NITRATI U VODOTOCIMA VOJVODINE

Transcription

1 Letopis naučnih radova Godina 38 (2014), Broj I, strana 87 UDK: Originalni naučni rad Original scientific paper NITRATI U VODOTOCIMA VOJVODINE Jasmina Josimov-Dunđerski, Anđelka Belić, Radovan Savić 39 REZIME U radu su prezentovani rezultati ispitivanja značajnosti trendova koncentarcija nitrata u vodotocima Vojvodine metodom neparametrijskog Mann-Kendall testa. Korišćeni su podaci o nitratima uzorkovanim u proseku jednom mesečno u periodu godina na 36 mernih stanica. Analiza trendova je razmatrana u okviru komparativnog prikaza linearne regresije i Mann-Kendall testa sa Sen s metodom. Ispitivanja su pokazala da postoji značajan trend i to trend opadanja koncentracije nitrata na Tisi kod Martonoša i Novog Bečeja, na Brzavi i Neri. Na pojedinim vodotocima, iako linearne jednačine pokazuju porast ili smanjenje nitrata kao što je na Dunavu kod Zemuna opadajući trend ili na Moravici kod Vatina rastući trend, primenjenom metodologijom nisu kvantifikovani značajni trendovi, a na Zlatici i kanalima DTD kod Novog Sada i Bača Mann-Kendall test je pokazao statistički nepostojanje trenda. Sen s metod potvrdio je značajnost trenda na Tisi kod Martonoša i Novog Bečeja, na Brzavi i Neri. Na osnovu podataka o testiranju značajnosti na 11% mernih stanica prisutan je opadajući trend, na 81% mernih stanica trend je beznačajan, a na 8% mernih stanica statistički ne postoji trend nitrata. Ključne reči: vodotoci, nitrati, Mann-Kendall test 39 dr Jasmina Josimov-Dunđerski, docent; dr Anđelka Belić, redovni profesor; dr Radovan Savić, redovni profesor; Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. 87

2 UVOD Globalni ciklus azota je ozbiljno izmenjen ljudskom aktivnošću, uzrokujući obogaćivanje azotom kopnenih i vodenih ekosistema (Vitousek, 1994). Energija i proizvodnja hrane doveli su do povećanja azota u kopnenim i vodenim ekosistemima u periodu (Galloway et al., 2008). U Evropi, isključujući zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, najveći udeo u povećanju azota ima proizvodnja đubriva, koja se procenjuje na 14 miliona tona N/godišnje (van Egmond et al., 2002). Jedan od ključnih instrumenata za zaštitu voda od poljoprivrednih pritisaka je Direktiva o nitratima (Council Directive 91/676/EEC, 1991) koja je danas sastavni deo okvirne direktive o vodama (Directive 2000/60/EC, 2000) i čiji je jedan od glavnih ciljeva da se postigne dobar ekološki status vodnih tela do godine. U tu svrhu razvijaju se modeli za simulacije azota, transformacije i transport na slivu radi proučavanja dinamike i prostorne interakcije. Model kao što je SWAT (Soil and Water Assessment Tool) (Arnold et al., 1998) na primer, koristi se za simulaciju kvaliteta i kvantiteta slivnog područja (Holvoet et al., 2008), optimalno korišćenje zemljišta i upravljanja na poljoprivrednom zemljištu (Moriasi et al., 2011; Moriasi et al., 2012) i drugo. Pojedini autori fokusirani su samo na nitrate (Boithias et al., 2012). Svakako je ključno raspolagati bazama relevantnih podataka monitoringa koje treba da pruže podatke o dugoročnim trendovima kao ključnoj informaciji u izradi programa i planova zaštite voda i životne sredine. Komparativna analiza nitrata u rekama Srbije i Evrope je pokazala da su koncentacije u našim rekama znatno niže. Za period godina podaci sa 121 mernog mesta u Srbiji pokazuju ujednačene koncentracije od 1-1,4 mg/l, dok su koncentracije na evropskim rekama sa 1140 mernih mesta u periodu godine bile od 6,75-9,25 mg/l. Analiza koncentracija nitrata u godini po vodnim područjima u Srbiji pokazuje da je vodno područje Morava najopterećenije nitratima sa koncentracijom 1,78 mg/l, sledi vodno područje Sava sa 1,13 mg/l i vodno područje Dunav sa 0,90 mg/l (SEPA, 2008). U Vojvodini je privreda zasnovana na velikom bogatstvu kvalitetnog obradivog zemljišta, koje zahvata 75% njene površine, i čija je prirodna plodnost poboljšana mrežom kanala. Kroz područje Vojvodine ili pored njega protiču Dunav, Tisa, Sava, Bosut, Čik, Krivaja, Jegrička, Mostonga, Zlatica, Stari Begej, Begej, Tamiš, Karaš, Karašac, Brzava, Moravica, Rojga, Nera, i drugi manji vodotoci. Slivne površine većine vodotoka nalaze se i izvan njene teritorije. Mnogi od ovih vodotoka izmenili su svoj prirodni režim uključenjem u hidrosistem Dunav Tisa Dunav. Svi vodotoci su recipijenti suvišnih voda, a Dunav i Tisa predstavljaju izvorišta za snabdevanje vodom sistema kanala DTD. U proteklom periodu došlo je do zagađenja voda na teritoriji Vojvodine pojavom mnogobrojnih koncentrisanih i rasutih zagađivača - otpadne vode naselja i industrije, deponije otpadnih materija, pesticidi, mineralna đubriva... Otpadne vode koje ispuštaju veliki industrijski centri Vrbas-Kula-Crvenka, Zrenjanin, Kikinda, Vršac, Senta i Pančevo, kao i zagađene vode koje dospevaju iz Rumunije, predstavljaju 88

3 najbitnije faktore koji negativno utiču na stanje kvaliteta površinskih voda u Vojvodini (Čonkić i Radovanović-Jovin, 2001). Analiza nitrata pored praćenja koncentracija u vodotocima zahteva i procenu u budućem periodu, kao i mere zaštite u slučaju povećanja koncentracija. Iz tih razloga, u ovom radu sprovedena je analiza trendova koncentracija nitrata u vodotocima na teritoriji Vojvodine. Ispitivanje trendova ograničilo se na trendove nitrata tokom vremena. Izvršena je kvantifikacija trenda i dokazivanje njegove značajnosti. MATERIJAL I METOD RADA Praćenje koncentracija nitrata u vodotocima Vojvodine obuhvatilo je period od Izvori podataka korišćeni u radu su baze Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije i Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije o merenim vrednostima nitrata na vodotocima sa frekvencijom u proseku jednom mesečno. Na osnovu niza godišnjih merenja na mernim stanicama vodotoka formirani su uzorci podataka nitrata. Numeričke karakteristike uzoraka dobijene su pomoću srednjih vrednosti, koje su korišćene u daljoj analizi i tumačenju rezultata. Primenjene metode istraživanja u radu su: Osnovna statistička obrada; Linearna regresija za određivanje trenda; Mann-Kendall neparametarski test za ocenu značajnosti trenda zajedno sa Sen s metodom za ocenu nagiba (US EPA, 2006). Podaci o nitratima korišćeni u radu su sa 36 izabranih reprezentativnih mernih stanica vodotoka: Dunava (6), Save (2), Tise (3), Tamiša (2), Zlatice (1), Starog Begeja (1), Begeja (3), Brzave (1), Moravice (1), Karaša (1), Nere (1), Krivaje (2) i kanala OKM Dunav-Tisa-Dunav (12). Za ocenu kvaliteta vode u pogledu sadržaja nitrata primenjena je metodologija koja se bazira na zakonskoj osnovi, korišćene su važeće aktuelne klasifikacije i kriterijumi prema: Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje, Sl. glasnik RS br. 50/2012 i Pravilniku o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda, Sl. glasnik RS br. 74/2011. REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA Koncentracija nitrata u prirodnim vodotocima na 92% mernih stanica (22) je u I i II klasi ekološkog statusa, što generalno kvalitet u ovom obimu svrstava u rang zadovoljava. Rangu ne zadovoljava pripada 8% mernih stanica (2), zabeleženih na Krivaji, što odgovara III klasi ekološkog statusa. Koncentracija nitrata u kanalima je na 100% mernih stanica (12) u II klasi sa ocenom potencijala dobar i bolji. Rezultati analize značajnosti trenda prikazani su u tabeli 1. Za nitrate analiziranih sa 36 mernih stanica date su jednačine linearnih trendova, izračunate statistike S gde predznak određuje smer mogućeg trenda, izračunate ocene varijanse σ 2 statistike S, kao i 89

4 statistike z 0 i određene p vrednosti nalaženjem verovatnoće P(Z > z 0 ) za testiranje postojanja trenda. Prema normalnoj distribuciji, na nivou značajnosti α = 0,05 za dvostrani test, kritična vrednost z (1-α/2) za normalnu raspodelu iznosi z (1-0,05/2) = z 0,975 = ±1,96. Ispitivanja su utvrdila (tabela 1) postojanje značajnog trenda i to trenda opadanja prosečne godišnje koncentracije nitrata na Tisi kod Martonoša i Novog Bečeja, na Brzavi i Neri. Na većini vodotoka, iako jednačine linearnih regresija pokazuju porast ili smanjenje nitrata (na primer, Dunav/Zemun opadajući trend ili Moravica/Vatin rastući trend, tabela 1), primenjenom metodologijom nisu kvantifikovani trendovi, a na Zlatici i kanalima DTD kod Novog Sada i Bača Mann-Kendall test je pokazao nepostojanje trenda, pošto je statistika S jednaka 0 (S = 0) (Zlatica, kanal DTD/Bač) ili bliska 0 (S = - 1) (kanali DTD/Novi Sad). Sen s-ovom metodom za ocenu nagiba izračunati su nagibi svih parova nitrata vremenskih tačaka. Ovako dobijeni nagibi formirani su u rastuće nizove. Određena je medijana nagiba Q rastućeg niza, koja predstavlja ocenu nagiba. U sledećem koraku određivano je da li je tako dobijena medijana nagiba statistički različita od nule. Interval poverenja medijane je određen ocenom nivoa gornje i donje granice intervala poverenja koristeći nagibe odgovarajućeg ranga. Tabela 1. Analiza značajnosti trenda prosečnih godišnjih koncentracija nitrata u vodotocima Vojvodine primenom Mann-Kendall testa Table 1. Significance trend analysis of the average annual nitrate concentration in streams of Vojvodina using the Mann-Kendall test Reka/ Merna stanica Jednačina linearne regresije S σ 2 z 0 p Značajnost DUNAV Bezdan Y=-0,028x+2, ,33-1,59 0,0559 BEZNAČAJAN Novi Sad Y=-0,019x+2, ,33-1,36 0,0869 BEZNAČAJAN Slankamen Y=-0,005x+1, ,66-0,45 0,3264 BEZNAČAJAN Zemun Y=-0,084x+1, ,66-1,41 0,0793 BEZNAČAJAN Smederevo Y=-0,035x+1, ,66-1,33 0,0918 BEZNAČAJAN Ban. Palanka Y=-0,003x+1, ,00-0,64 0,2611 BEZNAČAJAN SAVA 90

5 Jamena Y=-0,027x+1, ,00-0,91 0,1814 BEZNAČAJAN S. Mitrovica Y=-0,009x+1, ,66-1,19 0,1170 BEZNAČAJAN TISA Martonoš Y=-0,027x+1, ,00-2,91 0,0018 POSTOJI N. Bečej Y=-0,023x+1, ,33-2,33 0,0129 POSTOJI Titel Y=-0,020x+1, ,00-1,35 0,0885 BEZNAČAJAN TAMIŠ J. Tomić Y=-0,009x+0, ,33-1,55 0,0606 BEZNAČAJAN Pančevo Y=-0,003x+0, ,33-1,13 0,1292 BEZNAČAJAN ZLATICA Vrbica Y=-0,009x+1, ,66 0 0,5000 NEMA TRENDA STARI BEGEJ Hetin Y=-0,031x+1, ,66-0,48 0,3156 BEZNAČAJAN BEGEJ S. Itebej Y= 0,020x+1, ,33 0,72 0,7642 BEZNAČAJAN Klek Y=-0,002x+0, ,33 0,14 0,5557 BEZNAČAJAN Stajićevo Y=-0,012x+0, ,00 0,81 0,7910 BEZNAČAJAN BRZAVA Markovićevo Y=-0,084x+2, ,66-2,70 0,0192 POSTOJI MORAVICA Vatin Y= 0,061x+0, ,33 1,90 0,9713 BEZNAČAJAN KARAŠ Dobričevo Y=-0,007x+1, ,33-0,51 0,305 BEZNAČAJAN NERA Kusić Y=-0,024x+0, ,00-2,03 0,0212 POSTOJI KRIVAJA 91

6 M. Iđoš Y= 0,180x+2, ,66 1,30 0,9032 BEZNAČAJAN Srbobran Y= 0,147x+4, ,00 1,13 0,8708 BEZNAČAJAN OKM Dunav Tisa Dunav Vrbas Bezdan Sombor Y= 0,007x+0, ,66 0,63 0,7357 BEZNAČAJAN M. Stapar Y= 0,036x+0, ,66 1,94 0,9738 BEZNAČAJAN Vrbas Y= 0,015x+0, ,33 0,72 0,7642 BEZNAČAJAN Bečej Bogojevo S. Miletić Y=-0,047x+1, ,33-1,06 0,1446 BEZNAČAJAN B. Gradište Y= 0,038x+0, ,00 1,33 0,9082 BEZNAČAJAN Novi Sad Savino Selo Novi Sad Y=-0,000x+0, ,66 0 0,5000 NEMA TRENDA Bački Petrovac Karavukovo Bač Y=-0,003x+0, ,66 0 0,5000 NEMA TRENDA B. Petrovac Y=-0,019x+0, ,00-1,42 0,0778 BEZNAČAJAN Jegrički kanal Žabalj Y= 0,005x+0, ,33 0,22 0,5871 BEZNAČAJAN Kikindski kanal N. Miloševo Y=-0,018x+1, ,00-0,73 0,2327 BEZNAČAJAN Banatska Palanka Novi Bečej Vlajkovac Y=-0,014x+1, ,00-1,08 0,1401 BEZNAČAJAN Kajtasovo Y=-0,009x+1, ,00-0,93 0,1762 BEZNAČAJAN 92

7 Tabela 2. Analiza ocene nagiba medijane Sen s metodom Table 2. Assessment of the median slope analysis by Sen's method Reka/ Merna stanica Medijana nagiba Q M 1 M 2+1 Q m1 Q m2+1 Ocena nagiba DUNAV Bezdan -0,140 19,50 46,50-0,285 0,045 BEZNAČAJAN N. Sad -0,165 19,31 46,69-0,280 0,055 BEZNAČAJAN Slankamen -0,065 20,12 45,88-0,180 0,150 BEZNAČAJAN Zemun -0,435 19,09 46,91-0,840 0,060 BEZNAČAJAN Smederevo -0,130 19,01 46,99-0,450 0,060 BEZNAČAJAN Ban. Palanka -0,055 19,22 46,78-0,160 0,120 BEZNAČAJAN SAVA Jamena -0,115 19,11 46,89-0,320 0,120 BEZNAČAJAN S. Mitrovica -0,035 19,79 46,21-0,140 0,030 BEZNAČAJAN TISA Martonoš -0,120 20,18 45,82-0,220-0,030 ZNAČAJAN N. Bečej -0,095 20,67 45,33-0,850-0,030 ZNAČAJAN Titel -0,140 19,93 46,07-0,200 0,020 BEZNAČAJAN TAMIŠ J. Tomić -0,045 20,98 45,02-0,120 0,010 BEZNAČAJAN Pančevo -0,015 22,57 43,43-0,060 0,040 BEZNAČAJAN ZLATICA Vrbica 0,005 18,74 47,26-0,810 0,795 BEZNAČAJAN STARI BEGEJ Hetin -0,150 18,85 47,15-0,940 0,420 BEZNAČAJAN BEGEJ S. Itebej 0,060 19,34 46,66-0,070 0,250 BEZNAČAJAN 93

8 Klek 0,015 19,38 46,62-0,115 0,150 BEZNAČAJAN Stajićevo 0,035 19,67 46,33-0,055 0,115 BEZNAČAJAN BRZAVA Markovićevo -0,350 18,84 47,18-0,630-0,130 ZNAČAJAN MORAVICA Vatin 0,310 19,09 46,91-0,010 0,510 BEZNAČAJAN KARAŠ Dobričevo -0,045 19,59 46,41-0,130 0,065 BEZNAČAJAN NERA Kusić -0,130 20,96 45,04-0,190 0 ZNAČAJAN KRIVAJA M. Iđoš 0,765 18,72 47,28-0,580 1,875 BEZNAČAJAN Srbobran 0,340 19,14 46,86-0,360 1,050 BEZNAČAJAN OKM Dunav Tisa Dunav Vrbas Bezdan Sombor 0,055 18,99 47,01-0,170 0,200 BEZNAČAJAN M. Stapar 0,195 19,4 46,60-0,010 0,315 BEZNAČAJAN Vrbas 0,035 19,41 45,59-0,060 0,185 BEZNAČAJAN Bečej Bogojevo S. Miletić -0,185 19,16 46,84-0,420 0,040 BEZNAČAJAN B. Gradište 0,110 19,04 46,96-0,050 0,340 BEZNAČAJAN Novi Sad Savino Selo Novi Sad -0,005 18,99 47,01-0,210 0,190 BEZNAČAJAN Bački Petrovac Karavukovo Bač 0 19,80 46,20-0,190 0,190 BEZNAČAJAN B. Petrovac -0,100 19,93 46,07-0,200 0,050 BEZNAČAJAN 94

9 Jegrički kanal Žabalj 0,015 19,62 46,38-0,080 0,165 BEZNAČAJAN Kikindski kanal N. Miloševo -0,065 19,67 46,33-0,250 0,105 BEZNAČAJAN Banatska Palanka Novi Bečej Vlajkovac -0,060 20,34 45,66-0,190 0,060 BEZNAČAJAN Kajtasovo -0,065 19,28 46,72-0,335 0,165 BEZNAČAJAN U tabeli 2 date su ocene nagiba medijane primenom Sen s metode. Na nivou značajnosti α = 0,05 za dvostrani interval poverenja 95%, vrednosti (M 1 ) i (M 2+1 ) određuju rang donje i gornje granice intervala poverenja i predstavljaju redne brojeve uređenih rastućih nizova nagiba. Kako se nula (promena znaka nagiba) ne nalazi između gornje i donje granice intervala poverenja, može se konstatovati da je medijana nagiba statistički značajna za zahtevani nivo značajnosti α = 0,05. Sen s metod potvrdio je prethodno dokazanu značajnost trenda na Tisi kod Martonoša i Novog Bečeja, na Brzavi i Neri (tabela 2). Raspodela učestalosti trenda prosečnih godišnjih koncentracija nitrata u vodotocima u Vojvodini, na osnovu rezultata o testiranju značajnosti, utvrdila je prisutan opadajući trend na 11% mernih stanica, na 81% mernih stanica trend je beznačajan, a na 8% mernih stanica statistički ne postoji trend nitrata. Koncentracije nitrata u vodotocima na teritoriji EU su ispod 11,3 mgn/l (ekvivalent 50 mgno 3 /l) koje propisuje Direktiva o vodi za piće (Council Directive 75/440/EEC, 1995). Međutim, sadašnji koncentracije su često dovoljne da uz druge činioce pokrenu procese eutrofikacije u mnogim evropskim vodotocima. Generalno, prema nacionalnim rečnim slivovima, koncentracije su najniže u Skandinaviji, a najveće u Luksemburgu, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Danskoj. Tokom poslednjih nekoliko godina značajno smanjenje koncentracije nitrata u rekama evidentno je u Danskoj, Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj, Irskoj, Švedskoj, Mađarskoj, Norveškoj, Belgiji, Bugarskoj, Poljskoj, Velikoj Britaniji i Austriji. Međutim, više od 30% reka u Španiji i Švajcarskoj pokazuju trend rasta. Statistički značajno smanjenje u prosečnim koncentracijama nitrata je evidentno na 32% mernih stanica monitoringa na vodotocima širom Evrope, dok je na 14% došlo je do statistički značajnog porasta ( 95

10 ZAKLJUČAK Komparativnom analizom nitrata u vodotocima Vojvodine utvrđene su relativno niske koncentracije nitrata. Za analizirani period godina, podaci sa 36 mernih stanica pokazuju ujednačene koncentracije sa prosekom ispod 1 mg/l, osim na reci Krivaji gde su prosečne višegodišnje koncentracije višestruko veće, 3,66 mg/l kod Malog Iđoša i 4,99 mg/l kod Srbobrana. Najugroženiji vodotok po pitanju nitrata je svakako Krivaja, čija se slivna površinina najvećim delom nalazi na teritoriji Vojvodine. Na mernim stanicama ovog vodotoka izmerene su i maksimalne koncentracije čije su vrednosti veće od svih izmerenih na ispitivanim vodotocima. Posebno se izdvaja merna stanica kod Srbobrana sa maksimalnom koncentracijom nitrata od 14,48 mg/l što je svrstava u kategoriju na granici crnih tačaka. Svakako da tako visoke koncentracije nisu posledica samo difuznog zagađenja na slivu, nego i koncenstrisanih zagađivača. Upravo visok sadržaj nitrata Krivaje degradira opšti kvalitet vodotoka u Vojvodini. S druge strane, većina banatskih vodotoka čije se slivne površine nalaze i u Rumuniji, Zlatica, Begej, Tamiš, Moravica, Karaš i Nera, pokazuju ekološki status najbolje I klase. Raspodela učestalosti prosečnih višegodišnjih koncentracija u prirodnim vodotocima rangirana prema Pravilniku za ocenu ekološkog statusa pokazuje da je na 92% mernih stanica u I i II klasi ekološkog statusa, što generalno kvalitet u ovom obimu svrstava u rang zadovoljava. Rangu ne zadovoljava pripada 8% mernih stanica zabeleženih na Krivaji, a odgovara III klasi ekološkog statusa. Raspodela prosečnih višegodišnjih koncentracija nitrata u kanalima pokazuje da je na 100% mernih stanica u II klasi sa ocenom ekološkog potencijala dobar i bolji. Ispitivanja Mann-Kendall testom utvrdila su postojanje opadajućih trendova nitrata na Tisi kod Martonoša i Novog Bečeja, na Brzavi i Neri, a neparametarski Sen s metod potvrdio je značajnost trendova. Na osnovu podataka o testiranju značajnosti na 11% mernih stanica prisutan je opadajući trend, na 81% mernih stanica trend je beznačajan, a na 8% mernih stanica statistički ne postoji trend nitrata. Rezultati analize trendova koncentracija nitrata Mann-Kendall testom, predstavljaju doprinos u razumevanju osnovnog cilja nadzornog monitoringa koji treba da pruži podatke o dugoročnim trendovima kao ključnoj informaciji u izradi programa i planova zaštite vodotokova. 96

11 LITERATURA 1. Arnold J.G., Srinivasan R., Muttiah R.S., Williams J.R. (1998). Large area hydrologic modeling and assessment part I: Model development. J. Amer. Water Resour. Assoc., 34(1): Boithias L., Srinivasan R., Sauvage S., Macary F., Sánchez-Pérez J.M. (2012). Daily Nitrate Losses: Implication on Long-Term River Quality in an Intensive Agricultural Catchment of Southwestern France. J. Environ. Qual., 43: Čonkić LJ., Radovanović-Jovin H. (2001). Vojvodina Na putu usklađenog razvoja. Poglavlje: Stanje kvaliteta površinskih, podzemnih i pijaćih voda. Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, Novi Sad. 4. Galloway J.N., Townsend A.R., Erisman J.W., Bekunda M., Cai Z., Freney J.R., Martinelli L.A., Seitzinger S.P., Sutton M.A. (2008). Transformation of the nitrogen cycle: recent trends, questions, and potential solutions. Science, 320: Holvoet K., van Griensven A., Gevaert V., Seuntjens P., Vanrolleghem P.A Modifications to the SWAT code for modelling direct pesticide losses. Environ. Model Softw., 23: Moriasi D.N., Arnold J.G., Vazquez-Amábile G.G., Engel B.A Shallow water table depth algorithm in SWAT: Recent developments. Trans. ASABE, 54: Moriasi, D.N., Rossi C.G., Arnold J.G., Tomer M.D Evaluating hydrology of the Soil and Water Assessment Tool (SWAT) with new tile drain equations. J. Soil Water Conserv., 67: SEPA (2008). Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za Ministarstvo zaštite životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine - Serbian Environmental Protection Agency (SEPA), Beograd. 9. van Egmond K., Bresser T., Bouwman L. (2002). The European nitrogen case. Ambio, 32(2): Vitousek P.M. (1994). Beyond Global Warming Ecology and Global Change. Ecology, 75: Council Directive 75/440/EEC of 16 June 1975 concerning the quality required of surface water intended for the abstraction of drinking water in the Member States. 12. Council Directive 91/676/EEC of 12 December 1991 concerning the protection of waters against pollution caused by nitrates from agricultural sources. 13. Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2000 establishing a framework for Community action in the field of water policy. 14. Sl. glasnik RS br. 74/2011. Pravilnik o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda, Beograd, Sl. glasnik RS br. 50/2012. Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje, Beograd,

12 16. US EPA (2006). Data Quality Assessment: Statistical Methods for Practitioners EPA QA/G-9S. Office of Environmental Information Washington, United States Environmental Protection Agency (US EPA), Washington NITRATE CONCENTRATIONS IN STREAMS OF VOJVODINA Jasmina Josimov-Dunđerski, Anđelka Belić, Radovan Savić SUMMARY This paper presents results of the nitrate trends in streams of Vojvodina using nonparametric Mann-Kendall test. Data on nitrate sampled on average once a month on the 36 measuring stations for the period were used. Analysis of the trends discussed in the framework of comparative presentation of linear regression and Mann- Kendall test. Tests have shown that there is declining trend of nitrate concentration on the Tisza at Martonoš and Novi Bečej and on the rivers Brzava and Nera. On some streams, although linear equations indicate an increase or decrease in nitrate, on the Danube at Zemun or Moravica river at Vatin, applied methodology have not been quantified significant trends. On the river Zlatica and DTD canals near Novi Sad and Bač, Mann-Kendall test showed a statistically non-existence of a trend. Nonparametric Sen's method confirmed the significant trend in the Tisza at Martonoš and Novi Bečej and on the rivers Brzava and Nera. On the 11% of measuring stations there is a declining trend, on the 81% of measuring stations is insignificant, and on the 8% of measuring stations statistically there is no trend of nitrate. Key words: streams, nitrates, Mann-Kendall test Primljeno: Prihvaćeno: