partnera na ovim tržištima, pomoći će i predstavništvo srpske privrede u Kazahstanu, čije je otvaranje Bugarin najavio za godinu. Posle potpisivanja Deklaracije o Evroazijskoj ekonomskoj integraciji, 18. novembra u Moskvi, sledi etapa stvaranja Evroazijskog ekonomskog saveza, koji očekujemo godine, rekao je Aleksandar Konuzin, ambasador Ruske Federacije u Beogradu, i dodao da je u rusko-srpskim odnosima, godinu za nama obeležila poseta premijera Putina Beogradu. Rast robne razmene dve zemlje od 30 odsto, koliko se očekuje u 2011, u odnosu na rast od 16 odsto 2010, ukazuje da bi njen obim mogao da se približi obimu od pre početka ekonomske krize, rekao je Konuzin. Tome svakako doprinosi Protokol o izuzimanju iz režima slobodne trgovine, koji su dve vlade potpisale u julu, po kome se nameštaj i podne obloge, između ostalog, iz Srbije izvoze bez carine. U Beogradu je održano i deseto zasedanje Međuvladinog rusko-srpskog komiteta, na kome je razmatran problem disbalansa robne razmene i olakšavanje prodora na rusko tržište novim srpskim kompanijama. Tako, u prvih devet meseci ove godine imamo rast robne razmene za 24 odsto, pri čemu je srpski izvoz porastao za 62,4 odsto, pa je ostvaren nivo pokrivenosti uvoza izvozom od 31 odsto, rekao je Konuzin. Međuvladin komitet razmatrao je i saradnju u oblasti poljoprivrede i doneo odluku da se aktivira radna grupa za poljoprivredu. Konuzin je naglasio i da su nedovoljno iskorišćene mogućnosti u oblasti usluga, iako srpski građevinari u Rusiji imaju dobru reputaciju. Konuzin je podsetio i na realizaciju ruskog državnog kredita za rekonstrukciju srpskih železnica. Analizirajući situaciju u oblasti nafte i gasa, Konuzin je podsetio da je za samo tri godine, NIS od gubitaša, postao najbolja kompanija u Srbiji, da je vrednost njegovih akcija ove godine porasla za 52 odsto, da ostvaruje dobit i da uplaćuje 13 odsto budžeta Srbije. Spreman sporazum sa Ukrajinom Podsećajući na predviđanje da u prvom kvartalu sledeće godine sledi recesija u privredi evrozone, ambasador Ukrajine u Beogradu Viktor Nedopas je rekao da je racionalno aktivirati saradnju sa tržištima ZND i Ukrajine, gde postoje potencijali za povećanje obrta. U saradnji Srbije i Ukrajine postoje povoljni znaci, ali obim prometa u prvih devet meseci od 495 miliona dolara predstavlja povećanje od oko 24 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali još uvek nije kao pre krize. Obnovljen je rad međudržavne komisije, a nacrt sporazuma o slobodnoj trgovini između dve zemlje je spreman, mada nije još potpisan, rekao je Nedopas. On je ipak naglasio da sporazum neće rešiti sve probleme i doneti automatski rast trgovine. On je pozvao srpske privrednike da pokrenu aktivnosti, ne čekajući sporazum, jer već ima dovoljno oblasti za uspešnu saradnju. Beloruski ambasador Vladimir Čušev predstavio je svoju zemlju kao ekonomski razvijenu, gde jedna trećina BDP dolazi od industrijske proizvodnje, a izvoz ostvaruje 50 odsto BDP. U mnogim oblastima proizvodnje Belorusija je lider u svetu, rekao je Čušev i naveo rudarsku tehniku, kao i proizvodnju traktora, gde je ostvarena uspešna saradnja sa Srbijom. Robna razmena Srbije i Belorusije, za deset meseci ove godine, iznosi 135 miliona američkih dolara, što predstavlja rast od oko 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Izvoz je povećan za 35 procenata i iznosi 41,8 miliona dolara, dok uvoz beleži povećanje od 58 odsto sa nominalnom vrednošću od 93,1 miliona, posmatrano u odnosu na isti period prošle godine, dok pokrivenost uvoza izvozom iznosi 45 odsto. Čušev je nedavno potpisanu Deklaraciju o Evroazijskim ekonomskim integracijama okarakterisao kao etapu u stvaranju jedinstvenog ekonomskog prostora Mirjana Stefanović

18 broj gost koraka Patris Filoš, predsednik UO Francusko-srpske privredne komore Božole, metro i staro prijateljstvo Uzajamno upoznavanje s tradicijama obogatiće međusobne odnose i obnoviti francusko-srpsko prijateljstvo, a na taj način olakšati put za ekonomsku saradnju dve zemlje, kaže Patris Filoš Beogradu je 17. novembra ove U godine prvi put organizovan doček mladog francuskog vina božole. Centralna manifestacija okupila je francusku zajednicu u Beogradu, a noć božolea proslavljena je i na ulicama Beograda. To je manifestacija koja se poslednjeg četvrtka u novembru u Francuskoj proslavlja već šest decenija, a danas se raširila u 150 zemalja, kojima se sada priključila i Srbija. Božole je mlado crveno vino, koje se pravi od grožđa game sorte. Srećan sam što će običaj dočeka i ispijanja mladog božolea zaživeti i u Srbiji i što ćemo podeliti svoju ljubav prema vinu s vama, rekao je na svečanosti Patris Filoš (Patrice Filoche), predsednik Upravnog odbora Francusko-srpske privredne komore. Ova bilateralna privrednička asocijacija organizovala je ovu manifestaciju, smatrajući da će uzajamno upoznavanje s tradicijama obogatiti međusobne odnose i obnoviti francusko-srpsko prijateljstvo, a na taj način olakšati put za ekonomsku saradnju dve zemlje. Francusko-srpska privredna komora, posle dve godine postojanja, okuplja 115 članova i zastupa 85 preduzeća, a neka od najpoznatijih su Alstom, Axa, Dannone, Lafarge, L Oreal, Michelin, kao i banke Kredi Agrikol, Findomestik i Sosiete Ženeral. Od početka ove godine na čelu Komore je generalni direktor Somboleda Patris Filoš. Pre nego što je došao na ovu poziciju, Filoš je radio za francuske međunarodne kompanije u Meksiku, Urugvaju i Španiji. Filoš je u somborski Somboled došao nakon što je Somboled integrisan u poslovni sistem Dukat, koji od posluje u sastavu francuske Laktalis grupe. Kako su poslednji meseci ove godine obeleženi s više aktivnosti, ne samo Francusko-srpske komore već i najavom velikih projekata u saradnji s francuskim firmama, razgovarali smo za Korak s Patrisom Filošom. Kada je osnovana Francusko-srpska komora, kakvu ulogu ima i šta je do sada postignuto? Između 2005, kad je osnovan Francusko-srpski poslovni klub, i 2009, u klub je počeo da stiže veliki broj različitih zahteva od francuskih firmi, koje su pokazivale sve veće interesovanje za ovo tržište. Smatrajući da je uloga francuskih privrednih komora u inostranstvu da pomaže firmama iz Francuske, naročito malim i srednjim preduzećima, doneta je odluka da se Klub transformiše u Komoru. Primljeni smo u Uniju francuskih privrednih komora u inostranstvu UCCIFE (Union of French Chambres of Commerce and Industry abroad) u julu 2009, i od tada razvijamo svoje aktivnosti kao komora. Naš glavni cilj je da ojačamo odnose Srbije i Francuske kroz promociju Srbije u Francuskoj i kroz pružanje podrške francuskim firmama, pomažući im da dođu na ovo tržište i pružajući im podršku, kad već ovde posluju. Koje su najvažnije francuske investicije u Srbiji do sada, da li ste time zadovoljni i šta su novi planovi? Iako postoje neke važne i uspešne francuske investicije u Srbiji, kao što je Mišelin ili Lafarž, za Srbiju se ne može reći da je bila prioritet francuskih investitora prethodnih godina. To je zbog toga što je Francuska već imala velike investicije u regionu, u Rumuniji na primer, i takođe zato što

19 gost koraka 19 broj 69 je prioritet za Francusku sada izvoz. Međutim, mi verujemo da Francuska treba da bude prisutnija u Srbiji i svi radimo na tome da poboljšamo situaciju. Srbija zaslužuje da povrati poziciju regionalnog lidera. Upravo je objavljeno da će Francuska graditi metro u Beogradu. Možete li da date više detalja o tom projektu? Prva faza ovog važnog projekta je studija izvodljivosti vredna tri miliona evra, koja je započeta u septembru i sprovodiće je francuska transportna kompanija Egis Rail. Ceo projekat je procenjen na oko jednu milijardu evra i biće realizovan od strane francuskog transportnog sistema Alstom Transport i to će biti prvi korak ranije dogovorenog strateškog partnerstva Francusko-srpske privredne komore. Komore su najaktivnije u pružanju pomoći sektoru malih i srednjih preduzeća u inostranstvu. Da li vaša komora radi na nekom takvom projektu? Mi smo počeli aktivnosti tako što smo francuskim firmama obezbedili informacije o srpskom tržištu i organizovali individualne posete i susrete a la carte na osnovu njihovih želja. Ali svakako, posao prvo mora da se uradi u Francuskoj, jer francuske firme ne znaju mnogo o Srbiji, a i ono malo što znaju nije povoljno po Srbiju. Zbog toga organizujemo seminare i radionice, a najvažniji do sada je Ubifrans u Parizu, održan 22. novembra. Ambasador Francuske u Srbiji, Šef ekonomskog odeljenja Ambasade Francuske, srpski ministar ekonomije, kao i nekoliko članova naše komore, pokušalo je da ponudi prve instrumente firmama koje su zainteresovane za Srbiju. Čuli su o poreskom i bankarskom sistemu u Srbiji, ljudskim resursima, sektorima koji imaju potencijala, olakšicama za investitore, kao i nekoliko uspešnih primera. To je bila i prilika da se francuskim preduzećima bolje predstavi naša mlada komora, koja je sada spremna da im pruži operativnu podršku na licu mesta. Utisci sa ovog događaja su izuzetno pozitvni, jer smo već počeli saradnju s jednim francuskim preduzećem koje želi da dođe u Srbiju, a i brojni novi projekti su u planu. Između ostalog, a to je posebno zanimljivo za domaća preduzeća, Komora će raditi i na organizaciji velikog regionalnog biznis-foruma koji će se održati u julu u Sofiji. Šta se još može učiniti da se ohrabre francuski investitori da dođu u Srbiju? Da li je promocija francuskog vina dobar početak da se obnovi staro prijateljstvo? Kao što sam već naglasio, posao mora prvo i pre svega da bude urađen u samoj Francuskoj. Kad se jednom pojavi interesovanje za Srbiju, mi ćemo pružiti podršku. Vino sigurno jeste dobar način da se povrati staro prijateljstvo, jer ako nam je nešto zajedničko, to je svakako osećaj da se okupimo oko otvorene boce dobrog vina. Mi smo prvi put ove godine organizovali Božole zabavu i drago mi je da je Beograd to dobro dočekao. Koje druge akcije planirate za ovu i sledeću godinu da podstaknete bolje razumevanje između srpskih i francuskih preduzetnika? Nekoliko akcija koje sam već pomenuo nastavićemo i sledeće godine, obezbeđujući usluge kao što su seminari, radionice, privredne delegacije. Ono na čemu moramo da radimo je da dovedemo više srpskih firmi u svoju komoru. Mreža je važna, kako za firme koje žele da otkrivaju nova tržišta tako i za one koje su već ovde i traže nove poslovne partnere. Šta očekujete od srpske strane? Ima mnogo prepreka koje još treba prevazići. Pitanje intelektualne svojine, na primer, takođe unapređivanje efikasnosti lokalne administracije, kao i raščišćavanje pravnog okvira. Dobro je izglasavati nove zakone, ali je najvažnije primenjivati ih. Vaša komora nagrađuje jednog srpskog studenta svake godine. Kakva je to nagrada, za šta se dodeljuje i ko je dobio? To je nagrada za studenta, za rad u domenu održivog razvoja. Prošle godine, prvi put, tema je bila obnovljiva energija, a ove godine je urbanizacija. Mi želimo da studenti misle proaktivno i da izađu s praktičnim rešenjima za praktične probleme. Ljudski resursi su jedna od najvećih prednosti Srbije, i mi se nadamo da će naša nagrada pomoći studentima da se osećaju inkorporirano, da se na njih računa, i da se tako unapredi radna klima. Sve se mora učiniti da se spreči odliv mozgova, a mladi ljudi ostanu ovde Mirjana Stefanović

20 broj saobraćaj Memorandum o razumevanju između IRU, Uprave carine i PKS Elektronska najava rasterećuje carine Memorandum o razumevanju između Međunarodne unije drumskih transportera (IRU), Republičke uprave carine i PKS potpisali su generalni sekretar IRU Martin Marmi, direktor Uprave carine Predrag Petronijević i predsednik PKS Miloš Bugarin Trilateralni Memorandum, potpisan u PKS, odnosi se na saradnju u primeni i korišćenju najnovijih informacionih tehnologija u postupku tranzita roba i motornih teretnih vozila na našim graničnim prelazima. Doprineće unapređenju transporta robe u Srbiji i omogućiti manje zadržavanje na granici, rekao je predsednik PKS Miloš Bugarin. U ime Međunarodne unije drumskih transportera (International Road Transport Union IRU), Memorandum je potpisao generalni sekretar Martin Marmi, koji je tim povodom doputovao u Beograd. IRU je zastupljena u 72 zemlje na pet kontinenata, preko nacionalnih i pridruženih članica. Osnovana je u Ženevi, gde je sedište i Svetske trgovinske organizacija (STO) i Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija. U cilju olakšanja svetske trgovine, čijih se 90 odsto poslova obavlja drumskim prevozom, bila je potrebna saradnja na nacionalnom i međunarodnom nivou. Trgovina i drumski saobraćaj su oblasti regulisane zakonom, pa se ukazala potreba za bilateralnim i multilateralnim sporazumima. Iskustvo pokazuje da je teže postići bilateralne sporazume, naročito u kriznim vremenima, rekao je Marmi i naglasio da je do sada potpisano 56 ovakvih sporazuma. On je podsetio i da se tripartitni Memorandum, koji je potpisan u PKS, odnosi na osmi član međunarodne Konvencije o harmonizaciji, vezane za transport kamionima i TIR sistem. TIR sistem predstavlja garantni lanac za olakšavanje tranzita robe, a Memorandum ima za cilj saradnju u primeni i korišćenju informacionih tehnologija na graničnim prelazima. Ovim sistemom vrši se kontrola kamiona na polasku i u dolasku, a slanje elektronske predeklaracije omogućava da se izvrši analiza rizika i odluči da li će se transport pregledati na carini ili ne, rekao je Marmi. Memorandum je plod četvorogodišnjeg rada PKS, Uprave carine i IRU, rekao je Miloš Bugarin, naglasivši da prednajava TIR karneta obezbeđuje manje zadržavanje na granici, a sigurniji i kvalitetniji transport. Sporazumom je povećan garantni nivo sa dolara na evra, bez dodatnog povećanja premije osiguranja, što svedoči o većoj sigurnosti saobraćaja u Srbiji. Bugarin je dodao i da je Memorandum dokaz saradnje privatnog i javnog sektora, uz podršku međunarodne institucije, te da će on doneti korist kompanijama u Srbiji. Direktor Uprave carine Predrag Petronijević rekao je da je Uprava carine prilagodila procedure i ojačala kapacitete informatičkog centra, zajedno sa PKS i IRU, da bi savremene informacione tehnologije skratile vreme čekanja na granicama, kroz elektronsku komunikaciju između IRU i Uprave carina. Namera Uprave carina je da jačanjem unutrašnjih kapaciteta približi zemlju EU, rekao je Petronijević i naglasio da su dva direktorata Evropske komisije, nadležna za proširenje, dala pozitivnu ocenu rada srpske Uprave Carina. Sekretar Udruženja za saobraćaj PKS Dušan Mladenović istakao je da su elektronski informacioni sistem za korišćenje TIR predeklaracije, uradili domaći IT stručnjaci, uz pomoć stručnjaka IRU, što govori da možemo sopstvenim snagama da podignemo opšti standard u oblasti graničnih procedura. Martin Marmi je posetio i Lastu, gde je uručio priznanje direktoru Sovroviću, a sertifikate IRU Akademije o profesionalnoj kompetenciji uručio je četvorici vozača Petronijević, Marmi i Bugarin na potpisivanju Memoranduma M.S.

21 saobraćaj 21 Sovroviću međunarodno priznanje Direktor Laste izabran za top menadžera broj 69 Generalni sekretar Međunarodne unije drumskih prevoznika (IRU) Martin Marmi uručio je generalnom direktoru Saobraćajnog preduzeća Lasta Veliboru Sovroviću plaketu povodom izbora za top-menadžera u oblasti drumskog saobraćaja Potpredsednik PKS i direktor Laste Velibor Sovrović, nakon uručenja priznanja kazao je da je počastvovan ovom nagradom, kao i da ona ne pripada samo njemu već su i zaposlenih u sistemu Lasta za nju zaslužni. Priznanje mi znači mnogo, jer se bavim saobraćajem više od 30 godina, a celog života sam razvijao ideju o tome kako bi jedno saobraćajno preduzeće moglo bolje, sigurnije i uspešnije da radi, istakao je Sovrović. Iskoristio sam šansu tokom ovih deset godina, koliko sam na čelu preduzeća, da zajedno sa zaposlenima ostvarim cilj. Lasta je danas savremen sistem u prevozu putnika, čiji autobusi godišnje pređu 75 miliona kilometara, prevezu više od 90 miliona putnika i ostvare od 100 do 105 miliona evra bruto prihoda, objasnio je Sovrović. Poslovne rezultate Laste tokom Sovrović je okarakterisao kao pristojne. Imali smo stabilan kurs evra tokom cele godine, i osim rasta cene dizel goriva, imali smo stabilne uslove poslovanja. To se odrazilo ne samo na obnovu voznog parka nego i na stabilnost ličnih dohodaka, socijalnog statusa zaposlenih i rad na infrastrukturnim projektima, kao što je renoviranje autobuskih stanica, istakao je on. Vozni park Laste je prosečne starosti ispod osam godina, a da bi se to zadržalo, potrebno je da se godišnje zameni osam do deset odsto vozila, što zahteva investicije na nivou od 18 do 22 miliona evra, istakao je Sovrović. Potrebno ministarstvo saobraćaja Uručujući Sovroviću nagradu Međunarodne unije drumskih prevoznika IRU, Martin Marmi je kazao da je za dobijanje ove nagrade potrebno ispuniti niz kriterijuma, kao što je kvalitet u razvoju poslovanja, socijalna zaštita u okviru preduzeća, adekvatno upravljanje ljudima, kao i briga o ekološkim pitanjima. Ako ispunite sve ove uslove, možete konkurisati za nagradu, a ja sam nakon obilaska ovog preduzeća video da ono ispunjava sve potrebene kriterijume, dodao je Marmi. Svečanosti je prisustvovao i predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin koji je kazao da je ovo priznanje potvrda liderstva u putničkom transportu u zemlji i regionu Potrebno je uspostaviti sistemsko rešenje koje dolazi od zakonodavca, preko inspekcijskih službi, a to bi bilo moguće da postoji ministarstvo saobraćaja, kazao je Sovrović novinarima, nakon što mu je uručeno priznanje Međunarodne unije drumskih prevoznika za top-menadžera. Kada imamo jedan konglomerat- ministarstvo, kakvo je ministarstvo infrastrukture, dešava se da niko ne obraća pažnju na dnevno odvijanje saobraćaja i njegovu kontrolu. Cenim puteve, stanogradnju i sve što radi Ministarstvo infrastrukture, ali regulativa u oblasti transporta i saobraćaja, saradnje s međunarodnim organizacijama i garancije za tranzit, moraju biti mera i način ponašanja u Srbiji, zaključio je Sovrović. On je upozorio i da se broj nelegalnih prevoznika u putničkom saobraćaju povećava iz godine u godinu. M.S.

22 broj turizam Titula Ambasadora dobre usluge za ovu godinu dodeljena je hotelu Izvor u Aranđelovcu. Nije im to prvi put da dobijaju nagrade. Nekako, čim smo otvorili vrta, počele su da pristižu i nagrade, kao da su svi jedva čekali da počnemo da radimo posle rekonstrukcije, kaže direktor Dragan Todorović. Rekonstrukcija je trajala od do godine, ali stvarno je napravljen svetski hotel, a nagrada je zasluga svih 175 zaposlenih u hotelu Izvor, od čega 140 novozaposlenih, mladih obrazovanih, koji su zapravo najbolji Ambasadori dobre usluge, uveren je direktor Todorović, koji je već dugo uspešan privrednik u hotelijerstvu, rođeni Aranđelovčanin, poznavalac lokalne istorije i čovek rešen da doprinese povratku starog sjaja Bukovičke banje. Šta je izdvojilo Izvor od drugih hotela najviše kategorije u Srbiji? Od 250 hotela koliko ima u Srbiji, osam je s pet zvezdica, četiri u Beogradu ( Hajat, Kontinental, Dukat i Prezident u Kovilovu) i četiri van Beograda. Kad uporedim Izvor sa ostalim hotelima iste kategorije, mi imamo najraznovrsnije sadržaje, najveću kvadraturu hotela i ugradili smo najkvalitetnije materijale i opremu koji se koriste u inostranstvu, pa smo dobili hotel koji može da bude ravnopravan takmac na evropskom i svetskom tržištu. Izvor ima 32 hiljade kvadrata, 165 smeštajnih jedinica, 241 sobu sa 177 kupatila i 15 đakuzija. Imamo našu bušotinu mineralne vode i s dubine od 136 metara najkvalitetnijom prirodnom lekovitom vodom Bukovičke banje punimo šest zatvorenih i tri otvorena bazena, koji su dostupni samo gostima hotela u okviru spa-centra. Napravili smo na pet hektara akvapark, koji je završen 18. septembra, gde imamo tri bazena s mineralnom vodom iz naše bušotine, a za sledeće leto je ostalo da kompletiramo opremu. Ipak, naša najveća prednost su javne površine. Hotel se nalazi na kompleksu od devet hektara, preko puta parka Bukovičke banje koji ima 22 hektara, pod Bukuljom, na idealnom mestu, samo 75 kilometara od Beograda, a 55 kilometara od Kragujevca, pedesetak od Čačka i Valjeva, u centru Dragan Todorović, direktor hotela Izvor u Bukovičkoj banji Privatizacija sa pet zvezdica Banjski turizam u Aranđelovcu ima tradiciju od dvesta godina. Prvi gost bio je Dositej Obradović 1811, a mi nastojimo da budemo na nivou te tradicije, kaže Dragan Todorović, direktor hotela Izvor, čije je hotelsko domaćinstvo proglašeno najboljim u ovoj godini Srbije, u Šumadiji. To je lokacija koju nam je priroda poklonila. Promene koje je od nastanaka pretrpeo hotel Izvor kao da su slika onoga što se ovde događalo u poslednjih 40 godina? Hotel Izvor je otvoren prvi put godine, u okviru radne organizacije Bukovička banja, kada su bili zajedno Knjaz Miloš, specijalna bolnica i ugostiteljstvo sa tri hotela. Jedan je bio Staro zdanje, napravljen 1872, jedini hotel u Srbiji koji su gradile dve dinastije, Karađorđevići i Obrenovići. Drugi je hotel Šumadija. Izgrađen je u periodu Dunavske banovine, zajedno sa specijalnom bolnicom, zatvorenim i otvorenim bazenom, a od do Drugog svetskog rata bio je zaslužan za ono što danas zovemo stari sjaj Bukovičke banje. Ipak, najviše gostiju Aranđelovac je imao krajem 19. i početkom 20. veka, zato što je krenula pruga od Beograda, a sa Topčidera je uveden takozvani šetni voz kojim su Beograđani stizali u Bukovičku banju.

23 turizam 23 broj 69 Koliko se današnji Izvor razlikuje od onog izgrađenog 1978? Kakva je lekovitost banjske vode danas? Od starog hotela je ostala fasada, pijanino i 166 umetničkih slika koje se nalaze u apartmanima. Skinuli smo krov, porušili sve pregradne zidove, proširivali hotel čeličnim konstrukcijama. Samo spa i velnes centri prostiru se na kvadrata. U spa-sali bazeni se pune vodom od 35 i 38 stepeni, mineralnom vodom, koju prečišćavamo od teških metala, od mangana i gvožđa, a ostaju samo blagotvorni elementi, natrijum, kalijum i posebno litijum, koji je dobar za opuštanje i blagotvoran je kod menadžerskih bolesti. Napravili smo fabriku za održavanje kvaliteta vazduha, pa nam je temperatura vazduha uvek 32 stepena. Kupili smo austrijsku BWT (best water tehnology), tehnologiju za prečišćavanje vode, američke klimatizere za centralnu klimatizaciju i Simensovu automatiku, a imamo svoju fabriku hlora i precizan softver, tako da u vodi uvek održavamo Ph vrednost 7 do 7,5, što je na nivou vode za piće. Imamo saunu, toplu sobu, biosaunu, rusku banju, finsku saunu, pa tursko kupatilo, pa masažu mineralnom vodom i različite vrste stručne masaže. Lekari bi rekli hepatobilijarni i gastrointestinalni. To znači sve što je vezano za organe za varenje i za uravnoteženje probavnog sistema i ono što se odnosi na jetru i krvna zrnca. Potom, korisna je posle operacija i lomova, specijalizovani smo za lečenje dece obolele od šećerne bolesti, a primenjujemo i lekovito blato. Banja ima kvalitetnu glinu. Imali smo Šamot, industriju porcelana. Svi izolatori koje je industrija elektroporcelana proizvela i koji su postavljeni na banderama posle Drugog svetskog rata i danas su u funkciji. Prethodnih decenija stručnjaci u specijalnoj bolnici napravili su specijalno blato, korisno za izvlačenje gnoja iz organizma, što je pomoglo mnogim ranjenicima koji su posle lečenja na VMA dolazili kod nas na rehabilitaciju. Srećom, danas se to blato koristi samo u kozmetičke svrhe. Naša lekovita glina je sastojak krema, a naš tehnolog Eta je i saradnica Merime. Izvor i to samo ako ga izdvojim u posebno preduzeće, a drugi deo da ostane posebno preduzeće. Mi smo uspeli da podelimo preduzeće bez sudskih sporova, a hotel Staro zdanje već šest godina ne radi, što je velika šteta. Tek sad je Vlada objavila da u okviru određenih kriterijuma može da se uspostavi javno-privatno partnerstvo, pa su otvorene mogućnosti daljih ulaganja u Bukovičku banju. Vi ste bili direktor Hotela i u vreme prethodnih pokušaja privatizacije. Kako ste uspeli da provedete hotel Izvor kroz tako turbulentna vremena sa rezultatom od pet zvezdica? Zaposleni su se sami izjasnili i potpisali gde žele da rade, da li u hotelu Izvor koji će dobiti vlasnika, ili će ostati u drugom preduzeću, koje ne može da bude privatizovano, Rekonstrukcija i ovako visoko podignuti standardi Izvora došli su kao rezultat privatizacije. Kako je ona tekla? Ovo je druga privatizacija u ugostiteljstvu u Aranđelovcu. Prvu smo pokušali godine, ali već sledeće godine došla je inflacija, tako da je ostalo samo 0,06 odsto akcija, ali na osnovu njih smo poslovali kao akcionarsko društvo Bukovička banja. Godine Agencija za privatizaciju je rekla da ne može celo preduzeće da bude privatizovano, jer ima objekte u parku Bukovičke banje, koji je proglašen za kulturno dobro, već može da bude privatizovan samo hotel

24 broj 69 dakle ostaje državno, ali ima neizvesnu sudbinu. U martu registrovali smo ta dva preduzeća. U drugom pokušaju na aukciji dobili smo novog vlasnika, a četiri meseca posle privatizacije hotela, počela je rekonstrukcija. Kupac Miroljub Aleksić, koji je Izvor kupio kao fizičko lice, imao je obavezu da uloži evra, a do sada je uloženo 35 miliona evra. Po tome je naša privatizacija specifična. 24 Osmi forum menadžera hotela i hotelskih domaćinstava Ambasadori dobre usluge turizam U Vašem magistarskom radu piše da je to jedinstven primer reinženjeringa hotelskog preduzeća u celoj istočnoj i jugoistočnoj Evropi, da je kupac uložio toliko više nego što je bio obavezan. Pre i tokom privatizacije Vi ste bili direktor. Većina direktora koji su bili u Vašoj poziciji, tokom tranzicije postali su vlasnici. Radio sam kao direktor preduzeća Bukovička banja, koje je imalo tri hotela i deset restorana, a 600 zaposlenih. Kad je došlo do statusne podele 2002, ostao sam da budem direktor hotela Izvor. Od početka sam verovao da će privatizacija da donese poboljšanje. Ima raznih privatizacija, ali mi smo uradili uspešnu privatizaciju.mogao sam i ja da budem vlasnik, ali ništa bitno ne bi moglo da se uradi. Hotel je suviše malo vredeo da bismo od banke dobili kredit dovoljnog iznosa. Znate li da je Dositej Obradović bio prvi gost koji je došao u banju? Vizija mi je bila da ostanemo na nivou na koji nas obvezuje dvesta godina tradicije banjskog turizma u Aranđelovcu. Sticaj okolnosti je bio da smo imali menadžment koji iskreno želi uspešnu privatizaciju, a da kupac želi hotel po svetskim standardima. Zahvaljujući investiranju Miroljuba Aleksića i njegove A grupe, u kojoj je perjanica subotički Pionir, a svi smo delovi privrednoposlovnog sistema Alkogrupa, već godinu dana Izvor posluje kao hotel sa pet zvezdica i dobija nagrade Mirjana Stefanović Od uspešnosti poslovanja hotelskog domaćinstva zavisi poslovna uspešnost i imidž hotela, rekla je Dragana Šabić, sekretar Udruženja za ugostiteljstvo i turizam PKS, na otvaranju Osmog foruma menadžera hotela i hotelskih domaćinstava Osmi forum menadžera hotela i hotelskih domaćinstava jedan je od najznačajnijih godišnjih skupova hotelijera u Srbiji. Brojni domaći stručnjaci, gosti iz Makedonije, Crne Gore i Republike Srpske, profesori, a ove godine prvi put i studenti Visoke hotelijerske škole strukovnih studija iz Beograda, obrađivali su različite aspekte teme Foruma Sektor soba, generator uspešne prodaje i promocije. Organizatori Foruma su Udruženje za turizam i ugostiteljstvo Privredne komore Srbije i redakcija stručnog časopisa za savremeno hotelijerstvo i turizam Turistički svet, a događaj se odvijao pod pokroviteljstvom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Hotelsko domaćinstvo jedan je od važnih segmenata hotelskog poslovanja, od čije organizovanosti, poslovne efikasnosti, poštovanja standarda i zadovoljenja potreba i očekivanja gostiju, u velikoj meri zavise poslovna uspešnost hotela i njegov imidž u javnosti, rekla je Dragana Šabić, sekretar Udruženja za ugostiteljstvo i turizam PKS, na otvaranju Osmog foruma menadžera hotela i hotelskih domaćinstava. Ovaj sektor bitan je i za opstanak hotela na tržištu, naročito

25 turizam 25 broj 69 u kriznim vremenima, zaključila je Dragana Šabić. Autor ovog projekta Ljiljana Rebronja, urednica časopisa Turistički svet, koji izlazi već deset godina, naglasila je da je u periodima krize naročito važno biti uporan i energičan, uz proaktivan i inovativan stav. Među prezentacijama na Forumu, posebnu pažnju privuklo je izlaganje advokata Stane Mladenović, koja je ukazala na moguće probleme koje bi hoteli mogli imati prilikom usklađivanja poslovanja s novim Zakonom o privrednim društvima, koji počinje da se primenjuje od 1. februara godine. Uvodničar Radomir Samčević, osnivač i vlasnik HT agencije za konsalting i menadžment, istakao je da je sektor soba najvažniji deo hotela, upravo zato što je primarna delatnost hotela prodaja smeštajnih kapaciteta. Mi prodajemo vreme u prostoru, rekao je Samčević. Iskustva i znanja u oblasti organizovanja hotelskog domaćinstva sa učesnicima Foruma podelili su predstavnici hotela Zlatnik i Mona, a govorila je i Lela Krstevska, generalna direktorka najboljeg makedonskog hotela Radika. Sastavni deo Foruma je i svečana dodela nagrade Ambasadori dobre usluge. To je priznanje za najuspešnije timsko domaćinstvo, a dodeljuju ga Privredna komora Srbije i časopis Turistički svet. Do sada je ovo priznanje dodeljeno samo jednom pojedincu, dr Grašan Aidiju, predsedniku svetske organizacije IH&RA, koji je prošle godine bio gost Foruma. Državni sekretar za turizam Goran Petković, koji je uručio nagrade najboljima u hotelskoj industriji u 2010/11. godini, rekao je da očekuje nove investicije u toj delatnosti i da će Srbija dobiti nove hotele i sledeće godine imati još bolju turističku ponudu. Državni sekretar smatra da će turističko-ugostiteljska delatnost u ostvariti veće prihode nego ove godine. Za ovu godinu, titula Ambasador dobre usluge u kategoriji velikih hotela dodeljena je hotelu Izvor iz Aranđelovca. Za najuspešniji tim hotelskog domaćinstva u kategoriji malih hotela za Ambasadora dobre usluge proglašen je Euro Garni, hotel iz Zemuna. Novinarsku Pres zvezdicu dobila je Vila Aleksandar Velnes centar iz Orašca, kao novinarsko priznanje za gostoprimstvo i odličnu saradnju s medijima. Dodeljeno je, takođe, tematsko priznanje foruma Novi impuls unapređenju promocije i prodaje hotelu Moravica iz Sokobanje. Kompanija Mopeks, Prvi put na Forumu Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singdinum u Beogradu i Radio televizija Srbije dobitnici su priznanja Partner hotelske industrije. Priznanje Novi kvalitet dodeljno je Specijalnoj bolnici iz Ribarske banje i Zdravstveno-turističkom centru Banja Vrućica Teslić iz Republike Srpske. Osim navedenih nagrada, na svečanoj dodeli nagrada u PKS dodeljena su i druga priznanja za kvalitetan rad menadžera i drugih zaposlenih u hotelskoj industriji M.S. Najveći aplauz na Forumu, među brojnim renomiranim stručnjacima i iskusnim privrednicima iz oblasti hotelijerstva, dobila je prezentacija na temu Uloga i značaj cene u strategiji pozicioniranja hotelskog smeštaja, koju je održalo troje studenata završne godine Visoke hotelijerske škole strukovnih studija u Beogradu. Njihov profesor dr Novak Svorcan predstavio ih je kao najbolje u generaciji, i nakon uvodnog izlaganja, u kome je pojasnio pojmove marketing miksa i brenda, prepustio im govornicu. Sandra Stojanović predstavila je cenovno pozicioniranje marki i brendova na tržištu, kao i cenu kao bitan faktor promocije hotelskog proizvoda. Ilija Smiljanić definisao je pet tipova superiornosti cenovne ponude hotelskog smeštaja, uz navođenje najmarkantnijih primera. Kroz analizu situacije u malim beogradski hotelima, Jelena Sedlarević predočila je lošu situaciju u srpskom hotelijerstvu i pokazala da je neophodna promena strategije cenovnog pozicioniranja na tržištu, radi uspešnijeg poslovanja.

26 broj 69 Drugi talas krize banke u Srbiji dočekuju baš kao i pre četiri godine, kada su se po prvi put zatresla svetska tržišta: visoko kapitalizovane, likvidne i stabilne, za razliku od realnog sektora koji posrće pred nelikvidnošću, jer od istih tih banaka ako i dobije može da uzme najskuplji kredit u regionu. Sa Ljubišom Jovanovićem, dugogodišnjim direktorom AIK banke, a sada članom Upravnog odbora, razgovaramo o uzrocima i posledicama neravnoteže likvidnosti između realnog i bankarskog sektora i perspektivi saradnje, ali i budućnosti bankarskog sektora u Srbiji. Za početak, on odgovara na pitanja zašto su visokokapitalizovane banke toliko suzdržane u odobravanju kredita prilično nelikvidnoj privredi? U zemlji jako izražene finansijske nediscipline, velikog broja preduzeća s blokiranim računima, gde država ne izmiruje svoje obaveze u 26 banke Ljubiša Jovanović, član Upravnog odbora AIK banke U godini neće biti jeftinijeg novca Na pragu smo nove krize, izazvane dužničkom krizom u evrozoni, koja će izazvati manji priliv novca sa ovog područja, a time će se značajnije smanjiti ponuda novca na gladnom finansijskom tržištu Srbije. Veća tražnja od ponude nepovoljno će uticati na rast kreditne aktivnosti poslovnog bankarstva i na obaranje cene novca na finansijskom tržištu roku, banka mora da vodi računa da se značajnijim delom svog poslovanja ne nađe u tom začaranom dužničkom krugu. Banka bez tekuće i dugoročne likvidnosti nije banka. Otuda suzdržanost i konzervativnost u odobravanju kredita realnom sektoru. Preduzeća bi lakše vraćala kredite da su kamate niže, a vi biste imali više posla s manjom zaradom, zar ne? Ili je to previše uprošćeno shvatanje? Logična je postavka svake poslovne filozofije da se uz veću poslovnu aktivnost i niže cene može postići ista ili veća zarada. Međutim, mnogo je sistemskih nelogičnosti i iščašenja. Godinama trošimo više nego što stvaramo, nekoliko godina zaredom imamo najveću godišnji inflaciju u Evropi, veliku finansijsku nedisciplinu i nelikvidnost. Prema septembarskim podacima nivo loših plasmana je 18,8 odsto, a uz to imamo i najveću obaveznu rezervu u okruženju i visoku ulaznu cenu novca. Sve su to kalkulativni elementi cene novca na koji banka ne može da utiče. Marža je jedina na koju može da se utiče, međutim imajući u vidu sve navedene elemente, realno je za očekivati da će kamata na kredite, u deviznom znaku, sledeće godine iznositi od osam do 12 odsto godišnje, a na zajmove u dinarima od 15 do 20 odsto godišnje. A ako bi se smanjile obavezne rezerve, na čemu ovih dana privreda insistira? Nisam siguran da bi to dovelo do smanjenja kamata, niti do povećanja plasmana. Ključna stvar je rizik koji preuzimate kada kreditirate nekoga ko nije produktivan i čiji proizvod nije konkretan,

27 banke 27 broj 69 mada nema spora da retko koja država ima tako visoke obavezne rezerve od 25 i 30 odsto kao mi, ali podvlačim: to ne bi po automatizmu značilo jeftinije kredite, niti veću dostupnost. Zato je moguće rešenje uslovnog smanjenja obavezne rezerve onim bankama koje dokažu da su iznose po osnovu smanjenja obavezne rezerve usmerile u izvozno orijentisane investicione programe ili u tekuće finansiranje proizvodnje namenjene izvozu. Zar bankari konačno ne seku granu na kojoj sede time što su suzdržani u saradnji s privredom? Naravno, nema dobre banke bez dobre klijentele, ali kod nas je problem mnogo dublji i tiče se celokupnog makroekonomskog okruženja u kome svi poslujemo. Na vratima nam je nova kriza. Potreban nam je operativni plan izlaska iz krize, s kratkoročnim i dugoročnim rešenjima. Kakvo je rešenje AIK banke? Da li ćete izaći s novim ponudama? Naši timovi već duže vreme rade na tome i sve su prilike da uopšte nećemo obustavljati kreditnu aktivnost, ali cena novca će biti tržišna. U godini AIK banka će ući s politikom diferenciranih kamatnih stopa.visoko bonitetni klijenti i klijenti s profitabilnim programom, izvozno orjentisanim, mogu da računaju na manju kamatnu stopu. Šta to konkretno znači, hoće li zajmovi poskupeti? Za neke klijente da, za neke ne. Za neke će zajmovi pojeftiniti. U jedno sam siguran: cena novca u narednoj godini biće najmanje ista kao i ove godine, jer to diktiraju uslovi na tržištu. Znači, u sada važećim uslovima nema smanjenja kamatne stope na odobrene kredite privredi. Koliko će na cenu novca uticati pristup inostranim izvorima finansiranja u svetlu nove krize koja trese Evropu? Srbija se već duže vreme nalazi u sistemskoj krizi unutrašnjeg karaktera. Još uvek nismo sanirali posledice globalne finansijske krize iz godine, a na pragu smo nove krize, izazvane dužničkom krizom u evrozoni, koja će izazvati manji priliv novca sa ovog područja, a time će se značajnije smanjiti ponuda novca na gladnom finansijskom tržištu Srbije. Veća tražnja od ponude nepovoljno će uticati na rast kreditne aktivnosti poslovnog bankarstva i na obaranje cene novca na finansijskom tržištu. Šta će to značiti za bankare koji posluju u Srbiji? Očekujete li neke veće poremećaje na tržištu? Kao neželjena posledica novog talasa krize, moguće je povlačenje dela likvidnosti poslovnih banaka sa stranim kapitalom ka centralama. Ako tome dodamo i mogući manji priliv investicija i doznaka iz inostranstva, evidentno je da će doći do usporavanja privrednog razvoja u Srbiji, a problem nelikvidnosti će se još više usložniti. Zbog slabijeg priliva sredstava iz inostranstva, banke sa stranim kapitalom sve više će se okrenuti domaćim izvorima, a to će podići ulaznu cenu novca. Šta su očekivane posledice? Očekujem da će se u godini otvoriti proces pripajanja i spajanja banaka, jer pojedine neće moći da izdrže same. Naprosto, nije sve tako sjajno kao što izgleda, a konačni negativni efekat loših plasmana dovešće pojedine banke u zonu potkapitalisanosti i nedovoljne likvidnosti. Nesporna je finansijska stabilnost bankarskog sektora, ali to ne znači da pojedine banke nisu u finansijskim problemima. Kako to rešava AIK banka? Mi nemamo mnogo sporova s klijentima, jer stalno tražimo rešenja kroz reprogram, naplatu iz nepokretnosti, vršimo konverziju duga u kapital ili dodatnim angažovanjem novčanih sredstava omogućavamo kontinuitet poslovanja. Na primer: Farmaceutska industrija, koja ima perspektivu, upala je u problem nelikvidnosti, jer Republički fond za zdravstveno osiguranje ne izmiruje svoje obaveze o roku. Mi ćemo podržati takvo preduzeće dodatnim novcem, kako ne bi stala proizvodnja, a država će kao krajnji dužnik garantovati uredno izmirenje obaveza po novoodobrenom kreditu. Da li ste blizu konačnog rešenja za Nibens grupu? Mislim da smo blizu konačnog rešenja. Agencija za privatizaciju poništila je ugovore o privatizaciji i pokrenula restrukturiranje četiri preduzeća oduzeta Nibens grupi, za tri preduzeća, a do kraja godine biće usvojeni planovi reorganizacije, a sama Nibens grupa i društva van osnovnog biznisa, verovatno će ići u stečaj bankrotstvom. Putna privreda je maksimalno finansijski podržana od strane AIK banke i to kako kroz tekuće finansiranje poslovne aktivnosti tako i kroz prihvatanje unapred pripremljenog plana reorganizacije. Ova grupacija čini 50 odsto kapaciteta putne privrede Srbije, i ima obezbeđen posao za narednih deset godina. U interesu je i putara, i banaka, a i države da se podrži finansijsko-tehnička konsolidacija tih preduzeća I.P.R.

28 broj industrija Poljoprivredna mehanizacija i oprema Uvoz guši domaću proizvodnju traktora Tržište Afrike je šansa proizvođača poljoprivredne mehanizacije i opreme za prehrambenu industriju. Potrebna obnova odavno zastarele mehanizacije Poslovanje proizvođača poljoprivrednih mašina, kao i cele metalske i elektroindustrije u Srbiji, karakteriše nizak i loš plasman proizvoda, visok spoljnotrgovinski deficit, nedostatak sopstvenih obrtnih sredstava za pripremu proizvodnje, nemogućnost dobijanja kredita, problem nelikvidnosti, dugi rokovi sertifikacije proizvoda, nedovoljna iskorišćenost kapaciteta, visoki troškovi proizvodnje... Uzroci ovakvog stanja su brojni nedostatak dugoročne strategije razvoja privrede Srbije, spora reorganizacija i rešavanje problema neprivatizovanih velikih preduzeća, preuranjena liberalizacija tržišta, neizgrađen sistem vancarinske zaštite, nepostojanje normi, mera i tehničkih propisa usklađenih sa EU, u cilju zaštite domaće proizvodnje od uvoza nekvalitetne poljoprivredne mehanizacije, kao i enormno veliki i nekontrolisani uvoz traktora i poljoprivrednih mašina (posebno iz Kine i Indije), znatno lošijeg kvaliteta od onih koje nude domaći proizvođači. Kako se ističe, mehanizacija iz uvoza čak ni ne zadovoljava uslove i tehničke propise za ovu vrstu proizvoda na našem tržištu. Pad proizvodnje Sekretar Udruženja za metalsku i elektroindustriju Privredne komore Srbije (PKS) Ljubiša Obradović ističe da naše firme imaju šansu i tržište, posebno u Africi, te da se moraju podržavati firme koje imaju šanse za povećanje proizvodnje. Po njegovim rečima, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, vidi se da je fizički obim proizvodnje u sektoru proizvodnje mašina za poljoprivredu u godini opao u odnosu na godinu za 19,7 odsto. Najveći pad proizvodnje zabeležen je kod proizvodnje motokultivatora, plugova, traktora točkaša i proizvodnje samohodnih kosilica. Proizvodnja traktora u prošloj godini, u odnosu na godinu, zabeležila je pad od oko 25 odsto, odnosno proizvodnja je sa godišnje smanjena na traktora! Pad proizvodnje nastavljen je i u ovoj godini, pa je za prvih devet meseci proizvedeno za 33,5 odsto manje nego u godini. Odnosno, proizvodnja je sa traktora smanjena samo na 993. U prošloj godini ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene proizvođača mašina za poljoprivredu bila je 136,4 miliona dolara, od Procesna oprema čega je izvoz bio 29,1, a uvoz 107,3 miliona dolara. Pokrivenost uvoza sa izvozom bila je 27,1 odsto, a spoljnotrgovinski deficit 78,2 miliona dolara. Slične tendencije nastavljene su i u ovoj godini. Po rečima Obradovića, pri PKS organizovana je Grupacija proizvođača poljoprivrednih mašina i ona je lane ostvarila izvoz na tržište Bosne i Hercegovine od 11,83 miliona dolara, u Hrvatsku je prodala mehanizacije za 3,73 miliona dolara, u Republiku Makedoniju je izvezeno za 2,25 miliona dolara, a najveći izvoz je ostvaren prodajom u Nemačku, i to za 24,92 miliona dolara, Italiju 14,75 miliona dolara i u Belorusiju za 13,65 miliona dolara. Kada je reč o poslovanju u ovoj godini, ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene proizvođača mašina za poljoprivredu za devet meseci je 155,39 miliona dolara. Od toga je izvoz 28,31 miliona dolara, uvoz 127,08 miliona dolara, a pokrivenost uvoza sa izvozom iznosi samo 22,3 odsto U okviru Udruženja za metalsku i elektroindustriju PKS postoji i Grupacija proizvođača procesne opreme za prehrambenu industriju i poljoprivredu. Ona zapošljava ukupno 770 radnika u 70 privrednih društava. Firme su razvrstane kao mala i srednja preduzeća, a članovi ove Grupacije u prošloj godini ostvarili su ukupan prihod od 38,78 miliona dolara. Od toga je izvoz 7,26 miliona dolara, a uvoz 31,52 miliona dolara. Pokrivenost uvoza sa izvozom je 23 odsto, a spoljnotrgovinski deficit je 24,3 miliona dolara.

29 industrija 29 broj 69 pa je deficit 98,77 miliona dolara, što je čak za 66,7 odsto više nego za prvih devet meseci prethodne godine. Samostalni savetnik u udruženju za metalsku i elektroindustriju PKS Mirko Milovanović ističe da proizvođači poljoprivrednih mašina zapošljavaju radnika u 86 privrednih društava. Da bi se podstakla ova proizvodnja, po njegovim rečima, potrebno je doneti sistem podsticaja proizvodnje i prodaje traktora. Perspektivno tržište Afrika je najperspektivnije tržište za izvoz traktora i poljoprivredne mehanizacije proizvedene u Srbiji, ali naši proizvođači tu šansu ne mogu da iskoriste zbog nerešenog statusa velikih privrednih društava koja nisu privatizovana. Vlada Srbije i resorna ministarstva treba hitno da izvrše reorganizaciju i reše status beogradske Industrije mašina i traktora (IMT), Industrije motora Rakovica (IMR) i,,majevica poljoopreme iz Bačke Palanke, koja su u restrukturiranju, ocenjeno je na zajedničkoj sednici grupacija proizvođača poljoprivredne mehanizacije i proizvodnje procesne opreme. Postoje potencijali za plasman srpskih traktora, koji su prepoznati kao brend u svetu, i drugih poljoprivrednih mašina, i na tržište Bliskog istoka i Rusije, ali je za to potrebno,,ozdravljenje nosilaca razvoja i proizvodnje te industrijske grane. Direktor IMT-a Slobodan Petrović kaže da srpski proizvođači izvoze u zemlje regiona,,na obraz, odnosno na osnovu svog renomea i uvek ispunjavanih ugovornih obaveza, ali ističe i da nije moguće tako trgovati na daljim tržištima. On navodi da je za realizaciju izvoznih poslova neophodno obezbediti potrebne garancije, što zahteva rešen status preduzeća, kako bi ona mogla da traže i dobiju bankarske garancije. Proces privatizacije U postupku privatizacije u ovoj oblasti ostala su još dva velika preduzeća (IMT Novi Beograd i IMR Beograd Rakovica). Oni su predviđeni za tendersku prodaju, dok je preostalo i jedno privredno društvo u postupku restrukturiranja (,,Majevica poljoopreme iz Bačke Palanke). Ukupan broj radnika zaposlenih u ovim neprivatizovanim preduzećima je oko Generalni direktor IMR-a Zoran Radosavljević navodi da to privredno društvo upravo zbog toga što nije imalo obezbeđene garancije, nije moglo da realizuje ugovoreni posao vredan više od 160 miliona dolara sa Etiopijom, a kojim je predviđena isporuka po traktora u narednih pet godina. On kaže da IMR, pre svega, pokušava da pokrije afričko tržište i njegove prednosti, te da je ciljano izabrano nekoliko zemalja Egipat, Etiopija, Kongo i Alžir. Radosavljević ističe da je, pored rešavanja statusa preduzeća, neophodno uspostaviti i bolju međusobnu saradnju proizvođača poljoprivrednih mašina i traktora i procesne opreme za prehrambenu industriju i poljoprivredu, radi zajedničkog nastupa na stranim tržištima i povećanja izvoza. Direktor klastera BIPOM Milivoj Stojanović kaže da proizvođači ove mehanizacije iz Srbije imaju otvoreno tržište gotovo kod svih nesvrstanih zemalja. Dakle, imamo otvoren put za povratak u ovaj svet. Potrebno je samo da i vlasti u zemlji to shvate, da nam daju garancije i podsticaje za pokretanje veće proizvodnje. Obišli smo dobar deo tih tržišta. Svi se sećaju naših traktora i mašina iz vremena SFRJ koje i danas trče po afričkim njivama. Tamo možemo da budemo i konkurentni, kako s kvalitetom mehanizacije tako i sa cenama. Ako bismo odlučili da idemo na to tržište sa ovom mehanizacijom, to bi pokrenulo i otvaranje radnih mesta u Srbiji. Proizvođači mogu da ispune zahteve u kvalitetu, ali ne i u količini koja može da se proda B. Gulan

30 broj regulativa Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama Manje pregovaranja van očiju javnosti Trećina javnih nabavki išla kao male nabavke ili kroz postupak pregovaranja bez prethodnog objavljivanja, rekao je državni sekretar Goran Radosavljević na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama okupila je veliki broj zainteresovanih privrednika, predstavnike i ponuđača i naručilaca. Kako je sa obe strane bilo mnogo primedbi da je važeći Zakon neefikasan, da omogućava zloupotrebe, a komplikovan je u fazi izrade tehničke i tenderske dokumentacije i kod odredbi sa diskriminišućim pravima, Skupština privredne komore Srbije u maju ove godine pokrenula je inicijativu za izradu konkretnog okvira izmena i dopuna Zakona, rekla je potpredsednica PKS Vidosava Džagić na otvaranju javne rasprave. Vidosava Džagić je i član radne grupe, koja je u Ministarstvu finansija osnovana za izradu Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama. Cilj pokretanja inicijative bio je povećanje konkurencije, odnosno broja učesnika na tenderima za javne nabavke, povećanje efikasnosti i novih modela kontrole, rekla je Džagić. Trećina nabavki nedovoljno transparentna Iako se gotovo 70 odsto primedbi privrednika odnosilo na član 42 postojećeg zakona, on nije izmenjen. Mi insistiramo da se to učini, jer u obliku u kome sada postoji on na sistemski način unosi mogućnost diskriminacije, rekla je Džagić. Smatramo da sektoru malih i srednjih preduzeća treba olakšati učešće na konkursima, a pri tom onemogućiti netransparentnost kod nabavki malih vrednosti. Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija i predsednik radne grupe za izradu Nacrta zakona, rekao je da se u postupku njegovog donošenja poštuje procedura kao da se donosi novi zakon, a da su razmatrani zahtevi PKS, Saveta stranih investitora, evropskih institucija, kao i javnih preduzeća, koja su veliki naručioci. Ključne tačke se odnose na veću transparentnost, centralizaciju javnih nabavki, veću efikasnost institucija i veću usaglašenost sa EU regulativom. U godini vrednost svih javnih nabavki iznosila je preko 300 milijardi dinara, uz još oko milijardu evra javnih nabavki koje su sprovedene po međunarodnim propisima iz međunarodnih kredita. Od domaćih nabavki, prema podacima Uprave za javne nabavke, jedna trećina išla je kroz male nabavke ili kroz postupak pregovaranja bez prethodnog objavljivanja. Iako su to sve procedure koje postoje i u EU, mi smatramo da se jedna trećina javnih nabavki ne obavlja na dovoljno transparentan način. Izmene zakona u tom delu usmerene su na povećanje transparentnosti i, konačno, na povećanje konkurencije na ovom tržištu. Od 2003, konkurencija kod javnih nabavki, koja se ogleda u broju ponuđača po jednoj javnoj nabavki, opala je sa osam ili devet na tri. Mi hoćemo tu konkurenciju da povećamo, rekao je Radovanović, ističući da izmene zakonskog teksta dozvoljavaju manje pregovaranja van očiju javnosti. Sve će morati da se objavljuje, a broj izuzetaka smo sveli na 14, i o njima smo spremni da pregovaramo, rekao je Radovanović, a uvedenu obavezu objavljivanja na portalu okarakterisao kao osnov za buduće elektronske javne nabavke. Novim odredbama obrazuje se Uprava za centralizovano sprovođenje javnih nabavki, kao posebna organizacija koja, u svoje ime a za

31 regulativa 31 broj 69 Ko kontroliše javne nabavke? Nacrt izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama ne ukida Upravu za javne nabavke, nego ta institucija postaje sastavni deo Ministarstva finansija Srbije. Uprava za javne nabavke ne treba da obavlja kontrolnu funkciju u procesu javnih nabavki, izjavio je državni sekretar Goran Radosavljević. Kontrolišu Državna revizorska institucija (DRI) i budžetska inspekcija. Ističući da je DRI počela da podnosi prijave protiv preduzeća koja krše Zakon o javnim nabavkama, Radosavljević je ocenio da je to dokaz da sistem polako počinje da funkcioniše. U 12 zemalja EU ne postoji nikakvo telo koje kontroliše i ponuđače i naručioce, već to rade sudovi. Još godine, kada smo pisali zakon, smatrali smo da sudovi u našem sistemu nisu dovoljno adekvatni da se time bave, pa smo formirali tela, poput Komisije za zaštitu ponuđača i Uprave za javne nabavke. Po novoj regulativi, Uprava za javne nabavke moći će da ukaže na to da tenderska dokumentacija nije pripremljena u skladu sa zakonom. Uprava će moći zajedno s budžetskom inspekcijom da izlazi na teren i ispituje javne nabavke, a ministar finansija moći će da izda nalog budžetskoj inspekciji da to istog trenutka uradi, a ne s godinu dana zakašnjenja, kao što je to do sada bio slučaj, naglasio je Radosavljević. račun određenih naručilaca, sprovodi postupke javnih nabavki za propisane kategorije dobara, usluga i radova. Pri tome, na predlog ministra finansija, Vlada određuje ove naručioce i propisuje kategorije dobara, usluga i radova. Ovakva centralizacija javnih nabavki ne znači da će jedan ili dva velika ponuđača na četiri godine dobiti većinu državnih javnih nabavki, jer se uvodi institucija okvirnog sporazuma, rekao je Radosavljević. Okvirni sporazum definisan je kao sporazum između naručioca i jednog ili više ponuđača, kojim se utvrđuju uslovi u pogledu cene, a po potrebi i u pogledu količine i drugih elemenata ugovora, pod kojima se u periodu koji ne može biti duži od četiri godine, zaključuju ugovori sa istim predmetom nabavke. Centralna uprava za javne nabavke će raditi na nivou države, ali ne i na nivou javnih preduzeća, a Vlada će određivati nabavne kategorije svake godine za sledeću godinu. Slična tela postojaće i na lokalnom nivou i na nivou Vojvodine, a već postoje na nivou Grada Beograda. Centralizacijom javnih nabavki ostvaruju se uštede, a iskustva Slovenije pokazuju da je standardizacijom i centralizacijom javnih nabavki za pet godina došlo do uštede između jedan i dva odsto bruto domaćeg proizvoda. Ostaje preferencijalni status domaćih ponuđača U cilju veće efikasnosti, predviđa se da ponuđač dostavlja samo izjavu da njegova firma ispunjava uslove konkursa, a firma koja je izabrana kao najpovoljnija dobija rok od pet dana da dostavi kompletnu dokumentaciju i dokaze o ispunjenosti uslova. Predviđen je i mehanizam po kome onaj ko da izjavu, a ne može da ispuni uslove, može da dođe na crnu listu. Radosavljević je naglasio i da Nacrt stavlja akcenat na ponudu, a ne kao što je do sada bio slučaj na obimnu dokumentaciju koja je potrebna da bi se ispunili uslovi za učešće. Jedna od ključnih stvari koje su interesovale privrednike bio je preferencijalni status za domaće ponuđače. Taj status ostaje i u novom tekstu, iako je na tu odredbu Evropska komisija stavila primedbu u svom izveštaju. Privrednici su izneli stav da Komisija za zaštitu ponuđača treba da bude aktivnija. Takođe, složili su se da zakon mora da bude strogo formulisan, jer je antikorupcijski, ali mora da bude povoljniji za ponuđače u smislu pojednostavljivanja konkursne dokumentacije. Osvrćući se na primedbe da mehanizmi za suzbijanje korupcije nisu u dovoljnoj meri operacionalizovani u Nacrtu zakona, Radosavljević je naglasio da zakonodavac nije ni nameravao da težište stavi na antikorupcijske odredbe. Mi ćemo tokom javne rasprave uvažiti sve sugestije na član koji se odnosi na antikorupciju. Međutim, cilj zakona nije borba protiv korupcije, već da se sprovode javne nabavke, kazao je on i dodao da postoje druga tela i institucije koje se bore protiv korupcije Mirjana Stefanović

32 broj osiguranje Finansijska pismenost Životno osiguranje investicija u bolju budućnost Samo četiri odsto građana Srbije ima polisu životnog osiguranja, što je najniže u regionu. Za ulaganje u budućnost nisu potrebna velika sredstva, kaže Gordana Marinković, savetnik generalnog direktora kompanije Dunav osiguranje Osnovni cilj životnog osiguranja je mogućnost da se osigurano lice ili njegova porodica zaštite od nepredviđenih i neželjenih događaja koje donosi svakodnevni život. Međutim, zaštita porodice nije jedina funkcija koju može imati životno osiguranje. Vreme u kome živimo donosi većini građana Srbije brojne finansijske nedaće, više se govori o nemanju nego o imanju, a štednja je ponovo vrlo aktuelna. Reč štednja čuje se na sve strane, a analitičari nas zasipaju savetima kako štednjom sačuvati nešto novca za buduća vremena. Odgovor na pitanje kako da štedimo ne može biti univerzalan, ali ako je u pitanju dugoročno finansijsko planiranje, onda je životno osiguranje dobro rešenje. Upravo životno osiguranje predstavlja dobar način za dugoročnu i kvalitetnu štednju koja omogućava finansijsku sigurnost i dostojanstvenu starost, kaže Gordana Marinković, savetnik generalne direktorke Kompanije Dunav osiguranje. Prilagođavanje potrebama klijenata i zajednice I u kriznim vremenima, uvek postoji mogućnost da se odreknemo nekih nepotrebnih izdataka ili loših navika, i tako obezbedimo sredstva za period kad ne budemo imali mogućnost da radimo, za školovanje i budućnost dece. A ako iskrsne dobra prilika, taj novac možete uložiti u pokretanje sopstvenog biznisa, a može poslužiti i kao garancija banci za podizanje dugoročnih i kratkoročnih kredita, kaže Gordana Marinković. Polisa životnog osiguranja u Kompaniji Dunav osiguranje svima je dostupna. Nisu potrebna značajna sredstva da bi se započela ovakva vrsta štednje, jer sami birate iznos koji možete izdvojiti, a da to ne ugrozi raspoloživi kućni budžet. Uzimajući u obzir potrebe i želje stanovništva, napravili smo programe osiguranja života koji su pristupačni svakom građaninu, objašnjava Gordana Marinković. Građani Srbije zbog različitih, uglavnom nepovoljnih iskustava, vrlo su nepoverljivi kad su štednja i osiguranje u pitanju. Kompanija Dunav osiguranje u oblasti osiguranja ima tradiciju dugu više od 140 godina, što je svrstava u red naših najznačajnijih privrednih subjekata, ali i pouzdanih partnera. Kao najjači domaći brend u oblasti osiguranja, Dunav osiguranje koristi sve raspoložive potencijale da kreira i realizuje održivu strategiju koja će se uklopiti u državne projekte razvojnih investicija, preventive i sve ono što može da doprinese da bilansna sredstva kojima Srbija raspolaže budu upotrebljena na najbolji mogući način. U kompaniji to smatramo jednim od ključnih zadataka čije je ostvarenje u interesu osiguranika, poslovnih partnera, Vlade Republike Srbije kao i čitave društvene zajednice, kaže Gordana Marinković. Višedecenijska tradicija Kompaniju Dunav osiguranje preporučuje kao sigurnog i pravog partnera za dugoročno ulaganje u budućnost. Promene kroz koje prolazi celo društvo u procesu tranzicije stvaraju i nove potrebe kod građana, pa je kompanija Dunav osiguranje razvila nove proizvode i usluge kojima zadovoljava i najzahtevnije potrebe tržišta. Treba početi na vreme U okviru programa životnog osiguranja, tu su Moj život mešovito osiguranje života za jedno lice; Zajedno mešovito osiguranje za dva lica uz plaćanje jedne premije; Naše dete stipendijsko osiguranje u korist dece; Riziko osiguranje za slučaj smrti i Založna polisa

33 osiguranje 33 broj 69 polisa koja koristi za odobravanje dugoročnih i kratkoročnih kredita. U nameri da jasnije predstavi ponudu životnih osiguranja, odnosno šta se dobija ukoliko se zaključi osiguranje života, Gordana Marinković navodi konkretan primer: Naša preporuka je: počnite na vreme, jer je svaka godina dragocena. Ukoliko se odlučite za štednju koju vam omogućava polisa životnog osiguranja, to praktično izgleda ovako: ako počnete sa uplatom životnog osiguranja u tridesetpetoj godini, na period od 20 godina, s mesečnim izdvajanjem od 3.000,00 dinara, suma koju ćete dobiti po isteku ovog perioda iznosiće oko ,00 dinara, a na taj iznos treba dodati i očekivanu dobit. Ako zakasnite s početkom štednje 10 ili 20 godina, ta suma će se smanjiti. Dakle, osiguraniku je unapred poznat period osiguranja, kao i suma osiguranja koja se po isteku polise isplaćuje u iznosu koji je uvećan za dobit. Štednja može trajati od 5 do 25 godina, dok jedno lice može imati i više polisa životnog osiguranja. U tom slučaju, po svakoj pojedinačnoj polisi ostvaruje se pravo na isplatu sume osiguranja uvećane za dobit. Bilo da je u pitanju polisa životnog osiguranja Moj život, Zajedno ili Naše dete, štednja je ključni motiv za ugovaranje bilo koje od navedenih polisa ili čak nekoliko njih. Mogućnost ugovaranja polise za školovanje deteta i ujedno polise za supružnike, odnosno roditelje, prema unapred ugovorenom periodu osiguranja, neprocenjiva je za porodicu i budući budžet. A svi dobro znamo da je odgovornost prema sebi i prema porodici na vrhu liste vrednosti koje negujemo. Nedovoljna finansijska pismenost u Srbiji Broj građana koji imaju polisu životnog osiguranja iz godine u godinu raste, ali ne tako brzo. Sada oko 4 odsto građana Srbije ima polisu životnog osiguranja što u poređenju sa Pouzdan partner za budućnost Gordana Marinković navodi jasne činjenice koje klijentima mogu da pomognu pri odlučivanju za izbor partnera s kojim će brinuti o svojoj budućnosti. Kompanija Dunav osiguranje je: prva po visini ukupne premije (139 miliona evra) prva po broju izdatih polisa ( polise) prva po brzini i visini isplate šteta (67 miliona evra) prva po broju vozača koji nam veruju (blizu pola miliona osiguranih vozila) prva po veličini prodajne mreže (više od 600 prodajnih mesta) prva u oblasti neživotnih osiguranja (sa 25,9 tržišnog učešća) prva kompanija sa reosiguravajućom kućom (Dunav Re pokriva oko 50% domaćeg tržišta reosiguranja) prva kompanija s penzijskim fondom (sa 41,89% domaćeg tržišta po imovini) kompanija koja plaća državi najveći godišnji iznos poreza i doprinosa (23 miliona evra) i prva kompanija po broju zaposlenih (više od 3000 zaposlenih). okruženjem u regionu spada među najniže. Premija koju u ove svrhe izdvaja prosečan Slovenac iznosi oko 400 evra, prosečan Hrvat oko 106, a prosečan građanin Srbije oko 15. Finansijska pismenost i edukacija jesu vrlo važan činilac koji opredeljuje građane ka permanentnoj štednji preko polise životnog osiguranja. Država, a i same osiguravajuće kuće moraju mnogo više truda da ulože kako bi građani potpuno razumeli samo životno osiguranje i jedinstvenu prednost koju ono ima u odnosu na druge vidove štednje. U tom smislu Kompanija Dunav osiguranje jedina je koja je u toku godine imala višemesečnu kampanju, a ove godine je obnavlja, želeći upravo da istakne značaj i prednosti koje ima životno osiguranje u odnosu na druge vidove štednje. Nadam se da će Srbija za deset godina biti vodeća ekonomija u regionu, jer razvijena i stabilna ekonomija i kvalitetan životni standard direktno utiču na ekspanziju tržišta osiguranja. Našim građanima bih poručila da kvalitetno finansijsko planiranje zahteva pravovremenu i mudru odluku. Kompanija Dunav osiguranje im može pomoći da osiguraju bolju i izvesniju budućnost, kako sebi tako i svojoj porodici, zaključila je Gordana Marinković

34 broj berza Čekajući prave akcije Nestabilno na tržištu kapitala Novi udar krize u svetu odraziće se i na kretanja na Beogradskoj berzi, i to brže i dublje nego što će to biti slučaj s kasnijim oporavkom u svetskim razmerama. Strani investitori brže se povlače s malih i rizičnijih tržišta u uslovima krize. S druge strane, oporavak i rast svetskih tržišta sporije se preliva na mala tržišta godini Beogradska berza,,okrenula je 2,1 milijardu U evra. Godinu dana kasnije, kada je stigla kriza, vrednost obrta bila je 882 miliona evra, a za prvih sedam meseci ove godine promet je bio samo 182 miliona evra. Ovi podaci ukazuju da bi nalet novog kriznog talasa opustio srpsko tržište kapitala, koje se još nije oporavilo ni od prethodne krize. Posledice nove krize će zavisiti od jačine udarca koji stiže. Politička i ekonomsko-finansijska događanja u svetu, a naročito u bližem okruženju evropskom i regionalnom uvek se u određenoj meri odraze na kretanja na tržištima kapitala. Kolikog obima će biti pozitivni, odnosno negativni efekti i koliko će se dugo osećati njihove posledice po tržište, zavisi kako od dubine i dalekosežnosti samog događaja tako i od karakteristika tržišta i njegove razvijenosti, kvaliteta i strukture ponude, finansijskih instrumenata i strukture investitora. Tržište odražava karakter ekonomije Na desetoj Međunarodnoj konferenciji Beogradske berze, direktor Gordana Dostanić istakla je da tržište odražava karakter celokupne ekonomije i mesta tržišta kapitala u toj ekonomiji. Po njenim rečima, kriza će se odraziti i na kretanja na Beogradskoj berzi, i to brže i dublje nego što će to biti slučaj s kasnijim oporavkom u svetskim razmerama. U uslovima krize strani investitori brže se povlače s malih i rizičnijih tržišta na kojima njihova izloženost ima veliko učešće u sopstvenim portfeljima. Isto tako, oporavak i rast svetskih tržišta sporije se preliva na mala tržišta.,,dakle, ekonomija Srbije nije izolovana i na nju utiču kretanja u svetskim ekonomijama, naročito ekonomijama zemalja s kojima ima značajnije finansijske, investicione i spoljnotrgovinske aktivnosti. Čak i slabiji ekonomski pokazatelji razvijenih ekonomija koje su partneri Srbije, može s njihove strane dovesti do preispitivanja planiranih aktivnosti, odlaganja realizacije nekih za nas važnih poslova, privremenog ili trajnog uzdržavanja od planiranh investicija, smanjenja obima kupovine srpskih proizvoda i usluga, što dalje lančano izaziva i druge negativne posledice po našu ekonomiju, navodi Gordana Dostanić. Finansijski konsultant Nebojša Katić ističe da je pogrešna teza da je finansijska kriza koja potresa Evropu nastala zbog krize javnog duga, već je njen uzrok problem s tekućim bilansom. Po njegovim rečima, tekući bilans pokazuje da li i koliko više trošite nego što ekonomija stvara, pa kada se kaže da je deficit tekućeg bilansa Srbije u prošloj godini između sedam i osam odsto, to znači da je u godini potrošeno osam odsto više nego što je urađeno, plastično je Katić objasnio pojam tekućeg bilansa. Takođe, on smatra da je velika zabluda da kriza u evropskim zemljama nastaje zbog javnog duga, naglašavajući da je reč o,,mitu koji demantuje stvarno stanje stvari.,,nije bitan javni dug, već kome dugujete, kaže Katić. On navodi primer Japana, gde je udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) 225 odsto, ali ta zemlja nije zapala u krizu zato što Japan duguje samom sebi, odnosno novac je prikupljen iz dobiti kompanija i štednje građana. Prema ovoj tvrdnji, dodaje Katić, Japan bi trebalo da već bude klinički mrtav, ali nije. Po Katićevim rečima, kada je o Srbiji reč, pogešno je zastupati tezu,,da će Srbija, ako bude držala dug na nivou od 45 odsto u odnosu na visinu BDP, biti u sigurnoj zoni, ili da je veliki problem i privatno zaduženje, jer je pravilo da se privatni sektor banke, preduzeća i građani, racionalno i odgovorno zadužuju. Katić iznosi ocenu da Istočnoj Evropi preti kriza, kada se pogledaju svi pokazatelji, a kod Srbije je karakteristično i to da ima lošije pokazatelje od onih koji su trenutno vidljivi, zbog precenjenosti domaće valute. Po Katićevim rečima, kriza će u istočnoevropskim zemljama započeti kao valutna, a onda će da preraste i u bankarsku krizu. Analitičar i broker Nenad Gujaničić kaže da se kriza iz privrede polako preliva u bankarski sektor,

35 berza 35 broj 69 ali banke u Srbiji i dalje dobro odolevaju krizi i zadržavaju prilično zadovoljavajuće finansijske rezultate, zbog dobre regularnosti i kapitalizacije. Međutim, ovo je druga godina uzastopce kako bankarski sektor u Srbiji stagnira, nakon veoma brze ekspanzije koja je usledila nakon petooktobarskih promena godine. Kada je reč o bankama na listingu Beogradske berze, najveća banka koja se nalazi pod kontrolom države, odnosno u kojoj je država najveći akcionar Komercijalna banka u tekućoj godini ostvarila je rekordne rezultate poslovanja dobit pre oporezivanja je oko tri milijarde dinara. Gujaničić ističe da Niška AIK banka, koja je dugo bila najprofitabilnija domaća banka, beleži blagi pad poslovanja, pre svega zbog problema sa,,nibens grupacijom, precizirajući da je dobit u devet meseci godine 50 odsto manja, ali da je i dalje,,prilično impresivna i iznosi oko dve milijarde dinara, navodi Gujaničić. Strane direktne investicije Kriza utiče i na priliv direktnih stranih investicija. Ukupan priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiju, za deset meseci ove godine iznosio je 1,75 milijardi dolara, što je za 119,1 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, navedeno je u časopisu,,konjukturni trendovi Srbije, koji izdaje PKS. Ukupan neto priliv SDI za osam meseci godine iznosio je oko 1,58 milijardi dolara, što znači da je tokom septembra i oktobra povećan za oko 170 miliona dolara. Ukupan neto priliv SDI u godini iznosio je 1,16 milijardi dolara, što predstavlja pad za 38 odsto u odnosu na godinu. povećanju obima trgovanja, efikasnijem uređenju finansijskog tržišta, ali se očekuje i da obezbedi veći stepen zaštite manjinskih akcionara. Državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević ističe da se najviše primedbi na zakon odnosi na visoko postavljene granice za saglasnost (najmanje akcionara) za prelazak u zatvoreno društvo i isključenje sa tržišta. Stav ministarstva finansija je da niko ne treba da bude na berzi po sili zakona i da berza bude sama sebi cilj. Procene govore da će na berzi opstati više od 280 preduzeća. Neće se menjati Zakon o tržištu kapitala, ali će uslediti dodatna prilagođavanja i izmene Zakona o preuzimanju, kao i tehničke izmene zakona o privrednim društvima. Komisija za hartije od vrednosti (HOV) objavila je 17 podzakonskih akata koji prate primenu Zakona o tržištu kapitala B. Gulan Kupovati akcije profitabilnih firmi Direktor brokerske kuće,,jorgić broker Branislav Jorgić kaže da je kriza skoro potpuno uništila trgovanje na Beogradskoj berzi. Oživljavanje berze može se očekivati tek kada stignu akcije pravih berzanskih kompanija, poput NIS-a i Telekoma. Ističući da su akcije sada izuzetno jeftine, i odgovarajući na pitanje da li ih treba kupovati, Jorgić kaže: I sada treba biti dosta oprezan, jer iako su cene akcija niske, one mogu još da padnu. Moguće je kupovati akcije profitabilnih kompanija, to bi mogao da bude dobar posao, ali na duži rok. Kriza se produbljuje i investitori su sve oprezniji, jer se na berzi ne očekuje poboljšanje u skorije vreme. Sada promet drže akcije NIS-a. Primena Zakona o tržištu kapitala počela je u Srbiji 17. novembra godine, i ona treba da doprinese

36 broj Sajam inovacija u PKS Pronalazak bez mesta na tržištu nije inovacija inovacije Tokom jednodnevnog Sajma inovacija, velika sala PKS bila je pretvorena u sajamski izložbeni prostor na kome je 35 timova argumentovano obrazlagalo stručnom žiriju činjenice o kvalitetu projekata i prednostima svojih inovacija na tržištu Već sedam godina zaredom realizuje se Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju. Organizatori su Ministarstvo prosvete i nauke Srbije, Privredna komora Srbije, Zavod za intelektualnu svojinu Srbije, pod medijskim pokroviteljstvom RTS-a, a od godine ovo takmičenje organizuje se u saradnji s Ministarstvom nauke i tehnologije Republike Srpske. Cilj projekta je formiranje inovativnih preduzeća i primena inovacija i tehnologija u privredi. Do sada je učestvovalo više od 5000 takmičara i formirano je 65 novih inovativnih preduzeća. Oko 200 timova prijavilo je svoje učešće u Takmičenju u godini u dve kategorije Realizovane inovacije i Inovativne ideje. U kategoriji Realizovane inovacije, u drugo kolo takmičenja sa svojom inovacijom plasirao se 101 tim. Posle prijavljivanja i selekcije pristiglih prijava, takmičenje je nastavljeno održavanjem velikog broja treninga u PKS, gde su takmičari, kroz besplatne edukativne programe, za svoje ideje i inovacije stekli praktična znanja o tržištu. U okviru treninga, timovi su obučavani da spoznaju i prepoznaju šanse i mogućnosti iz okruženja za poslovanje, kao i eventualne opasnosti i pretnje, da se osposobe da samostalno sprovedu istraživanje tržišta i postave temelje za izradu marketing-plana, pisanje biznis-plana, i kreiranja tržišta za svoju inovaciju. Tokom jednodnevnog Sajma inovacija, održanog 22. novembra u PKS, 35 timova u kategoriji Realizovane inovacije, argumentovano je obrazlagalo stručnom žiriju činjenice o kvalitetu projekata i prednostima svojih inovacija na tržištu. Svaki tim na raspolaganju je imao mali izložbeni prostor na kojem je mogao da postavi svoju inovaciju ili video prikaz kojim se dokazuje rad i postojanje novog projekta. Su-

37 inovacije 37 broj 69 ština sajma bila je da se utvrdi tehnološki nivo i funkcionalnost svake inovacije. Dr Danica Mićanović, sekretar Odbora za tehnološke inovacije PKS, rekla je na početku takmičenja da Privredna komora Srbije podržava svaki vid inovativnosti i kreativnosti koji doprinosi unapređenju tehnološkog razvoja i podizanju nivoa konkurentnosti naših kompanija. Kreativnost je talenat koji treba prepoznati, podržavati i usmeravati. Ona je naglasila da je cilj da se što veći broj inovativnih ideja implementira u privredu, jer u Srbiji postoji veliki potencijal u akademskoj, naučnoj, poslovnoj i pronalazačkoj zajednici, koju bi trebalo bolje sistemski urediti, kako bi se doprinelo i bržem privrednom razvoju zemlje. PKS je ove godine podržala deset izložbi inovacija i tehnologija u Srbiji i dve u Francuskoj i Solunu, na nivou nacionalnih izložbi u okviru privrednih delegacija Srbije, a u planu je da se u decembru predstavi pet inovacionih firmi na Forumu inovacija u Moskvi. Dr Snežana Pajević, pomoćnica ministra za prosvetu i nauku istakla je da je formiranje nacionalnog inovacionog sistema preduslov naše evropske integracije. Nauka ne predstavlja potrošnju, već je deo svakodnevice i svake oblasti društva i to je jedini pravi put koji istinski doprinosi održanju našeg naučnog i tehnološkog identiteta. Po broju objavljenih naučnoistraživačkih radova nalazimo se na zavidnom mestu u Evropi i svetu, ali je naš problem kako na najadekvatniji način povezati nauku, visoko obrazovanje i industriju. U tom kontekstu, ona je podvukla afirmativni značaj i ulogu organizacionog tima Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju i aktivnost rukovodioca projekta, dr Dragana Povrenovića. Gordan Vukelić, pomoćnik ministra nauke i tehnologije u Vladi Republike Srpske, izneo je slikovitu činjenicu da ukoliko se na inovaciji ne zaradi, onda to nije inovacija. Ako se neki pronalazak ne nađe na tržištu sa svojom kompetentnom komercijalizacijom, postaće ili gubitak ili hobi za pasionirane zaljubljenike u pronalazaštvo, zaključio je Vukelić. Prvih 12 timova iz Srbije i četiri iz Republike Srpske prošli su u polufinalna takmičenja. Prvo polufinale održava se u Novom Sadu 6. decembra, a drugo u Nišu 8. decembra. Finale je već tradicionalno uživo na RTS-u, 20. decembra, kada stručni žiri ocenjuje vrednost inovacija i tehnologija. Takmičenje je transparentno i veoma afirmativno, a pored organizatora i takmičara, zapaženo je i učešće naučne, akademske i poslovne zajednice u ovim događajima. Svi zajedno, bilo da su uključeni kao učesnici, takmičari, članovi žirija ili recenzenti, prepoznali su ulogu inovacija i inovativnih ideja za pokretanje i unapređenje privrednog razvoja, kao i veliki doprinos Privredne komore Srbije u kreiranju inovacione politike u Srbiji Milan Nedić

38 broj regioni Privredna komora Vojvodine Komorski sistem neophodan za vođenje ekonomske politike Sad imamo usporavanje privrednog rasta, a novi talas krize može da pojede rezultate postignute u prethodnom periodu, ukoliko se hitno ne donesu i u praksi ne primene mere kojima bi Vlada Srbije stvorila novi i drugačiji privredni ambijent, rekao je novoizabrani predsednik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipović Komorski sistem u Srbiji je ozbiljna institucija, organizovana poput gotovo svih privrednih komora u centralnoj Evropi i takav model organizovanja je vrlo dobar. Po tom principu je organizovana i funkcioniše i Privredna komora Vojvodine. Ovo je, između ostalog, izjavio novoizabrani predsednik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipović. Po njegovim rečima, našem društvu su neophodne reforme svih institucija, pa i komore, pre svega zato što smo proteklih godina prešli s planske na tržišnu privredu. Napominjući da u ovom trenutku,,ne možemo biti zadovoljni sa reformisanjem komorskog sistema u Srbiji, jer je u toj oblasti donet Zakon koji,,preskače određene faze, neophodne da se ta reforma obavi, a da komora ostane u svojoj funkciji. S tim Zakonom, koji bi trebalo da se primenjuje od godine, predviđaju se drastične mere koje mogu dovesti do toga da,,pacijent ne ozdravi nego da umre. Neophodan komorski sistem Po rečima Ratka Filipovića, Privredna komora Vojvodine zalaže se za ozbiljno sagledavanje reforme, jer je komorski sistem neophodan za kvalitetno vođenje ekonomske politike jedne zemlje, pre svega u obezbeđivanju neophodnih kontakata državnih organa i preduzeća i Ratko Filipović, predsednik PKV Skupština Privredne komore Vojvodine, na poslednjoj sednici, sa samo jednim uzdržanim glasom za predsednika ove asocijacije izabrala je Ratka Filipovića. On će tu dužnost obavljati u narednom četvorogodišnjem periodu, a na funkciju može biti biran u još jednom mandatu. Na tu funkciju ga je predložio Upravni odbor PKV, kao jedinog kandidata, koji je prethodno 11 godina bio potpredsednik PKV, a od ovog leta, vršilac dužnosti, posle odlaska Nikole Stojšića u penziju. Radu Skupštine PKV prisustvovao je i predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin. okupljanja privrednika, kako bi se čuo njihov glas, za dobrobit čitave zajednice. On smatra da je jedan od ključnih problema taj što je zakonskim odredbama, od godine, predviđeno slobodno, umesto obaveznog članstva u komorama. Podsetio je na slučaj Slovenije, čija je privredna komora, kao jedna od najjačih u regionu, praktično uvela tu zemlju u EU, a kad je nova vlast donela Zakon o slobodnom članstvu u komorama, danas njihova komora skoro da i ne postoji. Skupština PKV razmatrala je i usvojila analizu aktuelnih privrednih kretanja u Pokrajini. Došlo se do zaključka da je posle pokretanja i intenziviranja ukupne privredne aktivnosti početkom godine, u drugoj polovini ove godine došlo do slabljenja i postepenog usporavanja njenog intenziteta. Po rečima Ratka Filipovića, realni rast bruto društvenog proizvoda u drugom kvartalu godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je svega 2,4 odsto, industrijska proizvodnja u vremenu od januara do kraja septembra, u odnosu na isti period prethodne godine, ostvarila je rast od skromnih 2,5 odsto. Međutim, sad imamo usporavanje privrednog rasta, pa ukoliko se hitno ne donesu i u praksi ne primene mere kojima bi Vlada Srbije stvorila novi i drugačiji privredni ambijent, novi talas krize može da

39 regioni 39 broj 69 pojede rezultate postignute u prethodnom periodu, kaže Filipović. Kako za Vojvodinu tako i za celu Srbiju, poseban značaj ima poljoprivredna i prehrambena industrija Vojvodine. Po njegovim rečima, agrar je uzdanica cele zemlje, pa se moramo okrenuti podsticanju razvoja baš te proizvodnje, jer ona će onda uposliti i prehrambenu industriju Srbije, i stvoriti proizvode za izvoz iz viših faza prerade. Da bismo to ostvarili, veoma je bitno da Agrarni budžet Srbije već od naredne godine bude najmanje šest odsto, kako bi se svake naredne godine povećavao, dok ne stigne deset odsto ukupnog budžeta Srbije. Dakle, ne možemo više živeti u iluzijama, moramo se s konkurencijom boriti kvalitetom i količinom ponuđenih proizvoda, pre svega, namenjenih izvozu. U ostvarenje svih naših realnih planova svakako spada i donošenje strategije i akcionog plana o reformama javnog sektora. Potrebno nam je i smanjenje troškova u javnim nabavkama, kao i reforma poreskog sistema. U Vojvodini već postoji, a u Srbiji je takođe potrebno da se hitno osnuje razvojna banka. Uostalom, to su mere i Privredne komore Srbije, koje podržava ceo komorski sistem, istakao je Filipović. Sve se vrti oko agrara Kada se govori o izvozu iz Vojvodine, treba reći da je za prvih devet meseci ove godine on premašio tri milijarde evra, a to je znatno više od one vrednosti pre kriznog perioda godine. Izvozne šanse cele Srbije, posebno Vojvodine, nisu male i to je put kojim treba da se ide.,,iz Vojvodine se najviše izvoze poljoprivredni proizvodi i, u prvih devet meseci ove godine, prihod od tog izvoza bio je veći od milijardu dolara, dok je uvoz u tom periodu bio oko 300 miliona evra. Primera radi, u odnosu na prethodnu godinu izvoz je porastao za oko 42 odsto, a uvoz za 27 odsto. Najveći deo našeg izvoza iz Vojvodine odnosi se na proizvodnju hrane. Ova godina je pokazala, u odnosu na prošlu, rekordnu, da imamo manje osnovnih ratarskih proizvoda. Ove godine imamo manje kukuruza, ali i zabrinjavajuće manje soje. To pokazuje da ne možemo biti toliko pozitivni i da sledeće godine nećemo biti toliko uspešni u izvozu. Mi moramo biti i realni, i videti da su indeksi rasta u prošloj godini zaista bili visoki u proizvodnji i u izvozu. Mi iz Vojvodine, naročito govorimo o agraru. Za nas je početak stabilizacije stabilizacija u toj oblasti, kaže Filipović. Prema podacima Privredne komore Vojvodine, ukupna spoljnotrgovinska razmena pokrajine u prvih devet meseci ove godine bila je iznad 7,8 milijardi dolara, od čega je vrednost izvoza oko 3,3 milijarde, što znači da je spoljnotrgovinski deficit pokrajine, u odnosu na isti period prethodne godine, porastao za 5,3 odsto. Najviše je potrošeno za uvoz energenata, nafte i gasa. Osim poljoprivrednih proizvoda, rast proizvodnje i izvoza beleži i farmaceutska industrija. Višegodišnji direktor vršačkog,,hemofarma Miodrag Babić kaže da se mora na poseban način kreditirati izvoz, te da je neophodno i da se on izuzme iz restriktivnih mera koje ima NBS. Po rečima ekonomskog savetnika Vlade Srbije Nikole Pavičića, za privrednike je najvažnije da vlast hitno preduzme mere koje doprinose poboljšanju uslova za poslovanje, jer je to dugoročan proces. On naglašava da Udruženje privrednika Srbije nije zadovoljno saradnjom sa Vladom Srbije, jer smatra da nema dovoljnu podršku i da se saveti poslodavaca nedovoljno poštuju.,,srbiji ozbiljno preti finansijski slom, ukoliko ne budu pripremljene i sprovedene reforme koje će ojačati našu privredu i omogućiti znatno povećanje našeg izvoza. Moramo da sredimo svoje redove, da se ujedinimo i ozbiljno pripremimo za reforme bez kojih radni deo Srbije nema šanse da opstane. Moram da kažem i to da je država došla do granice kad više ne može da se zadužuje, jer se krediti vraćaju novim kreditima. Zato se i pitam kako ćemo ispunjavati finansijske obaveze, ukoliko ne preduzmemo mere kako bismo stalni deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni preokrenuli u suficit. Dakle, ključno pitanje je podrška izvozu, a naročito onih proizvoda s višim stepenom dorade. Srbija polovinu svog ukupnog izvoza ostvaruje sa članicama EU i CEFTE, uglavnom plasirajući primarne proizvode. Srbiji je potrebna i nova agrarna politika prema kojoj će Agrarni budžet biti najmanje dvostruko veći od sadašnjeg (koji iznosi 2,6 odsto), a nužno je i dovesti javnu potroršnju u sklad sa ostvarenim bruto domaćim proizvodom, kaže Pavičić B. Gulan

40 broj R.B. Global Užice Stara Sokolova rakija Borba za nova tržišta regioni Stara Sokolova rakija predstavlja premijum brend voćnih rakija na domaćem tržištu, a tražena je u Zapadnoj Evropi, Americi, Kanadi, Australiji i u Rusiji Ključ uspeha i povećanja rasta proizvodnje za čak 30 odsto od planiranog u ovoj godini, leži u praćenju svetskih trendova, u stalnom unapređivanju ponude i proizvodnog programa, kaže direktor prodaje preduzeća R.B. Global d.o.o. u Užicu Slavko Marinković. Stara Sokolova rakija koja predstavlja premijum brend voćnih rakija na domaćem tržištu, prepoznatljiva je i tražena i na stranom, pre svega, u Zapadnoj Evropi, Americi, Kanadi i Australiji, a odnedavno i u Rusiji. Proteklih nekoliko godina užički Global predstavio je i nove proizvode, među kojima su voćne rakije od dunje, viljamovka i kajsijevača, a proizveli su i medovaču. U proizvodni program uvrstili su vinjak visokog kvaliteta, Soko vinjak, a podižu i paralelni brend Sokolicu, visokokvalitetnu rakiju koja je mlađa od Stare Sokolove. Prema rečima Marinkovića, unapređenje ponude R.B. Globala obuhvata i prilagođavanje pakovanja od pola litre u plastici za gift-šopove i aerodrome. Zbog svega toga, u godini ostvarili su izvoz veći za 60 odsto od planiranog, a u za oko 30 odsto. Inače, preduzeće učestvuje i na sajamskim manifestacijama u organizaciji PKS. Pored mnogobrojnih priznanja, u konkurenciji 27 rakija iz 10 zemalja sveta, godine u Minesoti, u Sjedinjenim Američkim Državama, Stara Sokolova rakija proglašena je najboljom među odležalim šljivovicama. Ova rakija potiče iz domaćeg podruma familije Radisava Bogdanovića iz sela Kostojevići. Već tri generacije naslednika pravi čuvenu rakiju po starim receptima, usavršavajući ih i prenoseći s kolena na koleno, kao porodičnu tajnu. Jedinstveni klimatski i geografski uslovi sokolskog kraja, oblasti gornjeg toka reke Drine, omogućuju uzgoj autohtone, domaće sorte šljive trnovače, koja daje rakiju posebne arome. Firmu R.B. Global u Užicu osnovali su naslednici loze Bogdanović, pre gotovo dve decenije. Proizvodni kapacitet firme je oko U iščekivanju novog zakona o rakiji litara godišnje, u bocama od 0,75 litara Stare Sokolove, starosti od 5 do 7 godina. Stara Sokolova 12, stara 12 godina, puni se u ograničenoj količini u suvenir boce sa ukrasnim drvenim burencetom na zatvaraču. Osim ovih proizvoda, u ponudi je i pelinkovac Zlatiborski vrh, Stara Sokolova travka luks i Stara Sokolova travka eksport, sa ekstraktima brižljivo odabranih lekovitih trava N. Mitrović U Srbiji svaki stanovnik godišnje popije u proseku 10 litara rakije. Od 80 odsto proizvedene šljive, čiji je prinos od oko 630 hiljada tona, ove godine rekordan, kaže savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu Vojislav Stanković. U proseku, oko 80 odsto šljive iskoristi se za proizvodnju rakije. Ove godine postignut je rekord u proizvodnji šljive oko tona. Za proizvodnju rakije iskoristi se u proseku oko 80 odsto prinosa, kaže savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu Vojislav Stanković. Zbog zakona o rakiji, čija se izmena željno očekuje, napravljene su velike zalihe koje, prema procenama, iznose oko 50 miliona litara. Naime, zakon ne dozvoljava proizvodnju i promet rakije neregistrovanim proizvođačima, ukazuje Stanković. Proizvođač koji želi da proizvodi rakiju za prodaju pod svojim brendom, mora da registruje firmu, da ima odgovarajuću opremu i objekte, da redovno plaća porez, kao i da zaposli tehnologa koji vodi proizvodnju. Proizvođač kome nije stalo do brenda, sklapa ugovor s velikim proizvođačem, kao što je na primer, Rubin Kruševac, Flores Kragujevac, Prokupac Beograd ili R.B. Global Užice, i na taj način obezbeđuje stručni nadzor, dalju doradu i prodaju, jer su kooperacije s velikima, kao i udruživanje više proizvođača, dozvoljeni. Međutim, pošto zakon zabranjuje i velikim finalizatorima otkup destilata od šljive, i oni se nalaze u pat poziciji. Zbog takve situacije povećan je uvoz destilata od voća iz Bosne i Hercegovine, Bugarske, Makedonije i Rumunije, upozorava Stanković.

41 No 69 December 2011 Year XI IN NEW YEAR HIGHER PRODUCTION OF SWEETS LJUBIŠA JOVANOVIĆ Member of Managing Board of AIK bank: In 2012 no cheap money ALESSANDRO BARBERIS President of the Eurochambres: Chambers are part of solutions

42 No in focus Confectionery industry of Serbia Better conditions for higher production of sweets There are some fifty companies in Serbia dealing with the confectionery industry, which employs people and some people are living on this activity. It has been agreed to establish the National Committee with representatives of the confectionery and dairy industry, with the ice-cream producers and the representatives of the related ministries Miroljub Aleksić, owner of Pionir Subotica, minister Dušan Petrović and CCIS president Miloš Bugarin The food prices are getting down and there are no reasons not to keep this trend in the future. The things are far better now than they were at the beginning of the year. The price of bread stands still and a piece of bread would be 100 dinars if the state did not intervene. The price of sugar is stable and amounts to around 95 dinars per kilogram, but it was above 130 dinars. The price of vegetable oil is far lower than earlier, estimated the Minister of Agriculture and Trade Dušan Petrović after the talk with the representatives of the confectionery industry at the Chamber of Commerce and Industry of Serbia. As the Minister underscores, the market of the basic groceries is stable and the following year will be more stable than this one. Two months ago the breaking news was the higher prices of the candies, and after the drop in the prices of the basic raw materials, sugar and flour, the space for the price reduction opens. Namely, the confectionery industry realises high surplus and the export has grown by 10 percent this year. Minister Petrović highlights that it has been agreed to establish the National Committee of confectionery and dairy Industry and representatives of the Ministry of Agriculture and Trade, which will propose the measures to the Serbian Government relating to the foreign trade regime and the customs tariffs. There are some fifty companies in Serbia dealing with the confectionery industry, which employs people and some people are living on this activity. The turnover of this group amounts to a half billion euro annually. In the nine months 2011 the confectionery industry realised the production of t, which is by eight or around t less if compared with the same period of the previous year. For the period observed the value of the foreign trade exchange in the confectionery industry amounts to 141,3 million dollars and is by two percent higher in relation to the same period The export value is higher by 8.4 percent and amounts to 100,6 million dollars, while the import value is less by 10.7 percent and amounts to 40,6 million dollars. In the foreign trade exchange of the confectionery industry the surplus in the amount of around 60 million dollars has been reached in this year, which is by 27 percent more than the surplus achieved in the same period of the previous year. Confectionery industry increases agribusiness Minister Petrović points out that the confectionery industry is of priceless importance for Serbia where two million of its inhabitants are dealing with the agribusiness. A series of steps forward have been made in last few months which is of great importance for the increase of the competitiveness of this industry. Petrović emphasizes that the mar-

43 in focus 43 No 69 kets have been consolidated and in the following year the confectionery industry could make a serious progress and to be one of driving engines of the Serbian agribusiness. The president of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia Miloš Bugarin points out that the confectionery industry is the best of the agribusiness with the highest added value. The meeting of the representatives of the confectionery industry and Minister Petrović is one in a series of the meetings organized by the CCIS and Ministry of Agriculture, where the businesses directly could express their problems and the ways to increase the competitiveness both at the domestic and international markets. The confectionery industry is the net export group and the production capacity is projected to t annually and are feasible in the mutual cooperation of the businesses, the Chamber and representatives of the Government in the future national committee for this field. Miloš Bugarin reminds that 88 percent of total export is being launched to the CEF- TA countries, eight percent to the EU member-states, and four percent to the rest of the world, although other markets are available too, with which Serbia signed the agreements on free trade. Promising measures The president of the Group of confectionery industry within the CCIS and the owner of the Pionir company from Subotica Miroljub Aleksić says that the measures announced by Minister Petrović and agreement made at the CCIS are promising to the managers in the confectionery industry who launch their products in 35 countries all around the world. This industry is one of the most vital and profitable economic branches and for the last six years more than 200 million euro has been invested in the technology and quality standard Surplus In 2010 the production of the confectionery products amounted to t. In the structure of the realized value of the food industry the confectionery sector participates in with 10 percent. This year stocks amount to t. According to the data obtained from the Customs Administration out of total t of the products t are exported or 35.7 percent of the production. In 2010 the import of the confectionery products amounted to t in the value of 70.1 million dollars. The Turkish confectionery products are dominant on the Serbian market and make up 7.5 percent of total vale of the confectionery products. On the other hand our confectionery products have not been exported to this market. The greatest competitive advantage of the Turkish confectionery products is their low import price which is almost double less than the import price of the confectionery products from other countries. The average price of the imported confectionery product amounts to 3.45 dollars per kilogram. In the nine months 2011 the confectionery industry realised the production in the amount of t, which is by around eight percent or t less than the production in the same period of the previous year. Out of that t has been sold at the domestic market, which is 68 percent of the production, while t or 32 percent of the production has been exported. Total sale of the confectionery products, both on the domestic and international markets, in the first nine months this year was less by 11 percent or by t if compared with the same period of the previous year. The main reason of the drop in the sale is the downfall of the domestic demand. In the first nine months this year Serbia recorded the surplus in the foreign trade exchange in the confectionery products in the amount of 60 million dollars, which is by 27 percent more than it was in The confectionery products from Serbia have been exported to 35 countries all around the world. The most important export-market are the CEFTA countries where near 90 percent of total export annually has been realised to this market. improvement. The prices of the raw materials were big problem for the competitiveness of these products on the domestic and international markets, but now the conditions for the export increase and production growth are made. In the following year Aleksić expects higher export and surplus as well as the price reduction on the domestic market. He underscores that Serbia has to export brands, in other words, the high-quality final products, instead of the raw materials. Branislav Gulan

44 No Governor of the National Bank of Serbia Dejan Šoškić Credits in local currency finances Businesses need more favourable loans, and it is necessary to reduce the obligatory reserve of the commercial banks, because, in practice, the banks usually transfer all these obligations to the businesses. The NBS Governor Dejan Šoškić thinks that the banks have enough money to provide the financial support to the businesses and there is no need to reduce the obligatory reserve of the banks Loans and obligatory reserve: The banks have enough money to provide the financial support to the businesses and it is not necessary to reduce the obligatory reserve of the banks. Nevertheless, the National Bank of Serbia could not effect or direct the activities of the commercial banks where to invest their assets which do not need to be preserved. The banks are free and market-oriented and they decide on the loans to be granted. In addition, the reduction of the obligatory reserve is not a guarantee that these assets will be devoted to the businesses on the contrary, it would send a wrong message to the banks to keep on dealing with the risky financing. The obligatory reserve is spoken as the secret mechanism by which of means certain problems could be easily solved, but it is, first and foremost, the monetary policy instrument. The NBS measures for reducing the interest rates on loans: In the forthcoming period it is expected the further decrease of the referent interest rate, because we do not see the risk of the inflation rise for now. In the following period the National Bank of Serbia plans to introduce three groups of measures, as the instruments which could effect the interest rate and achieve positive economic effects in general. At the beginning of the previous year the inflation was below the inflation projected, then there was the period when it was above, and now we are gradually going back to the inflation aim which will be achieved in the first quarter of the following year. We have not changed the inflation aim, because we believe that Serbia have had a chance to try all alternatives of this model. The aimed inflation mostly depends on the stability of the price of food and beverage, while the instability of the food price in Serbia is beyond the level of the instability in the region. Referent interest rate: Our aim is to have the referent interest rate as low as possible and to reach the stable prices. Currently, we decrease the interest rate and do not forecast bigger inflation risks in the future. As long as there is foreign currency risk in the system we must be cautious and have the conservative policy in terms of reserves for potential losses. This burden is popular with the margins of the banks and are paid by the credit users. There are extremely high referent interest rates in relation to the well arranged systems in the world. In order to reduce the need for the increase of the referent interest rates, the dinarization, i.e. increase of participation of the dinar in

45 finances 45 No 69 savings and placements, must be strengthened. In April this year the National Bank of Serbia requested better and comprehensive examination of the credit solvency of a debtor for the refund of the credit granted in the foreign currency. All criticized us for this, but such measures are being recommended at the international level. New standards and regulations The National Bank of Serbia is currently implementing the Bazel 2 standard which will enable the precise risk assessment in the banking system and ensure the facilities in the field of the reserves for potential losses. By the end of the first quarter of the following year the Draft to the Law on Factoring should be adopted, which will ensure certain claims within the banks to be put in transactions, with a view to relieving the balance of the banks. Therefore, it would create the conditions for additional reduction of the interest rates in the system. The Law on Factoring has been discussed for too long. The Chamber of Commerce and Industry of Serbia also suggested this Law a certain time ago. This issue was initiated by the National Bank of Serbia and proposed in the letter on the measures with the IMF. By the end of the first quarter of the following year the Draft to the Law on Factoring should be adopted. This is a big job, because the Law should be made in accordance with the best world practice, which will protect the debtors and enable the banks to relieve their positions and to have an opportunity for potential refreshment of the interest rates. Dinarization The idea of dinarization is not so easily applicable. Since in the 1960 s we allowed our people working abroad to transfer their deposits from the international banks to the accounts with the domestic banks and it was impetus to the banks to grant the credits in the foreign currency in order not to have the foreign currency risks. It is necessary to have bigger participation of the domestic currency in order to strengthen the financial system and role of the financial instruments. In the period when a step forward was made, the businesses found themselves in the position to believe that the foreign exchange rate is not instable, however, that it is predictable. This is the reason why they took the credits in the foreign currency. Now it is the period when we will have to get accustomed to using the domestic currency more. This is not the conclusion of the National Bank of Serbia only, but of the international community too. The EU Board for Systematic Risk, whose chairman was Jan Clode Klische, on the 21 st of September recommended the credit granting in the domestic currency. These recommendations are completely in accordance with the activities of the National Bank of Serbia. The most of the credits, near 70 percent, are granted in the foreign currency. If the dinarization would be more popular in the banking system, there would be higher or the same demand with far less adjustment of the interest rate. The higher participation of the credit in dinar currency, the lower referent interest rate is. The aim of the National Bank of Serbia is to solve the problem in the structure of the financial resources of the banks are the dinar financial resources and not to have a part of the risk premium relating to the exchange rate risk of the banks in the structure of the dinar interest rates offered to the businesses and citizens. To achieve this we have relieved the banks from the obligatory reserves in certain situations. Every credit lines coming from the international financial institutions and entering the banks so as to be forwarded to the end user is not burdened with the obligatory reserves of the NBS. I know that it is easy to send the message to the citizen to save in the dinar. It requires a certain time, the low inflation and stable financial system. Exchange rate risk When it comes to the dinarization our aim is to keep the exchange rate risk out of the domestic financial system. The foreign currency is being transferred to the citizens or enterprise, because their incomes are paid off in dinar, while the credit obligations are endorsed in the foreign currency. Development bank The National Bank of Serbia supports the foundation of the Development bank for which it is of great importance to be professional and responsible and out of the influence of the policy. The Development bank should carry out its activities in two lines to approve the assets to the commercial banks and to have the right to grant the credit lines directly and thus to strengthen the competitiveness of the commercial banks. Communication with businesses The National Bank of Serbia is to found the Center for communication with businesses, and thus it will establish yet another way of communication with the domestic businesses in accordance with the experiences of the well-arranged central banks. Our aim is to establish good and intensive communication with the businesses so as to familiar them with the monetary policy as well as to provide them with the information on the financial system and the ways it could be improved. Nada Mitrović

46 No our guest Patrice Filoche, president of the Managing Board of the French Serbian Chamber of Commerce Beaujolais, metro and old friendship Becoming acquainted with each other s traditions will enrich the mutual relations and renew the French Serbian friendship, and thus it will make the economic cooperation path easier for both countries, says Patrice Filoche On the 17 th of November this year for the first time a Beaujolais Nouveau wine was given a traditional welcome in Belgrade. The central manifestation gathered the French community in Belgrade and the Beaujolais night was celebrated at the streets of Belgrade. It is about the manifestation which is being celebrated in the last Thursday in November in France and it is six-year old event. It has been spread out to 150 countries to whom Serbian joined this year. Beaujolais is the new red wine made of game sort of grape. I am happy that this manifestation of drinking of new wine will become popular here in Serbia too and that we will share our love towards wine with you, said Patrice Filoche, president of the Managing Board of the French Serbian Chamber of Commerce. This bilateral-economic association organized this event considering that the becoming acquainted with each other s traditions will enrich the mutual relations and renew the French Serbian partnership and thus it will make the economic cooperation path easier for both countries. During its fouryear long tradition the French Serbian Chamber of Commerce gathers 115 members and represents 85 enterprises, where the noteworthy are Alstom, Axa, Dannone, Lafarge, L Oreal, Michelin, as well as Credi Agricole, Findomestik, and Societe Generale Bank. The general manager of Somboled Patrice Filoche is at the head of the French Serbian Chamber of Commerce. He became the president of Somboled after this company was integrated into the Dukat business system which has been running a business within the Laktalis group since Before he was elected the president of the French Serbian Chamber of Commerce, Filoche worked for the French international companies in Mexico, Uruguay, and Spain. Last few months have been known for many activities carried out by the French Serbian Chamber of Commerce as well as for the big project which will be realized in cooperation with the French companies, which were quite good reasons to have a talk with Patrice Filoche. When was the French Serbian Chamber of Commerce founded? What is its role and what are its achievements? Between 2005, when the French Serbian Business Club was founded, and 2009 the Club started receiving an increasing number of different demands from French firms, showing more and more interest for this market. Considering that it is the role of French Chambers of Commerce abroad to provide help to French firms, especially to the SMEs, the decision was made to transform the Club into the Chamber. We were accepted in UCCIFE (Union of French Chambers of Commerce and Industry abroad) in July 2009 and have been developing our activities as the Chamber ever since. Our main goal is to reinforce the French-Serbian relations, through promoting Serbia in France and providing support to French firms, both by helping them enter this market and supporting them once they are here.

47 our guest 47 No 69 What are the most important French investments in Serbia and are you satisfied? What are your new plans? Although there are some important and successful French investments in Serbia, like Michelin or Lafarge, it could not be said that Serbia was a priority for French investments during past years. It is because France has already had big investments in the region Romania for example- and also because the export is the priority for France now. However, we do believe that France should be more present in Serbia and we are all working on to improve the situation. Serbia deserves to get back its place of the leader in the region. It has been announced that France will build the metro in Belgrade. Can you give us some more information on that project? The first phase of this important project is the feasibility study worth 3 million EUR, started in September and carried out by French transport engineering company Egis Rail. The entire project, estimated at around 1 billion EUR, will be carried out by French transport system provider Alstom Transport and it will be the first step of French-Serbian strategic partnership agreed earlier this year. Chambers usually help the SMEs to do their business abroad. Does your Chamber work on some similar projects? We have started that activity in 2010 by providing information about Serbian market to French firms, and organizing individual missions à la carte for them. Nonetheless, it is in France that the work should be done first, because French firms do not know much about Serbia, and the little they know is often not Serbia s advantage. That is why we are organizing seminars and workshops, and the first to come is on November 22 nd, in Ubifrance in Paris. The Serbian Minister of Economy, as well as several members of our Chamber of Commerce will try to provide first tools to all firms that are interested in Serbian market. They will hear about the tax and banking system in Serbia, the human resource, the sectors that bear potential, investment incentives as well as several success stories. What should be done to encourage French investors to come to Serbia? Is the wine a good start to reinvent old friendship? It is, as I said before, the work that should be done first and foremost in France. Once that there is an interest in Serbia, there will be many to provide support. Wine is certainly a good way to reinvent the old friendship, since if there is one thing that we have in common, it is certainly the sense of getting together over a bottle of wine. We are organizing for the first time this year, November 17 th, the Beaujolais Nouveau party. It is the French tradition celebrated around the world, and I am sure that Belgrade will embrace it. What аре other actions you plan for this and next year in order to encourage better understanding between French and Serbian entrepreneurs? I have already mentioned several of our actions, and we shall continue to provide similar services next year: seminars, workshops, commercial missions. What we should work on more is to bring more Serbian firms to our Chamber. The network is important, both for firms who want to discover a new market as well as for those who are already here, and are looking for new business partners. What do you expect from the Serbian side? There are many obstacles to be overcome. The question of intellectual property, for example, also the improvement of the efficiency of local administration, and clarifying the legal framework. The adoption of new laws is good, but the most important is their implementation. Your Chamber awards best Serbian student every year. What kind of the award is that, what for and to whom it has been given until now? It is a Prize for students, always in the domain of sustainable development. Last year, for the first edition, the topic was about the renewable energy resources, and this year it is about the urbanization. We want students to think proactively, and come up with practical solutions for particular problems. Human resources are one of the biggest Serbian assets, and we are hoping that our prize will help students to feel involved and accounted for, and hence improve the business climate. Everything should be done to prevent the brain drain, and keep those young people stay here. Mirjana Stefanović

48 No nd Sitting of the CCIS Assembly To include economy in the policy making in focus From the view of the business, the priority is to settle down the debts of the public enterprises and indirect budget users towards the private sector, pointed out the president of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia Miloš Bugarin, presenting the realization of the conclusions brought at the First Sitting of the Serbian Parliament of Enterprises The 2 nd Sitting of the CCIS Assembly, presided over by its president Marko Ćulibrk, was held on the 24 th November this year, with an honourable guest Alessandro Barberis, president of the Association of European Chambers of Commerce (Eurochambres), with its head office in Brussels. Alessandro Barberis familiarized the members of the CCIS Assembly with the role of the chambers of commerce in the realization of the EU Strategy In addition, the Governor of the National Bank of Serbia Dejan Šoškić took active part in the CCIS Assembly and discussed a numerous of problems of the banking and real sector. The CCIS president Miloš Bugarin reminded that in June this year the First Serbian Parliament of Enterprises was initiated and held in accordance with the European Parliament of Enterprises which in the organization of the Eurochambres was realized in 2008 and The number of businessmen and the subjects discussed as well as the measures proposed and policy are all real indicators of the need for the strategic dialogue between the policy-makers and businesses, said Bugarin and expressed his deep belief that exactly such cooperation leads to sustainable solutions. It would be the main reason to support the adoption of the Declaration titled from acceptance to proper assessment which was discussed in October this year at the meeting of the 12 European chambers of commerce with mandatory membership. The Declaration should highlight the importance and role of the chambers of commerce with mandatory membership, especially em-

49 in focus 49 No 69 phasizing their tasks and services making them efficient instruments for the increase of the competitiveness of the economy. The Declaration tilted From acceptance to proper assessment supports the mandatory membership system because in that way the chambers of commerce become the instrument for the representing of the common public interests. Realization of the conclusions brought at the Serbian Parliament of Enterprises Presenting the realization of the conclusions and suggestions brought at the First Serbian Parliament of Enterprises, the CCIS president Miloš Bugarin reminded that the agenda of the SPE covered the business systematic climate, the financing of the businesses and export growth. The businesses clearly pointed out that they want to be included in the policy decision making process being in direct connection with their business. One of the key requests of the businessmen is the adjustment of the public spending to the real capacities, because the crisis showed us that we must change our current behaviour and spend as much as we have. Such change of behaviour requires the overall reform of the public sector. The economic crisis disclosed the problem of the liquidity of the businessmen, underscored the CCIS president Bugarin, pointing that the Serbian Government adopted the Directive by which of means the payment for the goods delivered sets up the deadline of 60 days. This Directive refers to the direct budget users and does not refer to the public enterprises. The adoption of the law which would arrange the debts of the public enterprises and indirect budget users towards the private sector as well as the relations within the private sector has been announced. The CCIS representatives are expected to be included in the elaboration of this law. Development bank In the future the economic growth model should be based on the investments and production instead of the consumption financed through the foreign debts, pointed out Bugarin. With a view to reducing the business expenditures and to sustaining the current employment rate at the time of the new wave of the crisis, the businesses insist on carrying out the overall reforms of the tax system in order to make the tax rates equal to the economic strength of the tax payers. The reduction of the income taxes and social insurance taxes must be priority in this reform. In addition, it is necessary to carry out the revision of all parafiscal charges both at the national and local level. The businesses are convinced that it is necessary to create systematic and institutional conditions for the investments, which is the foundation of the Development bank for financing of the long-term projects being not so profitable. As the second key measure is the adoption of the regulation and the creation of the infrastructure for the publicprivate partnership and concession for stimulating the investment. The Law has been adopted and now the big challenge is the creation of the infrastructure and climate for the implementation of the public-private business model. M.N. Predictable exchange rate and lower interest rates needed All surveys show that the businesses see the inflation and exchange rate as the main challenges in their business. This is the reason why a great number of the conclusions brought at the Serbian Parliament of Enterprises concerns the measures being in charge of the National Bank of Serbia, precisely the reduction of the obligatory reserves rate for the export-oriented production, the change of the regulation on the classification of the claims as well as the exchange rate. The forthcoming year will be full of challenges, limitations and unknown issues. Apart from that this Government and other institutions must direct their activities to stop the negative trends being pointed out at the Serbian Parliament of Enterprises, concluded the CCIS president. One of the eminent members of the CCIS Assembly the president of the Galeb Group Radoslav Veselinović underscored that the production sector is in a very hard situation because it went in debts and now it could hardly pay them back. The economy is too burdened with the debts and it is necessary to find the solutions which would make the business easier on the contrary it will fall in deeper non-liquidity, said Veselinović. The high interest rates on the credits granted in the domestic or foreign currency rate is the result of the bank s distrust in the Serbian economy, said Velibor Sovrović, general manager of the Lasta company and the vice-president of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia. Sovrović is suspicious that the appeal of the Serbian businesses for the reduction of the interest rates and the reprogram of the credit lines will be accepted. The relation between the businesses and banks is very tight because the banks want to make a profit on the Serbian market as much as possible and many of them behave usuriously, said Sovrović.

50 No 69 Since the beginning of the global economic and financial crisis the Association of the European Chambers of Commerce has proposed the measures to the EU policy makers for several times. Their active and constructive role has recently reflected itself through the adoption of the Declaration on the re-establishment of the confidence in the European economy, said Alessandro Barberis, president of the Eurochambres at the 2 nd sitting of the Assembly of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia. Barberis has been the president of the Eurochambres since 2010, and at the same time he holds the position of the president of the Chamber of Commerce and Industry of Turin, upon the year-long position of the manager in the Fiat. Being a special guest at the 2 nd sitting of the CCIS Assembly, Barberis spoke on the subject Role of the chambers of commerce at the time of the economic crisis and the realization of the EU Strategy The Eurochambres is the network of around 2000 chambers of commerce from 27 EU states and 18 countries from Russia to Turkey. Those 45 countries are different in economical and technological sense, in cultural and legislative model, but all their chambers of commerce have the same aim: to 50 Crisis and EU Strategy 2020 Chambers are part of solutions in focus The EU Business Centres have been established in India, China and Brazil with the aim of the internationalization of the European economy, said Alessandro Barberis, president of the Eurochambres, being an honourable guest at the CCIS Assembly support the economic subjects. The key role of the chamber of commerce today is to support the SMEs sector, because big companies are mostly independent and have the resources necessary to represent their own interests, said Barberis. When I came to the position of the president of the Eurochambres first and foremost we defined the three-line strategic plan. The first line of this strategic plan refers to the terms, regulations, innovations and the project the Digital Europe and simplified procedures. The second line covers the open market policy and the final, the third line includes the free flow of human resources, finances and energy. However, the Eurochambres tends to get closer to the European Commission, to present and support the interests of the businessmen and to make their voice heard by the decisionmakers, said Barberis. While working at the chambers of commerce I have noticed the traditional conflict between the industrial sector and other economic sectors. Today the representatives of the industrial associations, trade and SMEs are altogether, and we all support the European Commission in its efforts to get out of the crisis. We all together put too much energy in the internationalization of the economy, because it is the prerequisite of the increase of the export. It is too hard, particularly for the SMEs sector, and this is the reason why we, in collaboration with the European Commission, support the activities and partnership out of the EU and provide the SMEs with the network of the chambers of commerce. The EU Business Centers have been established in India, China and Brazil with a view to supporting the SMEs to promote themselves abroad, said Barberis. From this point of view I could say that the CCIS Representative Office with the director of Gordana Zrnić is very active, but it should be improved, said the president of the Eurochambres, with its head office in Brussels. The chambers of commerce have to listen to the needs of the companies. It is our mission. If we could not provide efficient services we do not have reasons to exist. Whether there is the mandatory or voluntary membership it is not decisive point. Both memberships could be found at the European chambers of commerce, but our aim is the same: to support the economic growth, to help the institutions, especially at this so difficult and too complicated moment. M.S.

51

52