UNIVERZITET U BEOGRADU SAOBRAĆAJNI FAKULTET KATEDRA ZA DRUMSKI I GRADSKI TRANSPORT PUTNIKA. Osnovne studije:

Transcription

1 UNIVERZITET U BEOGRADU SAOBRAĆAJNI FAKULTET KATEDRA ZA DRUMSKI I GRADSKI TRANSPORT PUTNIKA Osnovne studije: SISTEM JAVNOG GRADSKOG TRANSPORTA PUTNIKA Podsistemi fleksibilnog transporta putnika - Paratranzit Predavač: Prof. dr Slaven M. TICA, dipl.inž.saobraćaja Beograd, godine

2 OSNOVNA PODELA SISTEMA JAVNOG GRADSKOG TRANSPORTA PUTNIKA PODSISTEM JAVNOG MASOVNOG TRANSPORTA PUTNIKA (JMTP) - AUTOBUSKI PODSISTEM (Bus subsystem) - TROLEJBUSKI PODSISTEM (Trolley subsystem) - BRT (Bus Rapid Transport Subsystem) - TRAMVAJSKI PODSISTEM (Tram Subsystem) - LRT (Light Rail Transport Subsystem) - METRO (Metro Subsystem) - PRIGRADSKA ŽELEZNICA (Suburban Rail Subsystem) SISTEM JAVNOG GRADSKOG TRANSPORTA PUTNIKA (JGTP) PODSISTEM FLEKSIBILNOG TRANSPORTA PUTNIKA (PARATRANZIT) (FTP) - ZAJEDNIČKI PRIVATNI AUTOMOBIL (Car Pool) - ZAJEDNIČKI AUTOMOBIL (Car Sharing) - JAVNI BICIKL (Public Bike) - TAKSI (Taxi) - GRUPNI LINIJSKI TAKSI (Jitneys) - TRANSPORT NA ZAHTEV (Demand Responsive Transport) PODSISTEM SPECIJALNOG TRANSPORTA PUTNIKA (STP) - ŽIČARE (Cable Car) - USPINJAČE (Funicular) - AUTONOMNA VOZILA (Autonomous vehicle) - POKRETNE STEPENICE (Escalators) - LIFTOVI (Lifts) Slika: Struktura sistema javnog gradskog transporta putnika Klasifikacija prema tehničko tehnološkim karakteristikama

3 OSNOVNA PODELA SISTEMA JAVNOG TRANSPORTA PUTNIKA JAVNI GRADSKI TRANSPORT PUTNIKA predstavlja otvoren, složen organizaciono tehnološki transportni sistem, sa stohastičkom promenom stanja sa ciljem zadovoljenja transportnih potreba različitih kategorija korisnika koji pruža javnu uslugu unutar grada ili mesta na administrativnoj teritoriji grada pod unapred definisanim uslovima, vozilima prilagođenim i opremljenim za ovu namenu, uljkučujući i pružanje staničnih usluga putnicima i operatorima (prevoznicima). Podsistem javnog gradskog transporta putnika predstavlja najznačajniji javni servis mobilnosti stanovnika urbanih područja. JAVNI MASOVNI TRANSPORT PUTNIKA je podsistem javnog gradskog transporta putnika, u kome se transport putnika obavlja po unapred određenim uslovima funkcionisanja: fiksnim trasama kretanja vozila-linijama, redovima vožnje i unapred definisanim cenama transportne usluge. U literaturi je često ovaj podsistem sinonim za transport putnika vozilima velikog kapaciteta (autobus, trolejbus, tramvaj, LRT, metro, prigradska železnica) PARATRANZIT ili FLEKSIBILNI TRANSPORT PUTNIKA ili kako se često naziva transport putnika na iznajmljivanje, predstavlja podsistem transporta putnika dodtupan za sve korisnike (grupu korisnika) koji prihvataju uslove iz međusobnog ugovora, dostupan u prostoru i vremenu kao javna ili polujavna usluga, koju obezebeđuje operator (prevoznik) u cilju zadavoljenja različitog stepena individualnih transportnih potreba korisnika. Paratranzit najčešće nema fiksne trase linija i redove vožnje. SPECIJALNI TRANSPORT PUTNIKA predstavlja podsistem transporta putnika dostupan korisnicima u prostoru i vremenu kao javna usluga, u kome se transport putnika realizuje na fiksnim trasama po kojima se kreću vozila, kabine ili beskonačne trake po unapred definisanim uslovima.

4 PARATRANZIT PARATRANZIT ili fleksibilni transport putnika je podsistem javnog gradskog transporta koji se po svom konceptu nalazi između putničkog automobila i standardnog autobuskog podsistema JMTP, koji korisnicima sistema pruža najfleksibilniju uslugu u smislu trasa kretanja vozila, vremena obavljanja usluge, izbora vozila, izbora prevoznika, tarife i načina korišćenja. Fleksibilnost svakog od elemenata usluge varira, po pitanju usklađenosti sa transportnim potrebama i zahtevima, od transportne usluge sa potpuno definisanim (fiksnim) elementima do potpuno fleksibilne usluge kod koje se elememti određuju u vremenu bliskom vršenju (neposredno pre vršenja) usluge. Paratranzit se na osnovu tehničko-tehnoloških karakteristika može podeliti na: - Zajednički privatni automobil (Car Pool) - Zajednički automobil (Car Sharing) - Javni bicikl (Public Bike) - Taksi (Taxi) - Grupni linijski taksi (Jitneys) - Transport na zahtev (Demand Responsive Transport)

5 PARATRANZIT Ukoliko se kao kriterijum uzme način korišćenja u smislu dostupnosti usluge, podsistem fleksibilnog transporta putnika može biti dostupan različitim kategorijama korisnika. U tom smislu paratranzit se može klasifikovati u tri karakteristične grupe: Privatni paratranzit. Ova kategorija paratranzita praktično predstavlja modifikovano korišćenje transporta za sopstvene potrebe, gde je realizacija transportnih potreba omogućena samo onim korisnicima koji poseduju vozilo ili korisnicima koji su u neposrednom kontaktu sa vlasnikom vozila. Polujavni paratranzit. Ova kategorija paratranzita dostupna je za korišćenje samo onim korisnicima koji su spremni da realizaciju svojih transportnih potreba plate unapred (aranžman sličan specijalizovanom klubu) koji prihvataju uslove iz međusobnog ugovora. Ovakva transportna usluga dostupna je svima iz jedne poslovne institucije, škole ili susedstva, ali ne i drugim građanima. Javni (redovni) paratranzit. Ova kategorija paratranzita dostupna je za sve korisnike kao javna usluga u prostoru i vremenu pod unapred definisanim i poznatim uslovima.

6 PARATRANZIT CAR POOL ZAJEDNIČKI PRIVATNI AUTOMOBIL (Car pool) je podsistem fleksibilnog javnog gradskog transporta putnika dostupan određenom broju korisnika u prostoru i vremenu kao polujavna usluga, u kojem jedan korisnik (obično vlasnik privatnog automobila) koji je ujedno i pružalac usluge, dogovorno sa ostalim korisnicima vrši planiranje i optimizaciju transportnog procesa u cilju realizacije zajedničke vožnje. Korišćenjem zajedničkog privatnog automobila realizuje se zajednička vožnja više osoba privatnim automobilom, a da vozač-pružalac usluge nema direktnu finansijsku korist za proizvedenu i izvršenu transportnu uslugu. Zajedničko korišćenje privatnog automobila se zasniva na konceptu deljenja troškova među učesnicima (obično pogonske energije). Korisnici zajedničke upotrebe privatnog automobila mogu platiti manju (simboličnu) sumu pružaocu usluge zato što je napravio uspešan spoj između korisnika koji tragaju za istim tipom usluge. Organizacija ovog podsistema fleksibilnog transporta putnika najbolje funkcioniše ukoliko je organizovano putem on-line softvera za povezivanje osoba koja tragaju za istim tipom usluge.

7 PARATRANZIT CAR POOL Slika: Tehnologija rada podsistema zajedničkog privatnog automobila (Izvor: mukulbisht.com)

8 PARATRANZIT CAR POOL

9 PARATRANZIT CAR POOL Prednosti korišćenja zajedničkog privatnog automobila direktno se projektuju na kvalitet života u gradovima, jer sa jedne strane utiču na smanjenje upotrebe individualnog putničkog automobila, a samim tim i na stvaranje složene saobraćajne slike (pre svega saobraćajne gužve), a sa druge strane utiče na manje zauzeće gradskih površina kroz izvedeni broj javnih parking mesta. Osnovni preduslovi za masovno korišćenje zajedničkog automobila: Podizanje svesti stanovnika vezanih za kvalitet života u gradovima, Integracija softvera za pronalaženje odgovarajućih korisnika ove usluge, Logička integracija svih sistema javnog gradskog transporta putnika, pre svega kroz stavljanje informacija o zajedničkom korišćenju privatnog automobila na vebsajt ili u infomaterijal o sistemu javnog masovnog transporta putnika, Obezbeđenje jednostavne pristupačnosti usluzi Park and Ride (parkiraj i vozi) Promocija partnerstva sa podsistemom javnog masovnog transporta putnika Izgradnja posebnih parkinga za privatna vozila zajedničke upotrebe, itd...

10 PARATRANZIT CAR SHARING CAR SHARING - zajednički automobil (klub automobila) je podsistem fleksibilnog javnog gradskog transporta putnika dostupan korisnicima u prostoru i vremenu kao javna ili polujavna usluga, u kojem korisnik sam vrši planiranje i optimizaciju transportnog procesa u skladu sa sopstvenim transportnim potrebama. Za realizaciju svojih transportnih potreba korisniku je na raspolaganju vozni park različitih konstrukciono eksploatacionih karakteristika, koji koristi za pojedinačna putovanja, a tarifu i uslove korišćenja ugovara sa operatorom pre početka korišćenja usluge. Ova usluga se uglavnom zasniva na članstvu (klubu) koje ne zahteva poseban pisani sporazum (ugovor) svaki put kada korisnik rezerviše i koristi vozilo. Kompanija koja nudi na raspolaganje zajednički automobil pruža članovima pristup razgranatoj mreži vozila koja su dostupna korisnicima po principu 24/7 na samouslužnim lokacijama i pristupačnim tarifama, koje uključuju pogonsko gorivo, osiguranje i održavanje. Cene su u direktnoj srazmeri sa intenzitetom korišćenja usluge i niže su u odnosu na troškove automobila u privatnom vlasništvu. Na ovaj način stanovnik grada preusmerava fokus sa vlastitog privatnog automobila ka racionalnijem pristupu upotrebe zajedničkog automobila.

11 PARATRANZIT CAR SHARING Slika:Tehnologija rada podsistema Car Sharing (Izvor: mukulbisht.com)

12 PARATRANZIT CAR SHARING

13 PARATRANZIT CAR SHARING Severna Amerika Nemačka Broj članova Car-Sharing Slika: Trend razvoja Car-Shring usluge u SAD i Nemačkoj (Izvor: Alianz; Shaheen, Susan, Transportation Sustainbility Research Center, University of California, Berkeley (2012); Bundesverband Car-Sharing e.v. (2014))

14 PARATRANZIT CAR SHARING Slika: Mapa Mobility Car-Sharing stanica u Švajcarskoj (Od do godine razvijeno je terminala) (Izvor: Mobility Cooperative)

15 PARATRANZIT CAR SHARING Prednosti korišćenja podsistema Car Sharinga Korišćenje zajedničkih automobila menja navike korisnika u realizaciji transportnih potreba i podstiče modalno preusmeravanje ka održivijim vidovima gradskog transporta putnika; Raspolaganje zajedničkim automobilima štedi javni prostor, jer smanjuje korišćenje privatnih automobila;

16 PARATRANZIT CAR SHARING Korišćenje zajedničkih automobila direktno utiče na vidovnu raspodelu motorizovanih kretanja u gradu, jer povećava broj korisnika sistema javnog masovnog transporta putnika; Korišćenje zajedničkih automobila podstiče dinamičnost sistema gradskog transporta putnika i doprinosi stvaranju efikasnijeg i efektivnijeg njegovog najznačajnijeg podsistema - javnog masovnog transporta putnika; Korišćenje zajedničkih automobila utiče da se transportna usluga obezbedi na fleskibilniji i obuhvatniji način; Korišćenje zajedničkih automobila smanjuje vreme putovanja kao jednog od osnovnih elementa svih oblika kvaliteta od strane korisnika sistema javnog gradskog transporta putnika; Korišćenje zajedničkih automobila smanjuje troškove putovanja u odnosu na korišćenje privatnih automobila; Korišćenje zajedničkih automobila doprinosi održivom razvoju i kvalitetu života u gradskim aglomeracijama Polazeći od činjenice da u Cirihu 6% stanovnika korisnici usluge upotrebe zajedničkih automobila, može se samo pretpostaviti kakvi bi efekti bili kada bi ovaj odnos bio isti u orgromnim gradovima kao što su Pariz, London, Šangaj, itd...?!

17 PARATRANZIT PUBLIC BIKE JAVNI BICIKL (Public Bike) - je podsistem fleksibilnog javnog gradskog transporta putnika dostupan korisnicima u prostoru i vremenu kao javna usluga, u kojem korisnik svoju transportnu potrebu realizuje ili dopunjuje korišćenjem javnog bicikla, sam optimizirajući transpotni proces. Postoje dva tipa programa za iznajmljivanja bicikla koji se primenjuju u sistemu javnog transporta putnika: Na stajalištima sistema javnog masovnog transporta putnika (U slučaju takozvanih staničnih šema, bicikli su dostupni na samouslužnim stanicama širom grada 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji i mogu se vratiti na bilo koju stanicu nakon iznajmljivanja). Posebno organizovanim uslužnim punktovima u gradu (U slučaju fleksibilnih šema, bicikli su dostupni svuda po gradu, a ne samo na stanicama iznajmljivanja. Mogu se rezervisati i otključati putem telefonskog poziva i parkirati bilo gde u gradu nakon iznajmljivanja). Naplaćivanje usluge u slučaju obe šeme je vremenski uslovljeno. Zahvaljujući programima korišćenja zajedničkih bicikla poslednjih godina vožnja biciklom je postala popularan način realizacije sopstvenih transportnih potreba i lak i jednostavan način stizanja do krajnje tačke putovanja

18 PARATRANZIT PUBLIC BIKE

19 PARATRANZIT PUBLIC BIKE Slika: Tehnologija rada podsistema javnog bicikla (Izvor: Transport for London)

20 PARATRANZIT PUBLIC BIKE Zašto bicikl?

21 PARATRANZIT PUBLIC BIKE Seattle Montreal Washington (Metro Area) Barcelona Los Angeles Chicago Lyon San Francisco and Bay Area New York London Wenzhou Quingzhou Huizhou Taiyuan Shanghai (Minhang) Zuhzhou Paris Hangzhou Wuhan Broj bicikala Slika: Zastupljenost javnog bicikla u izabranim gradovima u svetu

22 PARATRANZIT PUBLIC BIKE U sledećoj tabeli su prikazani primeri studija slučaja u izabranim gradovima sa pozitivnim primerima korišćenja javnog bicikala. Pokazatelj PARIS BARCELONA LYON FRANKFURT MONTREAL Operator Vélib - JCDecaux Clear Channel Vélib - JCDecaux DB Rent Stationnement Montreal Broj stanovnika Broj javnih bicikala Stanovnika / Biciklu Tehnologija Smart card Smart card Smart card Mobile Phone TBD Business Model Finansiranje Profitabilan Subvencionisan Profitabilan Subvencionisan Subvencionisan Pretplata & Prihod od reklama Pretpalta & Parking prihod Pretplata & Prihod od reklama Pretplata & Budžet grada Pretpalta & Parking prihod

23 PARATRANZIT PUBLIC BIKE Vélib (skaraćeno od Velosiped Liberte, što u slobodnom prevodu znači slobodan bicikl) je jedan od najpoznatijih programa javnog iznajmljivanja bicikala razvijen u Parizu. Pokrenut je u godini, na osnovu iskustava iz već uspešnog programa sprovedenog u gradu Lionu. Sistem je početku imao bicikala sa 750 automatskih stanica za iznajmljivanje kapaciteta 15 ili više bicikala. U roku od dve godine sistem se razvio na više od bicikala i stanica, sa gus nom od oko 1 stanice na svaki 300 m širom centra, čineći Vélib najveći sistem te vrste u svetu.

24 PARATRANZIT PUBLIC BIKE OPENING THE CYCLING AND WALKING TRACKING POTENTIAL Akronim: TRACE, Program: Horizon2020, Grant Agreement no: Prof. dr Slaven M. TICA, trans.eng. Honorary Vice-President of International Association of Public Transport (UITP) Brussels, Belgium Predrag ZIVANOVIC Ι Stanko BAJCETIC Ι Andrea NADJ Ι Doc. dr Branko MILOVANOVIC Ι Doc. dr Vladimir MARAS Ι Ana TRPKOVIC University of Belgrade Faculty of Transport and Traffic Engineering - Department for Road and Urban Transport

25 PARATRANZIT PUBLIC BIKE Da bi se obezbedio nesmetan razvoj ovog podistema fleksibilnog transporta putnika i maksimalno povećala funkcionalna i ekonomska efikasnost podsistema, neophodno je da se u fazama planiranja i projektovanja obezbede sledeći atributi: Podsistem treba da bude tako planiran i projektovan da maksimalno bude pogodan za korišćenje, Da podsistem bude dostupan u prostoru i vremenu u skladu sa realnim zahtevima korisnika, Da podsistem bude maksimalno integrisan u sistem javnog transporta putnika (favorizacija programa staničnih šema) Da troškovi korišćenja podsistema budu stimulativni u cilju podsticanja vožnji na kratkim relacijama (npr. potpuno besplatan za ili simbolično tarifiran za korišćenje u prvih 20 minuta) Da podsistem obezbedi objekte i opremu koji su efikasno ugrađeni u humano orijentisanu urbanu sredinu. Obezbediti uslove za efikasno održavanje i kontinualni razvoj i unapređenje osnovne infrastrukture podistema (stanice, bicikli i prateća oprema). Podsistem razvijati u centrima velike produkcije putovanja i na najznačajnijim tačkama transfera putnika Dizajn podsistema mora da stimuliše željeni urbani razvoj i formu grada, sa potpunom integracijom u urbani pejzaž, itd...

26 PARATRANZIT TAXI TAKSI (Taxi) predstavlja vid fleksibilnog transporta putnika koji korisnicima pruža celodnevnu javnu uslugu vozilima malog kapaciteta (obično PA ili van vozilima) na kratkim relacijama prema zahtevima korisnika po unapred definisanom tarifnom sistemu. Transportnu uslugu obezbeđuje operator prema definisanom zahtevu korisnika (u pogledu vremena otpočinjanja, trase i dužine transporta), za koju korisnik plaća cenu koja se određuje na osnovu određenog modela. Slika: Tehnologija rada taksi podsistema

27 PARATRANZIT TAXI Osnovni problem u organizaciji i uprvljanju ovim podsistemom fleksibilnog transporta putnika predstavlja određivanje politike cena (nivo osnovne cene i model formiranja cene taksi usluga) i način pristupa tržištu (regulisano ili deregulisan). Navedene elemente obično definiše organ lokalne uprave kao vlasnik tržišta, na osnovu istraženih karakteristika transportnih potreba i transportnih zahteva za taksi uslugama na posmatranom transportnom tržištu. Uglavnom postoje tri dokazana načina regulisanja pristupa na tržište taksi usluga: Ograničavanje broja izdatih taksi licenci (vozila), Regulisanje broja taksi vozila preko kriterijuma kvaliteta i bezbednosti, Regulisanje nivoa cena.

28 PARATRANZIT TAXI Tabela: Način regulisanja taksi transporta u gradovima u Severne Amerike Grad ili država Broj taksi vozila Ograničenja u broju taksi vozila Uslovi za ulazak novih kompanija na tržište Deregulisano (slobodan pristup na tržište usluga) Vašington 6500 Ne postoje Otvoren pristup Feniks 1300 Ne postoje Otvoren pristup Indianopolis 600 Ne postoje Otvoren pristup Sakramento 353 Ne postoje Otvoren pristup Deregulisano (sa određivanjem nivoa kvaliteta za taksi kompanije) Njujork (NY livery) Ne postoje Otvoren pristup Dalas 2000 Ne postoje Otvoren pristup Njuark, Nju Džersi 750 Ne postoje Otvoren pristup San Hoze 475 Ne postoje Otvoren pristup Regulisano (sistem izdavanje licenci za taksi vozače) Njujork Postoje Otvoren pristup Čikago 6803 Postoje Otvoren pristup Toronto, Ontario 4950 Postoje Otvoren pristup Hjuston 2245 Postoje Otvoren pristup Majami 2042 Postoje Otvoren pristup Boston 1825 Postoje Otvoren pristup Filadelfija 1600 Postoje Otvoren pristup Kalgari, Alberta 1311 Postoje Otvoren pristup Otava, Ontario 1025 Postoje Otvoren pristup San Dijego 990 Postoje Otvoren pristup Sjetl 842 Postoje Otvoren pristup San Antonio 754 Postoje Otvoren pristup

29 PARATRANZIT TAXI Na slici je prikazana je ponuda taksi podsistema izražena kroz odnos veličine grada i veličine taksi podsistema, odnosno izražena kroz broj taksi vozila i broja stanovnika. Brisel Zagreb Amsterdam Berlin Kopenhagen Čikago Pariz London Stockholm Boston Atlanta Dablin Beograd Vašington Njujork 1,4 1,4 1,8 2,1 2,1 2,5 2,5 2,5 2,8 3,3 3,9 5,2 5,6 12,1 16, Broj TAXI vozila na 1000 stanovnika Slika: Ponuda TAXI podsistema u izabranim gradovima

30 PARATRANZIT TAXI POBLEMI U REGIONU Regulatorni okviri i nadležnosti po nivoima upravljanja - Neusaglašenosti u pristupu delatnosti na nivou Republike i gradova u smislu da li je to privredna delatnost na otvorenom tržištu usluga ili javna usluga. Struktura sistema - Ponuđeni kapaciteti (broj vozila) u taksi transportu putnika je najčešće veći od realnih potreba i zahteva za ovom vrstom usluga. Nizak nivo kvaliteta usluge - Taksi prevoz funkcioniše u smislu pristupačnosti u prostoru i vremenu, ali sa niskim parametrima kvaliteta usluge vezanim za udobnost i komfor,osoblje Struktura vozila je heterogena - Vozila su uglavnom sa zastarelom tehnologijom u pogledu bezbednosti, komfora i zaštite okoline. Estetski izgled vozila u najvećem broju slučajeva je loš. Rezultati rada i transportna efikasnost vozila i vozača je izuzetno niska - Mali broj vožnji u toku vremena na radu posebno kod nezavisnih taksi vozača, mala srednja dužina vožnje, loše iskorišćenje inventarskog vremena i vremena na radu, izuzetno nizak nivo iskorišćenja pređenog puta, itd... Regulativa na lokalnom nivou ne zadovoljava u potpunosti savremene zahteve za upravljanje ovim sistemom. Neadekvatna nadležnost u organizaciji i upravljanju sistemom taksi prevoza putnika.

31 PARATRANZIT TAXI Generalno posmatrano, ovaj vid fleksibilnog transporta putnika ima odgovarajuće prednosti u odnosu na ostale podsisteme, od kojih su najvažniji: Potpuno individualizovana usluga od vrata do vrata, Visok nivo komfora i visok stepen pouzdanosti, Visoka nivo pristupačnosti u prostoru i vremenu, Ne zahteva direktne investicione troškove korisnika u infrastrukturu (ne zahteva posedovanje transportnog sredstva), ali ni angažovanje korisnika u procesu vožnje ili parkiranju, itd

32 PARATRANZIT JITNEYS GRUPNI LINIJSKI TAKSI (Jitneys) predstavlja vid paratranzita koji korisnicima pruža javnu uslugu vozilima malog kapaciteta (5 do 15 sedišta) na fiksnoj trasi linije bez fiksnih redova vožnje. Sistem radi tako što duž trase linije, izmena putnika (ulasci-izlasci) vrši na zahtev putnika. Usluga grupnog taksija podrazumeva da različiti klijenti koriste jedan taksi za jedan deo ili celu vožnju. Cena vožnje se ovako redukuje i samim tim je niža u odnosu na cenu vožnje za jednu osobu, odnosno grupni linijski taksi nudi transportnu uslugu po prihvatljivoj fiksnoj ceni koja je manja od klasičnog taksija, a neznatno viša od sistema javnog masovnog transporta putnika. U zavisnosti od toga kako sistem funkcioniše, izmena putnika se vrši na unapred dogovorenim mestima ili taksi vozila prate fiksne utvrđene trase. Zajedničko korišćenje taksija ponekad predstavlja alternativu sistemu javnog masovnog transporta putnika i u oblastima u kojima su transportne potrebe difuzne, (npr. u velikim gradovima noću ili ruralnim oblastima). Vožnja zajedničkim taksijem može biti karika koja nedostaje između sistema javnog masovnog transporta putnika i konvencionalnog taksija koji prevozi pojedince i ona grupiše korisnike tokom jednog dela njihovog putovanja.

33 PARATRANZIT JITNEYS Slika:Tehnologija rada podsistema grupnog linijskog taksija (Jitney u Atlantic City) Korisnik dolazi na stajalište sa spremnim novcem za kupovinu karte (poželjan tačan iznos). Po ulasku u Jitney, korisnik vrši plaćanje kod vozača i zauzima slobodno mesto za sedenje (u ovom podsistemu nije dozvoljeno stajanje). Po zauzimanju mesta u vozilu, korisnik započinje vožnju. Neposredno pre dolaska vozila na stanicu koje je željena izlazna stanica, putnik daje signal vozaču da je na sledećem stajalištu obavezno zaustavljanje vozila (obično je to taster iznad svakog sedišta ili kabal kontinulno položen uz unutrašnje bočne strane vozila koji je na dohvat ruke korisniku). Nakon dolaska vozila na željeno stajalište i potpunog zaustavljanja vozila, putnik napušta vozilo.

34 PARATRANZIT JITNEYS

35 PARATRANZIT - Demand Responsive Transport TRANSPORT NA ZAHTEV (Demand Responsive Transport). Transport na zahtev, spada u klasu polujavnog i javnog fleksibilnog transporta putnika koji pruža korisnicima fleksibilnu javnu transportnu uslugu u cilju zadovoljenja pojedinačnih transportnih potreba svakog korisnika sa vozilima kapaciteta obično 5-20 mesta/vozilu na fleksibilnim trasama i fleksibilnim redovima vožnje. Putnički Automobil Car Pool Rent a bike/car Car Sharing Taxi Jitney DRT JMTP Ugovoreni DRT DRT posebne namene Javni DRT

36 PARATRANZIT - Demand Responsive Transport Tu su i grupe korisnika kojima postojeći podsistemi javnog masovnog transporta putnika ne pružaju odgovarajući nivo usluge, pre svega stanovnici oblasti sa niskom gustinom naseljenosti prigradska naselja i ruralne sredine, i korisnici sa posebnim potrebama. DRT je svakako posebna kategorija paratranzita, koji ima sličnosti i razlike sa ostalim podsistemima javnog transporta putnika, kao što su: Sa klasičnim linijskim autobuskim podsistemom: DRT ima fleksibilne trase i redove vožnje. Sa ugovorenim autobuskim transportom ( šatl ): Vremena polazaka i dolazaka vozila DRT nisu uvek fiksna. Sa ostalim podsistemima paratranzita: DRT je javna usluge dostupna svima, dok paratranzit može biti dostupan i samo određenim korisnicima. Sa grupnim taksi transportom: Putovanja u podsistemu DRT se zakazaju (u većini sistema) unapred, dok se ispostavljanje zahteva u grupnom taksiju vrši direktno na liniji. Sa taksi transportom: DRT prevozi grupu korisnika, koji ne mogu potpuno uticati na trasu kretanja vozila, dok je taksi transport individualna ekskluzivna usluga, u kojoj korisnik određuje trasu kretanja vozila.

37 DRT sistem pruža dodatnu fleksibilnost usluge, usklađivanjem transportne ponude sa potražnjom, sa ciljem da se prilagodi svakom individualnom zahtevu korisnika. Ove osobine čine ga pogodnim za pružanje usluge grupama korisnika kojima postojeći podsistemi javnog gradskog transporta putnika ne pružaju odgovarajući nivo usluge, pre svega stanovnici oblasti sa niskom gustinom naseljenosti prigradska naselja i ruralne sredine, i korisnici sa posebnim potrebama. Slika: Tehnologija rada podsistema DRT

38 PARATRANZIT - Demand Responsive Transport

39 PARATRANZIT - Demand Responsive Transport Tabela: Kriterijumi za klasifikaciju DRT (Enoch i ostali, 2004) Karakteristika Način funkcionisanja Tip trase Tip i kapacitet vozila Tip usluge Način korišćenja Alternative Fiksni redovi vožnje Redovi vožnje usklađeni sa transportnim zahtevima Bez unapred definisanih redova vožnje Fiksna trasa Trasa sa dozvoljenim (definisanim) devijacijama Fleksibilna trasa Putnički automobil: < 6 (9) mesta Minibus: 5 do 15 mesta/vozilu Midibus: >15 mesta/vozilu Jedna izvorna tačka i jedna ciljna tačka Jedna izvorna tačka i više ciljnih tačaka Više izvornih tačaka i jedna ciljna tačka Više izvornih tačaka i više ciljnih tačaka Usluga od vrata do vrata Definisana stajališta ne mreži

40 PARATRANZIT - Demand Responsive Transport Westerlund (2000) je definisao više tipova DRT prema pažljivo definisanoj fleksibilnosti mesta zaustavljanja vozila - stajališta i trase. Stajališta mogu biti krajnje tačke na liniji (terminusi), fiksna stajališta na kojima se vozila uvek zaustavljaju (slično kao u standardnom linijskom javnom transportu putnika), unapred definisana stajališta na liniji na kojima se vozila zaustavljaju ukoliko postoje zahtevi, i mesta za zaustavljanje koja se definišu u skladu sa zahtevima korisnika. Njegova klasifikacija je vrlo slična predloženoj u projektu SAMPLUS, koji razlikuje sledeće četiri grupe, odnosno koncepta, DRT podsistema: Linijski (fiksni) DRT na koridoru Linijski (polufiksni) DRT na koridoru Fleksibilni DRT sa definisanim stajalištima u oblasti opsluge ili na koridoru Fleksibilni DRT - Od vrata do vrata

41 PARATRANZIT - Demand Responsive Transport LINIJSKI (FIKSNI) DRT NA KORIDORU Kod ovog koncepta usluga je slična standarnom masovnom linijskom transportu putnika, gde su statičke i dinamičke karakteristike linije unapred definisane. Fleksibilnost ovih sistema se ogleda u tome što prevoznik ima mogućnost odlučivanja da li će obaviti polazak u skladu sa tim da li postoje dovoljni transportni zahtevi. Ispostavljanje zahteva za prevozom u ovim sistemima može se vršiti unapred, ali i pri vršenju usluge, odnosno zaustavljanjem vozila na liniji.

42 PARATRANZIT - Demand Responsive Transport LINIJSKI (POLUFIKSNI ) DRT NA KORIDORU U ovom konceptu unapred je definisana osnovna trasa linije, odnosno osnovna stajališta na liniji i red vožnje. Polasci na liniji se održavaju bez obzira na ispostavljene zahteve. Za svaku liniju definisana su i ostala stajališta u neposrednoj blizini glavne trase, na koja vozila staju samo ukoliko postoje zahtevi korisnika. U praksi, osnovni problem za prevoznike predstavlja iznalaženje optimalnog odnosa broja skretanja sa osnovne trase linije i uklapanja potrebnog dodatnog vremena prevoza u postojeći red vožnje. Zato se neretko i od korisnika koji idu do stajališta na osnovnoj trasi traži da unapred ispostave zahtev za prevozom.

43 PARATRANZIT - Demand Responsive Transport FLEKSIBILNI DRT SA DEFINISANIM STAJALIŠTIMA U OBLASTI OPSLUGE ILI KORIDORU Ovaj koncept podrazumeva organizaciju usluge DRT u određenoj oblasti ili na koridoru sa unapred definisanim stajalištima (prepoznatljivim mestima), koja se opslužuju u zavisnosti od ispostavljenih zahteva za transportom. Ovaj koncept pruža veliku fleksibilnost sistema, a optimizacija trase kretanja vozila vrši se na osnovu različitih kriterijuma, npr. minimizacije vremena čekanja korisnika, minimizacije broj vozila i pređenih kilometara itd. Najčešću vrstu ovog tipa DRT predstavlja slučaj kada postoji više početnih (izvornih) tačaka kretanja i jedna definisana ciljna tačka svih putovanja, i obrnuto, jedna početna i više ciljnih tačaka. Ovakav tip usluge je karakterističan za specijalni (ugovoreni, šatl) transport: radnika do posla, učenika do škole, putnika do aerodroma itd.

44 PARATRANZIT - Demand Responsive Transport FLEKSIBILNI DRT OD VRATA DO VRATA Ovaj koncept predstavlja najfleksibilniji, ali zato i organizaciono najkomplikovaniji, tip DRT, u kome se usluga vrši od vrata do vrata. Usluga je slična taksi transportu, s tim da se ovde više zahteva korisnika grupiše u jedan polazak vozila, tako da ovaj tip DRT ubraja i grupni taksi (shared taxi). Ovaj tip usluge je posebno pogodan za specifične ograničeno mobilne grupe korisnika, kao što su osobe sa posebnim potrebama (starije osobe ili osobe sa invaliditetom, i sl.).

45 PARATRANZIT - Demand Responsive Transport Tabela: Najveći podsistemi DRT u svetu (Izvor: Westerlund, 2006) Pokazatelj Stockholm New York Los Angeles Birmingham Chicago Pittsburg Göteborg Broj stanovnika (miliona) 1,85 8,0 11,8 2,55 3, ,56 Broj korisnika (% od ukupne polulacije) (4.5%) (0.9%) (0.5%) (1.8%) (1.0%) nisu dostupni podaci (4.8%) Broj prevezenih putnika (miliona) Jedinični troškovi po putovanju (vožnji) 21 /put 48 /put 21 /put 9 /put 18 /put 13 /put 19 /put Subvenicije/ stanovniku

46 PARATRANZIT - Demand Responsive Transport Tabela: Primer: DRT u Berlinu Source: Berlin Taxis execute more than rides per hour

47 PARATRANZIT - Demand Responsive Transport Uočeni uticaji ovih podsistema generalno izražavaju svoje prednosti u sledećem: Fleksibilne trase kretanja vozila omogućavaju opslugu ne samo na fiksnim koridorima, već opslugu na celoj teritoriji posmatranog tržišta transportnih usluga, čime se povećava prostorna pristupačnost usluge; Unapređenje mobilnosti i pristupačnost starijim osobama i osobama sa posebnim potrebama, doprinoseći jednakosti građana i socijalnoj koheziji; Unapređenje mobilnosti i pristupačnost uzrokuje zadržavanje postojećih i privlačenje novih korisnika, čime se povećava atraktivnost celine sistema javnog transporta putnika i povećava se osvojeno tržište od strane održivih vidova transporta; Optimizacija angažovanih transportnih kapaciteta; Unapređenje troškovne efikasnosti transporta (naročito u ruralnim sredinama) čime se stvaraju uslovi za poboljšanje nivoa kvaliteta pružene transportne usluge itd.

48 PARATRANZIT - Demand Responsive Transport Najčešći problemi prilikom projektovanja i implementacije DRT podsistema vezani su za: Postojanje konkurencije između DRT i ostalih podsistema, pre svega konvencionalnog autobuskog podsistema i taksi podsistema, Ekonomska efikasnost - relativno visoki troškovi funkcionisanja podsistema DRT. Prihodi od prodaje transportne usluge u većini slučajeva ne pokrivaju ukupne realizovane troškove, i samim tim zahtevaju subvenciona sredstva od nadležnih organa lokalne uprave (vlasnika tržišta) Zakonski i regulatorni okviri kao nov vid transporta putnika zakonski okviri za DRT su nisu dovoljno definisani i razvijeni na lokalnom nivou. Složena organizacija i upravljanje Efikasnost rada ovog podsistema fleksibilnog transporta putnika zahteva razvijen on-line softver za projektovanje statičkih i dinamičih elemenata linija i softver za povezivanje osoba koja tragaju za istim tipom usluge.

49 OPŠTI POJMOVI