RA^UNOVODSTVENI BIRO. Сремска Митровица

Size: px
Start display at page:

Download "RA^UNOVODSTVENI BIRO. Сремска Митровица"

Transcription

1 KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVII Сремска Митровица Среда 25. октобар Број 2956 Цена 50 динара ти посетилац Породица Николић из Београда је ти посетилац Специјалног резервата природе Засавица и њима је тим поводом у недељу управник Слободан Симић уручио пригодне поклоне Страна 26. Фото: M. Mилеуснић МESARSKA OPREMA Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb 022/ RA^UNOVODSTVENI BIRO Сремска Митровица РЕКЛАМНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА ПОКЛОН ВАШИМ ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТЕЉИМА: КАЛЕНДАРИ, РОКОВНИЦИ, ОЛОВКЕ, УПАЉАЧИ И ЈОШ МНОГО ТОГА... Ul. Kraqa Petra I 53; Tel: 022/ ; Faks: trg 8; Tel: 022/ ; Mob: 064/ racunovodstvenibiro@gmail.com У ШИДУ ОТВОРЕНА Страна 17. Продавница за сиромашне Jarački put 3, Sremska Mitrovica tel: 022/

2 2 Среда, 25. октобар na{ Непогоде не познају границе Обука повереника цивилне заштите део је активности у склопу прекограничном про јек ту ко га ре а ли зи ју Срем ска Ми тро ви ца, Шид, Брч ко Ди стрикт и Брод Пише: Си ни ша Ко ри ца (Пред)зна ци Иако ми је по е зи ја сла би ја стра на у чи та њу, ипак, има неких песама које антологијски одзвањају дубоко у мени, у на ма. По е ме ко је су обе ле жа ва ле епо хе. Јед на од тих пе са ма је и Плава Гробница од Милутина Бојића. Ми лу тин Бо јић ро ђен је Жи вео је са мо 25 го ди на. А, ипак, за то крат ко вре ме оџи вео чи та ву исто ри ју јед ног на ро да. У тих 25 го ди на за вр шио сту ди је фи ло зо фи је, на у чио не ко ли ко страних је зи ка, од ко јих је то ли ко до бро знао не мач ки, фран цу ски, ита ли јан ски да је са њих пре во дио. На пи сао осам књи га пе са ма које су објављене. Био је вршњак генерације Винавера, Андрића, Цр њан ског, Вељ ка Пе тро ви ћа... А он да је суд би на или исто ри ја ода бра ла Ми лу ти на Бо ји ћа да из ра зи по трес ве ко ва, ве ли ку драму срп ског на ро да из Пр вог свет ског ра та у ње го вој пла вој гробници на острву Крфу. Станите галије царске... Милутин Бојић је своје песме прожимао филозофичношћу и исто ри ци змом. У њи ма се он од ри цао сво га Ја, лич них емо ција, посвећујући их самосвести народа српског. А онда је време чи ни ло сво је, по ка зу ју ћи и ру жно ли це тог истог на ро да. За боравили на Милутина Бојића, у неким песничким антологијама ње го во име из о ста вље но. У ми ру и ти ши ни не ма га, у ком фо ру не стао. Али кад се опа сно сти по на ци ју при бли же, тад се Пла ва гроб ни ца ва ди са пра шња вих по ли ца књи жев ног фон да, ка ко би поново засијала, охрабрила, понела, по ко зна који пут стављена у слу жбу по ди за ња мо ра ла у бор би за жи вот и ко лек тив но преживљавање. То је ваљда судбина великих песника. Убрзо је дошао и други покушај колективног самоубиства чове чан ства, до шао Дру ги свет ски рат. А у ње му кр ва ви пир истори је по но во чи ни сво је. Ре чи су за не ме не ле пред дра мом у ко јој су не ки без ум ни љу ди до шли на час у Кра гу је вац и ђа ке из сками ја ди рект но од ве ли у шу ма ри це кра гу је вач ке, на стре ља ње. Би ла су то не чи ја де ца, ро ди те љи су це лог жи во та у но ћи, у та ми, тра жи ли од сјај у очи ма сво је пре пла ше не де це, ни су га на ла зи ли, ви де ли са мо сен ке, су зе и плач сво је де це. Овај крик из Кра гу јевца ода брао је Де сан ку Мак си мо вић да за пи ше: Би ло је то у не кој земљи сељака/ на брдовитом Балкану.... И Срем је имао своје шумарице, своју Плаву гробницу. Имао своје крваво лето када су припадници такозване НДХ организовали масовно стрељање невиних, недужних, када су кренули у поход геноцидног уништавања народа Срема, њих преко стре ља но у не ко ли ко го ди на на јед ном ме сту, на Спо мен гро бљу. То ли ко жр та ва у крат ком вре ме ну Срем не пам ти у сво јој хиљадугодишњој историји. Ако се по нечему Митровица препознаје, то је стари Сирмијум и новије стратиште, два обележја од ко јих смо ово дру го ско ро за не ма ри ли. Ка да сам био функ ци о- нер у оп шти ни Срем ска Ми тро ви ца оста ла су ми у ду бо ком се ћању два до га ђа ја. Сва ког ок то бра из во ђе ни су ђа ци из сред њих школа да одају пошту жртвама рата, мученицима страдалих на ме сту Спо мен пар ка. Он да шња власт Ми тро ви це, у ко јој сам и ја био, из нај ми ла је ве ли ког Ми ку Ан ти ћа да по ку ша на пи са ти пое му о стра да њи ма Сре ма ца ко ја ће се пам ти ти. Бар ма ло да се приближимо Милутину Бојићу и Десанки Максимовић. Писао је Ми ка да ни ма, у ми ру на ви ли КПД, али ни је до сег нуо до зве зда. Ваљ да сва ки пе сник јед ном у жи во ту на пи ше сво је ве ли ко де ло. Ми ка је то ис пи сао у по е ми Вој во ди на. У Сре му је оста ла не попу ње на пра зни на, остао зов суд би не да не ко од мла ђих пе сни ка по ку ша не мо гу ће, да га суд би на ода бе ре и на пи ше крик Сре ма из Да на пи ше на шу че ту ђа ка из кр ва вог ле та че тр де сет дру ге, нашу Плаву гробницу. Те шко ми па да са зна ње да је до шло вре ме у ко ме се сим бо ли победе над фашизмом бришу, негирају жртве, прецртавају успоме не. Ка да се пре и ме ну ју ули це, ка да се сла ве гра да пре и на чу ју, када се заборављају они који су нам слободу донели донирајући своју највреднију монету, своје животе. Може се критиковати власт у социјализму, оспоравати партизани, њихова дела и недела, али се не мо гу не ги ра ти жр тве у Дру гом свет ском ра ту. Да нас најрадикалније нацистичке странке у свету већ негирају и постоја ње Хо ло ка у ста. Не свр ста вај мо се на траг та квих. Вра ти ће нам се то као бу ме ранг, као лош пред знак за бо ра ва. ВЕСТ ЗА ПРИ МЕР Веће плате на локалу Пла те за по сле них у ло кал ној са мо у пра ви би ће по ве ћа не у за пет од сто, док они ко ји ра де у јав ним пред у зе ћи ма не ће мо ћи да оче ку ју раст при ма ња, ре кла је за Блиц пре ми јер ка Ана Бр на бић. Пре ма ње ним ре чи ма, у мо же се оче ки ва ти и сма ње ње сто пе по ре за на за ра де. Ка ко је на ве ла, ве ро ват но ће до ћи до пове ћа ња нео по ре зи вог де ла до хот ка, као и до сма ње ња по ре за на доходак. Сремска Митровица је била домаћин обуке повереника цивилне заштите гра до ва уче сни ка у про јек ту пре ко гра нич не са рад ње Хитан одговор" кога реализују две ло кал не са мо у пра ве у Србији и две у Босни и Херце го ви ни - Срем ска Ми трови ца, Шид, Брч ко Ди стрикт и Брод. Су шти на про јек та је успостављање система боље комуникације надлежних у слу ча је ви ма еле мен тар них не по го да, јер је ве ли ка попла ва из ма ја го ди не показала да је то неопходна карика у системи ма пра во вре ме не од бра не од по пла ва. Овај пројекат финансира Европска унија, он тра је 18 ме се ци и за вр ша ва се фе бруара године, подсетио је председник Скуп шти не гра да Срем ска Ми тро ви ца Томислав Јанковић. - На ме ра нам је да се кроз овај вид тренин га вр сни пре да ва чи из Сек то ра за ванред не си ту а ци је пред ста ве зна ња и ис куства, да их гра ђа ни при хва те и при ме не у одређеним ситауцијама ради ефикасне и пра во вре ме не од бра не ре као је Јан ковић. На и ме, пплан је да по ве ре ни ци ци вил не заштите, односно учесници ове обуке, буду СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА Почетком месеца на традиционалном годишњем саветовању Судијски дани 2017 у Вр њач кој Ба њи, Вр хов ни ка са ци о ни суд Ср би је до де лио је при зна ње При вредном су ду у Срем ској Ми тро ви ци, за до принос уна пре ђе њу ефи ка сно сти и ква ли те ту суд ског си сте ма, као јед ном од нај бо љих пра во суд них уста но ва у зе мљи. Пред седнику суда, судији Љи ља ни Ком шић признање је уручио председник Врховног каса ци о ног су да Дра го мир Ми ло је вић. При зна ње је ре зул тат тим ског и са мопре га лач ког ра да су ди ја и за по сле них у суду који покрива подручје целог Сремског На по след њој сед ни ци Општин ског ве ћа, да та је сагла сност на Пред лог Ре ше ња на Одлуку о додели јавног уговора за реализацију пројекта јавно-приватног партнерства са елементима концесије за оба вља ње де лат но сти јав ног превоза путника на територији Оп шти не Ру ма и на ко на чан нацрт Јавног уговора о поверавању обављања делатности јавног превоза путника на територи ји Оп шти не Ру ма. Оп шти на Ру ма је, ка ко је на сед ни ци са оп штио шеф Оде ље ња за инспекцијске послове Стојша Јовановић, пр ва у Ср би ји ко ја је по но вом за ко ну присту пи ла јав но-при ват ном парт нер ству са елементима концесије за обављање делатности јавног превоза путника на територији Оп шти не Ру ма и да ће то уско ро мо ра ти да учи не све оста ле ло кал не са мо у пра ве у Србији. Једини понуђач који се јавио био је ауто пре во зник Ма стер бус, са ко јим ће бити потписан уговор. бити потписан на 5 година. Средства за реализацију концесије обезбедиће се у буџету Општине Рума, у укуп ном из но су од ди на ра са ПДВ-ом, за пе ри од од 5 го ди на, на ко је време се закључује јавни уговор за концесију са јав ним пла ћа њем. На ис тој сед ни ци усво јен је и Пред лог Одлуке о измени Одлуке о додели средста ва из бу џе та оп шти не Ру ма за про граме и про јек те из обла сти спор та од зна ча ја за оп шти ну Ру ма за го ди ну, чи ме је издвојено додатних 1,88 милиона динара. Та ко ће Спорт ски са вез Ру ма, до би ти динара за набавку заштитних Признање Привредном суду окру га. Чи ње ни ца да се При вред ни суд у Сремској Митровици нашао међу добитницима признања, представља доказ квалитет ног и ажур ног ра да и при зна ње су ди ја ма и запосленима за уложени напор на решавању предмета из надлежности суда, али и под сти цај да и у на ред ном пе ри о ду суд буде међу најбољима. Ко ли ко се на пор но и ефи ка сно ра ди ло го во ри по да так о да у овом тре нут ку Привред ни суд у Срем ској Ми тро ви ци има само 5 парничних предмета који су старији од пет го ди на, од ко јих су два овом су ду до стављена године, из редовних судова где тре не ри дру ги ма у сво јим сре ди на ма ка ко би се ши рио круг љу ди ко ји по се ду ју нео п- ход но зна ње и де ло ва ње у слу ча ју ван редних си ту а ци ја. Уз обу ке ове вр сте пре ко гранич ни про је кат об у хва та на бав ку сред става за деловање у ванредним ситуацијама, а то су чам ци, во зи ла и ра зни ала ти. Милан Мирић, директор Регионалне развојне агенције "Срем" објашњава како су Сремска Митровица и Шид партнери у пре ко гра нич ном по зи ву "Ср би ја - Бо сна и Хер це го ви на " То је по зив који је ве зан за са на ци ју по сле ди ца по пла ва године... - Са Брч ко Ди стрик том и оп шти ном Брод, Срем ска Ми тро ви ца и Шид су до би ли дона ци је, а јед на од ак тив но сти су и три обу ке за ко ри сни ке у систему ванредних ситуација односно чланове Међуопшинске радне групе. Њима се постиже свеобухватност про јек та, јер су у ње га укључене и месне заједнице каже Мирић. Пре да вач на обу ци и саветник на пројекту Александар Ла за ре вић ис ти че да је обу ка ва жна, јер је пр ви од го вор у ван ред ним си та у- ци ја ма нај бит ни ји и од њега све за ви си. По сла ник и председник Комисије за европске интеграци је у Скуп шти ни Брч ко Ди стрик та Урош Вој но вић, оце њу је да овај про је кат, на неки начин, представља поновни повратак из гу бље них ве за на овим про сто ри ма ко је су постојале раније. Јер, елементарне непого де су по ка за ле да не по зна ју по ли тич ке, националне, ни државне границе и кад се де се, као што је то би ло го ди не, ре гион мо ра де ло ва ти као це ли на, а не пар цијал но, не ма ре ћи за сво је ком ши је, сма тра Урош Вој но вић. На крају пројекта уследиће, како се чуло, из ра да ко ор ди ни са ног пла на ре а го вања у ванредним ситауцијама свих градова учесника. С.Ђ. - М.М. Концесија на пет година Рума прва у Србији која је по новом закону приступила јавно - приватном партнерству са елементима концесије за обављање делатности јавног превоза путника Током седнице Обука повереника мре жа за сва фуд бал ска игралишта, набавку траве за играли ште у До брин ци ма и за Општин ски куп, КМФ Ви кинг, доде љу је се ди на ра због пла сма на у ви ши ранг, као и ФК ПСК" Пу тин ци, ко ме је одо брено ди на ра због пла смана у ви ши ранг так ми че ња. Ка ко се ФК Младост из Павловаца, после годину дана паузе клуб поново укључује у лигашка такми че ња, одо брен им је из нос од ди на ра. За успех Ане Бје лић ко ја је била трећепласирана на Олимпијади младих у Ма ђар ској и сед ма на Свет ском пр вен ству у Чи леу, Џу до клу бу Сло вен чи ји је она члан, додељено је динара. По динара, одо бре но је ФК Пр ви мај за на бав ку мо то ра за косачицу која се користи на стадиону, ГФК Словен за измирење дуговања за утрошену електричну енергију и КК Ру-кош за ко ти за ци ју. Усво је ним Пред ло гом, из нос од ди на ра, на мњен је Аики до клу бу Срце Срема за обележавање и прославу 15 година постојања клуба. М. Нинковић су поступци започети, док у материји привред них пре сту па има са мо је дан пред мет ста ри ји од пет го ди на. Та ко ђе, од укуп ног броја нерешених извршних предмета, који су у сва ком су ду нај број ни ји, у При вред ном суду у Сремској Митровици 92 предмета је ста ри је од пет го ди не и углав ном се ра ди о предметима у којима је дужник правно лице које није активно и нема имовине. При вред ни суд у Срем ској Ми тро ви ци је и у претходним годинама, по квалитету, био међу најбољим привредним судовима, те је ово признање признање за дугогодишњи тимски рад и резултате. С. Н.

3 Среда, 25. октобар Хероје не смемо заборавити - Обе ле жа ва ње овог да ту ма при зна ње је хе рој ству и свим жр тва ма које је народ наше општине дао у борби за слободу, поручено са свечаног скупа поводом Дана ослобођења Инђије Добитници при зна ња Све ча ном сед ни цом ко јој су прису ство ва ли чел ни љу ди оп шти не Ин ђи ја, од бор ни ци Скуп шти не Општи не, чла но ви Оп штин ског ве ћа, при вред ни ци као и го сти из оп штина у Сре му и ши ре, обе ле жен је 22. ок то бар - Дан осло бо ђе ња Ин ђи је као и 73. го ди шњи ца осло бо ђе ња од оку па тор ске вла сти у Дру гом светском ра ту. На цен трал ној про сла ви ко ја је одр жа на у Кул тур ном цен тру, до де ље на су нај ви ша оп штин ска при зна ња Ок т обарскe наградe и при ре ђен бо гат кул тур но-умет нички про грам у ко јем су уче ство ва ла број на кул тур но-умет нич ка друштва. Пред сед ник оп шти не Ин ђи ја Вла ди мир Гак, пред сед ник оп шти не Вла ди мир Гаkи пред сед ник СО Инђи ја Ми лан Пре до је вић су уру чили на гра де нај за слу жни ји ма, ко ји су да ли из у зе тан до при нос раз во ју гра да. Сед ни цу је отво рио пред седник Скуп шти не оп шти не Ин ђи ја Милан Пре до је вић ко ји је том при ликом под се тио да је 22. ок то бар дан се ћа ња на жр тве ан ти фа ши стич ке бор бе ко је су да ле свој жи вот за осло бо ђе ње ин ђиј ске оп шти не. - Обе ле жа ва ње овог да ту ма при знање је хе рој ству и свим жр тва ма ко је је на род на ше оп шти не дао у бор би за слободу. На данашњи дан, 22. октобра, пре 73 го ди не наш град је осло бо ђен и због то га ду жни смо да ода мо по част и да се се ћа мо оних ко ји су жи во том, ра дом и за ла га њем, да ли до при нос у ра ту, али и у из град њи и раз во ју наше Ин ђи је, по ру чио је пред сед ник Скуп шти не. Први човек општине Инђија Владимир Гак че сти тао је свим су гра ђани ма Дан осло бо ђе ња Ин ђи је и поздра вио при сут не ис та кав ши зна чај на род но-осло бо ди лач ке бор бе од оку па тор ских вла сти. - Као и сва ке го ди не, 22. ок то бар тра ди ци о нал но обе ле жа ва мо као дан осло бо ђе ња од фа ши зма, а то је са мо је дан од зна чај них да ту ма ко је срп ска историја има. Никада не смемо заборавити колико су наши преци учинили да би смо ми да нас жи ве ли сло бод но - поручио је председник Гак и нагласио: - Бо ри мо се да на ша оп шти на сваки дан бу де леп ша и бо ља и та бор ба ће бити непрестана. Верујем и сигуран сам да ће Ин ђи ја до го ди не би ти највеће градилиште у Срему. Са овим што смо до са да ура ди ли ми слим да Са све ча не сед ни це у Кул тур ном цен тру смо на до бром пу ту, а то нам је до датни мотив да будемо још ефикаснији и обез бе ди мо још бо ље усло ве за жи вот свим нашим суграђанима. Свечаности у Културном центру претходио је пријем представника удружења бораца и ратних војних инвалида у општини, који су након тога са чел ни ци ма ло кал не вла сти по ло жили венце на споменик борцима Подунав ског пар ти зан ског од ре да у цен тру гра да. Два да на пре обе ле жа ва ња да на Признања Октобарска награда се додељује за из у зет не ре зул та те и нај ви ша достигнућа у области привредног и друштвеног живота општине Инђија. Овогодишња признања су додељена компанији ИГБ Аутомотив, затим компанији Универзум, компанији Техноекспорт, Зе мљо рад нич кој за дру зи Во ћар из Новог Сланкамена и Немањи Ћеранићу, филмском редитељу. гра да у Ин ђи ји су одр жа не 53. улич не атлетске трке на којима су учествовали ђа ци из основ них и сред њих шко ла инђијске општине. М. Балабановић КЛЕНАК - ОБЕЛЕЖЕНО СЕЋАЊЕ НА ПАЛЕ ЖРТВЕ У БОРБИ ПРОТИВ ФАШИЗМА Одата пошта родољубима Представници српске и ру ске вој ске Поводом обележавања 73 годишњице сло бо де и се ћа ња на па ле жртве ко је су сво је жи во те да ли за сло боду, по ло же ни су, у не де љу 22. ок то бра, вен ци на спо мен обе леж је у цен тру се ла Кле нак, као и на спо мен пло чу погинулим руским пилотима који су полетали из Кленка са аеродрома покрај ре ке Са ве, за вре ме и на кон Срем ско га фронтa, а по ло жи ли су сво је жи во те у бор би про тив фа ши зма. По ла га њем венаца почаст палим жртвама одали су делегација СУБНОР-а Руме, војни и вој но-ва зду хо плов ни ата ше Ам ба са де Руске Федерације, пуковник Владимир Корнејенков, пре став ник Вој ске Србије, команде гарнизона из Сремске Митровице, капетан Ми лан Ар се новић, делегација Општинског одбора СПС Рума, преставници Савета МЗ Кленак, чла но ви СПС Кле нак, уче ни ци се о- ске основ не шко ле и ме шта ни Клен ка. После уводне речи Ра до сла ва Витомировића, присутнима се обратио Ми ле Пје вац, ко ји је под се тио на ратне године, страдање невиног становништва и на велики број родољуба и чланова партизанског покрета које је дало село Кленак током антифашистичке борбе против окупатора у Другом свет ском ра ту. Ску пу се обра тио и поздравио присутне и војни аташе Ру ске Фе де ра ци је, пу ков ник Вла ди мир Корнејенков, а затим је уследио пригодан културно-уметнички програм, у ко ме су уче ни ци Основ не шко ле 23. Октобар из Кленка, рецитовали песме Крвава бајка, Међу својима и Домови на, док је на став ни ца ре зред не наставе Гордана Анђеловић, отпевала познату руску песму, Подмосковске вечери. У про гра му су на сту пи ли и чла но ви КУД-а Абрашевић, секција Кленак, чије су три сек ци је, ста ри ја, шко ла фолкло ра и ве те ра ни, из ве ле фол клор ни ко лаж про грам, игре из Ср би је. М. Н. По ла га ње ве на ца

4 4 Среда, 25. октобар Ру ка ру ци, па под ша тру на му зи ку Не ма то га што се на ва ша ру ни је про да ва ло и што ни је на ла зи ло сво га куп ца. Би ло је ту све га и сва шта се мо гло сре сти, од вра ча ра и га та ра па до ло по ва. Мно го љу ди, мно го па ра, па су и ло по ви увек тра жи ли сво ју при ли ку Сточна вага на вашару По ве љом ца ри це Ма ри је Те ре зије од 20. ју ла 1747, Ру ма је сте кла статус слободне вароши - Тргови шта, са пра вом на одр жа ва ње не коли ко го ди шњих ва ша ра и не дељ них пијаца. Исте године, 10. октобра, одржан је пр ви ва шар у Ру ми уз уче шће ве ли ког бро ја тр го ва ца и за на тли ја са свих стра на. При ви ле ги ја ко ју је Ру ма до би ла, са сто ја ла се у то ме да се че тири го ди шња ва ша ра са њи ма при па дајућим сточним пијацама, са Митровице и Јарка, који су остали у новоформираној Војној граници, преносе на Руму. Вашари су се одржавали на Цвети, Спасовдан, Михољдан и на Светог Петра и Па вла. По ред го ди шњих ва ша ра, сва ке суботе су одржаване пијаце. Неко време по сле Дру гог свет ског ра та, од 1957 године, вашар је одржаван сваке прве сре де по сле пр вог у ме се цу, док се није пре шло на да на шњи ре жим сва ког тре ћег у ме се цу, ма ко ји дан он па дао. Мно го то га се про ме ни ло, иш че зло и не ста ло, али је ва шар остао да тра је. Рум ски ва шар је као еко ном ски, кул ту ро ло шки и со ци о ло шки фе номен, попут магнета привлачио и румског хроничара и публицисту Хаџи Бо жи да ра Па у ко ви ћа (83), неуморног и увек знатижељног истраживача прошло сти ко ји је, на свој осо бен на чин, готово 50 година, истрајавао у намери да от кри је, при ка же и ожи ви дух време на оне ста ре Ру ме. При јат но ми хољско сунце обасјало је његову терасу у Геронтолошком центру Срем чији је по стао ко ри сник и док раз го ва ра мо са вид ним жа ром у очи ма из свог угла нуди још једно виђење надалеко чувеног Румског вашара. - Увек сам се тру дио да Ру му упознам из више различитих аспеката, а је дан од из у зет но ва жних је сва ка ко и вашар. Румски вашар је институција ко ја је има ла свој ве ли ки углед на територији читаве бивше Југославије. Ту су до ла зи ли тр гов ци из Хр ват ске, Словеније, Македоније, стизали су из ра зних кра је ва Ср би је, Вој во ди не и са Ко со ва. Мој отац је у свом рад ном ве ку, 20 го ди на про вео као ди рек тор У част ва ша ра Поводом овогодишњег обележавања јубилеја 270 година Румског ваша- програма, почевши од стручног скупа Етнолошке секције Музејског друштва Србије, са темом Традиција вашара и сабора у Србији, преко пројекције документарног филма о вашару и изложбе 270 година Румског вашара (1747 Ха џи Бо жи дар Па у ко вић румског Комуналца, предузећа које је и данас задужено за организацију ваша ра. Уз ње га сам на ва ша ру био увек, а чак сам јед но вре ме на пла ћи вао троша ри ну. На ли цу ме ста сам био и због то га што је мо ја ба ка има ла ку ћу у Јеле нач кој ули ци, у на се љу Брег, где се ва шар и одр жа ва. Мно го то га је оста ло занимљивог из сусрета са људима из разних крајева. Интересантни су ми би ли куп ци ко ји су сти за ли из Дал маци је, ко ји су на ва ша ру у Ру ми ис кључиво куповали мршаве краве. Морао сам да са знам за што то чи не и до био сам од го вор да су им те кра ве тре ба ле да би код ку ће, на мо ру, ку ва ли до ма ћу су пу. Мно ги Ру мља ни ва шар по се ћу ју већ 2-гог у ме се цу, ка да при сти жу први угоститељи да поставе своје шатре, ли ци де ри, тр гов ци ко ји до во зе своју механизацију. Познавао сам једног уго сти те ља из Чач ка ко ји је на ва шар у Руму долазио непрекидно 50 година. Интерсантно је да су пре 250 година на ва ша ру, би ли при сут ни и тр гов ци из Ру си је, мо ско ви. Они су до но си ли из Ру си је бо го слу жбе не књи ге ко је су Румљани куповали и поклањали манастирима. Када је Доситеј Обрадовић дошао у манастир Хопово, затекао је не ке од ових књи га. Па у ко вић се не сла же са по и стове ћи ва њем тер ми на па на ђур и вашар и ка же да је па на ђур ва шар ко ји ) и пратеће публикације. Туристичка организације Општине Рума је своју традиционалну летњу манифестацију Румфест, потпуно посветила јубилеју вашара, а на недавно одржаном Међународном сајму туризма у Новом Саду, представила је и тематску брошуру под називом Вашар у Руми 270 година традиције. је искључиво везан за одређене верске да ту ме. Као при мер по ми ње Шабач ки ва шар ко ји се увек одр жа ва за Ма лу Го спо ји ну или ва шар у Ва ље ву за Илиндан, односно Михољдан и истиче да је Рум ски ва шар увек био тр го вачки ва шар и ни је имао та ко уске ве зе са цр квом. Док сун це гре је све ја че, не хају ћи за го ди шње до ба и ка лен дар, преби ра чи ка Бо шко по се ћа њу, не мир но се на ме шта ју ћи на сто ли ци. Се тио се и Ру са ко ји су у јед ном пе ри о ду по се ћива ли ва шар, а глав на ро ба ко ју су прода ва ли би ле су на о ча ре и гу ме, па чак и ле ко ве ко је би спа ко ва ли у ке си це и нудили у ринфузи. - Не ма то га што се на ва ша ру ни је продавало и што није налазило свога куп ца. Би ло је ту све га и сва шта се могло сре сти, од вра ча ра и га та ра па до ло по ва. Мно го љу ди, мно го па ра, па су и ло по ви увек тра жи ли сво ју при ли ку. Јед на гру па мо ма ка са Бре га, ко је су љу ди зва ли ал ва џи је, кра ла је од ли цидера свилене бомбоне и кретош, жуту ал ву. По ли ци ја их је убр зо от кри ла и да би их упла ши ла, од ве ла их је у ста ницу где су на зи ду ви си ли ока че ни пендреци, различите дебљине и дужине. Све се за вр ши ло пла чем и обе ћа њем момака да више никада неће на крађу ни помислити, а камоли нешто слично ура ди ти. Пре се ли су им из гле да слатки ши и ал ве за у век (смех). Се ћам се и тр го ва ца ко њи ма ко ји су сти за ли из Сло ве ни је. Они су по ку по ва ли ве ли ки део ко ња са ва ша ра, али то ни су би ли рад ни ко њи, не го ко њи ко ји су про дава ни за кла ње. У Сло ве ни ји се коњ ско месо куповало и продавало, док је у Срему постојала само једна кланица. На ва ша ру је увек де жу рао ве те ри нар у цедуљарници, да би прегледао сточни пасош који је свака животиња морала да има. Уз ту цедуљарницу се налазила и сточ на ва га. Оби чај је био, а остао је и до да нас, да се то ком цен ка ња, при ликом про да је ко ња, број ним удар ци ма дла на у длан, ку пац и про да вац ру ку ју док не по твр де па зар. Па у ко вић ка же да се не ка да на просто ру да на шњег Ве ли ког пар ка пре ма на се љу Брег, одр жа ва ла тр го ви на јагањ ци ма и ов ца ма. На том ме сту је био по диг нут и спо ме ник па сти ру, ко ји је ка сни је укло њен, али је остао по стамент. Но во вре ме до не ло је на ва шар и но ву ро бу за про да ју. Не ка да су се продавале котобање, мердевине, буради. Те буриће су доносили тракслери, дрво ре зба ри углав ном са под руч ја Бач ке. Све су ређи и крзнари на данашњем ва ша ру, ко ји су, у оно вре ме, про давали популарне пршњаке, а опанчара го то во да ви ше и не ма. У Ру ми је ра ни је било 6-7 седлара који су правили мушка Ма ги ја и фе но мен и женска седла. Било некада, њих више као и неких других занатлија више нема, али ва шар је остао да тра је. По ред по ну де ко ја се кре ће од игле до локомотиве, специфичност, драж и атмосферу вашару у Руми, дају људи. Сва ко вре ме је обе ле жио не ки од јуна ка и по пул ра них ли ко ва ко ји су се могли срести на овој манифестацији. - Пам тим ка да се не где по сле Дру гог светског рата, на Румском вашару поја вио Ми ле Ма ти је вић, али јас Ју нак из Ли ке. Он је о сво ја пр са раз би јао ка мење и раз ве зи вао лан це. Не за бо ра ван је био и акро ба та Дра го љуб Алек сић, који се током лета авиона у ваздуху држао зубима закачен за челичну сајлу. Та ко ђе је пре ла зио и пре ко сај ле ко ја је била разапета у Железничкој улици. Ру ма је нек да има ла 72 ка фа не, три хо те ла, шест свра ти шта, пет преноћишта, седам биоскопа, 18 такси фијакера, хиподром, мачевалачки и тениски клуб, градски оркестар. Румски ва шар је та ко ђе био не што што је представљало атракцију која је привла чи ла број ни и ша ро ли ки свет, који су и сам ва шар чи ни ли та квим. Све ово је у својих објављених 16 књига хроника и публикација, забележио речју, фотографијом, плакатом, документом, Хаџи Божидар Пауковић, копајући по архивама, слушајући људске приче и судбине. Трагао је, пронашао и сачувао много тога што је би ло пре кри ве но па у чи ном и праши ном и ле же ло за бо ра вље но по разним та ва ни ма, у ста рим шкри па вим ор ма ри ма и кре ден ци ма. Бе ле жио је да оста не за пи са но, да тра је и жи ви, баш као што жи ви ма ги ја и фе но мен вашара, једног од обележја Руме, и оне ста ре и ове но ве, ко ју во ли. Ва шар је увек био ве лик и го то во да је на сваког становника Руме, долазио по је дан по се ти лац ва ша ра. Не ка да је у гра ду би ло шест пре но ћи шта у ко ја су се сме шта ли љу ди ко ји су сти за ли из Хр ват ске, Бач ке и дру гих кра је ва. Преспавају у преноћишту где оставе коње и та љи ге, да би већ ују тро би ли спремни да за у зму сво је ме сто на ва ша ру. Ако се на пра ви до бар па зар на ва шару, он да је би ло по сла и за му зи ку. Прода ва ле су се нај ви ше жи та ри це, ко њи, го ве да и у не што ма њој ме ри сви ње. У бли зи ни су би ле сме ште не ка фа не, да поменем само кафану код Мушицког и че ка ло се ко ће да пла ти ал до маш, одно сно част. Де ша ва ло се да сав па зар оста не под ша тром, али и то је ва шар. М. Нинковић Румски вашар некада

5 Среда, 25. октобар За ли ва њем до уште да, ве ћег и ква ли тет ни јег ро да За почетак, на јужне падине Фрушке горе стижу три трафо станице одакле ће воћари добијати струју за наводњавање својих плантажа Би ће по кри ве но и под руч је из ме ђу Шу ља мач ке гла ви це и Гр гу ре ва ца Као што је не дав но за Срем ске но ви не на ја вио ми ни стар по љопривреде Бранислав Недимовић, ове је се ни ће стру ја сти ћи до фрушкогорских воћњака тако да ће већ на ред не го ди не, уме сто ску пог ди зел горива, системе за наводњавање и заливање покретати јефтинија струја. Прве три трафо станице биће у функ ци ји већ до кра ја но вембра у око ли ни Ман ђе ло са и Гргуреваца, односно на под руч јима где је већ по сто је зна чај не план та же во ћа. Је дан тра фо ће би ти код је зе ра Ман ђе лос, други ју жно од Гр гу ре ва ца, за пад но од пу та Ве ли ки Ра дин ци Гр гурев ци, а тре ћи из над кру жног пу та, из ме ђу Шу ља мач ке гла вице и Гр гу ре ва ца. По сле Ле сков ца, који је ура дио елек три фи ка ци ју по ља за по вр та ре, ово би ти дру ги про је кат ове вр сте у Ср би ји. Во ћа ри ће има ти ко рист јер ће мо ћи да ко ри сте стру ју за покретање система за заливање, а да би се пројекат реализовао, значајну по моћ до би ли су од Аген ци је за рурални развој и Електродистрибуције Сремска Митровица. Директор Огранка Електродистрибуције Сремска Митровица Ђор ђе Фаор, под се ћа да смо све че шће сведоци климатских промена које доводе до из у зет но хлад не зи ме или из у зет но то плог ле та, као што је би ло про шло, ка да је ду же од 30 да на био пе ри од са Пет пу та јефтиније И код ман ђе ло шког је зе ра би ће јед на тра фо ста ни ца Ђорђе Фаор Све ана ли зе го во ре да је стру ја пет пута јефтинија од коришћења ди зел го ри ва за за ли ва ње. Та разлика у трошковима је, практично, још јед на за ра да про из во ђа ча. Поред тога, заливањем се добија и квалитетнији производ који има већу цену. температурама изнад 30 степени које су пра ви ле ве ли ке про бле ме по љопривреди уопште. - Идеја министра Недимовића била је да покушамо да помогнемо људима који имају воћњаке на подручју Фрушке горе, а који припадају терену Електродистрибуције Сремска Митрови ца, на тај на чин да из гра ди мо електроенергетске објекте да би могли да заливају воћњаке на струју јер је покретање пумпи за наводњавање преко ди зел го ри ва из у зет но ску по и иза зива ве ли ке тро шко ве. Прак тич но, за лива ње на ди зел го ри во, са да је не испла ти во ка же Фа ор и до да је да је Електродистрибуција најпре приступила изради документације ка ко би се утвр ди ла вред ност це лог про јек та. - Из град ња но вих елек тро е- нергетских објеката није мала инвести ци ја, јер од ме ста где има елек тричне енер ги је, ви со ки на пон тре ба до вести до ме ста где бу квал но не ма ни шта од елек тро е нер гет ских обје ка та. И да би се на пра вио са мо је дан та кав објекат, а има их три, тре ба нај ма ње 12 мили о на ди на ра. Да кле, за из град њу три таква објекта, јужно од Гргуреваца, око Манђелошког језера и између Шуљамач ке гла ви це и Гр гу ре ва ца, тре ба ло је обезбедити око 40 милиона динара ка же Фа ор и ити че да је ових да на за вр ше на сва па пи ро ло ги ја, од но сно потребна документација. - Ове седмице очекујемо почетак радова, а завршетак радова очекује се кра јем но вем бра. До са да има мо евидентирано скоро 20 захтева воћара који су добили документацију да би мо гли да се при кљу че на ове мреже. На рав но, по треб но је да и во ћа ри уложе средства у потребну опрему на сво јим план та жа ма, али је тај тро шак да ле ко ма њи од оно га што са да тро ше " Помоћ АРР Директор Агенције за рурални развој Града Сремска Митровица Петар Самараџић ка же да ће Агенција наставити да помаже воћарима код прибављања неопходне документације, али и на друге начине, па и да се раз ми шља о су фи нан си ра њу струјних прикључака. - Ел ктри фи ка ци ја по ља, ко ју реа ли зу је елек тро ди стри бу ци ја у сарад њи са ло кал ном са мо у пра вом, тре ба да по ве ћа про из во дљу, квали тет ро да, али и да до не се уште де воћарима јер је неколико пута исплативије користити струју уместо ди зел го ри ва за на вод ња ва ње, односно покретање заливних система. Тако ће им се значајно смањити улагања и трошкови производње, и самим тим биће доста конкурентнији на тр жи шту ка же Са мар џић.- Наравно, и ова мера зависи од реалних по тре ба, од но сно од бро ја под не тих покретањем пумпи за заливање на дизел го ри во ка же Фа ор и до да је да ће Електродистрибуција испоштовати ро ко ве, а во ћа ри ко ји су под не ли захтеве и измирују своје обавезе добиће елек трич ну енер ги ју на план та жа ма и имати квалитетнији и бољи род од којег живе њихова домаћинстава,. Како истиче Ђорђе Фаор, ово сигурно ни је крај елек три фи ка ци је фру шкогор ских план та жа. - По ку ша ће мо да и на ред не го дине на дру гим ло ка ци ја ма, где за то по сто је по тре бе, у са рад њи са ло калном са мо у пра вом и Ми ни стар ством Ове седмице очекујемо почетак радова, а за вр ше так ра до ва оче ку је се кра јем но вембра. До сада имамо евидентирано скоро 20 захтева во ћа ра ко ји су до би ли до ку мен та ци ју да би мо гли да се при кљу че на ове мре же. На рав но, по треб но је да и во ћа ри уло же сред ства у по треб ну опре му на сво јим план та жа ма, али је тај тро шак да ле ко мањи од онога што сада троше покретањем пумпи за за ли ва ње на ди зел го ри во Пе тар Са мар џић захтева, и свакако ће више бити акту ел на на ред не го ди не. Ста вља мо се на располагање воћарима и за добија ње по треб них до зво ла, за по моћ око па пи ро ло ги је, ко ја че сто мо же да буде кочница у остварењу свих ових предности и подстицаја. по љо при вре де, из гра ди мо та кве објек те. На рав но, љу ди мо ра ју разу ме ти да не мо гу ће од јед ном сви ма омо гу ћи ти ко ри шће ње елек трич не енер ги је за за ли ва ње по љо при вредних по вр ши на ма. За са да, реч је о фру шко гор ским воћ ња ци ма на подруч ју Срем ске Ми тро ви це, а не што слич но се мо же оче ки ва ти и на те рито ри ји шид ске оп шти не ко ју та ко ђе снаб де ва мо елек трич ном енер ги јом. Ово су ула га ња ко ја се, сви ма на ма, вра те на ди рек тан или ин ди рек тан на чин на гла ша ва Фа ор. За сва ки од три но ва елек троенер гет ска објек та, нај пре се по ла же пре ко два ки ло ме тра ви со ко на понског ка бла и на кра ју се пра ви трафо ста ни ца где ће се план та же прикљу чи ва ти. За ин те ре со ва ни во ћа ри се мо гу при кљу чи ти у преч ни ку од ки ло ме тра од тра фо ста ни це, а ова ин ве сти ци ја отва ра мо гућ ност да се са ма њим тро шко ви ма мре жа ши ри. Нај ску пље је пр во ула га ње у ви со ки на пон, али је за то да ље ши ре ње мре же да ле ко јеф ти ни је. Ж.Н. Је дан тра фо би ће ју жни је од Гр гу ре ва ца

6 6 Среда, 25. октобар При че о укла ња њу ожи ља ка Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра Пр ва при ча: Дра га на и Дра шко Би ло је то у Но вом Са ду, а за при чу сам чу ла и са Драганом се упознала током студија. Она го ди ште, из Бо сне је и би ла је сту дент. Ко ли ко сам чу ла о њој ка сни је, ка да је све про шло и ка да смо сту пи ли у кон такт, би ла је ти ха, не пре ви ше друштвена, али не ни превише повучена, скромна и свесна чињенице да је што бржи завршетак Више По слов не Шко ле при мар на ствар и ње ном жи во ту. Једном приликом упознала је момка, Драшка, нешто ста ри јег од ње. Он је сту ди рао Ме наџ мент у бан карству, па су има ли за јед нич ких те ма. Она ле па и згодна, он исто та ко, бр зо су се збли жи ли. На кон не коли ко не де ља пост лаи су мо мак и де вој ка и та ко је по че ла чи та ва при ча. Од ла зио је код ње них, она код ње го вих у Цр ну Го ру и ни шта ни је слу ти ло на ло ше. Међутим, после извесног времена, стигла је Драшку по ру ка да му је мај ка ја ко бо ле сна и тре ба што пре да до ђе ку ћи да је оби ђе. Они се да ју у ко ла и пола зе. Ме ђу тим, чим су пре шли гра ни цу Дра шко јој од у зи ма до ку мен та, уда ра је и води на не по зна ту ло ка ци ју. Ис по ставља са да не ма ни Дра шка, ни њего вих ро ди те ља и да се иза све га крије ланац проституције. Смештају је у ве ли ку ку ћу у ко јој има још девојака и тако почиње Драганина тужна прича. У по чет ку је ра ди ла за но вац, али вр ло бр зо за дро гу, по што су је, као и дру ге де вој ке, кон стант но дрогирали. На почетку је, колико ми је рекла када смо разговарале, има ла је да на ест парт не ра за ве че, а ка сни је се ви ше ни је ни се ћа ла. Би ла је ре дов но ту че на и ка жњавана, малтретирана како од стране кли је на та, та ко и од стра не под во да ча и чу ва ра. Тра ја ло је то не ко ли ко ме се ци, за то вре ме је има ла не ко ли ко абор ту са, све док је јед ном при ли ком ни су из нај ми ли за мо мач ко ве че. Сре ћа у не сре ћи је би ла та што је у тој гру пи мо ма ка био је дан деч ко, пријатељ Драганиног доброг друга. Он је одмах назвао за јед нич ког по зна ни ка и на кон из ве сног вре ме на организовано је извлачење. По до ла ску на си гур но, Дра га на је сме ште на у Сигур ну ку ћу, а уз по моћ ле ка ра, пси хи ја та ра и дру гих стручних лица лагано је враћана у живот. Скинута је са нар ко ти ка и вра ти ла се сво јој род ној ку ћи. Мом ка не ма, у град рет ко из ла зи, и да ље се осе ћа пр ља вом и осрамоћеном, али се бори колико може. Наравно, ка да је по тра га по че ла, ис по ста ви ло се да не ма Драшка, да ни је сту дент, да на адре си на ко јој је био ни је био при ја вљен под тим име ном... Дра га ну сам упо зна ла при ли ком пи са ња јед ног рада о проблему секса, проституције и промисквите та као та квог. Би ла је вр ло отво ре на, јер сма тра да су девојке и поред траума и осећаја прљавости и осра мо ће но сти нај ма ње кри ве за оно што им се де си ло или се још увек де ша ва. На пи та ње шта јој је најтеже пало, одговорила је да то нису физичке повре де, већ чињ ни ца да ју је Он, а та ко је зва ла Драшка по вре дио као лич ност, као чо ве ка. То су ожиљ ци ко ји се те шко укла ња ју. При ча дру га: Страх - Јед на ко упе ча тљи ва при ча је и, да та ко ка жем, на ша, ов да шња. Сре мач ка или бо ље ре че но ма чванска. Ми ли ца (31) се уда ла у јед ном на ма бли ском селу, ро ди ла му шко де те и жи ве ла не ко вре ме скалд но са су пру гом. По сле из ве сног пе ри о да, раз ве ла се, али је оста ла у се лу, где је убр зо на шла дру гог му жа, са ко јим је сту пи ла у ван брач ну за јед ни цу. И ту је све ишло добро док није родила ћерку. Тада почињу нево ље. Љу бо мор ни муж јој бра ни да иде из ку ће, да по се ћу је си на из стра ха да ће се по ми ри ти са пр вим су пру гом, као и да упо зна је но ве љу де. Пси хич ка Хуманост на првом месту Је ле на Ми јић-ва си лић тор ту ра по ста је све ве ћа, Ми ли ца по бо ље ва од ба ти на и стал не психичке пресије, што условљава све те жи ма те ри јал ни по ло жај, али ипак решава да напусти мужа. Од ла зи и жи ви са ма са де те том. Јед ном при ли ком, ка да је ћер ка била код ба бе и де де, муж до ла зи, туче је, си лу је и спа ва код ње ка ко би при крио тра го ве. Она по ње го вом од ла ску зо ве по ли ци ју, али се ништа не ре ша ва. Тор ту ра се на кон то га на ста вља, она тр пи и по но во зо ве по ли ци ју, што са мо по горша ва ње ну си ту а ци ју. Све то тра је ско ро го ди ну да на, док на кра ју на сил ник ни је при ве ден. Да нас, Ми ли ца жи ви у дру гом се лу, ма ло и ра ди, али је у стал ном стра ху од мо гу ћег по врат ка му жа на сло бо ду. Тај страх ни је ира ци о на лан, а у ми сли ма иде то ли ко да ле ко да се пла ши за свој, али и за живот сво је ћер ке и си на. Иако је од стра ха по бе гла, она још увек са њим жи ви и жи ве ће док се ства ри дра стич но не про ме не у ко рист жр та ва на си ља. Прича трећа: Центар за родитеље При ли ком јед не акције Центра Иако постоји већ дужи низ година, највећи број Митровчана слабо је упознат са читавим спектром ак тив но сти Удру же ња Ро ди тељ СМ. Њи хо во име осва не у штам пи или се про но си гра дом на Са ви приликом организовања различитих хуманитарних активности и свима добро познате Клинцијаде. Ме ђу тим, ја ко ма ли број љу ди зна да ово Удру же ње пружа константну подршку и родитељима, са циљем да кроз њи хо во оснажи ва ње, осна же и по ро дице ко је су угро же не. Та ко су митровачки родитељи при свом Удру же њу отво ри ли и јединствени Центар за ро ди те ље ко ји је тре нутно сме штен на при ват ној адре си у Ста ром Шо ру, на бор ју 97, а ко ји је пре растао у пра ви ма га цин гардеробе, лекова, хигијене и другог материјала који се прослеђује најугроженијима. Како истиче Јелена Мијић Василић, во лон тер у Удру же њу и пр ви све док Дра га ни не и Ми ли ци не при че, циљ је да се обезбеде адекватне просторије за рад Центра како би се његове активности могле проширити на предава ња, три би не, од но сно ка ко би се мо гло по че ти и са прикупљањем и складиштењем намештаја, беле тех ни ке и дру ге опре ме нео п ход не нај у гро же ни јим митровачким и сремским породицама. Када смо покренули Центар идеја је била да дистрибуирамо гардеробу. Како је то добро кренуло, љу ди су по че ли да до но се ис прав не ле ко ве и хигијену, а сада људи, најчешће жене које пролазе кроз различите муке, долазе да траже и друге врсте помоћи. Колико можемо ми помогнемо, ако не можемо настојимо да упутимо на институције које су задужене за помоћ, прича Јелена и додаје: - Међутим, наш циљ је оде мо ко рак на пред, да про ши римо скла ди шне ка па ци те те и да по кре не мо ди ја лог у граду на тему сиромаштава и насиља у породици, кроз пре да ва ња и три би не ко је би пра ти ле на ше хума ни тар не ак ци је. Да би то би ло мо гу ће, по треб но је да обез бе ди мо ве ће и ви дљи ви је про сто ри је, да има мо ја сно на зна че но рад но вре ме, а то са ми не мо же мо. Ми ни смо Цр ве ни крст, али смо ту да помог не мо, да под у пре мо њи хов и рад Цен тра за соци јал ни рад, ка ко би би ли на ко рист на шим нај у гроженијим суграђанима. По др шка де ци и по ро ди ци Како сиромашни постају све видљивији, баш као и жр тве на си ља у по ро ди ци, сма тра Је ле на, нео п- ход но је да за јед нич ки на ре ша ва њу њи хо вих пробле ма ра де ин сти ту ци је и ци вил ни сек тор, онај ко ји ра ди во лон тер ски, без раз ми шља ња о на док на ди, али из љу ба ви и по што ва ња све га кроз шта су нај у- гро же ни ји про шли и још увек про ла зе. - Сремска Митровица има своје предузетнике, пословне људе, способне и верујемо великог срца. Јед на од на ших иде ја је и да по ку ша мо да их са бере мо, да им об ја сни мо ко ли ко је ва жно да по могну сво јим су гра ђа ни ма. Све сни смо да мно ги то већ чи не, али др жи мо да не би би ло ло ше да се на пра ви јед на ор га ни за ци ја ко ја би их оку пља ла и ко ја би мо гла да де лу је бр зо у нај кри тич ни јим мо мен ти ма, сма тра Је ле на. - А ве руј те ства ри нису ни ма ло све тле. Љу ди до ла зе у Цен тар по разну по моћ, чак и по нај јеф ти ни је ле ко ве, јер ни за њих не ма ју. Са дру ге стра не, нео п ход но је и што хит ни је пру жа ње дру гих ви до ва по мо ћи, пре свега же на ма, као и што ква ли тет ни ја еду ка ци ја младих. Пре из ве сног вре ме на смо ра ди ле ан ке ту по сред њим шко ла ма у Ми тро ви ци и до шле до инте ре сант ног са зна ња да ве ћи на мла дих де во ја ка сма тра да је нор мал но да им мом ци кон тро ли шу мо бил не те ле фо не, да им бра не да иду у град, а не ма ло је и оних ко је сма тра ју да је ша мар из лив стра сти, а не на си ље. Мо жда су се ша ли ле, мо жда ни су, то не знам, али су ре зул та ти ан ке те по ра жава ју ћи. Све то зна чи да је наш Цен тар нео п хо дан и да се ци вил но дру штво не мо же ис кљу чи ти из борбе против насиља, сиромаштва и свих оних неправ ди ко је му че на ше дру штво, град и љу де по је динач но. Ожиљ ци су те шко укло ни ви, али мо гућ ност за то ипак по сто ји. С. Лапчевић Бећар ски би се ри срем ских там бу раша Избор: Златко Зрилић ПРОБЛЕМ I Мала соба а зидови `ладни, како ћемо преспавати јадни. ПРОБЛЕМ II Јесу јади мора да се вади, марамица кад је кијавица. ПРОБЛЕМ III Шта ћу болан кад сам љубоморан, куд год која - ја би` да је моја. СМЕШНА СТРАНА СРЕМА (За)би бе ре но Пише: Бо жи дар Пе шев не, јер ће се контејнери боље одржавати. догодити Србији још се не зна. одав но из гу би ли ју че. ле во. То је нај кра ћи пут до бла го ста ња. њен за нат. ми читамо, ви читате они читају је давнопрошло време од глагола читати. тва у Ср би ји. Не љу би ме ко бра та, ни шта ти ни сам скри вио. ва, да нас нам шта ле не би би ле пра зне. зла. Она је са да по ста ла нор ма лан на чин жи во та. не. Чо ве ку то увек по ђе за ру ком. но во, а са да да се за бо ра ви и оно што се зна ло.

7 Среда, 25. октобар СРЕМСКА МИТРОВИЦА Припрема: С. Ђаковић НАРОДНА КУХИЊА То пли обро ци на пет ме ста Директан допринос да се смањи број глад них Цр ве ни крст Срем ске Митровице остварује кроз рад Народне кухиње. Тренутно се на територији гра да та хра на де ли на три пунк та у гра ду и два у Ла ћар ку, а оброк се састо ји од по ла ли тре ку ва ног обро ка и по ла ки ло гра ма хле ба по ко ри сни ку. Месечно се деле и ланч пакети најугроженијим породицама, које живе у сеоским срединама, саопштено је из ове организације поводом Дана борбе против сиромаштва. Рад Народне кухиње финансира се из сред ста ва ло кал не са мо у пра ве, а сва ке го ди не по мог не и Вла да Ре публи ке Ср би је до на ци јом основ них на мир ни ца. БИ БЛИ О ТЕ КА Промоција књиге Ве ли ка се стра Митровчанка Софија Фимић напи са ла је књи гу Ве ли ка се стра чија промоција је одржана протекле не де ље у Би бли о те ци Гли го ри је Во заро вић. На про мо ци ји је о књи зи го вори ла Тања Вукићевић представница издавачке куће Књижевна омладина Србије. Одломке из књиге је читала професор књижевности Ја сна Ка ла у- зовић, у музичком делу програма учествовале су Ива на Ми ро са вље вић и Љу би ца Јо ва но вић, а про грам је води ла би бли о те кар ка Моравка Тодић. ДАН ОСЛО БО ЂЕ ЊА Сећање на жртве Поводом 1. новембра Дана ослобо ђе ња гра да у Дру гом свет ском ра ту Град ски од бор СУБ НОР-а ор гани зу је скуп на ко ме ће се на при го дан на чин обе ле жи ти 73. годишњицa дола ска сло бо де. Скуп ће се одр жа ти 1. но вем бра у 12 са ти код Спо ме ни ка ослободиоцима града где ће бројне делегације положити венце и цвеће, одати пошту палим борцима и жртвама, ево ци ра ти успо ме не уз при го дан културно-уметнички програм. Град Срем ска Ми тро ви ца се уве лико припрема за Новембарске дане који об у хва та ју и про сла ву град ске сла ве Светог Димитрија, односно Дана ослобођења града у Првом светском рату. Биће то свечаност богатог и разноврсног про гра ма, а кру на ће јој би ти отварање капиталних пројеката и додела традиционалних признања града. АКЦИЈА БЕЗБЕДНОСТ У САОБРАЋАЈУ Па жљив ко за сва ког пр ва ка У скло пу ак ци је уна пре ђе ња безбед но сти де це у са о бра ћа ју сви уче ни ци пр вих раз ре да основ них шко ла на под руч ју гра да до би ли су књи гу "Па жљив ко ва пра ви ла у са о- бра ћа ју". Ова илу стро ва на књи га на јед но ста ван на чин об ја шња ва уче ници ка ко да се по на ша ју у са о бра ћа ју и без бед но стиг ну од ку ће до шко ле и на зад. Еду ка тив ном ча су тим по водом у Основ ној шко ли "Јо ван Јо ва новић Змај" у Мар ти ни ци ма при су ствова ли су за ме ни ца гра до на чел ни ка Све тла на Ми ло ва но вић, на чел ница за обра зо ва ње Мир ја на Пје вац и на чел ник за стам бе но ко му нал не и ин спек циј ске по сло ве Ми ро слав Јо ва но вић ко ји су им уру чи ли ове по кло не. - Ово је по ста ло прак са да пр ва цима сваке године поклањамо књигу тако да они преко лика Пажљивка уче основ но по на ша ње у са о бра ћа ју рекла је на чел ни ца Мир ја на Пје вац. РАДОВИ НА ЖИТНОМ ТРГУ Про те кле не де ље, огра ђи ва њем лока ли те та, по че ли су при прем ни радови за прву фазу пројекта реконструкције Житног трга. Ова фаза обухватиће чишћење локације, контролно геодетско снимање и узорковање мате ри ја ла, као и од ре ђе не ар хе о ло шке радове. У другој фази пројекта планира но је, уз оста ло, по ста вља ње мон тажног амфитеатралног степеништа на античком локалитету. Вредност радова износи око 26,6 ми ли о на ди на ра, од че га је 24 ми лио на обез бе ди ло Ми ни стар ство култу ре и ин фор ми са ња кроз про је кат Гра до ви у фо ку су, а оста так је опреде ли ла ло кал на са мо у пра ва. Из во ђач ра до ва је срем ско ми тро вач ка фирма Пројектант - СМ. Рад ни ци Јав ног ко му нал ног пред у- зе ћа Во до вод ових да на би ли су ан га жо ва ни око по ла га ња це ви ка нали за ци о не мре же за по тре бе бу ду ћег ба зе на, чи ја се град ња при во ди кра ју. Реч је о око 300 ме та ра ат мос фер ске ка на ли за ци је ко ја ће би ти спо је на са глав ним во дом у Ку змин ској ули ци. Исто вре ме но, рад ни ци ра ди ли и на до вр ша ва њу де ла не из гра ђе не фекал не ка на ли за ци је за по тре бе истог објек та. Уко ли ко вре мен ске при ли ке до зво ле, пре ма пла ну, ови по сло ви ће би ти за вр ше ни до кра ја не де ље, по ру чу ју из ЈКП Во до вод. Начелник Мирослав Јовановић подсетио је да Савет за безбедност саобраћаја града заједно са Агенцијом за безбедност саобраћаја РС спроводи акцију унапређења безбедности деце, а да поколоњена књига деци пружа прве савете о саобраћајним правилима. Мар ти нач ки пр ва ци У по след њих пет го ди на, по зва ничним подацима Агенције за безбедност саобраћаја, 56 деце повређено је у саобраћајним незгодама, а једно дете је погинуло. Циљ националне и митровач ке стра те ги је је да ви ше ни јед но дете не погине у саобраћају. Уређење античког локалитета АКТУЕЛНО Прикључак за ба зен Радови Ограђивање Библиотека РЕПЕРТОАР У то ку из ло жба аква ре ла Та тја не Карабашевић Година петла Галерија До 4. но вем бра из ло жба под нази вом АРТ 3, сa сли ка ма Штефица Радованов, Јадранка Димитријевић и Снежана Манасић Музеј Срема До 27. ок то бра изложбa Свет око нас, аутора Боривоја Вујића у оквиру које је презентована највећа макета на Балкану. Позориште 10. но вем бра, у 20 са ти го сто ва ње представе 39 степеника МАТИЧАР СКЛОПИЛИ БРАК: Новак Косановић и Мај да Ка лач, Иван Бе а дер и Рад ми ла Гу зи јан, Илић Бра ни слав и Тот Ма ри на. ДОБИЛИ СИНА : Ми лан и Дра гана Петковић-Витојевци, Немања и Ве ри ца Гли го ре вић-ириг, Да либор и Сла ви ца Ра ко вић-ку змин, Де јан и Ве сна Ма ња рић-ја зак, Или ја и Је ле на Авра мо вић-ја рак, Зоран и Сања Мунић-Мачванска Митровица, Зoран и Александра Штефановић, Мар ко и Та ма ра Не дељ ко вић- Рума, Саша и Бранислава Форо- Сремска Митровица, Љубомир и Сања Кулачанин-Вашица, ДОБИЛИ ЋЕРКУ : Дра ган и Би љана Симић-Мачванска Митровица, Ми лан и Ми ли ца Та дић-шид, Ненад и Лидија Путник, Александар и Маја Будимчић-Сремска Митрови ца, Бра ни слав и Алек сан дра Вар га-сот, Алек сан дар и Ди на Беловић-Рума, Дамир и Драгана Џа ку ла-но ви Слан ка мен, Ми лош и Сандра Стојковић-Грабовци, Урош и Милица Дукић-Равње, Ми лан и Ми ли ца Сaвић-Кра љевци, Пре драг и Рај ка Сто јић-ру ма, Алек сан дар и Мир ја на Па нић- Но ћај. УМРЛИ : Воћкић Нада рођ.1937., Мак си мо вић Ље по са ва рођ.1933., Гојковић Анђелка рођ.1957., Вранић Олгица рођ.1947., Медош Ни ки ца рођ.1964., Дра гиче вић Ду шан рођ.1956., Гр чић Да рин ка рођ.1938., Ка са ба шић Зден ка рођ.1961., Шпи рић Марица рођ.1950., Брдалић Петар рођ.1937., Орозовић Милева рођ.1935., Шо ла ја Сло бо дан рођ.1960., Та сић Ру жа рођ.1956., Ми јић Слав ко рођ.1965., Со тони ца Ђор ђе рођ.1955., Ви три сал Стјепан рођ.1938., Гроздановић Љи ља на рођ.1959., Лон чар Јеле на рођ.1935., Шан дор Илија рођ.1940., Милобратовић Радинка рођ.1942., Ђурђевић Владимир рођ.1940., Басташић Радослав рођ.1939., Пешић Косовка рођ.1939., Радојчић Петар рођ.1939., Ни ко лић Стев ка рођ године. ПРИПРЕМИО МАТИЧАР Пројекат Информација ствара живот финансира се из буџета Града Сремска Митровица - Градска управа за културу, спорт и омладину. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

8 8 Среда, 25. октобар У ОПШТИНИ БЕОЧИН У ТОКУ РЕАЛИЗАЦИЈА НЕКОЛИКО ИНВЕСТИЦИЈА Беочинска хроника Припрема: С. Михајловић По бољ ша ње усло ва жи во та у гра ду и се ли ма Тренутно се изводе радови на крову Предшколске установе, уре ђу је се згра да Ме сна за јед ни це Бе о чин у Бе о чин се лу и вр ши се до град ња ка на ли за ци о не мре же у Че ре ви ћу Правилном расподелом средстава буџета општине и одређивањем приоритета у инвестицијама успешно се решавају проблеми дотрајалог крова на објек ту Пред школ ске уста но ве "Љуба Станковић" у Беочину. Обимни радови који обухватају замену кровног покривача и постављање нових олука започети су ових дана и изводе се убр за но и ви кен дом ка ко би се што пре обезбедио нормалан рад вртића и предупредиле евентуалне временске про ме не и по сле ди це мо гу ћих ки ша. Управа за капитална улагања AП Војво ди не и ло кал на власт на че лу са председником Општине Беочин Митром Милинковићем, за ове ра до ве определили су динара. Радове изво ди D.O.O. "Dri na co op" Но ви Сад, а на дечијем вртићу предстоје још и радови на замени прозора. Такође, ради повећања броја и смештаја деце извршиће се и доградња две нове просторије. Радови на побошљању услова живота гра ђа на вр ше се не са мо у гра ду, не го и у сеоским срединама. Заједничким снагама, средствима АП Војводине, Покрајинског секретаријата за пољопривреду, Ра до ви на кро ву вр ти ћа водопривреду и шумарство и Општине Беочин, на основу расписаног конкурса и потписаног уговора, суфинансирањем је обезбеђено извођење радова на доградњи канализационе мреже у насељу Ба ре у Че ре ви ћу, у ду жи ни од 650 ме тара. Покрајина је издвојила динара, а општина Беочин динара тако да укупна вредност инвестиције Асвалтирање улица Су фи нан си ра њем Ми ни стар ства при вре де Ре пу бли ке Ср би је и општи не Бе о чин из вр ше ни су ра дови на ре ха би ли та ци ји ко ло во зне кон струк ци је у Ули ци Ди ми три ја из но си ди на ра. На овај на чин локална власт је исказала велику бригу и те жњу за раз во јем у свим ру рал ним срединама. Завршетком радова омогуће но је пре ко 50 при кљу ча ка и но вих ко ри сни ка на мре жи, чи ме ће се знат но побољшати услови становања и живота свих домаћинстава тог дела Черевића и општине Беочин. Ту цо ви ћа у Бе о чи ну. Уку пан из нос сред ста ва пла ни ран за ову ули цу и Ули цу Срп ских до бро во ља ца чије ас фал ти ра ње сле ди је ди на ра. Председник Општине Беочин Ми тар Ми лин ко вић Осим ове две ин ве сти ци је, у то ку је та ко ђе и уре ђе ње згра де Ме сне зајед ни це Бе о чин у Бе о чин се лу. Ра дови се од ви ја ју пла ни ра ним то ком, а реч је о објек ту у ко ме се по ред канце ла ри је Ме сне за јед ни це, би бли о теке и ве ли ке са ле, на ла зи још и ис туре но оде ље ње Пре школ ске уста но ве "Љу ба Стан ко вић" Бе о чин, вр тић за де цу. Уну тра шњи ра до ви успе шно су из вр ше ни, а ових да на би ће за вр шена и фа са да згра де. Овим ра до ви ма на објек ту Ме сне за јед ни це у Бе о чин се лу, на кон ду гог вре ме на за пу штено сти и не бри ге ра ни јих струк ту ра вла сти, би ће об у хва ће ни и из вр шени ра до ви на свим објек ти ма ме сних за јед ни ца у оп шти ни Бе о чин, а ти ме ство ре ни пра ви усло ви за њи хо во функ ци о ни са ње и ак тив но сти станов ни ка тих ме сних за јед ни ца. Пројекат Иста смо реч финансира се из средстава буџета Општине Беочин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. ШИД Припрема: С. Михајловић ПРЕДСТАВЉЕН КОНКУРС ЗА ПРИВРЕДНИКЕ За но во рад но ме сто евра РЕ ПУ БЛИЧ КИ ОМ БУД СМАН ЗО РАН ПА ША ЛИЋ ПО СЕ ТИО ОП ШТИ НУ ШИД Грађани се највише жале на мигранте Састанак у кабинету председника Оп шти не Пре дра га Ву ко ви ћа Детаљи конкурса за доделу средста ва из бу џет ског фон да за спровођење мера развојне политике Аутоном не По кра ји не Вој во ди не ко ји је расписао Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну срад њу и ло кал ну са мо у пра ву предста вље ни су про шле не де ље у са ли СО Шид, на конференцији за новинаре ко ју је одр жао члан Оп штин ског ве ћа Драган Гутић. Према његовим речима, овај конкурс је на ме њен ма лим, сред њим и великим привредним друштвима, а циљ му је отварање нових радних места и сма ње ње бро ја не за по сле них у шидској општини. -Пра во на овај кон курс има ју страни и домаћи привредни субјекти за пројекте који ће се реализовати на те ри то ри ји АП Вој во ди не. За ре а лиза ци ју овог кон кур са пред ви ђе но је 350 ми ли о на ди на ра, а ин ве сти ци о ни про јек ти са ко ји ма при вред ни ци могу кон ку ри са ти мо ра ју би ти вред ни ји од евра у ди нар ској про тиввред но сти. То зна чи да мо гу кон ку риса ти сви они ко ји има ју ин ве сти ци о не пројекте које могу реализовати у наред не три го ди не од да на за кљу че ња уго во ра. Спе ци фич ност овог кон кур са јесте стимулација, односно бесповратна сред ства ко ја се до де љу ју и она су класификована у три групе општина, у зависности од степена развијености. Шид ска оп шти на је у гру пи за ко ју је пред ви ђе но пет хи ља да евра за свако новоотворено радно место. Такође, кон кур сом је од ре ђе но да се мо же отворити најмање десет, а највише сто но вих рад них ме ста у ро ку до три го дине од дана закључења уговора, која ће бити задржана у наредних 36 месеци за ма ла и сред ња при вред на дру штва, од но сно 60 ме се ци за ве ли ка при вредна дру штва об ја снио је Дра ган Гу тић, члан Оп штин ског ве ћа Шид и до дао да се сви де та љи кон кур са, усло ви и потребна документација, могу пронаћи на сајту Покрајинског секретаријата Драган Гутић, члан Општинског већа Шид Локална самоуправа у Шиду стоји на располагању свим привредницима да им помогне како саветодавно тако и око упутства за прикупљања потребне документације, а рок за подношење пријава на конкурс је 1. децембар. Републички омбудсман Зо ран Паша лић са сард ни ци ма по се тио је у понедељак Општину Шид. На радном састанку са председником општине Предрагом Вуковићем, заштитник грађана разговарао је о успостављању са рад ње, као и оства ри ва њу пра ва грађана општине Шид. Председник Вуковић изајвио је да он и ње го ви са рад ни ци при ма ју грађа не и ре ша ва ју њи хо ве про бле ме, те да су се гра ђа ни шид ске оп шти не у протеклих годину дана највише жалили на ми гран те, од но сно на ште те ко је су им они на чи ни ли у по љо при вре ди, сто чар ству и на објек ти ма, као и на учестале крађе. Председник Вуковић је истакао и да Општина Шид омогућује сво јим гра ђа ни ма да пред ор га ни ма Управе несметано остварују своја права и оба ве зе, те да су све слу жбе Општинске управе у служби грађана. У ОПШТИНИ ШИД Представљена брошура за мигранте Протекле недеље општину Шид посетио је координатор за безбедност Мисије OEBS-a у Србији Един Ка лач. На радном састанку са председником Општине Шид Предрагом Вуковићем представљена је брошура коју су заједнички направили OEBS, Општина Шид, МУП Републике Србије - Полицијска станица Шид и општинско Повереништво за избеглице и миграције. Реч је о са ве ти ма за ми гран те за безбедан боравак у Републици Србији. Председник Вуковић и координатор OEBS-а разговарали су и о будућој сарадњи и могућностима нових пројеката. Пројекат Сазнај и укључи се финансира се из буџета Општине Шид. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

9 Среда, 25. октобар СТАРА ПАЗОВА Припрема: M. Балабановић ПРО ЈЕК ТИ ЗБРИ ЊА ВА ЊА РОМ СКИХ ПО РО ДИ ЦА Кров над гла вом за ром ске по ро ди це УКРАТКО Уређење мокрих чворова Општина Стара Пазова расписала је тендер за јавну набавку за пројекат адаптације мокрих чворова у згради општине. Тендер је отво рен до 06. но вем бра а би ће изабрана најповољнија понуда за извођење радова. На овај начин ће се знатно унапредити услови за све запослене у Општинској управи општине Стара Пазова. Подсећамо, мокри чворови годинама ни су уре ђе ни и на ла зе се у ло шем стању због дотрајалости. Ве че шан со на и евергрина Сви љубитељи евергрина, шансона и наполитанских песми имали су про шле не де ље при ли ку да уживају у концерту који је организо ван у По зо ри шној са ли у Ста рој Па зо ви. Про грам Ве че му зи ке је настао заједничком идејом професора клавира Јожефа Ритера, те но ра Бо ри са Ба би ка, На та ше Катић и Ралета Петричевића. Улаз за све посетиоце је био бесплатан, а ово је би ла ле па при ли ка да се оживи дух старих времена поручи ли су ор га ни за то ри. Стоп трговини људима Поводом 18. октобра Европског дана борбе против трговине људима, радници старопазовачког Цр ве ног кр ста су на Тр гу Зорана Ђинђића делили пропагандни ма те ри јал. Циљ укљу чи ва ња у обе ле жа ва ње овог да на је био да се скре не па жња јав но сти на опасно сти и по сле ди це тр го ви не људима као најтежег облика кршења људских права. Према подацима Ује ди ње них на ци ја сва ке го ди не се око љу ди на ђе у лан цу трговине људима. У Србији је од почетка ове године регистровано 16 таквих случајева. ИЗ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД Ста ро па зо вач ки Цен тар за со ци јални рад уче ство вао је не дав но на 33. Сим по зи ју му бо ле сти за ви сно сти у Шап цу са ме ђу на род ним уче шћем и 35. Скуп шти ни за јед ни це клу бо ва ле че них ал ко хо ли ча ра Ср би је. Реч је о ску пу ко ји је ор га ни зо ван од стране За јед ни це клу бо ва ле че них ал кохо ли ча ра, Ко мо ре со ци јал не за штите, срп ско-ле кар ског дру штва за боле сти за ви сно сти, уз по кри ветљство гра да Ша бац. Глав на те ма сим по зију ма је био Пост мо дер ни зам, гранич ност и за ви сност. Сим по зи јум је акре ди то ван од Ми ни стар ства здравља Ре пу бли ке Ср би је и Ко мо ре соци јал не за шти те. Струч ни рад ни ци су би ли у при ли ци да чу ју мно го о боле сти за ви сно сти, да сво је ком пе тенци је по диг ну на ви ши ни во, а оно што је нај бит ни је да до би је на зна ња приме не у ра ду. Осам струч них рад ни ка из Цен тра за со ци јал ни рад оп шти не Ста ра Па зо ва је по ха ђа ло ову обу ку, а оно што је за њих зна чај но је конкрет на при мен љи вост за во ди те ље слу ча ја: ка ко пру жи ти за шти ту де ци ко ја су на ле че њу, под ме та дон ском те ра пи јом, мањ ка вост не по сто ја ња клу бо ва за ле че ње за ви сни ка од боле сти за ви сно сти у ма њим ме сти ма, од но сно њи хо во по сто ја ње са мо у ве ли ким цен три ма као што су Бе о- град, Но ви Сад, Кра гу је вац и Ниш. Оно што је ве о ма зна чај но, све и да Након успешно спроведеног пројек та По бољ ша ње усло ва жи во та Рома и Ромкиња и других маргинализо ва них гру па, пре вен ци ја иле гал них миграција и подстицање реинтеграције повратника у Србију у оквиру којег је обезбеђен новац за изградњу 17 купатила и поправку оштећених делова кућа за 26 ромских породица, општина Стара Пазова је кренула и у реализацију пројекта Успостављање одрживих решења за становање Рома у Старој Пазови. Реализацијом овог пројекта, који подразумева изградњу ку ћа за 30 ром ских по ро ди ца и по бољша ње усло ва жи во та за још 15 по ро дица, општина Стара Пазова у сарадњи са Општинском стамбеном агенцијом постиже квалитетније животне услове за ове породице кроз решавање становања мушкараца, жена, породица Рома и по бољ ша ње фи зич ке ин фра струк ту ре у насељима са ромском популацијом. Про је кат тра је до фе бру а ра годи не, а ње го ва укуп на вред ност је око ми ли он евра, од че га је Европска уни ја из дво ји ла око 880 хи ља да евра док је из нос ко ји оп шти на мо ра да обез бе ди око 155 хи ља да евра. За део по треб них сред ста ва за су финан си ра ње про јек та, око 33 хи ља де евра, кон ку ри са ли су код По кра јинског се кре та ри ја та за фи нан си је на кон кур су за до де лу сред ста ва за учешће у су фи нан си ра њу про је ка та ко ји се фи нан си ра ју из фон до ва Европске уни је. Про је кат Ус по ста вља ње одр жи вих ре ше ња за ста но ва ње Ро ма у Ста рој Па зо ви фо ку си ран је на по бољ ша ње по ли ти ка со ци јал не за шти те и со ци јал не ин клу зи је угроже не по пу ла ци је, омо гу ћа ва ју ћи ве ће мо гућ но сти за бо љи стан дард живота у складу са тачкама дефиниса ним у Стра те ги ји Евро па 2020 кроз по бољ ша ње ста но ва ња, ин фра структуре и животних услова маргинализованих група, посебно Рома. Од преко пет хектара општинског земљишта које је из дво је но за по тре бе со ци јал ног становања, за изградњу кућа у оквиру овог про јек та опре де ље но је ви ше од једног хекатара земљишта. Након реализације овог пројекта значајно ће се по бољ ша ти усло ви ста но ва ња за припаднике ромске националности, а по ред но во и згра ђе них ку ћа, зна чај но ће се унапредити и инфраструктура у деловима насеља где живи већинско ромско становништво. Финалне бенефиције рализације пројекта Успостављање одрживих решења за становање Рома у Старој Пазови осетиће сви припадници ромске националности на територији општине Стара Пазова, гра ђа ни оп шти не, као и вла ди не и невладине организације које се баве ромским питањима. Унапређење свих врста услуга Уче ни ци ОШ Бо шко Пал ко вље вић Пин ки ће убу ду ће има ти мно го бо ље усло ве за уче ње ин фор ма ти ке јер је шко ла не дав но до би ла че ти ри но ва ра чу на ра. За хва љу ју ћи ме сној за јед ни ци Ста ра Па зо ва уна пре ђе ни су усло ви за уче ње у ин фор ма тич ком ка би не ту, у ко јем се од ви ја ју ча со ви по сто је име но ва ни клу бо ви, пред у- слов је да осо ба ко ја је за ви сник мора би ти мо ти ви са на да од ла зи у клуб и да се ле чи. Та ко ђе, јед на од ве о ма ва жних при ме ра прак се је су ис куства мај ки за ви сни ца, да кле еду каци ја струч ним рад ни ци ма о же на ма ко је су за ви сни це а ко је има ју де цу. Ка ко их пер ци пи ра ти, ка кве су њихо ве ро ди тељ ске спо соб но сти, ка ко их ле чи ти, и усме ра ва ти. То је сва како ве о ма ва жно во ди те љи ма слу ча ја У СЛИ ЦИ И РЕ ЧИ Бо љи усло ви за уче ње ин фор ма ти ке и тех нич ког. Има ју ћи у ви ду чи ње ни цу да је овај пред мет уве ден у ре дов ну на ста ву уче ни ка пе тог раз ре да, ђа ци ће има ти да леко бо ље усло ве за уче ње. Ина че ова шко ла има два ин фор ма тич ка ка бине та, те је на бав ка но ве ра чу нар ске опре ме ви ше не го по треб на. у њи хо вом ра ду, бу ду ћи да се че сто сре ћу са стан ка ма ко ји су за ви сни ци, а ко ји има ју де цу, што је у ин ге рен цији слу жбе за де цу и мла де. Из Центра за социјални рад такође подсећају да су недавно инсталирани паник тастери чиме је урађен први корак ка си стем ској за шти ти пре све га запослених у Центрима за социјални рад, али и безбедносне заштите приликом кон тро ли са них ви ђе ња. То је ефикасно средство у борби против насиља Си стем ски се ре ша ва ју пи та ња стам бе ног збри ња ва ња Усавршавање стручних радника у породици јер запослени у Центрима за со ци јал ни рад ко ји се на ђу на уда ру насилника могу одмах притиском на та стер да алар ми ра ју нај бли жу по лицијску станицу. Испоставило се да су па ник та сте ри као тех нич ка ме ра безбед но сти ве о ма ефи ка сни, бу ду ћи да у свету дају одличне резултате. Да подсетимо, Координационо тело за родну рав но прав ност је обез бе ди ло па ник тастере за 60 Центара за социјални рад у Србији. Че ти ри но ва ра чу на ра Пројекат Прецизним информисањем до прецизне одлуке финансира се из буџета Oпштине Стара Пазова. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

10 10 Среда, 25. октобар РУМА Припрема: M. Нинковић УРУЧЕНЕ ЗАХВАЛНИЦЕ ЧЕЛНИМ ЉУДИМА ОПШТИНЕ РУМА Помогли деци са Ко со ва Председнику Општине Рума Слађану Манчићу и на чел ни ку Општинске управе Душану Љубишићу, у уто рак, 17. ок то бра, су у Град ској ку ћи уручене захвалнице за допринос Општине Рума очувању Косова и Метохије и срп ског жи вља на овом про сто ру. Захвалницу Друштва српско - руског пријатељства Косовско огњиште и Грамату руских козака Косовски фронт, уручио је академик Слободан Бата Симић. Том при ли ком Си мић се за хва лио челним људима румске општине, истичу ћи да су по ка за ли сво ју људ ску ве личи ну и да је за хва љу ју ћи њи хо вом разумевању почетком октобра обезбеђен Уру че ње за хвал ни це Сла ђа ну Ман чи ћу пре воз за 59 ма ли ша на са Ко со ва, ко ја су два да на бо ра ви ла у Бе о гра ду. Си мић је по себ но на гла сио да је ме ђу овом децом би ло њих 17 из Кло ко та, нај у гро женије српске општине на Косову. Захваљујући доброчинству Општине Рума, ре као је Сло бо дан Си мић, ова де ца су по пр ви пут у свом жи во ту иза шла ван свог За хвал ност Ду ша ну Љу би ши ћу ме ста, Кло ко та и до дао да је ово пра ви пример какав треба да буде однос према јужној српској покрајини, позвавши и све дру ге да са ре чи пре ђу на де ла. АК ТИВ НО СТИ ЦЕН ТРА ЗА ПРЕ ВЕН ЦИ ЈУ РУМ СКОГ ДО МА ЗДРА ВЉА Боље спречити, него лечити - Дом здравља Рума је започео и са вакцинацијом грађанства против грипа. Добили смо доза вакцина притив грипа, које су дистрибуира не у вак ци нал не пунк то ве у До му здра вља и здрав стве ним ста ни ца ма и амбулантама, као у Геронтолошки центар Срем Током октобра месеца у румском До му здра вља је спро ве де но не коли ко ак тив но сти ко ји ма су обе ле же ни значајни здравствени датуми у Келенда ру здра вља. Нај пре су по во дом 16. октобра, Светског дана хране, у Служби здравствене заштите запослених, здравствени радници Дома здравља де ли ли еду ка тив ни ма те ри јал о принци пи ма пра вил не ис хра не у пре венцији болести, очувању и унапређењу здравља. Како је октобар месец означен као ме сец бор бе про тив ра ка дојке, нај че шћег ма лиг ног ту мо ра код же на, у ци љу по ди за ња све сти же на о зна ча ју ре дов них пре вен тивнх прегле да дој ки, Дом здра вља је ор га низо вао не ко ли ко ак ци ја, 17,18. и 19. ок то бра. ПР ове здрав стве не уста нове у Ру ми, пул мо лог-пне у моф ти зи о- лог др Бра ни сла ва Нај ић, на во ди да је то ком ова три да на у Слу жби здравстве не за шти те же на, Слу жби здравстве не за шти те од ра слог ста нов ништва и Слу жби здрав стве не за шти те за по сле них, ука зи ва но па ци јен ти ма на зна чај фак то ра ри зи ка у на стан ку ма лиг ни те та дој ке, об у ча ва не су паци јент ки ње за са мо пре глед дој ки, а пацијенткиње животне доби од го ди на, има ле су мо гућ ност да за ка жу скринингмамографију која се ради у Дому здравља Рума. - Дом здра вља Ру ма је за по чео и са вак ци на ци јом гра ђан ства про тив гри па. До би ли смо до за вак ци на притив грипа, које су дистрибуиране у вакциналне пунктове у Дому здравља и здравственим станицама и амбулантама, као у Ге рон то ло шки цен тар Срем, ЕВРОП СКА НЕ ДЕ ЉА ПРО ГРА МИ РА ЊА на во ди др Нај ић. На пунк то ви ма у ко јима је вак ци на ди стри бу и ра на гра ђа ни се могу могу јављати свом изабраном ле ка ру и вак ци ни са ти про тив гри па. У ам бу лан та ма у До брин ци ма, Сте ја новци ма и Па влов ци ма, вак ци на ци ја је запо че ла 13. ок то бра, док је Здрав стве ној станици у Кленку достављена 17. октобра. Апелујем на хроничне болеснике и ста ри је од 65 го ди на да се на вре ме вакцинишу и заштите од грипа. Рум ски Дом здра вља се 15. окто бра укљу чио у ак ци ју бес плат них пре вен тив них пре гле да ко ју је, у циљу ра не ди јаг но сти ке и пре вен ци је као нај е фи ка сни јег на чи на бри ге о соп стве ном здра вљу, по кре ну ло Мини стар ство здра вља. Пре ма ре чи ма др Нај ић, ор га ни зо ва ни су бес плат ни ги не ко ло ши пре гле ди и ул тра звуч ни пре гле ди аб до ме на, а ка ко је од зив гра ђа на био до бар, на ме ра је да се са овим бес плат ним пре гле ди ма на стави. По во дом обе ле жа ва ња Свет ског да на осте о по ро зе, 20. ок то бра је у Удур же њу пен зи о не ра Ру ма, вр ше но сни ма ње гу сти не ко сти на пе ти употре бом ула тра звуч не осте о ден зи томе три је. Па ци јен ти су има ли при ли ку да до би ју и ко ри сне са ве те од здравствених радника о начину превенције осте о по ро зе, зна ча ју пра вил не ис хране и физичке активности. Радионице на часовима информатике У окви ру европ ске не де ље ко дира ња, ко ја је тра ја ла од 7. до 22. ок то бра ове го ди не, уз по др шку Tech Soup Balkans, Удружење професора информатике Србије, организовало је до га ђај Ко ди ра ње без гра ни ца под називом Програмирај своју будућност. Не де ља про гра ми ра ња одр жа на је од Радионице на часу информатике 8. до 13. ок то бра го ди не на ча сови ма ин фор ма ти ке и у рум ској Основној шко ли Змај Јо ва Јо ва но вић. Наставница информатике, Наташа Мајстровић, сма тра да је про је кат Me et and Co de, уче ни ци ма основ не шко ле пру жио мо гућ ност да уђу у свет програ ми ра ња на њи ма бли зак на чин. - Уче ни ци су би ли у при ли ци да се упо зна ју са свим оним зна њи ма ко ја ће им, са свим си гур но, ко ри сти ти и у да љем жи во ту. За де цу је ко ри сно да од најранијег доба почну да развијају способност рачунарског начина разми шља ња. Од ове школ ске го ди не у основ ним шко ла ма у Ср би ји, пред мет ин фор ма ти ка је уве ден као оба ве зан пред мет за уче ни ке од пе тог раз ре да. У основ ној шко ли Змај Јо ва Јо ва новић, за овај уз раст смо ко ри сти ли програ ме Scratch i Pyton, ко ји ма мо же мо да кодирамо низ практичних решења. Про грам Scratch им је омо гу ћио да се упо зна ју са основ ним прин ци пи ма ком пју тер ских на у ка као што су ал горитми, понављања и петље, условна логика, програмирање вођено догађајима, променљиве, процедуре. Дру ги про грам, про грам Pyton, ну ди уче ни ци ма упо зна ва ње са на ред ба ма, из ра зи ма, про мен љи ви ма, функ ци је, логика, кондиционали, програмирање во ђе но до га ђа ји ма, ло кал не и гло балне про мен љи ве и дру го, ка же на ставница Наташа. У окви ру европ ске не де ље про грами ра ња, у шко ли Змај Јо ва Јо ва о вић организована је од 16. до 20. октобра, Зма је ва не де ља ко ди ра ња ХТМЛ за ученике 8. разреда. Радионице су биле ре а ли зо ва не на ча со ви ма ин фор ма тике и ра чу нар ства. Са др жај ра ди о ни ца био је увод у ХТМЛ, об ра да тек ста, бо је у ХТМЛ-у, уба ци ва ње сли ка и уба ци вање лин ко ва. На ме ра је да се ова квим ра ди о ни ца ма ука же де ци и њи хо вим родитељима, да није само у питању уче ње про гра ми ра ња, већ са вла ђи вање про гра ми ра ња да би се успе шни је учи ло. КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Филм ски про грам Ма ла дво ра на КЦ од 20:00 и 22:00 ча са Ана Карењина, сећања Вронског С.М.А.Р.Т. По те ра Ворки тим и Кул тур ни цен тар Четвртак, 26. октобар Света Петка документарни филм у срад њи са СПЦО Ру ма - Храм Сила ска Све тог Ду ха на апо сто ле Ве ли ки хол Кц 20:00 ча со ва Улаз слободан Му зич ки про грам Чај у 8 Среда, 25. октобар Левант Му зи ка сред њо ве ков не Евро пе Ве ли ки хол Кц -20:00 ча со ва Улаз слободан Ликовни програм Из ло жба сли ка Спо мен ке Алечковић МАТИЧАР Др Бранислава Најић УМРЛИ: Миливој Недић, рођ год. Љубица Живановић, рођ год. Марија Мрвић, рођ год. Македонка Санишић, рођ год. Љубица Дудуковић, рођ год. Јо ван Ми шић, рођ год. Пројекат Информација гради стварност финансира се из средстава буџета Општине Рума. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

11 Среда, 25. октобар ИНЂИЈА Припрема: M. Балабановић УКРАТКО Ва жни те ле фо ни: Си стем ; Ауто бу ска Ла ста ; Же ле знич ка ; Дом здра вља ; Општина ; Полицијска стани ца ; По ли ци ја- 192; Ватрогасци- 193; Хитна помоћ- 194; Цен тар за со ци јал ни рад ; Елек тро вој во ди на ; Во довод и ка на ли за ци ја ; Кому на лац ; Ин ђи ја пут ; Ин гас ; ПУ Бо шко Бу ха ; Кул тур ни цен тар ; Би бли о те ка ; Туристичка организација Тротоар у Љукову У улици Николе Тесле у Љукову по че ла је из град ња пе шач ке ста зе у ду жи ни од 500 ме та ра. У окви ру овог про јек та де фи ни са на је са нација постојеће пешачке стазе која се простире у делу улице Николе Тесле у Љукову, од укрштања са коловозом у улици 1. Новембра до укрштања са коловозом у улици Бранка Ћопића(на левој страни улице Николе Тесле гледано у правцу Љуково- Инђија). Санација постојеће пешачке стазе реализује се на по сто је ћој ши ри ни и то у деловима где је бетон испуцао и утонуо, сечењем, вађењем и излива њем но вих бе тон ских де о ни ца. Укуп на вред ност про јек та ко ју финансира општина износи око 2,5 ми ли о на ди на ра а рок за за вр шетак ра до ва је ме сец да на. Прикључак за по тре бе инвеститора Ка ко су по ру чи ли над ле жни из ЈП Ингас ускоро ће почети изград ња но вог га сног при кључ ка за потребе домаћег инвеститора фир ме МБ транс ко ја гра ди свој по гон у се ве ро и сточ ној рад ној зони. Јавно предузеће задужено за гасификацију у Инђији морало је због то га да из вр ши про ме не фи нан сиј ског пла на ка ко би омогу ћи ли при кљу чак но вом по стројењу. Завршетак изградње складишног про сто ра се оче ку је до кра ја ове или по чет ком сле де ће го ди не, што је са свим до вољ но да Ин гас изврши неопходне радње за прикључење на гасну мрежу. Изложба фотографија У сусрет Руском Ца ру; Ро ма но ви цар ско служе ње све ча но је отво ре на про шлог пет ка у Га ле ри ји Ку ће Вој но ви ћа. Из ложба је по све ће на по след њем Ру ском императору Николају II и његовој поро ди ци, а про је кат је на стао са же љом и ци љем да се пу бли ци у Ср би ји прибли жи лик и де ло чла но ва по след ње руске династије. Поред тога, да се пробуди сећање на породицу Романов, бли же упо зна са жи во том и жр тве ним слу же њем по ро ди це по след њег Руског ца ра. При то ме су се ор га ни за тори по тру ди ли да фо то ма те ри јал одабе ру по ла зе ћи од же ље да пре све га прикажу лепоту породице Романов, њихов свакодневни живот и служење за добробит Отаџбине и свог народа. Упра во му че ник цар Ни ко лај и ње го ва по ро ди ца ужи ва ју по себ ну љу бав код српског народа. Бу ђе ње се ћа ња на цар ске му че нике но си по се бан зна чај у го ди ни, ка да се упра во на вр ши ло 100 го ди на НАКОН ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ НОВА МЕХАНИЗАЦИЈА КОМУНАЛЦУ За чистији и уређенији град ЈКП Комуналац ће ускоро набавити два но ва ка ми о на, је дан за од во жење сме ћа и је дан ка ми он ки пер, чи ме ће знат но би ти олак шан по сао рад ници ма у овом пред у зе ћу. У то ку је јав на набавка за набавку нове механизације, а вред ност ин ве сти ци је из но си око 35 милона динара. Како су подсетили надлежни у Инђији механизација није об на вља на ви ше од 30 го ди на, а ста ри ИЗМИРЕНА ДУГОВАЊА ПРЕМА РАДНИЦИМА ДОМА ЗДРАВЉА Дугови за превоз сведени на нулу Велику ствар смо урадили, не постоје више судски поступци запослених са Домом здравља. Свима је јасно колики је то терет био за општину Инђија и само функционисање Дома здравља камиони су били дотрајали и готово да нису могли да обављају посао. Подсећа ња ра ди, пре не ко ли ко не де ља наба вљен је но ви трак тор и при кључ не ма ши не, а са два но ва ка ми о на и другом опремом која се планира купити, радницима Комуналца посао ће бити да ле ко олак шан и мно го спрем ни је ће одговорити на све изазове које их очекују у наредном периоду. Председник истакао да је велики посао урађен Општина Инђија је недав но из ми ри ла сва дуговања за превоз радника Дома здравља која ни су ис пла ћи ва на ви ше година. Укупно 411 радника добило је поменута сред ства, а ка ко је ис такао први човек општине Владимир Гак затечени дуг је приликом прреузи ма ња вла сти из но сио 45 ми ли о на ди на ра. - Ве ли ку ствар смо ура ди ли, не по сто је више судски поступци запо сле них са До мом здравља. Сви ма је ја сно ко лики је то те рет био за оп шти ну Ин ђи ја и са мо функ ци о ни са ње До ма здра вља. У наредном периоду ова здравствена установа ће далеко лакше функциониса ти и ви ше па жње ће по све ти ти по дизању квалитета пружања услу га. Иако је би ло неповерења, ми смо испунили оно што смо обећали - поручио Гак и за хва лио се свим рад ници ма на стр пље њу. Трошкови начињени ту жбом 159 рад ни ка за неисплаћена средства за јав ни пре воз из но си ли су 10 ми ли о на ди на ра, и они су та ко ђе из ми ре ни. Како би суграђани увиде ли ко ли ко је то зна чајна сума, показује податак да је толико коштала доградња објекта вртића на објек ту Сун це, а та сред ства би би ла до вољ на и за ре кон струк ци ју од маралишта у Сутомору као и потпуну реконструкцију свих сеоских амбуланти у општини Инђија. ОТВО РЕ НА ИЗ ЛО ЖБА У СУ СРЕТ РУ СКОМ ЦА РУ Буђење сећања на царске мученике од почетка велике руске трагедије, а године стогодишњица мученичке кон чи не по след њег Ру ског им пе рато ра и ње го ве по ро ди це, ко ји су у Руској и Срп ској Цр кви при бро ја ни ли ку све ти те ља. Из ло жбу чи не цр но-бе ле фотографије из историjских архива и личних албума породице Романов, и тематски је подељена на три целине. Прву целину чине портрети чланова царске породице. Међу њима се посебно издвајају парадни портрети. Психолошки портрети доносе сву лепо ту сло вен ског ли ка, а гле да о ци та кође има ју увид у мо ду и стил обла че ња са кра ја XIX и по чет ка XX ве ка. Дру га Ин ђиј ски ма ли ша ни али и дру ги суграђани општине Инђија моћи ће идућег летапоново да уживају у општинском одмаралишту у Сутомору. Ви ше од че ти ри го ди на је про шло ка ко је обје кат на мо ру ван упо тре бе, а новим бу џе том пред ви де ће се сред ства за ње го ву пот пу ну ре кон струк ци ју. Про јек том ће се пред ви де ти и изград ња ви со ког пот кро вља чи ме ће се до би ти до дат них де сет ле жа је ва са ку па ти лом. - Ви ше од 10 го ди на обје кат се на лази у условима недостојним за време у којем живимо. Више се неће десити да не ко де те не оде на мо ре јер ће оп штина суб вен ци о ни са ти ле то ва ња као и одређене социјалне категорије. Реконструкцијом ћемо направити најсавреме ни ји обје кат ко ји ће би ти на по нос и услузи свим грађанима Инђије - истакао је председник општине Владимир Гак. целина су жанр фотографије. У оквиру ове целине извајају се фотографије из личних албума породице Романов. То су спон та не фо то гра фи је, не фор малне. Забележени су моменти у шетњи, разговору, одмору, дечијим играма. Ове фо то гра фи је су рет кост јер су их ра ди ли лич но чла но ви по ро ди це. Позна то је да су Ро ма но ви по себ но во лели фотографију. Трећу целину чине фото гра фи је вој не те ма ти ке. На њи ма цар бла го си ља вој ску пред од ла зак у рат, испробава ново оружје, даје војсци наређења, укључује престолонаследника у тај не во је ва ња. Ца ри ца и ве ли ке кне ги ње су се ба ви ле ху ма ни тар ним РЕНОВИРА СЕ ОДМАРАЛИШТЕ У СУТОМОРУ Пред сед ник је до дао да је у пла нови ма оп шти не Бар пред ви ђе но да се уз сам обје кат из гра ди тра фо ста ни ца, али је у раз го во ру са пред сед ни ком Општина помогла Дому здравља ра дом. Оби ла зи ле ра ње ни ке, по ма га ле бо ле сним вој ни ци ма и де ли ма и ре чима. Из њи хо вих днев ни ка се зна да су асистирале и приликом најтежих опера ци ја. За бе ле же не су док не гу ју војнике. Пројекат реализују Сретењски манастир из Москве, портал Правосла вие.ру у са рад њу са сту ди ом Ру ски цар. Из ло жба је од ав гу ста го дине па све до са да об и шла пре ко 30 градова у Србији. У изложбеном простору Куће Војновића изложба је отворена од 20. ок то бра до 1. но вем бра, а сви заинтересовани грађани могу је посетити сва ког рад ног да на од 10 до 19 са ти. Улаз на из ло жбу је сло бо дан. Ви ла Љу би ца за по нос сви ма Идућег лета деца поново у Сутомору Ба ра до го во ре но да се про ме ни ло каци ја, има ју ћи у ви ду да ће у ин ђиј ском одмаралишту углавном боравити најмлађа популација. Пројекат Имаш право информиши се, финансира се из буџета Oпштине Инђија. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

12 12 Среда, 25. октобар Пор шка са свих стра на Током прошле недеље, Бојана је ишла на редовну контролу у Београд и на ла зи су, ка ко нам је ре као Ни ко ла, пот пу но за до во ља ва ју ћи. Тре нут но се че ка на ре зу ла те ко шта не ср жи, али је про це на да ће и ти налази бити исправни Радови на кући Николе Тарбука настављају се! Унутрашњи зидарски радови приведени су крају, а управо ових да на, ка да вре мен ске при ли ке допусте, почиње и комплетна замена крова. У Војвођанску улицу, на број 165 сти гао је цреп, па ра про пу сна фоли ја, ле тва, ОСБ пло че, а бај ке ри из Мото клуба Срем када време дође, урадиће комплетну лимарију на новом Николином крову. Та ко ђе, на Ни ко ли ну адре су сти гао је и комплетан ламинат дар Домис Енте ри је ра, па ће та ко, чим се кров постави почети и финиширање унутрашњих радова. - Ви ше сам не го за хва лан сви ма који су по мо гли и ко ји још увек по ма жу. Исти на, ја те љу де ни не знам, њи хо ва је же ља да оста ну ано ним ни што та кође доказује да помажу од срца. Трудимо се да од ра ди мо све на вре ме. Је сен је стигла, стижу падавине и хладнији да ни, али се још увек на да мо да ће мо ус пе ти да ура ди мо све што тре ба. У међу вре ме но сти гао је и на ме штај, бе ла тех ни ка, та ко да ћу има ти чи ме да попу ним про стор ка да се уре ди, ка же Никола. Подршку акцији помоћи Николи Тарбуку, да ли су и ми тро вач ки но восадски студенти. У организацији СО- ЕФ-а (студентске органзиације економског фа кул те та) у уто рак 17. ок то бра у оквиру традиционалне Бруцошијаде би ла је по ста вље на ку ти ја за до бровољ не при ло ге ка ко би се при ку пи ла средства за Бојану. На иде ју је до сао студент Економског факултета у Новом Саду Дарко Вукајловиц, Митровчанин, не ка да сњи во лон тер Кан це ла ри је за мла де и уче ник Еко ном ске шко ле. Тренутно, акције се води и у хамбургери ји Ја и Ку зми нац где је, за хва љу ју ћи Удружењу Родитељ СМ постављена хуманитарна кутија, у коју ће они који има ју ве ли ко ср це има ти при ли ку да уба це но вац све до кра ја ме се ца. - Ак ци ја за са да иде до бро. Ко ли ко но ва ца има, не зна мо још, али ви ди мо да га има у ра зним апо е ни ма, од де сет до хи ља ду ди на ра. На ста ла је пра ва гу жва у ку ти ји, па ће мо ви де ти шта смо ура ди ли ка да ис тек не рок, ка же Је ле на Ми јић Ва си лић ак ти ви ста удру же ња Ро ди тељ СМ. То ком про шле не де ље, Бо ја на је ишла на редовну контролу у Београд и на ла зи су, ка ко нам је ре као Ни ко ла, потпуно задовољавајући. Тренутно се чека на резулате коштане сржи, али је про це на да ће и ти на ла зи би ти исправни. - Дошао сам у незгодну ситуацију. Не мам ко ла за од ла зак у Бе о град, а Никола Тарбук Бо ја на не сме да иде у ауто бус, у гу жву ни ти да се за ма ра мно го. У по след њем тре нут ку на шли смо ре ше ње за хва љују ћи љу ди ма до бре во ље и Цен тру за со ци јал ни рад ко ји нас је од ве зао и на томе сам више него захвалан. Митровица свакако има људе великог срца и све што је до са да ура ђе но за Бо ја ну борба је не са мо мо ја, већ и мно гих дру гих који су уз нас, наглашава Никола. С. Л. Цреп је сти гао И екок ном ци у ак ци ји Довољно средстава за рад народне кухиње Рум ски Цр ве ни крст се као са став ни део Цр ве ног кр ста Ср би је, укљу чио у обележавање 17. октобра, Светског дана хране, који уједно означава и општу борбу против сиромаштва и глади у свету. Тога дана су корисницима народ не ку хи ње, по ред ре дов ног оброка, подељени и додатни пакети намирница у виду воћа, млечних производа и слаткиша. Секретар Црвеног крста Рума, Бра ни слав Јо ва но вић, истиче да је на тај на чин уз по моћ број них локалних донатара, корисницима допуњен њихов свакодневни мени. - Народна кухиња Црвеног крста у Руми, ради непрекидно 27 година. Тренут но је на про гра му 677 ко ри сни ка, а тен ден ци ја за ко ри шће ње овог про грама је у по ра сту. Зна ча јан до при нос за рад ку хи ње да је нам и пру жа ло кал на са мо у пра ва са ко јом за по тре бе овог програма, покривања трошкова, припрему оброка и њихову дистрибуцију, има мо из у зет но ква ли тет ну са рад њу. Је сен и зи ма су пе ри о ди ка да се Црвеном крсту обраћа много већи број љу ди не го у оста лом де лу го дине. Румска хуманитарна организација је према речима Јовановића, потпуно спрем на да изи ђе у су срет свим захтевима сталних и потенцијално нових корисника. - Обез бе ди ли смо до вољ но средста ва за про грам На род не ку хи ње. Успе ће мо да по кри је мо не са мо ре дов не ко ри сни ке ку хи ње, не го и око кори сни ка у се ли ма рум ске оп шти не. За њих тромесечно испоручујемо пакете Бра ни слав Јо ва но вић хране и помоћи, а у зимском периоду то чинимо на месечном нивоу. Нико од гра ђа на ко ји су се обра ти ли Цр веном кр сту ни је од нас оти шао, а да им се нека адекватна помоћ није пружила и та ко ће би ти и да ље, јер то је сте наша мисија. У нашим магацинима имамо довољно зимске гардеробе и обуће, а ре дов но се при пре ма мо упу ћи ва њем захтева за сталном попуном тих резерви. Одређене резерве имамо и за програм за деловање у несрећама и спрем ни смо да де лу је мо у пр вих 72 са та, ка же Јо ва но вић. Цр ве ни крст Ру ма је и јед на од 10 организација у општинама и градовима у Ср би ји, ко ја ће то ком овог школског полугодишта, реализовати програм Јачање капацитета локалне заједни це за сма ње ње ри зи ка и по сле ди ца од еле мен тар них не по го да и дру гих типова несрећа. Средства за овај програм обез бе ди ла је Вла да Ре пу бли ке Србије кроз доплатну маркицу у Недељи со ли дар но сти, а циљ на гру па овог пре вен тив ног про гра ма су нај мла ђи. У Ру ми ће то би ти че ти ри оде ле ња 3. раз ре да у Основ ној шко ли Ду шан Јерко вић, укуп но 109 уче ни ка. За спрово ђе ње овог про гра ма, у Цр ве ном кр сту Ру ма су одр жа не обу ке тре не ра про гра ма, мла дих во лон те ра Цр ве ног кр ста, ко ји су уче ство ва ли на из ра ди еду ка тив ног ма те ри ја ла, са вла ђи ва ли наставни материјал и приручнике по ко ји ма ће се про грам ске ра ди о ни це са ученицима реализовати. М. Нинковић Да ли тре ба про ши ри ти пра ва до бо ров љних да ва ла ца кр ви? Сања Кукић, Инђија Сла ви ца Га лић, Ру ма Миодраг Костић, Сремска Митровица Илин ка Ма ли но вић, Шид Драгослав Чупић, Салаш Ноћајски - До бро вољ ни сам да ва лац кр ви ви ше од 15 го дина а не ко ри стим никаква права јер сма трам да ни су довољна. Хтела сам и да узмем донорску картицу, али ме је разочарала одлука да донатори органа немају никаква права. - Онај ко же ли, тај сво ју крв добро вољ но да је не очекујући било какву привилегију због то га. Ми слим да ти ху ма ни људи то си гур но не чи не због два слободна радна дана, него због искрене жеље да помогну. - Ја не пла ћам партиципацију, али не идем че сто код ле кара и то ни је не што што ми нарочито значи. То не зна чи да тра жим нешто посебно за себе, радан сам, имам сна ге, пла ту, али има до ста оних ко ји да ју крв а не живе најсјајније. - Својим хуманим чином даваоци помажу онима којима крв живот зна чи, па би због то га тре ба ли да имају много веће при ви ле ги је него што је то са да случај. За државу то ни је мно го. - У дру штву и на радним местима, даваоци крви нису цењени као што би треба ло да су, а ни као што су би ли ра ни је. То би требало променити, јер они по ма жу зна ни ма и не зна ни ма.

13 Среда, 25. октобар Све слу жбе у оп штин ској згра ди Ста вља ње овог про сто ра у функ ци ју до при не ће ефи ка сни јем ра ду Општинске управе и олакшати грађанима да посао обаве у центру гра да без по тре бе да од ла зе на ви ше ло ка ци ја, по ру чио пред сед ник Гак Сви гра ђа ни ин ђиј ске оп шти не моћи ће да при ба ве нео п ход ну до кументацију и заврше одређене послове на јед ном ме сту, јер се са да сва оде љења Оп штин ске упра ве на ла зе у згра ди оп шти не. Про шле не де ље је пред седник оп шти не Владимир Гак, са са радни ци ма, све ча но отво рио но во кри ло Девет одељења и кабинет председника У Оп штин ској упра ви Оп штине Ин ђи ја основ не ор га ни за ци о- не слу жбе су: Оде ље ње за општу управу и заједничке послове, Одељење за ур ба низам и к омуналностамбене послове и заштиту животне средине, Одељење за друштвене делатности, Одељење за финансије, Одељење за привреду, Одељење за инфраструктуру и јавне набавке, Приликом обиласка општинских служби Одељење за инспекцијске послове, Одељење за утврђивање и наплату јавних прихода, Одељење за правне и скупштинске послове и Кабинет председника. Сва одељења се сада налазе у згради општине изузев Одељења за утврђивање и наплату јавних прихода које је и даље на старој адреси у улици Војводе Степе, где је било и претходних година. зграде општине, на чијој изградњи су ра до ви по че ли пре де сет го ди на, а тек су са да пот пу но за вр ше ни. Вред ност ин ве сти ци је из но си 25 ми ли о на ди нара, ко ли ко је у пре ход них шест ме се ци издвојено из општинске касе. - Ве ли ки дан, не са мо за Оп штинску упра ву, већ и за све на ше гра ђа не ко ји ће мо ћи да за вр ше све по сло ве у ре сор ним слу жба ма. По је ди на оде љења су годинама била измештена и нала зи ла су се у за ку пље ном про сто ру, а управо враћањем у зграду општине сма њи ли смо тро шко ве пла ћа ња за купа - ка же Гак и до да је: - Си гу ран сам сам да ће ста вља ње овог простора у функцију допринети ефикаснијем раду Општинске управе и олак ша ти гра ђа ни ма да по сао оба ве у Све слу жбе у цен тру гра да Вла ди мир Гак, пред сед ник оп шти не цен тру гра да без по тре бе да од ла зе на више локација. Пред сед ник је под се тио да су ра дови на изградњи новог крила општине за по че ли го ди не и по ру чио да је догађени објекат коначно потпуно завршен. - На да на шњи дан смо до би ли употребну дозволу за коришћење зграде и на тај на чин за вр ши ли и фор мал ну процедуру и грађевинске радове. Зграда је ура ђе на по нај ви шим стан дар дима и опре мље на нај са вре ме ни јом технологијом, што ће додатно олакшати рад свим за по сле ни ма. Сред ства за за вр ше так ра до ва, у изно су од 25 ми ли о на ди на ра, су опре дељена из општинског буџета. - Радове смо завршили сопственим средствима без помоћи виших нивоа вла сти, јер смо схва ти ли зна чај унапре ђе ња усло ва за рад у овом објек ту. Же ли мо да по ша ље мо по ру ку да ће мо за вр ши ти све оно што је не ко за по чео, пре све га ми слим на но ву Спорт ску халу и фа бри ку во де. Реч је о ин ве сти ција ма ко је су та ко ђе за по че те пре де сет го ди не, а ко је ће мо по ку ша ти да за вршимо уз помоћ републичких и покрајин ских сред ста ва - ре као је Гак и нагла сио и да ће и ова два објек та би ти стављена у функцију. На крају, први човек општине пору чу је да ће у дру гој фа зи би ти уре ђен про стор око но вог кри ла згра де где је планирана изградња Трга младенаца. М. Балабановић Од хобија до добре зараде На територији Града Сремска Митро ви ца го ди на ма по сто је за сади лешника, а међу произвођачима је Љи ља на Сре те но вић из Но ћа ја. Иако већ га ји ле шни ке на два хек та ра и они јој доносе род Љиљана је заинтересовања за уговарање ове производње и про ши ри ва ње тог за са да. - Заинтересована сам да сазнам шта нам се ну ди на те ре ну, шта нам се предла же но во за то до ла зим на пре да ва ње. По што већ по се ду јем план та жу ле шника од два хе ка та ра на ко јој су за ступље ни рим ски и истар ски ле шник, у по ро ди ци пла ни ра мо да ши ри мо произ вод њу и са рад њу са дру ги ма - ка же Љи ља на, ко ја је спо ји ла пче лар ство са про из вод њом ле шни ка јер је ка ко каже леп и ко ри стан по сао. Ова ме штан ка Но ћа ја до шла је на пре да ва ње о про из вод њи ле шни ка које је организовала компанија Фереро у са рад нњи са Град ском упра вом за по љо при вре ду и Аген ци јом за ру рални раз вој гра да ка ко би по пут дру гих чула понуде и услове производње познате компаније. Јер, управо проширење производње лешника у Сремској Ми тро ви ци би ло је те ма не дав ног састан ка ра ди про ши ре ња са рад ње у Срему. Ди рек тор Аген ци је за ру рал ни развој Града Сремска Митровица Петар Самарџић под се тио је да се по следњих не ко ли ко го ди на, уз гој и про изводња лешника као воћарске гране по ве ћа ва. На ову про из вод њу по љопри вред нци гле да ју као на ис пла тив и уно сан би знис, па је за то Аге ци ја за рурални развој града одлучили да орга ни зу је струч но пре да ва ње у са радњи са Град ском упра вом за по љо привреду. - На дам се да ће по сле овог са ста нака представници компаније и воћари и бу ду ћи во ћа ри ко ји су циљ на гру па предавања, наћи обострани интерес и да ће се по ве ћа ти по вр ши на за са да под ле ском, а да ће се по ве ћа ти уопште про зи вод ња ле шни ка на овом нашем под руч ју - по ру чио је Пе тар Самар џић. Око два хек та ра ле шни ка, ко ји одав но да ју плод, на свом по се ду га ји Слађан Папић из Ма чван ске Ми тровице. Он лешник производи искључиво на ор ган ски на чин и не ма про бле ма за пла сман. Већ је при су ство вао сличним про мо ци ја ма али сам не би мо гао да по ве ћа за са де јер не ма сло бод них њи ва. По чео је ову вр сту во ћар ства пре 17 го ди на, са да има 504 ста бла, а ове године је остварио фантастичан род за чи ји пла сман не бри не јер има Предавање дугогодишњег купца. Поручује да је то до бра и ис пла ти ва про из вод ња и за оне ко ји се њом ба ве из хо би ја и за оне ко ји хо ће да као озбиљ ни про из во ђачи зараде. С.Ђ. - Сл.Н. Да ли тре ба про ши ри ти пра ва до бо ров љних да ва ла ца кр ви? Јована Валентировић, Шид - Сва ка ко да би тре ба ло да има ју ве ће при ви леги је, јер би то зна чи ло по др шку за хуманост коју исказују тако што добровољно дају крв. Та ко ђе, то би био и је дан вид под стре ка они ма ко ји ни су би ли да ва о ци да се при кљу че. Др Го ран Пер ге, Сремска Митровица - До бро вољ ни давоци крви су некад имали веће бе не фи ци је а сада су у дру га чи јој ситуацији, јер морају да имају неколико давања у конктунитету да би оства ри ли не ко од сво јих пра ва. На да По по вић, Ру ма - И са ма сам добро вољ ни да валац кр ви 20-ак година. Партиципацију коју не плаћамо доживља вам као не ко признање даваоци ма кр ви, а један слободан дан би био са вим до во љан за опо ра вак. Мирјана Дошен, Инђија - Ни сам ни ка да давала крв, али сма трам да до бровољ ним да ва о цима тре ба да ти све бе не фи ци је јер спашавају људске животе. Мислим да би и на тај на чин мо ти ви са ли дру ге људе да се прикључе акцијама. Дра га на Ми ло ше вић, Сремска Митровица - Ни сам ре до ван давалац крви, па та ко ни не по знајем нај бо ље ко ја права постоје. Међутим, оно што сигурно знам је сте да дру штво мало пажње посвећује хуманим људима.

14 14 Среда, 25. октобар ПЕЋИНЦИ Припрема: С. Лапчевић На ра дост и ста рих и мла дих Ново дечије игралиште Пеђа Гајић отво ре но је про ше не де ље у Ши ма нов ци ма, у Ка та нић со ка ку. Врпцу су пресекли заменик председнице општине Пећинци Зо ран Вој кић, председник Савета Месне заједнице Шимановци Алек сан дар Ман дић и почасна председница игралишта Теодора Думић, а по том је ви ше од 500 деце, њихових родитеља, бака и дека похрлило на игралиште деца да се играју, а одрасли да уживају у дечијој гра ји и ша ре ним и ве се лим при зо ри ма на то бо га ни ма, љу ља шка ма, клац ка лица ма, на те ре ну за ма ли фуд бал и вр тешкама. За нај у мор ни је и нај ста ри је пра тио це де це по ста вље не су клу пе за одмор, а за све њих же не из Удру же ња же на Ши ма нов чан ке обез бе ди ле су бо га ту и ша ре ну тр пе зу на ко јој је би ло све га, од ги ба ни це и сла них ки фли ца, до слатких колача и чоколадица. Овај сунчани октобарски дан ће сигурно бити запамћен као један од најлепших у Ши ма нов ци ма, јер је та да не ко ли ко стотина деце различитих узраста доби ло нај леп ши по клон - опре мље но и ле по ме сто на ко ме мо гу да се дру же и игра ју под ве дрим не бом и на чи стом ва зду ху, здра во и без бед но. По здра вља ју ћи де цу и го сте, Александар Мандић је између осталог рекао да је иде ја за ово деч је игра ли ште потекла од деце и родитеља. - Де се так го ди на бо ри ли сте се да до би је те ку так за ужи ва ње у ва шем кра ју. Са да шњи Са вет је на и шао на раз у ме ва ње ру ко вод ства Оп шти не Пе ћин ци и јав них пред у зе ћа да се Отварање новог игралишта У ЦЕНТРУ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД Уграђени паник тастери ова иде ја ре а ли зу је. Из град њу деч јег игра ли шта по мо гли су Оп шти на Пећин ци, Спорт ски са вез Раз вој спорто ва Пе ћин ци, ЈКП Са ва Пе ћин ци, ЈКП Во до дов и ка на ли за ци ја, а ве ли ки допри нос да ли су и Павле Ђурић, Бранко Јо ва но вић, Ду ши ца Ми ло ше вић и породице Гајић и Тошовић. Намера Са ве та је да де ца ко ја ста ну ју ван централног дела Шимановаца добију простор за игру у бли зи ни, што се и остварило изградњом овог игралишта, као и по прав ком игра ли шта на Но вом насе љу, али и у школ ском дво ри шту. На сед ни ци Са ве та одр жа ној кра јем септем бра, до не та је од лу ка да се деч јем игралишту у Катанић сокаку додели име тра гич но на стра да лог Пре дра га Пе ђе Га ји ћа ко ји је од ра стао у овој ули ци ре као је Ман дић и обе ћао да ће Ме сна за јед ни ца Ши ма нов ци по моћи да се на игра ли шту по ста ви че сма са пијаћом водом, посеје трава, засаде сад ни це и по ста ви осве тље ње, ка ко би дечије игралиште Пеђа Гајић било место за опуштање и уживање како деце, та ко и њи хо вих ро ди те ља и ба ка и де ка. За да так свих, и мла ђих и стари јих ме шта на овог кра ја је да чу ва ју Радост игра ли ште од не са ве сних по је ди наца. При се ти мо се са мо ка ко је овај про стор био за пу штен до овог ле та, а ка ко са да из гле да. Ова сли ка деч је вре ве је оно што же ли мо да ви ди мо, да де ца про во де што ви ше сло бод ног вре ме на на све жем ва зду ху. За то нека бу де што ви ше де це у Ши ма нов цима, а ми од ра сли ће мо се тру ди ти да им обез бе ди мо што бо ље усло ве за од ра ста ње, на гла сио је Ман дић. Председник Спортског савеза Развој спортова Синиша Ђокић уру чио је лоп те де ци из ули ца Ка та нић со как и Пар ти зан ска и том при ли ком је изја вио да ка да је реч о деч јем спор ту, Спорт ски са вез сво ју ми си ју ви ди пре свега у доприносу здравом и безбедном од ра ста њу де це и за то се ак тив но укључио у изградњу и опремање игралишта у Шимановцима. - Судећи по расположењу деце, по њиховом смеху и трчакарању за лоптом, ни је тач но да де ца да нас не знају да се игра ју без ком пју те ра, и да не уме ју да се дру же без дру штве них мрежа. Тре ба им обез бе ди ти усло ве за то и видећете колико су срећни и колико им је ва жно дру же ње и игра са вр шњацима на отвореном простору. Ми смо то данас видели у Шимановцима и зато је ова инвестиција толико драгоцена, ре као је Ђо кић. Сва де ца ко ја су пр вог да на до шла на игра ли ште до би ла су на по клон слат ке па ке те ко је је при пре ми ла Пеђина мајка Снежана Гајић, ко ја је и открила плочу са именом игралишта. У част Пе ђи Га ји ћу Пећиначки Центар за социјални рад, је дан је од 60 ин сти ту ци ја у Ср бији, у којима су уграђени паник тастери, које је обезбедило Координационо тело Вла де Ср би је за род ну рав но правност у са рад њи са Ми ни стар ством за рад, за по шља ва ње, бо рач ка и со ци јална питања. Ка ко нам је ре кла ди рек то ри ца пећиначког Центра за социјални рад Би ља на Јо ви чић, упра во због све уче ста ли јих на па да са тра гич ним ис ходи ма на ко ри сни ке цен тра и за по слене, па ник та сте ри пред ста вља ју је дан вид пре вен ци је на си ља, а ујед но се по ве ћа ва без бед ност ко ри сни ка и за по сле них. - Активирањем паник тастера аларми ра ју се љу ди у са мом цен тру, али и контролни центар којим се алармира Би ља на Јо ви чић по ли ци ја, ко ја из ла зи на те рен. Вр ло че сто се де ша ва да у не при јат ним си туа ци ја ма са стран ка ма, чак и не бе збедним, колегинице нису могле да дођу до те ле фо на, те су па ник та сте ри од лич но ре ше ње. На да мо се да ће та квих ситу а ци ја би ти све ма ње и да ће па ник та сте ри би ти не ка вр ста упо зо ре ња на сил ни ци ма, јер наш за да так је првен стве но да по мог не мо ко ри сни ци ма и заштитимо их. Захваљујући Центру за социјални рад из Сремске Митровице, ко ји нам је усту пио ин ста ла ци ју па ник та сте ра, ус пе ли смо да све кан це ла рије, као и при јем ну кан це ла ри ју у при земљу, по кри је мо са та сте ри ма, што нам је од из у зет ног зна ча ја, јер же ли мо да се код нас сви осе ћа ју без бед но ко ри сни ци и за по сле ни, на гла си ла је Јовичић. ПЕ ЋИН ЦИ Пакетићима обрадовали прваке Ђа ци пр ва ци све три основ не шко ле са те ри то ри је оп штине Пе ћин ци до би ли су још је дан по клон по во дом по ла ска у пр ви раз ред. Хи ги јен ске па ке те и па кете школ ског при бо ра, уз по моћ дона то ра, обез бе дио је Цр ве ни крст Вој во ди не, а пр ва ке је у Основ ној шко ли Сло бо дан Ба јић Па ја у Пећин ци ма по клон па ке ти ма об ра дова ла Гор да на Ко ње вић ис пред пе ћинач ког Цр ве ног кр ста. На чел ни ца Оде ље ња за дру штвене делатности пећиначке Општинске упра ве Снежана Гагић по здра ви ла је ову ак ци ју Цр ве ног кр ста и на гла си ла да по ред то га што су об ра до ва ли мали ша не ови па ке ти ће пред ста вља ти добар подстрек првацима, како у учењу та ко и у сти ца њу здра вих на ви ка одржавања личне хигијене у раном уз ра сту. Ка ко нам је ре кла Гор да на Ко њевић, секретар пећиначког Црвеног кр ста, да нас је укуп но по де ље но 205 пакетића. Укуп но 94 па ке ти ћа са школ ским прибором подељено је првацима у Пећинцима, Попинцима, Огару, Суботи шту и Пр хо ву, док је 111 хи ги јен ских пакетића уручено деци у школама у Шимановцима, Дечу, Ашањи, Купинову, Па ке ти ћи за пр ва ке Обрежу, Доњем Товарнику, Брестачу, Сибачу, Сремским Михаљевцима и Кар лов чи ћу. Овом ак ци јом Цр ве ни крст же ли да ука же на зна чај здра вог начина живота, рекла је Коњевић. M. Б.

15 Среда, 25. октобар Од ла зак нај лу ђег Срем ца Нај ве ћи део свог рад ног ве ка Ан ђел ко је про вео у Ра дио Но вом Са ду, а оста ће упам ћен као виц каст уред ник ни за ху мо ри стич них еми си ја по пут Ве се ле ве тре ња че", Ве се ле ве че ри" и дру гих. Неколико година је био уредник ноћног програма, помоћник главног и одговорног уредника Редакције програма на српском језику за културни, образовни, документарни и дечји програм Путем ка вечном бескрају закорачио је Анђелко Ердељанин (6. јун 1941, Вој ка 16. ок то бар 2017, Срем ска Ка ме ни ца), наш дра ги ко ле га и при јатељ. Је дан од нај бо љих ху мо ри ста и афористичара у Србији, сјајан песник, про зни и драм ски пи сац, књи жев ни критичар и хроничар. Најдуже је стварао у Ра дио Но вом Са ду, али ми, ње гови Срем ци, нај пре ће мо га се се ћа ти по раду у Сремским новинама", где је био но ви нар и за ме ник глав ног и од говорног уредника. Никада није пропустио при ли ку да на гла си сво је срем ско (сремачко) порекло, приврженост завичају и чињеницу да је прве, можда и најлепше журналистичке дане оставио у нашим новинама. По ни као у ве ли ком срем ском селу (ка сни је му се оду жио сјај ном монографијом Војка, 1997), Ан ђел ко Ерде ља нин је у род ном ме сту за вр шио основ ну шко лу, у Ста рој Па зо ви средњу економску, а Филозофски факултет - група за југословенске књижевности, у Новом Саду. Новинарством се професионално почео бавити у Сремским но ви на ма", 1961, да кле од са мог оснива ња, а уз из ве сне пре ки де ов де радио све до го ди не. На од слу же њу вој ног ро ка, у Са ра је ву, са ра ђи вао је у ли сту На род ни бо рац", у Срем ској Митро ви ци био уред ник " Цр ве ног чо та", а у Новом Саду уређивао гласила младих "Савез омладине" и Index". Нај ве ћи део свог рад ног ве ка Анђел ко је про вео у Ра дио Но вом Са ду, а оста ће упам ћен као виц каст уред ник низа хумористичних емисија попут Ве се ле ве тре ња че", Ве се ле ве че ри" и дру гих. Не ко ли ко го ди на је био уредник ноћ ног про гра ма, по моћ ник главног и од го вор ног уред ни ка Ре дак ци је програма на српском језику за културни, обра зов ни, до ку мен тар ни и деч ји про грам. Исто вре ме но, са ра ђи вао је са број них књи жев ним и ху мо ри стичким ли сто ви ма, за сту пљен у ви ше антологија и панорамских избора, добио значајне награде за новинарство, сати рич ну по е зи ју, афо ри зме, ске че ве и драме, за приче и репортаже. Радови су му пре во ђе ни на де се так стра них јези ка. Об ја вио је два де се так са мо сталних књига, међу којима и Ле пу књи гу у кићеном Срему (2015), са при ка зи ма но вих књи га ауто ра ве за них за простор између Дунава и Саве. По след њу књи гу афо ри за ма, ко ју ми је летос послао, непоновљиви бећар Ку штра (та ко сам га звао од ка да је изгубио и последњу длаку са главе), Стари Анђел, натурализовани" Новосађанин, а наш најлуђи Сремац, назвао је Највећи коњ на Западном Балкану (2017). Аутор ко ји је одав но сте као књи жев ну сла ву, по стао чу вен по свом књи жев ном "ердељању", паметовању против ума, лаким песмама за интимну негу, некада се, из предострожности и штоса ради, потпи си вао и као А. Ка мен, Ку зман На крајку ћин, Са ва Фро лов... А у тој по след њој књизи, на корицама, оставио је афоризам за дубоко промишљање: Тек у ста ро сти схва ти мо: нај ве ћи део жи во та стра ћи ли смо на жи вот!" Ме ђу тим, чо век ко ји је сми слио и об ја вио ова кве афо ри зме, си гур но није мо гао да "стра ћи" свој жи вот тек та ко: "У ко му ни зму ће сви би ти у НА ТО пакту." "Сру ши ли су Бер лин ски зид да би разапели Бриселску бодљикаву жицу." "Ми смо Евро па, Бал кан је умет ничко име!" "Црногорци су добар народ, Срби су луд на род, а до бар и луд су бра ћа!" "Паметнији сте кад ћутим." Ан ђел ко Ер де ља нин је био је дан од рет ких ко ле га но ви на ра са којим сам имао ин тер вју за на ше "Срем ске но ви не". На пи та ње о зна ча ју це ре ка ња и сме ха, ова ко је, афо ри стич ки од го во рио: - Није обавезно церекање. Може - смех, у би ло ко јој ва ри јан ти, осим смеха подле пропаганде и оружане силе, смеха који понижава и убија. Смех је природна појава, потребна му је еколошка заштита. Смех има демократске вредности: нема смешније демократи је од ове на ше. Смех је ко ри стан за масажу унутрашњих органа, нарочито по сле те ра пи је ор га на уну тра шњих по сло ва. Смех је до бар про тив стре са, осим ако стрес ни је по сле ди ца сме ха у погрешном тренутку. За здравље је нај бо љи смех без раз ло га. Али, ми увек на ђе мо не ки раз лог... А ко се по след њи сме је, бо ље да пла че. Ан ђел ко је во лео шпри це ре, бе ћарце и све што во ле Срем ци, во лео је живот ко ји му баш и ни је уз вра ћао истом ме ром. Го во рио је: "Че ка мо бо љи живот, док не сми сли мо па мет ни је ре шење." Или: "Ми ни смо за сла дак жи вот. Наш чо век во ли да за би бе ри." Смеј се и не ту гуј на оном дру гом, на ма не по зна том и мо жда бо љем свету. По чи вај у ми ру, дра ги Ан ђе ле, и поша љи нам, одан де, по не ки свој но ви афо ри зам или стих за раз ми шља ње! Душан Познановић У част срп ској Јо ван ки Ор ле ан ки Спо ме ник нај ве ћој хе ро и ни, српској Јо ван ки Ор ле ан ки, же ни рат ни ци са нај ви ше од ли ко ва ња у би ће по диг нут спо ме ник у Ин ђији. Од бор ни ци СО Ин ђи ја усво ји ли су ову од лу ку на про шло не дељ ном скуп штин ском за се да њу. У су срет сто го ди шњи ци од за вр шет ка Пр вог свет ског ра та, ко ја се обе ле жа ва иду ће го ди не, над ле жни су од лучи ли да у знак за хвал но сти по диг ну спо мен обе леж је же ни ко ја је оста вила огро ман траг у срп ској исто ри ји. - По ди за њем спо ме ни ка по ка зује мо за хвал ност сви ма ко ји су учество ва ли у ра ту и да ли сво је жи во те ка ко би смо ми да нас жи ве ли слобод но. Ми лун ка Са вић је би ла же на ко ја је обе ле жи ла рат не и по слерат не го ди не ка да је по ка за ла вели ку љу бав пре ма до мо ви ни - ка же Вла ди мир Гак, пред сед ник оп штине Ин ђи ја и ис ти че да је ова зна мени та же на је од би ла да се пре се ли у Фран цу ску и до би је њи хо ву на ци о- нал ну пен зи ју ис та кав ши да се ни је бо ри ла на стра ни Фран цу ске. Реч је о же ни ко ја је но си лац најве ћег бро ја хе рој ских од ли ко ва ња из Ср би је и Фран цу ске као и дру гих са ве знич ких др жа ва. На кон по чет ка Дру гог свет ског ра та, Ми лун ка Са вић је пру жа ла огром ну по др шку у бор би про тив фаши зма и на тај на чин још јед ном пока за ла сво је хе рој ство и ро до љу бље. Спо ме ник Ми лун ки Са вић ће бити по ста вљен на по те зу пре ко пу та но ве спорт ске ха ле у ле ја ма, по ред згра де фир ме Ада си. На истом месту би ће по ста вље не клу пе и јав на ра све та, и би ће из гра ђен трг по свећен нај ве ћој срп ској али и свет ској хе ро и ни. М. Ба ла ба но вић Жена ратница Рођена је у Копривници код Рашке 24.ју на го ди не као кћи Ра ден ка и Данице. Почетком Балканских ратова Милунка Савић, прерушена у мушкарца и као добровољац Милун Савић по ста је вој ник у Дрин ској ди ви зији. Учествовала у борбама, поред осталих код Скадра и у Брегалничкој бици У бол ни ци на ле че њу од за до бије них ра на от кри ве но је да се иза имена Ми лун кри је же на, а убр зо се про чуло у срп ској вој сци. Ра ња ва на је ви ше пута. За показану храброст у борбама добила је чин наредника. Најпознатија и нај хра бри ја же на рат ник у пр вом светском рату међу Србима, добила је многа српска и савезничка одликовања. Два ордена Карађорђеве звезде са мачевима, Сребрну и златну медаљу за храброст Милош Обилић, Споменицу ослободилачких ратова , Албанску споменицу, Споменицу за ослобођење и уједињење , Два француска Ордена легије части, бе до но сца и мно га дру га. Умр ла је у Београду петог октобра године. Да ли тре ба про ши ри ти пра ва до бо ров љних да ва ла ца кр ви? Са ња Ара ниц ки, Ру ма - Крв даваоци не да ју због не ких при ви ле ги ја. Драго ми је што су ми обе ћер ке до бровољ ни да ва о ци. Највећа награда је осе ћај да се помогло другоме и то све даваоце највише испуњава. Дарко Гавриловић, Мар тин ци - Они ко ји до бровољ но да ју крв, помажу нашој деци и људима уоп ште, и то је заиста драгоцено. За то тре ба да на радним местима, при ли ком ле чења и уоп ште имају ве ће бе не фи ци је. Бранимирка Риђошић, Шид - Ми слим да би тре ба ло да се прошире права ко ја са да има ју, а ка ко и у ко јој ме ри, о то ме не ка одлучују надлежни. Свакако да ни јед на при ви легија коју имају тако ху ма ни љу ди не мо же би ти ве ли ка. Милица Јоргић, Сремска Митровица - Шта су пар ти ципа ци ја и је дан слобо дан дан? ни шта! Људи који својом во љом по ма жу, логич но је да за се бе не тра же ни шта, али је ло гич но и то да их се дру штво се ти та ко што ће их наградити. Са ња Вор ка пић, Инђија - Тре ба про ши рити пра ва до бровољ них да ва ла ца јер нема хуманијег ге ста од то га ка да не ко да крв. То у пра вом смислу зна чи да ти некоме наду за оздрављење и нови живот.

16 16 Среда, 25. октобар ИРИШКИ ВЕНАЦ Обновљена Слобода Подршка две општине Завршени су радови на обнови Споменика Слобода на Иришком венцу. Монументални споменик добио је осветљење и заштиту у виду 24-часовног видео-надзора. Након вишегодишњих и честих дева ста ци ја, сим бол бор бе Вој во ђа на против фашизма у другом светском рату, Споменик Слобода на Иришком венцу, поново има некадашњи сјај. Током неколико година, највише и го ди не по кре де ни су ба ре ље фи са доње зоне споменика и оштећене групе у првом нивоу споменика. Уз крађе, Слободу је нарушавало и време та ко да је би ла угро же на и ста ти ка монументалног споменика изграђеног још го ди не. Директор регионалног Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици Љубиша Шула ја ка же да је обнова споменика успешно окончана. - Обновљени су недостајући делови ре ље фа ко ји су аутор ско де ло Сре те на Стојановића, консолидован је постамент и чи тав пла то по што је и он био Обновљен споменик на Иришком венцу растрешен и статички је доводио у питање стабилност читавог споменика каже Шулаја. Споменик је монументалан јер је у време изградње, па и касније, спадао у највеће споменике такве врсте у некада шњој Ју го сла ви ји. - Сви знамо колико је жртава дао на род Вој во ди не у Дру гом свет ском рату и споменик је био симбол антифашистичке борбе Војвођана. Сада је споменик обновљен, простор је пристојно уређен и достојан је онога чему је симбол, додаје Шулаја. Радови на обнови споменика коштали су 34 милиона динара. У почетној фази финансирани су средствима Покрајинског секретаријата за културу и информисање Покрајиснке владе, а највећи део радова ове године финансирало је Министарства за рад, борачка и социјална питања Владе Србије. Да би се спре чи ле мо гу ће де ва стаци је, цео спо ме нич ки ком плекс добио је и 24-ча сов ни ви део над зор и осве тље ње. С. Н. Међуопштинска организација слепих и слабовидих Инђија-Стара Па зо ва обе ле жи ла је при год ном свеча но шћу Дан бе лог шта па, са по руком да се обра ти па жња на дру штве ни по ло жај сле пих гра ђа на, на њи хо ве по тре бе и про бле ме. Ску пу у Ин ђи ји при су ство ва ли су по ред чла но ва удружења и представници обе локалне самоуправе. Уз пригодан програм који су при пре ми ли уче ни ци основ них шко ла из Ин ђи је про те као је још је дан дан када се отворено говори о друштвеном по ло жа ју осо ба са овом вр стом ин валидитета и начинима за њихово унапређење. Како је истакао Жељко Шолаја, на чел ник Оде ље ња за дру штве не делатности општине Стара Пазов,а сваке године расписују конкурс за удружења грађана и организације, путем којих се обезбеђују средства. - По ред број них удру же ња ко ја постоје и раде на територији наше општине и Међуопштинска организација сле пих и сла бо ви дих ре дов но апли цира на конкурсима, те издвајамо значајна средства за њихово функционисање. Конкурси се расписују више пута у то ку го ди не, а са мо то ком про шле Са ску па у Ин ђи ји го ди не смо опре де ли ли укуп но 15 милиона динара за сва удружења - каже Шолаја и додаје да поред конкурсног финансирања обезбеђују средства из буџета и за друге активности поготово оних удру же ња чи ји су чла но ви осо бе са инвалидитетом. Он та ко ђе под се ћа да у Ста рој Пазови готово да не постоје јавни објекти где не ма при ла зних рам пи за осо бе са инвалидитетом, а свуда где се укаже по тре ба, би ло да се ра ди о бан ка ма или при ват ним фир ма ма, они прона ла зе на чин да и на та квим ме сти ма про блем ре ше. И Милан Предојевић, председник СО Ин ђи ја је том при ли ком по ру чио да имају одличну сарадњу са Међуопштинском организанизацијом слепих и сла бо ви дих, али да ће та са рад ња и помоћ у наредном периоду бити боља. - На сто ји мо да за јед нич ким сна га ма, кроз поменуте конкурсе, помогнемо ову али и друге организације које се брину и помажу особама са инвалидите том. Има мо до бар при мер у Тех ничкој шко ли у ко јој су за вр ше ни ра до ви на адаптацији степеништа и урађене при ла зне рам пе за осо бе са ин ва лидитетом по свим законским нормама. Оче ку је мо да ће мо има ти још та квих добрих примера убудуће, истакао је Предојевић. Присутнима се обратио и председник организације слепих и слабовидих Сло бо дан Бо жић, ко ји је из ра зио захвалност представницима обе локалне са мо у пра ве за до са да шњу по др шку. - Наша организација је основана дав не го ди не и на кон ви ше од пет деценија броји око 320 чланова. Из ин ђиј ске оп шти не има мо 170 а из пазо вач ке око 150 чла но ва. Је дан од најва жни јих ци ље ва на ше ор га ни за ци је јесте интеграција слепих и слабовидих осо ба у све дру штве не то ко ве и сва коднев не ак тив но сти - твр ди он и до да је да њихова служба ради свакодневно од се дам до 15 ча со ва, а се кре тар и помоћни радник су ангажовани на административним пословима и пружању разних врста услуга члановима. - Љу ди до ла зе ка ко би оства ри ли њи хо ва пра ва и по тре бе, без об зи ра да ли се ра ди о со ци јал ним услу га ма, здрав стве ним, пен зи о ним или про наласку посла - поручује Божић. М. Балабановић Grad Sremska Mitrovica, za svoj praznik, poziva sve vas zaljubljene da trenutke sreće podelite na kolektivnom venčanju. Venčanje, koje će biti upriličeno u Gradskoj kući je besplatno, a svi mladenci će na poklon od Grada Sremska Mitrovica dobiti venčanicu po izboru, frizuru i šminku za najlepši dan, bidermajer, šampanjac i vikend medeni mesec. Sve što treba da uradite je da se u najkraćem roku, zajedno sa svojim budućim supružnikom, prijavite matičnoj službi, a mi ćemo se pobrinuti za sve ostalo. Od dokumenata vam je potrebna samo lična karta. Pravo prijave na kolektivo venčanje imaju svi mladenci sa teritorije Opštine Sremska Mitrovica do 1. novembra godine....neka taj Dan, bude samo jedan u nizu najsrećnijih dana Vašeg budućeg zajedničkog života. Prijave i informacije se mogu dobiti: na broj 022/ ili kolektivnovencanjesm@sremskamitrovica.org.rs Pokrovitelj: Grad Sremska Mitrovica ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС", СРЕМСКА МИТРОВИЦА Телефони: 022/ , , Факс: 022/ Дежурна служба: 064/ Бесплатна телефонска линија за потрошаче: (радним даном од 8 до 12 часова) office@sremgas.rs Трг Војвођанских бригада 14/I Сремска Митровица

17 Среда, 25. октобар Отво ре на про дав ни ца за си ро ма шне У овој продавници одећу и обућу бесплатно могу добити искључиво особе које су корисници Народне кухиње Црвеног крста Шид, а ко јих пре ма еви ден ци ји има око 350, а тек он да на кон њих и ли ца која имају потврду да су социјално угрожена. У склопу продавнице налази и перионица веша, коју такође потпуно бесплатно могу користити сиромашни Прва продавница за сиромашне, такозвани социјал шоп, отворена је протекле недеље у Шиду, као резултат заједничке сарадње две невладине организације Слобода избора и Центар за раз вој Сре ма, а уз по моћ број них до нато ра из ино стран ства. Реч је о про дав ници у ко јој ће по моћ у ви ду оде ће и обу ће потпуно бесплатно добијати социјално угрожена лица и корисници Народне кухиње са територије општине Шид. Према речима Бра ни сла ва Ва лентировића, волонтера у НВО Слобода избора, овај пројекат је реализован са ци љем да се по мог не нај си ро ма шнијим члановима друштва. -У овој про дав ни ци ни ко не може ни шта да ку пи, не го оде ћу и обу ћу могу добити искључиво особе које су корисници Народне кухиње Црвеног кр ста Шид, а ко јих пре ма еви ден цији има око 350, а тек он да на кон њих и ли ца ко ја има ју по твр ду да су со цијал но угро же на. Услов да би мо гли да до ђу код нас и узму не што из про давнице јесте да поседују картицу да су корисници Народне кухиње, на основу чега их ми евидентирамо и уручујемо им иницијални пакет. У њему се налазе зимска јакна, панталоне, веш, мајице, џемпери, ципеле...након тога ми их позивамо једном месечно да дођу по ново следовање гардеробе, обуће и сред ста ва за хи ги је ну. Оно што је ве о- ма ва жно, је сте да се у овој про дав ници ништа не плаћа, а поседујемо одећу и обу ћу за све ура сте. Сва ка по ро ди ца унутар продавнице може се задржати нај ду же сат вре ме на, иза бра ти шта јој је по треб но, а осим то га они има ју могућ ност да код нас опе ру и веш, с об зиром да се у скло пу про дав ни це на ла зи и перионица веша. Прање и сушење веша је потпуно бесплатно, имамо три Бра ни слав Ва лен ти ро вић у пе ри о ни ци Сат вре ме на за из бор оде ће веш машине и две професионалне сушилице, а ускоро ћемо да набавимо и професионалну пеглу. Услугу перионице породице могу користити увек када има ју по тре бу за том вр стом по мо ћи ка же и до да је да им је у пла ну отварање још једне овакве продавнице на Принциповцу, која ће бити намењена припадницима мигрантске популације. Овај пројекат подржала је и локална власт у Ши ду. Не бој ша Илић, помоћник председника Општине Шид који је задужен за социјална питања, каже да ће отварање ове продавнице значити јако пуно за оне грађане који имају статус социјално угрожених. Продавница се налази у Улици Вука Ка ра џи ћа, на бро ју 69, а рад но вре ме је од 9 до 17 са ти или по по зи ву. С. Михајловић Со ци јал шоп у Ши ду У ОКВИРУ ИНТЕРЕГ ИПА ПРОГРАМА ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ ХРВАТСКА - СРБИЈА Одржана уводна радионица EcoWet пројекта У четвртак 12. октобра године у просторијама Визиторског центра Специјалног резервата природе За са ви ца одр жа на је увод на ра ди о- ни ца у окви ру про јек та Eco Wet - Проце на еко си стем ских услу га мо чварних еко си сте ма у пре ко гра нич ном под руч ју Хр ват ска Ср би ја, ко ји финансира Европска унија у оквиру ИН- ТЕРЕГ ИПА програма прекограничне са рад ње Хр ват ска - Ср би ја Ра ди о ни ци су при су ство ва ли представници партнера на пројекту, а то су Покрајински Завод за заштиту прирорде, Јавна установа - Агенција за управљање заштићеним природним ври јед но сти ма на под руч ју Оси јечко-ба рањ ске жу па ни је, Зе ле ни Оси јек, Покрет горана Сремске Мировице, представници управљача заштићених подручја Војводина Шуме, СРП Палић Лудаш, СРП Карађорђево, као и представници бројних невладиних организација активних на пољу заштите природе у прекограничном региону. Скупу су присуствовали и студенти и професори факултета за примењену еко ло ги ју Фу ту ра. Уче сни ци су има ли при ли ку да се упо зна ју са ци ље ви ма и пла ни ра ним активностима на EcoWet пројекту, значају и типовима екосистемских услуга као и примерима добре праксе процене екосистемских услуга у Републици Хрватској. - Екосистемске услуге су корист (добра и услуге) коју природни екосистеми (са сво јим вр ста ма) пру жа ју чо веку, што доприноси да људски жи вот бу де уоп ште мо гућ и исто вре ме но вре дан жи вље ња. Хра на ко ју је демо, чи ста во да ко ју пи је мо, го ри во, тка ни не, не по сред ни су по кло ни при ро де. Ме ђу тим, ми та ко ђе кори сти мо услу ге при ро де ко је су ре зул тат сло же них про це са и интер ак ци ја, као што је об ли ко ва ње тла, при род на раз град ња от па да, за шти та од ка та стро фа као што су по пла ве и олу је, или очу ва ње стабил не кли ме на зе мљи - ис та као је у сво јој пре зен та ци ји Вла ди мир До бре тић, струч њак По кра јин ског завода за заштиту природе. Овом приликом су представљена и пилот подручја на којима ће бити тестирана методологија за процену екосистемских услуга: Бара трсковача, Босутске шуме и Засавица у Србији, Током радионице као и Посебни орнитолошки резерват Подпањ и рибњаци Доњи Михољац, Северни део Средњег Подунавља и Спачвански базен у Хрватској. Радиони ца је би ла при ли ка и за ус по ста вљање контаката и размену искустава међу учесницима из Хрватске и Србије. С. Н. Учесници

18 18 Среда, 25. октобар Info Medic Стоматолошка ординација Др Филиповић Стари шор 48 Сремска Митровица НОВО У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ Специjалистичка интернистичка ординациjа Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог Pregledi: Kardiološki Endokrinološki Hematološki Reumatološki Gastroenterološki Комплетна ултразвучна диjагностика Тел: , Краља А. Карађорђевића 46 Sremska Mitrovica ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА МА ЛИ ОГЛА СИ Продајем кућу површине 110м2, централно грејање, ново купатило. Карађорђева 22, Сремска Митровица. Тел: 063/ и 022/ Про да јем 75 ари зе мље у Но ћа ју. Тел: 063/ Про да јем ку ћу 130м2 на пла цу од 6 ари у ули ци Ђу ре Да ни чи ћа, це на евра. Тел: 065/ Про да јем ку ћу 160м2 се вер но од Планин ске. Тел: 062/ Издајем намештену собу са употребом кухиње и купатила код Палате прав де. Тел: 064/ Про да јем стан 84м2 у на се љу Ста ри мост. Тел: 064/ Издајем намештену гарсоњеру с паркинг местом и парним грејањем, улица Војислава Илића број 7, насеље Пеј тон. Тел: 022/ / Про да јем стан 34м2 под но гре ја ње, туш кабина, паркинг, новоградња, поврат ПДв. Тел: 063/ Из да јем стан 46 ква дра та пре ко пу та I здравствене станице улица доктора Душана Поповића 36. Тел: 064/ и 021/ Из да јем стан у Срем ској Ми тро ви ци 100м2 са централним грејањем погодно за студенте, породице, раднике, послодавце. Тел: 065/ Издајем гарсоњеру у Сремској Митрови ци. Тел: 065/ и 022/ Издајем двособан намештен стан, ЦГ, Деканац. Тел: 065/ МАРКЕТИНГ Издајем намештен стан за ученике у Сремској Митровици, даљинско грејање, тв, интернет, компјутер. Тел: 063/ и 022/ Ку пу јем ауто мо бил до евра стање не бит но. Тел: 069/ Про да јем Ре но 5, плус де ло ви. Тел: 064/ Про да јем два ком би ја тур бо ди зел 2010, го ди ште. Тел: 063/ Про да јем Ал фа Ро мео ка ра ван ди зел годиште, мотор, лимарија перфект но ста ње, из у зет но ма ли по трошач. Тел: 064/ Нова локација најјефтинијег и најбољег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/ и 060/ NA NOVOJ ADRESI OČNA KUĆA RADOVANČEVIĆ Sremska Mitrovica Trg Nikole Pašića lok.8 Tel: PIVARSKA 13 Sremska Mitrovica ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ Апотека I Kраља Петра I 46, 022/ Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/ Апотека III Шећер сокак 59, 022/ Апотека IV Краља Петра I 3, 022/ БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНО Радно време: Телефон: - Продајем старију кућу у Шуљму. Тел: и 069/ Про да јем ку ћу на три спра та Ули ца Цер ска 106 у Ла ћар ку или ме њам за ку ћу у Бо сни Ме њам по ла ку ће 100м2 са ЦГ у ужем центру Београда за кућу у Сремској Митровици. Тел: 060/ и 065/ Про да јем два ју тра зе мље у Јар ку. Тел: 069/ Из да јем га ра жу у на се љу Ма ти је Хуђи, Сремска Митровица. Тел: Из да јем дво со бан стан у цен тру Сремске Митровице са даљинским грејањем. Тел: 064/ Про да јем ма њи стан код Бол ни це, Ста ри шор. Тел:064/ Из да јем јед но со бан не на ме штен стан, улица Црногорска 4, Сремска Ми тро ви ца. Тел: или Издајем намештену гарсоњеру, Железничка 34, Сремска Митровица. Тел: 022/ или 063/ Из да јем јед но со бан стан, на ме штен са купатилом, улаз посебан, грејање на гас. Тел: и Из да јем ма њи дво ри шни стан код новог подвожњака. Тел: 064/ Продајем пословни простор 200м2 улица Јовице Трајковића. Тел: 063/ Из да је мо ло кал у За на тлиј ској 34 у Сремској Митровици. Тел: Из да јем ло кал у ужем цен тру гра да. Тел: 069/ МА ТЕ МА ТИ КА ча со ви за све уз ра сте, до ла зим код вас. Тел: 065/ , 022/ и 022/ Продајем црвенкин шећер на џакове 50кг це на 3600 ди на ра. Тел: 063/ Продајем магацинске полице, рафове 6 ни воа ду би на 80 ви си на 3м, вр ло по вољ но, ци стер ну од по ли е сте ра 1500 ли та ра, пум пу од инок са за прета ка ње, по вољ но.тел:063/ Услужно кречење и глетовање попуст за пен зи о не ре 30%. Тел: 061/ Ди пло ми ра ни ин жи њер из Срем ске Митровице тражи жену која може да ра ђа за же нид бу. Тел: и 064/ Продајем палете, трговачке ваге Бизер ба и са ла мо ре зни це, све вр ло повољ но. Тел: 063/ Tражимо мо ла ре, гип са ре, ке ра мича ре са ис ку ством за рад у Не мач кој. Плата по договору, имаће смештај. По ша љи те свој cv на мејл. senad007mujic@gmail.com Израда свих магистралних галенских и козметичких препарата Широк асортиман козметике и хране за бебе по најповољнијим ценама Ул. Кузминска 109, Сремска Митровица 022/ и 066/ MАРКЕТИНГ Продајем електрични шпорет. Тел: 065/ Продајем цистерне од полиестера две по 1500 литара, каса пулт за самопослугу више комада, плусну расхладну комору, потрошачка колица више кломада, апарати за декодирање робе, монтажне полице, саламорезнице, аутоматски апарат за прање пода. Тел: 063/ Novine za savremenu poljoprivredu SREMSKA POLJOPRIVREDA - Издајем у закуп модерно регистровано товилиште за 400 свиња у пуној функцији, аутоматске хранилице, испуњава стандард Митрос. Тел: и 063/ Продајем пећ за етажно грејање кв. Тел: 062/

19 HOLDING Среда, 25. октобар Од љубави исткане нераскидиве нити Пригодни свечани програм уприличен је у петак у Геронтолошком центру Срем у Руми, поводом доласка у установу Ђи не Ла зар, сестричине Петра Лубарде, ко ја је том при ли ком поклонила румском Геронтолошком центру, 113 књи га и 80 му зич ких и филм ских дискова, који су били власништво њене мајке, Ве ре До нер Лубарда. Овом све чаношћу је уједно обележено и 110 година од рођења великог сликара Петра Лубарде, ко ји је је дан део свог жи во та про вео и неколико значајних дела насликао, попут слике Заклано јагње, управо у Руми. Иако је Ве ра До нер зе мљу на пу сти ла још го ди не и пре сли ла се у Изра ел где је оста ла до кра ја жи во та, Ру му у ко јој је провела детињство и гимназијске дане, увек је сма тра ла сво јим гра дом и са пу но љубави је неговала и чувала то сећање. При ли ком обе ле жа ва ња 100-го ди шњи це рођења њеног брата Петра, Вера Донер је бо ра ви ла у Ру ми и том при ли ком је посетила и Геронтолошки центар Срем, у ко ме је об и шла сво ју школ ску дру га ри цу Анђелију Кузмановић. Са пу но то пли не је на тај су срет са Ве ром, сво је се ћа ње евоцирала дугогодишња директорица Геронтолошког центра у Руми, Марија Станојчић Срака. - Не могу заборавити један младалачки занос који нас је током разговора по нео и про вео кроз ту ста ру Ру му. Тако искри ча во и жи во су се по но во ја вила сећања на сва пријатељства, љубави, младалачку еуфорију. Та наша веза је учвршћена и наставила се да траје наша комуникација, дружење и преписка, а све то до ве ло је чак до отва ра ња Га лерије Петра Лубарде у Београду. Вера је из Изра е ла до шла и те го ди не ка да је румска Гим на зи ја обе ле жа ва ла 100 го ди на свог постојања и свим гимназијалцима и Румљанима је било значајно, важно и дра го, што се јед но та кво име та да ме ђу на ма по ја ви ло, ре кла је Ма ри ја Ста нојчић Сра ка. Речи добродошлице и велике захвално сти упу тио је Ђи ни Ла зар, ње ној по родици као и синовцу Петра Лубарде, Ђури Лубарди који је такође присуствовао овом догађају, директор Геронтолошког центра Срем, др Зо ран Сла ву је вић, који је ис та као да је за уста но ву ово је дан ва жан и зна ча јан дан и да ће се ве за између породице Лубарада, Руме и Срема, чувати и наставити. - Ма ни фе ста ци је у част обе ле жа ва ња 110 го ди на од ро ђе ња ве ли ког сли ка ра Петра Лубарде, дешавају се у Новом Саду, Бе о гра ду и ја ко нам је дра го што су и Рума и Геронтолошки центар у исто време део ових догађања. Неизмерно смо захвални на донацији ове вредне колекци је књи га и по но сни смо што је део живота великог српског сликара Петра Лубарде, који има планетарну славу, везан и за Руму. Ово је спектакуларан догађај за нашу установу у којој велику важност придајемо управо што квалитетнијем и богатијем духовном и културном животу наших корисника. Ве ли ком бро ју ко ри сни ка Ге рон то лошког цен тра, обра ти ла се за тим и Ђи на Ла зар, ко ја је на је дан емо ти ван на чин, изнела у најкраћем животну биографију сво је мај ке Ве ре и још јед ном ис та кла са колико љубави је све успомене на Руму, она но си ла у се би до кра ја свог жи во та. - Мај ка је увек го во ри ла, мо ја Ру ма, иако је овај град на пу сти ла ка да је има ла 17 го ди на. Ту љу бав ко ју је но си ла, прене ла је и на ме не. Са љу ди ма из Ру ме смо остварили контакте пре много година и гајили смо то пријатељство. Нашу везу ја са мо на ста вљам у име мо је мај ке и оста јем при ја тељ ове уста но ве. Мај ка је во ле ла мно го да чи та и чи та ла је све до по след њих го ди на жи во та ка да је из губи ла вид. Ве ру јем да ће ко ри сни ци ГЦ Срем ужи ва ти у овим књи га ма и музичком материјалу који смо им донели и поклонили. Захваљујем се дугогодишњој директорици Марији Сраки Станојчић, Ђи на Ла зар и Зо ран Сла ву је вић крај по клон књи га породици Унтербергер и ло кал ној са моу пра ви, на по мо ћи да књи ге из Изра е ла стигну у библиотеку установе. Моја мајка је би ла дир ну та про сла вом ко ју смо у овој установи организовали у знак сећања на стогодишњицу од рођења њеног бра та Пе тра и са овом до на ци јом сам на неки начин поново вратила мајку на место ко је је нај ви ше во ле ла. Ја знам да би она била веома срећна због моје одлуке да се ње не лич не ства ри по но во на ђу у Ру ми, ре кла је Ђи на Ла зар. Усле ди ла је по том раз ме на по кло на и најпре је директор Зоран Славујевић у име установе, поклонио две слике настале на јед ној од тра ди ци о нал них ли ковних колонија које се одржавају у Геронтолошком центру Срем, Ђини Лазар и Антуну Унтербергеру, да би на кон то га Ђи на Ла зар пре да ла ди рек то ри ци рум ске Гимназије Стеван Пузић, Софији Благојевић, школ ску све ску из Гим на зи је ко ју је њена мајка Вера брижљиво чувала све до своје смрти године. Догађају у Геронтолошком центру, присуствовао је и председник Скупштине Општине Рума, Сте ван Ко ва че вић, ко ји је на гла сио да је ве о ма ва жно да се та на на нит ко ја постоји између породице Лубарада и Руме, наставља. - Ове ве зе тре ба не го ва ти и за бу дућност. Велики ствараоци, уметници су она аура која једну локалну заједницу чини лепшом, богатијом, примеренијом и богатијом за живот. Зато је важно да се на адекватан начин присећамо значајних љу ди ко ји су иза се бе оста ви ли ве ли ка де ла и ко ји су у не ком пе ри о ду свог живо та жи ве ли у на шем гра ду. То је на ша обавеза и према будућим генерацијама, јер са мо та ко мо же мо оче ки ва ти да ће се та нит ства ра ла штва у на шој сре ди ни продужавати, истакао је Ковачевић. У све ча ном про гра му ко ји је био припремљен за драге госте, учествовали су хор и рецитаторска секција Геронтолошког цен тра Срем. М. Нинковић MITROS Fleischwaren POZIVA NA SARADNJU U PROIZVODNJI TOVNIH SVINJA MITROS OBEZBEĐUJE: POSEJDON Bog Panonskog mora Захвалност установе (vakcinisanih od osnovnih bolesti) PROIZVOĐAČ SE OBAVEZUJE DA: Ribarska obala bb, Sremska Mitrovica Tel: 064/ Menadžer: 064/ posejdonsm@gmail.com Proslavite značajan datum u novo opremljenom restoranu Posejdon koji nudi mogućnost prenoćišta, ukusne hrane i prijatnog ambijenta. Dođite da se opustite i uživate!!! OČEKUJEMO VAS Detaljne informacije na tel: 066/ i 022/

20 20 Среда, 25. октобар МА ЛИ ОГЛА СИ Prodajete ili kupujete nepokretnost? Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine) koji poseduje licencu broj SREMSKA POLJOPRIVREDA Rade Frajtović agent za nekretnine 063/ tel/fax 022/ Vojvođanskih brigada bb Sremska Mitrovica nekretninemitrovica.com SREMSKE PORTAL! 11 SREMSKI POTRČKO EKO sm TEAM Čišćenje tepiha, itisona, mebla Kompletnog poslovnog i stambenog prostora Sremska Mitrovica ul. Laćaračka 21 Tel: 022/ mob: 064/ Donosimo - odnosimo - prenosimo - kupujemo Kamionski i kombi prevoz, selidbe, prevoz ogreva, ketering, plaćanje računa, donošenje lekova i drugo Kućna dostava plina Saradnja sa pravnim licima MАЛИ ОГЛАСИ tel: 022/ / / Facebook: sremski potrčko www. sremskipotrcko.com СВАКЕ СРЕДЕ У ВАШЕМ ДОМУ SN (razmak) TEKST OGLASA ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ За шест ме се ци 1.550,00 динара, За годину дана 3.100,00 динара, За иностранство динара Тел: 022/ redakcija@sremskenovine.rs SMS na broj Mail: infosm@ptt.rs Dežurna služba SMS MALI OGLASI Pošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj 1202 Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202 Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

21 Среда, 25. октобар ПРОЈЕКАТ : СРЕМ НОЈЕВА БАРКА ИЗМЕЂУ САВЕ И ДУНАВА Прве породице стигле из да на шње Сло вач ке Би кић Дол је нај мла ђе насе ље у оп шти ни Шид у ко је су се Ру си ни по че ли досељавати године. Мештанин Бикић Дола, дипломирани филолог мастер Зденко Ла зор, ко ји је ура дио при лог за монографију овог села, каже да су прве породице стигле са територије данашње североисточне Републике Словачке, из околине Бардејова и Прешова, а то су у пр вом ре ду би ле по роди це Хнат ко, Бо баљ и Ла зор. Те породице дошле су у брда око садашњег Бикић Дола и тамо направиле земунице у којима су жи ве ле. - Од првих досељеника споми њу се Ва сиљ Бр чак, Јан ко Кунц, Ми ко ла Гоч и Ва сиљ Фигнар. Ме ста из ко јих су се Ру си ни до сељавали у Бикић Дол су: Љуцина, Луков, Бо гљар ка, Кру жљов, Кри ве, Ве не ци ја, Ла вов, Са ри ков и Кри жи, ме ста у да нашњој Републици Словачкој. Народ који се населио на ту територију, из старог кра ја је до нео и љу бав пре ма ве ри и цр кви, али и је зик, јер су са ми за себе го во ри ли да при ча ју по хор њач ки. Међутим, тај говор није сачуван у писа ним из во ри ма и да нас је го то во изгу бљен, али по сто је не ке ре чи за ко је стари Бикићани знају да су то хорњачке речи. Уместо хорњачког говора, млађа поколења су од Русина у Шиду, насељених ту на почетку 19. века, прими ла ру син ски је зик, ко ји је ко ди фи кован године као књижевни, па се данас у том селу говори русински. Учитељ Ми хај ло Ко вач пи ше да су Ру си ни који су се ту доселили гркокатолици, као и да су тој ве ри оста ли при вр же ни до данас, а порекло односно корен им је украјински. Према класификацији украјинског историчара Пачовског, ти Украјинци спадају у групу Лем ка, а као ет но граф ска гру па спа да ју у Крај њаке. У по пи су ста нов ни штва у 19. ве ку, Етно кућа Зден ко Ла зор, ди пло ми ра ни фи ло лог Би ки ћа ни се ни су опре де ли ли као Укра јин ци, већ као Ру си ни, а као матер њи је зик на ве ли су ру син ски је зик ка же о про шло сти се ла и до се ља вању Ру си на у Би кић До ди пло ми ра ни филолог Зденко Лазор и додаје да су још од ка да су се до се ли ли у ово село, Ру си ни по ка зи ва ли по себ ну љу бав према цркви. Цр ква, ка ква је и да нас, са гра ђе на је го ди не, од ка да се и др жи кир бај у овом ме сту. У про ле ће го ди не ра ди ло се на об но ви цр кве, а у ра ду су, по ред мај сто ра, уче ство ва ли и сви мешта ни се ла. Од го ди не Би кић До има сво ју кан це ла ри ју и са мо у пра ву и упра во од те го ди не се во де ма тич не књи ге у се лу. Шко ла ов де ни је по стоја ла све до го ди не ка да се по че ло са ње ном град њом, а отво ре на је наредне године. Пет година касније, у Бики ћу је осно ва на и фи ли ја ла Ру син ске Ма ти це. По сле Дру гог свет ског ра та у Би кићу је ра ди ло КУД ко је се зва ло Иван Котљаревски. Друштво је наступало у Ши ду, Бер ка со ву, Ба чин ци ма, Љу би, али и у Бач кој. Дру штво је до бро ради ло, по сто ја ла је и драм ска сек ци ја, тамбурашка секција, хор. Одигране су многе представе, организоване прославе Нове године, као и прославе кирбаја. Културно-просветно друштво Иван Котљаревски је радило до 70-их го ди на 20. ве ка, ка да је усле ди ла па у за у ра ду. Све до го ди не Дру штво је са мо с вре ме на на вре ме ра ди ло, а онда је у потпуности обновљен његов рад. На по чет ку го ди не КПД Ђура Киш из Ши да је про ши ри ло сво ју делатност и на своје подружнице, па је тако формирана подружница у Бикић До лу, ко ја је пре ра сла у КПД. На по четку го ди не об но вље не су ве зе са старим завичајем, па је у Републици Словачкој представљена Традиционал на ру син ска свад ба у ре жи ји Вењамина Буљчика. Ка ко нам је ре као пред сед ник Дру штва Де јан Бо баљ, по ред фолклор них гру па чи ји је ко ре о граф Бо ри слав Бар на, да нас при КПД "Иван Ко тља рев ски" по сто ји и ра ди и пе вач ко дру штво. -Најпре је основана женска певачка гру па Би ки ћан ке, а на кон њих и мушка певачка група. Круна њиховог ра да је за јед нич ки ЦД ко ји су не дав но об ја ви ли, а на ко јем су се пред ста ви ли као мешовита певачка група. Њихов уметнички руководилац је Драгана Глув ња Ба бић, а му зич ка прат ња им је Бојан Бабић. Највећи успех Друштва је гостовање на "Лемковској ватри" у Жди ни у Пољ ској, нај ве ћем ру син ском Центар села Град ња шко ле у Би кић До лу го ди не фестивалу у Европи године, а ове го ди не оства ри ли су пла сман на Покра јин ску смо тру фол кло ра у Вр ба су са при ка зом оби ча ја бра ња гро жђа код Русина у Бикић Долу у режији Борислава Барне. Традицију и културу Русина, али и свих дру гих на ро да ко ји жи ве у Срему, поред Културно просветног друштва негују и чланице Удружења жена Бикићанке, на чијем челу се налази Невенка Бобаљ каже Дејан Бобаљ, председник Културно просветног друштва Иван Котљаревски из Бикић Дола. У знак се ћа ња на сво је прет ке, у Бикић Долу урађени су главни пројекат и грађевинска дозвола за подизање карпатске етно куће. Сада се чекају конкур си на ко је би се мо гло апли ци ра ти за добијање неопходних средстава. - Реч је о ре пли ци ку ће из 18. ве ка, од но сно из оног вре ме на ка да су на ши пре ци до шли у ове кра је ве и пред ставља др ве ну ку ћу ка ква се та да пра вила у Кар па ти ма. Ми смо до би ли план те куће из Музеја русинско украјинске кул ту ре у Сло вач кој и при ла го ди ли смо га на шим про тре ба ма. На дам се да ће уско ро по че ти град ња те ку ће и да ће представљати праву туристичку атрак ци ју за све оне ко ји бу ду до ла зили да по се те шид ску оп шти ну ка же Дејан Бобаљ. С. Михајловић фо то: М. Милеуснић и приватна архива Ма ни фе ста ци је У цен тру се ла, у згра ди бив ше мле ка ре, на пра вљен је ет но му зеј. Ту се на ла зе ста ре ства ри ко је су се не ка да ко ри сти ле у сва ком дома ћин ству, као и сли ке Би ки ћа на од те па до те го ди не. У јед ној про сто ри ји је по ста вљена и не ка да шња та ко зва на предња со ба, од но сно го стин ска со ба, Етно соба она ко ка ко је не ка да из гле да ла са свим ства ри ма ко је су у њој би ле. -Од го сти ју из Бар де јо ва смо до би ли на по клон лут ку у ру синској на род ној но шњи ко ју смо ту по ста ви ли, та ко да ће мо на основу ње са да на пра ви ти не ке но ве но шње за на ше Дру штво ка же Де јан Бо баљ. У садашње време културне манифестације у Бикић Долу су: традиционал ни Ру син ски бал, ко ји се одр жа ва за Дан же на 8. мар та и ма ни фе стација рушења мајског дрвета Пришли нам Ру са дља ("До шли су нам Ду хови"). У Би кић До лу је од го ди не обновљен рад Друштва за русински језик, књижевност и културу, основана је и Сек ци ја Дру штва, чи ји је председник Зденко Лазор. Не ка да је био оби чај да се де вој кама пред ку ћу са ди мај ско др во. Да нас је тај обичај у потпуности изгубљен, па се др во са ди са мо ис пред До ма културе, некадашњег Задружног дома. Мај ско др во се обич но са ди ло, а и да нас се са ди, 30. апри ла, да се ви ди већ су тра ују тру, 1. ма ја. Др во се ру ши увек на Ду хо ве. На ступ пе вач ке гру пе Би ки ћан ке Текст је написан у склопу реализације Пројекта Срем - Нојева барка између Саве и Дунава који се финансира средствима Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

22 22 Среда, 25. октобар Недељни хороскоп Ован Имаћете доста среће на пословном плану и успећете да завршите своје обавезе раније него што сте пла ни ра ли. Мо гу ће је да ће вам оста ти још мно го слободног времена. Бик Можете да очекујете да ћете успешно решити неки ма њи кон фликт ко ји сте има ли од пре. Осе ти ће те ве ли ко олак ша ње јер су се ства ри ко нач но раз реши ле. Бли зан ци Нема назнака неких већих промена када је у питању по сао. Си ту а ци ја је ге не рал но мир на и ста бил на код вас. Мо же те да оче ку је те да ће све ићи уоби чајеним током. Рак Мо гу ће је да ће те има ти по тре бу да тро ши те ви ше новца него иначе. На тај начин некако угађате себи. Све док то не оп те ре ћу је пре ви ше ваш бу џет - уживајте! Лав Потрудите се да будете довољно промишљени у доношењу нових пословних одлука. Немојте ништа брзоплето да радите, дајте себи довољно времена за све. Де ви ца Успећете да постигнете успех који сте желели. Пред ва ма је по во љан пе ри од за по слов но по ље. Уко ли ко сте оче ки ва ли не ки вид на пре до ва ња, можете да рачунате на то. Ва га Уко ли ко сте пла ни ра ли не ки вид са рад ње с иностранством или путовање, успећете да остварите своје намере. Можете да очекујете генерално позити ван пе ри од за по слов но по ље. Шкорпија Решићете неке финансијске проблеме који су вас оптерећивали у претходном периоду. Стање је све бо ље. По сте пе но до ла зи те до про ме на ко је сте дуже време очекивали. Стрелац У контакту с пословним партнером долазите до за јед нич ког ре ше ња за про блем ко ји вас је оп те рећивао. Можете да очекујете позитивна дешавања на овом пла ну. Јарац Током наступајућег периода посвећени сте свом по слу јер вам је ва жно да не ке ства ри оба ви те без грешке. Можете да очекујете да ћете успети да остварите своје планове. Во до ли ја Веома сте одлучни и важно вам је да реализујете оно што сте на у ми ли. Да је те све од се бе ка ко би сте остварили планове. У наредном периоду ћете доћи до ци ља. Рибе Уко ли ко се ба ви те при ват ним по слом, мо гу ће је да ћете успети да решите неке мање дилеме које сте имали. Када сте одлучнији, лакше правите следеће кораке! Кувар Лондонске штангле Састојци: 1/4 кг пу те ра, 300 гра ма бра шна, 150 гра ма ше ће ра, 150 грама млевених ораха, 3 жуманца, мало соли, мало прашка за пециво, пек мез, 3 бе лан ца Начин припреме: Замесити тесто од брашна, путера, жуманаца, 150 грама млевених ораха, 150 грама шећера и прашка за пециво, ставити у плех и на ма за ти пек ме зом. По себ но на пра ви ти снег од 3 бе лан ца, па напола печено тесто намазати том смесом и допећи у рерни. СКАНДИНАВКА УКРШТЕНИЦА АУТОР: ВЛАДИМИР ШАРИЋ НАША ПЕ- СНИКИЊА ИЗ СРЕМА СА СЛИКЕ ШПАНИЈА БИВШИ БРАЗИЛ- СКИ ФУДБАЛЕР ВРСТА ШКОЉКЕ ЗОЉЕ НАГНУТ, ВРЛЕТАН ТЕКУЋИ РАЧУН ПЕЦАРОШ, АЛАС ИЈЕКАВ- СКИ ИЗГОВОР ТУРСКИ ФУДБАЛ- СКИ КЛУБ АТОМ МЕТАР ИГРАТИ БОЉЕ ВИШЕ ПУТА ДНЕВНИК ПЕСНИКИ ЊЕ СА СЛИКЕ ГРАНА ПРИВРЕДЕ ШАХИСТА НИМЦО- ВИЋ НАЗИВ ЗА ЛОВЦА У ШАХУ ЗМИЈСКИ ОТРОВ ВРСТА ОБЛАКА РАЗРЕД ГРАБЕЖ (СЛОВ.) КОМПОЗ. БАРТОК ПЕВАЧИЦА КОВАЧЕ- ВИЋ ХРВ. ТВ ВОДИТЕЉ, ОЛИВЕР НАЧИН ИЗРАЖАВ. ЉУБАВНА МУЗА ПУШКИН- ОВ ЈУНАК, ЕВГЕНИЈЕ МАЂАР- СКО МУШКО ИМЕ УМЕТНИЧ- КО ИМЕ ПЕСНИКИ ЊЕ СА СЛИКЕ ПОКАЗНА ЗАМЕНИЦА ПОКАЗНА ЗАМЕНИЦА ГЛУМИЦА, ЛОРЕТА КОЊ (ТУР.) ПОЗДРАВ ТОРЕАДО- РА АКАДЕМИ- ЈА НАУКА ОДНОСИ СЕЛО КОД ПОЖАРЕВ ЦА ТАТАРСКО РУСКО ЖЕНСКО ИМЕ СТАРО СЕЛО У ЛИЦИ ДЕО КОЈИ СЕ ДОДАЈЕ ЈЕДАН РОДИТЕЉ ТЕЛЕФ. ПОЗИВ СЛАНО ЈЕЗЕРО У ТУРСКОЈ ШАХОВС- КИ САВЕЗ МЕСТО У ДАЛМАЦИ- ЈИ НАДИМАК ГЛУМЦА МИЛАНА МИХАЈЛО- ВИЋА ВОДОРАВНО: 1. Из у зет но до бро де те, 7. Бр до крај Бе о гра да, 13. Иза сла ник, 14. Озна ка за ме тар, 15. Рад, за по сле ње, 16. Град и лу ка на Бал тич ком мо ру, 17. Скло њен од јав но сти, 20. Два иста сло ва, 21. Ва шка, 23. Са ку пљач ву не, 25. Ма те ри ја ко ја убр за ва хе миј ску ре ак ци ју (мн.), 29. Име пе ру ан ске пе ва чи це, Су мак, 31. Пр ва же на по Би бли ји, 32. Осам на е сто и 14. сло во азбу ке, 33. У то вре ме, 35. Пр ви пре вод Би бли је, 37. И јед на и дру га, 38. Ра но уста ја ње, 40. Шећер (нем.), 42. Род вој ске, 43. Стран ка ко ја во ли при ро ду. УСПРАВНО: 1. Одумирање ткива код непокретних болесника, 2. Град и лука у Далмацији, 3. Име бившег председника САД, Клинтон, 4. Република Србија, 5. Историјски архив Србије (мн.), 6. Храм Бо жи ји, 7. Озна ка за то ну, 8. Му зич ко сцен ско де ло, 9. Аме рич ка сприн тер ка, Кри стина, 10. Ло кус си би ли (ме сто пе ча та), 11. Ар миј ска ар ти ље риј ска ре зер ва (скр.), 12. Ве нац ви соких пла ни на у С. Аме ри ци, 14. Вр ста жен ске фри зу ре, 18. Коц кар ска игра, 19. По да ник у вре ме Осман лиј ског цар ства, 22. Лич на за ме ни ца, 24. Нео п хо дан ми не рал, 25. Пер со нал пред у зе ћа, 26. То ма Здрав ко вић, 27. По ка зна за ме ни ца, 28. Играч ФК Ба јерн, 30. Ме сец у го ди ни, 34. Далматинско женско име, 35. Купалиште крај Опатије, 36. Име боксера, Русевски, 37. Шупља мера (мн.), 39. Хе миј ски знак за алу ми ни јум, 41. Озна ка за ули ца, 43. Де ве то сло во азбу ке. СА СТА ВИО: То ми слав Зе ман ФРАНЦУС- КИ ПИСАЦ, ДЕНИ СУДОКУ САСТАВНИ ВЕЗНИК БЕЗ МОЋИ ГОВОРА СВЕЧАНА ОДЕЋА СВЕШТЕ- НИКА ЖИЧАНИ МУЗИЧКИ ИНСТРУ- МЕНТ ЗАВРШЕ- ТАК НАШИХ ПРЕЗИМЕ- НА ГЛУМАЦ, ОЛИВЕР ПЕСНИК, ДОБРИЦА ТЕНИСКИ КЛУБ АУСТРИЈА ЖЕНСКИ ПЕВАЧКИ ГЛАС МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА ВИЦ Зашто балерине ходају на прстима? - Да не про бу де пу бли ку. Вра ћа се чо век од док то ра и сретне пријатеља: - Шта има но во? - Ево, ни шта, био сам код доктора. - И, шта ти је ре као? евра! - Ма, не пи там те то, не го шта имаш? - 50 евра. - Аман бре, пи там те шта ти фали? евра.

23 Среда, 25. октобар ИЗ ДВЕ ДР ЖА ВЕ Прва помоћ, права помоћ Све више медицинских и стручних школа из земаља регије прикључује се пројекту Е медика у коме су Митровчани већ четири године Сред ња ме ди цин ска шко ла Дра гиња Ник шић у Срем ској Ми тро вици била је домаћин сусрета ученика ме ди цин ских и дру гих сред њих шко ла из Србије и Хрватске, учесника пројекта Е ме ди ка у скло пу ко јег је и носи лац под про јек та Пр ва по моћ, пра ва по моћ. За то су Срем ска Ми тро ви ца и ова струч ња сред ња шко ла уго сти ли тридесетак ученика и професори који су до шли из Сред ње шко ле Ми лош Црњански из Кикинде, Поморске школе из За дар као и ме ди цин ских шко ла из Шибеника и Пакраца у Републици Хрватској. Су сре ти шко ла су тра ја ли три да на, а пријем за ученике и професоре орга ни зо ван је у Град ској ку ћи где их је угостио председник Скупштине Града Срем ска Ми тро ви ца Томислав Јанковић са заменицом градоначелника Светланом Милоановић и на чел ницом Мирјаном Пјевац. Ина че, за тродневне сусрете је припремљен богат про грам, по се та и пре да ва ња као и упознавање са градом и његовим културним споменицима. - Уче ни ци ових шко ла већ че твр ту годину сарађују на стручне теме, а ми на овај на чин же ли мо да ука же мо на зна чај те са рад ње. Јер, де ца ви ше не из у ча ва ју пр ву по моћ у сред њим школа ма, а опа сно сти вре ба ју сва ки дан на сваком месту и овим подстичемо младе да се њом ба ве да је из у ча ва ју казао је Томислав Јанковић. Про јект Е - ме ди ка ини ци ран је У Би бли о те ци Гли го ри је Во за ровић је одржана промоција књиге Мо де ли или ис ку ства ауто ра Дарка Мар ков ца, про фе со ра фи ло зо фи је. О књи зи су го во ри ли Да мир Сми љанић, ре дов ни про фе сор на Фи лозофском факултету у Новом Саду и Невена Јевтић, до цент та ко ђе на Филозофском факултету. Аутор у књизи обрађује све епохе човечанства, од ан тич ког вре ме на па све до но ве ере неоколонијализма. То служи као материјал Марковцу да покаже развој свих пре 11 го ди не, по кре ну ли су га профе со ри ме ди цин ске и ддру гих шко ла у Шибенику, тада је окупио 80 учесника, а са да их је 300 и то су шко ле из Сло веније, Македоније, Србије, а ускоро ће бити и из Босне и Херцеговине, каже професорка из Шибеника Сњежана Жа је. План је при дру жи ва ње свих меди цин ских и дру гих стру ков них шко ла у региону а циљ унапређење знања уче ни ка из ме ди цин ских обла сти и сарадња. Ина че, овај про је кат има сво је подпројекте, а овог пута носила подпројекта Прва помоћ, права помоћ је Ме ди цин ска шко ла Дра ги ња Никшић. Бранислав Вулетић, професор из Сремске Митровице објашњава да је суштина подпројеката Прва помоћ, пра ва по моћ да по ка же ка ко је најбоље обучити младе да пружају прву стратегија и како се машински режими све више усложњавају у склопу неког поретка моћи. - Простор транспарентности у који смо сви пу ште ни на не ки на чин, ви ше нам не дозвољава слободу, не дозвоља ва мо гућ ност да оп ште има мо слобо де и то је оно што ви ди мо као је дан од главних проблема данашњице. У добу тоталне комуникације човек више не ко ку ри ше са мо дру гим љу дима, што је би ло слу чај са ин ду стријским ка пи та ли зном не го и дру гим по моћ. Ина че са рад ња на про јек ти ма се реализује на разне начине: разменом ученика, нет састанцима, преко веб странице Е-медика, видео конференцијом и на годишњој смотри Дани Е ме ди ка ко ја ће би ти у Ту хељ ским То пли ца ма код За гре ба. - Уз пројекат Прва помоћ права помоћ пројекат имају и ученици фармаце ут ског сме ра на ше шко ле за јед но са Ме ди цин ском шко лом Мли нар ска из За гре ба. Ура ди ли су про је каз при мене ал ги у ме ди ци ни. За су сре те у Тухељ ским То пли ца ма смо ис пла ни ра ли да све учеснике обучимо у при ме ни апа ра та за по кре та ње ср ца та ко да ће сви до би ти сер ти фи ка те ми тровач ке Ме ди цин ске шко ле на кон овладавања знањем поручио је професор Бранислав Вулетић. С.Ђ. - Сл.Н. Мо де ли и ис ку ства Дар ка Мар ков ца Пријем Промоција ма ши на ма ре као је Дар ко Мар ко вац на промоцији. Књига је штампана у Едицији Зави чај ни круг, а из да вач је Би бли о те ка Глигорије Возаровић. Ово је 23. публикација која је штампана у поменутој едицији. У музичком делу програма певала је Светлана Митровић, мецосопран уз пратњу на хармоници Милоша Бајуновића, уче ни ка дру гог раз ре да сред ње му зич ке шко ле. Програм је водила библиотекарка Моравка Тодић. С.Н. - М.М. ПО ВРА ТАК ВЛА ДИ МИ РА МЕ ДЕ НИ ЦЕ Зве зда но не бо, носталгична слика детињства Про шлог утор ка је у чи та о- ници Градске библиотеке Атанасије Стојковић, представљена књига Повратак, фи ло зо фа, из да ва ча, пре водица и есејисте Вла ди ми ра Меденице, ауто ра ко ји је до са да че сто био у уло зи мо дера то ра и пре да ва ча на књижевним вечерима у румској библиотеци. Будући да је у књизи један део посвећен његовом род ном гра ду Ру ми, у ко јој је Ме де ница провео детињство и школовао се до одласка на студије, на промоцији су аутор и ди рек тор би бли о те ке, Жељко Стојановић, занимљиво и сликовито начинили повратак у то детиње доба, доба одрастања и сазревања кроз које су за јед но про шли. О књи зи По вратак, говорио је писац и колумниста Дра го слав Бо кан, ре кав ши да је реч о делу малом по обиму, али изузетно вели ком по свом зна ча ју. - Ово је јед на од књи га ко је се не могу ни наслутити, а камоли разумети без упут ства за чи та ње. Књи жи ца По вратак, ни је на ста вак све га оно га што ми посматрамо као историју српске култу ре, или исто ри ју фи ло зо фи је. Осим то га што је ово лич на књи га и раз го вор са да шњег и не ка да шњег Вла ди ми ра са со бом, ово је је дан од нај кре а тив ни јих трак та та на ра чун од но са фи ло зо фи је пре ма не бу, ва се ље ни и сми лу жи во та. У књи зи се на ла зи, по ме ни, нај дирљи ви ји опис од но са са ро ди те љи ма, на пи сан ика да на на шем је зи ку, али са др жи и на уч ни трак тат ко ји је ус пео Књи жев на за јед ни ца Фру шка го ра из Ру ме, про мо ви са ла је про те кле не де ље у књи жев ном са ло ну Срп ске књи ге М, свој дру ги по ре ду Збор ник под називом Сремски случајеви. Поет ски и про зни ра до ви ко ји су у Зборни ку за сту пље ни, од но се се на за да ту те му, а то је био Срем, про стор на ко јем писци живе, раде и стварају. Председник Књижевне заједнице Фрушка гора, пи сац Јаника Печи, из но си да је овога пута био заступљен мањи број ауто ра, а је ди ни раз лог ви ди у то ме што про сто има оних ства ра ла ца ко ји не пи шу на ову те му. - Овога пута је постојала тема на ко ју су ауто ри пи са ли сво је ра до ве, што не зна чи да наш на ред ни Зборник, не ће по ну ди ти пи сци ма пот пу ну ства ра лач ку и кре а тив ну сло бо ду. У на шем дру гом Збор ни ку, об ја вљен је по је дан рад од укуп но 30 пе сника и при по ве да ча. На ме ра ва мо да, као и прет ход ни, Збор ник про мови ше мо и у дру гим сре ди на ма. Већ смо ус по ста ви ли од ре ђе не кон такте и до го во ри ли го сто ва ња чла но ва Књи жев не за јед ни це Фру шка го ра. Уско ро го сту је мо у би бли о те ци Глиго ри је Во за ро вић у Срем ској Ми трови ци, а уче ство ва ће мо и на ма ни феста ци ји Ви шњи ће ви да ни у Ши ду. Са Књижевним клубом из Инђије, одавно имамо јако добру сарадњу, а верујем да ћемо Зборник и Књижевну заједницу Фрушка гора, представити и у Српској читаоници у Иригу, говори Печи. Промоција књиге Повратак да учи ни не мо гу ће, а то је да на уч ни ци и филозофи који се баве делом Фјодорова, имају очи пуне суза. Повратак је и путоказ, оријентација, одређивање јед не фрек фен ци је, оне у ко јој је дино жи вот има сми сла на на чин на ко ји су га доживљавали наши преци, па се за то ни су ни бо ја ли смр ти. То је фрекфен ци ја ко ја је ус пе ла да спо ји књижев ност, фи ло зо фи ју, на у ку, ду хов ност, пра во сла вље, есте ти ку, у јед но по ље, ре као је Бо кан. По ред еле гич ног и сна жног емо тивног при ка за у про ло гу и епи ло гу књиге, у ко ме јед ног хлад ног мар тов ског ју тра аутор сти же у род ну Ру му и од лази на гроб сво јих ро ди те ља, да би му у повратку кроз отворену капију на улазу у дво ри ште не ка да шње ро ди тељ ске ку ће, бле сну ле све сли ке, бо је и ми риси де тињ ства и та да успе ва да по но во зачује топли глас своје мајке, књига у највећем делу представља текст који је на стао на ба зи из ла га ња Вла ди мира Меденице на Десетој Међународној конференцији посвећеној Николају Фјодорову, која је одржана године у Мо скви. М. Нинковић КЊИ ЖЕВ НЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ ФРУ ШКА ГО РА Срем као инспиративни мотив Друго издање Зборника Први од уговорених књижевних сусрета, писци румске књижевне заједнице, имаће у четвртак, 26. октобра ка да ће се у Де чи јем се лу у Срем ској каменици, дружити са најмлађом читалачком публиком и уједно том приликом поклонити одређени број књига тамошњој дечијој библиотеци. Заједно са Из да вач ком ку ћом Езо те ри ја, Књижев на за јед ни ца Фру шка го ра из Руме, рас пи са ла је књи жев ни кон курс за нај бо љу бај ку или при чу за де цу и младе. Кон курс је отво рен до 15. де цем бра године, а могу се пријавити сви аутори који пишу на српском језику, без об зи ра наљ то где жи ве. Ра до ви се достављају на адресу, Књижевна заједница Фрушка Гора Рума, улица Павловач ка број27, Ру ма, уз на зна ку за књижевни конкурс. М. Н.

24 24 Среда, 25. октобар Дана 15. октобра у 79. години живота преминула је наша драга ВЕРА НОВАКОВИЋ из Лежимира Никад те неће заборавити твоја ћерка Мила и унука Катарина. БРАНКО ШУЋУРА Никад те нећемо заборавити. Твоји најмилији Сећање на нашег драгог супруга, оца и деду ГОРДАНА ЖУПУНСКИ рођ. Кукић Године не могу да излече бол за тобом. Како време пролази све нам више недостајеш. Живећеш у нашим срцима вечно. Почивај у миру. Нека љубав и сећања увек буду с тобом. Твоја мајка Јелка, кћерке Марија и Ана, супруг Дарко, свекрва Марица, кумови, пријатељи и родбина ДАРИНКА ДАРА ГРЧИЋ Поносни смо што си била део наших живота. Твоји ћерка Мирјана, син Милан, снаја Цица, унуци Никола, Димитрије и Алекса ДУШАНА ВАСИЋА Увек си у срцу и мислима својих најмилијих. Породице Станишић и Васић. Сећање на нашег драгог брата ДУШАНА ВАСИЋА Никад те нећемо заборавити. Породице Месарош и Урошев. Дана навршава се две тужне године како није са нама наш драги Дана дајемо годишњи помен нашој драгој никад прежаљеној супрузи и мајци Дана преминула је наша драга ћерка, мајка и супруга Сећање на нашу стрину и баку СМИЉАНУ ВАСИЋ С поштовањем радо те се сећају породице Станишић и Васић. Сећање на нашу драгу мајку и баку ТЕОДОР ТОША ФЕРЕНЦ ЗОРАНКИ САВИЋ ЗОРИ КАСАБАШИЋ ЗДЕНКА рођ. ЈАШЋУР Твоји син Федор и супруга Гордана Време неће никад избрисати љубав и тугу за тобом. Твоји најмилији супруг Недељко, ћерке Гордана и Љиљана са породицама. Заувек ћеш бити у нашим срцима. Ожалошћени: отац Иван, супруг Милош, ћерка Снежана, син Ненад и многобројна фамилија и пријатељи. СМИЉАНУ ВАСИЋ Сећање на тебе остаје вечно. Породице Месарош и Урошев. Десет година није са нама наш драги Дана године навршава се осам година од како није са нама наш вољени отац и супруг Дана навршила се 21 тужна година од када је отишао наш НИКОЛА ВЕСА Време пролази, успомене и сећања остају и трају. Његови: син Бранко и супруга Јелена. ДРАГАН ЈОВИЧИЋ Постоји нешто што никада не умире, то је сећање на тебе. Заувек у мислима и срцу твог сина Александра и супруге Мире. МАРКО УГЉЕШИЋ Живиш у свакој сузи која падне, у сваком трену када ти име изговоримо, када пожелимо да те загрлимо, да те пољубимо... Воле те мама и Оља

25 Среда, 25. октобар Дана навршава се седам тужних година од смрти нашег драгог Последњи поздрав драгој прији 25. октобра навршава се 30 година од како је наша ПРЕДРАГА РАДМАНОВИЋА ЉУБИЦА УДИЦКИ рођ. Декански отишла у сусрет сенима вољених Заувек ћеш остати у срцима твојих најмилијих. Твоји: супруга Злата, ћерка Нада, син Јован, зет Бранислав, снаха Јелена, унуци Никола, Ана и Јована. ДАРИ ГРЧИЋ од пријатеља Слободана, прије Достане и Владе Бишчић супруга БОШКА убијен од усташа на митровачком гробљу Дана навршава се годину дана од како нас је наш вољени напустио. Тринаест година није са нама СИНИША СИКИ ТОДОРОВ ДИКО КОСТИЋ Време које пролази неће избрисати успомену на Тебе. Твоји најмилији супруга Нада, син Жељко и ћерка Јела са породицом и сина ЛАЗАРА убијен у Јасеновцу Остаће у вечној успомени Предрага, Анице, Љубице и Бошка Помен ће се одржати у суботу, у 10:30 часова на Католичком гробљу у Сремској Митровици. Година бола и туге прође, година цела од како је престало да куца срце најдражег мужа, тате и деде. РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА ГРАД СКА УПРА ВА ЗА УР БА НИ ЗАМ, ПРО СТОР НО ПЛА НИ РА ЊЕ И ИЗ ГРАД ЊУ ОБЈЕ КА ТА Број: / 2017 VI Да на: год. СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА Град ска упра ва за ур ба ни зам, про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка та Гра да Срем ска Ми трови ца у скла ду са чла ном 45а За ко на о пла ни ра њу и из град њи ("Слу жбе ни гла сник РС", број: 72/2009 и 81/2009 ис прав ка, 64/2010 УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013-УС, 50/2013-УС, 98/2013-УС, 132/2014 и 145/2014), и чланом 36 Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања ("Службени гласник РС", број 64/2015), излаже на РАНИ ЈАВНИ УВИД МАТЕРИЈАЛ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ СЕКУНДАРНОГ ЦЕНТРА РАДИНАЧКИ ПУТ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ 1. РА НИ ЈАВ НИ УВИД ће се оба вља ти у хо лу згра де Град ске ку ће Гра да Срем ска Ми тро ви ца, у Срем ској Ми тро ви ци, ули ца Све тог Ди ми три ја број 13 и тра ја ће 15 да на и то: од 25. ок то бра до 09. но вем бра го ди не. У току трајања ра ног јав ног уви да за ин те ре со ва на прав на и фи зич ка ли ца има ју пра во упозна ва ња са оп штим ци ље ви ма и свр хом из ра де пла на, мо гу ћим ре ше њи ма за раз вој про стор не це ли не, мо гу ћим ре ше њи ма за ур ба ну об но ву и ефек ти ма пла ни ра ња. Оба ве шта ва ју се и по зи ва ју ор га ни, ор га ни за ци је и јав на пред у зе ћа ко ји су овла шће ни да утвр ђу ју усло ве за за шти ту и уре ђе ње про сто ра и из град њу обје ка та да да ју ми шље ње у по гле ду услова и неопходног обима и степена утицаја на животну средину. Заинтересована правна и физичка лица могу доставити примедбе и сугестије у писаном облику на Градску управу за урбанизам, просторно планирање и изградњу објеката Града Сремска Ми тро ви ца, ули ца Све тог Ди ми три ја, број 13. у Срем ској Ми тро ви ци. НАЧЕЛНИК, Ве сна Ву ја но вић, дипл. прав ник УСКОРО ВЕЛИКО ОТВАРАЊЕ Panda robna kuća у Руми Улица Главна 154, Рума Panda robna kuća, која се простире на 1500 м2, нуди вам широк избор квалитетне женске,мушке и дечије одеће и обуће, веша, пиџаме, торби,кофера, играчака, алата, школског прибора, украса и свега што вам је потребно за Вас и Ваш дом, и све по најповољнијим ценама! Panda robna kuća је највећи и једини бренд кинеске робне куће, где Вас стално очекују новитети и разна изненађења! Велико отварање је у новембру! Очекујемо Вас! Видимо се ускоро! Panda robnoj kući у Руми потребне раднице и радници oд 18 дo 50 година старости! Потребне информације можете добити позивом на број: 069/ или 066/

26 26 Среда, 25. октобар Ју би лар них по ла ми ли о на по се ти ла ца Током протеклих 20 година, међу посетиоци ма би ло је и стра на ца, од ко јих је ве ћи на бо ра ви ла у на шем кам пу, али су сви они до шли и у резер ват, што је ве ли ки успех раз во ја одр живог туризма у Засавици ре као је управ ник Сло бо дан Си мић Породица Николић из Београда је ти посетилац Специјалног ре зер ва та при ро де За са ви ца. Њи ма је тим поводом у недељу управник Слобо дан Си мић уру чио по кло не, су венире, фотомонографију Засавице, као и годишњу бесплатну улазницу за целу породицу. Ми ли ца и Марко Николић рекли Пе ћи нач ка Пред школ ска уста но ва Влада Обрадовић Камени једна је од нај бо љих у Вој во ди ни, ре че но је при ли ком усва ја ња Го ди шњег пла на ра да ове уста но ве на про шло не дељ ној седници општинског Већа. Пре ма ре чи ма ди рек тор ке ПУ Влада Обрадовић Камени Светлане Поповић по ред основ них за да та ка на реализацији васпитно-образовног рада са де цом до три го ди не и де цом од три до 5,5 година настављено је са повременим об ли ци ма ра да и у овој го ди ни, као што су специјализовани програми ликовне и драмске радионице, хорић, радионица за енглески језик и физичко. - Тру ди мо се да ква ли тет ра да са децом по диг не мо на ви ши ни во, те смо у план ра да за на ред ну школ ску го ди ну увр сти ли и струч на уса вр ша ва ња васпи та ча као и све дру го што до при носи побољшању квалитета рада наше установе. Оно што ме посебно радује, управо је потврда нашег рада, која је сти гла од стра не Школ ске упра ве Но ви Сад, ко ја је про шлог ме се ца из вр ши ла BATIKA VAS GREJE OVE ZIME. Bukva, hrast, cer, grab, bagrem... Sečenje i cepanje po meri, isporuka na kućnu adresu. NAJPOVOLJNIJE CENE Управ ник Сло бо дан Си мић уру чу је по кло не су да су да им је ово пр ва по се та За сави ци и да су до шли на на го вор при јатеља. -Чу ли смо да је ово из у зет но ле по и при јат но ме сто, а по себ но се због де це ра ду је мо што ће мо ћи да ви де раз не животиње и да јашу магарце. За њих ће то би ти ве о ма нео бич но ис ку ство и за то се то ме ра ду ју, а су пруг и ја се ра ду је мо да про ба мо спе ци ја ли те те из ку хи ње, ко ја је по па пир ка шу од ман гу ли це по ста ла на да ле ко по зната. Већ смо пар пу та до са да пла ни рали да до ђе мо са не ким при ја те љи ма, али ево од лу чи ли смо да то бу де ипак Еки па са За са ви це са по ро ди цом Ни ко лић Пе ћи нач ки пред школ ци нај бо љи у Вој во ди ни Sremska Mitrovica, Planinska 16, 022/ , 022/ , 064/ да нас, ка ко би ис ко ри сти ли по следње ле пе да не ове је се ни. И он да, чим смо про шли корз ка пи ју са че ка ло нас је еки па ко ја нам је при ре ди ла пријатно изненађење и веома смо се због тога обрадовали. Ово је сигурно нешто што ћемо памтити целог живота, не само ми не го и на ша де ца Ирина и Петар кроз осмех при ча Ми ли ца Ни ко лић из Београда. Како је истакао Слободан Симић, управ ник СРП За са ви ца, број по се тилаца овом резервату природе је растао сваке године током протеклих 20 година, а врхунац је достигао годи не ка да је за бе ле же но укуп но посетилаца. -Те го ди не код нас је би ла из ло жба ди но са у ру са, па је због то га и за бе лежен ве ли ки број по се ти ла ца. Ина че, по го ди на ма је та ци фра ра сла 20, 30, 40, а не ка да и сто по сто, та ко да ове го ди не имамо посетилаца, а данас смо за бе ле жи ли и ју би лар ног пет сто хи љадитог посетиоца. Током протеклих 20 го ди на, ме ђу тих по ла ми ли о на по се тила ца би ло је и стра на ца, од којих већина борави у нашем кампу, али сви они до ђу и у ре зер ват, та ко да је то велики успех развоја одрживог тури зма у За са ви ци ре као је управ ник Слободан Симић. С. М. - М. М. контролу и где је наша установа добила највишу оцену од до сада прегледаних око 60 од сто пред школ ских уста но ва на те ри то ри ји Вој во ди не. С об зи ром да смо максимално предани раду, то се и види у извештају где је наведено да је главни ресурс наше установе управо људ ство. Ми смо по себ но по но сни, и ја као ди рек тор ове уста но ве, што смо по сти гли овај ре зул тат јер смо уна зад ове три-четири године тежили управо том побољшању квалитета рада и за и ста смо на пра ви ли ве ли ки скок, ис та кла је По по вић, и до да ла да и ове школ ске го ди не пе ћи нач ка пред школска установа, захваљујући средствима које је обезбедила Општина Пећинци, на ста вља са Шко ли цом жи во та За једно за детињство Фондације Ђоковић. По ред ре дов них и по вре ме них активности и специјализованих програма, пе ћи нач ка пред школ ска ута но ва и на ред не школ ске го ди не на ста вља са спе ци ја ли зо ва ним про гра ми ма за децу, али и родитеље, кроз разне едукативне радионице у зависности од интересовања родитеља за одређене те ме. По ред шко ле ро ди тељ ства, наставља се и пројекат Фондације Ђоковић Подршка не перфекција, тако да ова уста но ва по ред то га што во ди рачуна о деци, велику пажњу поклања и родитељима, као једним од кључних чинилаца у животу сваког детета. С. Н. Пројекат Ра змишљај п р еду зет нички" У Пр ед авање у школи Vaše zadovoljstvo je naš uspeh! 065/ i 022/ Kralja Aleksandra Karađorđevića bb Еко номској школи "9.мај" од ржано је пр ед авање на тему " Ра змишљај п р еду зет нички". - Део уч еника ове школе коју су п ред ходно прошли обуку за врш њачке ед ук аторе од ржали су пр ед авање својим вр шњ ацима и на тај начин подстакли их да ра зми шљају п р еду зетнички, као и да буду к реа ти внији. Ученички па рламент ове школе у са радњи са Хуманитарним удружењем "Пријатељи" о рг ан изовао је ово пр ед авање у склопу пројекта "Размишљај предузетнички", чији је носилац удружење " Пр иј атељи", каже Дарко Тур, са радник на пројекту. Пр ојекат је одобрен је од с тране Министарства омладине и спорта Републике Србије у оквиру Конкурса за стимулисање различитих облика з апо шљ авања, с ам оз апо шљ авања и п р еду зе тништва младих. С. Н.

27 Среда, 25. октобар Р ЕП УБЛ ИКА С РБ ИЈА АП ВОЈВОДИНА ОПШТИНА ШИД Комисија за вантелесну оплодњу Број: /I Д ана, г од ине Ш И Д РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ОП ШТИН СКА УПРА ВА ОП ШТИ НЕ ИРИГ Служба за имовинско-правне послове и урбанизам На основу одредбе члана 5. Правилника о ближим условима, критеријумима, начину и поступку за остваривање пр ава на н акн аду тр ошк ова за ва нт ел есну опло дњу у о пшт ини Шид у г од ини бр /III од године, Комисија за вантелесну оплодњу расписује I Расписује се Конкурс за доделу средстава за накнаду трошкова вантелесне оплодње за годину. II Пр аво на н акн аду тр ошк ова ва нт ел есне опло дње се одобрава према следећим критеријумима: 1. да бра чни пар има д рж авља нство Р еп убл ике С рбије; 2. да пар има пребивалиште на територији општине Шид у последњих годину дана пре подношења захтева, 3. да остварује право на здравствену заштиту преко Републичког фонда за здравствено осигурање 4. да је, и п оред о дг ов ар ај ућег л еч ења, бра чном п ару ко нст ат ов ана н епло дност, и то, к ако пр има рни ст ер илитет тако и секундарни стерилитет (примарни стерилитет брачног пара подразумева да никада није остварена трудноћа, односно брачни пар нема ниједно дете, док с еку нда рни ст ер ил итет по др аз ум ева да је оств ар ена трудн оћа, али да бра чни пар н ема ж иво д ете или има је дно дете) 5. да је пар и ск ор истио пр аво на три п ок уш аја к оји се финансирају из средстава обавезног здравственог осигур ања или да пар не и сп уњ ава и сп уњ ава усл ове за укључ ив ање у Пр ограм ва нт ел есне опло дње к оји ф ина нс ира Републички фонд за здравствено осигурање по било којем критеријуму прописаном Правилником РФЗО-а, укол ико ж ена има м ање од 40 г од ина. Ук ол ико има в ише од 40 година, потребни су докази о континуираном лечењу н епло дн ости у п ер и оду од две г од ине пре по дн ош ења захтева 6. да жена у моменту подношења захтева није навршила 42 г од ине ж ив ота III Уз за хтев, по дн ос и оци за хт ева пр ил ажу: - фотокопије личних карти, - ув ер ења о пр еб ив ал ишту, - фотокопије оверених здравствених књижица, - п отв рду да је пар пре тхо дно имао три п ок уш аја к оји се финансирају из средстава обавезног здравственог осиг ур ања или п отв рду Р ФЗО да пар не и сп уњ ава усл ове за укљ уч ив ање у Пр ограм ва нт ел есне опло дње к оји ф ина нсира РФЗО. Уколико је жена у моменту подношења захтева н ав рш ила 40 г од ина ж ив ота, овај д оказ се не пр иб авља, али је потребно да достави медицинску документацију као доказ о континуираном лечењу неплодности у периоду од две године пре подношења захтева 1. РА НИ ЈАВ НИ УВИД ће се оба вља ти у хо лу згра де Град ске куће Града Сремска Митровица, у Сремској Митровици, улица Све тог Ди ми три ја број 13 и тра ја ће 15 да на и то: од 25. ок то бра до 09. но вем бра го ди не. У току трајања ра ног јав ног уви да заинтересована правна и физичка лица имају право упознавања са општим циљевима и свр хом из ра де пла на, мо гу ћим ре ше њи ма за раз вој про стор не це ли не, мо гу ћим ре ше њи ма за ур ба ну об но ву и ефек ти ма планирања. Обавештавају се и позивају органи, организације и јавна пред у зе ћа ко ји су овла шће ни да утвр ђу ју усло ве за за шти ту и К О Н К У Р С ЗА ДОДЕЛУ СРЕДСТАВА ЗА ВАНТЕЛЕСНУ ОПЛОДЊУ ЗА ГОДИНУ РЕПУБЛИКА СРБИЈА, АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА, ГРАД СКА УПРА ВА ЗА УР БА НИ ЗАМ, ПРО СТОР НО ПЛА НИ РА ЊЕ И ИЗ ГРАД ЊУ ОБЈЕ КА ТА - изјаву под материјалном и кривичном одговорношћу да ж ена до с ада н ије ост ај ала у др угом ст ању, о дн осно да бра чни пар н ема п ото мство, о дн осно ук ол ико је ж ена р ан ије ост ај ала у др угом ст ању, а н ема п ото мство или има једно дете прилаже се медицинска документација као д оказ да је б ила у др угом ст ању или и звод из МКР за дете, - медицинска документација да природним путем не м оже оств ар ити (н ово) п ото мство и да је ва нт ел есна оплодња једини начин да дође до жељене трудноће - м ишљ ење из абр аног г ин ек ол ога - пре др ач уне (р ач уне) о тр ошк ов има п осту пка ва нт елесне опло дње, и зд ате од здра вств ене уст ан ове IV Након подношења захтева, исти се доставља Комисији за ва нт ел есну опло дњу к оја ће у р оку од 15 д ана од д ана з ав рше тка ко нку рса пр егл ед ати за хт еве и м ед ици нску документацију поднету уз захтев, по потреби обавити консултативне и саветодавне разговоре са паровима, размотрити захтев, извршити бодовање и рангирање кандид ата, те по дн ети пре длог о усв ај ању или о дб иј ању за хтева Општинском већу општине Шид које доноси коначну одлуку. О пр аву на н акн аду тр ошк ова за ва нт ел есну опло дњу О пшти нско в еће о дл уч ује у р оку од 8 д ана од д ана д остављ ања пре дл ога К ом ис ије. V Ко нкурс је и ста кнут и о бј ављен на огл асној т абли општине Шид и на веб стр ан ици о пшт ине Шид: www. opstinasid.org на дан г од ине и тр аје 15 д ана од д ана о бј ављ ив ања. VI Пр иј аве на Ко нкурс се пр ед ају у О пшти нској упр ави О пшт ине Шид у Усл ужном це нтру, ул. Ц ара Л аз ара бр.7. VII Н епо тп уне и н ебл аг овр ем ене пр иј аве на Ко нкурс н еће се ра зм атр ати. ПРЕДСЕДНИК В есна Л укић ср. Градска управа за урбанизам, просторно планирање и изградњу објеката Града Сремска Митровица у складу са чла ном 45а За кона о пла ни ра њу и из град њи ("Слу жбе ни гла сник РС", број: 72/2009 и 81/2009 ис прав ка, 64/2010 УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013-УС, 50/2013-УС, 98/2013-УС, 132/2014 и 145/2014), и чла ном 36 Пра вил ни ка о са др жи ни, на чи ну и по ступ ку из ра де до ку мената просторног и урбанистичког планирања ("Службени гласник РС", број 64/2015), излаже на РАНИ ЈАВНИ УВИД МАТЕРИЈАЛ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЛОКАЛИТЕТА ЛЕТЕНКА НА ФРУШКОЈ ГОРИ К.О. ШУЉАМ Број: / 2017 VI Да на: год. СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА уре ђе ње про сто ра и из град њу обје ка та да да ју ми шље ње у погледу услова и неопходног обима и степена утицаја на животну средину. За ин те ре со ва на прав на и фи зич ка ли ца мо гу до ста ви ти примед бе и су ге сти је у пи са ном об ли ку на Град ску упра ву за ур бани зам, про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка та Гра да Сремска Ми тро ви ца, ули ца Све тог Ди ми три ја, број 13. у Срем ској Митровици. НАЧЕЛНИК, Ве сна Ву ја но вић, дипл. прав ник У скла ду са чла ном 50. За ко на о пла ни ра њу и из град њи ("Слу жбе ни гласних РС", број 72/2009, 81/2009 ис пр., 64/2010-од лу ка УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 одлука УС, 50/2013-од лу ка УС, 98/2013-од лу ка УС, 132/2014 и 145/2014) и са чла ном Пра вил ни ка о са др жи ни, на чи ну и по ступ ку из ра де до ку ме на та про стор ног и ур ба ни стич ког пла ни ра ња ("Слу жбе ни гла сник РС", број 64/2015), О Г Л А Ш А В А Ј А В Н И У В И Д НАЦРТА ИЗМЕНА И ДОПУНА ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ СТА ЗА ЗДРА ВЉА У К.О. ВРД НИК Јавни увид нацрта Измена и допуна плана детаљне регулације Стаза здра вља у К.О. Врд ник (у да љем тек сту ПДР-а) одр жа ће се у тра ја њу од 30 да на, од до го ди не. На црт ПДР-а (тек сту ал ни и гра фич ки део) би ће из ло жен на Јав ни увид у Оп шти ни Ириг, у згра ди Оп шти не- у хо лу згра де, Ириг, ули ца Вој во де Пут ника бр. 1. Нацрт ПДР-а биће доступан на увид заинтересованој јавности: у аналогном и дигиталном облику у просторијама Службе за имовинско-прав не по сло ве и ур ба ни зам оп штин ске упра ве Ириг, Ириг, ули ца Војводе Путника бр. 1. у дигиталном облику на званичном сајту Општине Ириг, Јавна презентација нацрта ПДР-а биће одржана у Врднику у згради Касина, улица Милице Стојадиновић бр. 18, дана године у часова. Заинтересована правна и физичка лица могу доставити примедбе и сугестије у писаном облику Служби за имовинско-правне послове и урбанизам, Ириг, ул. Војводе Путника бр. 1, у току трајања јавног увида, закључно са године. Јавна седница Комисије за планове Општине Ириг одржаће се дана године у Иригу, у згради Општине Ириг, улица Војводе Путника бр. 1. Раду Комисије за планове на јавној седници могу присуствовати физичка лица и представници правних лица који су поднели примедбе у писаној форми у току трајања јавног увида. РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОПШТИНА ИНЂИЈА Oдељење за урбанизам комунално стамбене послове и заштиту жи вот не сре ди не ШЕФ СЛУЖБЕ, Радојица Јекнић, с.р. Број: / IV-02 Да на: го ди не Инђија Одељење за урбанизам, комунално стамбене послове и заштиту животне сре ди не Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја, на осно ву чла на 10. За ко на о процени утицаја на животну средину ("Службени гласник РС'', број 135/04 и 36/09) објављује: О Б А В Е Ш Т Е Њ Е о под не том зах те ву за од лу чи ва ње о по тре би про це не утицаја пројекта на животну средину Но си о лац про јек та ISA FLEX Д.о.о. из Ин ђи је, Го лу би нач ка број 120 поднео је захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину за изградњу пословно производног објекта намењеног производњи санитарне технике од пластичних и металних делова са управним делом на ка та стар ским пар це ла ма број 7566/2, 7566/3 и 7565/1 КО Ин ђи ја, на територији општине Инђија. Увид у документацију из захтева носиоца пројекта могућ је у периоду од 10 да на од да на об ја вљи ва ња овог огла са и то од го ди не до го ди не, сва ког рад ног да на у вре ме ну од ча со ва у про сторијама Одељења за урбанизам, комунално стамбене послове и заштиту животне средине Општинске управе општине Инђија, Цара Душана број 1. За ин те ре со ва на јав ност, ор га ни и ор га ни за ци је мо гу до ста ви ти сво ја мишље ња у пи са ној фор ми на адре су над ле жног ор га на, Оде ље ња за ур ба низам, комунално стамбене послове и заштиту животне средине Општинске управа општине Инђија, Цара Душана 1, за време трајања јавног увида. Оде ље ње за ур ба ни зам, комунално стамбене послове и заштиту животне средине Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић,марија Балабановић, Мирослав Нинковић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: (цен тра ла и телефакс), (маркетинг) redakcija@sremskenovine.co.rs, Те ку ћи ра чун: Banca Intesa Штам па "AПМ Принт", Нови Београд. ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко. Регистарски број НВ CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci ji Bi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad ( ) SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) -. - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, Ilu str. ; 45 cm Ne deq no. ISSN CO BISS.SR-ID

28 28 Среда, 25. октобар СПОРТСКИ РИБОЛОВ Такмичење је и ове го ди не има ло међународни карактер, а на сту пи ло је 86 ри бо ло ва ца Митровачко Удружење спортских ри бо ло ва ца би ло је у су бо ту, 21 септембра на Сави код Градске пијаце домаћин 17. по реду Смуђијаде која је по бу ди ла ве ле ко ин те ре со ва ње. На сту пи ло је чак 86 ри бо ло ва ца из Срби је и окол них зе ма ља. По ред Бе о грађа на, Но во са ђа на, Шап ча на и дру гих ме ста на ше зе мље, уче шће су узе ли и риболовци из Румуније, Хрватске, БиХ и Словеније. Први пут такмичење је организова но по но вим пра ви ли ма. Јер, са да је трајало, за разлику од ранијих година, је дан дан. Тач ни је, од 15 до 21 ча са. Но, ма да се ов де ра ди ло углав ном о пра вим знал ци ма ри бо ло вач ког спорта, ни је уло вљен ни је дан смуђ. То се до го ди ло још са мо јед ном и то 2007 године. Сходно правилима, бодовао се улов дру ге ри бе. Ухва ће но је укуп но 22 рибе, а нај ви ше шту ке. Све ча но про гла ше ње по бед ни ка и додела награда и признања обављено је у Дому пензионера. Извештај о одржа ном так ми че њу под нео је пот председник Златне рибице Дарко Кулић и уједно уручио награде и признања. Награда су се састаојале од пехара и ри бо ло вач ког при бо ра и опре ме. Победник овогодишње Смуђијаде OДБОЈКА Сму ђи ја да без сму ђа је Игор Бекеревић из Кла до ва, са 4325 по е на. Иза ње га су се пла си ра ли, Но воса ђа нин, Дарко Крстић и ри бо ло вац из Шап ца, Милош Томић. Уручена су признања и најмлађем и најстаријем учеснику такмичења. Специјално признање добио је члан Златне рибице Дарио Шпановић, за Ви зу ра бо ља од Сре ма ЖОК Ви зу ра - ГЖОК Срем 3:0 (25:21, 25:11, 25:17) Пе ха ри нај бо љи ма из у зе тан до при нос ор га ни за ци ји ове и претходних смуђијада. Осим такмичарског карактера Смуђијада, чије одржавање је помогао већи број спон зо ра, има ла је за циљ и про мо ви са ње ва ра лич ког ри бо ло ва и покрета Ухвати и пусти. С. Ло С. Ни ЏУ ДО Трогрлић и Диклић златни У веома доброј организацији Џудо клу ба Ру дар из Угље ви ка одр жан је де се ти по ре ду џу до тур нир за млађе категорије. Уче шће је узе ло пре ко 300 так ми чара из региона. Такмичари Џудо клуба Сирмијум из Сремске Митровице имали су сто по стот ни учи нак. Шест так мича ра ко ја су на сту пи ла на овом тур ниру осво ји ли су ме да ље. И овог пу та Огњен Трогрлић осваја злат ну ме да љу, по бе див ши све три борбе максималним резултатом. У осва ја њу злат не ме да ље при дру жио Ди клић на по сто љу му се мла ђа ни Никола Диклић који је из так ми че ња у так ми че ње све бо љи. Сре бр не ме да ље при па ле су Луки Но ва ко ви ћу и Давиду Перковићу. Док су се брон за ним ме да ља ма мо рали задовољити Дарко Матајић и Катарина Томић, ко ји су мо гли и бо ље. Клуб је имао и свог пред став ни ка међу делиоцима правде. Наиме организатор је указао поверење нашем џудо судији Ни ко ли Зељ ко ви ћу да су ди на овом међународном турниру. С. Н. " " Са ме ча у Ру ми Sremska Mitrovica Хала СЦ Рума, судије: Милинковић и Вуковић, делегат Ћук, гледалаца 200. У свом дру гом на сту пу у Су пер ли ги Србије одбојкашице ГЖОК Срема су гостовале у Руми екипе Визуре. Домаће играчице су ове године своје седиште из Новог Београда преместиле у Руму где играју утакмице Суперлиге Србије и Лиге шампиона. У првој утакмици су као домаћини у Руми угостили екипу Срема. Играчице Срема су храбро заиграле против екипе која у својим редовима има неколико репрезентативнки Србије и то им је донело предност у првом делу првог се та и вођ ство 9:6. Ипак су ис ку сне играчице Визуре стегле редове и преко од лич них Алек сић, Ерић и Ла зо вић сустигле гошће успешно привевши сет крају. До ми на ци ја ис ку сни је еки пе би ла је још очи ти ја у дру гом се ту а не што више отпора играчице Срема су пружиле у тре ћем се ту. У до ма ћој еки пи нај боље су би ле Ла зо вић и Алек сић а ме ђу играчицама Срема одлично је играла Душка Здјелар. У сле де ћем ко лу еки па Сре ма се као до ма ћин са ста је са из у зет но те шким про тив ни ком Же ле зни ча ром из Лајковца који спада у фаворите за највиши пла сман. ВИЗУРА: Ерић, Димић, Лозо, Мићуновић, Лазовић, Алексић, Веселиновић, Коцић Јована, Ћировић, Пејичић, Родић, Коцић Мила, тренер Дејан Десница СРЕМ: Ранковић, Марјановић, Здјелар, Милићевић, Убавић, Лукић, Михајловић, Бабић, Делић, Симић, Тадић, Копрић, тренер Драган Рађеновић, статистичар Марко Петрењ. С. Н. Цене смештаја Услуга Ноћење са доручком Дневни боравак Једнокреветна соба Двокреветна соба Трокреветна соба Фрушкогорска бб, 022/ Апартман 2.000, , , , , ,00

29 Среда, 25. октобар СПОРТ 29 КОШАРКА ГРУПА СРЕМ По бе да Сре ма Борбеном игром одличне кошаркашице Срема заслужено су тријумфовале и из утакмице у утакмицу играју све сигурније и бо ље У четвртом колу у пионирској конкурен ци ји пр вен ства Војводине група Срем, ЖКК Срем је по бе дио на гостовању екипу ЖКК Мла дост 014 из Пла ти че ва ре зул татом 59:46 (23:29). Борбеном игром одличне кошаркашице Срема заслужено су тријумфовале и из утак ми це у утак мицу играју све сигурније и бо ље. Тре нер Сре ма Никола Милошевић од лично је во дио еки пу са клу пе то ком меча, а шансе су добиле све играчице у жуто-црним дресовима. Нај е фи ка сни ја у по бед нич кој еки пи би ла је Анастасија Нићифоровић са 22 поена, Иконија Борић 15п, Владисла ва Ра да ко вић 14п, Тамара Тешић 6п, Ми ли ца Ди вљак 2п, Јелена Јанковић, Николина Мишков, Бојана Дринић, Светлана Костић, Сара Танасић, Милица Савић, Анђела Дринић, Кристина Момчиловић, Марина Васић. IN MEMORIAM КОШАРКА КОШАРКА КОШАРКАШКА ЛИГА СРБИЈЕ (М) Резултати утакмица 2. кола: Но ви Сад: Вој води на Мла дост Ад ми рал 95:104, Вр шац: Вр шац Дунав 72:61, Крагујевац: Раднички Беовук 72 75:86, Београд: Динамик Тамиш 70:62, Ваљево: Металац Слога 109:84, Суботица: Спартак Злати бор 91:80, Ча чак: Бо рац ОКК Бе о град 88: Бо рац : Вр шац : Спар так : Динамик : Металац : Младост Адмирал : Беовук : Зла ти бор : Ду нав : Та миш : Раднички : Сло га : ОКК Бе о град : Вој во ди на :212 2 Следеће коло: Бе о град: ОКК Бе о град Вој во дина, Чајетина: Златибор Борац, Краљево: Слога Спартак, Панчево: Тамиш Металац, Београд: Бе о вук 72 Ди на мик, Ст. Па зо ва: Ду нав Рад нички, Зе мун: Мла дост Ад ми рал - Вр шац. Д. Б. Сре ми це бо ље У сле де ћем ко лу у Срем ској Ми тровици ЖКК Срем дочекује у дербију екипу ЖКК Ста ра Па зо ва. С. Н. Сава Панковић ( ) Са ва Пан ко вић Дугогодишњи шаховски тренер, познати лингвиста и наставник руског језика и књижевности, Сава Панковић пре ми нуо је по сле кра ће и те шке бо лести у 91. го ди ни жи во та у Ин ђи ји. Ви ше од по ла ве ка др жао је ре дов ну шко лу ша ха у род ним Но вим Кар ловци ма - Са са ма и Ин ђи ји и као по у зда ни играч на сту пао за ле ген дар ни тим Ш.К. "Же ле зни цар" из Ин ђи је. Под вођством чувеног југословенског шаховског радника Стојана Дивића, Са ва Пан ко вић је са Мир са дом Љуцом, Јованом Зрнићем, Савом Живковићем и друговима пропутовао уздуж и попреко шаховске меридијане и паралеле дуж читаве Европе, проносећи славу српског и југословенског шаха као та да шње ве ле си ле древ не игре. Из ње го ве шко ле ша ха из ра стао је и донедавно светски првак шахиста са оште ће ним слу хом Вла ди мир Кла сан, као и читава плејада познатих мајсторских кандидата: Николић Стеван, Алексан дар Ке ниг, Ми лан Бо жић и дру ги. Несебично преносећи тајне шаха, Сава је као интелектуалац и педагог првог ре да де ци уса ђи вао не са мо љу бав пре ма ма гич ним цр но-бе лим по љи ма, већ и спознају да су поштовање противника, борбеност, истина и логичко раз ми шља ње са став ни део спорт ског духа и развоја младих људи. Сава Панковић ће остати упамћен као је дан од нај ве ћих и нај при стој нијих интелектуалаца модерног доба у Ин ђи ји и ши рој око ли ни. Као примеран породичан човек и врхунски лингвиста, користио је сваки слободан тренутак за дружење са шахов ском та блом. С. Н. ПРВА РЕГИОНАЛНА ЛИГА СЕВЕР (М) Резултати утакмица 4. кола: Н. Бе чеј: Је дин ство Крис Крос 68:67, Ку ла: Хај дук Рад нич ки 85:77, Вр бас: Вр бас Све ти Ђор ђе 59:54, Апа тин: Ду нав 2014 Мла дост Ве тер ник 63:84, Б. То по ла: То по ла Омла ди нац 75:68, Ру ма: Сло вен Но ва Па зо ва 84:91, Фу тог: Фу тог Ту па њац МД Срем 82: Срем : Младост Ветерник : Хај дук : Нова Пазова : Вр бас : Сло вен : Омла ди нац : Футог Тупањац МД : Је дин ство : Крис Крос : Раднички : Све ти Ђор ђе : То по ла : Ду нав :317 4 Следеће коло: С. Ми тро ви ца: Срем Је дин ство, Н. Па зо ва: Но ва Па зо ва Фу тог Ту па њац МД, Н. Ба нов ци: Омла ди нац Сло вен, Ве тер ник: Младост Ветерник Топола, Житиште: Свети Ђорђе Ду нав 2014, Ко вин: Рад нич ки Вр бас, Пан че во: Крис Крос - Хај дук. Д. Б. ФУДБАЛ ПРВА ЛИГА РЕЗУЛТАТИ 10. КОЛА: БАЧ КА ТО ПО ЛА: ТСЦ Будућност 1:0, ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ: Металац Динамо 0:2, ЧЕЛАРЕВО: ЧСК Пивара Бежанија, играли 23. октобра, ЈАГОДИНА: Јагодина Пролетер 2:2, БЕОГРАД: Синђелић Раднички (Пирот) 2:0, КРАГУЈЕВАЦ: Раднички 1923 Слобода 0:2, ЗЕМУН: Телеоптик Инђија 2:1. 1. Динамо : Синђелић : Пролетер : Металац : Раднички : ТСЦ : Но ви Па зар : Слобода : ЧСК Пи ва ра : Будућност : Инђија : Тем нић : Телеоптик : Јагодина : Бежанија : Раднички (П) :20 4 СЛЕДЕЋЕ КОЛО: ИН ЂИ ЈА: Ин ђи ја ТСЦ, УЖИ ЦЕ: Слобода Телеоптик, ВАРВАРИН: Телеоптик 1924 Рад нич ки 1923, ПИ РОТ: Рад нич ки Но ви Па зар, НО ВИ САД: Про ле тер Син ђе лић, БЕ О ГРАД: Бежанија Јагодина, ВРАЊЕ: Динамо ЧСК Пивара, ДОБАНОВЦИ: Будућност Металац. Ж. Р. СРПСКА ЛИГА ВОЈВОДИНА Резултати утакмица 10. кола: Пригревица: Брат ство 1946 Ду нав 4:0, Пан че во: Же ле зни чар Раднички /Ш/ 3:0, С. Митровица: Раднички Рад нич ки /НП/ 1:3, Су бо ти ца: Бач ка 1901 Бо рац 0:2, Зре ња нин: Рад нич ки Мла дост 5:1, Н. Ба новци: Омла ди нац Цр ве на Зве зда 3:1, Бе о чин: Цемент Ди на мо :1, Ку ла: ОФК Оџа ци Бе чеј :2. 1. Бе чеј : Бо рац : Динамо : Брат ство : Це мент : Омла ди нац : Раднички /НП/ : Раднички /З/ : Мла дост : ОФК Оџа ци /-3/ : Же ле зни чар : Цр ве на Зве зда : Ду нав : Бач ка : Раднички /СМ/ : Раднички /Ш/ :37 0 Следеће коло: Бе чеј: Бе чеј 1918 Брат ство 1946, Пан че во: Ди на мо 1945 ОФК Оџа ци, Но ви Сад: Цр ве на Зве зда Це мент, Б. Ја рак: Мла дост Омла ди нац, Са ку ле: Бо рац Рад нич ки /З/, Н. Пазова: Раднички Бачка 1901, Шид: Раднички Рад нич ки /СМ/, Ст. Ба нов ци: Ду нав - Же ле зни чар. ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА ЈУГ Д. Б. Резултати утакмица 10. кола: Ди вош: Хај дук Је дин ство 0:0, Бе шка: Хај дук Купи но во 1:1, Но ви Сад: Ка бел Сло га /Т/ 2:0, Но ви Сад: Славија Сремац 2:1, Белегиш: Подунавац Бо рац /НС/ 2:1, Чу руг: Хај дук Сло га /Е/ 1:1, Каћ: Ју го вић Ин декс 1:4, Ла ћа рак: ЛСК Бо рац /Ш/ 3:5. 1. Сло га /Е/ : Је дин ство : Бо рац /Ш/ : Хај дук /Д/ : Хај дук /Ч/ : Подунавац : Сло га /Т/ : Бо рац /НС/ : Ка бел : Ин декс : Хај дук /Б/ : Југовић : Сре мац : ЛСК : Славија : Купиново :24 2 Следеће коло: Шај каш: Бо рац Хај дук /Д/, Но ви Сад: Ин декс ЛСК, Ер де вик: Сло га Ју го вић, Но ви Сад: Бо рац Хај дук /Ч/, Вој ка: Сре мац По ду навац, Темерин: Слога Славија, Купиново: Купиново Ка бел, Ст. Па зо ва: Је дин ство Хај дук /Б/. СРЕМСКА ЛИГА Д. Б. Резултати утакмица 10. кола: Мар тин ци: Бо рац Будућност 0:3, Голубинци: Јадран Подриње 0:3, Врд ник: Ру дар Сло вен 4:1, Пу тин ци: ПСК Партизан 3:0, Д. Товарник: Слобода Љуково 1:0, Ру ма: Пр ви Мај Же ле зни чар 2:2, По пин ци: На пре дак Хрт ков ци 7:2, Кле нак: Бо рац Гра ничар :3. 1. Подриње : Граничар : Слобода : Же ле зни чар : Пр ви Мај : Бо рац /К/ : П С К : Ру дар : Будућност : На пре дак : Бо рац /М/ : Партизан /-3/ : Хртковци : Љуково : Сло вен : Ја дран :23 5 Следеће коло: Ада шев ци: Гра ни чар 1923 Борац /М/, Хрт ков ци: Хрт ков ци Бо рац /К/, Ин ђи ја: Же ле зни чар На пре дак, Љу ко во: Љу ко во Пр ви Мај, Ви то јев ци: Пар ти зан Сло бо да, Ру ма: Сло вен ПСК, М. Ми тро ви ца: Под ри ње Ру дар, С. Мо ћајски: Бу дућ ност - Ја дран. Д. Б. МЕЂУОПШТИНСКА ЛИГА СРЕМ Резултати утакмица 10. кола: Ман ђе лос: Фрушко го рац Мла дост 2:1, Бре стач: ОФК Бре стач Сло бо да 4:1, Н. Кар лов ци: По лет Фру шка Го ра 5:0, Би кић До: Би кић До До њи Срем :2, Обреж: Гра ни чар Зе ка Бу љу ба ша 1:0, Д. Петровци: Доњи Петровци Хајдук 4:3. Жарковац: На пре дак Ми тро 3:0, Чал ма: Сло га Гра ничар /К/ 5:1. 1. На пре дак : Д. Пе тров ци : Мла дост : Фрушкогорац : Граничар /О/ : По лет : ОФК Бре стач : Хај дук : Сло га : Фру шка Го ра : Ми трос : Зе ка Бу љу ба ша : До њи Срем : Би кић До : Слобода : Граничар /К/ :30 2 Следеће коло: Кузмин: Граничар Фрушкогорац, С. Митровица: Митрос - Слога, Вишњићево: Хајдук На пре дак, Рав ње: Зе ка Бу љу ба ша До њи Петровци, Пећинци. Доњи Срем 2015 Граничар /О/, Ру ма: Фру шка Го ра Би кић До, Ша шин ци: Слобода Полет, Буђановци: Младост ОФК Брестач. Д. Б. ОПШТИНСКА ЛИГА СТАРА ПАЗОВА, ИНЂИЈА, ИРИГ Резултати утакмица 8. кола: Ја зак: Цар Урош Пла ни нац 1:6, Кр че дин: Фру шко го рац Бо рац 2:1, Крњешевци: Слога Слога /М/ 2:1, Н. Слан ка мен: Ду нав ЧСК 3:0, Ириг: Рад нич ки Кру ше дол 1:0. Кру ше дол :10 17 Раднички :7 16 ЧСК :8 16 Ду нав :8 12 Сло га /М/ :13 12 Сло га /К/ :12 12 Пла ни нац :19 8 Фрушкогорац :11 6 Цар Урош :19 4 Бо рац :21 1 Следеће, последње, коло: Кру ше дол: Кру ше дол Цар Урош, Чор та нов ци: ЧСК Рад нич ки, Ма радик: Сло га Ду нав, Јар ков ци: Бо рац Сло га /К/, Ри ви ца: Пла ни нац - Фру шко го рац. ОФЛ ШИД Д. Б. РЕЗУЛТАТИ 10. КОЛА: ВА ШИ ЦА: На пре дак ОФК Бин гу ла 8:0, ШИД: Јад но та Је дин ство (М) 4:1, ЕРДЕВИК: Ердевик 2017 Сремац 3:2, ГИБАРАЦ: Синђелић Обилић :7, ЈАМЕНА: Граничар Је дин ство (Љ) 2:2, БА ЧИН ЦИ: ОФК Ба чин ци Омла ди нац 5:4. 1. На пре дак : Оби лић : Ердевик : ОФК Ба чин ци : Је дин ство (М) : Сре мац : Јед но та : ОФК Бин гу ла : Синђелић : Омла ди нац : Граничар : Је дин ство (Љ) :40 1 ОФЛ РУ МА ИРИГ Ж. Р. РЕЗУЛТАТИ 9. КОЛА: НИ КИН ЦИ: По лет 27. окто бар 2:1, РУ МА: Је дин ство Фру шко го рац 2:0, ДО БРИН ЦИ: Сре мац Је дин ство (П) 2:0, ГРА БОВ- ЦИ: Граничар Младост 6:0, НЕРАДИН: Војводина Сло га 0:1, СТЕ ЈА НОВ ЦИ: Бо рац Је дин ство (К) 2:6. 1. Је дин ство (Р) : Сло га : По лет : Сре мац : Је дин ство (К) : Фрушкогорац : Је дин ство (П) : Граничар : Бо рац : Мла дост : ок то бар : Вој во ди на :18 3 Ж. Р. ГФЛ СРЕМСКА МИТРОВИЦА Пр ви раз ред РЕЗУЛТАТИ 7. КОЛА: ВЕЛИКИ РАДИНЦИ: Борац Срем 0:4, БЕ ШЕ НО ВО: БСК Но ћај 10:2, ЛЕ ЖИ МИР: Пла ни нац Сло га 1:2, На пре дак је био сло бо дан. 1. БСК : Срем : Сло га : Пла ни нац : Но ћај : Наш ре дак : Бо рац :18 1 Ж. Р. ГФЛ СРЕМСКА МИТРОВИЦА Дру ги раз ред РЕЗУЛТАТИ 7. КОЛА: СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: Трговачки Змај 1:1, РАДЕНКОВИЋ: Борац Срем 1:3, БО СУТ: Бо сут Сре мац 1:7, Пла ни нац је слободан. 1. Сре мац : Срем : Полетарац : Трговачки : Змај : Бо сут :18 1 ОДБОЈКА СУПЕРЛИГА (Ж) Ж. Р. Резултати утакмица 2. кола: Клек: Клек МД Зре ња нин Ди на мо 3:0, Бе о град: Цр ве на Зве зда Је дин ство 3:1, Ру ма: Ви зу ра Итон Срем Тем по 3:0, Лај ко вац: Же ле зни чар Спар так, 3:1, Обре новац: ТЕНТ Пар ти зан 3:2. 1. Цр ве на Зве зда : Же ле зни чар : Визура : ТЕНТ : Је дин ство : Клек МД Зре ња нин : Спар так : Партизан : Динамо : Итон Срем Тем по :6 0 Следеће коло: Београд: Партизан Клек МД Зрењанин, Суботица: Спартак ТЕНТ, С. Митрови ца: Итон Срем Тем по Же ле зни чар, Ст. Па зо ва: Је дин ство Ви зу ра, Пан че во: Ди на мо Цр ве на Зве зда. Д. Б. СУПЕРЛИГА (М) Резултати утакмица 2. кола: Ст. Па зо ва: Је динство Рибница 3:0, Пожаревац: Млади радник Нови Пазар 2:3, Суботица: Спартак Спартак /Љ/ 3:0, Бе о град: Цр ве на Зве зда Вој во ди на НС Се ме 0:3, Крагујевац: Раднички Ниш 1:3. 1. Вој во ди на НС Се ме : Ниш : Но ви Па зар : Мла ди рад ник : Је дин ство : Спар так /С/ : Раднички : Рибница : Цр ве на Зве зда : Спар так /Љ/ :6 0 Следеће коло: Ниш: Ниш Је дин ство, Н. Сад: Војво ди на НС Се ме Рад нич ки, Љиг: Спар так Црве на Зве зда, Но ви Па зар: Но ви Па зар Спар так /С/, Краљево: Рибница Млади радник. ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ (Ж) Д. Б. Резултати утакмица 2. кола: Фу тог: Фу тог Рода 0:3, Н. Ба нов ци: Омла ди нац ФОК 0:3, Ужи це: Је дин ство Уб 1:3, Вра ње: Вра ње Бе о град 2:3, Г. Ми ла но вац: Та ко во ЗХ Гим на зи ја лац 3:0, Сме дерево: Смедерево Ваљево 3:1. 1. Смедерево : Ф О К : Уб : Београд : Вра ње : Таково ЗХ : Ро да : Ваљево : Омла ди нац : Је дин ство : Фу тог : Гимназијалац :6 0 Следеће коло: Ваљево. Ваљево Футог, Краљево: Гимназијалац Смедерево, Београд: Београд Та ко во ЗХ, Уб: Уб Вра ње, Фу тог: ФОК Је динство, Бе о град: Ро да - Омла ди нац. Д. Б.

30 30 Среда, 25. октобар На осно ву чла на 64. став 3. За ко на о по љо при вред ном зе мљи шту («Сл.гла сник РС», број 62/06, 69/08-др за кон, 41/09, 112/2015 и 80/2017), Правилникa о усло ви ма и по ступ ку да ва ња у за куп и на ко ри шће ње по љо при вред ног зе мљи шта у државној својини («Сл.гла сник РС», бр.16/2017) и чла на 1 Од лу ке о од ре ђи ва њу над ле жног ор га на за спро во ђе ње по ступ ка да ва ња у за куп по љо при вред ног зе мљи шта у др жав ној сво ји ни («Сл.гла сник оп шти на Сре ма» број 26/06), пред сед ник оп шти не Ста ра Па зо ва је да на го ди не, до нео ОДЛУКУ О РАСПИСИВАЊУ ЈАВНОГ ОГЛАСА ЗА ДАВАЊЕ У ЗАКУП И НА КОРИШЋЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА У ДРЖАВНОЈ СВОЈИНИ У ОПШТИНИ СТАРА ПАЗОВА и рас пи су је О Г Л А С ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ПИСАНИХ ПОНУДА ЗА ДАВАЊЕ У У ЗАКУП И НА КОРИШЋЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА У ДРЖАВНОЈ СВОЈИНИ У ОПШТИНИ СТАРА ПАЗОВА I - Предмет јавног надметања - 1. Рас пи су је се оглас за при ку пља ње пи са них по ну да у пр вом кру гу за да ва ње у за куп и на ко ри шће ње по љо при вредног земљишта у државној својини у општини Стара Пазова у следећим катастарским општинама: KO Површина (ха,ари, м2) Почетна цена ( дин / ха) Депозит (дин) 20% Број јавног надметања Период закупа (год) БЕЛЕГИШ 1 0, БЕЛЕГИШ 2 0, БЕЛЕГИШ 3 0, БЕЛЕГИШ 4 0, БЕЛЕГИШ 5 0, БЕЛЕГИШ 6 0, БЕЛЕГИШ 7 0, БЕЛЕГИШ 8 1, БЕЛЕГИШ 9 0, БЕЛЕГИШ 10 0, БЕЛЕГИШ 11 0, БЕЛЕГИШ 12 0, БЕЛЕГИШ 13 1, БЕЛЕГИШ 14 0, БЕЛЕГИШ 15 2, БЕЛЕГИШ 16 0, БЕЛЕГИШ 18 1, БЕЛЕГИШ 19 0, БЕЛЕГИШ 20 1, БЕЛЕГИШ 21 0, БЕЛЕГИШ 22 1, БЕЛЕГИШ 23 4, БЕЛЕГИШ 24 0, БЕЛЕГИШ 25 1, БЕЛЕГИШ 26 1, БЕЛЕГИШ 27 0, БЕЛЕГИШ 28 0, БЕЛЕГИШ 29 1, БЕЛЕГИШ 30 0, БЕЛЕГИШ 31 3, БЕЛЕГИШ 32 2, БЕЛЕГИШ 33 0, БЕЛЕГИШ 34 2, БЕЛЕГИШ 35 1, БЕЛЕГИШ 36 0, БЕЛЕГИШ 37 0, БЕЛЕГИШ 38 0, БЕЛЕГИШ 40 0, БЕЛЕГИШ 41 0, БЕЛЕГИШ 42 1, БЕЛЕГИШ 43 2, БЕЛЕГИШ 44 1, БЕЛЕГИШ 45 2, БЕЛЕГИШ 46 0, БЕЛЕГИШ 47 1, БЕЛЕГИШ 48 3, БЕЛЕГИШ 49 0, БЕЛЕГИШ 50 0, БЕЛЕГИШ 51 0, БЕЛЕГИШ 52 0, БЕЛЕГИШ 53 1, БЕЛЕГИШ 54 0, БЕЛЕГИШ 55 0, БЕЛЕГИШ 56 0, БЕЛЕГИШ 57 0, БЕЛЕГИШ 58 0, БЕЛЕГИШ 59 0, БЕЛЕГИШ 60 1, БЕЛЕГИШ 61 0, ВОЈ КА 62 0, ВОЈ КА 63 2, ВОЈ КА 64 4, ВОЈ КА 65 5, ВОЈ КА 66 0, ВОЈ КА 67 0, ВОЈ КА 68 0, ВОЈ КА 69 1, ВОЈ КА 70 0, ВОЈ КА 71 1, ВОЈ КА 73 0, ВОЈ КА 74 47, ВОЈ КА 75 0, ВОЈ КА 76 0, ВОЈ КА 77 0, ВОЈ КА 78 0, ВОЈ КА 79 1, Степен заштите KO Површина (ха,ари, м2) Почетна цена ( дин / ха) Депозит (дин) 20% Број јавног надметања Период закупа (год) ВОЈ КА 80 1, ВОЈ КА 81 0, ВОЈ КА 82 0, ВОЈ КА 83 0, ВОЈ КА 85 0, ВОЈ КА 86 1, ВОЈ КА 89 18, ВОЈ КА 94 0, ВОЈ КА 96 6, ВОЈ КА 97 1, ВОЈ КА 98 0, ВОЈ КА 101 0, ВОЈ КА 103 1, ВОЈ КА 104 0, ВОЈ КА , ГОЛУБИНЦИ 106 4, ГОЛУБИНЦИ 107 1, ГОЛУБИНЦИ 108 0, ГОЛУБИНЦИ 109 0, ГОЛУБИНЦИ 110 0, ГОЛУБИНЦИ 111 0, ГОЛУБИНЦИ 112 1, ГОЛУБИНЦИ 114 5, ГОЛУБИНЦИ 115 4, ГО ЛУ БИН ЦИ 116 3, ГОЛУБИНЦИ 117 1, ГОЛУБИНЦИ 118 0, ГОЛУБИНЦИ 119 1, ГОЛУБИНЦИ 120 1, ГОЛУБИНЦИ 121 2, ГОЛУБИНЦИ 122 0, ГОЛУБИНЦИ 123 1, ГОЛУБИНЦИ 124 0, ГОЛУБИНЦИ 125 0, ГОЛУБИНЦИ 126 1, ГОЛУБИНЦИ 127 0, ГОЛУБИНЦИ 128 0, ГОЛУБИНЦИ 129 0, ГОЛУБИНЦИ 130 5, ГОЛУБИНЦИ 131 0, ГОЛУБИНЦИ 132 0, ГОЛУБИНЦИ 133 0, ГОЛУБИНЦИ 134 0, ГОЛУБИНЦИ 135 0, ГОЛУБИНЦИ 136 0, ГОЛУБИНЦИ 137 0, ГОЛУБИНЦИ 138 2, ГОЛУБИНЦИ 139 1, ГОЛУБИНЦИ 141 2, ГОЛУБИНЦИ 142 0, ГОЛУБИНЦИ 143 1, ГОЛУБИНЦИ 144 0, ГОЛУБИНЦИ 145 0, ГОЛУБИНЦИ 146 0, ГОЛУБИНЦИ 147 0, ГОЛУБИНЦИ 148 1, ГОЛУБИНЦИ 149 2, ГОЛУБИНЦИ 150 2, ГОЛУБИНЦИ 151 0, ГОЛУБИНЦИ 152 0, ГОЛУБИНЦИ 153 0, ГОЛУБИНЦИ 154 0, ГОЛУБИНЦИ 155 0, ГОЛУБИНЦИ 156 0, ГОЛУБИНЦИ 157 0, ГОЛУБИНЦИ 158 0, ГОЛУБИНЦИ 159 0, ГОЛУБИНЦИ 160 0, ГОЛУБИНЦИ 161 0, ГОЛУБИНЦИ 162 0, ГОЛУБИНЦИ 163 0, ГОЛУБИНЦИ 164 0, ГОЛУБИНЦИ 165 0, ГОЛУБИНЦИ 166 0, ГОЛУБИНЦИ 167 0, ГОЛУБИНЦИ 168 1, Степен заштите KO Површина (ха,ари, м2) Почетна цена ( дин / ха) Депозит (дин) 20% Број јавног надметања Период закупа (год) ГОЛУБИНЦИ 169 0, ГОЛУБИНЦИ 170 0, ГОЛУБИНЦИ 171 0, ГОЛУБИНЦИ 172 0, ГОЛУБИНЦИ 173 0, ГОЛУБИНЦИ 174 0, ГОЛУБИНЦИ 175 0, ГОЛУБИНЦИ 176 1, ГОЛУБИНЦИ 177 2, ГОЛУБИНЦИ 179 2, ГОЛУБИНЦИ 180 0, ГОЛУБИНЦИ 181 0, ГОЛУБИНЦИ 182 0, ГОЛУБИНЦИ 183 0, ГОЛУБИНЦИ 184 0, ГОЛУБИНЦИ 185 0, ГОЛУБИНЦИ 186 1, ГОЛУБИНЦИ 187 0, ГОЛУБИНЦИ 188 0, ГОЛУБИНЦИ 189 0, ГОЛУБИНЦИ 190 0, ГОЛУБИНЦИ , ГОЛУБИНЦИ , ГОЛУБИНЦИ 194 0, ГОЛУБИНЦИ , ГОЛУБИНЦИ 197 0, ГОЛУБИНЦИ 198 1, ГОЛУБИНЦИ , ГОЛУБИНЦИ 200 0, ГОЛУБИНЦИ , ГОЛУБИНЦИ 202 0, ГОЛУБИНЦИ 203 0, ГОЛУБИНЦИ 204 2, ГОЛУБИНЦИ 205 1, ГОЛУБИНЦИ 206 0, ГОЛУБИНЦИ 207 0, ГОЛУБИНЦИ 208 1, ГОЛУБИНЦИ 209 3, ГОЛУБИНЦИ 210 0, ГОЛУБИНЦИ 211 1, ГОЛУБИНЦИ 212 5, ГОЛУБИНЦИ 213 0, ГОЛУБИНЦИ 214 1, ГОЛУБИНЦИ 215 1, ГОЛУБИНЦИ 216 0, ГОЛУБИНЦИ 217 0, ГОЛУБИНЦИ 218 0, ГОЛУБИНЦИ 219 1, ГОЛУБИНЦИ 220 0, ГОЛУБИНЦИ 221 0, ГОЛУБИНЦИ 222 0, ГОЛУБИНЦИ 223 0, ГОЛУБИНЦИ 224 1, ГОЛУБИНЦИ 225 0, ГОЛУБИНЦИ 226 0, ГОЛУБИНЦИ 227 0, ГОЛУБИНЦИ , ГОЛУБИНЦИ 230 0, ГОЛУБИНЦИ 231 0, ГОЛУБИНЦИ 232 0, КРЊЕШЕВЦИ 233 0, КРЊЕШЕВЦИ 234 1, КРЊЕШЕВЦИ 235 0, КРЊЕШЕВЦИ 236 1, КРЊЕШЕВЦИ 237 0, КРЊЕШЕВЦИ 238 4, КРЊЕШЕВЦИ , КРЊЕШЕВЦИ , КРЊЕШЕВЦИ 241 1, КРЊЕШЕВЦИ , КРЊЕШЕВЦИ 243 9, НОВА ПАЗОВА 244 0, НОВА ПАЗОВА 246 0, НОВА ПАЗОВА , НОВА ПАЗОВА , НОВА ПАЗОВА , Степен заштите

31 Среда, 25. октобар KO Површина (ха,ари, м2) Почетна цена ( дин / ха) Депозит (дин) 20% Број јавног надметања Период закупа (год) , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , Степен заштите KO Површина (ха,ари, м2) 2. Увид у документацију: графички преглед катастарских парцела по катастарским општинама и списак парцела по формираним јавним надметањима (комплексима), ко ја су пред мет из да ва ња у за куп и на ко ри шће ње, мо же се из вр ши ти у згра ди Општи не Ста ра Па зо ва, у кан це ла ри ји бр 1, IV спрат, сва ког рад ног да на од 8,00 до 15,00 часова. Кон такт осо ба Ра ди вој Се ку лић, тел. 022/ , ло кал Зе мљи ште из овог огла са да је се у ви ђе ном ста њу. 4. Оби ла зак по љо при вред ног зе мљи шта, ко је се да је у за куп и на ко ри шће ње може се из вр ши ти: за КО Бе ле гиш, Ста ри Ба нов ци и Сур дук да на го ди не од 9:00 ча со ва за КО Но ва Па зо ва и Ста ра Па зо ва да на го ди не од 9:00 ча со ва за КО Вој ка, Кр ње шев ци и Го лу бин ци да на го ди не од 9:00 ча со ва 5. Уко ли ко на кон рас пи си ва ња Огла са за јав но над ме та ње за за куп и на ко ри шћење пољопривредног земљишта у државној својини дође до промена површине из огла са по би ло ком за кон ском осно ву, да љи по сту пак да ва ња по љо при вред ног земљи шта у за куп и на ко ри шће ње ће се спро ве сти са мо за та ко утвр ђе ну по вр ши ну земљишта. 6. Све трошкове који настану по основу закупа и коришћења пољопривривредног земљишта у државној својини сноси лице које добије то земљиште у закуп, односно на ко ри шће ње. 7. Зе мљи ште из овог Огла са да је се у за куп и на ко ри шће ње ис кљу чи во за по љопривредну производњу, не може се користити у друге сврхе. 8. Пољопривредно земљиште у државној својини груписано у јавна надметања озна че на * и ** у та бе ли тач ке 1. овог огла са ни је би ло из да то нај ма ње по след ње три агроекономске године и није било предмет коришћења. 9. Зе мљи ште из овог огла са не мо же се да ва ти у под за куп. II Почетна цена ( дин / ха) Депозит (дин) 20% Услови за пријављивање на јавно надметање- Број јавног надметања Период закупа (год) Степен заштите 354 0, , , , , , , , СУРДУК 362 1, СУРДУК 363 0, СУРДУК 364 0, СУРДУК 365 1, СУРДУК 366 1, СУРДУК 367 0, СУРДУК 368 0, СУРДУК 369 6, СУРДУК , СУРДУК , СУРДУК , СУРДУК 374 0, СУРДУК 375 1, СУРДУК 376 4, СУРДУК , СУРДУК 378 2, СУРДУК 379 2, СУРДУК , СУРДУК 381 0, , , УКУП- НО 1373, Пра во уче шћа у јав ном над ме та њу за да ва ње у за куп по љо при вред ног зе мљишта у државној својини има: - фи зич ко ли це ко је је упи са но у Ре ги стар по љо при вред них га здин ста ва и на ла зи се у активном статусу најмање три године, са пребивалиштем најмање три године у катастарској општини на којој се налази земљиште које је предмет закупа и које је власник најмање 0,5 ха пољопривредног земљишта; - фи зич ко ли це - упи са но у Ре ги стар по љо при вред них га здин ста ва и на ла зи се у активном статусу најмање три године, са пребивалиштем најмање три године на те ри то ри ји је ди ни це ло кал не са мо у пра ве ко ја спро во ди јав но над ме та ње, а чи ја се парцела граничи са земљиштем у државној својини које је предмет закупа; - прав но ли це ко је је упи са но у Ре ги стар по љо при вред них га здин ста ва и на ла зи се у ак тив ном ста ту су нај ма ње три го ди не, ко је је вла сник по љо при вред ног зе мљишта нај ма ње 10 ха у ка та стар ској оп шти ни у ко јој се на ла зи зе мљи ште ко је је пред мет закупа и има седиште на територији јединице локалне самоуправе којој припада та катастарска општина. 2. Право учешћа у јавном надметању за давање на коришћење пољопривредног земљишта у државној својини за бројеве јавних надметања означених * и ** у табели тач ке 1. овог огла са има: - фи зич ко и прав но ли це ко је је упи са но у Ре ги стар по љо при вред них га здин ста ва и на ла зи се у ак тив ном ста ту су-за по љо при вред ну про из вод њу; - фи зич ко и прав но ли це ко је је упи са но у Ре ги стар по љо при вред них га здин ста ва и на ла зи се у ак тив ном ста ту су, уз оба ве зу да у ро ку на ве де ном у уго во ру о ко ри шћењу при ба ве одо бре ње за ин ве сти ци о не ра до ве ко је да је Ми ни стар ство и то у скла ду са чла ном 67. За ко на о по љо при вред ном зе мљи шту- за про из вод њу енер ги је из обновљивих извора од биомасе и сточарства. 3. Испуњеност услова за пријављивање на јавно надметање за закуп пољопривред ног зе мљи шта у др жав ној сво ји ни по ну ђач до ка зу је фо то ко пи ја ма сле де ћих докумената: - доказ о месту пребивалишта три године за физичка лица; - извод из привредног регистра (не старији од шест месеци до дана објављивања огласа) као доказ да има седиште на територији јединице локалне самоуправе којој припада катастарска општина у којој се налази земљиште које је предмет закупа за правна лица; - по твр да о ак тив ном ста ту су у Ре ги стру по љо при вред них га здин ста ва за три године; - из вод из јав не еви ден ци је о не по крет но сти као до каз о вла сни штву нај ма ње 0,5 ха пољопривредног земљишта за физичка лица (не старији од шест месеци); - из вод из јав не еви ден ци је о не по крет но сти и ка та стар ски план као до каз о власни штву по љо при вред ног зе мљи шта ко је се гра ни чи са зе мљи штем ко је је пред мет закупа за физичка лица (не старији од шест месеци); - из вод из јав не еви ден ци је о не по крет но сти као до каз о вла сни штву нај ма ње 10 ха пољопривредног земљишта правног лица у катастарској општини у којој се налази земљиште које је предмет закупа (не старији од шест месеци). 4. Испуњеност услова за пријављивање за коришћење пољопривредног земљишта у државној својини за пољопривредну производњу за бројеве јавних надметања озна че них * у та бе ли тач ке 1. овог огла са по ну ђач до ка зу је фо то ко пи ја ма сле де ћих докумената: - фо то ко пи јом лич не кар те или очи та ном лич ном кар том за лич не кар те са чи пом за фи зич ка ли ца, од но сно, фо то ко пи јом из во да из при вред ног ре ги стра (не ста ри ји од шест месеци до дана објављивања огласа) за правна лица; - по твр да о ак тив ном ста ту су у Ре ги стру по љо при вред них га здин ста ва. 5. Испуњеност услова за пријављивање на јавно надметање за коришћење пољопри вред ног зе мљи шта у др жав ној сво ји ни за про из вод њу енер ги је из об но вљи вих из во ра од би о ма се и сто чар ства по ну ђач за бро је ве јав них над ме та ња озна че них ** у табели тачке 1. овог огласа доказује фотокопијама следећих докумената: - по твр да о ак тив ном ста ту су у Ре ги стру по љо при вред них га здин ста ва; - за прав на ли ца - из вод из при вред ног ре ги стра (не ста ри ји од шест ме се ци до да на об ја вљи ва ња огла са) са по дат ком да је ли це ре ги стро ва но за про из вод њу енерги је из об но вљи вих из во ра од би о ма се и сто чар ства и енер гет ска до зво ла од но сно са гла сност над ле жног ор га на, ко ју до ста вља нај ка сни је у ро ку од две го ди не од дана за кљу че ња Уго во ра о ко ри шће њу са Ми ни стар ством по љо при вре де, шу мар ства и водопривреде; - за фи зич ка ли ца Уго вор са про из во ђа чем енер ги је ко га снаб де ва си ро ви ном, а који има енергетску дозволу односно сагласност надлежног органа; 6. Понуђачи су дужни да пре почетка јавног надметања доставе оригинале докуме на та из тач ке 3, 4 и 5. овог одељ ка на увид Ко ми си ји за спро во ђе ње по ступ ка јав ног над ме та ња. Нај по вољ ни ји по ну ђач је ду жан да на кон за кљу че ња за пи сни ка са јав ног надметања, преда оригинале докумената из тачке 3, 4 и 5. овог одељка Комисији за спро во ђе ње по ступ ка јав ног над ме та ња, ко ја раз ма тра до ку мен та ци ју и утвр ђу је испу ње ност усло ва из овог огла са. 7. По ну ђач или ње гов овла шће ни пред став ник ду жан је да при су ству је јав ном надметању, у супротном се сматра да је одустао од јавног надметања. 8. Овлашћени представник понуђача дужан је да достави оверено пуномоћје од стра не над ле жног ор га на Ко ми си ји за спро во ђе ње по ступ ка јав ног над ме та ња пре по чет ка јав ног над ме та ња. Овла шће ни пред став ник мо же за сту па ти са мо јед ног понуђача на јавном надметању. 9. По ну ђа чи су ду жни да за јед но са при ја вом за јав но над ме та ње до ста ве до каз о уплати депозита у тачном динарском износу наведеном у табели тачке 1. овог огласа, за свако јавно надметање појединачно, на рачун Општинске управе Стара Пазова број: , по зив на број 72235, мо дел Свим понуђачима, осим најповољнијем, уплаћени депозит ће се вратити након јавног надметања. Најповољнијем понуђачу депозит ће бити урачунат у годишњу закупнину. У случају да најповољнији понуђач одустане од своје понуде депозит се не вра ћа. Де по зит се не вра ћа ни по ну ђа чу ко ји је од лу ком Ко ми си је за спро во ђење поступка јавног надметања удаљен са јавног надметања због нaрушaвaња рeда и ди сци пли не. 11. Уколико понуђена цена прелази двоструки износ почетне цене, потребно је да најповољнији понуђач, након отварања понуда, у току надметања, допуни депозит до 50% по ну ђе не це не. 12. Јавнo надметање ће се одржати уколико буде благовремено достављена најма ње јед на при ја ва. 13. Право закупа и коришћења пољопривредног земљишта у државној својини не ма ју прав на и фи зич ка ли ца упи са на у Ре ги стар по љо при вред них га здин ста ва ко ја: 1) су у па сив ном ста ту су; 2) ни су ис пу ни ла све оба ве зе из прет ход них или те ку ћих уго во ра о за ку пу по љопривредног земљишта у државној својини; 3) су извршила ометање поседа пољопривредног земљишта у државној својини; 4) су нарушавала несметано одвијање било ког дела поступка јавног надметања при ли ком да ва ња по љо при вред ног зе мљи шта у др жав ној сво ји ни у за куп; 5) су бес прав но ко ри сти ла по љо при вред но зе мљи ште у др жав ној сво ји ни; 6) су да ла за ку пље но по љо при вред но зе мљи ште у др жав ној сво ји ни у под за куп. III Документација за пријављивање на јавно надметање 1. формулар за пријављивање (попуњен у целости и потписан); 2. доказ о уплати депозита; 3. за за куп по љо при вред ног зе мљи шта у др жав ној сво ји ни до ку мен та ци ју на ве дену у де лу II тач ка 3. овог огла са; 4. за ко ри шће ње по љо при вред ног зе мљи шта у др жав ној сво ји ни за по љо привредну производњу документацију наведену у делу II тачка 4. овог огласа; 5. за коришћење пољопривредног земљишта у државној својини за производњу енергије из обновљивих извора од биомасе и сточарства документацију наведену у де лу II тач ка 5. овог огла са; Формулар пријаве и адресиране коверте, односно штампане налепнице са адресом општине, се могу преузети сваког радног дана на писарници општине Стара Пазова. Потребно је да се понуђач благовремено упозна са саржајем формулара пријаве. При ја ва на оглас се под но си у за тво ре ној ко вер ти на ко јој мо ра да пи ше: На пред њој стра ни: спровођење поступка давања у закуп пољопривредног земљишта у државној својини На зад њој стра ни: Заједно са пријавом на оглас доставља се наведена документација. IV Рок за под но ше ње при ја ве Рок за подношење документације за пријављивање је до 15,00 сати, дана го ди не. Бла го вре ме ним ће се сма тра ти све при ја ве ко је стиг ну у пи сар ницу Oпш тинске упра ве оп шти не Ста ра Па зо ва до на ве де ног ро ка, без об зи ра на на чин достављања. Не бла го вре ме не и не пот пу не при ја ве не ће се раз ма тра ти. V Јавно надметање - Јав но над ме та ње за да ва ње у за куп и на ко ри шће ње зе мљи шта из де ла I. тач ке и то: За све КО да на го ди не са по чет ком у 10,00 ча со ва. VI - Плаћање закупнине - Закупнина ће бити прерачуната у eвре по средњем курсу Народне банке Србије на дан јавног надметања. За куп ни на се пла ћа уна пред у ди нар ској про тив вред но сти по сред њем кур су Народ не бан ке Ср би је на дан упла те. VII Упла та за куп ни не и сред ства обез бе ђе ња пла ћа ња - Нај по вољ ни ји по ну ђач је у оба ве зи да у ро ку од 8 да на од прав но сна жно сти одлу ке до ста ви до каз о упла ти за куп ни не у из но су утвр ђе ном пра во сна жном од лу ком о да ва њу у за куп по љо при вред ног зе мљи шта у др жав ној сво ји ни, ума ње ном за из нос упла ће ног де по зи та, ко је ће до ста ви ти Ми ни стар ству по љо при вре де, шу мар ства и во до при вре де пре ко Oпш тинске упра ве оп шти не Ста ра Па зо ва. Уко ли ко је пе ри од за ку па ду жи од јед не го ди не, за куп ни на се пла ћа нај ка сни је до 30.септембра за сваку наредну годину закупа, а уз уплатницу за прву годину закупа потребно је доставити и : мљишта или или бе ђе ња пла ћа ња за куп ни не, а ко ји ће се у слу ча ју ре дов ног пла ћа ња ра чу на ти као пла ће на за куп ни на за по след њу го ди ну за ку па Ову од лу ку об ја ви ти у не дељ ном ли сту «Срем ске но ви не», на огла сној та бли Општин ске упра ве Ста ра Па зо ва и ме сним кан це ла ри ја ма, и на веб стра ни, с тим што ће се рок за под но ше ње при ја ва ра чу на ти од да на об ја вљи ва ња у не дељ ном ли сту «Сремске новине»

32 32 Среда, 25. октобар Човек звани булдожер Си ла зи низ па ди ну у чи ји је усек ту, одмах на почекту Прњавора бешеновског смештена викендица Стеве Дукића. Гад но је то вре ме до шло ка да од се ла остану само викендаши и богати странци ко ји ма раз ја пље ни нов ча ни ци пла ћа ју ужи так у оно ме што и ми, про ле те ри овда шњи зна мо да ва ља. Подбочен некаквом мотком невешто претвореном у од ситне фигуре тек нешто ма њи ста рач ки штап, оде вен у прљаве чакшире и подерани џемпер чију боју, сакривену наслагама прашине само још Бог мо же да од го нет не, па по кри вен не ка квим пла вим кач ке том као ка квим ту роб ним обла ком, раз лог мог до ла ска у Прањ вор ла га но се спу шта низ фру шкогорску косину. Корак лаган и ситан, као код највећих мајстора кола, ослонац стабилан попут оног изједначеног динара, ре шен да се са ви си на си гур но спу сти у под нож је. А по сле шта Бог да! - То мић Во јо! уз ви ку је у два ко ра ка до ме не. Пру жа ру ку и сте же чвр сто. А зна ју ме као Ва ју. Та ко и ста ви ако не што бу деш пи сао о ме ни. Под Во јом ме ни ко не ће пре по зна ти. А зо ву ме још и Булдожер! Ја сам ти из ва дио ви ше ста ба ла по овим шу ма ма не го ико дру ги! Ши шам, бријем, улепшавам где је ружно, крчим, те рам је же ве, све што тре ба, мој го спо дине и пријатељу. Док сам ја ла га но из тор бе из вла чио дик та фон и апа рат, Ва ја је, за ва љен у напуклу пласичну столицу чврсто стегао про хлад ну фла шу пи ва. За око ми за падоше његове шаке, несразмерно веће у од но су на оста так фи гу ре. Та кве сам послед њи пут ви део код свог де де, а и он је био нека врста булдожера. Уосталом, снага булдожера и јесте у његовим кашикама... За пла ту на ди мак! До пензије, Ваја је радио у Митросу. Ка ко и шта ни сам се тру дио да са знам. То ми је от кри ла пен зи ја од ди на ра. Радећи тешке физичке послове, постао Деда Ваја је по знат на свим стра на ма па и да нас у реду стоје да закажу код сићуравог осамдесетогодишњака који у пословима које ра ди не ви ди му ку и не зго ду, већ иза зов ви ше. Кр чио је та мо где ни ко ни је мо гао и хтео: у Лаћарку, Лежимиру, Дивошу, Чалми, Прњавору, Радинцима, Обреновцу... све до Сте ја но ва ца где је и за ра дио свој надимак. - Су бо та је би ла, ку ћи се дим и спре мам се да су тра идем на пе ца ње у Ман ђе лос. Мајстори дошли, двојица њих из Стејанова ца. Умро је је дан тај мај стор, Бра ца, и то млад... а шта ћеш... Ка же тај Бра ца мени: Е Вла јо, ја до шао по те бе има мо посао. Опет, ја увек имам по сла, ка жем де ти ме ни ка жи ко ли ки је по сао, не во лим ја да за по чи њем сто ства ри у исто вре ме. Јед на по јед на. Ка же не зна тач но. Ре ко ка ко не знаш, па шта је у пи та њу. Ка же пањ да се ва ди. Где је пи там ја. Са знам да је у дво ри шту, да има луф та да се зе мља раз ба ца и да је још си ров по што је го дину да на ра ни је исе чен. Шта да ра дим... не тре ба ми још по сла, не де љом ни ка ко, ал' ви дим да је гад но, да је до шло до кра ја. Мо ра се по мо ћи, па и при хва тим. Же на донесе ракију и када смо слистили литрачу, Уз брд о-низ бр до ка же онај дру ги да је по сао мо мач ки, да је ста бло у преч ни ку окру гла стот ка и да су пробали багером да га из ва ле па ни шта. Ре ко, ко вам је на ло жио да до ме не до ђете?! Ја стар већ, оно ни ба гер ни је мо гао, а ја ћу. Ве ле они да су чу ли та мо од не ких ком ши ја да то са мо ја мо гу ура ди ти. Диг нем се у не де љу и ме сто при бо ра за пе ца ње, спа ку јем алат и хај де сам на ледине, у Стејановце. Протумарам по селу и на ђем ку ћу. Ја до шао, а га зда у Ле жимиру! Каже ми газдарица море ли ракија? Ре ко мо ре! Ка фа? Мо ре и то! По пи јем две и одем да ви дим пањ. Кад сам ја до шао ви дим да је преч ник 120, а не 100 ка ко су ми ре кли! Гле дам ја та ко, са ви јем се, загле дам, ћи рим као сле по ку че, ви дим жиле де бе ле као сам што сам! Сад, шта је ту је, на зад се не ма. Кре нем да ко пам. Ту ци, ту ци, ту ци... све док ни сам на пра вио ру пу довољно дубоку да у њу комотно можеш ле ћи. Свог га пот ко пам. Мо рао сам та ко да у слу ча ју ву че трак то ром ви диш где је жи ла. Два ипо ме тра од па ња сам ја раскопао. Тек по сле не ког вре ме на ето га мајстор. Сав ве сео ви че Вла јо хо ће ли то?! Сме јем се ја, ре ко да си ро штиљ пе као не би ме звао. А не мо гу кас'ти... пи та он шта тре ба, ја му ка жем. Ра ди мо ми, кад ето ти око је дан сат ком ши ја, ка же да по мог не мај сто ру Бра ци. Ваљ да је до та да ра дио ком ши ни цу... ко зна! А не ка је, ко има време на не ка и ра ди. И ми удри и удри и да ље и са ста ви ли се. Кад смо се спо ји ли, на ва ли ли да Фергусоном чупају. А не можеш убедити да не иде, по се кли та ње, а оста ви ли де бље жиле. Вичу они пусти ти нама. Реко добро. Ву ку они, а ни шта, као да ни смо би ли ту. Када су коначно одустали, ја кренем тра гом и ви дим да су жи ле још си ро ве, пу не во де. Исе чем ја оста ле жи ле и кажем да ка че са да сај лу на кон тра стра ну. Кре ну они и по ки да ју пањ на три де ла. Тако смо трећину по трећину извлачили док на кра ју ни смо све по ву кли и ис те рали га из зе мље. Кре нуо га зда да ме љу би, ка же комши ји: овај ја чи од бул до же ра! И та ко ми, мој при ја те љу и го спо ди не, за пла ту да ли и надимак. Пе шке до бр да, бициклом низ брдо На по сао, Ва ја иде сам. Би ци клом или пешке. Најчешће комбиновано. Уз брдо пе шке, низ бр до би ци клом. Oд ку ће креће у се дам и пет на ест и то увек по истом са ту. Да на по сао до ђе и да се ра ду пре пусти, не сме та му ни во да у но га ма, па чак ни то што не ви ди. - Пр ва ми је му ка бр до, али се поп нем. Дру га ре за ње, јер не ка да и по шест пу та мо рам да за мах нем, да на ђем гра ну, али по сле бу де све до бро. Имам не ку во ду у Чо век бул до жер но га ма и сва шта, па те шко и идем. Жлезда ме не ка му чи у но зи. Ка жу тре ба се ћи ту не што... Нај ми је го ре што ја на ле вој но зи ра дим, а то је баш ту. Он да ми и у Бе о град ка за ли да идем за очи. А и то, за ка жи па че кај. Све ми се чи ни да ће то цр на зе мља из ву ћи бр же и бо ље, да не ћу ни осе ти ти. Са мо да лег нем, да се нарани и сиротиње, доста су само богати умирали! Да би био бул до жер, при ја те љу мој и го спо ди не, тре ба мно го во ље за по сао и стр пље ња и вре ме на. Не ма ср ља ња! При је зо ре сва нут' не ме ре. Не ма оно га што се не ме ре ура дит' са мо тре ба време на и во ље. Ка да не маш во ље за по сао, мој господине, не ради. Нема јурњаве, псо ва ња и на те ра ва ња. Са мо по ла ко и са до ста стр пље ња. Не ра ди се да ра диш срљо ви то. Сна гу тре ба рас по ре ди ти до бро, а не да се са да умо риш, па су тра ни шта. Ко ја је це на рад ног са та, де да Ва ја чува за се бе и сво је му ште ри је. Уме да попу сти, уме да за тег не, а уме и ба да ва да одради, онако семберско-сремачки, из ина та или ка да ви ди да је по сла ма ло и да газда нема новца. - Не мо жеш тро ши ти што ни си за радио, не мо жеш ни ба да ва ра ди ти. А мо гу и да по мог нем. Био сам ја ту код Миће на викендици четрдесет дана, крчио гужву. А би ла је као јеж ј..еш јој и бо дљу! Ве лика парцела, а запустано на'пако! Не море то тако, мој господине и пријатељу... обри јаш се јед ном, па пу стиш. Ако хо ћеш да имаш глат ко, мо ра се стал но кре са ти. При ро да ра ди сво је и мо раш бла го време но уштро ји ти што не ва ља. Зе мља је пуна семена има овде и шипка, клена, гло га, 'ра ста и оно сво је ра ди! Мо ра се то бријање понављати стално док се не рашчисти, а и тада се мора одржавати. Ка кав си кад се са дам да на не бри јаш? Ако по тра јем и ако не ту рим алат у шушке, ето ме не на про ле ће да по но во поткре шем где тре ба! Зи ми на ре омнт Зими, бешеновачки булдожер не ради. Ка же, то мо гу они што им је кар бу ратор до бар. Вла јин ни је, па хлад не да не користи за подмазивање куваним вином и топлом ракијом, колико да мотор буде спре ман за про ле ће. - Док је го ри ва, би ће и бул до же ра. Зна се, ако вам тре ба до бра ма ши на, мо ра те до бро и да је под ма зу је те. Што се ме не тиче, Нај бо ље је шљи во во го ри во. Гро жђано је до бро исто, а ни јеч ме но во ни је лоше. Сем по след њег ко је је из уво за, дру го је мо је све. Шљи во вог имам нај ви ше, оно је нај бо ље и нај си гур ни је. Сва ки дан ја ти, мој господине и пријатељу попијем по по ла ли тре и ни ка да ни сам пи јан! До бру километражу направим и све то прође гди тре ба. Ако хо ћеш да пи јеш, иди у кава ну и пиј! Ако си до шао да ра диш, он да ћу ти и ра ди, ма ни ка ва ну и пи ће. Мо раш има ти све сност кад ра диш, да све иде ка ко тре ба и мо ра. Го ри во тре ба, али не пре ви ше. Ла не сам пе као до 230 ли та ра, па жу рио да по пи јем да се не уква ри ни она ни бул до жер. Сад, мо је је вре ме ту, па ћу ви де ти. За до го ди ну ће је већ би ти мање. Та ман то ли ко ће и тре ба ти С. Лапчевић Сна га бул до же ра је у кашикама

МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ

МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ ПРИ ЛОГ 1 По гла вље 1. Кри те ри ју ми без бед но сти хра не По гла вље 2. Кри те ри ју ми хи ги је не у про це су про из вод ње 2.1. Ме со и про из во ди

More information

ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ

ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ 15 ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Viking Ships at Sunrise Са др жај Text Copyright 1998 by Mary

More information

ИН ДЕКС. цр ве ни муљ из про из вод ње алу ми ни ју ма дру га чи ји од оног на ве де ног у

ИН ДЕКС. цр ве ни муљ из про из вод ње алу ми ни ју ма дру га чи ји од оног на ве де ног у 2) при иден ти фи ка ци ји спе ци фич них про из вод них је ди ни ца ко је зах те ва ју озна ча ва ње сво јих ак тив но сти у дру гим гру па ма, као што је про из вод ња ауто мо би ла, от пад се мо же

More information

Земљотрес у праскозорје

Земљотрес у праскозорје 24 Земљотрес у праскозорје Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Ear thqu a ke in the Early Mor ning С ад рж а ј Text Copyright

More information

МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ

МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш УДК 788.1.077.092(497.11)(049.32) 781.7(4)(049.32) 78.01(049.32) МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ Ва ри ја ци је на те му Гу

More information

Кли мент Џам ба зов ски, на уч ни

Кли мент Џам ба зов ски, на уч ни КЛИ МЕНТ ЏАМ БА ЗОВ СКИ Кли мент Џам ба зов ски, на уч ни са вет ник у пен зи ји, ро ђен је 8. ок то бра 1919. го ди не у Охриду. Основ ну шко лу за вр шио је у ме сту ро ђе ња, ни же раз ре де гим на

More information

ПРЕДАВАЊА МИЛАНСКИ ЕДИКТ ИЗАЗОВ СВАКОМ ЧОВЕКУ, ХРИШЋАНИНУ И ХРИШЋАНСТВУ НАРОЧИТО

ПРЕДАВАЊА МИЛАНСКИ ЕДИКТ ИЗАЗОВ СВАКОМ ЧОВЕКУ, ХРИШЋАНИНУ И ХРИШЋАНСТВУ НАРОЧИТО Академик др Владета Јеротић 1 Српска академија наука и уметности Београд ПРЕДАВАЊА МИЛАНСКИ ЕДИКТ ИЗАЗОВ СВАКОМ ЧОВЕКУ, ХРИШЋАНИНУ И ХРИШЋАНСТВУ НАРОЧИТО До зво ли те ми да нај пре на ве дем оне нео бич

More information

КАДА БИ ЈЕ ДАН ЗА ДАНОМ СТРПЉИВО ЦРТАЛА

КАДА БИ ЈЕ ДАН ЗА ДАНОМ СТРПЉИВО ЦРТАЛА Мир ја на Ма рин шек Ни ко лић КАДА БИ ЈЕ ДАН ЗА ДАНОМ СТРПЉИВО ЦРТАЛА О Џо зе фи ни Беј кер и Ми ле ни Ба ри ли у Бе о гра ду, 1929. Хо ћу да вас на тре ну так вра тим ерот ском мо ти ву: у јед ној им

More information

Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву

Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву удк Игор Бо ро зан Сне жа на Цвет ко вић Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву Смедеревo 2008. Из да вач: Му зеј у Сме де ре ву Eди ци ја Ма ги стар ске те зеи док тор ске ди сер та ци је 223 стра

More information

КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР

КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР Дом кул ту ре Сту дент ски град, Бе о град DOI 10.5937/kultura1547158G УДК 7.038.53/54(497.11) 2014 7.07:316.7 стручни рад КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР Са же так:

More information

НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ -

НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ - ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ - Ре пу бли ка Ср би ја МИ НИ СТАР СТВО ЗА ЗА ШТИ ТУ ПРИ РОД НИХ БО ГАТ СТА ВА И ЖИ ВОТ НЕ

More information

СРПСКО СРЕДЊОВЕКОВНО ПРАВО: ОД ОСВЕТЕ ДО РЕЗЕРВАТА СУДСКИХ

СРПСКО СРЕДЊОВЕКОВНО ПРАВО: ОД ОСВЕТЕ ДО РЕЗЕРВАТА СУДСКИХ UDC 34(497.11) 12/14 DOI: 10.2298/ZMSDN1238039D Прегледни научни рад Ђорђе Ђекић СРПСКО СРЕДЊОВЕКОВНО ПРАВО: ОД ОСВЕТЕ ДО РЕЗЕРВАТА СУДСКИХ СА ЖЕ ТАК: Прав не нор ме у ста ром срп ском пра ву пре шле су

More information

СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА ВО СЛАВ НЕ ЦР КВЕ

СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА ВО СЛАВ НЕ ЦР КВЕ Ана Ми ло са вље вић УДК: 271.2(496.5)"19/20" Фи ло ло шки фа кул тет у Бе о гра ду Стручни рад (док тор ске сту ди је кул ту ре) Примљен: 17.05.2013. anci_sweety@yahoo.com СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА

More information

Смернице за националну стратегију финансијског извештавања

Смернице за националну стратегију финансијског извештавања Смернице за националну стратегију финансијског извештавања Из гу би ли смо се он да кад смо се уме сто да пи та мо ка ко пи та ли за што. Ко нач но смо из гу бље ни сад, ка да уме сто да пи та мо ку да

More information

у Ср би ји Прав ни по ло жај Цр кве у обла сти ме ди ја

у Ср би ји Прав ни по ло жај Цр кве у обла сти ме ди ја хри шћан ске вред но сти: ак ту елно чи та ње Ива на Иљи на ; те ма из ла га ња проф. др Ива на Ча роте, чла на СА НУ и ше фа ка тедре за сло вен ску ли те ра ту ру на Бе ло ру ском др жав ном уни верзи

More information

Шта је то конкуренција и како се штити? CLDS ЦЛДС

Шта је то конкуренција и како се штити? CLDS ЦЛДС Борис Беговић Владимир Павић Шта је то конкуренција и како се штити? CLDS ЦЛДС Борис Беговић Владимир Павић Шта је то конкуренција и како се штити? Борис Беговић и Владимир Павић Издавач Центар за либерално-демократске

More information

BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES. Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur de l Institut des Etudes balkaniques

BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES. Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur de l Institut des Etudes balkaniques UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur

More information

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња Уред ник: Вин Хар лен (Wynn Har len) Ауто ри при ло га: Де рек Бел (De rek Bell), Ро за Де вес (Ro sa Devés), Хју берт Дај си (Hu bert Dyasi), Ги љер

More information

Питер Браун: Успон хришћанства на Западу : тријумф и разноликост године

Питер Браун: Успон хришћанства на Западу : тријумф и разноликост године знавање руске појачке и хорске традиције, али и нека драгоцена искуства која је стекао радећи са богословима и студентима Богословског факултета у Београду. Истовремено Предраг Миодраг скре ће па жњу да

More information

КОМ ПА РА ТИВ НА АНА ЛИ ЗА КОН ЦЕП ЦИ ЈА ИН ТЕ ЛЕК ТУ АЛ НОГ ВАС ПИ ТА ЊА ЏО НА ЛО КА И ЖАН-ЖА КА РУ СОА *1

КОМ ПА РА ТИВ НА АНА ЛИ ЗА КОН ЦЕП ЦИ ЈА ИН ТЕ ЛЕК ТУ АЛ НОГ ВАС ПИ ТА ЊА ЏО НА ЛО КА И ЖАН-ЖА КА РУ СОА *1 БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 29, 2010 Мир ја на БА ЗИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић КОМ ПА РА ТИВ НА АНА ЛИ ЗА КОН ЦЕП ЦИ ЈА ИН ТЕ ЛЕК ТУ АЛ НОГ ВАС ПИ ТА ЊА ЏО НА ЛО КА И ЖАН-ЖА КА

More information

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ Деч ји кул тур ни цен тар Бе о град DOI 10.5937/kultura1339362T УДК 659.3/.4:316.72 316.775-053.5/.6 стручни рад ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ Са же так: Те ма Од но

More information

СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА КО СО ВУ И МЕ ТО ХИ ЈИ *

СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА КО СО ВУ И МЕ ТО ХИ ЈИ * БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 29, 2010 Ива на АРИ ТО НО ВИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА

More information

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ, МЕДИ ЈИ И УБЕ ЂИ ВА ЊЕ

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ, МЕДИ ЈИ И УБЕ ЂИ ВА ЊЕ Ал фа уни вер зи тет, Ака де ми ја умет но сти - Ка те дра за про дук ци ју у умет но сти и ме ди ји ма, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339108P УДК 316.77:659.3/.4 32.019.5 прегледни рад ОД НО СИ С ЈАВ

More information

РАЗ ВОЈ НА ЧЕ ЛА СУП СИ ДИ ЈАР НО СТИ У ЕВРОП СКОЈ УНИ ЈИ ОД УГО ВО РА ИЗ МА СТРИх ТА ДО УГО ВО РА ИЗ ЛИ СА БО НА **2

РАЗ ВОЈ НА ЧЕ ЛА СУП СИ ДИ ЈАР НО СТИ У ЕВРОП СКОЈ УНИ ЈИ ОД УГО ВО РА ИЗ МА СТРИх ТА ДО УГО ВО РА ИЗ ЛИ СА БО НА **2 UDC 341.217(4) 339.923:061.1EU DOI: 10.2298/ZMSDN1135069L Прегледни научни рад И в о н а Л а ђ е в а ц Д р а г а н Ђ у к а н о в и ћ *1 РАЗ ВОЈ НА ЧЕ ЛА СУП СИ ДИ ЈАР НО СТИ У ЕВРОП СКОЈ УНИ ЈИ ОД УГО

More information

Прин це за Шар ло ша. и ро ђен дан ски бал. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паjван чић

Прин це за Шар ло ша. и ро ђен дан ски бал. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паjван чић Прин це за Шар ло ша и ро ђен дан ски бал Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паjван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Charlotte and the Birthday Ball Text Vivian French

More information

КОН ТЕКСТ МЕ ДИЈ СКОГ СПЕК ТА КЛА У УСЛО ВИ МА ДРУ ШТВЕ НЕ КРИ ЗЕ

КОН ТЕКСТ МЕ ДИЈ СКОГ СПЕК ТА КЛА У УСЛО ВИ МА ДРУ ШТВЕ НЕ КРИ ЗЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул те та драм ских умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549244K УДК 061.75:316.773(497.1) 1987 061.75:316.75(497.1) 1987 394.49:316.773/.776(497.1) 1987 категорија

More information

С А Д Р Ж А Ј. П р ед с ед н и к Ре п убл и ке. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. Београд, 9. септембар Година LXXI број 77

С А Д Р Ж А Ј. П р ед с ед н и к Ре п убл и ке. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. Београд, 9. септембар Година LXXI број 77 ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 9. септембар 2015. Година LXXI број 77 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј П р ед с ед н и к Ре п убл и ке Указ о

More information

ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1

ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1 UDC 341.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1135011D Оригинални научни рад С а њ а Ђ а ј и ћ * ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1 СА ЖЕ ТАК: Рад ис тра жу је вре мен ски аспект над ле

More information

БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ

БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ Јеврејски историјски музеј Савеза јеврејских општина Србије, Београд DOI 10.5937/kultura1338423R УДК 393(=411.16) 94(=411.16)(497.11) 26-557 прегледни рад БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ ЈЕВРЕЈСКИ ЖАЛОБНИ ОБИЧАЈИ

More information

СИ НИ ДИ КА ТИ И ПО ЛИ ТИЧ КЕ СТРАН КЕ У ТРАН ЗИ ЦИ ЈИ

СИ НИ ДИ КА ТИ И ПО ЛИ ТИЧ КЕ СТРАН КЕ У ТРАН ЗИ ЦИ ЈИ УДК: 331.105.44:329 Примљено: 6. маја 2009. Прихваћено: 18. јуна 2009. Оригинални научни рад ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW Година (XXI) VIII, vol=20 Бр. 2 / 2009. стр. 39-60. Дар ко Ма рин ко вић Ме

More information

Античка пластика Смедеревске тврђаве преглед досадашњих истраживања

Античка пластика Смедеревске тврђаве преглед досадашњих истраживања Снежана Цветковић удк 904:725.96 652 (497.11) 725.96(497.11) Античка пластика Смедеревске тврђаве преглед досадашњих истраживања Нај бо ље очу ва ни оста ци јед ног срп ског сред њо ве ков ног утвр ђе

More information

ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА *

ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА * БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 29, 2010 Пре драг ЈА ШО ВИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА * Ап стракт: Циљ овог ра да је са гле да ва ње по ла ри за ци је оног

More information

Развој апотекарства у лесковачком крају у периоду од ослобођења од Турака до Другог светског рата

Развој апотекарства у лесковачком крају у периоду од ослобођења од Турака до Другог светског рата 842 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):842-847 ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ / History of Medicine UDC: 615(497.11)"18/19" Развој апотекарства у лесковачком крају у периоду од ослобођења од Турака до Другог

More information

НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као ПО СЛЕ ДИ ЦИ ЕТ НИЧ КИХ СУ КО БА КРА ЈЕМ ГО ДИ НЕ**

НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као ПО СЛЕ ДИ ЦИ ЕТ НИЧ КИХ СУ КО БА КРА ЈЕМ ГО ДИ НЕ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 32, 2012 УДК 94(497.11) 1941 (093.3) ; 341.322.5(=163.41)(497.11) 1941 (093.2) Ми лу тин ЖИВ КО ВИћ* НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као

More information

НА ЧЕ ЛО ЈЕД НА КО СТИ У РАД НОМ ПРА ВУ

НА ЧЕ ЛО ЈЕД НА КО СТИ У РАД НОМ ПРА ВУ Ори ги нал ни на уч ни рад 349.2 doi:10.5937/zrpfns52-17549 Др Пре драг П. Јо ва но вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду P.Jo va no vic@pf.un s.ac.rs

More information

Прин це за Алиса. и чаробно оgледало. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић

Прин це за Алиса. и чаробно оgледало. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић Прин це за Алиса и чаробно оgледало Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паj ван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Alice and the Magical Mirror Text Vivian French 2005

More information

П РА В И Л Н И К. о на став ном пла ну и про гра му за об да ре не уче ни ке у Фи ло ло шкој гим на зи ји

П РА В И Л Н И К. о на став ном пла ну и про гра му за об да ре не уче ни ке у Фи ло ло шкој гим на зи ји 10. јануар 2017. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 1 Страна 11 Веб сај то ви: Свет ска фе де ра ци ја глу вих http://wfde af.org/ Европ ска Уни ја глу вих http://www.eud.eu/ Са вез глу вих и на глу вих Ср би је и

More information

СТИ ЦА ЊЕ СВО ЈИ НЕ од НЕ ВЛА СНИ КА у НА ЦР ТУ ЗА ЈЕД НИЧ КОГ ПОЈ МОВ НОГ ОКВИ РА СТУ ДИЈ СКЕ ГРУ ПЕ за ЕВРОП СКИ ГРА ЂАН СКИ ЗА КО НИК

СТИ ЦА ЊЕ СВО ЈИ НЕ од НЕ ВЛА СНИ КА у НА ЦР ТУ ЗА ЈЕД НИЧ КОГ ПОЈ МОВ НОГ ОКВИ РА СТУ ДИЈ СКЕ ГРУ ПЕ за ЕВРОП СКИ ГРА ЂАН СКИ ЗА КО НИК UDC 341.9:061.1EU DOI: 10.2298/ZMSDN1135079P Оригинални научни рад Н и н а П л а н о ј е в и ћ * СТИ ЦА ЊЕ СВО ЈИ НЕ од НЕ ВЛА СНИ КА у НА ЦР ТУ ЗА ЈЕД НИЧ КОГ ПОЈ МОВ НОГ ОКВИ РА СТУ ДИЈ СКЕ ГРУ ПЕ за

More information

СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ

СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ UDC 364(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1134069G Прегледни научни рад В е л и з а р Г о л у б о в и ћ СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ СА ЖЕ ТАК: У ра ду су ана ли зи ра ни по тре бе

More information

Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14.

Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14. ВА СА ЧУ БРИ ЛО ВИЋ (1897 1990) Oс н и в а Ч и п р в и д и р е к т о р Ба л к а н о л о ш к о г и н с т и ту т а САНУ) Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14. ја ну а ра 1897. го ди не у Босан ској Град ишки,

More information

ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ ЦА

ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ ЦА Би ља на Ал ба ха ри 1 УДК: 94(=411.16)(497.11 Крушевац)(093) Са ва (Са ул) Ша ро њић 2 Пре глед ни рад Бра ни слав Ри стић 3 Да тум при је ма: 24.04.2016. ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ

More information

ПРЕСЕК. ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3. ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5

ПРЕСЕК. ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3. ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5 ПРЕСЕК Новине студентског пармалента Факултет примењених уметности у Београду број 1 новембар 2017 ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3 ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5

More information

МАЈА М. ЋУК. Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд

МАЈА М. ЋУК. Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд DOI 10.5937/kultura1549072C УДК 821.111.09-31 Лесинг Д. 821.111(71).09-31 Манро А. 821.09:305 оригиналан научни рад РОД НА ПО ЛИ ТИ КА У

More information

КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН И КЊИЖЕВ НА ПРО ДУК ЦИ ЈА: НА ГРА ДЕ И КРИ ТИЧ КИ СУД

КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН И КЊИЖЕВ НА ПРО ДУК ЦИ ЈА: НА ГРА ДЕ И КРИ ТИЧ КИ СУД Уни вер зи те т у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1445022G УДК 821.111.09:821.163.41.09 06.05БУКЕР:821.111 06.05НИН:821.163.41 оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН

More information

СКРИ ВЕ НИ И ОТ КРИ ВЕ НИ СМИ САО СВЕ ТОГ ПИ СМА 2

СКРИ ВЕ НИ И ОТ КРИ ВЕ НИ СМИ САО СВЕ ТОГ ПИ СМА 2 Ивана Ж. Петковић Ива на Ж. Пет ко вић 1 Уни вер зи тет у Ни шу Фи ло зоф ски фа кул тет Департман за филозофију Претходно саопштење УДК 27-277.2 Примљено 14. 10. 2011. СКРИ ВЕ НИ И ОТ КРИ ВЕ НИ СМИ САО

More information

Прин це за Емили. и леиа вила. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић

Прин це за Емили. и леиа вила. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић Прин це за Емили и леиа вила Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паj ван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Emily and the Beautiful Fairy Text Vivian French 2005 Illustrations

More information

Оснивање Земунске болнице

Оснивање Земунске болнице Srp Arh Celok Lek. 2014 Jul-Aug;142(7-8):505-510 DOI: 10.2298/SARH1408505M ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ / HISTORY OF MEDICINE UDC: 616(091)(497.11)"1758/2014" 505 Оснивање Земунске болнице Јасмина Милановић 1, Сања

More information

КА КО ЈЕ ЛИ ЦЕ ПО СТА ЛО МА СКА У СА ВРЕ МЕ НОЈ СРП СКОЈ ДРА МИ

КА КО ЈЕ ЛИ ЦЕ ПО СТА ЛО МА СКА У СА ВРЕ МЕ НОЈ СРП СКОЈ ДРА МИ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Ака де ми ја умет но сти, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1755146M УДК 792.2091(497.11) 2000/... 82.09 оригиналан научни рад КА КО ЈЕ ЛИ ЦЕ ПО СТА ЛО МА СКА У СА ВРЕ МЕ НОЈ

More information

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш DOI 10.5937/kultura1340310S УДК 316.72(497.11) 316.73(497) оригиналан научни рад ТРА ГОМ ЈЕД НОГ ИСТРАЖИВА ЊА: НЕ

More information

Аустријанци хоће Митрос

Аустријанци хоће Митрос www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 26. новембар 2014. Број 2804 Цена 50 динара у овом броју: ПОЗНАТА КЛАНИЦА ДОБИЈА ВЛАСНИКА: Аустријанци хоће Митрос

More information

Годишња награда Сремским новинама Стра нa 3.

Годишња награда Сремским новинама Стра нa 3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 21. септембар 2016. Број 2899

More information

СТЕ ФАН ДЕ ЧАН СКИ У ЦАМ БЛА КО ВОМ ЖИ ТИ ЈУ И СЛУ ЖБИ**

СТЕ ФАН ДЕ ЧАН СКИ У ЦАМ БЛА КО ВОМ ЖИ ТИ ЈУ И СЛУ ЖБИ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 821.163.41.09-94 Цамблак Г. ; 271.222(497.11)-36:929 Се на МИ ХА И ЛО ВИЋ МИ ЛО ШЕ ВИЋ* СТЕ ФАН ДЕ ЧАН СКИ У ЦАМ БЛА КО ВОМ ЖИ ТИ ЈУ И СЛУ ЖБИ** Ап стракт:

More information

ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ ОБРА ЗАЦ

ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ ОБРА ЗАЦ Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1340024S УДК 316.7(=163.41) 159.922.4(=163.41)(091) 316.356.4(=163.41) оригиналан научни рад ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ

More information

ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА

ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за филозофију, Београд DOI 10.5937/kultura1341011K УДК 167/168 1:5 575.8:1 оригиналан научни рад ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА Са же так: Синтагма

More information

С А Д Р Ж А Ј. Председник Републике Укази о до де ли од ли ко ва ња 3 и 4

С А Д Р Ж А Ј. Председник Републике Укази о до де ли од ли ко ва ња 3 и 4 SSN 0353-8389 COBSS.SR-D 17264898 Београд, 4. мај 2017. Година LXX број 42 Цена овог броја је 414,94 динарa Годишња претплата је 37.400 динара С А Д Р Ж А Ј Председник Републике Укази о до де ли од ли

More information

СЛИ КА О БЕЗ БЕД НО СТИ НА СРП СКИМ ПРУ ГА МА

СЛИ КА О БЕЗ БЕД НО СТИ НА СРП СКИМ ПРУ ГА МА www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 2. октобар 2013. Број 2744 Цена 40 динара у овом броју: SIRMIUM STEEL, СРПСКИ ГИГАНТ: У друштву најбољих Страна

More information

диносауруси До ку мен тар ни до да так Диносаурусима pре мрака

диносауруси До ку мен тар ни до да так Диносаурусима pре мрака 2 Во дич за ис тра жи ва њa бр. 1 диносауруси До ку мен тар ни до да так Диносаурусима pре мрака Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала

More information

ПРИ ВАТ НИ НОВ ЧА НИ ЗА ВО ДИ У УРО ШЕВ ЦУ**

ПРИ ВАТ НИ НОВ ЧА НИ ЗА ВО ДИ У УРО ШЕВ ЦУ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 336.71(497.11)"192/193" Иван М. БЕ ЦИЋ* ПРИ ВАТ НИ НОВ ЧА НИ ЗА ВО ДИ У УРО ШЕВ ЦУ** Ап стракт: Фи нан сиј ско удру жи ва ње хри шћан ског жи вља на вер ској

More information

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле су бо те по 21. Слобода за 247 осуђеника Страна 4. Важан је сваки евро

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле су бо те по 21. Слобода за 247 осуђеника Страна 4. Важан је сваки евро www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LII Сремска Митровица Среда 28. новембар 2012. Број 2700 Цена 40 динара у овом броју: МИТРОВАЧКИ КПЗ НАКОН АМНЕСТИЈЕ: Слобода за 247 осуђеника

More information

ВЛАДАНА ПУТНИК ПРИЦА. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град

ВЛАДАНА ПУТНИК ПРИЦА. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754134P УДК 725.84(497.11) 19 796/799:061.2(497.11) 19 оригиналан научни рад СПОРТ

More information

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА УЗ ПО ЧЕ ТАК ЈЕ СЕ ЊЕ БЕР БЕ. Су ша на њивама и у нов ча ни ци ма

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА УЗ ПО ЧЕ ТАК ЈЕ СЕ ЊЕ БЕР БЕ. Су ша на њивама и у нов ча ни ци ма www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 18. септембар 2013. Број 2742 Цена 40 динара у овом броју: 17 ВЕКОВА МИ ЛАН СКОГ ЕДИК ТА: Ве ли чан стве но за

More information

Пр во па - му шко! Irig. ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време. ОД БОЛНИЦЕ ДО МАТИЧАРА: Судбина их спојила

Пр во па - му шко! Irig. ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време. ОД БОЛНИЦЕ ДО МАТИЧАРА: Судбина их спојила www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 9. јануар 2013. Број 2706 Цена 40 динара у овом броју: ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време Страна

More information

Ди ван је ки ће ни Срем...

Ди ван је ки ће ни Срем... www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 27. фебруар 2013. Број 2713 Цена 40 динара у овом броју: ПО ВО ДОМ ПРИ ЧА О ЗА РА ЖЕ НОЈ РИ БИ Ри ба ри на опре

More information

Под кро вом до но вем бра Стра на 3.

Под кро вом до но вем бра Стра на 3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 29. јун 2016. Број 2887 Цена

More information

ДО БРИ ЦА ЋО СИЋ И ОТВА РА ЊЕ КО СОВ СКОГ ПИ ТА ЊА ГО ДИ НЕ**

ДО БРИ ЦА ЋО СИЋ И ОТВА РА ЊЕ КО СОВ СКОГ ПИ ТА ЊА ГО ДИ НЕ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 323.1(=163.41)(497.115)"1968" ; 32:929 Ћосић Д. ; 323(497.1)"195/196" Пе тар РИ СТА НО ВИЋ* ДО БРИ ЦА ЋО СИЋ И ОТВА РА ЊЕ КО СОВ СКОГ ПИ ТА ЊА 1968. ГО ДИ

More information

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле. Помоћ за особе са инвалидитетом МESARSKA OPREMA. у овом броју: ВУЛИН У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ:

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле. Помоћ за особе са инвалидитетом МESARSKA OPREMA. у овом броју: ВУЛИН У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ: www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 1. јун 2016. Број 2883 Цена

More information

ЈЕЗИК И УКЉУЧИВАЊЕ ДОСЕЉЕНИКА У ВЕЋИНСКУ ЗАЈЕДНИЦУ: СРБИ У ЉУБЉАНИ *

ЈЕЗИК И УКЉУЧИВАЊЕ ДОСЕЉЕНИКА У ВЕЋИНСКУ ЗАЈЕДНИЦУ: СРБИ У ЉУБЉАНИ * UDC 811.163.41 373.72:811.163.3 373.72 DOI: 10.2298/ZMSDN1239173D Оригинални научни рад Јадранка Ђорђевић Ц рнобрња ЈЕЗИК И УКЉУЧИВАЊЕ ДОСЕЉЕНИКА У ВЕЋИНСКУ ЗАЈЕДНИЦУ: СРБИ У ЉУБЉАНИ * СА Ж Е ТА К: У ра

More information

ИРЕНА ЂУКИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град

ИРЕНА ЂУКИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549193D УДК 821.163.41.09-31 Пекић Б. прегледни рад ВРЕ МЕ КРИ ЗА Са же так: Ро ман Вре ме чу да Бо ри сла ва Пе ки

More information

пра вља ње зим ни це завр ша ва се обич но то ком но вем бра, ка да се на вели ко ку пу је ку пус. На тра жени ји је, на рав но, онај пра ви

пра вља ње зим ни це завр ша ва се обич но то ком но вем бра, ка да се на вели ко ку пу је ку пус. На тра жени ји је, на рав но, онај пра ви www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LI Сремска Митровица Среда 16. новембар 2011. Број 2646 Цена 40 динара у овом броју: Сремци на Сајму локалне самоуправе Страна 2. Ку пус СРЕМСКА

More information

НАЦРТ УСТАВА РАДИВОЈА МИЛОЈКОВИЋА ИЗ ГОДИНЕ

НАЦРТ УСТАВА РАДИВОЈА МИЛОЈКОВИЋА ИЗ ГОДИНЕ ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 342:929 Milojković R. 321.727(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1238001S Оригинални научни рад Мирјана Стефановски НАЦРТ УСТАВА РАДИВОЈА МИЛОЈКОВИЋА ИЗ 1867. ГОДИНЕ

More information

ГЕ О ГРА ФИ ЈА И УМЕТ НОСТ

ГЕ О ГРА ФИ ЈА И УМЕТ НОСТ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1756133C УДК 7.01:[911.3:94(497.16) 7.01 Брајовић С. прегледни рад ГЕ О ГРА ФИ ЈА И УМЕТ НОСТ СТУ ДИ ЈА О МЕ ТО ДИ У

More information

ТО СЈАЈ НО ТРЕ ЋЕ МЕ СТО ЗА НАЈ ЛЕП ШЕ ТРЕ ЋЕ ПО ЛУ ВРЕ МЕ

ТО СЈАЈ НО ТРЕ ЋЕ МЕ СТО ЗА НАЈ ЛЕП ШЕ ТРЕ ЋЕ ПО ЛУ ВРЕ МЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за со ци о ло ги ју, Београд DOI 10.5937/kultura1651184M УДК 005.32:316.62 796.332-053.85/.9:379.84(497.11) оригиналан научни рад ТО СЈАЈ

More information

СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА МА КУЛ ТУ РЕ У СР БИ ЈИ

СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА МА КУЛ ТУ РЕ У СР БИ ЈИ За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Београд DOI 10.5937/kultura1443352V УДК 005.322:008(497.11) 316.75(497.11) оригиналан научни рад СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА

More information

МА СКА КАО СЛИ КА СВЕ ТА

МА СКА КАО СЛИ КА СВЕ ТА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755089D УДК 7.03 Бихаљи-Мерин О. 7.01 оригиналан научни рад МА СКА КАО СЛИ КА СВЕ

More information

Издавач. За издавача. Рецензенти. Штампа. Тираж 2007.

Издавач. За издавача. Рецензенти. Штампа. Тираж 2007. Издавач За издавача Главни и одговорни уредник Изложбена поставка Аутор каталога и приређивач изложбе Рецензенти Коректура и лектура Превод на енглески Технички уредници Штампа ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

More information

Среда 7. новембар 2012.

Среда 7. новембар 2012. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LII Сремска Митровица Среда 7. новембар 2012. Број 2697 Цена 40 динара у овом броју: ШТА ЈЕ ЗАВАДИЛО РУМСКЕ РОМЕ: Ја теби смеће, ти мени петицију

More information

Јавне набавке у култури с посебним освртом на библиотечку делатност

Јавне набавке у култури с посебним освртом на библиотечку делатност TEMA Читалиште 21 (новембар 2012) 49 УДК 351.852 33:008 02:33 Прегледни рад Јавне набавке у култури с посебним освртом на библиотечку делатност Борисав Кнежевић Управа за јавне набавке, Београд borisavknezevic@gmail.com

More information

МО СКОВ СКА СА ГА Три логи ја

МО СКОВ СКА СА ГА Три логи ја Дело :2 МО СКОВ СКА СА ГА Три логи ја ДЕ ЦА ЗИ МЕ РАТ И ТАМНОВАЊЕ ТАМНОВАЊЕ И МИР Уред ни ци ПЕ ТАР БУ ЊАК ОЛ ГА КИ РИ ЛО ВА Ва си лиј Ак сјо нов Мо сков ска са га књи га друга Рат и тамновање С ру ског

More information

ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА

ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА Ра дио те ле ви зи ја Ср би је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339299B УДК 316.774/.776(4) 200 659.3/.4(4) 200 стручни рад ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА Са же так: Фон до ви јав них

More information

Белешке о. иконографији Крштења Господњег у Византији и древној Русији

Белешке о. иконографији Крштења Господњег у Византији и древној Русији Теолошки погледи / Theological Views XLV (3/2012) ским ма те ри ја лом и ан тро по и- да ко ји су де лом љу ди, а де лом не што дру го. Он да ће мо ра ти по но во да се по ста ви пи та ње: Да ли таква

More information

Кар ло вач ка ви на. Цар ска па ла та је ове не де ље уго сти ла по зна те. Опасно клизиште у Черевићу. Пензионери траже бенефицирани превоз Страна 3.

Кар ло вач ка ви на. Цар ска па ла та је ове не де ље уго сти ла по зна те. Опасно клизиште у Черевићу. Пензионери траже бенефицирани превоз Страна 3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LI Сремска Митровица Среда 23. март 2011. Број 2612 Цена 40 динара у овом броју: Пензионери траже бенефицирани превоз Страна 3. Кар ло вач ка

More information

РАТ СЕ ЋА ЊА (ЗЛО)УПО ТРЕ БЕ ДИ СО НАНТ НОГ НА СЛЕ ЂА У ПО ЛИ ТИЧ КЕ СВР ХЕ

РАТ СЕ ЋА ЊА (ЗЛО)УПО ТРЕ БЕ ДИ СО НАНТ НОГ НА СЛЕ ЂА У ПО ЛИ ТИЧ КЕ СВР ХЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Цен тар за му зе о ло ги ју и хе ри то ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1652155B УДК 725.945:316.75(497.1-89) 19/20 930.1:316.75(497.1-89) 19/20

More information

БЕ ШЕ НО ВО ТРА ДИ ЦИ О НАЛ НА ЕТ НО МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА

БЕ ШЕ НО ВО ТРА ДИ ЦИ О НАЛ НА ЕТ НО МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 14. август 2013. Број 2737 Цена 40 динара у овом броју: СЕОСКЕ СЛАВЕ, НЕКАД И САД: Празни рингишпили Страна 3.

More information

Jезик игре. Успомене на велику победу. Њујорк-Пекинг-Рума. Од пр вог до тре ћег ма ја, на по лиго. Сутра је нови дан 70 ГОДИНА ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

Jезик игре. Успомене на велику победу. Њујорк-Пекинг-Рума. Од пр вог до тре ћег ма ја, на по лиго. Сутра је нови дан 70 ГОДИНА ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LV Сремска Митровица Среда 6. мај 2015. Број 2827 Цена

More information

Нема разлога за славље Стране Под по кро ви тељ ством Цен тра за. Др Дубравка Ковачевић Суботички председница општине Страна 3.

Нема разлога за славље Стране Под по кро ви тељ ством Цен тра за. Др Дубравка Ковачевић Суботички председница општине Страна 3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 30. април 2014. Број 2774-2775 Цена 40 динара у овом броју: ЛОКАЛНА ВЛАСТ У ПЕЋИНЦИМА: Др Дубравка Ковачевић Суботички

More information

НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ

НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1338407R УДК 316.774:316.324.8 316.74:316.42(100) 20 316.774:004.738.5 стручни рад НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ

More information

ДЕ ША ВА ЊА у САН џа КУ од ЈУЛ СКОГ УСТАН КА до КРА ЈА ГО ДИ НЕ **

ДЕ ША ВА ЊА у САН џа КУ од ЈУЛ СКОГ УСТАН КА до КРА ЈА ГО ДИ НЕ ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 31, 2011 УДК 94(497.11)"1941"(093.2) Ми лу тин ЖИВ КО ВИћ * Ин сти тут за срп ску кул ту ру При шти на / Ле по са вић ДЕ ША ВА ЊА у САН џа КУ од ЈУЛ СКОГ УСТАН КА до КРА

More information

ЕкО лим пи ја да. Путари траже плате. "Ду нав" ли дер у оси гу ра њу агра ра. Митровица и Шабац граде депонију

ЕкО лим пи ја да. Путари траже плате. Ду нав ли дер у оси гу ра њу агра ра. Митровица и Шабац граде депонију www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LI Сремска Митровица Среда 9. новембар 2011. Број 2645 Цена 40 динара у овом броју: "Ду нав" ли дер у оси гу ра њу агра ра ЕкО лим пи ја да

More information

ПРИ ЧЕ О МЛА ДИ МА КО ЈИ СЕ ЛЕ ЧЕ У ИНО СТРАН СТВУ. На да ни кад ве ћа

ПРИ ЧЕ О МЛА ДИ МА КО ЈИ СЕ ЛЕ ЧЕ У ИНО СТРАН СТВУ. На да ни кад ве ћа www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 14. мај 2014. Број 2776 Цена 40 динара у овом броју: ЗАБРАЊЕН РАД РУМСКОМ ПОРОДИЛИШТУ: Бебе обилазе срце Срема Страна

More information

Из град ња во до тор ња

Из град ња во до тор ња www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 4. септембар 2013. Број 2740 Цена 40 динара у овом броју: СА СТА НАК У ВЛА ДИ ВОЈ ВО ДИ НЕ: Ири жа ни за са да

More information

само пара нема Гра до на чел ник Срем ске Ми тро вице Гради се Путинова црква? Од блога до задовољног путника МESARSKA OPREMA

само пара нема Гра до на чел ник Срем ске Ми тро вице Гради се Путинова црква? Од блога до задовољног путника МESARSKA OPREMA www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 10. август 2016. Број 2893

More information

Пе сма "Ја на", ко ју је от пе ва ла. Ни зом при год них ђач ких ак тив но сти, из ло жбом ли ков них. Закрпама крпе закрпе!

Пе сма Ја на, ко ју је от пе ва ла. Ни зом при год них ђач ких ак тив но сти, из ло жбом ли ков них. Закрпама крпе закрпе! www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 17. април 2013. Број 2720 Цена 40 динара у овом броју: ПРОБЛЕМИ СА РЕГИОНАЛНОМ ДЕПОНИЈОМ: Шабац игнорише вољу Митровчана

More information

Све ти Бру но из Кел на и кар ту зи јан ски ред

Све ти Бру но из Кел на и кар ту зи јан ски ред УДК: 272-788:929 Бруно из Келна, свети УДК: 272-36:929 Бруно из Келна, свети 272-789.24"10" Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLIX Број / Is sue 2/2016, стр. / pp. 291 300. Све ти Бру

More information

КУЛ ТУ РА ИС ХРА НЕ КАО ОСНО ВА ФРА ЗЕ О ЛО ШКОГ ИЗ РА ЖА ВА ЊА СРП СКОГ, ФРАН ЦУ СКОГ И ИТА ЛИ ЈАН СКОГ НА РО ДА ЈОВАНА МАРЧЕТА

КУЛ ТУ РА ИС ХРА НЕ КАО ОСНО ВА ФРА ЗЕ О ЛО ШКОГ ИЗ РА ЖА ВА ЊА СРП СКОГ, ФРАН ЦУ СКОГ И ИТА ЛИ ЈАН СКОГ НА РО ДА ЈОВАНА МАРЧЕТА Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за ро ма ни сти ку, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1756146M УДК 81 373.7:392.81 прегледни рад КУЛ ТУ РА ИС ХРА НЕ КАО ОСНО ВА ФРА ЗЕ О ЛО ШКОГ

More information

СВЕ ЧА НО СТИ У СРЕМ СКОЈ МИ ТО ВИ ЦИ. На ци о нал ни пра зник Ру си на

СВЕ ЧА НО СТИ У СРЕМ СКОЈ МИ ТО ВИ ЦИ. На ци о нал ни пра зник Ру си на www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 23. јануар 2013. Број 2708 Цена 40 динара j у овом броју: КАД СТАРОСТ ЗАКУЦА НА ВРАТА: Алцхајмерова болест тиха

More information

Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру штву

Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру штву УДК: 299.5 271.222(497.11)-662:3 322:271.222(497.11) Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 91 104. Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру

More information

је ко ји су бра ни ли Хилан дар од по жа ра, би ло је и де вет ва тро га са ца - спа си ла ца из Сре ма. Срп ски ва тро га сци су

је ко ји су бра ни ли Хилан дар од по жа ра, би ло је и де вет ва тро га са ца - спа си ла ца из Сре ма. Срп ски ва тро га сци су www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LII Сремска Митровица Среда 22. август 2012. Број 2686 Цена 40 динара ХЕРОЈИ у овом броју: ПРИЧЕ СА "БЕЛОГ БРЕГА": Под својим кровом, на туђој

More information

гусари Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић

гусари Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 гусари До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Will Os

More information

Развој судске психијатрије у Србији

Развој судске психијатрије у Србији ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ / History of Medicine UDC: 340.63(497.11) 415 Развој судске психијатрије у Србији Срђан Миловановић 1,2, Александар Јовановић 1,2, Мирослава Јашовић-Гашић 1, Никола Иланковић 1,2, Душан

More information

Торнадо носио кровове

Торнадо носио кровове www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 12. јун 2013. Број 2728 Цена 40 динара у овом броју: НЕВРЕМЕ У СРЕМУ Торнадо носио кровове Страна 4. j ТУРИСТИЧКИ

More information