STUDIJA O IZVODLJIVOSTI ZA ZAŠTITU KANALA IBAR - LEPENAC, KOSOVO

Transcription

1 Vlada Kosova STUDIJA O IZVODLJIVOSTI ZA ZAŠTITU KANALA IBAR - LEPENAC, KOSOVO OKVIR PROCENE EKOLOŠKOG I SOCIJALNOG UTICAJA (ESIAF) EKOLOŠKIM I SOCIJALNIM UPRAVLJAČKIM OKVIROM (ESMF) SA FEBRUAR 2016.

2 Izveštaj ESIAF i ESMF OKVIR PROCENE EKOLOŠKOG I SOCIJALNOG UTICAJA (ESIAF) SA EKOLOŠKIM I SOCIJALNIM UPRAVLJAČKIM OKVIROM (ESMF) SADRŽAJ 1 UVOD KONTEKST I CILJEVI ESIAF SADRŽAJ PROGRAMA ZA SEKTOR VODA OBLAST OBUHVAĆENA STUDIJOM Radovi na zaštiti i poboljšanjima duž delova kanala koji su na otvorenom Projektna oblast rezervoara za hitne i vanredne situacije Mihalić (ERM) ZAKONSKI OKVIR POLITIKA SVETSKE BANKE Ekološka procena (OP/BP 4.01) Nedobrovoljno raseljavanje (OP/BP 4.12) Prirodna staništa (OP/BP 4.04) Fizički kulturni resursi (OP/BP 4.11) NACIONALNO ZAKONODAVSTVO KOSOVA Zakoni u životnoj sredini Socijalni zakoni NACIONALNE POLITIKE I STRATEGIJE Životna sredina POTREBAN JE DALJI NAPREDAK KAKO BIH SE ISPUNILI STANDARDI EU Ekološke politike INDEKS GRAFIKONA Slika 1 : Projektovane lokacije radova Slika 2 : Lokacija projektovanog rezervoara Mihalić i cevovoda Slika 3 : Projektovana lokacija radova Slika 4: Sliv reke Ibar Slika 5: Mapa ERM i distributivna mreža Slika 6 : Količina kiše u oblasti pokrivenij studijom Slika 7 : Kosovska hidrografska mreža (ILC i lokacija rezervoara Mihalić) Slika 8 : Hidrometrijska mreža za basen reke Ibar Slika 9 : Lokacije zagađivača na glavnim rekama na Kosovu (ILC i rezervoar Mihalić) Slika 10 : Lokacije razmeštaja u regionu Mitrovica Slika 11 : Lokacije projekta i zaštićenih oblasti na Kosovu Slika 12 : Nivoi rizika za drveće i šumske zone duž ILC (izvor: izveštaj Vegetacija ) Slika 13 : Mapa korišćenja zemljišta u granicama projektovanog rezervoara za hitne potrebe (studija o izvodljivosti) Slika 14 : Trend promena u populaciji po naseljima u oblasti obuhvaćenoj studoijom od Slika 15 : Piramida populacije* Strana 2 od 157

3 Izveštaj ESIAF i ESMF Slika 16 : sadržaj rezervoara za hitne i vanredne potrebe Slika 17: zadržavajući zid tip V Slika 18: Odvod trapezni oblik Slika 19: Odvod pravougaoni oblik Slika 20: Detalj predložene metalne ograde Slika 21: Pravila obezbednoj udaljenosti za drveće i žbunje na kanalu Ibra TABELE Tabela 1 : Glavni planirani projektni radovi na kanalu IL... 9 Tabela 2 : Fizičke komponente strukture ILC Tabela 3 : Potencijalni uticaj obnove ILC na život lokalnog stanovništva Tabela 4 : Potencijalni uticaj ILC na dostupnost stambenog prostora Tabela 5 : Potencijalni uticaj ILC na poljoprivrednu proizvodnju Tabela 6 : Globalni pregled korišćenja zemljišta u nizu pod-projekata kanala Tabela 7 : ERM potencijalni uticaj preuzete zemlje i dostupnost infrastrukture Tabela 8 : Globalni pregled korišćenja zemljišta u ERM Tabela 9 : Istraživanja na polju životne sredine koja je potrebno sprovesti pre ERM EIA Tabela 10 Ekološka savesnost Tabela 11 : Istraživanja na polju životne sredine koja je potrebno sprovesti pre ERM EIA Strana 3 od 157

4 Izveštaj ESIAF i ESMF Spisak skraćenica CBA EBRD EPU ERO E&S ESIA ESMP FS GPS ILC IL IOW KEDS KEK KfW MŽSPP MW O&O PFMA PMF RAP RPF RKVP SCADA SIC SB SEVP Analiza odnosa troškova i koristi Evropska banka za obnovu i razvoj Ekološki plan upravljanja Regulatorna kancelarija za energiju Ekološki i socijalni Ocena ekološkog i socijalnog uticaja Ekološki i socijalni plan upravljanja Studija o izvodljivosti Globalni pozicioni sistem FPE akcionarsko društvo Ibar - Lepenac Ibar-Lepenac Međunarodna kancelarija za vode Kosovska kompanija za elektrodistribuciju i snabdevanje Kosovska energetska korporacija Kreditanstalt für Wiederaufbau Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje Megavat (Mega Watt) Operacije i održavanje Menadžment javnih finansija i odgovornost Verovatna maksimalna poplava Akcioni plan za raseljavanje Okvir politike raseljavanja Regionalna kompanija za vodu Priština Supervizorska kontrola i prikupljanje podataka Simulacija irigacionog kanala Svetska banka Sistem za evaluaciju voda i planiranje Strana 4 od 157

5 Izveštaj ESIAF i ESMF 1 UVOD 1.1 Kontekst i ciljevi ESIAF Svetska banka je pružila podršku Vladi Kosova u identifikovanju prioritetnih mera (strukturnih i ne-strukturnih) koje su potrebne za sektor voda, šire posmatrano da se ostvare njeni socio ekonomski razvojni ciljevi u vezi sa kvalitetom vode u basenu Ibra. Podrška Svetske banke je za rezultat imala studiju Sigurnost voda za centralno Kosovo. Ova studija je ocenjivala postojeći strukturni integritet, kao i građevinski kvalitet sistema prenosa velike količine vode. Između više alternativa, identifikovan je set mera koje su potrebne radi poboljšanja sigurnosti u basenu kanala Ibar - Lepenac (IL), za šta je pripremljena studija o izvodljivosti. Glavni cilj studije o izvodljivosti bio je da se uspostavi osnova za poboljšanje pouzdanosti i kvaliteta snabdevanja vodom za centralno Kosovo, putem definisanja investicionih mera potrebnih da se obezbedi neprekidno i kvalitetno snabdevanje vodom iz kanala IL. Za identifikovane mere za poboljšanje sigurnosti vode u kanalu IL pripremljen je Okvir procene ekološkog i socijalnog uticaja. Postojeći Okvir procene socijalnog i ekološkog uticaja (u daljem tekstu: ESIAF) ima dva cilja: a) Za radove na rehabilitaciji (komponente projekta treba da se pripreme pre ili nakon ocene projekta) da se ispita uticaj, identifikuju ekološke savesne obaveze i da se utvrde ublažavajuće mere koje se odnose na konkretan rad, kao i praćenje i nadgledanje, u formi Okvira za ekološko i socijalno upravljanje (u daljem tekstu: ESMF) b) Da se identifikuju, u fazi pre studije o izvodljivosti, ekološki uticaji, mere za ublažavanje i odgovarajuće obaveze za novi rezervoar i branu Mihalić, što se može uzeti u razmatranje za finansiranje projekta. Kanal IL je 49 km dugačka sagrađena hidraulična struktura koja snabdeva centralno Kosovo vodom. Vodni resurs iz kanala se koristi za različite namene: domaće, navodnjavanje, industrija i hlađenje elektrana Kosovo A (u letnjim mesecima) i Kosovo B. U budućnosti, potražnja za sigurnim snabdevanjem vodom će značajno porasti, sa novim postrojenjima za preradu vode u Škabaju i Vučitrnu, kao i predloženom termoelektranom na ugalj KRPP (termoelektrana na lignit od 600 MW). Pod-basen kanala IL uzima vodu iz akumulacije Gazivode na reci Ibar. Kanal IL prenosi vodu uz pomoć gravitacije putem sistema sačinjen od kanala, sifona, akvadukta, cevi, radi snabdevanja različitim kategorijama vode. Višak vode se sakuplja u gornjem toku reke Sitnice, koja teče nazad u Ibar, što dalje otiče prema Srbiji (vidi sliku 1 ). Trenutno stanje infrastrukture za upravljanje IL izloženo je u Aneksu 1. Mada je Kompanija Kanal Ibar-Lepenac (u daljem tekstu ILC) nedavno popravljala veća curenja, kanal i dalje trpi zbog nedovoljnog održavanja i modernizacije tokom prethodne dve decenije. Strana 5 od 157

6 Izveštaj ESIAF i ESMF Procene gubitaka vode u prenosnom sistemu bile su veoma velike pre nedavnih popravki. U ovom trenutku, gubici u donjem toku pritoka nisu precizno poznati. SI procenjuje gubitke zbog nedostatka regulacije na do 40 %, a gubitke zbog curenja i/ili oticanja na do 15 %. Pored ovoga, kanal IL ostaje i dalje ranjiv zbog mogućih odrona zemljišta, curenja i zagađenja. Slika 1 :Lokacija kanala IL3 Strana 6 od 157

7 Izveštaj ESIAF i ESMF 1.2 Sadržaj programa za sektor voda Razvojni cilj projekta jeste da doprinese obezbeđivanju prihvatljivog kvantiteta i kvaliteta vode na dugi rok, za različite potrošače vode iz kanala Ibra na centralnom Kosovu. Ovo će biti ostvareno preko dve glavne komponente: (1) rehabilitacija i modernizacija infrastrukture kanala (ponovnim uspostavljanjem tranzitnog kapaciteta kanala, omogućavanjem zatvaranjem kanala radi održavanja, jačanjem strukturne bezbednosti kanala u odnosu na ekstremne događaje, kao i jačanjem bezbednosti brane); i (2) zaštita i upravljanje resursima (podizanjem nivoa operativne efikasnosti sistema Gazivode Ibar, kao i zaštitom kvaliteta vode u ambijentu kanala). Projektne aktivnosti biće izvršavane u okviru sledeće tri komponente projekta: Komponenta 1: Rehabilitacija i modernizacija infrastrukture. Ova komponenta bi se usredsredila na fizička poboljšanja oronulih delova kanala i njegovih struktura, kao na poboljšanja hidrauličnih operacija. Radovi u okviru ove komponente obuhvataju sledeće: Pod-komponenta 1(a) Mali radovi u korist bezbednosti brane Gazivode, popravke kanala i poboljšana stabilnost zarad zaštite od ponovljenih fizičkih oštećenja nastalih od erozije, klizišta, odrona i nestabilnog tla (jačanjem, pod-zidanjem, tretmanom spojeva između betonskih panela, potpora, temelje, reznica, akvadukata, propusta, pločica odvoda, radi kontrole uzlaznog pritiska). Stavljanje bitumenske geo-membrane je još jedna tehnička opcija. Pod-komponenta 1(b) Potencijalni razvoj rezervoara za balans za hitne slučajeve, duž kanala. Mada je na početku kanal trebalo da služi za kratkoročni prihvat duž kanala kako bi se premostili skokovi u potražnji vode i kako bi se omogućilo da se obavljaju privremena isključenja zbog radova na popravkama, u ovoj fazi pripreme projekta njegova potencijalna svrha nije u potpunosti definisana. Ovo bi se takođe moglo koristiti kao rezervoar za novu elektranu ili čak za novo postrojenje za preradu vode. Da li će ovo biti finansirano, kao i pitanje tačne veličine i lokacije, tek treba da se utvrdi/odluči tokom prve godine trajanja projekta. Ministarstvo za finansije bi servisiralo dug za investiciju za rezervoar, što odražava činjenicu da je ovo dugoročno, više-sektorsko javno dobro, a sve ostale projektne investicije duž kanala bi bile date u najam ILC-u, što pak podržava napore da se poboljša finansijska autonomija ILC-a; Komponenta 2: Zaštita vodnih resursa i njihovo upravljanje. Projekta će takođe pokriti opcije upravljanja odgovarajućim vodnim resursima u basenu reka Ibar (povezano sa ravnotežom vode u basenu Ibra), uključujući ovde i: Pod-komponenta 2(a) Zaštita kanala od ponavljanja zagađenja, slučajnog zagađenja i ostalih pretnji i štete koju nanosi čovek (podizanjem ograda, selektivnim pokrivanjem ili paralelnim presrećućim odvodima sa vegetativnim koritima). Ovo bi pomoglo da se rešava pitanje kvaliteta ambijentalne vode u kanalu, naročito da se ispune kriterijumi u vezi sa kvalitetom dotoka u kanalu za elektrane i za novo prištinsko postrojenje za preradu vode. Pod-komponenta 2(b) Oprema za bolje rukovanje kapijama i regulisanje tokova vode, praćenje i nadgledanje vode (za glavni kanal Ibra i za njegov sekundarni sistem isporuke), uključujući i omogućavanje daljinskog praćenja i nadgledanja odgovarajućih struktura. Strana 7 od 157

8 Izveštaj ESIAF i ESMF Relativno napredan SCADA bi mogao biti instaliran, s obzirom na značaj kanala. Oprema bi takođe mogla da sadrži i instrumente za optimizovani operativni raspored rezervoara Gazivode i njegovog nizvodnog kanala za ravnotežu u Pridvorici, integrisanog sa predloženim kanalom SCADA (da bi se uravnotežila ispuštanja za hidroenergiju i ispuštanja za kanal Ibra). Komponenta 3: Upravljanje projektom, koordinacija, nadgledanje i evaluacija. Ova komponenta bi pokrivala sveukupno upravljanje projektom, kao i koordinaciju između različitih ministarstava/agencija uključenih u upravljanje vodama, a u vezi sa kanalom Ibar- Lepenac. PIU koji bude lociran u okviru ILC, biće odgovoran za svakodnevno upravljanje projektnim aktivnostima i radiće sa odgovarajućim osobljem iz drugih ministarstava kao što je MŽSPP za pod-komponentu 2(a), za bezbednosne aspekte projekta (ESMF i RPF), i nadgledanje ( monitoring ) i evaluaciju - (M i E). Detaljni opis projekta Spisak i opis aktivnosti (dole) su identifikovani kroz studiju o izvodljivosti, kao elementi koji su potrebni da bi se doprinelo prihvatljivom kvantitetu za korisnike kanala Ibra. Projektom se planira finansiranje većine investicija A. Kanal Ibar-Lepenac Rehabilitacija sekcija kanala Nove betonske obloge : 5107 m u 15 sekcija; Rehabilitacija spojeva čitavom dužinom kanala, ukupno m; Rehabilitacija 19 akvadukata korišćenjem plastičnih materijala koji ne propuštaju vodu. Strukture Mostovi i putevi: Prilazni put duž kanala, uključujući i rehabilitaciju i izgradnju novih sekcija; Rehabilitacija mosta sa novim ukrštanjem odvoda: 18; Rehabilitacija mosta: 6; Izgradnja nedavno srušenog mosta: 1; Pešački mostovi: 7; Pokrivanje ploča u mestu Zubin Potok: 400 m. Adovi na zaštiti kanala od zamućenja i zagađivanja Rehabilitacija ili rekonstrukcija kanala koji prelaze iznad glavnog kanala: 32 Rehabilitacija ili rekonstrukcija prelaza (sifona) ispod kanala: 21 Zadržavanje zidova uzvodno i nizvodno od sekcije kanala: 9341 i 851 m Odvodni kanal za atmosfersku vodu prilikom oluja: m Ostali manji radovi Strana 8 od 157

9 Izveštaj ESIAF i ESMF Kutije za distribuciju vode: 21 Metalne rešetke tunela: 13 Čišćenje vegetacije: m2 Ograda : 2408 m Septički tankovi Tabela 1 : Glavni planirani zaštitni radovi na kanalu IL Fizički radovi Jedinica Količine Odvodni kanali (duž čitavog kanala) Dužina u metrima Oko Zidovi za zadržavanje na gornjoj strani (oko 1 m visine) Zidovi za zadržavanje na donjoj strani (oko 2-3 m visine) Rešavanje problema nelegalno priključenih cevi / uklanjanje Broj mesta : Dužina u metrima : Broj mesta : Dužina u metrima : Broj mesta : Ukupno cevi : do do oko 600 Uklanjanje naslaga čvrstog otpada Broj mesta: >10 Uklanjanje kanalizacionih materija Broj mesta: Najmanje 4 B. Rezervoar Mihalić. Moguća gradnja zemljanog nasipa dugačkog 600 m i visokog 25 metara preko širokog potoka iznad kanala Ibra, sa kompenzacionim bazenom od oko 3,7 milion m3 (rezervoar Mihalić), pumpne stanice za podizanje vode iz kanala Ibra do rezervoara, kao i cevovoda dugačkog 2 km za snabdevanje regionalne kompanije za vodu u Prištini (koji je trenutno u procesu gradnje) tokom perioda velike zamućenosti vode iz kanala. Ne bi bilo raseljavanja iz oblasti gde se nalazi rezervoar. Leva obala potoka je uglavnom državno zemljište, dok je sa suprotne strane zemljište u privatnim rukama. Veličina, lokacija rezervoara se mogu menjati tokom implementacije projekta. Operator rezervoara za sada još uvek nije potvrđen. Lokacija će biti određena tako da svede na minimum uticaj na privatno zemljište ili korišćenje zemljišta od strane privatnih lica. Izbegavaće se rušenje stambenih objekata. C. Kompenzacioni bazen. Izgradnja malog kompenzacionog bazena sa kapacitetom od oko m3 na krajnjem delu kanala Ibra gde je lociran dovod vode za hlađenje termoelektrane Strana 9 od 157

10 Izveštaj ESIAF i ESMF KRPP. Ovaj rezervoar bi apsorbovao variranja i odstupanja između ponude i potražnje između kontrolne strukture DO2 i zadnjeg kraja. Potrebno je da se tek potvrdi finansiranje. D. A Supervizorska kontrola i pribavljanje podataka (SCADA) bi bili instalirani radi optimizacije operacija na kanalu Ibra. SCADA sistem bi obuhvatao (i) Daljinsko praćenje svih preusmeravanja i kontrolu struktura sistema Ibra, uključujući i priliv iz Predvorice, 10 pumpnih stanica za navodnjavanje, tri opštinske stanice i tri strukture za preusmeravanje, i (ii) Automatizovanu lokalnu kontrolu ključnih struktura, od kojih bi najvažniji bio dolazni kanal u rezervoar Predvorica. E. Radovi na rehabilitaciji brane Gazivode: a) Uklanjanje vegetacije u donjem toku, uključujući i staro stablo koje se nalazi blizu grebena; b) Obavljanje inspekcije instrumenata, na prvom mestu i najvažnija je provera funkcionalnosti piezometara i popravka onih koji nisu u funkciji, kako bi bilo moguće započinjanje merenja pritiska i nivoa vode u brani, c) Instaliranje merne skale za merenje nivoa vode, c) Instaliranje ultrazvučnog nadgledanja nivoa vode u rezervoaru (predviđeno u Opisu mandata (ToR) za SKADA sistem); d) Popravka stalnog osvetljenja na dnu, kao i delova galerije koji ne funkcionišu; e) Popravka kapije za prelivanje; f) Rehabilitacija asfaltnog puta, betoniranje i ograđivanje grebena; g) Instaliranje kamera na grebenu brane; i h) Nabavka čamca za pristup kuli kod mesta ulivanja i za inspekcijske obilaske rezervoara. 1.3 Oblast obuhvaćena studijom Mapa dole prikazuje globalnu lokaciju dotičnih oblasti rada na teritoriji Kosova, kao i razmere sliva Lepenca. Slika 1 : Lokacija projektnih radova Strana 10 od 157

11 Izveštaj ESIAF i ESMF Radovi na zaštiti i poboljšanjima duž delova kanala koji su na otvorenom Sekcija kanala IL koja je obuhvaćena projektom rehabilitacije prolazi kroz dve glavne pejzažne celine: brdoviti predeli sa gustom šumom u severnom delu, i aluvijalna ravnica centralnog Kosova u delu između sela Bušta (Buschta) i Prištine Projektna oblast rezervoara za hitne i vanredne situacije Mihalić (ERM) Mada o lokaciji rezervoara još uvek nije doneta konačna odluka, jedna oblast je bila više ispitivana tokom perioda pre izrade studije o izvodljivosti. Oblast gde je razmatran ERM se smatra kao infrastruktura za podršku ILC, nalazi se blizu sela Mihalić u opštini Vučitrn. Oblast je pretežno ruralna, sa usamljenim farmama i naseljima raštrkanim u malim grupama kuća. Oblast implementacije za budući rezervoar je oko 30 ha i potpuno je slobodna od bilo kakvih naseobina. Neće biti uticaja ni na kakve stambene ili ekonomske građevine. Oko polovine ovog zemljišta su njive na kojima se gaje žitarice, a druga polovina je zemljište koje nije kultivisano. Vlasništvo je mešovito, i privatno i državno. Slika 2 : Lokacija projektovanog rezervoara Mihalić i cevovoda Strana 11 od 157

12 Izveštaj ESIAF i ESMF Strana 12 od 157

13 Izveštaj ESIAF i ESMF 2 ZAKONSKI OKVIR 2.1 Politika Svetske banke Četiri zaštitne operativne politike (OP) pokrenute su u okviru projekta: OP 4.01 Ekološka procena, OP 4.12 Nedobrovoljno raseljavanje, OP 4.37 Bezbednost brana, i OP 7.50 Međunarodni vodeni putevi. Poslednja tri su obrađena u različitim dokumentima, preciznije: Okvir za politiku raseljavanja; Dokumentacija o bezbednosti brane: plan za nadgledanje gradnje (CS), obezbeđivanje (garancija) kvaliteta (QA) Okvirni plan za operacije i održavanje i za spremnost za vanredne situacije; i Riparian Pismo obaveštenja ili Izuzeće od obaveštavanja Ekološka procena (OP/BP 4.01) Često se naziva Krovna ( Kišobran ) zaštitna politika, za cilj ima da: Obezbedi da projekti koje finansira Svetska banka budu ekološki zdravi i održivi; Poboljša proces odlučivanja kroz promovisanje integrisanja ekoloških i socijalnih kriterijuma u proces odlučivanja u projektu; Uzima u obzir sledeće: prirodno okruženje, ljudsko zdravlje, bezbednost, socijalne aspekte, fizičke kulturne resurse, prekogranične i globalne aspekte, sveukupni zakonski okvir, obaveze shodno relevantnim međunarodnim sporazumima, kao i institucionalne kapacitete. Banka klasifikuje projekat prema prirodi i veličini potencijalnih uticaja na životnu sredinu. Klasifikacija projekta se vrši kao kategorija A, B, C, ili FI projekat radi procene potencijalnog uticaja i rizika, a i da bi se utvrdila prikladna mera i vrsta ekološke procene. Kategorija A: značajan nepovoljni ekološki uticaj koji je osetljiv, različit ili bez presedana, što može uticati na oblast širu od same lokacije projekta; Kategorija B: potencijalno negativan ekološki uticaj koji je manje nepovoljan od projekata iz kategorije A. Uticaji su specifični za dotičnu lokaciju: malo ili nimalo njih je moguće preokrenuti u suprotnom pravcu (nepovratni); Kategorija C: Minimalni ili nikakvi nepovoljni efekti po životnu sredinu; Kategorija FI: Projekti koji u sebi sadrže finansijskog posrednika: Prema, politikama Svetske banke, projekat je kao celina bio klasifikovan kao ekološka kategorija B, pošto će komponente projekta imati neke nepovoljne efekte za životnu sredinu, međutim oni su slabiji od onih iz projekata kategorije A. Sve investicije koje treba da budu finansijski podržane od strane projekta neće biti poznate i/ili neće biti u zadovoljavajućoj fazi dizajniranja po oceni projekta, te je stoga ESIAF sa ESMF pripremljen kako bi se odredili razumni koraci koje je potrebno preduzeti da bi se zadovoljili zakonski uslovi, shodno OP ESIAF deo služi kao inicijalna procena uticaja na životnu sredinu za različite komponente projekta. Uticaji se ocenjuju na osnovu terenskih poseta i raspoloživih pred-studija i studija o Strana 13 od 157

14 Izveštaj ESIAF i ESMF izvodljivosti. ESIAF se stoga sprovodi zbog sledećeg (i) rezervoar i brana Mihalić za vanredne i hitne potrebe, i (ii) rehabilitacija Gazivode i rehabilitacija kanala IL. ESIAF deo daje osnovnu, polaznu liniju informacija i opis projekta za sve komponente, i predviđa uticaj u meri u kojoj je to moguće. Mere ublažavanja se takođe predlažu kao deo ESIAF, na osnovu identifikovanih uticaja i opisa radova. ESIAF naročito služi kao preliminarni ESIA za branu i rezervoar, a potpuni ESIA biće pripremljen kasnije tokom pripreme projekta, a takođe identifikuje i ispitivanje i nadgledanje lokacije koji treba da se obave za potpuni ESIA. Identifikovani potencijalni uticaj brane i rezervoara biće u potpunosti obrađivani u punom EIA, kada budu poznati svi tehnički i drugi projektni detalji. Komplementarni ESMF služi kao okvir koji je orijentisan na proces, i on definiše vrstu dokumenata o razumnim koracima koje je potrebno preduzeti da bi se zadovoljili zakonski uslovi, a koje je potrebno pripremiti za različite komponente projekta. Za manje radove na rehabilitaciji, obezbeđuje se tipski obrazac EMP-a sa spiskom za proveru, pripremljen na osnovu uticaja i mera za ublažavanje identifikovanih u ESIAF-u. Takođe su obezbeđeni opisi mandata (ToR) i opis drugih dokumenata sa odgovarajućim koracima koje je potrebno preduzeti da bi se zadovoljili zakonski uslovi. Konkretnije, ESMF obezbeđuje sledeće: a) Radovi na popravci kanala i poboljšanju stabilnosti, kao i za zaštitu od ponovljenih fizičkih oštećenja od odrona i nestabilnog tla lista za provere je data u Aneksu 10, pripremljena za radove na rehabilitaciji kanala; b) Oprema za modernizaciju i hitne popravke iz optimiziranog operativnog rasporeda rezervoara i brane Gazivode smernice i rokovi u vezi sa tim kakav i kada će biti pripremljen dokument iznosi korake koje je potrebno preduzeti da bi se zadovoljili zakonski uslovi, u vezi sa radovima na rehabilitaciji; c) Izrada rezervoara za hitne potrebe/za kompenzaciju i ravnotežu, duž kanala mere za ublažavanje uticaja koji su identifikovani još u fazi pre studije o izvodljivosti, gde se identifikuju informacije koje nedostaju, a definiše se i opis mandata za EIA, što se obavlja pre projektne gradnje; d) Zaštita kanala od ponovljenog zagađenja, slučajnog zagađenja i drugih pretnji koje prouzrokuje čovek lista EMP za proveru data u Aneksu 10, pripremljeno za radove na kanalu Nedobrovoljno raseljavanje (OP/BP 4.12) Ova politika ima svrhu da izbegne dugotrajnije nevolje, osiromašenje i ekološku štetu koja može biti uzrokovana nedobrovoljnim raseljavanjem. Ova politika se ostvaruje preko sledećeg: (a) izbegavanje nedobrovoljnog raseljavanja gde je to izvodljivo, ili njegovo svođenje na minimum, uz istraživanje svih ostvarivih alternativnih dizajna projekata; (b) tamo gde je izvodljivo započinjanje i izvršavanje programa nedobrovoljnog raseljavanja kao održivih razvojnih programa, pod uslovom da postoje dovoljni investicioni resursi da se licima koji su raseljena projektom omogući da imaju učešća u koristima od projekta, i (c) pomoć raseljenim licima u njihovim naporima da poboljšaju svoj životni standard ili makar da se ponovo uspostavi njihov raniji standard. Što se tiče ovog OP 4.12, moguće je naići na dve vrste slučaja: Strana 14 od 157

15 Izveštaj ESIAF i ESMF Pod-projekti koji čine program kanala IL podnose se za skraćeni plan raseljavanja koji se priprema kada je uticaj čitave raseljene populacije mali (ako pogođeni ljudi nisu fizički raseljeni i izgubljeno je manje od 10 procenata njihove produktivne imovine) ili je manje od 200 ljudi raseljeno. (Paragraf 25 OP4.12); Projekat rezervoara Mihalić (ERM) ukoliko će biti pripremljen finansirani skraćeni plan raseljavanja. Da bi se ispoštovao OP 4.12, priprema se posebni Okvir politike raseljavanja. Smernice RPF govore kako će biti sprovedena akvizicija zemljišta kako bi se ispoštovala Operativna politika Prirodna staništa (OP/BP 4.04) Klasifikacija zaštićenih oblasti na Kosovu uspostavljena je Zakonom o zaštiti prirode (Uredba 2006/22). Zaštićene oblasti prirode se proglašavaju sa svrhom zaštite i očuvanja biodiverziteta, pejzaža, prirodnih karakteristika i kulturnog nasleđa uz izvršenje delotvornog upravljanja. Klasifikacija zaštićenih oblasti u okviru Zakona o zaštiti prirode je u skladu sa Međunarodnom unijom za očuvanje prirode IUCN3 (The World Conservation Union). Nacionalna mreža zaštićenih oblasti prirode pokriva 97 zaštićenih prirodnih oblasti sa površinom od ,34 ha, ili 4,39% teritorije Kosova i više od 195 oblasti predloženih za zaštitu, uključujući i nacionalni park Bjeshkët e Nemuna sa površinom od 62,488 ha. Zaštićene oblasti takođe obuhvataju: 11 strogih rezervata prirode, jedan Nacionalni park, 82 Spomenika prirode, dva Regionalna parka, i jedan Šumski park. Niti jedan od ovih nije u oblasti projekta, niti u njegovoj blizini. Kanal IL ne prolazi kroz niti u njenoj blizini bilo koju zaštićenu oblast ili osetljivo ili kritično stanište. Takođe, ni brane niti rezervoari (Gazivode, Mihalić i kompenzacioni bazen), nisu locirani u ovakvim oblastima. Stoga, ova politika nije ni aktivirana Fizički kulturni resursi (OP/BP 4.11) Nema lokaliteta kulturnog nasleđa, niti objekata ILC prema raspoloživim podacima, te stoga ova politika nije ni pokrenuta. Međutim, pošto ovde postoje radovi sa iskopavanjima, klauzula o slučajnim nalazima biće uključena u dokumentaciju o ekološkom menadžmentu. 2.2 Nacionalno zakonodavstvo Kosova Prema nacionalnom zakonodavstvu Kosova, može se zahtevati EIA za izgradnju brane Mihalić, u zavisnosti od mišljenja Ministarstva za životnu sredinu. Međutim, ovo nije uslov za rehabilitaciju brane (Gazivode) ili rehabilitaciju kanala Zakoni o životnoj sredini Najviši nivo zakonskih dokumenata o životnoj sredini jeste Zakon o zaštiti životne sredine (03/L ). Zakon se bavi prevencijom i smanjenjem zagađenja, nadgledanjem životne sredine i on naglašava, između ostalog, principe racionalnog korišćenja prirodnih resursa. Zagađenje životne sredine podložno je kaznama shodno ovom zakonu. Ekološka dozvola (i Strana 15 od 157

16 Izveštaj ESIAF i ESMF moguće EIA u slučaju projekta rezervoara Mihalić) zahteva se od MŽSPP za korišćenje prirodnih resursa. Ovde su predstavljeni sledeći principi: Opšte smanjenje zagađenja Uravnoteženje potrebe za zaštitom prirode i ekonomskim razvojem Očuvanje biodiverziteta Održivo korišćenje prirodnih resursa Očuvanje prirode i pejzaža. Procedura za implementaciju sveobuhvatnog EIA je opisana u Zakonu o oceni ekološkog uticaja (03/L ). Prema ovom zakonu, brane i druge instalacije (manje od 5 miliona m 3 zapremine) koje su dizajnirane da zadržavaju ili skladište vodu na duži rok, treba da budu ispitane od strane MŽSPP kako bi se utvrdilo da li projekat mora da prođe EIA. Izvođač radova, u ovom slučaju ELC, mora da dostavi aplikaciju za početak EIA kod MŽSPP. Sledeće stavke moraju biti deo ove aplikacije: Karakteristike projekta Lokacija projekta Osobine potencijalnih uticaja Ministarstvo (MŽSPP) informiše podnosioca aplikacije u roku od 10 dana da li je EIA potreban ili nije. Ministarstvo izdaje uputstava i (dogovoreni ToR) za pripremu i pregled EIA izveštaja. Svi ostali radovi na rehabilitacijama, rekonstrukcijama i malim gradnjama ne zahtevaju EIA, shodno nacionalnom zakonodavstvu Socijalni zakoni U suočavanju sa socijalnim pitanjima, zakonski okvir za eksproprijaciju zemljišta na Kosovu je uglavnom aktiviran. Proces eksproprijacije nepokretne imovine na Kosovu uređen je Zakonom br. 03/L-205, sa izmenama i dopunama iz Zakona br.03/l-139 o eksproprijaciji nepokretne imovine. Primena ovog nacionalnog zakonskog akta je konkretno prezentovana u izveštaju Okviru politike raseljavanja (RPF). 2.3 Nacionalne politike i strategije Životna sredina MŽSPP je ključni nadležni autoritet za životnu sredinu i on ima podršku Agencije za zaštitu životne sredine Kosova. Ključni dokumenti za politiku u ovom sektoru su: Kosovska strategija za životnu sredinu: Nacionalni akcioni plan za životnu sredinu: Strategija i akcioni plan za biodiverzitet: Kosovska strategija za životnu sredinu Kosovska strategija za životnu sredinu (KES, ažurirano do današnjeg dana) identifikuje ciljeve sektora voda: Kompletiranje i usklađivanje zakonodavstva sa EU acquis; Strana 16 od 157

17 Izveštaj ESIAF i ESMF Administracija, strategija planova za rečne basene ; Izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda (WWTP) i odgovarajućeg kanalizacionog sistema; Popravka i izgradnja novih mreža za snabdevanje pijaćom vodom; Menadžment u cilju zaštite i uređenja rečnih korita; Poboljšanje i osavremenjivanje mreža za nadgledanje površinskih voda; Uspostavljanje mreže za nadgledanje i praćenje podzemnih voda. KES dalje identifikuje prioritete za sektor voda na sledeći način: Izrada relevantnih podzakonskih akata; Izrada strategija i planova za administraciju rečnih basena; Poboljšanje Informacionog sistema za vode; Prevencija degradacije rečnih ekosistema prouzrokovane vađenjem šljunka i peska; Obezbeđivanje vode preko podobne strategije, uključujući i izgradnju brana i mreža za snabdevanje vodom na način koji uzima u obzir aspekte biodiverziteta; Podignut nivo saradnje između inspektorata za vodu i prirodu pri implementaciji zakonodavstva za zaštitu prirode; Implementacije procedura SEA i EIA, naročito kada se planira obavljanje aktivnosti u močvarama i zaštićenim vodnim oblastima; Izgradnja urbanih i ruralnih postrojenja za preradu otpadnih voda, i gde je moguće uključivanje neformalnih ( divljih ) naselja u javne mreže vodovoda i kanalizacije Nacionalni akcioni plan za životnu sredinu (NEAP) Važeća verzija NEAP ukazuje na sledeće: U rezimeu, sveukupni ciljevi jesu smanjenje zagađenja do nivoa koji ispunjavaju uslove iz EU acquis i međunarodnih standarda U radu ka ostvarenju sveukupnog cilja postavljena su tri specifična cilja: Cilj 1. Jačanje sistema ekološkog menadžmenta Cilj 2. Investiranje u kritične problematične oblasti Cilj 3. Poboljšanje informisanosti i nivoa svesti Akcioni plan za biodiverzitet Akcioni plan za biodiverzitet bavi se širokom lepezom sektora, uključujući ovde i ribolov i vode. Za vode, Akcioni plan precizira sledeće prioritete: Izrada prioriteta za preradu voda i kontrola rečnih tokova putem korišćenja indikatora o obnavljanju bio diverziteta. Zaustavljanje uništavanja rečnih ekosistema zbog vađenja peska i degradiranja rečnog korita, a takođe i poboljšanje upravljanja rečnim basenima; Strana 17 od 157

18 Izveštaj ESIAF i ESMF Obezbeđivanje dostupnosti vode putem podobne strategije i obezbeđivanje sigurnosti brana i mreže snabdevanja vodom na način koji je povoljan po biodiverzitet; Poboljšanje saradnje između inspektorata za vodu i prirodu pri implementaciji mera za zaštitu prirode; Sprovođenje procedura za životnu sredinu, kao što je Strateška procena životne sredine i Procena uticaja na životnu sredinu, naročito u slučajevima kada su planirane i kada se izvode aktivnosti u oblastima bogatim vodom. 2.4 Potreban je dalji napredak kako bi se ispunili standardi EU Ekološke politike Na osnovu analize životne sredine Kosova (Svetska banka, 2012), određeni elementi nacionalnog zakonodavstva, takođe na liniji sa politikama EU Zakonodavstvo Kosovo ima razrađen zakonski okvir za zaštitu životne sredine. Ustav priznaje zaštitu životne sredine kao jedan od principa na kojima počiva Republika Kosovo. Ključni zakoni koji se odnose na životnu sredinu obuhvataju one o zaštiti životne sredine, proceni ekološkog uticaja, strateškoj ekološkoj proceni, vodama Kosova, zaštiti vazduha, upravljanju otpadom, integrisanoj prevenciji i kontroli zagađenja, konzervaciji prirode i poljoprivrednom zemljištu. Ključni sektorski planovi i strategije sadrže razmatranja u vezi sa životnom sredinom. Kosovska Strategija za životnu sredinu (KES), Nacionalni akcioni plan za životnu sredinu (NEAP), ažurirani su godine. Novi KES ( ) ima za cilj smanjenje zagađenja, zaštitu biodiverziteta, obezbeđivanje održive upotrebe prirodnih resursa, kao i zaštitu vrednih nacionalnih pejzaža. Kratkoročni prioriteti obuhvataju integrisanje EU Acquis u kosovsko zakonodavstvo o životnoj sredini 1, kao i kanalisanje ekoloških briga i pitanja Institucionalni kapacitet Glavna odgovornost za zaštitu životne sredine i njeno upravljanje leži na MŽSPP koji je odgovoran za implementaciju državne politike za životnu sredinu. MŽSPP se sastoji od odeljenja za zaštitu prirode, upravljanje otpadom, zaštitu vazduha, kao i za industrijska pitanja i odeljenje za zaštitu vode. Inspektorat za životnu sredinu je deo MŽSPP koji je odgovoran za aktivnosti inspekcije. MŽSPP ima malo resursa, što predstavlja težak izazov za njegovu ulogu u upravljanju životnom sredinom i uspostavljanju politika. Opštine imaju zadatak zaštite životne sredine, nadgledanja i upravljanja prirodnim resursima u okviru svojih granica. Neke opštine imaju jedinicu za životnu sredinu, obično u okviru odeljenja za urbano planiranje, često sa samo jednim ili dva zaposlena. Prenos nekih odgovornosti sa nacionalnog nivoa na lokalne opštine tokom 2009/2010. je, međutim, dalje opteretio već nategnute opštinske resurse. 1 Na primer : identifikacija potencijalnih oblasti koje ispunjavaju kriterijume da stupe u ekološku mrežu NATURA 2000 Strana 18 od 157

19 Izveštaj ESIAF i ESMF Centar pažnje na upravljanu vodnim resursima Zakon o vodi (Br. 04/L-147/2013) identifikuje ključne institucije za upravljanje vodama u državi. Napomenuto je, međutim, da kapacitet za sprovođenje zakona na centralnom i lokalnom nivou ostaje slab. Budžet koji se dodeljuje ovo sektoru je ograničen i relevantnim institucijama za upravljanje vodama nedostaju ljudski, administrativni i kapitalni resursi za implementaciju i delotvorno sprovođenje uslova navedenih u Zakonu o vodi. Zakon o vodi definiše nadležnosti i odgovornosti i definiše organe i jedinice uspostavljene zakonodavstvo o vodi u sledećim institucijama: Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje (MŽSPP) Opštine Međuministarski savet za vode Institut za vode Kosova Autoritet za oblast rečnih basena (RBA) Postoji nekoliko uzajamno prepletenih tema u različitim ekološkim sektorima (npr. laboratorije za nadgledanje, učestvovanje javnosti, ekološko informisanje, itd.) koje bi trebalo da se razmatraju zajedno kako bi se na najbolji mogući način iskoristila sinergija između ograničenih ljudskih i finansijskih resursa, što je karakteristika trenutne situacije u kosovskom sektoru voda. Naročito, zajednički pristup u implementaciji mogao bi biti relevantan za sledeće oblasti: Nadgledanje i izveštavanje o ekološkom statusu i emisijama. Ciklus nadgledanja obuhvata aktivnosti iz terenskog posmatranja i aktivnosti uzimanja uzoraka, laboratorijskih analiza, obezbeđivanje kvaliteta i kontrole kvaliteta, obradu i arhiviranje podataka, evaluaciju i izveštavanje. Tačnost svake od ovih aktivnosti utiče na konačni rezultat, a pouzdanost informacija i distribuiranih podataka, kao i onih koji se koriste, potrebni su za definisanje relevantnih sektorskih politika. Dozvole, inspekcija i izvršenje: procedure za izdavanje dozvola treba da budu razrađene sa jasno definisanim operativnim uslovima za inspekciju, kao i uslovima za izvršenje. Inspektorati za životnu sredinu treba da budu opremljeni odgovarajućim kadrovima i opremom; potrebno je obezbediti redovnu obuku za inspektore, uključujući ovde i sveže informacije o novim oblastima koje proističu iz transpozicije/implementacije ekoloških direktiva EU. Aktivnosti inspekcije obuhvataju nadzor na licu mesta i administrativnu proveru usklađenosti sa uslovima iz dozvola, licenci i naloga koje izdaju nadležni organi vlasti. Adekvatan i proporcionalan sistem kazni i krivične odgovornosti za ozbiljne prekršaje treba da bude uspostavljen. Javno učestvovanje i uključenost zainteresovanih aktera: u procesu transpozicije i implementacije EU acquis od suštinske je važnosti da se uključe građani i relevantni organi vlasti i na centralnom i na lokalnom nivou. Upravljanje podacima i ekološkim informacijama: promovisanje transparentnosti putem omogućavanja pristupa ekološkim informacijama predstavlja važan princip za čitavo ekološko zakonodavstvo; da bi se promovisala svest o životnoj sredini treba da bude garantovan pristup ekološkim informacijama za sve zainteresovane aktere, druge organe vlasti i širu javnost. Strana 19 od 157

20 Izveštaj ESIAF i ESMF Strana 20 od 157

21 Izveštaj ESIAF i ESMF 3 OPIS POSTOJEĆE ŽIVOTNE SREDINE 3.1 Mesto projekta Mesto i geografski kontekst kanala IL Kanal IL se proteže od jezera Gazivode do grada Prištine i završava se u jezeru Badovce. Višak vode iz kanala sakuplja se u gornjem toku reke Sitnica koja teče nazad u reku Ibar, a koji teče dalje u Srbiju. Svojom dužinom kanal prolazi kroz teritoriju pet opština - naime: Zubin Potok, Mitrovica, Vučitrn, Obilić i Priština - prolazeći kroz oko 33 seoskih naselja i dva grada. Kanal IL protiče uglavnom kroz zapadni deo kosovske ravnice, podnožje Drenice i Ćućavice, i uglavnom kroz brdoviti region. Deo kanala Ibar-Lepenac koji se uzima u obzir za obnovu u sklopu projekta Svetske banke prolazi kroz dva glavne jedinice pejzaža: kroz brdovite sredine sa gustim šumskim pokrivačem u severnom delu i aluvijalne ravnice centralnog Kosova u svom delu između sela Bušta i Prištine. Pejzaž je uglavnom agrarnog karaktera sa parcelama nepravilnog oblika i uglavnom sa zasejanim kukuruzom, krompirom i krmnim biljem. Sa druge strane, severni deo studijske oblasti prilično je urbanizovan, aluvijalna ravnica centralnog Kosova gušće je naseljena i karakterišu je pejzaži otvorenog polja, prožeti naseljima različite veličine. Blizu prištine je termoelektrana EKK, antropogeni karakter pejzaža pojačan je gustom mrežom linearne infrastrukture (putevi i električni vodovi). Kanal Ibar-Lepenac hidraulična je struktura koju je napravio čovek u svrhu snabdevanja centralnog dela Kosova vodom. Podsliv kanala Ibar-Lepenac svoju vodu dovlači iz rezervoara Gazivode. Kanal se proteže južno od brane Gazivode paralelno sa rekom Sitnica, koja je sa druge strane pritoka donjeg toka Ibra i prenosi zagađeni tok iz centralnog Kosova nazad u Srbiju. Taj sistem prenosa dug 49 km sastoji se od nastavljenih otvorenih delova, pokrivenih delova, tunela, sifona i akvadukta. Oko pola dužine može se ispitati vizuelno. Ukupna dužina otvorenih kanala, sifona, akvadukta, tunela i zatvorenih kanala prikazana je dole: Tabela 2: Fizičke komponente strukture KIL Vrsta strukture Kvantitet Dužina (m) Otvoreni kanali ,85 Strana 21 od 157

22 Izveštaj ESIAF i ESMF Pokriveni kanali ,96 Otvoreni kanali 2 086,44 Sifoni ,58 Akvadukti ,58 Tuneli ,95 Razdvajajuće strukture 3 90,15 Prelaz 1 117,33 Ukupno ,84 Kanal IL prolazi kroz brdovite strane i doline u pravcu SZ-JI i uglavnom preko delova obradivog poljoprivrednog, privatnog i javnog, zemljišta, kao i kroz nekoliko manjih naselja. Prikaz 1: Ruralni pejzaž u studijskoj oblasti KIL (opština Mitrovica). Slika 3: Predviđena lokacija radova Strana 22 od 157

23 Izveštaj ESIAF i ESMF Mesto i geografski kontekst brane Gazivode Brana Gazivode, zvanično Ujman brana, predstavlja nasip punjen stenjem na reci Ibar u Mitrovačkom okrugu, na Kosovu. Nalazi se na 25 km uzvodno od Mitrovice, a njena izgradnja je naručena god. Visina iznosi 107 m i spada u kategoriju velikih brana. Ispust rezervoara se nalazi sa leve strane, dok se pripadajuća oprema ispusta nalazi sa desne strane. Opšta zapremina nasipa iznosi 5 miliona m 3. Prihvatni prostor (1060 km 2 ) sastoji se samo od neposrednog prihvata u planinskom predelu koji se proteže kroz tri zemlje: Crna Gora, Srbija i Kosovo. Slika 4: Prihvatni prostor reke Ibar Kapacitet jezera iznosi m 3, sa stalnom zapreminom od m 3. Zapremina rezervoara utvrđena je na osnovu ranijih procena potreba za pijaćom vodom, industrije, poljoprivrede i energetike. Strana 23 od 157

24 Izveštaj ESIAF i ESMF Pristup brani obezbeđen je asfaltnim putem iz Mitrovice. Put na vrhu služi kao veza za sela sa obeju strana rezervoara. Brana Gazivode, koja se nalazi na severozapadu Kosova, visine 107,5 m, ima kapacitet zapremine od 370 miliona m 3. Izgrađena je između i god. u višestruku namenu: vodosnabdevanje stanovništva (gradovi Mitrovica, Vučitrn i Srbica), za industriju, termoelektrane i navodnjavanje (preko kanala Ibar), ali i kako bi se sprečile poplave i proizvela hidroenergija. Voda se akumulira slivom u rezervoar Gazivode do hidro stanice Gazivode kojom rukovodi Preduzeće Ibar-Lepenac (dve Francis turbine ugrađenog kapaciteta od 33,35 MW), a ispušta se u kompenzacioni rezervoar Predvorica. Iz tog sekundarnog prihvatnog rezervoara, deo vode se ispušta u glavni kanal (kanal Ibar) preko kapije kojom rukovodi Preduzeće Ibar-Lepenac, za distribuciju veće količine vode, sa teorijskim kapacitetom ispusta od 22 m 3 /s. Brana je opremljena ispustima: višak vode koji dolazi iz rezervoara Gazivode otiče neposredno u reku Ibar preko ispusta. Najmanji zajemčeni protok (0,5-0,6 m 3 /s) otiče neposredno u sliv reke Ibar u cilju zadovoljavanja ekoloških potreba reke Pravilnik o radu Trenutno, rezervoarom Gazivode se upravlja na takav način da se zadovolje potrebe za vodom u kanalu Ibar (uzimajući u obzir određene gubitke). Postoji dodatni ispust vode kako bi se proizvela veća količina hidroenergije. U rezervoaru se održava visok nivo kako bi se zajemčio najviši nivo za optimizaciju proizvodnje hidroenergije i obezbedila zapremina vode za potrebe u toku sušnih perioda. Uzimajući u obzir 8 poslednjih godina, rezervoar se koristi sa manje od 35 % svog kapaciteta. Trenutno ne postoje poteškoće oko zadovoljenja postojeće potražnje za vodom Proizvodnja hidroenergije Izuzev viška vode koja otiče kroz ispust Gazivoda, u slučaju značajne poplave, sav ispust otiče kroz turbine i koristi se za proizvodnju hidroenergije. Hidroelektrana na brani Gazivode ima projektovani kapacitet od oko 100 GWh/godišnje. Proizvodnja hidroenergije uglavnom zavisi od priliva u rezervoar. Dole navedene cifre prikazuju razlike u godišnjoj proizvodnji hidroenergije između i god Mesto i geografski kontekst rezervoara u Mihaliću Mesto predloženo za vanredni rezervoar (VRM) nalazi se blizu sela Mihalić u Opštini Vučitrn. Sredina je prvenstveno ruralnog karaktera sa raštrkanim naseljima. Prostor VRM nalazi se sa obeju strana uvale u blizini Mihalića i prvenstveno obuhvata poljoprivredno zemljište (žitarice i pašnjaci). Prostor za predloženi rezervoar ne obuhvata ljudska naselja. Prostor za izgradnju budućeg rezervoara obuhvata oko 30 ha i u potpunosti je bez ikakvog naselja. Preovlađujući poljoprivredni usevi na tom prostoru su žitarice (zaključak izveden na osnovu opažanja i slika iz vazduha načinjenih u različitim vremenskim periodima). Predloženi projekat za branu Mihalić nalazi se u dolini potoka Benčuk. Brana bi bila oko 600 m duga i 25 m visoka. Ukupna zapremina sa najvišim nivoom od 570 m iznosila bi oko 3,7 miliona m 3. Voda bi morala da se podigne na oko 20 m iznad kanala Ibar i ispuštala nazad u cevovod regionalnog preduzeća za vodosnabdevanje u Opštini Priština. Strana 24 od 157

25 Izveštaj ESIAF i ESMF Ne bi postojala potreba za fizičkim premeštanjem ljudi iz prostora za rezervoar. Leva obala potoka je u vlasništvu Vlade a suprotna strana je u privatnom vlasništvu. Nekoliko kuća se nalazi u blizini rezervoara ali eksproprijacija nije potrebna. Njihov nivo je na preko 580 MSL. Biće neophodno predložiti obnovu glavnog postojećeg pristupnog puta i biće potrebno izgraditi veoma kratku deonicu novog puta. Obrazloženje za izbor mesta za rezervoar, kako bi se opslužili neki korisnici vode nizvodno, jeste da je to jedino mesto duž kanala gde: (i) topografija pruža mogućnost za izgradnju rezervoara potrebne zapremine (oko 3 miliona m 3 ). Ta veličina može da pokrije potražnju iz, između ostalog, nove KRPP elektrane, novog postrojenja za tretman u Škabaju i u jeku sezone navodnjavanja u slučaju da se obnove raniji prostori koji su navodnjavani. (ii) Ne postoji potreba za preseljavanjem stanovništva (samo ograničena potreba za sticanjem poljoprivrednog zemljišta). Slika 5: Karta VRM i mreža distribucije) Svrha rezervoara U ovoj fazi, svrha rezervoara nije u celosti utvrđena jer u dugoročnom smislu može imati brojne koristi. Stavovi u daljem tekstu ukazuju na njen potencijal. Svrha i način rada bi bili određeni u toku realizacije projekta, najverovatnije u prvoj godini realizacije. Strana 25 od 157

26 Izveštaj ESIAF i ESMF a) Uravnotežavajući rezervoar u trenucima najveće potrebe za navodnjavanjem Stanice sa pumpama za navodnjavanje nizvodno od DO2 su: MPS Besi, PSI7, PSI8, PSI9 i PSI10. Rezervoar bi imaju funkciju uvođenja ravnoteže u trenucima najveće potrebe za navodnjavanjem. Kapacitet ispumpavanja od 2,5 m 3 /s bio bi potreban za skladištenje vode preko noći. Rezervoar bi trebalo da ima i mogućnost da nadoknadi neizbežna odstupanja između potražnje i ispusta, kao i greške uzrokovane nepreciznošću mernih sprava. Sa visinom od 20 m, to bi odgovaralo kapacitetu ispumpavanja od 750 kva. b) Zatvaranje kanala Ibar kako bi se omogućila obnova kanala i tunela uzvodno od DO2 Rezervoar može imati i ulogu za vreme zatvaranja kanala u kraćim periodima radi redovnog i vanrednog održavanja. Obnova kanala bi bila pomognuta velikim rezervoarom duž kanala i obezbedilo bi se kratkoročno skladištenje kako bi se sprečile privremene restrikcije zbog popravke ili u slučaju vanredne situacije zbog kvara. Pored toga, skladište bi operateru omogućilo da privremeno zatvori kanal u svrhu održavanja ili da ublaži iznenadno povećanje mulja, na primer zbog vodenih bujica posle jake oluje. Rezervoar ima dovoljnu zapreminu da zadovolji potražnju za vodom elektrane i za uslove tretmana vode. Potražnja u god. za Kosovo B, KRPP, PTV Škabaj, Drenace i Feronikl iznosi 2,6 m 3 /s. Sa stalnom zapreminom od 3 miliona m 3 van perioda navodnjavanja, bilo bi moguće zatvaranje uzvodno od DO2 na najmanje 10 dana. c) Premošćavanje u slučaju povećanog mulja Posle jakih kiša, kvalitet vode je pod velikim uticajem povećanog mulja. To uzrokuje velike probleme za veliki broj potrošača. Kosovo B je opremljeno skladišnim kapacitetom koji omogućava samo dva sata snabdevanja. U sklopu zahteva za podnošenje predloga za budući projekat KRPP, preduzeće zaduženo za rad po osnovu sporazuma o IRV (izgradnja, rukovanje i vlasništvo) dužno je da izgradi i rukuje prihvatnim rezervoarom duž kanala Ibar, koji je projektovan tako da izdrži 15 dana ili više potrebu za sirovom vodom za KRPP. Prema ZPP, predviđeno je da skladišni kapacitet iznosi m 3. d) Kao što je prethodno navedeno, cevovod koji ide u suprotnom pravcu prema Do2 predložen je radi obezbeđivanja vodosnabdevanja do PTV Škabaj preko rezervoara Mihalić. Predloženi rezervoar bi samim tim omogućio sigurno snabdevanje glavnih potrošača nizvodno od DO2: buduće postrojenje za tretman vode Škabaj snabdevanje Drenaca hlađenje elektrane Kosovo B. Napomena: Kanal Ibar je samo sekundarni izvor vodosnabdevanja u svrhu hlađenja Kosova A u toku letnjih meseci. Rezervoar ne mora da obezbeđuje vodu za hlađenje elektrane Kosovo A, koja će se, osim toga, verovatno isključiti u budućnosti. Strana 26 od 157

27 Izveštaj ESIAF i ESMF 3.2 Ekološki kontekst Studijski prostor kanala IL i Gazivoda Sliv reke Ibar predstavlja jedinstvenu hidrološku i ekonomsku jedinicu centralnog dela Kosova. Prihvatni prostor reke Ibar dostiže 1060 km 2 i njegov najveći deo nalazi se van teritorije Kosova. Sliv je podeljen na tri podsliva, od kojih svaki ima glavni rezervoar formiran branom. Padavine - Prema podacima zabeleženim u mernim stanicama (vidi sliku 6 dole), prosečna količina padavina na godišnjem nivou na Kosovu varira od 570 mm (Dardana) do 1408 mm (Junik). Studijski prostor karakteriše pretežno suva klima i ukupni stepen padavina na godišnjem nivou od mm. Mesečne varijacije padavina prikazane su dole navedenim vrednostima: Mesečne padavine (mm) / Meteorološke stanice Mitrovica Priština Min. 18,1 26,7 Maks. 129,5 72,6 Slika 6: Padavine na studijskom prostoru Studijski prostor Strana 27 od 157

28 Izveštaj ESIAF i ESMF Merenja ispusta na trenutnoj lokaciji brane Gazivode beležena su od oktobra god. do septembra godine (26 hidroloških godina). Posle god. merenja su prekinuta zbog izgradnje brane Gazivode. Ta merenja predstavljaju srednji mesečni ispust reke Ibar na sredini lokacije brane Gazivode (u datom periodu). Slika 7: Kosovska hidrografska mreža (KIL i lokacija rezervoara Mihalić) Izvor: AKMM Strana 28 od 157

29 Izveštaj ESIAF i ESMF Podvodni resursi nisu dobro istraženi niti su praćeni na Kosovu. U aluvijalnoj ravnici reke Sitnica, pritoke reke Ibar, podzemne vode postoje u izobilju ali su veoma izložene lokalnom zagađenju. Glavni hidrogeološki kompleks na prostoru od jezera Gazivode do Obilića su 2 : o Hidrogeološki kompleks naslaga iz doba kvartara (al Q2) o Hidrogeološki kompleks naslaga iz doba pliocena (P11) o Hidrogeološki kompleks naslaga od krečnjaka (K2) o Hidrogeološki kompleks od gornjeg do srednjeg doba jure (magmatske stene) o Hidrogeološki kompleks sedimentnih stena, peščara i škriljaca. Pored vodenog resursa koji je trenutno obezbeđen iz rezervoara površinske vode, dopunsko vodosnabdevanje bi moglo da postoji iz izdana u slivu Ibar-Sitnica, ali nema dovoljno pouzdane procene kapaciteta izdana. Pa ipak, u mnogim selima centralne/severne visoravni podzemna voda se koristi za potrebe domaćinstava. Reka Sitnica ima visoko zagađenu vodu. Zagađenje je uzrokovano lokalnim zagađenjem, otpadnom vodom iz rudnika kao i iz elektrana Kosovo A i Kosovo B. Nivo zagađivača u velikoj meri prelazi nivoe EU. U slučaju Kosova A, deo otpadne vode se neposredno ispušta u Sitnicu a voda ispuštena iz postrojenja za mineralizaciju šalje se u otvorene bazene za sedimentaciju i neutralizaciju, koji su loše održavani. Elektrana Kosovo B ima postrojenja za tretman otpadne vode za tehničku i vodu i sanitarnu otpadnu vodu, ali ona ne funkcionišu propisno. Voda iz bazena za taloženje koja sadrži kisele i alkalne otpadne vode stvorene od jonoizmenjivača takođe se ispušta u reku Sitnica. Iz tog razloga, voda za domaćinstva, navodnjavanje i druga netehnička voda trebalo bi da se prihvata iz izdana izolovanih od rečne vode. Hidrološki podaci praćenja sa prostora projekta navedeni su u slici dole. Slika 8: Hidrometrička mreža za sliv reke Ibar Studijski 2 Izvor: Geološka i hidrogeološka studija studija izvodljivosti oktobar god. Strana 29 od 157

30 Izveštaj ESIAF i ESMF Hidrometričke stanice obuhvaćene studijskim prostorom navedene su dole: Stanica Reka Površina (km 2 ) Gazivode (akumu) Ibar 1060 Prelez Ibar 1109 Leposavić Ibar 4701 Dobri Dub (Lismir) Sitnica 1314 Nedakovac Sitnica 2590 Ne postoje pouzdani podaci za pritoke reke Sitnica. U kasnijoj fazi projektovanja VRM, biće neophodno prikupiti hidrogeološke i hidrološke podatke sa prostora koji će obuhvati projektovani rezervoar. Ako je to neophodno, na terenu će se izvršiti merenja. Postojeći podaci o kvalitetu tela vode u KIL potiču od preduzeća za vodosnabdevanje iz Prištine. Praćenje sirove vode u kanalu pokazuje uobičajeni fizički i hemijski kvalitet koji se periodično menja u trenucima najvećeg ispuštanja suspendovanih materija i organskih materija, što je povezano sa obilnim padavinama (vidi aneks 5, rezultati ispitivanja kvaliteta sirove vode KIL u Mihaliću). Najskoriji podaci o kvalitetu prirodnih tela vode (uključujući reku Ibar i njene pritoke) zvanično su objavljeni u izveštaju Stanje voda na Kosovu, Kosovska agencija za zaštitu životne sredine, god. Sliv reke Ibar ima ukupno 17 stanica za praćenje iz kojih se redovno uzimaju uzorci od god. Tri se nalaze na reci Ibar. Prva stanica za praćenje nalazi se u Kuštovu i njena ispitivanja pokazuju zadovoljavajući kvalitet vode. Sledeća stanica za praćenje nalazi se na obodu grada nakon svih ispusta otpadne vode iz grada i druge otpadne vode koja utiče na kvalitet vode. Rezultati praćenja u toj stanici za praćenje pokazuju loš kvalitet vode. Treća stanica se nalazi nizvodno u Keljmendiju od mesta povezivanja sa rekom Sitnica, koji obuhvata vodu iz drugih podslivova. U toku perioda praćenja, rezultati nisu prešli granicu vrednosti za kategoriju II, što podrazumeva da zagađenje nije alarmantno. Sledeći podaci pokazuju glavne izvore zagađenja vode koji su prepoznati na širem planu (slika 8 dole) i duž studijskog prostora (slika 9). Voda iz otvorenih delova kanala IL prenosi suspendovane materije, uglavnom iz okolnih poljoprivrednih i prirodnih lokaliteta (palo lišće akacije, skupljeni proizvodi poput pšenice, kukuruza, itd.) kao i iz opštinskog čvrstog otpada kao što su plastika, boce, povrće, itd. Primećen je veliki prenos rastvorenih materija životinjskog i ljudskog porekla. Primećeno je nekoliko priključaka otpadne vode koja se ispušta neposredno iz kuća u kanal. Pored toga, u blizini bedema kanala primećeno je nekoliko nezakonitih deponija čvrstog otpada. Strana 30 od 157

31 Izveštaj ESIAF i ESMF Slika 9: Zagađena mesta u glavnim rekama na Kosovu (KIL i lokacija rezervoara Mihalić) Strana 31 od 157

32 Izveštaj ESIAF i ESMF Slika 10: Određene lokacije u regionu Mitrovica Rezervoar Izvor: AKMM Strana 32 od 157

33 Izveštaj ESIAF i ESMF Zbog prirodnog nagiba zemljišta, uobičajeni deo kanala pokazuje da se jedan bedem nalazi iznad nivoa kanala a drugi ispod. Geološki deo ovog dokumenta, kao i studija izvodljivosti koja je u pripremi, daju više detalja o nagibu, međutim, lako se može primetiti da gornji bedem kanala može da predstavlja rizik od erozije zagađenje, kao i rizik od klizišta. Prirodno okruženje sa obeju strana kanala sastoji se obično od poljoprivrednih polja koje je napravio čovek. Invazivno drveće akacije i malo grmlje obično se nalaze uz ivice kanala. Prisustvo roda je zapaženo u okolini lokacije rezervoara Mihalić. Prisustvo te ptice na lokaciji neophodno je istražiti samo po sebi, posebno gnezda parova. Takođe, važno je pomenuti da ne postoje zaštićene oblasti ili oblasti većeg prirodnog značaja u blizini kanala ili budućeg rezervoara (vidi sliku 10). Slika 11: Lokacija projekta i zaštićene oblasti na Kosovu Strana 33 od 157

34 Izveštaj ESIAF i ESMF Invazivna vegetacija (posađena ili prirodno rasprostranjena, npr. akacija, robinija, topola) zapažena duž ivica otvorenih delova kanala, u nekim mestima (vidi sliku 11), uzrokuje štetu strukturi kanala i stabilnosti nagiba (više detalja je predstavljeno u D2 izveštaju o vegetaciji ) Razvoj vegetacije duž kanala Ibar izaziva štetu na strukturi. Da bi se povratila istrajnost kanala, vegetacija se mora tretirati i ispoštovati određena pravila. Idealno, da bi se kanal sačuvao (betonski pokrivač, nasip, drenažni sistem), prilikom iskopavanja konfiguracije, nijedno drvo ne bi trebalo da se posadi na manje od 5 metara od nasipa kanala i nikakvo grmlje na manje od 3 metara od nasipa kanala, dok nikakvo drvo niti grmlje nije prihvatljivo na manje od 3 m od početka uskog i uobičajenog nasipa. Poštovanjem ovog pravila, drveće i grmlje (odrasle vrste visine manje od 3 m) može se saditi prilikom iskopavanja konfiguracije kako bi se ograničilo oticanje vode i taloga u kanal. Slika 12: Nivo rizika drveća i grmlja duž KIL (izvor izveštaj Vegetacija ) Strana 34 od 157

35 Izveštaj ESIAF i ESMF Grupe kuća se nalaze i kod gornjeg i kod donjeg bedema kanala, a ponekad i sa obeju strana kanala. U nekim mestima, gde su naseljeni delovi u blizini, voda se iz kanala nezakonito izvlači PE cevima za potrebe domaćinstava, kao i za navodnjavanje privatnog zemljišta. Lokalni putevi, na otvorenim delovima kanala, prelaze preko kanala u vidu malih mostova bez ikakvih posebnih mera zaštite. Zaštitne barijere su planirane u okviru ove studije obnove. Drugi delovi kanala sastoje se od akvadukta. Duž određenih delova zapaženo je curenje zbog neodržavanja. To curenje će biti obuhvaćeno ovim procesom obnove. Kanal posebno snabdeva vodom gradove Mitrovica, Vučitrn i određene manje gradove u susedstvu, kao i dve postojeće termoelektrane (Kosovo A i B), i industrijsku razvojnu zonu. Planirano je da se kanalom, u narednih pet godina, snabde telo vode i za opštinu Priština, a možda i voda za treću termoelektranu (Kosovo C), kao i da se proširi prostor koji se navodnjava, u zavisnosti od buduće infrastrukture. Pored obezbeđivanja vode za kanal Ibar, brana Gazivode vodom snabdeva i hidroelektranu (33,35 MW). Uopšteno, ovaj rečni podsliv obuhvata glavne gradove i glavne privredne delatnosti Kosova. Glavni kanal snabdeva 2 velika sekundarna kanala za navodnjavanje: Hamidi-Vasileve i Besi-Gracanka. Poljoprivredni sektor trenutno nije dobro razvijen u ovom delu Kosova. Određena infrastruktura za navodnjavanje još uvek funkcioniše, ali samo u manjoj razmeri sa oko 1000 ha godišnje. Preduzeće Ibar-Lepenac nudi ugovore poljoprivrednicima o navodnjavanju, po niskoj ceni, u određenim periodima navodnjavanja. Većina prostora koji se navodnjava koristi se za uzgoj krompira, što je tradicija u ravnici Sitnica. Organizovano vodosnabdevanje i mreža postoje u gradskim centrima, ali je broj priključaka obično mali, izuzev u Prištini, a fizički gubici su veliki. Donatori, kao što su organizacija Swiss Cooperation, USAID, KfW, UNDP i EU, veoma su aktivni u pružanju podrške unapređenju i povećanju usluga vodosnabdevanja i drenaže, posebno unutar prištinske oblasti. Nedavne mere koje je preduzelo Regionalno preduzeće za vodosnabdevanje u Prištini za smanjenje gubitaka i povećanje stope naplate računa prošle godine su se pokazale kao efikasne. Kanalizacija uglavnom ne postoji i na Kosovu postoji samo jedan grad sa postrojenjem za tretman otpadne vode koje je u funkciji.studijski prostor rezervoara Mihalić Prostor za budući rezervoar Mihalić je uska dolina uvršćena u tipični poljoprivredni pejzaž ruralnog predela Kosova. Brdoviti prostor delimično je pokriven poljoprivrednim zemljištem gde meštani koji su vlasnici zemljišta ubiraju svoje useve (krmno bilje, pšenica, kukuruz i neko povrće, itd. Vidi sliku 12 sa kartom namene zemljišta). Duž donje linije doline stalno teče mali potok zimske bujice. U toku posete počekom avgusta ti potoci su imali najniži protok i bili su skoro suvi. Potok je okružen on što je nekada bila uobičajena rečna šuma koja je uništena preteranom sečom i koja sada čini samo mali broj pojedinačnog drveća koje će se zameniti rezervoarom u budućnosti. Domaće životinje (krave, konji, itd.) kao i divlje životinje, koriste potoke kao izvor pijaće vode. Znakovi otisaka životinja prisutni su u polu suvim rečnim staništima. Prirodni nagib zemljišta oko budućeg rezervoara Mihalić ide u pravcu potoka. To znači da bi voda u budućem rezervoaru primala zagađivače iz okolne sredine: ljudske (u blizini granice projekta nalazi se nekoliko kuća i poljoprivrednih gazdinstava), životinjske i poljoprivredne ispuste (važan i vrlo prisutan stočni fond ovaca). Prema Izveštaju o stanju životne sredine na Kosovu , ne postoji sistem za praćenje zemljišta koji se primenjuje na Kosovu, zbog čega ne postoje podaci o kvalitetu ili zagađenju zemljišta. Strana 35 od 157

36 Izveštaj ESIAF i ESMF Iako poljoprivredna delatnost nije velikog obima na padinama doline (uglavnom pašnjaci za ovce sa leve strane i u nižem delu), površinska voda isprana površinskim bujicama sa poljoprivrednog zemljišta može, posebno u toku obilnih padavina, da prenese značajne količine suspendovanih materija, možda delove đubriva i pesticida, i fekalija. Značaj vlažnog rečnog staništa u vezi sa je lancem ishrane u divljini od kojih je najvažnije ono za bele rode, koje u uobičajene za ovaj prostor (vidi deo opisa o belim rodama u sledećem okviru). Opis i stanište belih roda (Ciconia ciconia) Visina: cm, Raspon krila: cm. Opis: Jasno se razlikuje od drugih vrsta iz porodice roda zbog belog tela, crnog ruba na krilima, kljuna i crvenih nogu. U toku leta izgleda veličanstveno sa vidljivim prstima. Bele grudi. Radije leti ravno i najbolje koristi tople vazdušne struje. Rasprostranjenost i stanište: Ptice koje se gnezde, vrlo rasprostranjene do 50-ih-60-ih, posebno u nizijama. Često se nalaze na poljoprivrednom i močvarnom zemljištu. Primećene u malim grupama u toku jesenje migracije. Reprodukcija: još uvek nam nije poznat tačan broj gnezda roda na Kosovu. Gnezda se grade na vrhu visokih zgrada ili drveća, visokim koliko i visokonaponski stubovi. Gnezda su velika i sastavljena od pletenog granja. Polažu 3-5 jaja koja se inkubiraju dana. Mladi počinju da lete posle dana. Ishrana: Uglavnom se sastoji od malih životinja poput žaba, zmija, ribe, malih glodara, crva, malih ptica, itd. Zvuk: Obično tiha, jako udara kljunom, posebno kada se međusobno sretnu parovi u gnezdu. U niziji, u blizini rečnih korita, locirana je jedna manja nezakonita deponija čvrstog otpada. Prema Izveštaju o stanju životne sredine na Kosovu godine, sistem za upravljanje otpadnom vodom na Kosovu nije u celosti primenjen i predstavlja jedan od glavnih izazova u pogledu životne sredine. Količina opštinskog otpada po glavi stanovnika stvorena na Kosovu u god. iznosila je 335 kg. Prosečna količina dnevnog otpada stvorena na Kosovu u god. iznosila je 0,9 kg. U proseku, usluga sakupljanja opštinskog otpada obuhvata 49 % stanovništva. Region Prištine obuhvata najveći procenat stanovništva sa tom uslugom do 55 %, dok region Mitrovice ima najniži procenat od samo 30 %. Očigledno je da loš sistem sakupljanja čvrstog otpada predstavlja veliki povod za zabrinutost sa stanovišta divlje prirode kao i zaštite ljudskog zdravlja i životne sredine. Strana 36 od 157

37 Izveštaj ESIAF i ESMF Slika 13: Karta namene zemljišta u granicama projektovanog vanrednog rezervoara (studija izvodljivosti) Strana 37 od 157

38 Izveštaj ESIAF i ESMF 3.3 Društveni kontekst Demografsko stanje Kanal IL prolazi kroz teritoriju sledećih opština: Obilić: 3 naselja, sa stanovnika, Vučitrn: 16 naselja, sa stanovnika, Mitrovica: 5 naselja, sa stanovnika, Zubin Potok: 7 naselja, sa stanovnika. Samim tim, studijska oblast obuhvata teritoriju koju dele 4 opštine i obuhvata 33 naselja sa ukupno stanovnika. Karta lokacije naselja u studijskoj oblasti kanala data je u aneksu 2. Uzimajući u obzir analizu popisa i podatke o domaćinstvima iz god. i godine, mnoge lokacije pokazuju stopu smanjenja broja stanovnika, dok druge pokazuju neznatan rast broja stanovnika. Razlike u stopi stanovništva u periodu (za 30 godina) rezultat su političke promene i poslednjeg sukoba na Kosovu. Slika 14: Trend promena u broju stanovnika po naselju u studijskoj oblasti uzet je u periodu od do god. U pogledu statistika o domaćinstvima prema naselju, podaci nisu u celosti dostupni; međutim, podaci su dostupni na nacionalnom i opštinskom nivou. Prema popisu stanovništva i domaćinstava iz godine, prosečno domaćinstvo na Kosovu ima 5,9 članova, u zavisnosti od opštine. Na primer, u opštini Obilić, prosečno domaćinstvo ima 5,6 članova, Vučitrn 5,9, Mitrovica 5,5. Ne postoje podaci u odnosu na opštinu Zubin Potok 3. Na osnovu podataka iz popisa stanovništva godine, preovlađujuća starosna grupa u naseljima u studijskoj oblasti iznosi od 10 do 19 godina, zatim starosna grupa od 20 do 29 godina, dok treća grupa koja preovlađuje je od 0 do 9 godina, što istovremeno predstavlja 3 KAS, Poljoprivredni podaci po opštini, strana 12, Priština, 2013, alb. Strana 38 od 157

39 Izveštaj ESIAF i ESMF osnovu piramide stanovništva u toj oblasti. Grafikon piramide stanovništva pokazuje da osim ukupno 9 starosnih grupa, dve, naime starosna grupa od 10 do 19 godina i od 20 do 29 godina u najvećem broju čine žene, a sve druge starosne grupe u najvećem broju čine muškarci. Možda se to može objasniti i činjenicom da su muškarci koji pripadaju tim dvema starosnim grupama (10-19 i godina) možda bili na studijama ili radu u inostranstvu (u vreme održavanja popisa). Slika 15: Piramida stanovništva* * Podaci iz naselja u selima opštine Zubin Potok nisu uključeni u ovu piramidu, zato što neophodni podaci nisu bili dostupni. Uzimajući u obzir ruralno radno sposobno stanovništvo po opštini, opština Vučitrn ima najveći broj stanovnika sa 52 % ili stanovnika, opština Mitrovica 31 % ili stanovnika, opština Obilić 18 % ili stanovnika Stanje društva Lokalno stanovništvo kanal smatra prirodnim hidrografskim tokom umesto inženjerskim radom. KIL uglavnom protiče kroz ruralnu sredinu, gde glavni izvori prihoda potiču od poljoprivrednih delatnosti i drugih resursa. Zemljište je plodno što meštanima te sredine ili tih naselja omogućava da obezbede dovoljan prihod za život. Imovina je podeljena na celom Kosovu. To je stalno posledica slabljena poljoprivrednih domaćinstava, sa procenjenim poljoprivrednim zemljištem po glavi stanovnika od 0,15 ha. Uzimajući u obzir te činjenice i druge razvojne činjenice tog regiona, ne postoji razvijena industrija, niti veoma visoka stopa aktivne radne snage. Prema izveštaju UNDP-a o ljudskom razvoju sastavljenom godine, stopa siromaštva na Kosovu je kontroverzna. 34 do 48 % stanovništva je u apsolutnom siromaštvu a 12 do 18 % u ekstremnom siromaštvu. Prema tom izveštaju, stopa siromaštva konstantno raste, uglavnom u ruralnim sredinama i obuhvata uglavnom decu, žene glave domaćinstava i članove romske manjine 5. 4 KAS, Demografski podaci po opštini, strana 13, 14-15, Priština, 2013, alb. 5 UNDP, izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu, 2012, str. 11, Priština, 2012, alb. Strana 39 od 157

40 Izveštaj ESIAF i ESMF Uzimajući u obzir ograničenu količinu podataka koji su dostupni po nivou naselja, pozivaćemo se na podatke po nivou opština, što je skoro ista geografska jedinica kao i naselje. Prema nekim izveštajima KAS, oko 33 % ruralnih domaćinstava koja se nalaze u studijskoj oblasti nema pristup javnom kanalizacionom sistemu, dok 9 % nema nikakve sanitarne uslove. Samo 22 % stanovništva poseduje privatne kanalizacione sisteme, od čega je 33 % priključeno na regularni javni kanalizacioni sistem. U mnogim slučajevima, privatni kanalizacioni sistemi ispuštaju se neposredno u površinske vodene tokove. Osim toga, domaćinstva koja nemaju kanalizacioni sistem, otpadnu vodu ispuštaju bilo gde. Vredi napomenuti da su, od vremena kada je izvršen popis, izvršena značajna ulaganja u uvođenje opštinskih usluga na celom prostoru. Bez obzira na to, situacija nije u potpunosti poboljšana jer je otada bilo i nove gradnje, zbog širenja porodica u tim naseljima. Pored toga, tamo gde je statistika skombinovana sa rezultatima zapažanja sa terena, zaključci ostaju isti: veliki broj domaćinstava u studijskoj oblasti još uvek ispušta otpadnu vodu neposredno u najbliži rečni tok, pa čak i u KIL.. Na osnovu istog izvora (KAS), prvi izvor prihoda u ruralnim naseljima opština koje se nalaze u studijskoj oblasti je sledeći: Za 20 % stanovništva: Redovno zaposlenje ili rad u poljoprivredi; Za 9 %: Socijalna davanja (70-75 mesečno); Za 53 %: Druga sredstva (bez dijaspore) Za ostatak (18 %): Drugi izvori. Odnos prihoda po glavi stanovnika među sredstvima varira za do 50 % prema stručnoj spremi (osnovna škola ili fakultet) Takođe, visina prihoda između različitih polova na istom strukovnom nivou je približno ista. Samim tim, na primer, žena koja prima platu na Kosovu ima godišnji prihod od 4.038, dok muškarac ima Uzimajući u obzir akademske kvalifikacije, npr. žena sa završenom osnovnom školom zarađuje dok muškarac za isti stepen spreme zarađuje Žena sa završenom srednjom školom zarađuje 3.513, a muškarac U pogledu visoke stručne spreme, muškarci zarađuju više od žena, naime godišnje u poređenju sa ženama koje zarađuju godišnje. Prema toj statistici, prosečna visina zarade iznosi 350 mesečno, što nije dovoljno da bi se zadovoljile potrebe ekonomije koju vode drugi članovi koji primaju zaradu (vidi gore navedenu statistiku). Način na koji su domaćinstva u blizini kanala koristila ili još uvek koriste vodu nije samo trenutni problem već će biti i problem sa velikim posledicama ubuduće. Taj problem je sagledan sa dav aspekta. Prvi aspekt se odnosi na upravljanje i neovlašćeno korišćenje vodenih resursa iz KIL od strane meštana u studijskoj oblasti. Drugi se tiče neizbežnog smanjenja korišćenja vode ubuduće, što će uticati na socio-ekonomske uslove u kojima se nalaze trenutni korisnici, zbog njihove dugoročne orijentacije Stanje poljoprivrede Sudijska oblast KIL je ruralnog karaktera gde preovlađuje poljoprivredno zemljište, a koje predstavlja osnovni i presudni resurs za lokalno stanovništvo. Iako je zemljište plodno i predstavlja ekonomsku osnovu stanovništva u studijskoj oblasti, značajan stepen podele imovine tokom godina smanjio je ruralnu aktivnost. Podela imovine je zapažena u skoro celoj zemlji, ali tamo gde je zemljište živi resurs, njeno dejstvo je znatno veće. Strana 40 od 157

41 Izveštaj ESIAF i ESMF Prema izveštaju sa statistikom u vezi sa poljoprivredom, oko 32 % domaćinstava na Kosovu koja poseduje ili koriste obradivo zemljište imaju 0,01 do 0,25 ha zemljišta; 14 % imaju 0,26 do 0,50 ha imovine; 19 % imaju 0,51 do 1 ha; 18 % imaju 1.01 do 2 ha, dok 18 % imaju više od 2 ha. Takva statistika pokazuje da oko 82 % domaćinstava na Kosovu koja imaju vlasništvo nad ili koriste poljoprivredno zemljište imaju imovinu površine do 2 ha. To nije ograničeno na opštine u kojima protiče KIL, ista situacija je zabeležena na celom Kosovu. Na osnovu zapažanja sa terena, većinu kultivisanih površina duž KIL čine žitarice (uglavnom pšenica i ječam), kukuruz, pasulj, krompir i drugo bilje ili povrće. Kultivacija je veoma intenzivna; uglavnom zahvaljujući potencijalu KIL za navodnjavanjem. Motorizacija se ne koristi u velikoj meri u naseljima duž KIL, sa 0,04 mašine po glavi stanovnika. To jest, oko 27 poljoprivrednika ili 4 domaćinstva poseduju poljoprivrednu mašinu. Uzgoj stoke je još jedna ruralna aktivnost, koja vekovima postoji u toj sredini. Unutar studijske oblasti, uglavnom obuhvata krave koje daju mleko, koze, ovce i svinje. Krave koje daju mleko najvažnija su stoka koja se uzgaja zbog njihove tradicionalne uloge i značaja za domaćinstvo. Prema statistici KAS, broj krava koje daju mleko u studijskoj oblasti je veliki sa oko 1810 krava, dok je odnos prema glavi stanovnika mali sa samo oko 0,08 krava koje daju mleko po glavi stanovnika ili 1 kravom koja daje mleko na 13 meštana. To objašnjava zašto se veliki broj parcela kultiviše krmnim biljem i pašnjacima Imovina i pristup Jedan od glavnih problema na prostoru koji se odnosi na KIL jeste i korišćenje javne imovine, naime meštani sa datog prostora imovinu koriste u različite svrhe, tj. za proširenje poljoprivredne kulture, za pristup privatnoj poljoprivrednoj imovini preko imovine KIL, stvaranje pristupa domaćinstvima preko imovine KIL, lično prisvajanje parcela KIL koje se koriste kao putevi, različite vrste gradnje kao što su kapije, ojačani zidovi, itd. Sve te konkretne pojave korišćenja javne imovine tokom godina predstavljaju probleme koje treba rešiti u kasnijim fazama upravljanja KIL Društveni kontekst u vezi sa studijskom oblasti projekta Mihalić Prostor na kom će se graditi VRM kao pomoćna infrastruktura za KIL, nalazi se u blizini sela Mihalić, u opštini Vučitrn. Površine oko 30 ha, isti ne obuhvata nijedno ljudsko naselje. Najbliže ljudsko naselje pod nazivom Bećuk okuplja oko deset domaćinstava i nalazi se na manje od 1 km severno od lokacije. Farma stoke i živih ovaca nalazi se na severnoj ivici budućeg rezervoara. Preovlađujuća namena poljoprivrednog zemljišta u granicama projekta jeste ispaša i sekundarne žitarice, bilje koje se koristi i u druge svrhe osim neposredno za ishranu (krmno bilje i pašnjaci). Preovlađujuće poljoprivredne površine na tom prostoru čine žitarice (vidi sliku dole). Slika 16: Kontekst vanrednog rezervoara Strana 41 od 157

42 Izveštaj ESIAF i ESMF 4 ANALIZA UTICAJA PROJEKTA 4.1 Uticaji na životnu sredinu Postojeći uslovi životne sredine i ekološki pritisci na kanal. Postoji nekoliko aspekata životne sredine (uključujući ekonomske i druge aktivnosti) koji trenutno utiču na stanje i funkcionisanje kanala, a koji proizvode neželjena dejstva sve od zamućivanja vode do smanjenja kvaliteta i kvantiteta vode u kanalu. Ovaj odlomak se bavi postojećim uticajima / pritiscima na kanal. Kod nekih od tih aktivnosti, rizik od ponovne pojave neće u potpunosti nestati okončanjem projekta, zbog čega se u ovom odlomku uzima u obzir i stepen uticaja na kanal i njegovu funkcionalnost, uključujući kvalitet isporučene vode. U mnogim slučajevima, građevinski materijali i različite vrste čvrstog otpada bacaju se na neobrađenim površinama u blizini kanala IL, što dovodi do zagađenja zemljišta na bedemu kanala metalnim jedinjenjima i uljima. Pored estetskog zagađenja, takve prakse bacanja otpada povećavaju troškove buduće obnove u svrhu proizvodnje. Šumski prostor zauzima delove zemljišta koje karakteriše veliki broj padina u planinskim i brdovitim krajevima duž kanala. Rašumljavanje kroz seču šuma, požare i oboljevanje drveća ima uticaj na šumski pokrivač i stabilnost zemljišta, kao i vodenih tokova. Erozija u nekim delovima planinskih krajeva, takođe, povećava se sa neodrživim praksama seče šuma. Promenjeni vodeni tokovi koji mogu da prodru u kanal i povećaju zamućenost i sadržaj čestica u vodi jedan su od uticaja koji nastaju gore navedenim aktivnostima. U isto vreme, klizišta mogu da oštete infrastrukturu kanala i onemoguće vodosnabdevanje. Mnoge kuće su izgrađene na poljoprivrednom zemljištu na prostoru za navodnjavanje. Kuće i zgrade u mnogim selima i gradovima izgrađeni su na delovima zemljišta bez obzira na postojeće urbanističke planove, čak i kada oni postoje.. Dokumenta o upisu zemljišta odneta posle završetka rata god. i još uvek nisu dostupna. Proces ponovnog uspostavljanja zemljišnih knjiga je u toku, ali u međuvremenu, vlasništvo nad određenim delovima zemljišta još uvek nije sigurno. Do tada, praksa izgradnje bez obzira na urbanističke planove se nastavlja i postoji mogućnost da se isto čini i u blizini kanala. Iz tog problema potiče i problem neovlašćenog korišćenja vode, nezakonitog bacanja otpada i otvorene kanalizacije. U mnogim mestima, nova građevine (kuće) nemaju odgovarajući kanalizacioni sistem niti tretman otpadne vode. Jedan od glavnih izvora zagađenje je ispuštanje kanalizacije u kanal ili u blizini kanala. Otpadna voda iz domaćinstva donosi visok nivo TDS, BOD, hemijskog kiseonika u potražnji (COD), NO3, hlora, SO4 organskih hemikalija i bakterija u podzemne vode. Zbog toga, u blizini tih izvora zagađenja, podzemne vode u aluvijalnoj ravnici su zagađene. To je stvar javnog zdravlja, ali i problem za kanal pošto je moguće da ta otpadna voda uđe u kanal za vreme poplave ili drugih događaja. Korišćenje vode iz bunara i potoka za potrebe ljudi, bez propisnog tretmana, može povećati bolesti koje se prenose vodom. Kada su zemljište i talog protočni, podzemna voda je pod neposrednim uticajem zagađenja iz domaćinstava, rudarskih i drugih aktivnosti, uključujući odlaganje materijala od kojih mogu da procure zagađivači ili opasne supstance. Upotreba pesticida i đubriva takođe predstavlja lokalni izvor zagađenja. Teško je oceniti stepen upotrebe tih supstanci pošto postoji jako malo sistematski sakupljenih podataka o tome. Bujice vode na površini zemlje u toku Strana 42 od 157

43 Izveštaj ESIAF i ESMF padavina takođe su izvor zagađenja, jer sakupljaju supstance koje ostave vozila (gorivo, ulje, itd.) i drugi izvori Mogući uticaji realizacije rezervoara Mihalić na životnu sredinu U cilju ocene uticaja na režim protoka, trebalo bi uporediti stanje pre izgradnje brane i posle izgradnje brane. Glavni uticaj je promena režima od rečnog potoka sa visokom koncentracijom kiseonika u jezero sa mirnom vodom i rizikom od akumulacije supstanci kao što su fosfor i azot Mogući uticaj izgradnje brane Mihalić na životnu sredinu Glavni mogući uticaj rezervoara Mihalić biće rezultati aktivnosti na izgradnji brane i popunjavanje vanrednog rezervoara. Uticaji punjenja rezervoara i potencijalni uticaji u periodu rada ocenjeni su u narednom poglavlju. Izgradnja rezervoara i brane bi prema očekivanjima mogla da izazove prvenstveno negativan uticaj na životnu sredinu, pa je tako i u slučaju izgradnje brane i vanrednog rezervoara Mihalić (VRM). Takođe, stepen uticaja varira od okruženja. Zbog toga što trenutno ne postoje tehnički podaci o izgradnji brane nije moguće izvršiti detaljnu analizu uticaja, tako da su u ovom dokumentu predstavljene, a prenete i u ESMF-u samo očekivane vrste uticaja. PUŽSD pripremljena u prvoj godini realizacije Projekta, obuhvatiće detaljan PEM koji će se zatim uvrstiti u dokumentaciju za javne pozive i sklapanje ugovora. Različite aktivnosti izgradnje u svim fazama izgradnje mogu uticati na vodene resurse na datoj lokaciji, čiji uticaj, međutim, obuhvata ne samo mesto izgradnje nego obuhvata i širu zajednicu i sredinu. Prisustvo teške mašinerije, prevoznih sredstava, goriva, opreme za održavanje i agensa predstavlja mogući izvor zagađenja vode uljima i hemikalijama. Radovi na zemlji i uklanjanje zemljišta može uzrokovati zamućivanje vode dok očekivano uklanjanje vegetacije može uticati na karakteristike obilja vodenih tokova, uključujući i sadržaj taloga, temperaturu, kvalitet, itd. Rizik od zagađenja i mogući stepen istog moći će da se ocene tek kada se saznaju tehnički detalji, kao i planovi izgradnje (npr. postojanje cisterni sa gorivom). Geografska lokacija VRM izgradnju dovodi u okruženje brdovitog predela koji je podložan eroziji i sa nestabilnim zemljištem, što je možda i najveći izvor pomeranja zemljišta. Pored toga, prisustvo teške mašinerije, prevoznih sredstava, goriva, opreme za održavanje i hemikalija koje se obično koriste za izgradnju i uklanjanje gornjeg sloja zemljišta, takođe može postati izvor zagađenja zemljišta. Stepen uticaja potencijalno je visok pošto nezgode u vezi sa stabilnošću zemljišta mogu uveliko uticati na zdravlje ljudi, pa čak i uzeti živote. Negativni uticaj na očuvanje ekosistema i bioraznovrsnosti postojaće zbog emisije buke, prisustva ljudi i izgradnje VRM, koji će zauzeti značajnu površinu zemljišta. Broj prisutnih vrsta kao i njihov kvantitet verovatno će se smanjiti. Međutim, ne postoje prirodna staništa na lokaciji izgradnje VRM. Prostor je uglavnom zauzet antropogenim površinama: poljoprivredna polja i gazdinstva, kao i degradirana rečna šuma koju sada uglavnom čine grmlje i pojedinačna stabla. Divlje životinje nisu primećene na lokaciji, izuzev prisustva belih roda. To prisustvo će dodatno biti ispitano u PUŽSD. Uticaj je moguć i na primaoce vode nizvodno i na njen vodeni i drugi život zbog promena u karakteristikama vode (npr. brzina) što će takođe biti predmet detaljne pune PUŽSD. Uticaj izgradnje na kvalitet vazduha uglavnom se svodi na emisiju prašine i emisiju iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem (uglavnom NOx, CO2, CO, SOx i čestice). Emisija Strana 43 od 157

44 Izveštaj ESIAF i ESMF prašine može postojati zbog radova po suvom vremenu, utovara i istovara građevinskog materijala, prevoza ljudi i robe. Ti uticaji se mogu oceniti kao lokalni i privremeni. Doprinos promeni klime preko emisije GHG je zanemarljiv. Emisija buke će postojati od velike građevinske mašinerije i prevoznih sredstava. Uticaj će zavisiti od stanja mašinerije kao i od vremena emisije. Uticaj će biti lokalnog karaktera, međutim, stepen je potencijalno veliki. Zdravlje i bezbednost: Nezgode mogu vrlo verovatno nastati na mestima izgradnje. Osim toga, postoji mogućnost da dođe do klizišta i erozije, kao i to da brana predstavlja bezbednosni problem i potencijalnu štetu za naselja i stanovništvo nizvodno. U poslednjih petnaest godina, urbane sredine i površine koje se koriste za izgradnju puteva znatno su povećane. Zbog toga, velika količina obradivog zemljišta je pretvorena u nepromočivu površinu. Bujice kišnice na tim površinama su se povećale i ne postoji odgovarajuća zaštita životne sredine kako bi se izbeglo zagađivanje zemljišta preko zagađenih bujica vode. Rezultat takvog procesa neuređene urbanizacije i buma u izgradnji posle rata jeste gruba procena da se na nacionalnom nivou godišnje izgubi oko ha poljoprivrednog zemljišta. Međutim, pošto se obnova kanala odvija na infrastrukturi koja postoji duže vreme, potencijalni stepen tog uticaja je nizak Mogući uticaj brane i rezervoara Mihalić na životnu sredinu u toku perioda rada Pozitivni uticaji u toku faze upotrebe rezervoara u smislu povećane dostupnosti i kvaliteta vode koja može da smanji zamućenost u periodima obilnih padavina važni su za buduće funkcionisanje postrojenja za tretman vode. U toku letnje sezone, mikrofiti (zelene alge) mogu da se razviju u blizini bedema rezervoara što bi moglo da uzrokuje delimična eutrofna (preuhranjena) stanja. Još jedan hidrološki uticaj je promena brzine toka. Ta promena potiče od rada kapija na brani. Te iznenadne promene brzine toka imaju uticaj na razvoj i ponašanje velikih beskičmenjaka i mogu uzrokovati nastanjivanje invazivnih vrsta. Osim toga, još jedan mogući uticaj je smanjenje poplave koja nastaje nizvodno što može sa druge strane uticati na močvarne predele. Mogući stepen tog uticaja trebalo bi bliže ispitati kroz potpunu PUŽSD. U mnogim slučajevima, građevinski materijali i različite vrste čvrstog otpada bacaju se na neobrađenim površinama u blizini kanala IL, što dovodi do zagađenja zemljišta na bedemu kanala metalnim jedinjenjima i uljima. Pored estetskog zagađenja, takvo bacanje otpada povećava troškove buduće obnove u svrhu proizvodnje. Budućnost brane koja će uskladištiti vodu stvoriće promenu u pogledu koncentracije kiseonika u vodi. Pošto se voda iz kanala IL uliva prvo u Lepenac, promena u koncentraciji kiseonika može uticati na reku koja prima vodu. Više detalja o takvoj proceni i doprinosu primaocu vode, kvalitetu vode primaoca, zavisnih vrsta, itd. trebalo bi saznati kako bi se izvršila procena tog uticaja. Prepreke za kopnene životinje u njihovom kretanju mogu biti lokalnog karaktera duž prirodne doline na dnu koje će biti poplavljeno. Strana 44 od 157

45 Izveštaj ESIAF i ESMF Uticaj na populaciju roda je moguć. Međutim, prisustvo vrste je zapaženo ali nije utvrđeno da li se ista tamo samo hrani ili i boravi. Mogućnost pozitivnog uticaja na populaciju roda nije isključena, međutim, to je jedan od uticaja kome treba pokloniti punu pažnju u punoj PUŽSD. Bela roda je na Kosovu zaštićena, njena kategorija u IUCN-u je LC (najmanja opasnost). Stoga, glavne stvari u vezi sa životnom sredinom koje su prepoznate u toku rada na terenu ove preliminarne studije su sledeće. Kvalitet vode: Rezervoar Mihalić će proizvesti ekologiju stajaće vode i potencijalno predstavljati izvor bakteriološkog i nutritivnog zagađenja u okviru vododelnice i smanjenog kvaliteta vode; Brzina toka: Promena brzine toka nizvodno od rezervoara i njen uticaj na vodene biološke zajednice; Kopnena ekologija; Ometanje prolaza za životinje; Mogući uticaj na populaciju belih roda 4.2 Uticaji na društvo Mogući uticaji potprojekata obnove kanala na društvo Ovo poglavlje daje procenu očekivanih uticaja obnove KIL na društvo. Ovo će pomoći da se izradi ekološki i socijalni plan upravljanja za predložene potprojekte obnove. Potencijalni uticaji na meštane KIL, od njegovog stvaranja, imao je i još uvek ima presudan značaj za meštane u studijskoj oblasti. Od propasti bivše Jugoslavije do danas, voda iz KIL se koristi nezakonito i stalno je zloupotrebljavaju meštani. Takvo konstantno korišćenje je dovelo do toga da se kanal smatra prirodnim vodenim tokom. Štaviše, uzimajući u obzir obično suva i topla leta na Kosovu, kanal se konzistentno koristi za vanredno navodnjavanje useva u toku sezone. Samim tim, kanal je postao odrednica u orijentaciji lokalnih poljoprivrednika kada se radi o kultiviranju useva, što stvara pojavu zavisnosti u poljoprivrednoj orijentaciji od upotrebe javnog resursa na nezakonit način. Svako ograničavanje načina upravljanja i osavremenjivanje KIL izmeniće stil života meštana. Glavni mogući uticaji navedeni su dole. Tabela 3: Mogući uticaji obnove KIL na životni stil meštana Pitanje Uticaj Stepen Raseljavanje i premeštanje Poljoprivrednici i vlasnici zemljišta, koje se uglavnom nalazi duž kanala, a koji su proširili svoj posed na imovini PIL, prestaće sa uzurpacijom i korišćenjem zemljišta na prostoru prvenstva prolaza budućih radova na obnovi kanala. Takav gubitak zemljišta tiče se dela zemljišta od nekoliko metara širine duž kanala, koji je u svakom slučaju samo mali procenat ukupnog zemljišta koje Nizak Strana 45 od 157

46 Izveštaj ESIAF i ESMF koriste LUP. Sledstveno tome, takav gubitak zemljišta će predstavljati samo mali gubitak prihoda za LUP, uglavnom poljoprivrednika duž kanala. Ograničenja i zabrana neovlašćenog korišćenja vode Zabrana ispuštanja vode i otpadne vode iz domaćinstava u KIL. Primena određenih standarda za određene radionice ili različita preduzeća u blizini kanala Zabrana odlaganja opasnog otpada bilo gde u blizini kanala Može uticati na organizaciju domaćinstva, smanjenjem pristupa kanalu a time i vodi iz kanala koju domaćinstva koriste u svrhe kao što su navodnjavanje bašte blizu kuće, pranje i čišćenje nameštaja u domaćinstvu, vozila, itd. Ako je upotreba vode neophodna, onda će se uvesti pravilo za dozvoljeno korišćenje. Konkretna rešenja će biti definisana i predložena u ESPU.. Zahtevaće ulaganja porodice u septičke jame ili u stvaranje privatnih kanalizacija povezanih na glavnu kanalizacionu mrežu, ako postoji. Ljudi sa niskim prihodom, a posebno siromašne porodice, biće više pogođene jer neće moći da priušte takvo prilagođavanje. Konkretna rešenja će biti iznađena sa organima lokalne uprave. Preduzeća ili radionice koje se bave delatnostima u vezi sa gorivom ili poljoprivrednim hemikalijama, i mehaničari, trebalo bi da se uslove određenim merama da bi mogli da obavljaju svoje poslovanje. Mere će se ticati osnovnih standarda za sakupljanje i ispuštanje ulja i drugih štetnih supstanci u prirodi (potoci, reke ili čak neposredno kanal). Svakodnevni potrošači ili određeni otpad (tj. od vozila, poljoprivrede, itd.) ne sme se odlagati na privatnim ili porodičnim (nezakonitim) deponijama zbog zagađujućeg potencijala po kanal u toku perioda obilnih padavina i poplava. Srednji Srednji Srednji Srednji Mogući uticaji na imovinu i pristup KIL protiče kroz nekoliko sela. U nekim slučajevima, fizički predvaja naselje. Uzimajući u obzir to da je populacija porasla na veliki broj naselja duž kanala, knjige ne beleže takvu podelu zemljišta. Napravljena je samo tradicionalna, fizička podela korišćenjem zemljišnih oznaka. Svaka nova podela, bilo da se radi o domaćinstvu sa novom kućom ili samo o imovini, izgleda da uzima u obzir da se pristup imovini ili imovini novog domaćinstva vrši korišćenjem imovine KIL. Nova ograničenja stavljena na imovinu kanala u okviru njegove obnove, stvoriće poteškoće oko pristupa određenoj imovini, posebno imovini koja je udaljena od puta. Tabela 4: Mogući uticaji KIL na pristup imovini i kućama Pitanje Uticaj Stepen Pristup novoj U određenim slučajevima, moguće je da je glavni Srednji imovini preko pristup poljoprivrednim parcelama i drugoj Strana 46 od 157

47 Izveštaj ESIAF i ESMF imovine KIL privatnoj imovini obezbeđen preko imovine PIL, posredstvom puta za održavanje kanala. Svako ograničavanje dalje upotrebe imovine PIL kao pristupa parcelama može dovesti do prekida pristupa poljoprivrednim parcelama i može dovesti do socijalnih problema kod susednih vlasnika zemljišta. U slučaju predviđenih radova na obnovi kanala, moguće je samo privremeno ometanje puta i staza koje postoje duž kanala u toku perioda izvođenja radova. Svaki put i staza za održavanje duž kanala biće zamenjena na imovini PIL posle perioda izvođenja radova i biće dostupna vlasnicima duž kanala. Program radova na obnovi kanala obuhvataju poboljšanje i proširenje postojećih puteva za održavanje i pristup duž kanala. Vlasnici zemljišta duž kanala, uglavnom poljoprivrednici i susedi imaće koristi od ovih radova na unapređenju. Vlasnici zemljišta duž kanala će lakše moći da pristupe celoj svojoj imovini. Razmotreno u okviru mera za smanjenje uticaja Mogući uticaji na poljoprivrednu kultivaciju zemljišta Namena vode iz KIL vremenom će evoluirati. Kada KIL, kao lice odgovorno za upravljanje resursom kanala, unapredi kontrolu i upravljanje vodom u kanalu, uvešće određena ograničenja na pravo korišćenja vode za navodnjavanje, uz davanje dozvola za navodnjavanje samo poljoprivrednicima koji obrađuju najmanje 5 ha. To bi stvorilo poteškoće za mnoga druga manja gazdinstva koja ne dostižu tu granicu. Smatra se da takve mere mogu uticati na orijentaciju u poljoprivrednoj proizvodnji u datoj sredini. Isto bi unapredilo tržište za prenos imovine sa ciljem da se zadovolje kriterijumi u smislu veličine imovine za dobijanje dozvole za navodnjavanje. Međutim, to je važan uticaj i voda će malim gazdinstvima i dalje biti na raspolaganju preko samostalno organizovane zadruge. Pomoć bi trebalo da bude na raspolaganju za samostalno organizovanje malih gazdinstava. Sa druge strane, usluga velikim gazdinstvima biće pružena neposredno. Tabela 5: Mogući uticaji KIL na poljoprivrednu proizvodnju Pitanje Uticaj Značaj Zaustavljanje postojećeg načina korišćenja vode iz kanala IL Zaustavljanje nezakonitog korišćenja vode iz KIL u svrhu navodnjavanja smanjiće prinos useva i time prihod po glavi stanovnika koji se obezbeđuje iz poljoprivrede u ovoj sredini. Visok Ograničeno pravo korišćenja vode iz KIL u svrhu navodnjavanja Uzimajući u obzir trenutnu namenu vode iz kanala, cilj KIL je da na osnovu ugovora vodom za navodnjavanje snabdeva samo veća gazdinstva (koja poseduju 5 ha ili više) Prethodna procena uzimanja zemljišta za potprojekte obnove kanala Visok Strana 47 od 157

48 Izveštaj ESIAF i ESMF U cilju davanja pregleda predmetne sredine zaštitnim radovima u smislu prvenstva prolaza, napravljena je karta namene zemljišta imovine KIL i definisane su granice prostora prvenstva prolaza na istoj. Prethodna procena namene zemljišta u potprojektima na prostoru prvenstva prolaza prikazana je u tabeli dole. Tabela 6: Opšti pregled korišćenja zemljišta u potprojektima kanala Klase korišćenja zemljišta m 2 ha Broj Zemljište sa usevima ,47 Travnjaci ,18 Voćnjaci 546 0,55 Šume ,71 Grmlje i pošumljeni prostor ,21 Drveće 46 Bašte (izgrađeni prostor) ,65 Objekti 226 0,02 8 Putevi ,35 Zbir ,13 Ova tabela pokazuje sledeće glavne namene zemljišta na prostoru predviđenom za radove: Poljoprivredno zemljište (usevi i travnjaci, voćnjaci): više od 50 % Šume, grmlje i pošumljeni prostor: oko 40 % Karte namene zemljišta kod radova na obnovi na prostoru prvenstva prolaza, prema gruboj definiciji, date su u dodatku 5. OPUŽSD, kao odvojeni dokument Posebni mogući uticaji rezervoara Mihalić na društvo Ovo poglavlje se bavi ocenom očekivanih uticaja realizacije i rada rezervoara Mihalić na društvo kako bi se izradila procena uticaja ovog projekta na društvo. Tabela 7: Mogući uticaji VRM u smislu uzimanja zemljišta i pristupa infrastrukturama Pitanje Uticaj Značaj Uzeto zemljište i Vlasnici čija se imovina nalazi u zoni izgradnje Srednji eksproprijacija VRM biće predmet postupka eksproprijacije. Strana 48 od 157

49 Izveštaj ESIAF i ESMF Gubitak pristupa lokalnoj putnoj infrastrukturi Eksproprijacija će obuhvatiti poljoprivredno zemljište i grmlje ili drveće koje se nalazi na tom prostoru. Vanredni rezervoar vode u Mihaliću odseći će nekoliko domaćinstava od pristupnih puteva koji prolaze kroz zonu projekta. Visok Mogući uticaj na imovinu i poljoprivredno zemljište Prethodna procena namene zemljišta na prostoru prvenstva prolaza VRM prikazana je u tabeli dole. Tabela 8: Opšti pregled korišćenja zemljišta na prostoru prvenstva prolaza VRM Klase korišćenja zemljišta m 2 ha Broj Zemljište sa usevima ,71 Travnjaci ,80 Voćnjaci 0 0,00 Šume ,33 Grmlje i pošumljeni prostor ,53 Drveće 4 Bašte (izgrađeni prostor) 0 0,00 Objekti 0 0,00 Putevi ,26 Zbir ,64 Nije utvrđen primetan negativan uticaj koji bi bio izazvan izgradnjom VRM, izuzev eksproprijacije imovine, naime poljoprivrednog zemljišta i grmlja i drveća što bi trebalo da se obuhvati važećim zakonima Kosova. Postupak eksproprijacije će vršiti PIL i rukovodiće se Okvirom politike za preseljenje. Pošto nailazimo samo na poljoprivredno zemljište i donekle šumska stabla, smatra se da taj proces neće biti komplikovan u njegovoj fazi realizacije. Mogući uticaj na pristup putevima Izgradnja VRM će imati uticaja i na lokalni put, koji je trenutno jedini pristupni put za oko 5-10 kuća u Mihaliću. Pre početka izgradnje VRM, korisnicima tih kuća će biti obezbeđen odgovarajući putni prilaz alternativnim pravcima koji se proteže severno od prostora rezervoara. Samim tim, potrebno je uspostaviti ravnotežu kod VRM: izgradnja prihvatljivog alternativnog prilaza pre prekida postojećeg prilaza. U fazi izvođenja radova, trebalo bi postaviti odgovarajuće znakove i blokade puta u slučaju da neki putni pravci budu presečeni rezervoarom, da bi se obezbedio saobraćaj. Strana 49 od 157

50 Izveštaj ESIAF i ESMF 5 MERE ZA SMANJENJE UTICAJA 5.1 Uvod: okvir primene EiS mera EiS mere navedene i ukratko definisane dole predvideće se Okvirom ekološkog i socijalnog upravljanja (OESU), a kojim se predviđa pripremanje sledećih vrsti dokumenata: Spisak potrebnih stvari za PEM, PEM i PUŽS za rezervoar u Mihaliću. Samim tim, kroz okvir primene, PIL će obezbediti da su mogući uticaji svake od faza projekta utvrđeni i formulisani, te da se aktivnosti sprovode u skladu sa socijalnim i ekološkim uslovima. Ovaj odlomak predstavlja skup mera za smanjenje i kontrolu uticaja, obuhvatajući ekološka pitanja i probleme koji su prepoznati, a koje treba rešiti kroz propisnu dokumentaciju pripremljenu za projekat. Da bi to ostvarilo, PIL i kupac bi trebalo da uspostave delotvorno organizaciono telo kao i postupak za podnošenje izveštaja. Kao minimalni uslov, važno je sledeće: Da se u toku sastanaka pre obnove, mere obnove uvršćene u propisnoj ekološkoj dokumentaciji, predstave izvođačima radova koji dobiju tender. Da se javno objavi i održe konsultacije o propisnoj ekološkoj dokumentaciji (uključujući i PEM, PUŽS). Na konsultacijama bi trebalo da učestvuju predstavnici MŽSPP, MPŠRR, opština koje učestvuju i NVO, kao i drugih organizacija koje posluju u okruženju, te zainteresovana javnost. Pored toga, KAZŽS bi trebalo da dobije poziv da učestvuje na sastanku. Sve neophodne dozvole, licence i saglasnosti pribaviće se i replikovati kako bi počeli radovi na obnovi. Osim toga, svi radovi će biti u skladu sa uslovima za izdavanje dozvola, licenci i saglasnosti. Mere ekološkog i socijalnog upravljanja trebalo bi da se uvrste u dokumentaciju za javni poziv i spisima ugovora za realizaciju projekta. Zajedno sa odgovarajućim nadzorom i utvrđivanjem kazni za nepoštovanje propisa, obezbediće se da izvođač radova primenjuje mere za smanjenje uticaja. PEM bi trebalo da sadrži i detaljniju strategiju/plan za upravljanje otpadom za prakse izgradnje. Ciljevi strategije bi bili da se smanji otpad tako što bi se u najvišoj meri iznova koristio i reciklirao. Izvođač radova bi trebalo da pripremi plan za vanredne situacije koji bi se odnosio na radove na obnovi, a koji bi sadržao ciljeve i uputstva u vezi sa pojavom nezgoda (tehnički) i mogućim prirodnim katastrofama (poplava, klizište, itd.). Stručnjak PIL za zaštitu životne sredine trebalo bi da pripremi odgovarajući, propisni ekološki dokument, PUŽSD sa PEM i APP za izgradnju rezervoara Mihalić, i PEM (spisak potrebnih stvari za PEM kod manjih radova) za obnovu brane Gazivode i poslojavanje kanala. Izvođač radova bi trebalo da primenjuje mere za smanjenje uticaja i da vrši monitoring primene, dok bi nadzorni inženjer trebalo da prati primenu. Strana 50 od 157

51 Izveštaj ESIAF i ESMF 5.2 Mere za zaštitu životne sredine Realizacija projekta IL će imati širok spektar implikacija po životnu sredinu i društvo. Uopšteno, uspešna realizacija projekta će imati velike socio-ekonomske prednosti za preduzeće Ibar-Lepenac i opštu privredu Kosova Mere za zaštitu životne sredine predložene za potprojekat obnove kanala i za Gazivode Vodeni resursi Smanjenje uticaja izgradnje: Na lice mesta U cilju izbegavanja negativnog uticaja na kvalitet vode u kanalu, isplaniraće se upravljanje opasnim materijalom, u cilju sprečavanja curenja teških metala i drugih toksičnih materija u kanal. U toj oblasti, izvođač radova će sprovesti sve odgovarajuće mere, i to: Izolacija kanala, površinske vode i drugih prirodnih vodenih tokova od bujica sa radnih platformi, i čuvanje materijala dalje od potoka i na nepromočivim površinama; Sprečavanje opasnog presipanja cisterni, građevinske opreme i vozila; Ugradnja i održavanje odgovarajućih sanitarnih čvorova za radnike; Nikakav otpad, materijal i druge supstance ne smeju se odlagati u vodene tokove; Opasni materijal bi trebalo da se čuva u kontejnerima sa sekundarnim sistemom prihvata. U toku radova na kopnu, zalihe materijala će se izolovati od kanala tako da ne dođe do presipanja materijala neposredno u kanal ili preko bujica. Smanjenje uticaja izgradnje: Dalje od lica mesta Prethodne mere (vidi gore) će se izvršiti i u cilju izbegavanja negativnih uticaja radova na prirodni kvalitet površinske vode i kvalitet podzemne vode u blizini projekta. Sve bujice koje otiču sa mesta rada sa potencijalno visokom koncentracijom suspendovane materije filtriraće se pre oticanja u prirodne tokove. Bujice koje su potencijalno zagađene opasnim supstancama sakupljaće se na lice mesta (u privremenim prihvatnim bazenima) i prenositi u pravcu odgovarajućeg postrojenja za tretman ili skladištenje, a kojim upravlja licencirano preduzeće. Smanjenje uticaja u fazi rada Opšta primena drenažnog sistema duž kanala imaće lokalni uticaj na slivove i presek prirodnih tokova između potoka koji prelaze preko kanala. Hidrološke studije, sprovedene u sklopu PUŽSD imaće za cilj da provere da promene uvedene obnovom kanala i građevinskim radovima ne utiču na potrebe ljudi ili namenu te da ne povećavaju rizik od poplave ili erozije rečnog korita nizvodno. Zaključak studija će biti sastavni deo projekta. U toku rada, preduzeće IL će vršiti periodični monitoring vodenih tokova nizvodno i opreme na drenažnom sistemu kanala. Izvršiće se potpuno godišnje ispitivanje posle kišne sezone (u najmanju ruku). Strana 51 od 157

52 Izveštaj ESIAF i ESMF Posle okončanja radova na obnovi, PIL će od meštana zatražiti saglasnost za svako pomeranje nizvodno, a koje može biti neophodno radi uvođenja drenažnog sistema na kanalu. Potraživanja i podaci će se obično slati poštom, ali će na raspolaganju biti i brojevi telefona i adrese e-pošte u slučaju hitnosti. U takvim slučajevima i svakom drugom mogućem slučaju nezgode, PIL će pripremiti plan za vanredne situacije kojim se definišu vanredne situacije, postupci, radnje i odgovorna lica. Uspostavljanje zaštitnih zona Oblasti sliva kanala IL će morati da se zaštite od zagađenja koje potiče od antropogenih aktivnosti i prirodnih uzroka. Taj cilj se ostvaruje uvođenjem odgovarajućih zona na prostoru kanala, uz primenu tri nivoa zona; gde svaku zonu karakteriše drugačiji nivo uređenja. Očekuje se da će primena zona u stvari uopšteno dovesti do unapređenja kvaliteta životne sredine i posebno kvaliteta vode u rezervoaru. Predloženo je uvođenje zona na sledeći način: A - Zona potpune zaštite: Ova zona će obuhvatiti prostor u dužini od najmanje 5 metara sa obeju strana ivica kanala (koje su u mnogim delovima otvorenog kanala definisani putnim padinama na prostoru prvenstva prolaza). Nikakve aktivnosti nisu dozvoljene na tom prostoru, izuzev onih koje su strogo potrebne za funkcionisanje kanala. Posebna pažnja se poklanja sprečavanju curenja tečnosti ili bilo kakvih proizvoda. Dati prostor bi trebalo da se ekspropriše i još bolje, da se ogradi (u zavisnosti od sredstava i sporazuma o javnom učešću). Međutim, kada je to moguće, planiranje niskog prirodnog grmlja bi bila još jedna alternativa koju treba uzeti u obzir. B - Tampon zona Ova zona se proteže na dužini od 20 m od vode u kanalu, uz posebno poklanjanje pažnje gornjoj strani padine. Ovde se uvode ograničenja po antropogene aktivnosti, u cilju sprečavanja zagađenja rezervoara. Na tom prostoru su zabranjene sledeće aktivnosti: a. Odlaganje otpadne vode i otpadnog blata b. Skladištenje pesticida i đubriva c. Upotreba pesticida i đubriva, izuzev ako to dozvoli KAZŽS i PIL posle posebne procese pojedinačnog slučaja (uzimajući u obzir konkretne proizvode i zemljište) d. Upad bujica sa puteva i parkirališta e. Groblja f. Otvaranje kamenoloma sa dubokim iskopom u kontaktu sa rezervoarom g. Bušenje bunara, izuzev ako to dozvoli PIL h. Skladištenje toksičnih hemikalija ili proizvoda i radioaktivnog materijala; i. Centri za skladištenje i uništavanje vozila izbačenih iz upotrebe j. Disperzioni bunari; k. Tretman otpadne vode i disperziona postrojenja l. Putevi (izuzev prvenstva prolaza za PIL), ili druga infrastruktura Strana 52 od 157

53 Izveštaj ESIAF i ESMF Posebna pažnja se mora pokloniti onim delovima u kojima se objekti nađu u tampon zoni. Institucionalne mere izvršenja se moraju uzeti u obzir, a koje bi PIL mogao da preduzme u slučaju nezakonitog upada. C - Prihvatna zaštitna zona Aktivnosti na ovom prostoru će se urediti tako da se spreči upad toksičnih metala u kanal i izdan, posebno uzimajući u obzir aktivnosti na licu mesta, poljoprivrednu upotrebu pesticida i đubriva, odlaganje čvrstog otpada i otpadne vode. Ovo bi trebalo da se odvija preko dva skupa mera: 1. Regulatorna primena u pravcu postojećih aktivnosti, Ovo bi obuhvatilo pregled svih aktivnosti koje se odvijaju u prihvatnoj zoni (aktivnosti koje su pomenute gore), kako bi se obezbedila stroga primena postojećih propisa i propisale mere za adaptaciju, po potrebi. Ovu aktivnost bi trebalo da sprovode KAZŽS i PIL. 2. Preventivne mere za dalji razvoj, u smislu planiranja namene zemljišta i uslova za izdavanje licenci. Ova aktivnost bi trebalo da se odvija u saradnji između KAZŽS, PIL i lokalnih organa vlasti nadležnih za planiranje namene zemljišta. Zemljište Smanjenje uticaja izgradnje: Na lice mesta; Stabilnost padine Infrastruktura izgradnje kanala delimično se nalazi u brdovitim predelima sa potencijalom da se nađe pod uticajem erozije i nestabilnosti padina, zbog sadržaja zemljišta sa slabim geotehničkim učinkom. Tamo gde takve pojave utiču na infrastrukturu ili se mogu pogoršati aktivnostima u toku radova na zaštiti, preporučene su mere za sprečavanje svakog klizišta, u toku i posle radova na zaštiti. Te mere, između ostalog, obuhvataju sledeće: Planiranje potpornih zidova u toku izgradnje, kanala uzbrdo i/ili nizbrdo, u cilju smanjenja rizika od klizišta, posebno u toku radova na zemlji; Radovi na površinskoj drenaži, kako bi se preusmerila kišnica koja bi mogla da izazove eroziju zemljišta, sa kanalima postavljenim duž linije maksimuma padine na telu klizišta. Pokrivanje iskopanih padina; Ugrađivanje armiranih delova u zemlji, po potrebi; Sađenje bilja na padinama, pošto korenski sistemi biljaka mogu da unaprede koheziju zemljišta i otpornost na cepanje. Izbor toga koje će se odvih mera primeniti napraviće se u glavnom projektu. Pored toga, nadzornik radova, u zavisnosti od uslova kada radovi na kanalu dođu do osetljivog dela, može da predloži dodatne mere za stabilizaciju.. Smanjenje uticaja u fazi rada Jedini uticaj projekta na zemljište u toku faze rada je ta da postoji mala mogućnost da lokalizovana klizišta mogu da se dese u blizini kanala. Ukoliko se takav rizik otkrije, mogu se primeniti dopunske mere za smanjenje uticaja (dodatno sađenje i/ili drenaža uzbrdo), a ukoliko pojava i dalje bude postojala, prostor pod Strana 53 od 157

54 Izveštaj ESIAF i ESMF rizikom bi trebalo ograditi i odgovarajuću nadoknadu obezbediti vlasnicima zemljišta po osnovu nedobrovoljnog preseljenja. Ekosistemi Smanjenje uticaja pre izgradnje Šume i druga osetljiva staništa ne postoje na lokaciji projekta ili u blizini istog. Postoje individualna stabla i grmlje, ali ne postoji jedinstveni ekosistem ili šuma. Smanjenje uticaja izgradnje: Na lice mesta Smanjenje bioraznovrsnosti U cilju smanjivanja štete po faunu u datoj sredini, posebno po bele rode koje su zapažane u datoj sredini, predložena je kombinacija određenih mera. Konkretno, izvođač radova će morati da uradi sledeće: To će se postići: Da smanji do najvišeg mogućeg nivoa gubitak zelenih površina zbog aktivnosti izgradnje te da ograniči prostor dozvoljen za kretanje do minimuma; Svesti potrebu za uništavanjem gnezda do najmanje moguće mere; Sprečiti hvatanje i trgovinu; Sprečiti izlovljavanje, hvatanje u zamku i sakupljanje jaja od strane građevinskih radnika; Zabraniti sakupljanje drva za ogrev sa mesta izvođenja radova; i Svesti štetu po vodene tokove na minimum od radova na zemlji i nepropisnog odlaganja otpada. korišćenjem samo definisanih i odobrenih lokacija za odlaganje tečnog i čvrstog otpada; upoznavanjem građevinskih ekipa sa uticajem ometanja i štete po staništa; obezbeđivanjem građevinskim ekipama objekata u kojima nije potrebno da pale vatru; obezbeđivanjem toga da su ugovorom o delu predviđene teške kazne za nepotrebno ometanje lokacija značajnih za životnu sredinu i za lov; i nametanjem takvih kazni svakom radniku, uključujući i kooperante. Drugi aspekti smanjenja uticaja, poput odgovarajućeg skladištenja i odlaganja čvrstog i tečnog otpada takođe će sprečiti mnoge posredne uticaje na vegetaciju i divlju prirodu. Inženjer će takođe obezbediti da je izvođač radova preuzeo odgovornost za svako nepoštovanje zakona o zaštiti životne sredine u smislu zaštite divlje prirode i ugroženih vrsta, te međunarodne obaveze Kosova, od strane svakog zaposlenog ili svake strane. Smanjenje uticaja izgradnje: Dalje od lica mesta Ne očekuje se da će projekat imati neki uticaj na ekosisteme dalje od lica mesta. Sledstveno tome, nisu potrebne nikakve mere smanjenja uticaja u tom pogledu. Strana 54 od 157

55 Izveštaj ESIAF i ESMF Vazduh Smanjenje uticaja izgradnje: Na lice mesta i dalje od lica mesta Kvalitet vazduha je samo pod neznatnim uticajem projekta. U toku radova, glavni uticaj se može svesti na minimum ili čak otkloniti posredstvom uobičajenim mera za smanjenje uticaja koje su uopšteno u vezi sa ugovaranjem inženjerskih radova (Opšti propisi za izvođače radova sa ekološki dobrim praksama). Smanjenje uticaja u fazi rada Uticaj na lokalni kontekst u toku ciklusa života kanala biće u vezi sa emisijama hemikalija i zagađivača (tj. PM10, CO, SO2, NO2, itd.) uglavnom zbog kretanja službenih vozila (kamioni, itd.) i delimično zbog rada stanice za ispumpavanje. Tu bi kvalitet vazduha bio pod delimičnim uticajem funkcionisanja pumpi i dopunske opreme. Primena rezervnih generatora kako bi se obezbedio neprekidni rad stanica za ispumpavanje u slučaju nestanka struje dovešće do određenih emisija izduvnih gasova ali se ne očekuje da će isto znatno uticati na kvalitet atmosferskog vazduha. Međutim, u blizini ne postoje postrojenja ili osetljivi receptori koji bi mogli da budu ometani (škole, bolnice, kuće, itd.) niti drugi objekti. Primena uobičajenih mera za smanjenje uticaja (Opšti propisi za izvođače radova sa ekološki dobrim praksama) za redovno i vanredno održavanje obezbediće istovremeno i odgovarajuće mere za smanjenje uticaja projekta na vazduh u toku faze rada. Buka Smanjenje uticaja izgradnje: Na lice mesta i dalje od lica mesta Emisija buke u toku aktivnosti izgradnje smanjiće se i sprečiti korišćenjem opreme koja je opremljena odgovarajućim spravama za prigušivanje zvuka, i u skladu sa preporukama proizvođača. Vozila koja su preterano bučna zbog loše prilagođenih motora, kvara na opremi za smanjenje buke ili drugih neefikasnih uslova rada, neće se puštati u rad dok se ne preduzmu mere popravke. Uticaj buke u vezi sa izgradnjom privremenog je karaktera i može se smanjiti posredstvom dobre prakse izgradnje i delotvornim nadzorom na licu mesta (Opšti propisi za izvođače radova sa ekološki dobrim praksama) Smanjenje uticaja u fazi rada Buka stvorena radom kanala u vezi sa je metom izvora, kao što su strujne kutije, pumpe, polja bunara. Emisija iz tih izvora biće ograničena na određeni prostor u blizini tih mesta. Kanal uglavnom prolazi kroz ruralne sredine sa obradivim zemljištem, travnatim površinama, malim selima i raštrkanim kućama. Uticaj će obuhvatiti neprijatnost koja potiče od rutinskog brujanja od rada, povećanog nivoa buke od rezervnih generatora i buke koja potiče od iskopavanja delova koji se popravljaju. Primeniće se sledeće mere za smanjenje uticaja: Pumpe i druga mehanička oprema će biti delotvorno održavana i, kada je to moguće, smeštena unutar objekata / struktura; Strana 55 od 157

56 Izveštaj ESIAF i ESMF Oprema proizvođača za suzbijanje buke i vibracije na generatorima čuvaće se na licu mesta i održavati u dobrom stanju; U slučaju prekoračenja nivoa buke predviđenog domaćim zakonima, trebalo bi preduzeti korake kao što je ugradnja zaštita od buke Fizička i kulturna baština Smanjenje uticaja izgradnje: Na lice mesta Obaveze iz kosovskog Zakona o kulturnom nasleđu biće poštovane u svim ovim slučajevima i iste bi trebalo da se uvrste u dužnosti iz ugovora. Na osnovu Zakona o kulturnoj baštini, izvođač radova, pre početka radova na licu mesta, trebalo bi da dobije pisanu saglasnost od Nacionalnog arheološkog saveta (NAS), posle površnog ispitivanja na licu mesta. Pored toga, izvođač radova bi trebalo da zaključi predugovor sa NAC. Svi građevinski radovi će biti ograničeni na što je manji prostor moguće. Građevinski kompleksi će se smestiti na prostor na kom nema poznatih arheoloških nalazišta ili arheološki osetljivih mesta. U slučaju otkrivanja arheoloških ili verskih artefakta (slučajni pronalazak), onda bi trebalo odmah obavestiti Kosovsku arheološku službu (KAS) Ministarstva kulture (MK) (u roku od 24 časa). Ekipa terenskih stručnjaka iz KAS bi zatim trebalo da poseti mesto u cilju utvrđivanja o kojim se artefaktima radi. Nalazište će biti zaštićeno odgovarajućom ogradom kako bi se sprečilo nenamerno ili nemarno nanošenje štete po arheološko nalazište. U toku radova u fazi izgradnje, postojaće stalna saradnja sa specijalizovanim arheolozima KAS, kako bi se moguća šteta po nalazišta i spomenike svela na minimum Mere za smanjenje uticaja na životnu sredinu predložene za realizaciju rezervoara Mihalić Vodeni resursi Smanjenje uticaja izgradnje: Na lice mesta U toku građevinskih radova, mogući uticaj na kvalitet površinske vode i podzemne vode potiče od aktivnosti i održavanja dvorišta izvođača radova, radova na kanalu i mogućeg prodora iskopanog zemljišta u vodene tokove, prevoza, održavanja vozila i rukovanja i skladištenja maziva i goriva. Rizik od zagađenja će se povećati u toku radova na terenu i u toku korišćenja opasnog materijala u okviru izgradnje brane. Svaka odgovarajuća mera za sprečavanje rizika od zagađenja vode na koji ukaže PUŽSD u projektu naći će se u tenderskoj dokumentaciji za izvođača radova. Među tim merama ubraja se sledeće: Sprečavanje svakog curenja, odlaganja i prolivanja opasnog materijala; Promena prirodnih tokova kroz mesto izvođenja radova i izolacija kanala, podzemne vode i druge prirodne vode od bujica koje potiču sa radne platforme; Zaštita radnog prostora i dvorišta za održavanje od rizika od poplave. Strana 56 od 157

57 Izveštaj ESIAF i ESMF Smanjenje uticaja izgradnje: Dalje od lica mesta U toku faze izgradnje, mere primenjene dalje od lica mesta imaju za cilj da se prate mogući uticaji na kvalitet vode nizvodno. Stoga, vršiće se periodično ispitivanje kvaliteta pritoke Sitnice nizvodno od lokacije, u toku faze izvođenja radova. Vršiće se i ispitivanje kvaliteta podzemne vode. Sakupljaće se periodično uzorci podzemne vode iz bušotina nizvodno od lokacije. Sve bujice koje otiču sa mesta rada sa potencijalno visokom koncentracijom suspendovane materije filtriraće se pre oticanja u prirodne tokove. Bujice koje su potencijalno zagađene opasnim supstancama sakupljaće se na lice mesta (u privremenim prihvatnim bazenima) i prenositi u pravcu odgovarajućeg postrojenja za tretman ili skladištenje, a kojim upravlja licencirano preduzeće. Smanjenje uticaja u fazi rada Projekat VRM će koristiti isključivo za punjenje kanala IL. Stoga, njegov rad neće uticati na lokalne vodene resurse. Glavno ekološko pitanje biće zaštita kvaliteta vode rezervoara od izvora zagađenja koja potiču sa sliva na brdu iznad rezervoara. Projektovanjem će se uvesti odgovarajući uslovi koji će obezbediti očuvanje kvaliteta resursa. Rešenje će verovatno podrazumevati izolaciju rezervoara od gornjih tokova. U toku izrade projekta, ispitaće se mogućnost promene pravca gornjih tokova dalje od rezervoara. Postoji pretpostavka da potpuna promena toka neće biti moguća u periodima poplava. U svakom slučaju, rad rezervoara će podrazumevati stalno ispitivanje kvaliteta resursa. Praćenje kvaliteta vode u rezervoaru biće definisano u okviru budućeg plana upravljanja rezervoarom. Uspostavljanje zaštitnih zona Oblast sliva rezervoara Mihalić će morati da se zaštiti od zagađenja koje potiče od antropogenih aktivnosti i prirodnih uzroka. Taj cilj se ostvaruje uvođenjem odgovarajućih zona na prostoru kanala, uz primenu tri nivoa zona; gde svaku zonu karakteriše drugačiji nivo uređenja. Očekuje se da će primena zona u stvari uopšteno dovesti do unapređenja kvaliteta životne sredine i posebno kvaliteta vode u rezervoaru. Predloženo je uvođenje zona na sledeći način: A - Zona potpune zaštite: Ova zona će obuhvatiti prostor u dužini od najmanje 5 metara sa obeju strana ivica kanala (koje su u mnogim delovima otvorenog kanala definisani putnim padinama na prostoru prvenstva prolaza). Nikakve aktivnosti nisu dozvoljene na tom prostoru, izuzev onih koje su strogo potrebne za funkcionisanje kanala. Posebna pažnja se poklanja sprečavanju curenja tečnosti ili bilo kakvih proizvoda. Dati prostor bi trebalo da se ekspropriše i još bolje, da se ogradi (u zavisnosti od sredstava i sporazuma o javnom učešću). Međutim, kada je to moguće, planiranje niskog prirodnog grmlja bi bila još jedna alternativa koju treba uzeti u obzir. Strana 57 od 157

58 Izveštaj ESIAF i ESMF B - Tampon zona Ova zona se proteže na dužini od 20 m od vode u kanalu, uz posebno poklanjanje pažnje gornjoj strani padine. Ovde se uvode ograničenja po antropogene aktivnosti, u cilju sprečavanja zagađenja rezervoara. Na tom prostoru su zabranjene sledeće aktivnosti: m. Odlaganje otpadne vode i otpadnog blata n. Skladištenje pesticida i đubriva o. Upotreba pesticida i đubriva, izuzev ako to dozvoli KAZŽS i PIL posle posebne procese pojedinačnog slučaja (uzimajući u obzir konkretne proizvode i zemljište) p. Upad bujica sa puteva i parkirališta q. Groblja r. Otvaranje kamenoloma sa dubokim iskopom u kontaktu sa rezervoarom s. Bušenje bunara, izuzev ako to dozvoli PIL t. Skladištenje toksičnih hemikalija ili proizvoda i radioaktivnog materijala; u. Centri za skladištenje i uništavanje vozila izbačenih iz upotrebe v. Disperzioni bunari; w. Tretman otpadne vode i disperziona postrojenja x. Putevi (izuzev prvenstva prolaza za PIL), ili druga infrastruktura Posebna pažnja se mora pokloniti onim delovima u kojima se objekti nađu u tampon zoni. Institucionalne mere izvršenja se moraju uzeti u obzir, a koje bi PIL mogao da preduzme u slučaju nezakonitog upada. C - Prihvatna zaštitna zona Ovaj prostor će obuhvatiti sve u radijusu oko granica sliva; međutim, njegovo proširenje bi trebalo odrediti nakon utvrđivanja prostora kanala na osnovu izračunatih podataka. Aktivnosti na ovom prostoru će se urediti tako da se spreči upad toksičnih metala u kanal i izdan, posebno uzimajući u obzir aktivnosti na licu mesta, poljoprivrednu upotrebu pesticida i đubriva, odlaganje čvrstog otpada i otpadne vode. Ovo bi trebalo da se odvija preko dva skupa mera: 3. Regulatorna primena u pravcu postojećih aktivnosti, Ovo bi obuhvatilo pregled svih aktivnosti koje se odvijaju u prihvatnoj zoni (aktivnosti koje su pomenute gore), kako bi se obezbedila stroga primena postojećih propisa i propisale mere za adaptaciju, po potrebi. Ovu aktivnost bi trebalo da sprovode KAZŽS i PIL. 4. Preventivne mere za dalji razvoj, u smislu planiranja namene zemljišta i uslova za izdavanje licenci. Ova aktivnost bi trebalo da se odvija u saradnji između KAZŽS, PIL i lokalnih organa vlasti nadležnih za planiranje namene zemljišta. Zemljište Strana 58 od 157

59 Izveštaj ESIAF i ESMF Smanjenje uticaja izgradnje: Na lice mesta; Stabilnost padine Infrastruktura izgradnje rezervoara nalaziće se u brdovitom predelu koji je pod uticajem erozije i nestabilnosti padina, zbog sadržaja zemljišta sa slabim geotehničkim učinkom. Tamo gde takve pojave utiču na infrastrukturu ili se mogu pogoršati aktivnostima u toku radova na zaštiti, preporučene su mere za sprečavanje svakog klizišta, u toku i posle radova na zaštiti. Te mere, između ostalog, obuhvataju sledeće: Planiranje potpornih zidova u toku izgradnje, kanala uzbrdo i/ili nizbrdo, u cilju smanjenja rizika od klizišta, posebno u toku radova na zemlji; Radovi na površinskoj drenaži, kako bi se preusmerila kišnica koja bi mogla da izazove eroziju zemljišta, sa kanalima postavljenim duž linije maksimuma padine na telu klizišta; Pokrivanje iskopanih padina; Ugrađivanje armiranih delova u zemlji, po potrebi; Sađenje bilja na padinama, pošto korenski sistemi biljaka mogu da unaprede koheziju zemljišta i otpornost na cepanje. Izbor toga koje će se odvih mera primeniti napraviće se u glavnom projektu. Pored toga, nadzornik radova, u zavisnosti od uslova kada radovi na kanalu dođu do osetljivog dela, može da predloži dodatne mere za stabilizaciju.. Smanjenje uticaja u fazi rada Jedini uticaj projekta na zemljište u toku faze rada je ta da postoji mala mogućnost da lokalizovana klizišta mogu da se dese u blizini kanala. Ukoliko se takav rizik otkrije, mogu se primeniti dopunske mere za smanjenje uticaja (dodatno sađenje i/ili drenaža uzbrdo), a ukoliko pojava i dalje bude postojala, prostor pod rizikom bi trebalo ograditi i odgovarajuću nadoknadu obezbediti vlasnicima zemljišta po osnovu nedobrovoljnog preseljenja. Ekosistemi Smanjenje uticaja pre izgradnje Šume i druga osetljiva staništa ne postoje na lokaciji projekta ili u blizini istog. Postoje određena individualna stabla i grmlje na projektovanom prostoru, ali ne postoji jedinstveni ekosistem ili šuma. Smanjenje uticaja izgradnje: Na lice mesta Smanjenje bioraznovrsnosti U cilju smanjivanja štete po faunu u datoj sredini, posebno po bele rode koje su zapažane u datoj sredini, predložena je kombinacija određenih mera. Konkretno, izvođač radova će morati da uradi sledeće: Da smanji do najvišeg mogućeg nivoa gubitak zelenih površina zbog aktivnosti izgradnje te da ograniči prostor dozvoljen za kretanje do minimuma; Svesti potrebu za uništavanjem gnezda do najmanje moguće mere; Strana 59 od 157

60 Izveštaj ESIAF i ESMF To će se postići: Sprečiti hvatanje i trgovinu; Sprečiti izlovljavanje, hvatanje u zamku i sakupljanje jaja od strane građevinskih radnika; Zabraniti sakupljanje drva za ogrev sa mesta izvođenja radova; i Svesti štetu po vodene tokove na minimum od radova na zemlji i nepropisnog odlaganja otpada. korišćenjem samo definisanih i odobrenih lokacija za odlaganje tečnog i čvrstog otpada; upoznavanjem građevinskih ekipa sa uticajem ometanja i štete po staništa; obezbeđivanjem građevinskim ekipama objekata u kojima nije potrebno da pale vatru; obezbeđivanjem toga da su ugovorom o delu predviđene teške kazne za nepotrebno ometanje lokacija značajnih za životnu sredinu i za lov; i nametanjem takvih kazni svakom radniku, uključujući i kooperante. Drugi aspekti smanjenja uticaja, poput odgovarajućeg skladištenja i odlaganja čvrstog i tečnog otpada takođe će sprečiti mnoge posredne uticaje na vegetaciju i divlju prirodu. Inženjer će takođe obezbediti da je izvođač radova preuzeo odgovornost za svako nepoštovanje zakona o zaštiti životne sredine u smislu zaštite divlje prirode i ugroženih vrsta, te međunarodne obaveze Kosova, od strane svakog zaposlenog ili svake strane. Smanjenje uticaja izgradnje: Dalje od lica mesta Ne očekuje se da će projekat imati neki uticaj na postojeće ekosisteme dalje od lica mesta. Sledstveno tome, nisu potrebne nikakve mere smanjenja uticaja u tom pogledu. Međutim, neophodno je uzeti u obzir to da čvrst otpad može dovesti do ometanja belih roda. U takvom slučaju, neophodno je preduzeti zaštitne mere. Smanjenje trajnog uticaja: Ne očekuje se da će projekat imati trajni uticaj na postojeće ekosisteme. Sledstveno tome, nisu potrebne nikakve mere smanjenja uticaja u tom pogledu. Smanjenje uticaja u fazi rada U toku faze rada, jedini predvidljivi uticaj na postojeće ekosisteme mogao bi da nastane ukoliko budu potrebni vanredni radovi na održavanju za deo rezervoara koji prolazi kroz niži deo ravni. Za takve radove na održavanju može biti potrebno iskopavanje cevi, uz stalno sečenje i/ili iskorenjivanje iznova zasađene vegetacije, koja poraste na prostoru prvenstva prolaza nakon završetka građevinskih radova. Vazduh Smanjenje uticaja izgradnje: Na lice mesta i dalje od lica mesta Strana 60 od 157

61 Izveštaj ESIAF i ESMF Kvalitet vazduha je samo pod neznatnim uticajem projekta. U toku faze izgradnje, glavni uticaji mogu se smanjiti ili čak otkloniti posredstvom dobre prakse izgradnje i delotvornim nadzorom na licu mesta (Opšti propisi za izvođače radova sa ekološki dobrim praksama) Smanjenje uticaja u fazi rada Uticaj na lokalni kontekst u toku ciklusa života rezervoara biće u vezi sa emisijama hemikalija i zagađivača (tj. PM10, CO, SO2, NO2, itd.) uglavnom zbog kretanja službenih vozila (kamioni, itd.) i delimično zbog rada stanice za ispumpavanje. Tu bi kvalitet vazduha bio pod delimičnim uticajem funkcionisanja pumpi i dopunske opreme. Primena rezervnih generatora kako bi se obezbedio neprekidni rad stanica za ispumpavanje u slučaju nestanka struje dovešće do određenih emisija izduvnih gasova ali se ne očekuje da će isto znatno uticati na kvalitet atmosferskog vazduha. Međutim, u blizini ne postoje postrojenja ili osetljivi receptori koji bi mogli da budu ometani (škole, bolnice, kuće za stanovanje, itd.) niti drugi objekti. Primena istih mera (Opšti propisi za izvođače radova sa ekološki dobrim praksama) za redovno i vanredno održavanje obezbediće istovremeno i odgovarajuće mere za smanjenje uticaja projekta na vazduh u toku faze rada. Buka Smanjenje uticaja izgradnje: Na lice mesta i dalje od lica mesta Emisija buke u toku aktivnosti izgradnje smanjiće se i sprečiti korišćenjem opreme koja je opremljena odgovarajućim spravama za prigušivanje zvuka, i u skladu sa preporukama proizvođača. Vozila koja su preterano bučna zbog loše prilagođenih motora, kvara na opremi za smanjenje buke ili drugih neefikasnih uslova rada, neće se puštati u rad dok se ne preduzmu mere popravke. Uticaj buke u vezi sa izgradnjom privremenog je karaktera i može se smanjiti posredstvom dobre prakse izgradnje i delotvornim nadzorom na licu mesta (Opšti propisi za izvođače radova sa ekološki dobrim praksama) Smanjenje uticaja u fazi rada Buka stvorena radom kanala u vezi sa je metom izvora, kao što su strujne kutije, pumpe, polja bunara. Emisija iz tih izvora biće ograničena na određeni prostor u blizini tih mesta. Kanal uglavnom prolazi kroz ruralne sredine sa obradivim zemljištem, travnatim površinama, malim selima i raštrkanim kućama. Uticaj će obuhvatiti neprijatnost koja potiče od rutinskog brujanja od rada, povećanog nivoa buke od rezervnih generatora i buke koja potiče od iskopavanja delova koji se popravljaju. Primeniće se sledeće mere za smanjenje uticaja: Delotvorno održavanje pumpi i druge mehaničke opreme; Opremu proizvođača za suzbijanje buke i vibracije na generatorima održavati u dobrom stanju; U slučaju prekoračenja nivoa buke predviđenog domaćim zakonima, trebalo bi preduzeti korake kao što je ugradnja zaštita od buke Fizički i kulturni resursi Strana 61 od 157

62 Izveštaj ESIAF i ESMF Smanjenje uticaja izgradnje: Na lice mesta Na osnovu Zakona o kulturnoj baštini, izvođač radova bi trebalo da dobije pisanu saglasnost od Nacionalnog arheološkog saveta (NAS), posle izvršenog osnovnog ispitivanja na licu mesta i pre početka radova na licu mesta. Pored toga, izvođač radova bi trebalo da zaključi predugovor sa NAC. Svi građevinski radovi će biti ograničeni na što je manji prostor moguće. Građevinski kompleksi će se smestiti na prostor na kom nema poznatih arheoloških nalazišta ili arheološki osetljivih mesta. U slučaju otkrivanja arheoloških ili verskih artefakta (slučajni pronalazak), onda bi trebalo odmah obavestiti Kosovsku arheološku službu (KAS) Ministarstva kulture (MK) (u roku od 24 časa). Ekipa terenskih stručnjaka iz KAS bi zatim trebalo da poseti mesto u cilju utvrđivanja o kojim se artefaktima radi. Nalazište će biti zaštićeno odgovarajućom ogradom kako bi se sprečilo nenamerno ili nemarno nanošenje štete po arheološko nalazište. U fazi izgradnje, postojaće stalna saradnja sa specijalizovanim arheolozima KAS, kako bi se moguća šteta po nalazišta i spomenike svela na minimum. Obaveze iz kosovskog Zakona o kulturnom nasleđu biće poštovane u svim ovim slučajevima i iste bi trebalo da se uvrste u dužnosti iz ugovora Kratak opis radova na ispitivanju lokacije i monitoring koji treba izvršiti pre potpune PUŽS u slučaju VRM Od ekoloških pitanja utvrđenih u prethodnoj proceni projekta VRM, javljaju se različite oblasti u okviru kojih je neophodno sakupiti podatke pre nego što se izvrši potpuna procena projekta. Ta ispitivanja i osnovne smernice dobijene od istih navedene su dole. Predloženi uslovi za branu i rezervoar u Mihaliću navedeni su u Aneksu 4, u kom je data i analiza pravnog okvira, osnova za socio-ekonomsku analizu, utvrđivanje uticaja, mere za smanjenje uticaja, planovi monitoringa, itd. Uslovi bi trebalo da se sagledaju zajedno sa MES i SB pre nego što se objave i o njima održe konsultacije, te da se ažuriraju na osnovu dokumentacije koja je na raspolaganju, a koja će se pripremiti u toku realizacije projekta. Strana 62 od 157

63 Izveštaj ESIAF i ESMF Tabela 9: Ekološko ispitivanje na terenu koje treba izvršiti pre PUŽS u okviru VRM Oblast Stavka Opšti Načelo Period Hidrološki uslovi Protok vode iz prirodnih Izrada projekta Stalno merenje protoka, i sakupljanje Jedna godina tokova na lokaciji svakodnevne kišnice Kvalitet vode iz prirodnih tokova na lokaciji Početno stanje Osnova za praćenje u toku faze izgradnje i rada Fizička, hemijska i bakteriološka analiza na nekoliko uzoraka sakupljenih na lokaciji, uzvodno i nizvodno Jedan period poplave Vlažne i suve Hidogeološki uslovi Nivo i kvalitet podzemne vode Početno stanje Osnova za praćenje u toku faze izgradnje i rada Bar na tri bušotine iskopane na lokaciji, uzvodno i nizvodno: Merenje sedmičnog nivoa sezone Jedna godina Mesečna hemijska analiza Prirodni ekosistemi Vodena fauna Popis za početna stanja Procena uticaja Polu vodena fauna Popis za početna stanja Procena uticaja Popis vrsta beskičmenjaka i riba na lokaciji Sve vrste koje migriraju kroz predloženi VRM Popis amfibija na lokaciji Sve vrste koje migriraju kroz predloženi VRM 1 u suvoj sezoni 1 u vlažnoj sezoni Jedna godina prave sezone Kopnena fauna Ptice Popis za početna stanja Procena uticaja Popis za početna stanja Procena uticaja Popis sisara (uključujući i slepe miševe), insekata i reptila na lokaciji Sve vrste koje migriraju kroz predloženi VRM Ptice nađene na lokaciji i upotrebljeno stanište (gnežđenje, prezimljavanje ili migracija) Jedna godina prave sezone Jedna godina prave sezone ESIAF and ESMF for translation_srb--6.doc Januar god. Strana 63. od 157

64 Izveštaj ESIAF i ESMF ESIAF and ESMF for translation_srb--6.doc Januar god. Strana 64. od 157

65 Izveštaj o OPUŽSD i OESU 5.3 Socijalne mere Socijalne mere u vezi sa obnovom kanala Raseljavanje i premeštanje U cilju smanjenja uticaja predložene su sledeće mere: Sastaviti precizan inventar imovine koja će biti eksproprisana. Odrediti socijalne karakteristike stanovništva koje je predmet eksproprijacije. Porodice sa velikim brojem članova ili lica koja nisu radno sposobna, a koja pripadaju kategoriji lica koja primaju socijalna davanja, ili se smatraju siromašnim, trebalo bi da dobiju dodatnu pomoć i potpune informacije o svim uslovima eksproprijacije i premeštanja. Postupak eksproprijacije mora uzeti u obzir ključne činioce, kao što su: dovoljan opis imovine koja će biti eksproprisana (celokupna imovina ili njen deo), kao to utiče na funkcionalnost domaćinstva, pristup, vremenski okvir. Eksproprijacija mora uzeti u obzir ne samo uslove lokacije već i biofizičke karakteristike zemljišta ili plodnost zemljišta. Eksproprijacija bi trebalo da bude konkretno definisana za svaki mogući slučaj eksproprijacije ili premeštanja. U svakom slučaju premeštanja, eksproprijacije ili čak mogućeg uništavanja imovine, meštani, a posebno vlasnici ili korisnici, trebalo bi da budu obavešteni unapred (nekoliko meseci) pre početka postupka, kako bi imali dovoljno vremena da se pripreme radi ličnog i socio-ekonomskog prilagođavanja. Prilagođavanje promeni postojećeg načina korišćenja vode Mere koje će se primeniti u cilju smanjenja uticaja od prekida načina na koji se voda koristi bile bi sledeće: Obavestiti sve neovlašćene korisnike da će se postaviti rok za obustavu dosadašnjeg načina korišćenja vode iz KIL. Poljoprivrednici koji ne zadovoljavaju kriterijume u vezi sa veličinom gazdinstva a koji se prijave za vodu za navodnjavanje dobiće podršku za organizovanje u male grupe kako bi došli do minimalne veličine gazdinstva koje može da se prijavi za navodnjavanje. Usluga će biti na raspolaganju dok se ne uspostavi novi oblik organizacije. Novo pravilo će dovesti do saradnje poljoprivrednika. U cilju sprovođenja tih mera, neophodno je institucionalno uređenje i jačanje institucija, a koje mora obuhvatiti sledeće institucije: PIL, opštine, MŽSPP - Odeljenje za vodu, MŠPRR - Odeljenje za ruralni razvoj i usluge savetovanja, i MF. Rešavanje slučajeva ispuštanja otpadne vode, otpada iz domaćinstava i drugog otpada u KIL ili okolinu Strana 65. od 157

66 Izveštaj o OPUŽSD i OESU U cilju smanjenja ili sprečavanja ovog uticaja, trebalo bi uzeti u obzir popravne i preventivne mere, i to: Sačiniti registar ili inventar broja i lokacija ispusta otpadne vode u KIL, i klasifikovati ispuste prema broju domaćinstava i njihovim karakteristikama. Preduzeća nadležna za uklanjanje otpadne vode i njeno upravljanje biće dužna da obezbede da je ispust zaustavljen, ali prethodno moraju da osmisle i izgrade privatne kanalizacione mreže koje će se povezati na javnu kanalizaciju. RPIL bi trebalo da zajedno sa odgovarajućom opštinom ulaže u povezivanje privatne kanalizacije na javnu za one kategorije porodica koje su siromašne i koje primaju socijalna davanja. Odgovarajuće opštine bi trebalo da zajedno sa RPIL na svojoj teritoriji obezbede da se čvrst ili tečni otpad dobijen bilo od svakodnevne potrošnje bilo od poljoprivrednih delatnosti, ili drugo, ne odlaže na spontane deponije u blizini KIL, a posebno ne u gornjim delovima kanala. U cilju sprovođenja tih mera, neophodno je institucionalno uređenje i jačanje institucija, a koje mora obuhvatiti sledeće institucije: PIL, opštine, MŽSPP - Odeljenje za zaštitu životne sredine, MRSZ i MF. Pristup imovini U ovom slučaju, trebalo bi preduzeti odgovarajuće mere za sprečavanje negativnih uticaja neposredno ili posredno na pristup imovini. Trebalo bi sačiniti potpuni inventar imovine i parcela pod uticajem upravljanja i ograničavanja upotrebe zemljišta PIL, a posebno preslikavanje istog na pristup poljoprivrednom zemljištu i kućama. Stambene jedinice koje su dosad izgrađene, gde se pristupni put i druga imovina planira preko imovine PIL, trebalo bi da se ostave u upotrebi sve dok to ne ometa funkcionisanje PIL. U suprotnom, imovina će biti eksproprisana na osnovu pravila iz OP 4.12, pošto prema kosovskim pravilima, imajući u vidu zakone, PIL nije dužan da obezbedi nadoknadu za materijal korišćen za izgradnju struktura. Parcele i preparcelisanje izvršeno do sada i kada se smatra da je imovina PIL jedina mogućnost za pristup imovinu, trebalo bi da se ostavi u upotrebi sve dok to ne ometa funkcionisanje PIL. U suprotnom, imovina će se eksproprisati na osnovu pravila iz OP 4.12, kako je predviđeno OPP Uticaj na društvo koji je posebno u vezi sa realizacijom rezervoara Mihalić Raseljavanje i premeštanje U cilju smanjenja negativnih uticaja od izgradnje VRM, mogu se primeniti sledeće mere: Sastaviti precizan inventar imovine koja bi trebalo da se ekspropriše. Postupak premeštanja mora da obuhvati sve detalje koji mogu uticati na eksproprijaciju, kao što su detaljni podaci o imovini koja će biti eksproprisana (celokupna imovina ili njen deo), kao to utiče na funkcionalnost domaćinstva, pristup, kao i detaljan i precizan vremenski okvir. Strana 66. od 157

67 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Eksproprijacija mora uzeti u obzir ne samo uslove lokacije već i biofizičke karakteristike zemljišta ili plodnost zemljišta. Eksproprijacija ili raseljenje bi trebalo da bude konkretno definisano za svaki mogući slučaj eksproprijacije ili premeštanja. Pristup imovini Svaki put kada je to potrebno, moraju se primeniti odgovarajuće mere za sprečavanje negativnih uticaja u vezi sa blokadom lokalne infrastrukture zbog izgradnje VRM, uglavnom pristupnog puta za meštane u datoj sredini. U cilju smanjenja ili otklanjanja negativnog uticaja mogu se primeniti sledeće mere: Pre početka radova na izgradnji brane, izgraditi novi pristupni put za meštane koji će se naći pod blokadom zbog izgradnje VRM. Alternativni put bi trebalo da se pusti u opticaj pre nego što se blokira postojeći put. Strana 67. od 157

68 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Strana 68. od 157

69 Izveštaj o OPUŽSD i OESU 6 OKVIR EKOLOŠKOG I SOCIJALNOG UPRAVLJANJA Okvir ekološkog i socijalnog upravljanja (OESU) pruža presudnu vezu između predviđenih uticaja i mera za smanjenje uticaja koje su navedene u izveštaju o Okviru procene uticaja na životnu sredinu i društvo (Okvir PUŽSD), i aktivnosti na realizaciji i radu. OESU služi kao sredstvo za proveru investicija sa stanovišta zaštite životne sredine i očuvanja prirode i daje smernice za otklanjanje prepoznatih ekoloških problema. Kod dobro poznatih investicija, OESU daje obrazac za PEM koji se sastoji od mera za smanjenje uticaja, monitoring i institucionalnih mera koje treba preduzeti u toku realizacije i rada, kako bi se otklonili štetni uticaji na životnu sredinu i društvo, sprečili ili smanjili do prihvatljivog nivoa, dok se kod drugih definiše propisna dokumentacija koju treba pripremiti u toku realizacije projekta. U prvoj godini realizacije projekta ugradiće se samo SCADA sistem. Nikakvi fizički radovi neće početi pre druge godine. To vreme će se iskoristiti za određivanje tačnih investicija i njihovo projektovanje. U paraleli sa tim, pripremiće se propisna ekološka dokumentacija. U ovom slučaju programa obnove kanala IL, postojeći Okvir ekološkog i socijalnog upravljanja (OESU) obuhvata mere za smanjenje uticaja na životnu sredinu, a koja načela su definisana u OPUŽSD. Nalazi iz OPUŽSD, zajedno sa OESU, uveliko sugerišu da propisna ekološka dokumentacija treba da se pripremi za opšte održavanje kanala i njegovih struktura po završetku radova. Ekološka provera Ekološka provera je prvi korak u propisnom postupku provere uticaja na životnu sredinu gde se razmatra investicija po osnovu njene vrste, sadržaja i lokacije. Svrha je da se utvrdi rizik po životnu sredinu koji potiče od predložene investicije, te da se utvrdi propisna ekološka dokumentacija koja će biti potrebna za otklanjanje takvog rizika. Provera bi trebalo da potvrdi da je realizacija projekta u skladu i sa ekološkom i socijalnom politikom Banke i sa domaćim zakonima. U svrhu izgradnje kapaciteta projekta u oblasti zaštite životne sredine, građevinski ili ekološki inženjer (GI) će biti angažovan sa punim radnim vremenom u toku realizacije projekta, kao član SRP. GI će vršiti proveru svake investicije. Provera će se vršiti na osnovu dostupne tehničke dokumentacije, vrste investicije i posete lokaciji. U slučaju dvosmislenosti (koje se ne očekuju u ovom trenutku zahvaljujući početnoj proceni) GI će se konsultovati sa stručnjakom SB za zaštitu životne sredine u svrhu dobijanja saveta. Rezultati ekološke provere se preslikavaju na kategoriju projekta i vrstu ekološke procene (EP) koja se mora izvršiti kako bi se na odgovarajući način prepoznao potencijal uticaja na životnu sredinu na samom početku pripreme, tako da bi problemi mogli da se sagledaju u toku izrade potprojekta i realizacije projekta. EP je proces koji vrši PIL ili drugi investitor kako bi predvideo, ocenio i smanjio uticaje na životnu sredinu, te rizike koji mogu nastati od Strana 69. od 157

70 Izveštaj o OPUŽSD i OESU predloženog potprojekta. Vrsta i delokrug EP zavisiće od rezultata procesa provere. Svaka vrsta izveštaja o EP trebalo bi da ukaže na moguće uticaje, te da definiše načine za unapređenje ekološkog učinka predloženog projekta. Izveštaj bi trebalo da sadrži prepoznate uticaje, njihove karakteristike (verovatnoća, opseg, vreme uticaja, značaj), kao i mere za izbegavanje, smanjenje i praćenje tih mera. Na osnovu posete lokaciji, OPUŽSD i studije izvodljivosti pripremljene za predložene investicije, investicije se grupišu prema ekološkom riziku, a propisno postupanje za svaku ekološku grupu opisano je u tabeli 10. Početne mere za smanjenje uticaja iz poglavlja o OPUŽSD trebalo bi da se uzmu u obzir prilikom pripreme propisne ekološke dokumentacije. Table 10 Propisno ekološko postupanje Vrsta investicije Obnova postojeće infrastrukture duž kanala i uvođenje mera za zaštitu vode Obnova brane Gazivode Nova izgradnja mostova i pristupnih puteva duž kanala Izgradnja malog rezervoara (40000 m 3 ) Izgradnja rezervoara Mihalić Ekološka dokumentacija koja se priprema pre izgradnje Spisak potrebnih stvari za PEM (aneks 10) Svaka zvanična saglasnost/dozvola PEM (aneks 11) Svaka zvanična saglasnost/dozvola PEM (aneks 11) Svaka zvanična saglasnost/dozvola PEM (aneks 11) Svaka zvanična saglasnost/dozvola Opcija 1) Potvrda Ministarstva životne sredine da PUŽS nije potrebna Izveštaj o PUŽS priprema se u skladu sa politikom SB sa PEM (Aneks XX) Druga dokumentacija o bezbednosti brane u skladu sa OP SB 3.37 Svaka zvanična saglasnost/dozvola Opcija 2) Potvrda Ministarstva životne sredine da PUŽS nije potrebna Pun izveštaj o PUŽS sa PEM, u skladu sa domaćim postupkom, kao i postupkom SB Raspored primene preporuka iz PUŽS Druga dokumentacija o bezbednosti brane u skladu sa OP SB 3.37 Svaka zvanična saglasnost/dozvola Zajmoprimac stručnjaku SB za zaštitu životne sredine daje predlog o kategorizaciji i nastavlja sa pripremanjem dokumentacije. Po završetku dokumentacije, stručnjak SB za zaštitu životne sredine istu razmatra, pre objavljivanja i početka procesa konsultacije. Strana 70. od 157

71 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Objavljivanje dokumenata i konsultacije Objavljivanje u javnosti i konsultacije o OPUŽSD i OESU OPUŽSD i OESU će biti objavljeni na internet stranici PIL gde bi trebalo da ostanu dostupni javnosti bar 14 dana. Dokumenta će biti dostupna i u odštampanom obliku u prostorijama PIL, kao i u opštinama Priština, Vučitrn i Zubin Potok na englesko, albanskom i srpskom jeziku. U paraleli sa tim, prilikom objavljivanja OPUŽSD i OESU, objaviće se poziv za podnošenje komentara zajedno sa elektronskom i poštanskom adresom. U isto vreme, odrediće se i objaviti datum i mesto održavanja javnih konsultacija. Pored objavljivanja poziva za učešće na javnim konsultacijama, trebalo bi preduzeti proaktivan pristup, uključujući slanje pozivnica uglednim akterima i opštinama. Javne konsultacije će se održati u opštinama Priština, Vučitrn i Zubin Potok. Svi relevantni komentari i zapisnici sa javnih konsultacija trebalo bi da se unesu u konačnu verziju OPUŽSD. Zapisnici sa javnih konsultacija trebalo bi da preslikavaju proces i ishod javnih konsultacija, kao i objavljivanje OPUŽSD i OESU. Takođe, trebalo bi da sadrže primerak pozivnica, spisak učesnika i kratak opis iznetih komentara. Pre davanja ocene, objavljuju se dokumenta o bezbednosti brane: a) Za branu Gazivode: Potpuni planovi OiM i EPP; b) Za novu branu: deljani plan nadzora građevinskih radova i osiguranja kvaliteta i plan instrumentacije; OiM plan i EPP. Objavljivanje propisne ekološke dokumentacije u toku realizacije projekta Celokupna propisna ekološka dokumentacija pripremljena u toku realizacije projekta (PUŽS, PEM, spisak stvari potrebnih za PEM) koja se objavljuje trebalo bi da se pripremi na engleskom, makedonskom i albanskom jeziku. PUŽS, PEM bi trebalo da se objavi na internet stranici PIL, kao i na internet stranicama predmetnih opština, gde bi trebalo da ostane dostupan javnosti bar 14 dana. Takođe, trebalo bi da bude dostupan u odštampanom obliku u prostorijama PIL i odgovarajućih opština. Nakon objavljivanja, trebalo bi objaviti poziv za dostavljanje komentara o dokumentaciji, zajedno sa elektronskom i poštanskom adresom. U paraleli sa tim, potrebno je organizovati javne konsultacije u sklopu procesa objavljivanja PUŽS i PEM. Javne konsultacije bi trebalo da se održe u svakoj predmetnoj opštini. Pored objavljivanja poziva za učešće na javnim konsultacijama na internet stranici PIL, trebalo bi preduzeti proaktivan pristup, uključujući slanje pozivnica uglednim akterima, NVO aktivnim u predmetnoj oblasti i potencijalno pogođenim opštinama. Zapisnici sa javnih konsultacija, koji sadrže primerak pozivnica, spisak učesnika i kratak opis iznetih komentara, trebalo bi da se unesu u konačnu verziju objavljenog dokumenta. Objavljivanje PUŽS i konsultacije o istoj trebalo bi da se održe dvaput. U fazi izrade uslova i u fazi izrade PUŽS. Postupak objavljivanja spiska stvari potrebnih za PEM je jednostavniji. Spisak stvari potrebnih za PEM bi trebalo da se objavi na internet stranici PIL, kao i na internet stranicama predmetnih opština, gde bi trebalo da ostane dostupan javnosti bar 14 dana, radi dostavljanja pisanih komentara. Takođe, trebalo bi da bude dostupan u odštampanom obliku u prostorijama PIL. Nakon objavljivanja, trebalo bi objaviti poziv za dostavljanje komentara o dokumentaciji, zajedno sa elektronskom i poštanskom adresom. Zapisnici sa javnih konsultacija, koji sadrže iznete komentare i postavljena pitanja, sa kratkim opisom iznetih komentara, trebalo bi da se unesu u konačnu verziju objavljenog dokumenta. Strana 71. od 157

72 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Provera usklađenosti sa propisima u vezi sa zaštitom životne sredine U toku realizacije projekta, zajmoprimac je dužan da primenjuje mere za smanjenje uticaja, te da vrši proveru istog. Tim zajmoprimca za realizaciju projekta mora posedovati stalnog stručnjaka za zaštitu životne sredine, koji bi bio odgovoran za proveru, pripremu dokumenata, objavljivanje i održavanje konsultacija, kao i za nadzor realizacije te monitoring projekta. Zajmoprimac je dužan da pripremi propisnu dokumentaciju, po mogućstvu pre početka postupka javnog poziva. Dostavljanjem propisne ekološke dokumentacije u sklopu dokumentacije za javni poziv, odgovornost za primenu mera za smanjenje uticaja se može preneti neposredno na izvođača radova, dok se monitoring i nadzor primene mera za smanjenje uticaja prenosi na inženjera koji vrši nadzor. Stručnjak SRP za zaštitu životne sredine redovno obilazi lokaciju i određuje dinamiku kojom inženjer koji vrši nadzor podnosi izveštaje. Stručnjak je dužan da propisno vodi celokupnu dokumentaciju o potprojektu u spisima, te da istu na zahtev stavi na raspolaganje Svetskoj banci. Takođe, dužan je da redovno podnosi izveštaj o pripremanju propisne dokumentacije i o primeni u redovnom izveštaju o napretku projekta. Svetska banka prati ekološki učinak Projekta redovnim uvidom u izveštaje, kao i nadzorom opšteg procesa provere, proverom kvaliteta dokumentacije i primene preporuka u vezi sa zaštitom životne sredine, uključujući i nenajavljen obilazak lokacije projekta. Strana 72. od 157

73 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Strana 73. od 157

74 Izveštaj o OPUŽSD i OESU ANEKSI Strana 74. od 157

75 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Strana 75. od 157

76 Izveštaj o OPUŽSD i OESU ANEKS 1.: OSNOVNE INFORMACIJE O KANALU IBAR Kanal Ibar, zajedno sa branom Gazivode, kompenzacionim rezervoarom Predvorica i sistemom za navodnjavanje pod pritiskom koji opslužuje ha, izgrađen je 1970-ih ih godina zajmom Svetske banke (YU-777). Taj kanal dug 49 km, bolje opisan kao sistem prenosa, zaista je nastavak kraćih deonica trapezoidnih kanala, zatvorenih kanala, tunela (14), akvadukta (20) i sifona (11): Otvoreni trapezoidni kanali: 18,9 km Otvoreni pravougaoni kanali: 2,1 km Zatvoreni kanali: 10,3 km Sifoni: 3,5 km Akvadukti: 2,3 km Tuneli: 9,5 km Samo oko polovina prenosnog sistema Ibar je otvorenog karaktera. Za vizuelnu inspekciju ostalog dela trebalo bi da se u potpunosti obustavi vodosnabdevanje. Međutim, ne postoji očekivanje da će se naći značajni kvarovi koji bi zahtevali radove na popravci zatvorenih delova zbog masivnog betona u pravougaonim kanalima i tunelima. Međutim, sifone je potrebno pažljivo ispitati. Projektovani kapacitet sistema na početku iznosi 22 m 3 /s 6a smanjuje se na 6,47 m 3 /s na kraju. Trapezoidni delovi kanala prvobitno su poslojeni betonom debljine 8 cm bez armature, prema standardima biroa SAD za reklamaciju. Posle 40 godina službe, takva vrsta poslojavanja je dostigla kraj svog životnog veka. U toku poslednjih 5-6 godina, preduzeće Ibar je izvršilo radove na popravci najoštećenijih delova zamenom postojećeg betona i kasnije stavljanjem armiranog betona debljine 12 cm preko postojećeg. Radove su izvršili domaći izvođači radova dok je kanal još uvek radio, pošto nije moguće zatvoriti sistem čak ni JEDAN dan. Presek kanala je podeljen na dva dela ugradnjom zaustavnog zida na sredini kanala i dve privremene brane. Tokom poslednjeg obilaska na terenu, nije zapaženo da postoje vidljivi propust na aktivnim umecima duž kanala i struktura. Izgleda da su najoštećeniji delovi kanala popravljeni. Zapažene su samo manje pukotine na starim delovima kanala bez ikakvog pomeranja koje bi ukazalo na ozbiljno slaganje nasipa ili efekat zamrzavanja / odmrzavanja u toku zime što bi uzrokovalo pomeranje betonskih ploča zbog pozadinskog pritiska akumuliranog leda. Međutim, betonske strukture imaju površinska oštećenja, moguće od zamrzavanja koje uzrokuje raspadanje i smanjivanje površine. To bi moglo da se desi kada je beton zasićen. 6 U ranijim izveštajima navodi se da je kapacitet kanala Ibar oko m 3 /s, što nije tačno. Strana 76. od 157

77 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Efikasnost kanala Ibar i gubici vode Svi izveštaji o vodenim resursima na Kosovu prenose da je opšta efikasnost prenosnog sistema Ibar oko 50 procenata. U najskorijem se iznosi pretpostavka da su skoriji radovi na obnovi podigli efikasnost sa 50 na 55 procenata (ili više). Podatak o toj proceni od 50 procenata potiče iz COWI studije: Ocena hidro sistema i procena dostupnosti vode, u okviru pripreme predložene elektrane Kosovo C. Lokalizovana curenja na oko 25 tačaka dostižu ukupno 595. Energetski kapacitet je sada smanjen na 600 MW, a potražnja za vodom na 500 l/s. Litri u sekundi su izmereni ili procenjeni u toku obilaska terena oktobra god. gde je jedno od najvećih curenja bilo 250 l/s na 17,5 km.7 Još jedno curenje od 149 l/s je dodato za neutvrđene gubitke i 488 l/s za curenje kroz spojeve. Ukupni gubitak od 1230 l/s čini oko 50 % pretpostavljenog prosečnog protoka od 2,45 m 3 /s. Pošto su sva curenja utvrđena godine zaustavljena na osnovu opažanja prilikom obilaska terena, gubici su sada ograničeni na curenje kroz pukotine i spojeve. Verovatno je da opšta efikasnost sada dostiže oko procenata. Metod procene gubitaka korišćen god. bio je prihvatljiv za grubu procenu. Gubici iz kanala Ibar bi sada trebalo da se mere metodom priliv/odliv korišćenjem preciznih merača akustičnog tipa, na primer. Ta metoda je veoma pogodna za uslove kanala Ibar pošto ima samo 5 ili 6 ispusta iz ovog kanala. Udaljenost između mernih stanica bi mogla da bude veća da bi se eliminisale greške u merenju. Nema (značajnih) funkcionalnih gubitaka presipanjem preko struktura. Potražnja za vodom Procene potražnje za vodom znatno se razlikuju od studije do studije vodenih resursa i potražnje za vodom u centralnom delu Kosova. Sistem Ibar je sistem sa višestrukom svrhom koji obezbeđuje navodnjavanje, opštinsku i industrijsku vodu, i vodu za hlađenje elektrana u blizini Prištine. Potražnja za vodom za te različite namene procenjena je u COWI studiji godine, i to: a) Elektrane: Potražnja za vodom u god. za elektranu C od 2000 MW procenjena je na 1,52 m 3 /s. 8 b) Potrošnja u elektrani Kosovo B procenjena je na 700 l/s tokom cele godine, a potrošnja u elektrani A na 200 l/s samo u toku letnjih meseci. c) U studiji se pretpostavlja da bi u god ha zemljišta bilo navodnjavano za šta potražnja iznosi 2000 m 3 po sezoni/ha (??? Izgleda da je ova procena potcenjena, izuzev ako je navodnjavanje samo dopuna za kiše). Pod ovim uslovima, godišnja potražnja za navodnjavanjem iznosila bi 20 miliona m 3 a potražnja u toku meseca sa najvećim opterećenjem 2,24 m 3 /s, ili 0,2 l/s/ha. Izgleda da su ove vrednosti potcenjene. 7 Metod stvaranja bazena, koji podrazumeva opadanje nivoa vode u bazenu koji se stvara dvema privremenim branama na razmaku od nekoliko stotina metara nije izvodljiv bez prekida protoka u kanalu. 8 Kapacitet elektrane sada je smanjen na 600 MW, a potražnja za vodom na 500 l/s. Strana 77. od 157

78 Izveštaj o OPUŽSD i OESU d) Godišnja domaća potrošnja procenjena je na 14,6 miliona m 3 sa najvišim opterećenjem od 480 l/s u letnjim mesecima. e) Godišnja procenjena industrijska potrošnja procenjena je na 31,5 miliona m 3. Uz pretpostavku da bi se gore navedeni gubici smanjili za 25 procenata, priliv u skorijoj budućnosti i godišnja zapremina na početku kanala Ibar procenjena je na 8,56 m 3 /s i 189 miliona m 3 od čega 47,4 miliona m 3 čine gubici. U studiji je određeno da bi bila prihvatljiva simulacija prosečnog perioda od 25 godina zabeleženih priliva u Gazivode. Zaključak je bio da ima dovoljno vode da se zadovolji potražnja potrošača. U studiji iz godine pod nazivom Procena potražnje za vodom i vodosnabdevanja, i izvodljivosti šeme južni Ibar-Lepenac, usvojene su drugačije pretpostavke. Potrošnja vode za navodnjavanje procenjena je na 3200 m 3 /ha/godišnje (tj. 16,2 miliona m 3 za ha). U studiji su ispitane četiri mogućnosti i ispravno je simuliran rad rezervoara Gazivode u periodu od 25 godina, od do godine, uz pretpostavku da bi gubici mogli da se smanje sa 50 procenata iz mogućnosti A i B na 25 procenata u mogućnostima C i D. U toj studiji se iznosi pretpostavka da bi ugrađeni kapacitet elektrane Kosovo C iznosio 2000 MW, sa godišnjom potražnjom za vodom od 48 m 3. Mogućnost Navodnjavanje m 3 /godišnje Termo Industrija Domaće Gubici (%) Ukupno m 3 /godišnje A. 700 A/B Prisutno B 5000 A/B/C C 5000 A/B/C D A/B/C Prema trenutnom stanju, rezervoar se ne koristi ni približno koliko može. Prema Mogućnosti B, simulacija pokazuje da sistem može da zadovolji svu potražnju za vodom za navodnjavanje, industrijsku i domaću potražnju, uključujući vodu za hlađenje elektrana, čak i sa efikasnošću od 50 %. Međutim, razlike u nivou vode u rezervoaru Gazivode mogu da se povećaju sa manje od 10 metara (5 m godine) na nivo koji odgovara razlikama u zapremini od uobičajenog skladišta od 350 milion m 3 na oko 250 miliona m 3 (izuzev godine kada će spasti na 150 miliona m 3 ). Prema Mogućnosti C sa smanjenjem gubitaka na 25 procenata i povećanom industrijskom potražnjom do maksimuma, ukupna potražnja je i dalje zadovoljena ali bi zapremina rezervoara Gazivode spala na manje od 200 miliona m 3 jedne godine od dve, a jedne godine ispod 100 miliona m 3, što je i dalje iznad minimalnog nivoa potrebnog za funkcionisanje elektrane. U zaključku, nijedna od prethodnih studija bilansa vode nije na odgovarajući način predstavila postojeću predloženu potražnju za vodom i/ili je izvršena na nivo koji je potreban za nivo izvodljivosti. Konsultantska firma koja će biti angažovana u okviru pripremne studije Banke trebalo bi da revidira studije simulacije korišćenjem: i) ažuriranih podataka o potražnji Strana 78. od 157

79 Izveštaj o OPUŽSD i OESU za vodom posebno za Kosovo C i usvajanjem realnih procena za potražnjom za navodnjavanjem, i ii) simuliranjem rada rezervoara do maksimalnog broja godina. Ako se mere ne preduzmu sada moguć je nedostatak vode u budućnosti: Kanal sada prima 60 miliona m 3 /godišnje iz Podvorice da bi isporučio ukupno 40 miliona m 3 /godišnje potražnje (3 m 3 /s), čime efikasnost iznosi oko %. Zemljište koje se navodnjava trenutno obuhvata samo ha (sa potrošnjom od do m 3 /ha/godišnje, u zavisnosti od useva), ili preusmeravanje kanala od 4 miliona m 3 /godišnje u god. Ovo je mali deo od ukupne površine od ha koja se može navodnjavati, a što nije ostvarivo u skorijoj budućnosti zbog nedovoljne upoznatosti sa datom mogućnošću. Tih 60 milion m 3 /godišnje u budućnosti (kada se PTV u Prištini, elektrana C i dodatnih ha obradivog zemljišta povežu na kanal Ibar), moglo bi da poraste na 200 miliona m 3 /godišnje ili 10 m 3 /s (kanal, prema svojim karakteristikama, ima kapacitet od 22 m 3 /s, koji na kraju opada na 6,5 m 3 /s). Gazivode je izgrađeno za sledeću potražnju za vodom: 17 % za poljoprivredu, 8 % za pijaću vodu, 70 % za industriju. Prosečni priliv u Gazivode je 350 miliona m 3 /godišnje a stalna zapremina je otprilike ista. Sada ispušta oko 200 miliona m 3 /godišnje za hidroelektranu, koja vodu ispušta nazad u reku Ibar (umesto u kanal) preko balansnog rezervoara Predvorica, da bi proizvela samo 2 % energije u zemlji (ali to pomaže da se premosti potražnja za energijom u trenucima najvećeg opterećenja, i donosi oko 55 % prihoda preduzeća Ibar). Ubuduće, povećanje potražnje za vodom iz kanala Ibar sami tim će u vremenu biti slična (mada neće biti slična po potrošnji) ispustima hidroenergije, i trošiće dobar deo priliva reke u Gazivodama (ostavljajući malu međugodišnju zapreminu i uzrokujući velike varijacije u nivou/na početku u Gazivodama). Teret nedostatka vode zatim može da snosi poljoprivreda (navodnjivih ha se ne može pouzdano navodnjavati) i/ili životna sredina. Šema ispumpavanja uskladištene vode u Gazivodama Izgradnja šeme skladišta za ispumpavanje korišćenjem rezervoara Gazivode i kompenzacionog rezervoara Predvorice mogla bi da se predvidi kako bi se optimizovao kapacitet energije u trenucima najvećeg opterećenja na Kosovu. Trenutni kapacitet Predvorice od m 3, verovatno će morati da se udvostruči kako bi se generisala električna energija u periodu od oko 8 sati. Konsultant će odrediti tehničku predizvodljivost razvoja takve šeme, primenom simulacija rezervoara. Uslovi neće predviđati nikakvu inženjersku studiju, uključujući studije i geotehnička ispitivanja. Strana 79. od 157

80 Izveštaj o OPUŽSD i OESU ANEKS 2: NASELJA DUŽ KANALA IBAR-LEPENAC Vidi kartu u prilogu Strana 80. od 157

81 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Strana 81. od 157

82 Izveštaj o OPUŽSD i OESU ANEKS 3: BIBLIOGRAFIJA Uopšteno 1. Vodosnabdevanje iz hidrosistema Ibar-Lepenac za predloženu elektranu Kosovo C - Procena hidro sistema i procena dostupnosti vode (COWI - BCEOM, 2007); 2. Sigurnost vodosnabdevanja za centralni deo Kosova (SCE IOW, 2012); 3. WEAP-uzorna studija 2011 (SCE IOW, 2012), koja je poslužila za sastavljanje gore navedene studije i u kojoj je simulirano nekoliko mogućnosti na period od 25 godina. 4. Politika vodosnabdevanja (Zeleni dokument) Radno telo za vodu Kosova avgust godine; 5. Integrisanje životne sredine u napredak i izglede poljoprivrede i šumarstva u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji - Izdanje II, Kosovo, 2007; 6. Plan upravljanja slivom reke Ibar (finansirala EU). 7. Kosovo U pravcu akcionog plana strateškog vodosnabdevanja Procena potražnje i snabdevenosti vodom, i izvodljivost šeme južnog Ibra-Lepenca Radna verzija za raspravu ( ), autori Januš Kindler i Lorens Atvil, konsultanti za SB. 8. Procena uticaja projekta elektrane na Kosovu na životnu sredinu i društvo, Svetska banka: Komentari na studiju sistema vodosnabdevanja Ibar-Lepenac na Kosovu, autori Hajke Mejnhart i Nezir Sinani (januar 2013). 9. Radovi na zaštiti kanala Ibar-Lepenac Opštinsko vodosnabdevanje i kanalizacioni sistem u Prištini, Faza III Usluge konsaltinga za pripremu detaljnog projekta i javnog poziva Dorš SWECO KIWER Consulting (avgust 2013). Životna sredina 1. Izveštaj o učinku regionalnih preduzeća za vodosnabdevanje - Regulatorna služba za vodu i otpad, Izveštaj, Gjendjia e Mbeturinave ne Kosove, Studija izvodljivosti za razvoj novog vodenog resursa, Projekat regionalnog vodosnabdevanja u Prištini, Procena potražnje i snabdevenosti vodom, i izvodljivost šeme južni Ibar-Lepenac, Ekološki tokovi u politici vodenih resursa, Planovi i projekti, Dokument Svetske banke, Promena izgleda ruralne sredine - Knjiga o poljoprivrednom i ruralnom razvoju na Zapadnom Balkanu, Dokument Svetske banke, Strana 82. od 157

83 Izveštaj o OPUŽSD i OESU 7. Kosovo otključava potencijal za rast: Strategije, politika, mere, dokument Svetske banke, Podaci i slike sakupljene u ispitivanju kanala Ibar-Lepenac 9. Dokument o tehničkom pregledu Energetski sektor, Stručnjaci koje su finansirali EK i Svetska banka, u konsultaciji sa donatorima i kosovskim organima vlasti Društvo 1. Podaci dobijeni od: Kosovska agencija za statistiku, za 31 naselje (selo) i pet opština, uključujući: a. broj domaćinstava po selu, b. strukture društvene populacije, c. strukture ekonomske populacije, d. strukture obrazovne populacije, e. statistiku o poljoprivredi i 2. podatke dobijene od Kosovske agencija za zaštitu životne sredine a. Izveštaj o stanju životne sredine, b. Mesta problematična za životnu sredinu na Kosovu, c. Izveštaj o stanju vazduha, d. Emisije gasova sa efektom staklene bašte na Kosovu, e. Katastar zagađivača vode, f. Stanje vode na Kosovu, g. Stanje otpada na Kosovu, h. Stanje prirode, itd. 3. UNDP Kosovo, Podaci i izveštaj o društvenom razvoju na Kosovu, uključujući Izveštaj o ljudskom razvoju za Kosovo, Strana 83. od 157

84 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Strana 84. od 157

85 Izveštaj o OPUŽSD i OESU ANEKS 4: RADNA VERZIJA USLOVA ZA PUŽSD KOD REALIZACIJE KOMPENZACIONOG REZERVOARA U MIHALIĆU Vanredni rezervoar u Mihaliću PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU i DRUŠTVO USLOVI (radna verzija) KIL ZAŠTITA KANALA IBAR-LEPENAC STUDIJA IZVODLJIVOSTI 1. Uvod Vlada KOSOVA priprema inženjerski projekat i plan za realizaciju projekta vanrednog rezervoara u Mihaliću (VRM). Cilj projekta je da se obezbedi voda za kanal Ibar-Lepenac u okviru snabdevanja vodom za potrebe navodnjavanja, industrije (EKK) i snabdevanja pijaćom vodom (Priština). Svrha ove studije je da se izvrši procena uticaja na životnu sredinu/društvo od predloženih radova, u skladu sa uslovima Vlade KOSOVA i zaštitnim merama Svetske banke, naime: Kosovski propisi: Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (br. 9/2004), Zaštitne mere SB: o Procena uticaja na životnu sredinu, OP/BP 4.01, o Procena uticaja na društvo, OP/BP Ovaj projekat se realizuje u okviru Projekta ZAŠTITE KANALA IBAR-LEPENAC koji finansira Svetska banka a realizuje PIL. Razmera projekta: Velika brana visine od preko 20 metara, može da zadrži skoro 3 miliona kubnih metara, na površini od otprilike 30 ha. Projekat je klasifikovan u A klasi u obema klasifikacijama (domaćoj i Svetske banke) tako da je podnet na detaljnu PUŽSD. 2. Opis građevinskih radova Projekat obuhvata izgradnju i rad sledećih glavnih elemenata: Brana, Rezervoar Cevovod sa priključkom na kanal IL Opšte stanje projekta prikazano je u slici dole. Strana 85. od 157

86 Izveštaj o OPUŽSD i OESU 3. Glavna pitanja u vezi sa zaštitom životne sredine koja su predmet studije izvodljivosti Mesto koje je predloženo za realizaciju vanrednog rezervoara u Mihaliću (VRM) nalazi se blizu sela Mihalić u Opštini Vučitrn. Prosto je prvenstveno seoskog karaktera sa planinskim naseljima i raštrkanim manjim naseobinama. Prostor koji će biti namenjen za VRM trenutno je poljoprivredno zemljište koje se nalazi sa obeju strana uvale u blizini Mihalića. PUŽSD će morati da obuhvati procenu bar sledećih pitanja u vezi sa zaštitom životne sredine, a koja su navedena u studiji izvodljivosti: Promena hidrološkog režima, uticaj na kvalitet vode i biološke zajednice u oba jezera (rezervoara vode) i u reci Sitnica kao pritoci. Zagađivači ili opasne supstance (pesticidi) kao mogući izvor taloga i nanosa u slivovima u blizini projekta, uglavnom zbog bujica i ljudskih aktivnosti. Zemljišni pokrivač i stabilnost zemljišta. Pejzaž i pogodnosti. 4. Glavna pitanja u vezi sa zaštitom životne sredine koja su predmet studije izvodljivosti Određivanje očekivanog uticaja realizacije i rada rezervoara u Mihaliću na društvo ukazuje na sledeća glavna pitanja: Uzeto zemljište i eksproprijacija; Gubitak pristupa lokalnoj putnoj infrastrukturi. 5. Posebni uslovi: Procena uticaja na životnu sredinu/društvo Priprema procene uticaja na životnu sredinu/društvo rukovodi se uslovima MOESP i Politikom zaštitnih mera Svetske banke, kako je podvučeno u Okviru procene uticaja na životnu sredinu i društvo (OPUŽSD) za Projekat obnove kanala IL. PUŽSD koja se priprema u okviru ovog ugovora vrši analizu mogućih uticaja u vezi sa radovima i funkcionisanjem. Procena uzima u obzir fizičke, biološke i socio-ekonomske uticaje radova i, uopšte, pozitivne i negativne uticaje u vezi sa realizacijom. Konkretno, konsultant je dužan da: izvrši uvid u predloženi projekat i plan izgradnje; izvrši uvid u osnovno stanje na lokaciji projekta; oceni socijalna pitanja; održi sastanak sa relevantnim stranama radi obavljanja razgovora o poimanim uticajima plana radova, uključujući i lokalnu zajednicu; utvrdi koji su kratkoročni popravljivi i nepopravljivi uticaji na životnu sredinu a koji bi nastali izgradnjom i radom projektovanog rezervoara; obezbedi plan za smanjenje predviđenih uticaja na životnu sredinu i društvo, a koji su u vezi sa projektom. Strana 86. od 157

87 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Konsultant je dužan da dostavi izveštaj o proceni uticaja na životnu sredinu/društvo sa podacima nalaza iz studije, a koji se zasnivaju na sledećem pregledu, i koji sadrže bar: 1. kratak pregled (na engleskom jeziku) na najviše 2 strane; 2. opis radova i razmotrenih alternativa; 3. pravni okvir, uključujući zakone u vezi sa zaštitom životne sredine, korišćenjem zemljišta, upravljanjem vodom i druge srodne zakone i propise; 4. opis postojeće životne sredine; 5. fizičku 6. biološku 7. socio-ekonomsku 8. analizu uticaja, uključujući i izbor poželjnih opcija; fizičku biološku socio-ekonomsku 9. analizu poželjne opcije za smanjenje uticaja; 10. mere za smanjenje uticaja, monitoring; 11. plan ekološkog i socijalnog upravljanja; 12. evidenciju obavljenih konsultacija; 13. tehničke anekse; opis postojeće životne sredine i analizu uticaja koja se zasniva na terenskom ispitivanju bar u sledećim oblastima: Hidrološki kontekst (uzvodno, lokacija rezervoara, i nizvodno do reke Sitnica) Kvalitet vode (uzvodno, lokacija rezervoara, i nizvodno do reke Sitnica) Kopnena flora i fauna (lokacija projekta i okolina) Vodena fauna i flora (uzvodno, lokacija rezervoara, i nizvodno do reke Sitnica) Populacija, domaćinstva i postojeće ljudske delatnosti na prostoru sliva rezervoara U tabeli dole navedena su minimalna ispitivanja na terenu koja je konsultant dužan da sprovede u periodu od godinu dana pre uređivanja pune PUŽS. Strana 87. od 157

88 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Tabela 11: Ekološko ispitivanje na terenu koje treba izvršiti pre PUŽS u okviru VRM Oblast Stavka Opšti Načelo Period Hidrološki uslovi Protok vode iz prirodnih Izrada projekta Stalno merenje protoka, i sakupljanje Jedna godina tokova na lokaciji svakodnevne kišnice Kvalitet vode iz prirodnih tokova na lokaciji Početno stanje Osnova za praćenje u toku faze izgradnje i rada Fizička, hemijska i bakteriološka analiza na nekoliko uzoraka sakupljenih na lokaciji, uzvodno i nizvodno Jedan period poplave Vlažne i suve Hidogeološki uslovi Nivo i kvalitet podzemne vode Početno stanje Osnova za praćenje u toku faze izgradnje i rada Bar na tri bušotine iskopane na lokaciji, uzvodno i nizvodno: Merenje sedmičnog nivoa sezone Jedna godina Mesečna hemijska analiza Prirodni ekosistemi Vodena fauna Popis za početna stanja Procena uticaja Popis vrsta beskičmenjaka i riba na lokaciji 1 u suvoj sezoni 1 u vlažnoj sezoni Polu vodena fauna Popis za početna stanja Procena uticaja Popis amfibija na lokaciji Jedna godina prave sezone Kopnena fauna Popis za početna stanja Procena uticaja Popis sisara (uključujući i slepe miševe), insekata i reptila na lokaciji Jedna godina prave sezone Ptice Popis za početna stanja Procena uticaja Ptice nađene na lokaciji i upotrebljeno stanište (gnežđenje, prezimljavanje ili migracija) Jedna godina prave sezone Strana 88. od 157

89 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Ova procena se piše na precizan način tako da se može lako shvatiti i među službenicima koji se ne bave tehničkim stvarima i organizuje se jasno kako bi predstavila pozitivne i negativne uticaje utvrđenih radova. Tehnički potkrepljujući podaci unose se u tehnički aneks izveštaja. 6. Javne konsultacije U toku vršenja ove procene, izvođača radova je dužan da održi sastanke sa pogođenim stanovništvo, relevantnim vladinim i nevladinim subjektima. Zapisnik sa tih sastanaka se ukratko prenosi u proceni, a pisani zapisnik sa tih sastanaka dostavlja se u delu aneksa izveštaja o proceni. 7. Javni komentar Ovaj izveštaj se dostavlja MOESP radi uvida. Pored toga, izveštaj se stavlja na raspolaganje javnosti radi iznošenja komentara u periodu od najmanje 30 dana. Na kraju perioda ostavljenog za iznošenje javnih komentara, isti se razmatra i unosi u konačni dokument o proceni uticaja na životnu sredinu. 8. Akcioni plan za preseljenje Pošto je verovatno da će zbog radova biti potrebno nedobrovoljno preseljenje, izrađuje se akcioni plan za preseljenje (APP) u vezi sa pogođenim mestima. Isti plan se izrađuje u skladu sa domaćim pravnim okvirom Kosova i u skladu sa uslovima Svetske banke u vezi sa nedobrovoljnim preseljenjem (OP 4.12), i OPUŽSD za Projekat obnove kanala IL. 9. Rezultati Radna verzija OPUŽSD, uključujući i ESPU radi konsultacija i uvida Konačni OPUŽSD i PEM, zajedno sa utiscima sa konsultacija i uvida PEM koji se odnose na određenu lokaciju Spisak stvari potrebnih za PEM Po potrebi: Radna APP radi konsultacija i uvida Konačni APP, zajedno sa utiscima sa konsultacija i uvida Nije definisan 10. Period rada Strana 89. od 157

90 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Strana 90. od 157

91 Izveštaj o OPUŽSD i OESU ANEKS 5: KRATAK PREGLED REZULTATA ISPITIVANJA VODE U MIHALIĆU9 U sledećoj tabeli dati su ukratko rezultati ispitivanja vode uzeti i iz Kocks studije izvodljivosti i od strane konsultanta u toku faze izrade projekta. Minimalne, maksimalne i srednje vrednosti date su za svaki slučaj kao i ukupan broj uzoraka i broj koji je u skladu sa standardom. Parametar Jedinica Mikrobiološki parametri Escherichia coli (E. (broj / 100 coli) ml) (broj / 100 Enterococci ml) Vrednost parametr a Min Sredn je 273, ,54 Maks. 677, ,0 0 Broj uzoraka Ukup no ispun java Hemijski parametri Acrylamide µg/l 0,1 0,00 0, µg/l 1,00 1,00 1, Ispunj ava standa rd 0,0 % 0,0 % 100,0 % Antimon 5 Arsen µg/l 10 1,00 1,00 1, ,0% Benzen µg/l 1 0,10 0,23 0, ,0% Benzo(a)piren µg/l 0,01 0,00 0,07 1, ,3 % 100,0 mg/l 1 0,01 0,01 0, Bor % 100,0 µg/l 10 0,10 1,90 2, Bromat % 100,0 µg/l 5 0,10 0,17 0, Kadmijum % 100,0 µg/l 50 1,00 2,02 10, Hrom % Bakar mg/l 2 0,00 0,42 2, ,9 % 100,0 µg/l 50 5,00 5,63 10, Cijanid % 1,2-dihloroetan µg/l 3 0,03 0,32 1, Epihlorohidrin µg/l 0,1 0,00 0,00 0 Fluor Olovo mg/l 1,5 0,05 0,18 0, µg/l 10 1,00 1,00 1, ,0 % 100,0 % 100,0 % 9 KOCKS STUDIJA IZVODLJIVOSTI - OPŠTINSKO VODOSNABDEVANJE I KANALIZACIONI SISTEM U PRIŠTINI, FAZA III Strana 91. od 157

92 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Živa Nikl Nitrat Nitrit Pesticidi Pesticidi Ukupno Policiklični aromatični ugljovodonici µg/l 1 0,05 0,09 0, µg/l 20 0,01 0,99 1, mg/l 50 1,00 1,51 1, mg/l 0,5 0,01 0,02 0, µg/l 0,1 0,03 0,03 0, µg/l 0,5 0,03 0,03 0, µg/l 0,1 0,00 0,00 0 Selen µg/l 10 1,00 1,00 1, Tetrahloroetan i trihloroetan µg/l 10 0,10 0,69 1, Trihalometan Ukupno µg/l 100 0,00 0,00 0, Vinil hlorid µg/l 0,5 0,00 0, Parametar Parametri pokazatelja Jedinica Vrednost parametr a Min. Sredn je Aluminijum µg/l ,00 51,52 Maks. 200,0 0 Broj uzoraka Ukup no ispun java Amonijum mg/l 0,5 0,01 0,06 0, Hlorid mg/l 250 2,90 3,28 3, Clostridium perfringens (uključujući pore) Boja (koeficijent spektarne apsorpcije od 436 nm) Provodljivost Koncetracija vodnika jona broj / 100 ml 1/m Prihvatljivo za potrošače i nema abnormalne promene µscm -1 pri 20 C ph jedinice >=6,5 i =<9,5 0 0,00 28,50 50, ,30 0,10 0,14 0, ,7 9 Gvožđe µg/l ,00 95,32 263, ,92 8,48 11, , ,0 % 100,0 % 100,0 % 100,0 % 100,0 % 100,0 % 100,0 % 100,0 % 100,0 % Ispunj ava standa rd 90,5 % 100,0 % 100,0 % 0,0 % 0,0 % 100,0 % 85,0 % 86,4 % Strana 92. od 157

93 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Mangan µg/l 50 2,40 35,85 115, ,4 % Prihvatljivo za potrošače Miris i nema 0,00 0,00 0,00 6 abnormalne promene 0,0 % Kapacitet oksidacije mg/l O 2 5 0,00 0, Sulfat mg/l 250 6,50 7,21 7, ,0 % Natrijum mg/l 200 2,80 3,54 5, ,0% Prihvatljivo za potrošače Ukus i nema 0,00 0,00 0,00 6 abnormalne promene 0,0 % Zbir kolonije 22 nema abnormalne promene 0,0 % Koliformna bakterija broj / 100ml Ukupni organski ugljenik (TOC) Zamućenost nema abnormalne promene FNU, Prihvatljivo za potrošače i nema abnormalne promene 1,00 1,76 2, ,10 0,96 2, ,0 % 0,0 % 70,6 % Strana 93. od 157

94 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Parametar Jedinica Vrednost parametr a Min. Sredn je Maks. Broj uzoraka Ukup no Radioaktivnost Tritijum Bq/l 100 0,00 0,00 0 Ukupna indikativna doza msv/godišn je 0,1 0,00 0,00 0 Direktiva Saveta EU o prelivanju upijanje 0,00 0,00 0 ph-vrednost kod saturacije kalcita -0,25 6,17 7,89 10 delta ph vrednost (WE) 0,23 0,30 0,40 7 ph vrednost saturacije (WE) 7,53 7,75 7,85 7 indeks saturacije (WE) -0,31 0,20 0,44 11 kapacitet rastvaranja kalcita (WE) mg/l -9,31-4,43 10,00 8 kapacitet kiselosti ph 4,3 (WE) mmol/l 2,59 2,75 3,00 21 tvrdoća karbonata (WE) dh 6,20 7,20 7,60 6 osnovni kapacitet ph 8,2 (WE) mmol/l 0,03 0,09 0,10 18 slobodna ugljena kiselina (WE) mg/l 4,50 4,50 4,50 7 ukupna tvrdoća (ICP dh)(we) dh ,76 9,10 20 ukupna tvrdoća (ICP,mmol)(WE) mmol/l 1,11 1,40 1,63 19 ukupno suspendovane čvrste supstance 3,00 9,50 16,00 2 rastvorene čvrste supstance mg/l 0,00 0,00 0 Kalcijum mg/l ne postoji 36,90 49,66 57,20 21 Magnezijum mg/l ne postoji 3,60 4,35 4,90 21 Hemijska potražnja za kiseonikom (COD) mg/l ne postoji 4,20 4,35 4,50 2 ispun java Ispunj ava standa rd Strana 94. od 157

95 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Strana 95. od 157

96 Izveštaj o OPUŽSD i OESU ANEKS 6: KARTE KORIŠĆENJA ZEMLJIŠTA Vidi odvojeni dokument: IZDANJE I 3 Strana 96. od 157

97 Izveštaj o OPUŽSD i OESU ANEKS 7 PREDLOŽENA FIZIČKA POBOLJŠANJA OPŠTE Tokom ispitivanja inventara kanala utvrđeno je da je kanal izložen raznim vrstama zagađenja i zamućenosti koji potiču iz izvora koji su svrstani u 4 kategorije: Infiltracija mutne vode u kanal Deponije Sedimentacija Vegetacija Radovi za zaštitu i sanaciju odnosno rehabilitaciju su podeljeni u 16 kategorija kako sledi: Putevi, mostovi, pešački prelazi i pokrivna ploča 1. Pristupni putevi 2. Rehabilitacija mosta sa novim prelazom preko drenažne cevi 3. Sanacija mosta bez drenažne cevi 4. Predloženi novi most 5. Pokrivne ploče u Zubinom Potoku 6. Mostovni pešački prelazi Zaštita od vode koja otiče 7. Odlivni kanali iznad kanala 8. Odvodni sifoni ispod kanala 9. Potporni zidovi iznad nivoa kanala 10. Zaštita od padine ispod nivoa kanala 11. Kanalizacija (septičke jame) 12. Propusti oborinskih voda Vegetacija, ograde i razno 13. Ograde oko perimetra (perimetarne ograde) 14. Rešetke za zaustavljanje otpada na ulazu tunela/pokriveni delovi 15. Vegetacija 16. Razvodni rezervoari PUTEVI, MOSTOVI, PEŠAČKI PRELAZI I POKRIVNA PLOČA Pristupni putevi U nekim segmentima nedostaje pristupni put, dok u preostaloj dužini pristupni put postoji, ali je potrebno da se sanira jer nije dobro održavan. Cela dužina otvorenog kanala trebalo bi da bude pokrivena pristupnim putem u poprilično dobrom stanju barem na jednoj strani. Predloženo je da se izgradi novi put u segmentima odnosno delovima gde to nedostaje. Postojeći put koji je u lošem stanju trebalo bi da se popravi i održava. Strana 97. od 157

98 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Rehabilitacija mosta sa novim prelazom preko drenažne cevi 28 mostova bez puta sa armiranim betonom predstavljaju zabrinutost. Ove strukture su uglavnom u prilično dobrom stanju. Da bi se sprečilo slivanje odnosno odlivanje vode koja dolazi od padinskih puteva trebalo bi uraditi aranžmane kako bi se osiguralo da se oborinske odnosno atmosferske vode mogu ukloniti sa mosta. U tu svrhu, uz mostove se moraju sagraditi novi kanali za prikupljanje i omogućavanje prelaska atmosferskih voda sa putnog jarka i iz odvoda betonskih propusta koji moraju biti izgrađeni uz kanal. Osim toga, predloženi su sledeći sanacioni radovi: Oštećene betonske površine treba delimično popraviti. Oštećeni paralelni zidovi treba da se uklone i treba da se podignu novi zidovi. Metalna ograda biće sanirana: uklanjanje rđe, predpremaz i završni sloj. Napomena: Prelaz atmosferskih voda preporučenih na 28 mostova će morati biti pažljivo razmotreni u fazi Glavnog projekta. Uistinu, rešenje može biti predloženo samo ako postoji očigledno mesto za pražnjenje atmosferskih voda preusmerenih preko kanala. Sanacija mosta bez drenažne cevi 6 mostova bez kolovoza sa armiranim betonom predstavljaju zabrinutost. Za te mostove, potrebni su samo sanacioni radovi predloženi u prethodnom paragrafu. Novi most Uočeno je da je jedan most u potpunosti uklonjen na stacionaži ,00. Taj most koji nedostaje na stacionaži treba da bude rekonstruisan. Pokrivna ploča u Zubinom Potoku Kada se sanira postava, predloženo je da se izgradi pokrivna ploča preko 400 m u Zubinom Potoku iz sigurnosnih razloga, ali i da se spreči odlaganje čvrstog otpada. Na osnovu naših razgovora sa upravom Kanala Ibar- Lepenac na severu, stanovnici u selu Zubin Potok podržavaju pokrivanje preostalih otvorenih delova kanala. Mostovni pešački prelazi Tokom ispitivanja lokaliteta uočeno je da treba izgraditi nove mostovne pešačke prelaze, posebno u naseljenim zonama u kojima ne postoji most u blizini. Predloženo je da se izgradi mostovni pešački prelazi na 7 lokacija. ZAŠTITA OD ODLIVNIH VODA Odlivni kanali iznad kanala Uz glavni kanal identifikovano je 32 neodlivnih kanala ( sifona). Ove strukture su uglavnom u lošem stanju i vrlo često ispunjene sa zemljom. Budući da je većina njih nefunkcionalna, atmosferska voda preliva se u kanal i stvara zagađenje i sedimentaciju. Strana 98. od 157

99 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Odvodni sifoni ispod kanala Uz glavni kanal su identifikovani 21 ne odvodna no prelaz ispod kanala (sifona). Ove strukture su uglavnom u lošem stanju i vrlo često ispunjene zemljom. Budući da je većina njih nefunkcionalna, atmosferska voda se preliva u kanal i stvara zagađenje i sedimentaciju. Potporni zidovi iznad nivoa kanala Uz uzbrdnu obalu duž kanala atmosferska voda se ne prikuplja i neposredno se voda odliva u kanal. Predloženo je tamo gde je nagib strm da se izgrade potporni zidovi u skladu sa specifičnim tipovima predstavljenim u slikama dalje u kombinaciji sa drenažnim propustom. Slika 17: Potporni zid tip V Jačanje padine naniže od kanala Četiri područja su identifikovana s potencijalnim rizikom od ispiranja ili klizišta naniže od kanala. Rizik nastaje usled kombinacije nekoliko faktora: - Strmog ugla nagiba - Visokog nivoa vode u nasipu - Drveća i korenja koje raste u nasipu Predložena stabilizacija uključuje sledeće mere: - Uklanjanje vegetacije; - Iskrčiti panjeve, punjenje rupe i sabijanje; - Profilisanje nasipa i ispunjavanje zona depresije; - Postavljanje geomata; - Punjenje od 25 do 50 cm gornjeg sloja - Ugradnja gabiona u podnožju nasipa za stabilizaciju podnožja šanca, odvoda; nasipa i učvrstiti geomat; - Hidrosetva Propust oborinskih voda Uz stranu kanala uzbrdo, nije predviđen propust za prikupljanje atmosferskih voda. Zbog tog odsustva odvodnjavanja voda sa gornje padine se preliva u kanal. Strana 99. od 157

100 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Kanal je izvorno projektovan na način da se oborinske vode sa uzbrdnog nagiba odlivaju direktno u kanal kroz ulazni ili druge prelaze preko kanala. Odliv oborinske odnosno atmosferske vode se obavlja preko odlivnih kanala iznad kanala i preko sifona ispod kanala. Na lokacijama uz kanal gde se oborinske vode ne prikupljaju prema odlivnom kanalu ili sifonu, oborinske vode se ispuštaju direktno u kanal. Preporučuje se da se izgradi otvoreni betonski propusni odvod po celoj dužini otvorenog kanala na desnoj obali za prikupljanje vode koja dolazi sa padine. Propust će prikupljati oborinske vode do najbližeg odlivnog kanala ili odlivnog sifona. Slika 19: Odvodni propust pravougaonog oblika Slika 18: Odvodni propust - trapez oblika Napomena: Na početku bila je predviđena platforma široka 1m na obe strane kanala. Zbog nepostojanja održavanja oko kanala, prizemni nagib je erodirao i trenutno na većini lokacija kanal je u kontinuitetu padine kanala. VEGETACIJA, OGRADE I OSTALO Ograda oko perimetra Ograde su predložene u izgledu crteža, kada je to potrebno iz bezbednosnih razloga. Ukupno je predložena ograda u dužini od 2410 metara. Slika 20: Detaljni prikaz predložene metalne ograde Rešetke za zadržavanje smeća na ulazu tunela/pokriveni delovi Ulazni i izlazni delovi tunela su u pristojnom stanju. Većina tunelskih ulaza su nezaštićeni rešetkama za zaustavljanje otpada. To je potrebno kako se bi se sprečio ulazak vegetacije, otpada, životinja, itd... u tunel. Strana 100. od 157

101 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Fotografija: Ulazni deo tunela / natkriveni delovi Intenzivna vegetacija Intenzivna vegetacija uz kanal uočena je tokom popisa duž oba dela odnosno saniranog i nesaniranog dela kanala. To uzrokuje zagađenje vode sa ulaskom organskog materijala i oštećuje postavu i konstrukcijske spojeve razvojem korenja. Pitanje intenzivne vegetacije je dalje razrađeno u Izveštaju pod nazivom "Vegetacija". Da bi se izvršila trajna restoracija kanala i sprečila daljnja šteta, vegetacija se mora tretirati i neka pravila se moraju poštovati. U idealnom slučaju, da bi se očuvao kanal (betonske obloge, nasip, odvodnjavanje odnosno drenažni sistem), iskop na konfiguraciji ( Uporediti sliku ispod) nijedno stablo ne bi smelo da bude ukorenjeno na najmanje 5 metara od nasipa kanala i nijedan grm na najmanje od 3 metara od nasipa kanala, dok nijedno drvo ili grm su neprihvatljivi najmanje na udaljenosti od 3 m od podnožja uskog i normalnog nasipa. Slika 21: Pravila sigurne udaljenosti za drveće i grmlje na kanalu Ibar Poštujući ova pravila, drveće i grmlje (odrasle vrste koje su visoke manje od 3 m) može biti posađeno na konfiguraciji iskopavanja da ograniče vodu i sedimente da otiču u kanal. Odlivni rezervoari Duž kanala, građani su postavili cevi da bi uzimali vodu iz kanala na nezakonit način. Betonska strukturna obloga je u nekim mestima oštećena umetanjem cevi. Rupe su izbušene kroz temeljnu ploču od nekoliko akvadukta izazivajući stalna curenja koji koriste poljoprivrednici da bi punili svoje cisterne. U tim mestima ilegalne cevi se umeće kroz spojeve i dovode do značajnih curenja. Ukupno je identifikovano skoro 600 ilegalnih cevi. Ovo pitanje će se rešavati između Kanala Ibar- Lepenac i lokalnih vlasti kako bi se organizovala distribucija građanima na zakonit način. Distribucione komore bi se mogle izgraditi ispod kanala kako bi se omogućila distribucija vode putem ugovora između lokalnih vlasti i Kanala Ibar - Lepenac. Strana 101. od 157

102 Izveštaj o OPUŽSD i OESU ZAGAĐENJE Alge i mahovina Kanal takođe pati od razvoja algi i mahovine. Alge su se intenzivno razvila u akvaduktima i treba ih ukloniti tokom rehabilitacije odnosno sanacije. Deponije otpada Nekoliko deponija otpada su prisutne duž kanala Ibar i potiču iz privatnih deponija. Osim toga, unutar kanala su uočene građevinske ruine i druge nečistoće. Razlog je zbog odsustva prikupljanja otpada u ruralnim područjima. Otpad u i uz tok kanala Ibar donosi organski i neorganski štetni materijal i ozbiljno utiče na kvalitet vode. Tokom istraživanja popisa utvrđeno je da je nekontrolisano odlaganje privatnog otpada više koncentrisano u severnom delu kanala Ibar. Da bi se rešio ovaj problem, neophodno je da se promoviše kampanja informisanja odnosno podizanja svesti. Otpadne vode domaćinstava koje se ispuštaju u kanal Drugi izvor zagađenja je ispuštanje kanalizacije iz privatnih kuća u kanal. Duž kanala identifikovano su kanalizacione cevi koje ispuštaju otpad direktno u kanal i zagađuju vodu u četiri mesta. Ovo pitanje treba da rešava kanal Ibar Lepenac preko lokalnih vlasti. Drugi izvor infiltracije otpadnih voda je pronađen pored mosta 19. Cev ispušta otpadne vode iz susednih štala u Kanal Ibar- Lepenac. Ovo predstavlja ozbiljnu pretnju po kvalitet vode i kanal Ibar- Lepenac. OPREMA ZA MODERNIZACIJU I HITNE POPRAVKE OPTIMIZOVANOG OPERATIVNOG PLANA REZERVORA I BRANE GAZIVODA Procena bezbednosti brane Gazivoda predstavljena u početnom nalazu o trenutnom stanju brane takođe predstavlja preporuku za modernizaciju/ nadogradnje. Nalazi trenutnog stanja brane Gazivoda su sledeći: Potrebno praćenje se ne sprovodi od godine i trebalo bi da se nastavi u skladu sa međunarodnim standardima. Asfaltni put na vrhu brane je smešten na oko 30 cm sa uzvodne strane. Ovo je prijavljeno da postoji još od godine. Potrebno je istražiti kako bi saznali uzrok toga i ponašanje od nastanka. Preporučuje se da se nastavi sa punim geodetskim snimkom i da se ispita kako je došlo do odstupanja brane, osim vidljivog aranžmana koji je uočen na vrhu i na uzvodnoj površini. Nekoliko gotovih betonskih blokova su oštećeni ili nedostaju, a ograda na trotoarima je takođe oštećena na nekoliko mesta. Uzvodna i nizvodna površina su generalno u dobrom stanju. Glavna zabrinutost zbog nizvodne površine je velika vegetacija i jedno drvo. Fugirana galerija je generalno je u dobrom stanju. Utvrđeno je nekoliko nedostataka: vidljivo curenje koje se ne meri, osvetljenje nije funkcionalno u celoj galeriji. Strana 102. od 157

103 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Stanje nasipa brane je dobro. Studija kapaciteta preliva je učinjeno u fazi projektovanja. Uz trenutnu veličinu rezervoara, mogući neuspeh brane može izazvati veliku štetu stanovništvu po njihovu imovinu i strukturama odnosno objektima nizvodno. Dakle, kapacitet preliva treba preispitati, na osnovu verovatnog maksimalnog plavljenja (PMF). PMF kao događaj plavljenja se mora izračunati s obzirom na najteže i razumno moguće kombinacije pljuska, akumulacije snega, stope otapanja i ranijeg stanja vlage. Studija plavljenja treba definisati da li su kapacitet preliva i kanali dovoljnih i odgovarajućih kapacitet da ispuste predviđena plavljenja. Jedan od hidrauličnih poklopaca vrata se ne može automatski otvoriti. Međutim, operatori su u mogućnosti da ga otvore mehaničkim putem. Treba uraditi rehabilitaciju hidrauličkog operativnog sistema i treba pregledati i održavati ventile. Potrebno je da se analiziraju kao deo analize rizika otkazivanje rada ventila. Početni rezultati ukazuju na sledeće: Redovno praćenje na brani treba preduzeti barem na nivou prošlog praćenja i prema utvrđenim standardima za praćenje i nadzor brana. Geodetsko ispitivanje treba preduzeti da se ispita obim i napredak naseljenosti na vrhu brane i uzvodnom delu lica brane. Treba sprovesti analizu rizika koja sadrži: o Moderne probabilističke seizmičke analize opasnosti koje procenjuju zemljotres i koje su obavezne u današnjoj praksi. Projektovanje zemljotresa biće funkcija učitavanja za procenu sigurnosti brane od zemljotresa. Koristiće se moderne metode vrednovanja. o Studija opasnosti od plavljenja. Ovaj rad će uključivati ponovno vrednovanje pretpostavki do kojih je došlo u originalnoj proceni i ponovno proceniti PMF i kapacitet prelivanja. Nalazi takođe upućuju na sledeće radove: Uklanjanje vegetacije sa nizvodne strane, uključujući i zrela stabla blizu vrha brane. Izvršiti inspekciju instrumentacije, pre svega za proveru funkcionalnosti piezometara i popraviti one koji nisu u funkciji, kako bi se počelo sa merenjem pritiska i nivoa vode u brani. Instaliranje baždarene vage za merenje nivoa vode. Instaliranje ultrazvučnog praćenja nivoa akumulacije vode i kasnije povezati merenja sa preporučenim SCADA sistemom. Izmeriti i pratiti curenja u galeriji. Izmerite protok curenja sa instaliranim V-urezima u galeriji i na nizvodnom prstu brane. Popravite stalno osvetljenje na dnu i na nefunkcionalnim delovima galerije Popraviti otvor za vodu. Rehabilitacija asfaltnog puta, kolovoza i ograde na vrhu. Postaviti kamere na vrhu brane. Snabdeti čamcem za pristup tornju za prihvat i inspekciju rezervoara. Strana 103. od 157

104 Izveštaj o OPUŽSD i OESU PRIMENA MIHALIĆ KOMPEZATORSKOG I U HITNIM SITUACIJAMA REZERVOARA Zbog curenja/sipanja, operativnih gubitaka, sedimentacije i povećane hrapavosti, kapacitet kanala bi na duge staze postao nedovoljan posebno tokom vrhunca snabdevanja za irigaciju odnosno navodnjavanja. Drugi problem sa kanalom Ibar je povezan s vrhuncem zamućenosti nakon epizoda kiše. Ovi vrhovi nisu kompatibilni sa jasnim zahtevima bistrine vode najvećim brojem operatera (KEK, Priština kompanija za vodosnabdevanje, KRPP). Poslednje, ali ne i najmanje važno, još jedna motivacija za projekat je bilo i to što trenutno nije moguće zatvoriti kanal Ibar čak i na nekoliko sati za održavanje ili čišćenje, a kamoli zbog nepredviđenih hitnih situacija. Strana 104. od 157

105 Izveštaj o OPUŽSD i OESU ANEKS 8 NACRT UBLAŽAVAJUĆIH MERA ZA SANACIJU KANALA - TABELE PODPROJEKTI SANACIJE KANALA Faza Uticaj/Problem Ublažavajuća mera Trošak Institucionalna odgovornost Komentar Instalira Radi Instalira Radi Predizgradnja Vodni resursi Adekvatnost zaliha PMU PMU, ILC, dizajner ILC ILC Kvalitet vode Bušenje ispitivanja PMU Izvođač radova Razvoj hidrološkog PMU ILC modela Identifikacija i sprečavanje PMU ILC eventualnih novih izvora zagađenja Uspostavljanje zone zaštite ILC ILC Izgradnja Vodni resursi Prevencija ispuštanja zagađivača i prodiranja u kanal zbog zaštitnih radova Nije primenlji vo. Pokriveni troškovi izgradnje Nije primenljivo Izvođač radova Izvođač radova treba izdvojiti sumu u svojoj ponudi da se koristi po uputstvima nadgledanih radova na osnovu naloga za uslugu po prethodno ugovorenoj ceni po jedinici. Prevencija ispuštanja zagađivača i prodiranja u Nije primenlji Pokriveni troškovi Nije primenljivo. Izvođač radova Izvođač radova treba izdvojiti sumu u svojoj ponudi da se Strana 105. od 157

106 Izveštaj o OPUŽSD i OESU kanal zbog zaštitnih radova vo. izgradnje koristi po uputstvima nadgledanih radova na osnovu naloga za uslugu po prethodno ugovorenoj ceni po jedinici. Izgradnja Zemljište /tle Dokumentovani polazni uslovi ugroženih kosina (na lokacijama navedenim u ovom izveštaju, plus svaki drugi lokalitet koji se može dokazati kao ranjiv tokom radova) Kritični biodiverzitet ekosistema Mere stabilizacije sprovedene od slučaja do slučaja. To mora da navede izvođač radova u svojoj ponudi. Ex-ante ispitivanje trakta kanala sa obeležavanjem vegetacije (stabala), gustinom, gnezdima i vrstama koje treba zaštititi za vreme trajanja radova. Nije primenlji vo. Nije primenlji vo. Nije primenlji vo. Pokriveni troškovi izgradnje Pokriveni troškovim a izgradnje Pokriveni troškovim a izgradnje Nije primenljivo. Nije primenljivo. Nije primenljivo. izvođač radova Izvođač radova Izvođač radova Izvođač treba izdvojiti sumu u svojoj ponudi da se koristi po uputstvima nadgledana radova na osnovu naloga za uslugu po prethodno ugovorenoj ceni po jedinici. Izvođač treba izdvojiti sumu u svojoj ponudi da se koristi po uputstvima nadgledana radova na osnovu naloga za uslugu po prethodno ugovorenoj ceni po jedinici. Vazduh i buka Zajedničke mere ublažavanja koje se uglavnom odnose na civilno ugovaranje radova (dobre prakse) kako bi se smanjila emisija zagađenja vazduha i buke tokom radova. Nije primenlji vo. Pokriveni troškovi izgradnje Nije primenljivo. Izvođač radova Izvođač treba izdvojiti sumu u svojoj ponudi da se koristi po uputstvima nadgledana radova na osnovu naloga za uslugu po prethodno ugovorenoj ceni po jedinici. Strana 106. od 157

107 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Krajolik biološke raznolikosti Fizička i kulturna baština i Ponovna sadnja autohtonim vrstama (zamena bagrema sa žbunjem) Sadnja sa usklađivanjem sa različitih autohtonim vrstama drveća i grmlja, na granici neposredne zaštite zone IL kanala U skladu sa obavezama koje proističu iz zakona Kosova o kulturnoj baštini Nije primenlji vo. Nije primenlji vo. Nije primenlji vo. Pokriveni troškovi izgradnje Pokriveni troškovi izgradnje Pokriveni troškovim a izgradnje Nije primenljivo. Nije primenljivo. Nije primenljivo. Izvođač radova Izvođač radova Izvođač radova treba izdvojiti sumu u svojoj ponudi da se koristi po uputstvima nadgledana radova na osnovu naloga za uslugu po prethodno ugovorenoj ceni po jedinici. Izvođač/ ILC Izvođač radova treba izdvojiti sumu u svojoj ponudi da se koristi po uputstvima nadgledana radova na osnovu naloga za uslugu po prethodno ugovorenoj ceni po jedinici. Bezbednost radnika U skladu sa najboljim građevinskim praksama i nacionalnim zakonodavstvom Operacija Vodni resursi Odgovor odnosno reakcija na upozorenja smanjenja kvantiteta/ kvaliteta kroz mere upravljanja Zagađenje površinskih voda Nije primenlji vo. Dugoročni program Van čišćenja rudarskih budžeta deponija, vodotoka i tla. projekta. Posebni naglasak na žarišta rudarskih deponija. Pokriveni troškovim a izgradnje ILC Nije primenljivo. Nije primenljivo. Izvođač/ ILC ILC Zasniva se na korišćenju hidrogeološkog modela i praćenja podataka za kontrolu i predviđanje kvalitativnih i kvantitativnih uslova vodonosnima. Goks. Goks. Merenje, poboljšanje održivosti postojećeg projekta i potrebne zbog razloga javnog zdravlja- NIJE posledica sadašnjeg projekta. Strana 107. od 157

108 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Tle Praćenje osetljivih kosina ILC (Ishmi brda); dalja stabilizacija rada ako je to potrebno. Nije primenljivo. MP Teško da će se pojaviti ako je stabilizacija dobro izvršena tokom radova. Vazduh i buka Zajednička ublažavanja (dobre prakse) kako bi se smanjila emisija zagađenja vazduha i buka na osnovu rada kanala. Novoosnovani ekosistem Praćenje posađene oblasti Ishmi brda Ponovna sadnja ako je potrebno. ponovno MP Nije primenlji vo. ILC Nije primenljivo. Nije primenljivo. ILC MP Najverovatnije se neće pojaviti bio- Pejzaž diverziteta Održavanje vegetacije i zasada duž kanala ILC Nije primenljivo. ILC Strana 108. od 157

109 Izveštaj o OPUŽSD i OESU SANACIJA KANALA SOCIJALNI PODPROJEKAT Faza Uticaj /Problem Ublažavajuća mera Trošak Institucionalna odgovornost Instalira Radi Instalira Radi Pred Eksproprijacija Napravite popis imovine PMU PMU, ILC, MF, DD ILC, DD izgradnja koja treba da bude ILC,proje premeštena ili ktant eksproprisana Ograničenja zabrana korišćenja vode Komplementarna podrška porodicama koja prima socijalnu pomoć Dislokacija i preseljenje i Zaustavljanje nelegalnog korišćenja vode ILC, DD, MF i MRSZ Projekat PMU ILC, DD ILC Komentar Mora da obuhvati sve pogođene osobe i porodice i mora uzeti u obzir činjenicu da su neki vlasnici- porodice izgubili pravo vlasništva (dokumentaciju) za vreme rata. RPF se primenjuje. Samo dobre prakse- primenjuje se RPF Mora da obuhvati sve pogođene osobe i porodice i mora uzeti u obzir činjenicu da su neki vlasnici odnosno porodice izgubili pravo vlasništva ( dokumentaciju) tokom rata. ILC ILC Zaustavljanje mora biti zbog ponude alternativnih opcija datih u nastavku Omogućavanje korišćenja vode za grupu poljoprivrednika ( okupljena manja grupa farmera odnosno poljoprivrednika) ILC, MPŠRR ILC MPŠRR i U slučaju utvrđivanja malih farmerskih zadruga na određenom geografskom području sa pogodnostima za navodnjavanje Strana 109. od 157

110 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Izgradnja Zabrana Povezivanje kanalizacione raspolaganjem cevi na glavnu javnu opasnog otpada mrežu kada postoji ili je blizu kanala izgrađen novi projekt radi sprečavanja zagađivanja vode. Pristup nepokretnosti Nezakonito ispuštanje otpadnih voda u KMP Pristup nepokretnosti Zaustavljanje odlaganja otpada uzbrdo od kanala Osigurati da se nakon procesa raseljavanja neće izazvati nikakve problemi prilazu lokalnim meštanima i svojstvima Povezivanje lokalnih ili kućnih kanalizacionih cevi na glavni sistem javne kanalizacije Svi poremećaji puteva i staza povezanih sa ILC građevinskim radovima se moraju identifikovati i obavestiti lokalno stanovništvo; Nudeći pogodan pristup alternativa za domaćinstva, imovine i PMU Nije primenljiv o ILC, Opština Pokriveni troškovi izgradnje ILC, Opština, ILC, Regionalna Opština, kompanija za Regionalna vodu i usluge kompanija otpada za vodu i usluge otpada ILC, Opština, Regionalna kompanija za vodu i usluge otpada ILC, Opština, Regionalna kompanija za vodu i usluge otpada ILC, Opština ILC, Opština ILC, Opština, MŽSPP Nije primenljivo ILC, Opština, MŽSPP ILC, Opština, dizajner Sve nekretnine moraju imati pristup putu. Da bi bilo u skladu sa OPP Strana 110. od 157

111 Izveštaj o OPUŽSD i OESU drugih komunalnih usluga Bezbednost Znaci da je zabranjeno kupanje za decu u ILC; Sprečavanje put ili pločnika dizajna blizu moguće opasne stranicama; Nudeći sigurnosnih mjera kada je to potrebno za sve staze i puteve. ILC, Opština ILC, Opština ILC, Opština Operativna aktivnosti Sigurnost radnika U skladu sa najboljom građevinskom praksom i nacionalnim zakonodavstvom Praćenje budućeg urbanog razvoja u blizini ILC Pristup održavanju imovine Praćenje budućeg urbanog razvoja (stambeni i poslovni prostor) 100m uzbrdo od ILC; Ograničiti svaku preteću vrstu budućeg razvoja na 100m uzbrdo od ILC Održavanje puteva; Održavanje staza; Održavanje sigurnosnih struktura. Nije primenljiv o. Nije primenljiv o Pokriveni troškovi izgradnje ILC, Opština Nije primenljivo Izvođač/ ILC ILC, Opština ILC, Opština ILC ILC ILC Strana 111. od 157

112 Izveštaj o OPUŽSD i OESU ANEKS 9 NACRT UBLAŽAVAJUĆIH MERA REZERVOARA MIHALIĆ- TABELE REZERVOAR MIHALIĆ Faza Uticaj/ Problem Ublažavajuće mere Trošak Institucionalna odgovornost Instalira Radi Instalira Radi Nije primenljivo Izgradnja Pejzaž Dužna pažnja pejzažu; Kretanje opreme i ekipe da bude ograničeno; Drveće da se ne obara izvan radnog područja; Nepotrebnu štetu otkloniti na račun Ugovarača odnosno Izvođača radova. Pokriveni troškovima izgradnje Nije primenljiv o Izvođač radova Komentar Samo dobra praksa Biodiverzitet Kretanje opreme i ekipe da bude ograničeno; Nije Svi materijali moraju da se čuvaju na odobren način; primenljivo Samo da se koriste odobrene deponije otpada; Radne ekipe da se obrazuju o uznemiravanju staništa; Da se obezbede drva za ogrev ili alternativni objekti za ekipu; Poštovati odredbe zakona zaštite životne sredine o zaštiti divljih životinja; Ekipa će biti kažnjena za nepotrebne smetnje. Pokriveni troškovima izgradnje Nije Izvođač primenljiv radova o Samo praksa dobra Komunikacio ne rute Komunalije Prekidi da budu identifikovani u Planu upravljanja saobraćajem; Obavestiti javnost o predstojećim kašnjenjima; Koristite odgovarajuće signalizacije. Dokumentovati sve komunalije u krugu od 50 m od lokaliteta; Koordinisati radove sa komunalnim preduzećima; Oštećenja na utvrđenim komunalijama popraviti o trošku Ugovarača odnosno izvođača radova. Nije primenljivo Nije primenljivo Pokriveni troškovima izgradnje Pokriveni troškovima izgradnje Nije primenljiv o Nije primenljiv o Izvođač radova Izvođač radova Strana 112. od 157

113 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Javni pristup Prekidi treba da budu utvrđeni u Planu za upravljanje Nije saobraćaja; Informisati ugrožene vlasnike pred primenljivo uznemiravanje; Održavati kolni pristup hitnim službama; Održavati pešački pristup javnim zgradama; Koristite odgovarajuće signalizacije; Držite ulice čiste. Pokriveni troškovima izgradnje Nije primenljiv o Izgradnja turizam Uklonite neželjene materijale i opremu iz radilišta; Nije primenljivo Zagađenje zemljišta vode Drenaža, erozije, zamućenost i nanos Buka prašina i i Dužnost vođenja brige da se izbegne prosipanje svih zagađujućih materijala; Poštovati propise za smanjenje zagađenja; Kontaminirano zemljište treba ukloniti i zameniti; Hemijsko skladištenje do ispunjava preporuke proizvođača; Goriva se čuvaju unutar spojenih područja; Svako prosipanje mora da se prijavi; Treba preduzeti korektivne radnje hitno; Incidenti da se saniraju o trošku Ugovarača odnosno izvođača radova. Čišćenje terena pre izgradnje da bude ograničeno; Poremećaji odvodnih kanala moraju imati prethodno odobrenje; Svako kratkoročno povećanje mutnoće mora biti odobreno; Radovi isušivanja da bi se izbegla prekomerna zamućenost; Slojevito skidanje humusa na način pogodan za ponovnu upotrebu; Sve zalihe gomila i gomile zemlje da ostane stabilne. Višak i materijal da se ne čuvaju. Sva oprema mora da bude ugrađena sa odgovarajućim loncima; Oprema/vozila u lošem stanju da se ne koriste; Bučna oprema treba da bude smeštena dalje od osetljivih mesta; Postrojenje da ne bude ostavljeno da radi u praznom Nije primenljivo Nije primenljivo Nije primenljivo Pokriveni troškovima izgradnje Pokriveni troškovima izgradnje Pokriveni troškovima izgradnje Pokriveni troškovima izgradnje Nije primenljiv o Nije primenljiv o Izvođač radova Nije Izvođač primenljiv radova o Nije Izvođač primenljiv radova o Uslov ugovora Uslov ugovora Uslov ugovora Strana 113. od 157

114 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Izgradnja (nastavak) Upotreba eksploziva Višak materijala Javna sigurnost sigurnost radnika i hodu; Ograničeno radno vreme, posebno za nagomilavanje; Produženje radnog vremena da bude odobreno; Svi relevantni standardi da budu u skladu sa standardima Svetske banke; Rukovanje cementom ograničiti zbog atmosferskog pražnjenja; Spaljivanje otpadaka zbog raščišćavanja nije dozvoljeno; Odlaganje na lokalitetu i pristupnim putevima; Reklamni plakati koji će se koristiti kada je to potrebno; Da se uzme u obzir opterećenja vozila koja verovatno ispuštaju prašinu. Svi aspekti upotrebe moraju biti u skladu sa zahtevima municije. Izvođača radova i lokalne policije Svi propisi da se poštuju u vezi čvrstog otpada; Neželjene materijale odmah odlagati; Razmazi za kasniju upotrebu da se na odgovarajući način čuvaju. Materijali se ne trebaju dugo čuvati na mestu ili u velikim količinama Sve lokacije moraju biti sigurne od neovlašćenog pristupa; Da se pruže adekvatne oznake upozorenja; Kontrolor da obezbedi siguran ulazak i izlazak na radilištima; Izvođač da primeni stroge propise zdravlja i sigurnost. Nije primenljivo Nije primenljivo Nije primenljivo Pokriveni troškovima izgradnje Pokriveni troškovima izgradnje Pokriveni troškovima izgradnje Nije Izvođač primenljiv radova o Nije Izvođač primenljiv radova o Nije Izvođač primenljiv radova o Pod nadzorom od strane lokalne policije Samo dobra praksa dobro Praksa 'samo Fizička kulturna baština i U skladu sa obavezama koje proističu iz kosovskog zakon o kulturnoj baštini Nije primenljivo Pokriveni troškovima izgradnje Nije primenljiv o Izvođač / ILC Izvođač treba izdvojiti sumu u svojoj ponudi i da se koristi po uputstvima Strana 114. od 157

115 Izveštaj o OPUŽSD i OESU radova. Izgradnja/ uticaj/ olakšavajuće mere lokaliteta Operativna aktivnost Izgradnja kampa Ostale lokacije Odgovarajući objekti za kanalizaciju moraju da budu instalirani; Obrađene otpadne vode će se ponovo koristiti kada je to moguće; Zagađujući materijali moraju da budu identifikovani, skladišteni i da se rukuje njima u skladu s preporukama proizvođača; skladište goriva u potpunosti spojeno; Svako prosipanje da se prijavi; Korektivne akcije treba preduzeti hitno; Incidenti da se saniraju na račun Ugovarača odnosno izvođača radova; Predlozi za odlaganje čvrstog otpada moraju biti odobreni; olovne baterije koje treba preduzeti za recikliranje; Da se realizuje kontrola pristupa, uključujući signalizacija; Susedni javni putevi da bude čisti; Široka ili nenormalna opterećenja da budu isporučena noću. Prioritet će se dati na korišćenje postojećih licenciranih kamenoloma; Rad kamenoloma ograničen samo u satima dnevnog svetla odnosno danju; Prašina i buka da bude potisnuti prema potrebi; Operacija će biti ograničena na vreme kada jačina vetra nije jaka; Kvalitet vode Identifikacija i sprečavanje eventualnih novih izvora zagađenja u slivu akumulacije Nije primenljivo Nije primenljivo Nije primenljivo Pokriveni troškovima izgradnje Pokriveni troškovima izgradnje Nije Izvođač primenljiv radova o Nije Izvođač primenljiv radova o ILC MŽSPP / ILC MŽSPP / ILC Samo prakse Samo prakse dobre dobre Biodiverzitet i pejzaž Bezbednost Uspostavljanje zaštite zoniranja u rezervoaru području Održavanje vegetacije i zasada u neposrednoj blizini akumulacije (strmim padinama) Priprema i redovno ažuriranje Akcionog reaktivnog plana za hitne slučajeve Nije primenljivo ILC MŽSPP / MŽSPP / ILC ILC ILC N / A. ILC Strana 115. od 157

116 Izveštaj o OPUŽSD i OESU REZERVOAR MIHALIĆ DRUŠTVENI OKVIR Faza Uticaj /Problem Ublažavajuća mera Trošak Institucionalna odgovornost Komentar Instalira Radi Instalira Radi Predizgradn ja Preseljenje dislokacija Ograničenja zabrane korišćenja vode Zabrana kanalizaciju i odlaganje opasnog otpada u slivu ERM i i Popis imovine koja treba da bude dislocirana ili eksproprisana Komplementarna podrška porodicama koja prima socijalni pomoć Dislokacija i preseljenje Omogućavanje korišćenja vode za grupu poljoprivrednika (prikupljen mali broj poljoprivrednika) Priključiti bilo koju kanalizaciju na glavnu javnu mrežu kada postoji ili projekat i izgraditi novi radi sprečavanja zagađivanja vode. PMU PMU, ILC, projektant ILC, MF, DD ILC, DD ILC, DD, MF i MRSZ Projekat PMU ILC, DD ILC ILC, MPŠRR ILC i MPŠRR ILC, Opština, Regionalna kompanija za vodu i usluge otpada ILC, Opština, Regionalna kompanija za vodu i usluge otpada Mora da obuhvati sve pogođene osobe i porodice i mora uzeti u obzir činjenicu da su neki vlasnici- porodice izgubili pravo vlasništva (doc.) tokom rata. Samo dobre prakse Mora da obuhvati sve pogođene osobe i porodice i mora uzeti u obzir činjenicu da su neki vlasnici- porodice izgubili pravo vlasništva (doc.) tokom rata U slučaju utvrđivanja malih farmerskih udruženja na određeno geografsko područje sa pogodnostima za navodnjavanje Strana 116. od 157

117 Izveštaj o OPUŽSD i OESU Pristup nekretninama Izgradnja Ponovno spojiti sve usluge na javnu mrežu (vodovod, kanalizacija, struja i cesta) Pristup nekretninama Sprečiti svako odlaganje otpada uzbrdo u ERM Osigurati da nakon raseljavanja puta, proces neće izazvati nikakve probleme prilaz za lokalne naroda i svojstva Povezivanje lokalne ili domaćinstva na glavni dobavljač mreže Poremećaj funkcionisanja puteva i staza povezanih s ERM građevinskim radovima biće identifikovani, a lokalno stanovništvo mora da bude obavešteno; Nude se odgovarajuće alternativne dostupnosti domaćinstvima, imovini i drugim komunalnim uslugama pre prethodnog pristupa se prekida. Bezbednost Znaci koji pokazuju da je zabranjeno kupanje za decu u ERM; Nudeći sigurnosne mere kada je to potrebno za sve staze i puteve. U slučaju da su putevi poplavljeni PMU Nije primenljivo ILC, Opština Pokriveni troškovim a izgradnje ILC, Opština, Regionalna kompanija za vodu i usluge otpada ILC, Opština, Regionalna kompanija za vodu i usluge otpada ILC, Opština ILC, Opština Sve nekretnine mora imati pristup na cestu ILC, Opština, MŽSPP Nije primenljivo ILC ILC ILC ILC, Opština, MŽSPP ILC, Opština, projektant Strana 117. od 157

118 Izveštaj o OPUŽSD i OESU od ERM treba postaviti odgovarajuće saobraćajne znakove odnosno znakove obaveštenja i blokade puteva. Operativna aktivnost Turistički elementi i pejzaž Praćenje budućeg urbanog razvoja u ERM-u Pristup održavanju imovine Građevinski materijal i sveukupan element dizajna ERM-a mora biti atraktivan za ruralne turističke potrebe Praćenje budućeg urbanog razvoja (stambeni i poslovni prostor) 100 m uzbrdo od ERM-a; Ograničiti svake preteće vrste korišćenja zemljišta budućeg razvoja na 100 m uzbrdo ERM-a Održavanje puteva; Održavanje staza; Održavanje bezbednosne strukture. Nije primenljivo Nije primenljivo Turistički razvoj Ne dozvoliti kupanje ili ribolov Nije primenljivo Pokriveni troškovim a izgradnje ILC, Opština Nije primenljivo ILC, Opština ILC, Opština ILC ILC ILC ILC ILC ILC Strana 118. od 157

119 Studija o izvodljivosti za kanal Ibar Lepenac Svetska banka Ugovor br Izveštaji ESIAF & ESMF ANEKS 10 - EMP KONTROLNA LISTA SANACIJE KANALA - OBRAZAC Potencijalni uticaj na životnu sredinu Očekuje se da će uticaji podprojekata na životnu sredinu biti upravljivog, privremenog i lokalnog uticaja jer se odnose na opšte građevinske aktivnosti na već poznatim i ranije korišćenim lokacijama. Ovi uticaji najčešće uključuju: a) prašinu i buku zbog iskopavanja, rušenja i gradnje; b) Upravljanje građevinskim šutom i slučajnim prosipanjem mašinskog ulja, maziva, itd, c) Zadiranje u privatnost imovine; d) oštećenje istorijskih ili kulturnih dobara ili nepoznatih arheoloških nalazišta; e) poremećaj saobraćaja; (F) površinske ili podzemne vode i g) zagađenje zemljišta ili erozije. KONTROLNA LISTA EMP Kontrolna lista EMP se primenjuje za manje sanacije ili izgradnju manjeg obima. Ona pruža "pragmatične dobre prakse" i osmišljena je da bude laka za upotrebu i kompatibilna sa zahtevima zaštitnih mehanizama Svetske banke. Format kontrolne liste pokušava da pokrije tipične pristupe za ublažavanje uobičajenih ugovora za javne radove sa lokalizovanim uticajima. Kontrolna lista ima jedan uvodni deo i tri glavna dela: Uvodni deo ili predgovor u kojem je predstavljen projekat, kategorija deo okoliša definisana, a spisak EMP koncepta objašnjen. 1. Deo predstavlja opisni dio ( "pasoš lokaliteta") koji opisuje specifičnosti projekta u pogledu fizičke lokacije, institucionalnog i zakonodavnog aspekta, opis projekta, uključujući i potrebu za programom izgradnje kapaciteta i opis procesa konsultacija sa javnosti. 2. Deo uključuje ekološki i socijalni skrining na jednostavan način: Da/Ne format nakon čega slede mere ublažavanje za svaku datu aktivnost. 3. Deo je plan praćenja za aktivnosti tokom projekta izgradnje i realizacije projekta. Zadržava isti format koji je potreban za standardne EMP Svetske banke. Namera ove kontrolne liste je da 2. Deo i 3. Deo budu uključeni kao deo tenderske dokumentacije za Ugovarače odnosno izvođače radova. Primena EMP-kontrolne liste Proces osmišljavanja za predviđene građevinske radove u projektu Izvrsnosti obrazovanja i Projekta ravnopravnosti će se odvijati u tri faze: 1) Faza opšte identifikacije i utvrđivanje delokruga, u kojima objekti (npr. škole) za rehabilitaciju, proširenje i/ili izgradnju su izabrani a program za približavanje potencijalne radne tipologije razrađen. U ovoj fazi, Deo 1, 2 i 3 kontrolne liste EMPa su popunjeni. 2. Deo kontrolne liste EMP-a može se koristiti za odabir tipičnih aktivnosti iz "menija" i povezuju ih sa tipičnim pitanjima zaštite životne sredine i merama ublažavanja.

120 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports 2) Faza detaljnog idejnog projekta i tendera, uključujući specifikacije i račune od količine za pojedine objekte. Kontrolna lista EMP-a je revidirana u skladu sa glavnim idejnim projektom u ovoj fazi. Kao takva, kontrolna lista se predstavlja javnosti pre tenderske procedure. Ova faza uključuje tender i dodelu ugovora ugovaraču odnosno izvođaču radova. Čitav popunjen tabelarni EMP (Deo 1, 2 i 3) treba se dodatno priložiti kao sastavni deo ugovora o radovima, kao i ugovora o nadzoru analogno sa svim tehničkim i komercijalnim uslovima koji mora da potpišu sve ugovorne strane. 3) Tokom faze realizacije odnosno izvođenja radova proverava se poštovanje ekoloških uslova na određenom lokalitetu od strane certifikovanih inspektora/supervizora (e), koji uključuju nadzornog inženjera ili supervizor projekta na lokalitetu. Mere za ublažavanje u 2. Delu i plan praćenja u 3. Delu su osnova za verifikaciju odnosno potvrđivanje poštovanje propisa od strane izvođača ili projekta sa potrebnim odredbama za zaštitu životne sredine. PRAĆENJE I IZVEŠTAVANJE Za praćenje zaštitnih mehanizama dužne pažnje, nadzornik lokaliteta koji radi sa 3. Delom Kontrolne liste EMP-a, odnosno sa planom praćenja. 3. Deo je specifično razvijen koji jasno definiše mere ublažavanja i praćenje koje može da bude uključeno u ugovorima o radovima koji odražava stanje prakse zaštite životne sredine na gradilištu i koji može da bude uočen/ meren i verifikovan od strane inspektora tokom izvođenja građevinskih radova. Takve mere ublažavanja uključuju korišćenje lične zaštitne opreme (PPE) od strane radnika na lokalitetu, stvaranjem i sprečavanjem prašine, količine vode koju koristi i ispušta lokalitet, prisustvo odgovarajućih sanitarnih objekata za radnike, sakupljanje otpada posebnih vrsta (mineralni otpad, drvo, metal, plastika, opasni otpad, npr. azbest, ostaci boja, korišteno motorno ulje), količine otpada, pravilna organizacija korišćenja puteva i objekata ili ponovnu upotrebu i recikliranje kad god je to moguće. Izveštavanje o praksama primene treba opisati u redovnom izveštaju prema PIU. Strana 120. od 157

121 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports 1. DEO: INSTITUCIONALNI I ADMINISTRATIVNI Zemlja Naziv projekta Obim projekta i aktivnost Kosovo Zaštita kanala Ibar-Lepenac Izgradnja i raspolaganje vodom Upravljanje projektom Institucionalne mere (Ime i prezime i kontakt) WB, EBRD, Republika Kosovo Ministarstvo XXXXXX (MŽSPP) Konsultant za pitanja životne sredine koga angažuje ILC a koji je odgovoran za nadzor realizacije EMP-a Lokalna strana i/ili korisnik Opštine Zubin Potok, Mitrovica, Vučitrn, Obilić i Priština ( ) Odgovorne za pripremu (popunjavanje) liste provere EMP, javne konsultacije pri popunjavanju liste provere EMP i nabavku radova i angažovanje inženjera za nadzor lokacije (radovi i ugovori o nadzoru obuhvataju i tabelarne delove liste provere EMP) Izvođač radova (naziv ažurirati nakon sklapanja ugovora) Odgovoran za realizaciju ublažavajućih mera i praćenje realizacije, u skladu sa delovima 2 i 3 liste provere EMP Mere realizacije ( Ime i prezime i kontakt ) WB obezbeđuje nadzor Opštine Zubin Potok, Mitrovica, Vučitrn, Obilić i Priština ( ) Odgovorne za angažovanje inženjera za nadzor lokaliteta i za povremen nadzor nad lokalitetom Inženjer za nadzor lokaliteta (ime ažurirati po sklapanju ugovora) Odgovoran za praćenje realizacije liste provere EMP-a na strani izvođača Nadzor Lokalni inspektorat Odgovoran za povremene posete lokalitetu ili po dobijanju žalbe od javnosti Konsultanti Odgovorni za nadzor celokupnog projekta. Angažuje ih ILC pre početka gradnje na konkretnom lokalitetu Strana 121. od 157

122 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports radova. Angažuje ga opština. Strana 122. od 157

123 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports OPIS LOKALITETA Naziv Kanal Ibar-Lepenac (IL kanal) lokaliteta Opiši lokalitet IL kanal predstavlja hidrauličnu strukturu koju je podigao čovek sa ciljem da snabdeva centralno Kosovo vodom. Kanal se nedovoljno održava i podložan je odronima, isticanju i zagađenju. Postojeći kanal ukupno je dugačak 49 km, a deo koji treba da bude obnovljen, dugačak je XXX. Kanal na putu od Gazivoda do Prištine, prolazi kroz teritoriju pet opština, dok deo koji treba da bude obnovljen prolazi kroz tri (Zubin Potok, Mitrovica, Vučitrn,). Shodno tome, ovaj deo prolazi kroz dve glavne slikovite jedinice brdovite oblasti na severu Kosova i gusto naseljenu ravnicu centralnog Kosova. U čijem je vlasništvu dato zemljište? Geografski opis ZAKONODAVSTVO Identifikovati Isti slede : nacionalno i lokalno zakonodavstvo i dozvole koje važe za ovu projektnu aktivnost Aneks 1: Informacije o lokalitetu (cifre sa lokaliteta) [X] Y Ovo zemljište predstavlja javnu imovinu, međutim postoji popriličan broj slučajeva u kojima oblast u okolini kanala služi za prilaz privatnoj imovini. IL kanal, odnosno postojeći kanal koji treba delimično da se obnovi, prostire se od jezera Gazivode pa sve do grada Prištine i završava se na jezeru Badovac i dugačak je 49 km. Kanal teče od Gazivoda do Prištine i prolazi kroz teritoriju pet opština (Zubin Potok, Mitrovica, Vučitrn, Obilić i Priština) i ukupno 33 seoska naselja. Kanal uglavnom prolazi kroz zapadne delove kosovske ravnice i jednim delom kroz područje severnog Kosova, koje je prevashodno brdovito. Zakon o vodama Kosova (Zakon br. 2004/24) i povezani propisi koji uređuju upravljanje, planiranje, zaštitu i institucionalne odgovornostima u vezi sa vodom i vodenim izvorištima; Zakon o vodama Kosova (Zakon br. 2012/04-L-147) propisuje održiv razvoj i iskorišćavanje vodenih izvorišta neophodnih za javno zdravlje, zaštitu životne sredine i društveno-ekonomski razvoj Republike Kosovo; donošenje postupaka i vodećih načela za optimalnu distribuciju izvorišta vode, u zavisnosti od njihove upotrebe i svrhe; Zakon o zaštiti životne sredine (03/L ) i srodni propisi: Ekološka dozvola (faza pre izdvajanja finansijskih sredstava) koja se zahteva od MŽSPP-a, za korišćenje prirodnih resursa: U skladu sa članom 36 Zakona br. 03/L-214 o EIA: sadašnji ESMP i Strana 123. od 157

124 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports ekološka dozvola podnose se na odobrenje inspektoru za zaštitu životne sredine (inspektor MŽSPP) KONSULTACIJE SA JAVNOŠĆU Identifikovati Lista provere EMP pripremljena za sadašnje pod-projekte moraće javno da kada /gde se se objavi nakon što ILC usvoji predloženi pod-projekat. odvija proces Aktuelni EMP priprema se i sprovodi pod nadležnošću ILC-a i biće na konsultacija sa raspolaganju za konsultacije sa javnošću u periodu od najmanje 14 dana javnošću (dve nedelje) u [relevantnoj Opštini] i na veb stranici ILC-a. Period, predmet i vid konsultacija sa javnošću najavljuju se 5 dana pre raspisivanja perioda konsultacija u lokalnim novinama. Odgovoran ILC prikuplja rezultate proizašle sa konsultacija sa javnošću i podnosi ih zajedno sa konačnom verzijom EMP-a na odobrenje inspektoru za zaštitu životne sredine ili relevantnom ministarstvu. IZGRADNJA INSTITUCIONALNIH KAPACITETA Da li će postojati bilo kakve aktivnosti izgradnje kapaciteta? [X] N ili [ ]D ukoliko je odgovor Da, Aneks 2 sadrži informacije o izgradnji kapaciteta Strana 124. od 157

125 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports 2. DEO: EKOLOŠKA/SOCIJALNA PROVERA ODNOSNO SKRINING Da li će aktivnost na lokalitetu obuhvatati /uključivati bilo šta od sledećeg: Aktivnost Status Dodatna upućivanja Opšte (svi vidovi radova na obnovi) [X] Da [ ] Ne Vidi deo A u nastavku Trasiranje kanala i obnova spojeva [ ] Da [ ] Ne Vidi deo B u nastavku Ugradnja odvoda [ ] Da [ ] Ne Vidi deo C, A u nastavku Stabilizacija od odrona/ podizanje potpornog zida [ ] Da [ ] Ne Vidi deo D, A u nastavku Uklanjanje visoke vegetacije [ ] Da [ ] Ne Vidi deo E, A u nastavku Uklanjanje naslaga čvrstog otpada [ ] Da [ ] Ne Vidi deo F, A u nastavku Uklanjanje nezakonitih vodovodnih cevi [ ] Da [ ] Ne Vidi deo G, A u nastavku Uklanjanje ilegalne domaće kanalizacije [ ] Da [ ] Ne Vidi deo H, A u nastavku Radovi na obnovi u blizini stambenih objekata [ ] Da [ ] Ne Vidi deo I, A u nastavku Radovi na obnovi u blizini oblasti za očuvanje kulturnog [ ] Da [ ] Ne Vidi deo K, A u nastavku nasleđa (poznatih ili potencijalnih) Asfaltna baza za upravljanje lancem [ ] Da [ ] Ne Vidi deo L, A u nastavku snabdevanja/proizvodnja betona/kamenolom Obnova puteva [ ] Da [ ] Ne Vidi deo M, A u nastavku Obnova mostova [ ] Da [ ] Ne Vidi deo N, A u nastavku Odvodni kanali [ ] Da [ ] Ne Vidi deo O, A u nastavku Septičke jame [ ] Da [ ] Ne Vidi deo P, A u nastavku Za svaku odnosnu aktivnost, mere koje će biti realizovane navedene su u sklopu suočavanja sa E&S: AKTIVNOST PARAMETAR LISTA PROVERE UBLAŽAVAJUĆIH MERA A. Opšti uslovi sve vrste radova Obaveštavanje i bezbednost na radu (a) Lokalna građevinska i inspekcija za životnu sredinu i zajednice, obavešteni o predstojećim aktivnostima. (b) Javnost obaveštena o radovima odgovarajućim obaveštenjem u medijima i/ili na javno pristupačnim lokalitetima (uključujući i mesto izvođenja radova). (c) Sve zakonom zahtevane dozvole dobijene za gradnju i/ili obnovu. (d) Svi radovi će biti sprovedeni na bezbedan i disciplinovan način koji je osmišljen sa ciljem da Strana 125. od 157

126 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports AKTIVNOST PARAMETAR LISTA PROVERE UBLAŽAVAJUĆIH MERA svede na minimum uticaj na okolne stanovnike i na životnu sredinu. (e) Lična zaštitna oprema radnika (PPE) u skladu sa međunarodnom dobrom praksom (obavezno nošenje zaštitne kacige sve vreme, maske i sigurnosnih naočara, po potrebi i ukoliko su propisane, pojasa i sigurnosnih čizama). (f) Radnici su dobro obučeni da koriste potencijalno opasnu opremu. (g) Svi zdravstveni i bezbednosni (ZIB) incidenti trebalo bi da se prijave vođi projekta. (h) Neovlašćenim licima trebalo bi zabraniti pristup radnim oblastima i građevinskom kampu. (i) Oblast u kojoj se izvode radovi biće zaštićena ogradom ili jasno obeležena oznakama i građevinskom trakom. (j) Pokriti otvorene jame ukoliko je moguće, tokom radnog vremena i najmanje na kraju radnog vremena. (k) Postavljanjem odgovarajućih znakova na lokalitetu, radnici će biti obavešteni o glavnim pravilima i propisima koje bi trebalo da ispoštuju. Upravljanje otpadom (a) Prakse upravljanja otpadom trebalo bi da se usklade sa nacionalnim zakonodavstvom. (b) Kontejneri za svaku identifikovanu kategoriju otpada pruženi u dovoljnim količinama i prikladno pozicionirani (lako pristupačni). (c) Prikupljanje otpada i putevi odnošenja i licencirane deponije, biće identifikovani za sve glavne vrste otpada, koje se očekuju od rušenja i građevinskih aktivnosti. (d) Otpad od mineralne (prirodne) izgradnje i rušenja biće odvojen od opštih otpadaka, organskog, tečnog i hemijskog otpada sortiranjem na lokalitetu i privremeno će se odložiti u odgovarajuće, namenske, kontejnere. U zavisnosti od njegovog porekla i sadržaja, mineralni otpad biće ponovo vraćen na svoju prvobitnu lokaciju ili će ponovo biti stavljen u upotrebu. (e) Licencirana lica za odnošenje smeća prikupiće sav otpad proizašao iz građevinskih radova i odložiti ga na prikladan način. (f) Evidencija o uklanjanju otpada redovno se ažurira i čuva kao dokaz propisnog odlaganja, u skladu sa unapred utvrđenim načinom. (g) Kad god to bude izvodljivo, izvođač radova ponovo će upotrebiti i reciklirati prikladne i izvodljive materijale (h) Ispuštanje bilo kakve vrste otpada (uključujući organski) ili otpadnih voda u kanal ili okolnu oblast, strogo je zabranjeno. (i) Sav otpad i neiskorišćeni materijali, sva mehanizacija i alatke trebalo bi da se uklone sa Strana 126. od 157

127 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports AKTIVNOST PARAMETAR LISTA PROVERE UBLAŽAVAJUĆIH MERA lokaliteta, sve do završetka izvođenja radova. Toksične/opasne materije i upravljanje otpadom (a) Sve opasne ili toksične supstance biće privremeno čuvane na gradilištu u bezbednim kontejnerima označenim pojedinostima o sastavu, osobenostima i načinu rukovanja. (b) Kontejneri koji sadrže opasne materije trebalo bi da se čuvaju u nepropusnim kontejnerima, kako bi se sprečilo curenje. Ovaj kontejner trebalo bi da ima ugrađen sekundarni sistem nepropusnosti kao što su komore (npr. kontejner sa komorom), dvostruki zidovi ili slično. Sekundarni sistem nepropusnosti ne sme da ima nikakvu pukotinu, mora da bude u stanju da izdrži curenje i mora da je u stanju brzo da se isprazni. (c) Kontejneri sa opasnim materijama moraju biti zatvoreni, sa izuzetkom prilikom dodavanja ili uklanjanja materijala/otpada. Njima se ne sme rukovati, ne smeju se otvarati ili čuvati na način koji može izazvati njihovo curenje. (d) Kontejneri u kojima se nalazi zapaljiv ili reaktivni otpad moraju se nalaziti najmanje 15 metara (50 stopa) od imovine datog objekta. (e) Otpad se prevozi u posebno licenciranim vozilima i uništava se u licenciranoj ustanovi. Evidencija o uklanjanju otpada redovno se ažurira i čuva kao dokaz propisnog odlaganja, u skladu sa unapred utvrđenim načinom. Transport i raspolaganje materijalima Kvalitet vazduha (f) Neće se koristiti farbe sa toksičnim sastavom ili razređivačima ili farbe bazirane na olovu. (a) Svi materijali koji su skloni da podižu prašinu moraju se prevoziti u zatvorenim ili prekrivenim kamionima, a materijal, ukoliko je prikladno, treba da bude kvašen prskan. (b) Putevi se redovno čiste metlom i vodom u glavnim deonicama. (c) Odvojite humus od gromada iskopanog zemljišta. (d) Postavite gromade zemljišta daleko od odvodnih vodova, prirodnih tokova i mesta podložnih eroziji zemljišta. (e) Gromade zemljišta i hrpe materijala ne bi trebalo da (i) prekorače visinu od 2m, (ii) treba da budu stabilne i dobro obezbeđene, kako bi se izbeglo njihovo rušenje i povrede. (f) Sav tovar zemljišta se prekriva, kad god se odnosi sa lokacije, za dalje odlaganje. (a) Koristite vodu u svim aktivnostima čišćenja zemljišta, krčenja, struganja, iskopavanja, nivelisanja, etažiranja, seče i punjenja i rušenja, koje mogu izazvati prašinu i emisiju čestica. (b) Obezbedite da su sva prevozna vozila i mašinerija opremljeni odgovarajućom opremom za kontrolu emisije čestica, koja se redovno održava i koja je atestirana. (c) Obezbedite da sva vozila i mašinerija koriste benzin iz službenih izvora (licencirane Strana 127. od 157

128 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports AKTIVNOST PARAMETAR LISTA PROVERE UBLAŽAVAJUĆIH MERA benzinske pumpe) i goriva, koju predodređuju proizvođači mašinerije i vozila. (d) Nema potrebe ni za kakvim prekomernim držanjem u leru građevinskih vozila, na samom lokalitetu. (a) Pranje transportnih vozila i točkova sprovodiće se redovno, na prethodno identifikovanim lokacijama, opremljenim, najmanje kolektorom za maziva i naftu. (b) Iskopavanja i druge aktivnosti na raščišćavanju i zemljanim radovima moraju se vršiti u dogovorenom radnom vremenu i u prikladnim vremenskim uslovima, kako bi se izbeglo podizanje peska i prašine u susednoj oblasti (c) Utovar i istovar ili materijali skloni prašini koristiće se i vršiće se tokom povoljnih vremenskih prilika i sa adekvatnim merama za smanjenje prašine (d) Ograničenje brzine od 40km/h ne sme se prekoračiti na prljavim putevima (e) Materijali skloni prašini trebalo bi da se prevoze u zatvorenim ili prekrivenim kamionima (f) Materijali skloni podizanju prašine i drugi tovarni materijali trebalo bi da se zaštite od vremenskih uslova, posebno vetra i kiše. Ugraditi vetrobrane, sa ciljem da se spreči rasipanje prašine, kad god je odgovarajuće. Ugraditi vetrobrane kako bi se sprečilo podizanje prašine, gde god da je odgovarajuće. Buka (g) Građevinska buka trebalo bi da je ograničena na termine dozvoljene dozvolom. (h) Rad tokom noći izbegavaće se ukoliko je moguće. U slučaju da je neizbežan, moraju se dobiti sve potrebne dozvole. (i) Tokom rada, poklopci motora na agregatima, kompresorima za vazduh i drugoj mehaničkoj opremi na struju trebalo bi da budu zatvoreni a oprema postavljena što je moguće dalje od stambene oblasti. (j) Pumpe i druga mehanička oprema trebalo bi delotvorno da se održavaju. (k) Tokom rada, poklopci motora na agregatima, kompresorima za vazduh i drugoj mehaničkoj opremi na struju trebalo bi da budu zatvoreni. (l) Ukoliko radovi treba da se realizuju u blizini kuća, anti bučni zid ili privremeni zemljani štit Kvalitet i stabilnost zemljišta trebalo bi da se postave između bučne radne oblasti i stambene oblasti, po potrebi. (a) Podela programa rada u faze, sa ciljem da se uznemiravanje zemljišta svede na minimum. (b) Vršiti kontrolu nad erozijom i sedimentima tokom zamene oštećenih ploča, preusmeravanjem i probiranjem tokova koji ističu sa lokaliteta. (c) Svesti na najmanju meru opasnost od odrona, izgradnjom privremenih odvodnih kanala i Strana 128. od 157

129 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports AKTIVNOST PARAMETAR LISTA PROVERE UBLAŽAVAJUĆIH MERA nasipa. (d) Sprovesti radove na površinskoj drenaži, sa ciljem da se vrši preusmeravanje kišnice koja bi dovela do erozije zemljišta, posebno tokom zemljanih radova. (e) Uklanjanje zemljišta i stena trebalo bi da se izvrši na takav način da se ne poveća turbulentnost vode ili izazove sedimentacija. Ovo može da se odradi preusmeravanjem tokova iz oblasti radova. U slučaju da dođe do bujice, ista bi trebalo da se filteriše pre nego što se pusti primaocu. (f) Uklonjeni mineralni sadržaj (zemljište i stene) trebalo bi da se vrati na svoju prvobitnu lokaciju, ukoliko je moguće. U slučaju da postoji sumnjiv sadržaj zemljišta, trebalo bi sprovesti hemijsku analizu. Rezultati analize odredili bi šta bi bili naredni koraci. (g) Poboljšati mere propuštanja oborinskih voda sa ciljem da se erozija svede na minimum i da se spreči isticanje sedimenata u vode u koje se uliva. (h) Dozvoliti promet vozila samo na dobro definisanim tovarnim putevima. (i) Rad i raspolaganje zemljištem uzimaće u obzir meteorološke podatke i uslove u fazi planiranja i realizacije (npr. temperatura zemljišta, nivo zagađenja, sneg, led itd.). (j) Ubacivanje antifriza i/ili jedinjenja za ubrzanje u zemljište nije dozvoljeno. (k) Neprekidno vršiti inspekciju i procenjivati delotvornost mera kontrole taloga i primeniti mere poboljšanja. (l) Zagađeno zemljište mora se ukloniti i odložiti na licenciranoj deponiji. Kvalitet vode (a) Sprečiti curenje opasnih materija iz otpada (privremeno skladištenje otpada trebalo bi da je zaštićeno u smislu potencijalnog curenja a kada se radi o opasnim ili toksičnim materijama treba da su opremljene sekundarnim sistemom čuvanja, kao što su npr. dvojni zidovi ili komore kontejnera). (b) U slučaju bilo kakvog curenja sa lokaliteta, po mogućstvu zagađenih opasnim supstancama, trebalo bi ih prikupiti na lokalitetu i prebaciti do basena za njihovo privremeno skladištenje i treba ih prevesti do adekvatne fabrike za preradu. (c) Ugraditi i održavati odgovarajuće sanitarne prostorije namenjene radnicima. Otpadne vode iz ovih izvora trebalo bi da se transportuju do prikladnih objekata za preradu otpadnih voda. (d) Sprečiti curenje opasnih materija iz rezervoara (obavezan sekundarni sistem nepropusnosti, odnosno dvojni zidovi ili kontejneri sa dvojnim komorama), građevinska oprema i vozila (redovno održavanje i provera rezervoara nafte i plina, mašinerija i vozila mogu se parkirati Strana 129. od 157

130 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports AKTIVNOST PARAMETAR LISTA PROVERE UBLAŽAVAJUĆIH MERA (njima se može upravljati) samo na asfaltiranim ili betonskim površinama sa površnim sistemom za skupljanje odvodnih voda. (e) Prostorije za rad opremljene su sistemom za odvođenje otpadnih voda. Voda se odvodi kroz sistem i odlazi na preradu otpadnih voda. Postrojenja za preradu otpadnih voda opremljena su separatorom za naftu i maziva nakon čega se otpadna voda ispušta ili u opštinski sistem za odvođenje otpadnih voda (što obuhvata dalju preradu),sistem za preradu vode na datoj lokaciji ili se voda skuplja i odvozi za dalju preradu negde drugde. (f) Izolovani prirodni tokovi koji se slivaju sa radne platforme u preostali deo toka. Treba pročistiti vodeni tok nastao radovima pre nego što se ulije u primaoca. Voda koja se izliva sa radnog lokaliteta a koja je potencijalno opterećena i suspendovanim česticama, trebalo bi da se filtritra pre ulivanja u prirodne tokove. (g) Nadgledati ispumpavanje i primeniti mere predostrožnosti sa ciljem da zamućenost ispumpane vode bude minimalna. (h) Obezbedite da voda koja je pumpanjem vraćena u prirodne tokove, nikada ne odstupi od uređenih standarda kvaliteta vode, sprovođenjem redovnog testiranja. (i) Voda i druge komponente u betonskoj mešavini, treba da su čiste i da ne sadrže opasne hemikalije. (j) Abrazivni sastojci u betonskoj smesi upotrebljeni u radovima na rekonstrukciji, treba da odgovaraju zahtevima istrajnosti i gradacije. (k) Servisiranje vozila i mašinerije treba da se vrši van lokaliteta. (l) Voda korišćena za izgradnju i u druge svrhe (npr. sanitarne) uzima se iz postojećih izvora vodosnabdevanja. Neće se koristiti nikakvi dodatni izvori vode. Bio-raznolikost (a) Po potrebi, ovlašćeno telo odrediće prikladan nivo izbegavanja, svođenja na minimum i/ili mera zaštite. (b) Ograničiti brzinu kretanja tokom dana. (c) Izbegavati izvođenje građevinskih aktivnosti tokom noći. (d) Gradilište bi trebalo da obuhvata samo one površine neophodne za realizaciju radova. Svesti na minimum kamp i oblast za kretanje vozila, mašinerije i ljudi. (e) Svesti na minimum gubitak vegetacije. (f) Građevinske aktivnosti pažljivo su isplanirane sa ciljem da ne zadiru u važne faze reprodukcije određenih zaštićenih vrsta. Strana 130. od 157

131 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports AKTIVNOST PARAMETAR LISTA PROVERE UBLAŽAVAJUĆIH MERA (g) Sprečiti lov, postavljanje zamki i skupljanje snešenih jaja od strane građevinskih radnika (h) Zabraniti prikupljanje drva za ogrev i tradicionalnih lekovitih biljaka iz oblasti u kojoj se izvode radovi. (i) Uništena vegetacija mora se obnoviti lokalnom domaćom florom i tipičnim predstavnikom botaničke jedinice, među kojima se prednost daje sortama otpornim na požar. Životna sredina (a) Očuvanje i rekonstrukcija životne sredine izmene u životnoj sredini tokom građevinske B. Trasiranje kanala i obnova spona Očuvanje kulturnog nasleđa Protivpožarna zaštita Obaveštavanje i bezbednost na radu Sprečavanje nesreća Zaštita prirode faze, trebalo bi da se obnove i vrate u svoje pređašnje stanje, što je pre moguće (a) U slučaju da dođe do slučajnog pronalaženja, lokalitet će biti ograđen (zaštićen) i obaveštavaju se vlasti (Kosovska arheološka služba - KAS). Njihove instrukcije biće ispoštovane u daljim radovima. (b) Građevinski kampovi, skladišta i drugi objekti biće locirani podalje od arheološkog nalazišta ili arheološki osetljivih oblasti. (a) Trava preostala na lokaciji mora se kositi redovno, posebno tokom sušnih razdoblja, kako bi se sprečili požari. (b) Neće biti dozvoljeno nikakvo paljenje na lokaciji, ni pod kojim okolnostima. (c) Svo kuvanje na gradilištu odvijaće se u unapred utvrđenim oblastima i pod konstantnom kontrolom. (d) Izvođač radova treba da poseduje funkcionalnu protivpožarnu opremu na raspolaganju na datom lokalitetu u svakom trenutku. Mesta na kojima se nalaze saopštavaju se radnicima i obeležavaju. Mora se proceniti nivo protivpožarnih uređaja i mora se oceniti putem procene rizika. Po jedno lice na gradilištu imenuje se kao ono odgovorno za protivpožarnu zaštitu. Postupci primenjivi u slučaju požara dobro su poznati svim zaposlenima. (a) Pojačane mere sprečavanja davljenja, propisno postavljene i konstantno se održavaju u periodu realizacije radova (a) Prostor za upravljanje i kretanje vozila i mašinerije jasno obeležen. (b) Ukoliko radovi remete redovan saobraćaj, izvođač radova će na privremeno urediti bezbednost na putu i obeležiće ga prikladnom signalizacijom. Pre ovakvih radova, treba izvaditi sve potrebne dozvole i obavestiti sve relevantne organe. (a) Prekriti sve iskopane strme rupe i jarke (u slučaju da ne mogu da se prekriju, izgraditi rampe npr. debla). (b) Temeljno pregledati sve rupe i jarke, pre nego što budu prekriveni. Strana 131. od 157

132 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports AKTIVNOST PARAMETAR LISTA PROVERE UBLAŽAVAJUĆIH MERA (c) Temeljno proveriti sve građevinske cevi (prečnika preko 10 cm) koje su uskladištene na lokalitetu tokom noći. (d) Pre početka radova, izvođač radova će proveriti lokaciju u smislu prisustva divljih životinja i u slučaju da pronađe ptičja gnezda, slepe miševe, jazbine ili mladunčad, mora obavestiti nadležnu upravu (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja). C. Postavljanje odvoda Obaveštavanje i bezbednost na radu Kvalitet vode Stabilnost zemljišta i sprečavanje erozije Sprečavanje nesreća Zaštita prirode (a) Tokom izgradnje kanala, planirane su pojačane mere sprečavanja davljenja, koje su propisno postavljene i konstantno se održavaju u periodu realizacije radova. (a) Sprečiti ispuštanje zagađivača, čvrstog otpada i sedimenata u ukrštene prirodne tokove. (b) Površinske vode sa lokaliteta preusmeravaju se sa iskopina ili oblasti podložnih eroziji. (c) Ukoliko je neophodno, tok potoka preusmeriće se kako bi zaobišao građevinsku oblast, zajedno sa otpadnim tokovima. (d) Kanali se održavaju u čistom stanju. (a) Izbeći izvođenje radova tokom veoma kišovitih perioda. (b) Uobličavanje i svođenje na minimum dužine i strmosti padina (c) Izložene oblasti biće obmotane slamom/prekrivene kako bi se stabilizovale. (d) Kanali i rovovi biće osmišljeni tako da omoguće normalan tok nakon izgradnje. (e) Planiranje faznog čišćenja i održavanja oblasti zemljišta prokrčenih u minimalnoj meri i vremenski period u kome se ove oblasti moraju držati čistim, sa ciljem da se smanji erozija. (f) Obnoviti blagovremeno prokrčene oblasti, gde god je moguće. (g) Svesti na minimum količinu vode koja ulazi u prokrčene oblasti, pre finalizacije radova. (h) Sprečavanje prevoženja sedimenata sa lokacije korišćenjem ograda za glib, preusmeravanjem rečnog toka i drugo. (e) Tokom radova, biće preduzete neophodne mere za sprečavanje erozije i odrona. (f) Prostor za upravljanje i kretanje vozila i mašinerije jasno obeležen. (g) Ukoliko radovi remete redovan drumski saobraćaj, izvođač radova će doneti privremen propis koji uređuje bezbednost na putu i obeležiće ga prikladnom signalizacijom. Pre ovakvih radova, treba izvaditi sve potrebne dozvole i obavestiti sve relevantne organe. (h) Prekriti sve iskopane strme rupe i jarke (u slučaju da ne mogu da se prekriju, izgraditi rampe npr. debla). (i) Temeljno pregledati sve rupe i jarke, pre nego što budu prekriveni. (j) Temeljno proveriti sve građevinske cevi (prečnika preko 10 cm) koje su uskladištene na Strana 132. od 157

133 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports AKTIVNOST PARAMETAR LISTA PROVERE UBLAŽAVAJUĆIH MERA lokalitetu tokom noći. (a) Pre početka radova, izvođač radova će proveriti lokaciju u smislu prisustva divljih životinja i u slučaju da pronađe ptičja gnezda, slepe miševe, jazbine ili mladunčad, mora obavestiti nadležnu upravu (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja). D. Stabilizacija od odrona/ podizanje potpornog zida Kvalitet vode Otpad Stabilnost zemljišta i sprečavanje erozije (a) Sprečiti ispuštanje zagađivača, čvrstog otpada i sedimenata u pređene prirodne tokove. (a) Zemljište iskopano tokom radova na iskopavanju, treba da se zaštiti od toga da bude raspršeno i da postane prašina i trebalo bi ponovo da se vrati kasnije. (b) Licencirana kompanija trebalo bi da raspolaže građevinskim otpadom ili bi isti trebalo da se odveze u centar za upravljanje otpadom koji je licenciran za upravljanje građevinskim otpadom ili šutom (i) Izbeći izvođenje radova tokom veoma kišovitih perioda. (j) Uobličavanje i svođenje na minimum dužine i strmosti padina (k) Izložene oblasti biće obmotane slamom/prekrivene kako bi se stabilizovale. (l) Kanali i rovovi biće osmišljeni tako da omoguće normalan tok nakon izgradnje. (m) Planiranje faznog čišćenja i održavanja oblasti zemljišta prokrčenih u minimalnoj meri i vremenski period u kome se ove oblasti moraju držati čistim, sa ciljem da se smanji erozija. (n) Obnoviti blagovremeno prokrčene oblasti, gde god je moguće. (a) Svesti na minimum količinu vode koja ulazi u prokrčene oblasti (npr. korišćenjem odvodnih kanala). E Uklanjanje visoke vegetacije Bio-raznolikost Upravljanje zelenim otpadom (a) Treba identifikovati i zaštititi životinjske vrste faunu (uključujući ptice, insekte, amfibije, reptile, male sisare itd.). (b) Nema seče visoke vegetacije tokom perioda gnježđenja (od aprila do septembra). (a) Ponovno korišćenje uklonjene vegetacije gde god je moguće: isečena drva dostupna lokalnom stanovništvu. (b) Spaljivanje zelenog otpada na samoj lokaciji nije dozvoljeno. (c) Uklonite samo unapred utvrđeno drveće i žbunje u skladu sa planom uklanjanja vegetacije. Strana 133. od 157

134 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports AKTIVNOST PARAMETAR LISTA PROVERE UBLAŽAVAJUĆIH MERA Kvalitet vode (a) Sprečiti slučajno uništavanje vegetacije uklonjene iz kanala. (a) Obnoviti blagovremeno raščišćene oblasti, kad god je moguće. Stabilnost zemljišta (b) Svesti na minimum količinu vode koja ulazi u očišćene oblasti (npr. korišćenjem odvodnih kanala) F. Uklanjanje naslaga čvrstog otpada Upravljanje otpadom (a) Treba identifikovati vrste otpada nađenih na lokalitetu a planove za uklanjanje istih prilagoditi u skladu sa nalazima. (b) Identifikovati i licencirati lokacije za prikupljanje i odlaganje otpada za sve vrste otpada koji se očekuju da će proizaći iz procesa uklanjanja naslaga otpada. (c) Otpad će biti uklonjen, prevezen i obrađen na deponiji samo od strane adekvatno ovlašćenih kompanija. (d) Ukoliko se oceni neophodnim od strane inženjera za nadzor, mora se sprovesti analiza naslaga sedimenata u blizini čvrstog otpada kako bi se utvrdio sadržaj i mogući rizici po životnu sredinu i zdravlje. U slučaju da se utvrdi da su naslage i zemljište opasni ili toksični, isti će biti tretirani kao toksični otpad (zahtevi dostupni u opštim uslovima). Kvalitet vode i zemljišta (a) Sprečiti ulazak mogućih zagađivača u vodu tokom uklanjanja izolovanjem prirodnih tokova od radnih tokova. (b) Prečistiti nezagađene tokove nastale radovima pre ulivanja u njihove primaoce. (c) U slučajevima bilo kakvog izlivanja iz oblasti u kojoj se izvode radovi koja je zagađena opasnim materijama biće prikupljani na samom lokalitetu ili u basenu za njihovo privremeno zadržavanje odakle se prevoze u adekvatna postrojenja za preradu. Socijalna održivost (a) Odnosna opština treba da obezbedi da čvrst otpad, proizašao svakodnevnom potrošnjom ili poljoprivrednom delatnošću ili druga, od sada bude odlagan na licenciranim i zakonitim deponijama. (b) Treba obavestiti sve identifikovane lokalne aktere da je bacanje smeća duž IL kanala strogo zabranjeno. (c) Pružanje javnih usluga odnošenja smeća i/ili unapređenje ove usluge kada govorimo o siromašnim porodicama ili porodicama koje primaju socijalnu pomoć, sprovešće odnosne opštine uz pomoć ILC-a. (d) Kako bi se ove mere i sprovele, pružaju se institucionalne mere i mere jačanja kapaciteta, koje Strana 134. od 157

135 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports AKTIVNOST PARAMETAR LISTA PROVERE UBLAŽAVAJUĆIH MERA obuhvataju institucije kao što su: ILC, opštine i lokalni predstavnici MŽSPP- Odeljenje za vodu, MPŠSR-Odeljenje za ruralni razvoj i usluge konsultovanja i MF. G. Uklanjanje ilegalnih vodovodnih cevi H. Uklanjanje ilegalnih domaćih kanalizacija K. Radovi na obnovi u blizini područja zaštićenog kulturnog nasleđa (poznatog ili potencijalnog) L. Upravljanje lancem snabdevanja asfaltna baza/proizvodnja betona/upravljan je kamenolomom Socijalna održivost Socijalna održivost Očuvanje kulturnog nasleđa (a) Blagovremeno obavestiti sve nezakonite korisnike vode da će voda iz ILC biti zabranjena da se koristi od određenog datuma. (b) ILC zajedno sa poljoprivrednim organima predlaže alternativna rešenja kako bi se omogućilo odnosnim korisnicima da koriste vodu. (c) Kako bi se ove mere i sprovele, pružaju se institucionalne mere i mere jačanja kapaciteta, koje obuhvataju institucije kao što su: ILC, opštine i lokalni predstavnici MŽSPP- Odeljenje za vodu, MPŠSR-Odeljenje za ruralni razvoj i usluge konsultovanja i MF. (a) ILC zajedno sa relevantnom opštinom predlaže tehničko rešenje za priključivanja privatne kanalizacije na javnu mrežu ili septičku jamu. (b) Tehnička i finansijska pomoć za sabiranje kanalizacionih voda i/ili preradu za siromašne porodice ili porodice koje primaju socijalnu pomoć. (c) Kako bi se ove mere i sprovele, pružaju se institucionalne mere i mere jačanja kapaciteta, koje obuhvataju institucije kao što su: ILC, opštine i lokalni predstavnici MŽSPP- Odeljenje za vodu, MPŠSR-Odeljenje za ruralni razvoj i usluge konsultovanja i MF. (a) Tokom preliminarnih faza gradnje, kvalifikovani arheolog propratiće uklanjanje zemljišta i radove na pripremi terena. (b) Dobiti dozvolu Nacionalnog arheološkog saveta. (c) U slučaju da dođe do slučajnog pronalaženja, lokalitet će biti ograđen (zaštićen) i obaveštavaju se vlasti (Kosovska arheološka služba - KAS). Njihove instrukcije biće ispoštovane u daljim radovima. (d) Građevinski kampovi, skladišta i drugi objekti biće locirani podalje od arheološkog nalazišta ili arheološki osetljivih oblasti. I/1 Asfaltna baza (a) Proizvođač asfalta mora da dobije/ima sve potrebne radne dozvole ili dozvolu za emisiju i sertifikat kvaliteta. (b) Proizvođač mora dati na uvid dokaz o ispoštovanosti svog nacionalnog zakonodavstva i zaštiti životne sredine i ZiB. (c) Obezbediti da izvođač radova ima neophodne veštine i iskustvo i sisteme mera predostrožnosti koji je donet sa ciljem da se spreči izlivanje bitumenoznog materijala (osnova ili veza osnove). Strana 135. od 157

136 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports AKTIVNOST PARAMETAR LISTA PROVERE UBLAŽAVAJUĆIH MERA (d) Voda u proizvodnji emulzije bitumena ne bi trebalo da bude zagađena opasnim ili toksičnim hemikalijama (međutim, preferira se tehnološka voda). (e) Primena emulzija asfalta i bitumena uzimaće u obzir meteorološke podatke i uslove prilikom planiranja i realizacije (kišni periodi, naoblačenje, hladnije i vlažnije vreme itd.) (f) Emulzija bitumena primenjuje se samo na adekvatno zbijene i očišćene površine, sa adekvatnim sadržajem vlage. (g) Pozicioniranje spreja sa emulzijom trebalo bi da bude izvršeno na takav način da prskanje oblasti bude obloženo osnovom ili zatvoreno osnovom. (h) Oprema bi trebalo da se čisti u onim oblastima u kojima ne ostvaruje nikakav uticaj na životnu sredinu ili gde ne postoji opasnost isticanja sa površine (npr. oblasti u kojima se voda prikuplja u basenima i prevozi do odgovarajućih uređaja za preradu i gde se voda odvaja i na odgovarajući način odlaže). (i) Asfalt bi trebalo da se prekrije kad god se prevozi na lokaciju gde se izliva. (j) Kamenolom (snabdevač koji prerađuje kamen na veliko za izgradnju puteva i platformi) mora da podnese dokaz o ispoštovanosti svih nacionalnih zakonodavnih akata o zaštiti životne sredine i ZIB. (k) Kamenolom koji će vršiti snabdevanje proizvodima od kamena na veliko mora da je u posedu dokaza da poseduje sve dozvole za rad u životnoj sredini i ZIB. (l) Obezbediti da su sva prevozna vozila i mašinerija opremljeni odgovarajućom opremom za kontrolu emisije, koja se redovno održava i koja je atestirana. I/2 proizvodnja betona (a) Proizvođač betona mora da dobije/ima sve potrebne dozvole za rad i emisiju kao i sertifikate kvaliteta. (b) Proizvođač mora dati na uvid dokaz o ispoštovanosti svog nacionalnog i zakonodavstva o ZIB. (c) Kamenolom koji snabdeva proizvođača cementa krečnjačkim kamenom, mora da bude u posedu svih dozvola za rad, zaštitu životne sredine i ZIB. (d) Kamenolom krečnjačkog kamena mora dati na uvid dokaz o ispoštovanosti svih nacionalnih zakonodavnih akata o životnoj sredini i ZIB. (e) Kamenolom koji će vršiti snabdevanje proizvodima od kamena na veliko mora da je u posedu dokaza da poseduje sve dozvole za rad u životnoj sredini i ZIB. (f) Kamenolom mora da podnese dokaz o ispoštovanosti svih nacionalnih zakonodavnih akata o Strana 136. od 157

137 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports AKTIVNOST PARAMETAR LISTA PROVERE UBLAŽAVAJUĆIH MERA zaštiti životne sredine i ZIB. (g) Obezbediti da su sva prevozna vozila i mašinerija opremljeni odgovarajućim uređajima za kontrolu emisije, koja se redovno održava i koja je atestirana. (h) Dobavljač peska i drugih mineralnih materija trebalo bi da da na uvid važeću dozvolu za iskopavanja. M. Obnova puteva N. Obnova mostova Stabilnost zemljišta i erozija (a) Ograničavanje nagiba prilaznog puta sa ciljem da se smanje izazvane erozije. (b) Pružiti adekvatno odvođenje voda sa površine puta, u zavisnosti od širine puta, površine, materijala, kompaktnosti i održavanja. (c) Izbeći izvođenje radova tokom veoma kišovitih perioda. (d) Uobličavanje i svođenje na minimum dužine i strmosti padina (e) Izložene oblasti biće obmotane slamom/prekrivene kako bi se stabilizovale. (f) Kanali i rovovi biće osmišljeni tako da omoguće normalan tok nakon izgradnje. (g) Planiranje faznog čišćenja i održavanja oblasti zemljišta prokrčenih u minimalnoj meri i vremenski period u kome se ove oblasti moraju držati čistim, sa ciljem da se smanji erozija. (h) Obnoviti blagovremeno prokrčene oblasti, gde god je moguće. (i) Svesti na minimum količinu vode koja ulazi u prokrčene oblasti, pre finalizacije radova. (j) Sprečavanje odvoženja sedimenata sa lokacije korišćenjem ograda za mulj i slično (k) Putevi neće biti proširivani Bezbednost u saobraćaju (a) Radovi bi trebalo da budu organizovani na takav način da minimalno remete redovan drumski saobraćaj. U slučaju da dođe do remećenja saobraćaja isti bi trebalo da se uredi znacima i signalima koji obezbeđuju maksimalnu bezbednost u saobraćaju. (b) Lokalne opštine i policija biće obavešteni o alternativnim maršrutama. (c) Svi relevantni organi (npr. Ministarstvo unutrašnjih poslova) trebalo bi da se obaveste o predstojećim radovima i konsultovani o bezbednosnim pitanjima. Zaštita vode i zemljišta (a) Samo antikorozivni agensi koji nisu toksični po životnu sredinu koristiće se na gradilištu. (b) Treba preduzeti mere kako bi se sprečilo curenje i curenje antikorozivnih agenasa po životnu sredinu. (c) Ograničavanje dužine trajanja i pažljivo tempiranje aktivnosti ulivanja istih na periode nižeg vodostaja i izbegavanje perioda od presudne važnosti za biološke cikluse dragocene flore i faune. (d) Za radove ispuštanja u tokove koristiti tehnike izolacije, kao što su improvizovani nasip ili Strana 137. od 157

138 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports AKTIVNOST PARAMETAR LISTA PROVERE UBLAŽAVAJUĆIH MERA diverzija tokom gradnje sa ciljem da se ograniči širenje narušenih naslaga u vodu. O. Culverts Kvalitet vode (a) Sprečiti ulivanje zagađivača, čvrstog otpada i sedimenata u prirodne tokove Zaštita prirode (a) Pokriti sve iskopane rupe strmih zidova i rovove (u slučaju da ne mogu da se prekriju, izgraditi rampu, npr. debla). (b) Temeljno proveriti sve rupe i rovove pre nego što budu popunjeni. (c) Temeljno sprovesti inspekciju svih građevinskih cevi (prečnika više od 10 cm) koje su čuvane na gradilištu tokom noći. (d) Pre početka radova, izvođač radova će proveriti lokaciju u smislu prisustva divljih životinja i u slučaju da pronađe ptičja gnezda, slepe miševe, jazbine ili mladunčad, mora obavestiti nadležnu upravu (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Odeljenje za zaštitu prirode, Direkcija za zaštitu prirode). Otpad (b) Zemljište iskopano tokom radova na iskopavanju, treba da se zaštiti od toga da bude raspršeno i da postane prašina i trebalo bi ponovo da se vrati kasnije. (a) Licencirana kompanija trebalo bi da raspolaže građevinskim otpadom ili bi isti trebalo da se odveze u centar za upravljanje otpadom koji je licenciran za upravljanje građevinskim otpadom ili šutom Stabilnost zemljišta i sprečavanje erozije (o) Izbeći izvođenje radova tokom veoma kišovitih perioda. (p) Uobličavanje i svođenje na minimum dužine i strmosti padina (q) Izložene oblasti biće obmotane slamom/prekrivene kako bi se stabilizovale. (r) Kanali i rovovi biće osmišljeni tako da omoguće normalan tok nakon izgradnje. (s) Planiranje faznog čišćenja i održavanja oblasti zemljišta prokrčenih u minimalnoj meri i vremenski period u kome se ove oblasti moraju držati čistim, sa ciljem da se smanji erozija. (t) Obnoviti blagovremeno prokrčene oblasti, gde god je moguće. (a) Svesti na minimum količinu vode koja ulazi u prokrčene oblasti (npr. korišćenjem odvodnih kanala). Strana 138. od 157

139 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports AKTIVNOST PARAMETAR LISTA PROVERE UBLAŽAVAJUĆIH MERA P. Septičke jame (a) Pronaći jame i obezbediti da nisu opterećene nikakvom dodatnom težinom. (b) Jama bi trebalo da je adekvatno osmišljena i odgovarajuće veličine kako bi se izbeglo korišćenje aditiva, izlivanje i kako bi se mogli lako održavati. (c) Korisnici septičkih jama trebalo bi dobro da se obaveste o svojim zahtevima održavanja. (d) Odvodi koji idu sa krova, plafona/temelja (slivna jama) i isticanje površinskih voda trebalo bi da se usmere od jame. (e) Pre nego što bude stavljena u upotrebu, jama (i sabirni sistem) trebalo bi da budu testirani u smislu njihove nepropusnosti. (f) Olakšati ispuštanje fekalnih taloga i septičkog sadržaja u okna za njihovo skladištenje i obradu tako da neobrađen septički sadržaj ne bude ispuštan u životnu sredinu. (g) Pružiti sisteme za delotvorno prikupljanje ili ispuštanje otpadnih voda iz ciljnih domaćinstava i, ukoliko je moguće, zasebno upravljati otpadnim vodama. Strana 139. od 157

140 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports Za svaku meru koja treba da bude primenjena, plan praćenja (vidi u nastavku) definiše sve uslove za njegovu kontrolu. Faza Šta (Šta će biti parametar koji treba da se proprati?) Gde (Da li će parametar biti propraćen?) Kako ( Da li će parametar biti propraćen?) Kada (Definisati učestalost / ili kontinuitet?) Zašto (Da li će parametar biti propraćen?) Trošak (ukoliko nije uključen u budžet projekta) Ko (je odgovoran za praćenje?) 3. DEO: PLAN PRAĆENJA Strana 140. od 157

141 Tokom nadzora aktivnosti Tokom realizacije aktivnosti Tokom pripreme aktivnosti Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports Dozvole Organizacija lokaliteta Strana 141. od 157

142 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports Aneks 1 Lokalitet i njegova specifikacija Ovaj deo popunjava izvođač radova i pregleda ga inženjer za nadzor ili ILC i opisuje tačan lokalitet gradnje. Aneks 2 Izgradnja kapaciteta za praćenje ispoštovanosti ekoloških i socijalnih politika Ovaj deo popunjava ILC Ključna pitanja u vezi sa izgradnjom kapaciteta: Odgovornosti (agencije/strana uključenih u sprovođenje i nadzor) Osoblje potrebno da ispuni odgovornosti: postojeće osoblje ILC ; konsultanti (na puno ili pola radnog vremena) Obuka: potrebna da se obezbede potrebni kapaciteti (navesti prirodu, izvor, vreme) Cena koštanja: celokupan potreban budžet; raščlanjen barem po glavnim aktivnostima jačanja institucija Strana 142. od 157

143 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports Strana 143. od 157

144 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports ANEKS 11: OBRAZAC PLANA ZA UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM 1. Projektni plan upravljanja životnom sredinom (EMP) sačinjen je od skupa mera za ublažavanje uticaja, praćenje i institucionalnih mera koje treba da se preduzmu tokom realizacije i rada sa ciljem da se ukloni štetan efekat po životnu sredinu i društvene okolnosti, da se one suzbiju ili da se svedu na prihvatljive nivoe. Plan takođe obuhvata radnje neophodne za sprovođenje ovih mera. 1 Planovi upravljanja suštinski su elementi izveštaja EA za projekte Kategorije A; za mnoge projekte Kategorije B, EA može imati za posledicu samo plan upravljanja. Sa ciljem da se pripremi plan upravljanja, pozajmljivač i njegov tim za dizajniranje EA (a) treba da identifikuju skup odgovora na potencijalno štetne uticaje; (b) odrede zahteve koji treba da se ispune kako bi se obezbedilo delotvorno i blagovremeno pružanje odgovora; i (c) opiše sredstva za ispunjavanje ovih zahteva. 2 Konkretno, EMP je sastavljen od sledećih komponenti. Ublažavajuće mere 2. EMP identifikuje izvodljive i ekonomične mere koje mogu potencijalno umanjiti značajan štetan uticaj na životnu sredinu i svesti ga na prihvatljive nivoe. Plan obuhvata kompenzacijske mere, u slučaju da mere ublažavanja uticaja nisu izvodljive, ekonomične ili dovoljne. Konkretno, EMP (a) identifikuje i rezimira sve predviđene značajne štetne uticaje po životnu sredinu (uključujući i one koji uključuju domaće stanovništvo ili nedobrovoljno ponovno naseljavanje); (b) opisuje u tehničke pojedinosti svaku meru ublažavanja uticaja, uključujući i vrstu uticaja na koji se odnosi kao i uslove pod kojima je neophodna (npr, neprekidno ili u slučaju javljanja vanrednih situacija), zajedno sa dizajnom, opisom opreme i operativnim postupcima, u zavisnosti od opcije koja je prikladna; (c) procenjuje bilo kakav potencijalan uticaj ovih mera na životnu sredinu; i (d) nadovezuje se na druge planove ublažavanja štetnog uticaja (npr, za nedobrovoljno nastanjivanje, domaće stanovništvo ili kulturnu imovinu) potrebnih za projekat. Praćenje 3. Praćenje životne sredine tokom realizacije projekta pruža informacije o ključnim ekološkim aspektima projekta, konkretno uticaj projekta na životnu sredinu i delotvornost ublažavajućih mera. Ovakve informacije omogućuju pozajmljivaču i Banci da ocene uspeh mera ublažavanja, u sklopu nadzora samog projekta i omogućuje da se preduzmu popravne mere, kad god su neophodne. Shodno tome, EMP identifikuje ciljeve praćenja i propisuje vid praćenja, Strana 144. od 157

145 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports nadovezujući se na uticaj koji je procenjen u izveštaju o EA i mere ublažavanja štetnog uticaja koje su opisane u EMP-u. Konkretno, deo o praćenju EMP-a pruža (a) konkretan opis i tehničke pojedinosti mera praćenja, uključujući parametre koji treba da budu izmereni, metode koje treba da budu upotrebljene, lokacije uzimanja uzorka, učestalost merenja, ograničenja detekcije (gde je odgovarajuće), i definiciju praga koji će ukazati na potrebu za preduzimanjem popravnih mera; i (b) postupke praćenja i izveštavanja sa ciljem (i) da se obezbedi rano otkrivanje uslova koji iziskuju konkretne ublažavajuće mere, i (ii) pružanje informacija o napretku i rezultatima mera ublažavanja. Razvoj kapaciteta i obuka 4. Sa ciljem da se podrži blagovremena i delotvorna realizacija ekoloških komponenti projekta i mera ublažavanja štetnog uticaja, EMP se poziva na procenu koju realizuje EA u vezi sa postojanjem, ulogom i kapacitetima ekoloških jedinica na samom lokalitetu ili na nivou agencije i ministarstva. 3 Ukoliko je neophodno, EMP preporučuje uspostavljanje ili širenje datih jedinica i obuku osoblja, sa ciljem da se omogući sprovođenje preporuka EA. Konkretno, EMP pruža konkretan opis institucionalnih mera ko je odgovoran za sprovođenje mera ublažavanja i praćenja (npr, za rad, nadzor, izvršenje, praćenje realizacije, popravne mere, finansiranje, izveštavanje i obuku osoblja). Sa ciljem da ojača kapacitete upravljanja životnom sredinom u agencijama koje su odgovorne za primenu, većina EMP-a pokriva jednu ili više sledećih dodatnih tema: (a) programi tehničke pomoći, (b) nabavka opreme i zaliha, i (c) organizacione promene. Raspored realizacije i procena troška 5. Za sva tri aspekta (ublažavanje, praćenje i razvoj kapaciteta), EMP pruža (a) raspored primene mera koje se moraju realizovati u sklopu projekta, uz naznaku podele na faze i koordinacije sa sveobuhvatnim planovima za realizaciju projekata; i (b) procene kapitalnih i stalnih troškova i izvore finansijskih sredstava za realizaciju EMP-a. Ove cifre takođe su uključene u tabele sa ukupnim troškovima realizacije projekta. Integrisanje EMP-a u projekat 6. Odluka pozajmljivača da pristupi projektu i odluka Banke da je podrži, jednim delom počivaju na očekivanju da će se EMP delotvorno realizovati. Posledično, Banka očekuje da plan odgovara opisu pojedinačnih mera ublažavanja štetnog uticaja i praćenja i da će dodeliti institucionalne odgovornosti i mora se integrisati u celokupno planiranje projekta, dizajn, budžet i realizaciju. Ovakva integracija može se postići uspostavljanjem EMP-a u okviru projekta, kako bi plan dobio potrebna finansijska sredstva i nadzor, zajedno sa drugim komponentama. EMP će biti sastavljen od sledećih poglavlja: 1. OPŠTE INFORMACIJE O PROJEKTU I LOKALITETU 1.1. OPIS PROJEKTA Naziv projekta Lokacija projekta Svrha projekta Strana 145. od 157

146 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No Delokrug projekta i aktivnosti 1.2. ZAKONODAVSTVO i SPROVOĐENJE Nacionalno zakonodavstvo 1.3. STATUS DOKUMENTACIJE PROJEKTNOG DIZAJNA I DOZVOLA Vlasništvo nad zemljištem ili objektom Vrsta dokumenta ili dozvole 2. OPIS ŽIVOTNE SREDINE (OSNOVNI USLOVI) Opšti opis okruženja projektne lokacije Fizičko okruženje Društveno-kulturno okruženje 3. ODREĐIVANJE POTENCIJALNOG UTICAJA 4. PLAN UBLAŽAVANJA I PRAĆENJA Plan ublažavajućih mera Građevinska faza ESIAF & ESMF Reports Aktivnost Očekivani uticaj životnu sredinu na Predložena ublažavajuća mera Odgovornost za sprovođenje ublažavajuće mere Period za sprovođenje ublažavajuće mere Operativna faza Plan praćenja Građevinska faza Šta Gde Kako Kada Sa čije strane je parametar koji treba da bude propraćen? će parametar biti propraćen? će parametar biti propraćen (šta bi trebalo da se izmeri i kako)? će parametar biti propraćen (vreme i učestalost)? će parametar biti propraćen (odgovornost)? Strana 146. od 157

147 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports Operativna faza Strana 147. od 157

148 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports Izvestaj o javnoj konsultaciji Konsultacije ESIAF sa ESMF, održana je u Vučitrnu, Mitrovici i Prištini 24., 25. i 26. februara, Dokument je ranije objavljen na sajtu PIL ( 10. februara ) i dostupan u štampanom obliku u svojim prostorijama za 14 dana. Informacije o objavljivanju, a zatim javne rasprave, javni okup su objavljeni na sajtu PIL objekima odgovarajućh opštinama,. Oba, dokumenti i saopštenje, je na albanskom, srpskom i engleskom jeziku. Figure 22 Saopštenje za javnost na albanskom jeziku Strana 148. od 157

149 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports Figure 23 Saopštenje za javnost na srpskom jeziku Strana 149. od 157

150 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports Figure 24 Saopštenje za javnost na engleskom jeziku U sva tri Javna raspravljanja prezentacija je data na ESIAF sa nalazima ESM,F predstavili su g Arberor Prekazi i predstavnik pravnog odeljenja PIL, sa detaljima o realizaciji projekta I efektima koje mogu imati na životnu sredinu i sve SB politike i nacionalnog zakonodavstva, uključujući potrebne procene životne sredine. Druga prezentacija je data od pravnog odeljenja PIL o bilo koji potencijalni negativni uticaj koje bi ovaj projekat mogao imati u pogledu socijalnih aspekata / uslovima. Opis je obezbeđen o tome kako će se komunikacija sa zajednicom tokom projekta da se vrsi kako bi se osiguralo vlasništvo zajednice, kao i da je objasnio da će postojati mehanizam žalbe o potencijalnim žalbama ljudi koji su pogođeni tokom realizacije projekta. Na kraju svaki učesnik sastanka su bili obavešteni da je taj dokument je i dalje dostupan za njih na tri jezika ukoliko želite više informacija o potencijalnim društvenim i ekološkim uticajima i u slučaju dodatnih pitanja mogu biti postavljene na PIL poštom, telefonom ili lično. Od učesnika se takođe zatražilo da dele Strana 150. od 157

151 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports informacije koje su okupili danas sa njihovim zajednicama da se savetuje da i ljudi koji nisu bili prisutni danas u javnih konsultacija još uvek mogu poslati svoja pitanja na PIL. Picture 1 Javno saopstenje u Pristini (PIL) I Mitrovici (Zgrada Opstine) Strana 151. od 157

152 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports Vucitrn Jedanaest ( 11 ) učesnika iz sela oko Vučitrna su učestvovali u javnoj raspravi u prostorijama PIL. Svi oni su zapravo zaposlenih u PIL, međutim, oni su takođe mali lokalni poljoprivrednici koji žive u blizini kanala sa svojim porodicama i kao takvi sastanku su prisustvovali kao predstavnici zajednice Vučitrn zajednice. Postojala su dva pitanja / komentari iz publike. Prvi je povezano sa činjenicom da deca koja žive oko kanala koristite kanal za kupanje i plivanje tako da stepenica treba da se gradi kako bi mogli lakše izaći iz kanala, jer nakon rehabilitacije kanal će biti dubli i struje jača i brža. PIL je objasnio da je to neovlašćeno korišćenje kanala koji treba sprečiti ai ne ohrabruje. PIL je podsetio prisutne da svrha kanala nije rekreativni ili bilo koji drugi nego da isporuči vodu svojim korisnicima. Picture 2 Konsultacije u Vicitrnu Komentari i pitanja pokazuju koliko je alternativa ( neovlašćena ) upotreba kanala ukorenjena u životima lokalnog stanovništva i istakao potrebu za posebnim osvrtom na bezbednost tokom izgradnje I operativnom periodu. Drugo pitanje se odnosi na mogućnost proširenja mreže za navodnjavanje. PIL tvrdi da će samo glavni kanal da bude rehabilitovan i nema sekundarnih kanala za navodnjavanje koji ce biti rehabilitovan I da neće se izgraditi nove. Strana 152. od 157

153 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports Figure 25 Lista ucesnika - Vucitrn Strana 153. od 157

154 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports Mitrovica (Zubn Potok) Druga konsultacija je planirana da se održi u Zubinom Potoku koji se nalazi u severnom delu Kosova, region koji ne priznaje centralnu vladu Republike Kosova u Prištini. Uprkos PIL naporima Opština Zubin Potok nije bio zainteresovana za organizovanje konsultativnog sastanka tamo. Alternative su tražene u tom području, ali bezuspešno. Zbog toga javne konsultacije su organizovane u opštini obližnjoj Mitrovici. Dvadeset ( 20 ) ljudi je prisustvovalo konsultacije iz privatnog sektora ( rudarstvo), Opštine, kao i privatnih lica. Neformalni predstavnik Zubin Potok bio je prisutan Neka od pitanja nisu bili povezani sa pitanjima o životnoj sredini ili socijalne, ali druga pitanja vezana za PIL rehabilitaciju, kao što su izvor finansiranja, potencijalni finansijski teret za opštinu Mitrovica, očekivani životni vek kanala, i buduće cene vode kao potencijalno veći zbog kredita. Pitanje vlasništva nad zemljištem je podignuta i pitanje PIL vlasništva svih parcela na kanalu i ako je to u katastarskim agencijama svake opštine. Predstavnik pravnog odeljenja PIL smatra da PIL poseduje dokumente za svaki parcel koje koriste i moze da ga dokumentuje. Ako bilo koji od katastarskih agencija nije odrazilo promene imovine koja je zapravo kupljen pre više decenija - to može biti učinjeno u narednim mesecima jer neophodni dokumenti postoje u kancelariji PIL. Saradnja sa poljoprivrednicima i KFV je predloženo u toku rasprave. Poljoprivrednici treba da budu konsultovani i informisani o adekvatnom korišćenju IL kanala. KFV trenutno radi na rehabilitaciji na Vau i Dejes i takođe sprovodi SCADA ali povezan sa sistemom ranog upozoravanja koji je predložio da se i instalira tokom modernizacije kanala IL i takav sistem treba da bude povezan sa lokalnim i centralnim vlastima. PIL je potvrdio da će sastanci biti održani sa okolnim poljoprivrednicima u toku implementacije projekta. Picture 3 Konsultacije u Mitrovici Kao I u Vučitrnu, pitanje o bezbednosnim pitanjima vezanim za neovlašćenom korišćenju kanala za kupanje i druge svrhe, posebno kod dece, podignut. Predloženo je da IL kanal bude potpuno zatvoren kako bi se izbeglo nesreće. PIL objasnioi da su studije urađene i obrazloženje bilo je da imaju otvoren kanal u to vreme (u 1 0 ) i da bi izgradnja potpuno zatvorenog kanala verovatno imalo različite troškove za izgradnju i za održavanje. Za dodatak, danas nije moguće da samo donese odluka da se potpuno zatvoriti jer je konceptiran kao otvoreni kanal I za njegovo potpuno zatvaranje potrebno je mnogo izmena. Sva pitanja objavljena u mitrovačkom konsultacijama su odgovorana i komentari i sugestije su zapisana. Strana 154. od 157

155 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports Figure 26 Lista Ucesnika - Mitrovica Strana 155. od 157

156 Feasibility Study for Protection of Iber Lepenc Canal World Bank Contract No ESIAF & ESMF Reports Pristina Iako su pozvani istaknute nevladine organizacije i vladinih zvaničnika iz svih relevantnih ministarstava, uključujući i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstva finansija, Ministarstva za ekonomski razvoj, opština Priština, Priština vodovoda, učesnici uglavnom su predstavljali privatni sektor ( rudnici - Feronikel i Kosovo A ) i vodosnabdevacke kompanije iz Prištine i Glogovac. Opet, neki prijedlozi poput tehničkih detaljima Mihalic brane su u fokusu učesnika. Paralelni crev za vodu za piće je takođe predloženo kao deo projekta. Ovaj crev će ići paralelno sa postojećom kanalom. Izgradnja rezervoara je podržana od strane učesnika kao neophodna, jer ne postoji skladište vode na Kosovu. PIL obavestio prisutne da postave rezervoara u Mihalic nije raspravljano kao konačni projekat tek treba da se definiše i razrađen. Predloženi cev sa pijaćom vodom koja je u ovom trenutku van ove investicije, trebalo bi razmotriti u budućnosti, ali je skupo. Učesnici su upozorili da opštine treba da rade više na zaštitu kanala od otpada i neovlašćenog odlaganja otpada. PIL je potvrdio da je projekat napravljen sa ciljem zaštite voda od zagađivanja i drugih neželjenih efekata i da veruje da će kompanije vode imati manje problema nakon završetka projekta sa kvalitetom vode koju dobijaju iz kanala. Predstavnik Feronikela bilo je zainteresovan za mogućnost da se instalira cev za snabdevanje direktno iz glavnog kanala. PIL je tražio pisani zahteva. Pitanje laboratorija kvaliteta vode koje ne funkcionišu je podignuta i predložio da bi se to moglo rešiti kroz ovaj projekat. PIL je potvrdio da su neke laboratorije van funkcije i da bi mozda bilo moguce da se funksionalizira neka laboratorija tokom realizacije projekta. U drugoj prezentaciji je dato da se spomenu svi potencijalni negativni uticaji koje bi ovaj projekat mogao imati u pogledu socijalnih aspekata i detaljno kako će komunikacija sa zajednicom kroz projekat biti i kako bi se osiguralo vlasništvo zajednice, kao i da je objašnjeno da će, biti mehanizam pritužba da se bavi bilo kakvim potencijalnim žalbama ljudi koji su pogođeni tokom realizacije projekta. Troškovi projekta, bezbednost stanovništva i sirove cene vode je ponovo zabrinutost učesnika. PIL tvrdi da cena je regulisana od strane Regulatorne kancelarije za vode. Strana 156. od 157